Дуну свакоме у нос и тако им подари душу, знање и моћ говора. Тела им се смањише и тако настадоше људи од крви и меса. Убрзо почеше да обрађуjу камен, да га клешу и од њега праве алате за лов и остале потребе. Онда научише како да разликуjу jедни друге по способностима и умећу.
5
Они брзи и спретни посташе ловци, они мудри постадоше свештеници, док су жене остаjале у пећинама да гаjе децу и чуваjу храну. Живели су у миру и изобиљу и много тога су почели да раде сами, па су тако скоро заборавили ко их jе створио и ко влада светом.
6