Пође зато кући ужурбаним кораком намераваjући да jе стави у неку посуду. За то време многе су животиње приметиле да се нешто чудно дешава и jедна по jедна пођоше за дечаком да виде шта ће даље бити. Кад jе Ману стигао пред своjу колибу, иза њега се протезао читав ред знатижељних шумских створења.
Чим jе ушао унутра, дохвати неки мали ћуп с водом и убаци рибицу унутра. – Jеси ли сада добро? – упита jе брижно Ману. – Да ли ти jе тесно? – Рибица се два-три пута окрену у ћупу, па избаци главу из воде и одговори: – Добро сам, не брини! – Али, како то изговори, поче да расте невероватном брзином! 5
Ману протрља очи у неверици, али већ следећег тренутка риба jе била толико нарасла, да jе сву воду истерала из ћупа! – Шта ово би? – зачуђено поскочи Ману. – Како си одjедном постала тако велика?! – Упомоћ, упомоћ! – поново повика рибица. – Угушићу се без воде!
Ману хитро дохвати ћуп, истрча напоље и дође на бунар у дворишту. Све животиње га испратише у стопу jош више се чудећи свему што чуjу и виде. Дечак утом окрете ћуп наопако и рибица испаде у бунар пун бистре хладне воде. – Ух, за длаку! – одахну Ману. – Овога пута jе могла стварно настрадати! 6
Она им тада рече да се спрема jедна велика олуjа коjа ће ускоро потопити читав свет. – Падаће велика киша, набуjаће реке, jезера и мора! – говорила jе риба. – Сви људи и све животиње ће се утопити, осим вас. – А како ћемо се ми спасти? – упита Ману.
– Направите jедан велики брод и у њега ставите све биљке и животиње коjе нађете – обjасни им она. – Када потоп прође, ви ћете своjим потомством поново населити земљу. Пожурите, будућност зависи од вас – како то изговори, замахну пар пута репом и нестаде у мору. 11
Ману се окрете према животињама и рече: – Чули сте рибу! На посао! И тако су он и његови приjатељи почели да праве наjвећи брод икад виђен на кугли земаљскоj. Сви су добили понеки задатак. Слонови су обарали дрвеће, даброви су од дрвећа правили греде.
Тигрови су сакупљали храну за пловидбу, маjмуни су плели конопце од лиjана, а птице су летеле шумом и брале биљке. Ману jе мудро руководио свима њима и брод jе брзо добиjао своj прави облик. И тако, jедног jутра на обали мора, осванула jе сасвим завршена велика Мануова барка коjа ће спасти свет. 12
У том огромном мору личио jе на обично мало острво. Убрзо почеше да се разилазе и облаци, а изнад острва засjа Сунце. – Спасени смо! Спасени смо! – викао jе Ману скачући од среће. Животиње почеше да излазе на палубу, а кад видеше таj дивни призор, придружише се дечаку у радовању, свака своjим гласом и песмом.
17
Кад jе брод пристао уз острво, риба отпусти онаj конопац и позва Мануа да сиђе са осталим путницима. Он то и учини, а риба му рече: – Сад сте безбедни. За неколико дана сва вода ће се повући, а ви ћете обновити земљу! – Чекаj, немоj jош ићи – заустави jе Ману. – Реци нам барем ко си, jер обична риба сигурно ниси.
Она се насмеjа и у jедном великом бљеску претвори се у човека са четири лица и четири руке. – Jа сам Брама, бог свих бића! – Ману се загрцну од узбуђења, а животиње заћуташе. Сви су врло добро знали ко jе Брама, и дубоко му се поклонише. – О, моћни Брама! – рече понизно Ману. 18