Na rogu Afrike

Datum: 13. februar 2015.

Naslov: Etiopija

Od: Ana Kome: Lidija

Majko!

PRIMLJENA SAM NA PRAKSU U ETIOPIJI! Znajući tvoje poznavanje geografije, moram da te obavestim da je to u Africi!

Krećem krajem septembra, kad se tamo završi kišna sezona, i ostajem do Nove godine... Dok se vi budete smrzavali, ja ću da uživam na 25°C...

U ekipi ćemo biti samo Radim iz Češke i ja... Bavićemo se eko-turizmom, lokalnim proizvodima i marketingom...

To je sjajan UNESCO projekat – Osnivanje rezervata na jezeru Tana, u okviru programa Svetske baštine. Na njemu se radi već 3 godine, a proglašenje će biti na kraju našeg boravka... Cilj mu je očuvanje jezera i njegove životne sredine, kroz koncept rezervata biosfere (ako išta od ovoga kapiraš šta znači!)...

Ovo ćeš već bolje razumeti... Jedan od naših zadataka biće izrada malog turističkog vodiča... Radim će biti „pilot-turista” i ići ćemo po hotelima i restoranima, istraživati cene i autobuske linije, obilaziti znamenitosti, turističke atrakcije i razne „nedođije”: jezero Tana, ostrva, manastire, vodopad Nila, Simijenske planine...

To će biti super iskustvo...

3 meseca na Rogu Afrike!

Nemoj odmah da paničiš...

Već te čujem...

Pojuriće te kozorog, poješće te krokodili ili ljudožderi, kidnapovaće te zlotvori, spržiti sunce, strmeknućeš se sa litice, pašćeš niz vodopad, provaliće se čamac, udavićeš se u jezeru, smazaće te nilski konj, uštinuće te pelikan za guzicu, dobićeš tropsku groznicu, ukrašće te neko afričko pleme da im budeš dobra Mzimu, kao Nela...

4

ETIOPIJA je država u istočnoj Africi, jedna od najsiromašnijih i najtajanstvenijih zemalja „Crnog kontinenta”.

- Ima najstariju kulturu na tlu Afrike i smatra se kolevkom čovečanstva.

- U Etiopiji živi više od 80 naroda, koji govore 80 različitih jezika.

- Službeni jezik je amharski (abisinski ili etiopski), drugi po raširenosti semitski jezik na svetu posle arapskog, a pismo se naziva fidel ili abugida.

- Obavezno školovanje traje 6 godina. Nastavni jezik u srednjim školama je engleski.

- Hrišćanstvo je dominantna religija u Etiopiji. Preko 60% Etiopljana čine hrišćani, od kojih su 44% pravoslavne vere.

- Najznačajnija reka je Plavi Nil, a najduža Avaš, koja se nalazi na listi Svetske baštine.

- Najpoznatije životinjske vrste su majmun gelada babun, kozorog i etiopski vuk.

- Etiopija je domovina kafe i od njenog izvoza živi četvrtina stanovnika.

- U Etiopiji ima preko 3 miliona košnica, te je ona najveći proizvođač meda u Africi.

EKO-TURIZAM je putovanje u oblasti prirode, kojim se odgovorno vodi briga o zaštiti životne sredine, dobrobiti lokalnog stanovništva i obrazovanju posetilaca.

UNESCO je skraćenica za United Nations Educational, Scientific and Cultural Organization (Organizacija za obrazovanje, nauku i kulturu Ujedinjenih nacija). Jedna od uloga joj je da održava listu mesta Svetske baštine.

SVETSKA BAŠTINA predstavlja važna prirodna ili kulturno-istorijska mesta čije očuvanje je značajno za celu svetsku zajednicu. Ovi lokaliteti su primeri remek-dela ljudskog kreativnog genija, kulture i tradicije ili izuzetnih prirodnih lepota i fenomena. Može biti u pitanju šuma, planina, jezero, reka, pustinja, palata, ruševina, građevina, grad, spomenik, manastir, arheološko nalazište, zoološki rezervat ili nacionalni park. Na listi Svetske baštine su i neka mesta u Etiopiji: grad Aksum, crkve u Lalibeli, Nacionalni park Simijen i utvrđenje Fasil Gebi u Gondaru.

REZERVAT BIOSFERE je naziv za područja kopnenih i obalskih ekosistema, koji su međunarodno priznati unutar Uneskovog programa za prikazivanje uravnoteženog odnosa između ljudi i prirode. To su područja u kojima važe 3 osnovna cilja: očuvanje prirodne baštine, zaštita bioraznolikosti i naučno istraživanje i praćenje.

ROG AFRIKE je poluostrvo u istočnoj Africi koje zalazi u Arapsko more. Ime je dobio zbog sličnosti sa nosorogovim rogom. Naziv se odnosi na veću regiju koja obuhvata države: Džibuti, Etiopiju, Eritreju i Somaliju.

Najveći deo Afričkog roga zauzima Etiopija.

