Имала су руке и ноге и тело и главу попут богова, али нису умела да говоре нити да се оглашаваjу као животиње. Беху то створења сва прашњава и прљава од блата. Кости су им биле од камена, месо од глине, а крв од морске воде. Били су незграпни, троми и велики попут џинова.
Тумарали су около без циља и сврхе, а када би се уморили, легли би да спаваjу. Када би огладнели, jели би шта им се на путу нађе. Богови брзо престадоше да обраћаjу пажњу на њих jер наизглед ничему нису служли, а животиње су их се клониле. Ипак, после неког времена, Сварожић се сажали на те неме неспретњаковиће и узе их пред себе. 4
Дуну свакоме у нос и тако им подари душу, знање и моћ говора. Тела им се смањише и тако настадоше људи од крви и меса. Убрзо почеше да обрађуjу камен, да га клешу и од њега праве алате за лов и остале потребе. Онда научише како да разликуjу jедни друге по способностима и умећу.
5