Освануло је тужно јутро. Оливера је одбила да се вози кочијом. Села је на коња и храбро кренула, у пратњи брата Стефана и педесет одабраних оклопника¹. Пут који је водио у Једрене2, где је био Бајазитов двор, народ је засуо цвећем, поштујући жртву коју, за опште добро, подноси млада принцеза.
1 2
војници у оклопима град у Турској
6
Пред султановим дворцем сестра и брат се растају. – Буди храбра, Оливера – каже Стефан. – Упамти, ја сам те довео, ја ћу те и вратити.
7