Лако их jе одатле вадио и слао по земљи, палећи шуме сваког лета. Али, од те ватре људи су одувек само бежали. – Можда треба само мало да их охрабрим – закључио jе. – Ваљда ће престати да се плаше. Али, то неће ићи баш лако.
Угледавши jедном свештенике окупљене око неког храста, извади из свог тоболца jедну муњу и баци jе на дрво. Храст пуче напола и букну у пламен. Људи се ухватише за главе и потрчаше на све стране, а Перун им довикну: – Станите! Не боjте се. Приђите ватри и огреjте се. Неће вам она ништа. 10
Али, људи га не послушаше. Побегоше куд коjи, а ватра се угаси. Следећи пут Перун запали други храст. Свештеници опет кретоше бежати, а он им рече исто што и први пут. Е, на то се неки ипак зауставише и остадоше да из даљине гледаjу како храст гори. – Шта сад да радимо? – упиташе га људи углас.
11