Jеднога дана, из jаjета, ето ти jеднорога. Свашта, како из jаjета? Па, ниjе стонога! То jест, ноj. Их, ух, jоооj... Шта? Како? Молим? Онда би jаjерог био! Jаjе уместо рога – ма, само сам се шалио!
Како се jеднорог рађа, то зна свако! Измигољи се из маме брзо и лако. За маму jе то доста тешко и траjе, траjе... Али да не улазимо сад у детаље. Мали jе био згодан, прави даса, поносног држања, лепог стаса. Грива му густа. А реп – леп! Његово копито, плави рог на глави... Кад се све сабере – слаткиш jе прави!
Сви га пазе, мазе, око њега облећу, он кo мргуд ћути, а кад нешто каже, то буде:
Много добра реч, мислио jе. Нема од ње важниjе. Он неће баш ништа и то не криjе.
говорио jе за умивање,
за jело,
за школу,
било jе и за спорт.
Зато тетка за слаткиша свог надимак смисли: НЕЋУрог.