Page 1

Сазнајте најбитније чињенице – брзо! Уз запањујуће тродимензионалне слике ради најснажнијег доживљаја, Навигатори вас воде на узбудљиву авантуру кроз најновије, најчудније, најневероватније информације.

Врхунски визуелни приручник о планети Земљи – њеним невероватним географским формацијама и богатим стаништима. Прокопајте Земљину кору, направите попречни пресек вулкана, суочите се с ураганима, пешчаним олујама, мећавама и шумским пожарима. Упознајте животиње из прашуме, пливајте међу рибама и коралима из океана, откријте како се треба бринути о нашој задивљујућој планети.

www.pcelica.rs

БАРБАРА ТЕЈЛОР

Дати су и интернет линкови ка најбољим и најновијим информацијама везаним за планету Земљу.


10

ПЛАНЕТА ЗЕМЉА

ВУЛКАНИ > МАГМА – веома врело, течно (истопљено) стење из Земљине коре и омотача у дубоким подземним слојевима

Вулкани су отвори у Земљиној површини кроз које излазе вреле истопљене стене (магма), пепео и гас. Кроз њих се смањује подземни притисак и поспешује хлађење ужареног Земљиног језгра. Највећи број вулкана на Земљи смештен је по ивицама тектонских плоча, где је кора најслабија, па магма може најлакше да је пробије. У свету постоји преко 500 активних вулкана, а сваки десети човек живи у области угроженој вулканским ерупцијама. Плимут на карипском острву Монсерат је 1997. остао затрпан испод 12 метара блата и пепела након ерупције оближњег вулкана. Град је заувек напуштен.

Ватрена планина Кад се магма излије из вулкана на Земљину површину, назива се лава. Овај вулкан створио је планину од слојева пепела и лаве, која се охладила и претворила у чврст камен. Облик вулкана зависи од врсте лаве. Густа и лепљива лава не стигне далеко да отекне пре него што очврсне, па се од ње формирају куполасти вулкани. Ретка и течна лава шири се по већој области и формира ниске равне облике, такозване штитасте вулкане.

1

> Црвена ужарена лава, чија температура може премашити и 1.000°C, тече из вулкана брзином и до 180 m/s.


ВУЛКАНИ

11

ЛЕГЕНДА лаколит – комора пуна магме која даје куполаст облик стенама изнад себе

2

магматска комора – подземна комора пуна истопљеног (течног) стења

3

главни канал – канал кроз који магма избија на површину

4

гејзир – водоскок вреле воде и паре, који се греје од врелих вулканских стена

5

6

топли извор – вода, такође угрејана подземном топлотом, која кључа на површини и боји околно тло својим минералима фисура – дуга танка пукотина, понекад и од неколико километара, кроз коју еруптира лава

Робот прикупља узорке гасова и стења из вулканских области преопасних да би људи у њима радили.

3

6

4

2 5

www.fema.gov/kids/volcano.htm

лкан Чајтен чилеански ву Маја 2008. је на, избацујући ди го 0 сле 9 00 и еруптирао по тара у висину ме и до 16 кило ма ра ди та ке ме ла ло об ама ки пепео стотин разбацујући и. ин нт ге Ар у и к унаоколо, ча

1


36

плАнетА земљА

Пингвини на Јужном полу

> ТУНДРЕ – хладне ветровите области без дрвећа које се налазе на рубовима арктичког и антарктичког круга

Пингвини и бели медведи никад се не срећу, јер пингвини живе искључиво око Антарктика, док бели медведи живе у северним арктичким областима. Пингвини највећи део живота проводе на мору, користећи се својим крутим перајима да „лете” под водом. Густо водоотпорно перје и дебели слојеви поткожне масти омогућавају им да очувају топлоту. Пингвини излазе на копно или морски лед ради парења и често стварају огромне колоније, од чак милион и по птица.

пингвини користе кратак здепаст реп као ослонац при стајању и као крму при роњењу

колонија царских пингвина на Антарктику

Летњи распуст

ПОЛАРНЕ ОБЛАСТИ

Велика крда ирваса, или карибуа, летњи су гости у тундрама, равницама без дрвећа око Арктика. Зиму проводе хранећи се заклоњени у четинарским шумама даље на југу. Лети се селе, преваљујући хиљаде километара до тундре, где има хране, а грабљиваца је мало.

Најхладније области на планети налазе се на врху и дну планете – Арктик је залеђени океан око Северног пола, а Антарктик је залеђени континент око Јужног пола. На оба места су зиме изузетно хладне, а током кратких и топлих лета Сунце никад не залази. Полови су окружени прстеновима од тундри. Многе животиње лети залазе у поларне области да би се храниле и одгајале младунце, али само неке веома издржљиве животиње, попут белих медведа, могу непрекидно да живе у поларним областима.

> Већина поларних риба има природан хемијски „антифриз” у крви, због чега им се крв не замрзава у леденохладној води.


пОлАРне ОБлАСтИ

37

КАМУФЛАЖА

Птићи се збијају једни уз друге да би се угрејали током снежних мећава. Њихови родитељи одлазе на дуга путовања на море како би им прикупили рибу. Своје птиће препознају по продорним крицима.

поларна лисица лети

Поларне биљке Ниједна биљна врста не расте на снежним половима, али неке издржљиве биљке живе у хладним тундрама, где се снег лети топи. Једноставне биљке, попут маховина и лишајева, опстају на цичи зими, танком залеђеном тлу и у краткој сезони развоја. Расту у виду ниских „јастучића” како би избегле ветар и задржале влагу.

Бели медвед Усред арктичке зиме, бела медведица рађа два мала младунчета у снежној јазбини. Шест месеци неће излазити одатле, док мечићи пију њено хранљиво млеко. Не може да напусти јазбину ради исхране све док мечићи не ојачају довољно да изађу у спољни свет. Преживљава користећи енергију сачувану у густом телесном салу, које јој помаже и да очува топлоту.

поларна лисица зими

мечићи остају с мајком једну до две године. Рву се један с другим да би увежбали ловачке вештине, а и гледају мајку како лови фоке које пливају испод морског леда, како би научили да и сами хватају храну.

www.spri.cam.ac.uk/resources/kids

Дебело крзно поларне лисице мења боју како би лисица могла да се сакрије у свом природном станишту док лови плен, попут птица или волухарица. То је камуфлажа. Зими, кад је тло снеговито и залеђено, лисици расте густо бело крзно. Лети се бело крзно мења тањим огртачем од смеђесиве длаке. Тада лисица може да се камуфлира спрам смеђих и сивих стена и тла који се указују с отапањем снега и леда.


Сазнајте најбитније чињенице – брзо! Уз запањујуће тродимензионалне слике ради најснажнијег доживљаја, Навигатори вас воде на узбудљиву авантуру кроз најновије, најчудније, најневероватније информације.

Врхунски визуелни приручник о планети Земљи – њеним невероватним географским формацијама и богатим стаништима. Прокопајте Земљину кору, направите попречни пресек вулкана, суочите се с ураганима, пешчаним олујама, мећавама и шумским пожарима. Упознајте животиње из прашуме, пливајте међу рибама и коралима из океана, откријте како се треба бринути о нашој задивљујућој планети.

www.pcelica.rs

БАРБАРА ТЕЈЛОР

Дати су и интернет линкови ка најбољим и најновијим информацијама везаним за планету Земљу.

Planeta Zemlja  

Enciklopedija Navigatori

Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you