У савани се чула тутњава и из огромног облака прашине поjави се кр о зебри у галопу. – Трка jе завршена! – обjавио jе маjмун са оближњег рвета. – Опет сам стигла после ња! То ниjе фер! – завапи зебрица коjа jе тек прошла кроз циљ. 4
– а, схватила сам и зато се са а не љутим ни на тебе. А почињем а тренирам већ сутра! – Не сутра, почни већ анас – озбиљно jоj jе казао мунгос. – У праву си, почињем а тренирам овог часа! – узвикну зебрица и потрча саваном.
23
– Е, са а ћеш ти ви ети коме се смеjеш! – циjукну миш и зари зубиће слончету у ногу. 39
– оносим званичну наре бу а се о анас ми, слонови, не плашимо мишева – рече слон пре во ник кр а и снажно затруби, тако а се цела савана затресла. Поштуjући наређење свога вође, слонови су престали а се плаше мишева, а слонче и миш су постали нераз воjни приjатељи. – Много jе забавниjе играти се са тобом, него те се плашити, мишу – у току заjе ничке игре примети слонче.
49
– Зар краљ не треба а брине и о своjим по аницима, а не само о себи? – упитала jе хиjена. – Не бу и наивна. Краљеви своjе по анике само успешно убе е а брину о њима. А у ствари их користе. Тако ћу и jа. – Не веруjем ти. Нису све животиње толико наивне. – Сачекаj а постанем краљ, па ћеш већ ви ети – убеђен jе био маjмун.
63
– Ништа те не разумем. Обjасни ми. – Па изгубио сам све своjе залихе хране, а са њима и сан а ћу постати краљ. Али пошто бих се сигурно у авио а ниjе било ноjа и носорога а ме спасу, обио сам животну лекциjу а jе ино право богатство чине племените особе и а треба склапати приjатељства и чувати приjатеље, а не желети а имаш по анике.
73
Ноj боjажљиво изађе испре окупљених животиња. Сам себи о лучно рече: – Можеш ти то, jер ниси сти љив и ниjе те брига ко те гле а! Само напре !
96
И он а поче а плеше тако заносно, а jе цела савана занемела и гле ала га отворених уста. Био jе то наjневероватниjи ноjевски плес коjи су ика а ви ели. Ка а jе ноj завршио своjу тачку, савана о jекну о бурног аплауза. Ноj се поносно и за овољно убоко наклонио публици. 97
– Хаj емо на поjило а се мало прскамо – пре ложио jе лавић. – Али краљ jе забранио, не смемо! – рекао jе слончић. – Краљ jе моj тата, не боj се. Је но брчкање ће нам сигурно опростити. Поготову ка а сам jа са вама. Носорог сумњичаво заврте главом: – Правила треба а важе за све.
– Ма не бу ите кукавице! Ја сам син краља саване и знам шта причам – важно jе казао лавић. Животиње су размениле погле е. Неке су остале а леже, а неке су пошле с лавићем. 111
Чим су стигли о поjила, лавић се залете и скочи у во у. Но како jе због суше било мало во е, лавић jе лоше проценио скок и главом у арио у но поjила.
Глава га jе силно заболела, али ниjе желео а то ругари примете, већ jе повикао: – Ускачите, чекам вас! 112
Краљ лав jе лавића пажљиво саслушао и рекао: – Опраштам ти, jер ви им у теби искрену жељу а се промениш. На ам се а ме нећеш поново разочарати, jер jа никоме, па ни теби, не аjем безброj шанси. – Много ти хвала, тата – узвикну лавић и срећно поскочи. Лавић jе о ржао обећање и о тога ана ниjе било послушниjег и разумниjег малог лава на свету. На глави више ниjе имао ни jе ну jе ину чворугу. Веруjем а ће jе нога ана баш он постати краљ саване.
121
128
Жирафа се тргну, jер осети рмусање. Спустивши главу, ви е маjмуна како виси окачен о њену ногу и тресе jе као рво. – Шта ми то ра иш? – упита жирафа маjмуна. – Покушавам а те вратим на земљу. То jест, у игру. – Па, jа сам са све четири ноге на земљи. – Јеси на земљи ногама, али глава ти jе алеко. Малопре си промашила лопту пре самим голом! – Стварно? Нисам jе приметила. – Наравно а jе ниси приметила, jер у игри уопште и не учествуjеш! – бесно рече маjмун.
129
СА РЖАЈ: Љутита зебра ........................ 3 Плашљиво слонче .............. 27 Себични маjмун ................. 51 Сти љиви ноj ...................... 75 Твр оглави лавић ............... 99 Мaштовита жирафа........... 123