Taња Петернек Алексић
Илустровао Алекса Jовановић
онели су ме jе ног зимског ана, по снегу и поле ици, у кутиjи за ципеле из коjе сам знатижељно искочила. Прво сам ви ела њу, белу, чупаву, с великим топлим смеђим очима, како ме гле а као чу о коjе искаче из кутиjе. За мене jе то била љубав на први погле . Изгле ало ми jе као а сам се вратила кући, моjоj мами. Али, сви су напето чекали Белину реакциjу.
9
Бела ми jе пришла и оњушила ме. Срце ми jе куцало као лу о. А он а ме jе нежно њушком помиловала по глави и прошапутала ми сасвим тихо, а нико сем мене ниjе чуо: – обро нам ошла. Ја сам о ушевљено схватила а имам нову маму.
10
Зовем се Нала. Име сам обила по лавици из цртаног филма Краљ лавова. Некима личим на лавића, некима на лисицу, за неке сам ме ве ић, а jа сам померански шпиц.
2