Iskuliraj se malo! Imam 27 godina! A i već 2 godine živim sama, otkad sam ovde na faksu u Nemačkoj... Valjda sam naučila da vodim računa o sebi... (I shvatila da se gaće i sudovi ne peru sami!) Uostalom, ti si kriva... Da mi nisi onoliko čitala Kroz pustinju i prašumu kad sam bila mala, ne bi do ovoga došlo...

Kroz priče koje si mi pričala, naučila si me kako da maštam...

Ali, ja sam otišla korak dalje... da sve ono o čemu sam maštala i – ostvarim!

ERITREA DJIBOUTI

KROZ PUSTINJU I PRAŠUMU je avanturistički roman poljskog pisca, nobelovca Henrika Sjenkjeviča, o opasnom putovanju osmogodišnje Nele i četrnaestogodišnjeg Staše, po divljim afričkim predelima. Nakon otmice u Port Saidu u Egiptu, beduini ih vode kroz pustinju, sve do Kartuma u Sudanu.

Ubrzo posle toga uspevaju da se oslobode i nastavljaju težak put kroz prašumu sa robovima Kalijem i Meom, psom Sabom i slonom Kingom. Posle niza uzbudljivih doživljaja, stižu u Mombasu u Keniji, gde se sastaju sa očevima.

5

Ana’s blog Our neighbourhood Demeleš, Derg, Helina, Tače, Marta, Nataniel…

Nikada nisam imala takav osećaj zajedništva. Tako jak.

Nailazim ja i u Beogradu svaki čas na poznata lica, znam sve vlasnike pasa u kraju... Ali, ovo je nešto drugo...

Nešto posebno.

Naš etiopski dom je u zabačenoj, poprečnoj uličici, malo udaljen od centra... Kad god kreneš od kuće, nasred ulice te čekaju komšije i komšijska deca, njihovi roditelji, tetke, bake, rođaci, susedi, prijatelji... Uz pozdrave i hvatanje za ruke, prate te do kraja uličice...

Konačno izbiješ na glavnu ulicu, sa barovima, radnjicama, apotekom, berbernicom i prodavnicama kafe, soka i inđere... Dočekuju te opet poznata lica, baš tamo gde i očekuješ da budu, gde si ih juče ostavio... Široko se osmehuju, obasipaju te lepim rečima...

Ovce bleje u znak pozdrava... Magarci protrčavaju... Petao kukuriče sa jednog praga...

13. oktobar

Još malo pa kraj radnog vremena...

Posle posla uvek idem ispred kuće da se igram sa komšilukom. :) Glavna igračka je stara raspadnuta automobilska guma koja se tera prutom niz put!

(Nešto slično onoj staroj drtini” kojom smo se deda ” i ja igrali na Zvezdari...)

U komšiluku je i 14-ogodišnja devojčica Helina, koja priča savršen engleski, i još njih 15-ak uzrasta od 2 do 6 godina, pa nam ona prevodi šta ovi mali trtljaju... Radim ih je naučio da me zovu Ana Banana! Kako kročimo napolje iz kuće, svi se zalete na nas, uhvate nas za ruke, noge, skoče na leđa i tako u konvoju idemo do kraja ulice...

30

15. oktobar 2015.

INĐERA (injera) je vrsta „hleba” od crnog brašna, hrskava „palačinka”, koja je osnova za svako jelo u Etiopiji. Kao kod nas pekare, tako su u Etiopiji popularne „inđerarnice”, u kojima se prodaju razne vrste inđera. Testo, koje je mešavina brašna tefa, maka i drugih žitarica, najpre odstoji nekoliko sati ili celu noć. Potom se izliva na glinenu tacnu i peče na otvorenoj vatri do tvrdoće deblje palačinke. Servira se tako što se po njoj poređaju ostali sastojci, u zavisnosti od vrste inđere.

Najukusnija je vegetarijanska, sa blitvom, krompirom, sočivom, kukuruzom, pasuljem i čili sosom. Jede se prstima, tako što se lome ili kidaju komadići inđere i njima uzima ostala hrana sa tanjira.

Kilo avokada košta 40 dinara! Pozeleneću!!!

Stipendija mi je više nego dovoljna... I pored toga što 2x dnevno jedemo u restoranima, trošim max 6 evra dnevno!

Sjajno je što se uvek jede sa jednog tanjira koliko god da je ljudi za stolom! Pre podne se piju sveže ceđeni sokovi od manga, avokada, papaje, ananasa i banane, koji teku u potocima... Sa malo vode i limuna...

Po podne jedemo pecivo od sočiva... ili vegetarijansku inđeru”... Uveče ” povrće i ribu... Ja nisam jela sir, mleko ni meso od kad sam došla! I divno se osećam! Sasvim sam sita, a ne osećam težinu... Jedem samo svežu hranu. Sveže pripremljenu. S ljubavlju. Ne iz zamrzivača. Ne iz mikrotalasne pećnice. Ne iz kioska. Ne iz konzerve.

Ova promena navika u ishrani proizvela je i magičnu promenu na mentalnom nivou! Mislim da sam i sama postala svežija, bistrija, ukusnija, prirodnija, otvorenija... sa svakim gutljajem, svakim zalogajem, svakim mirisom i ukusom, sa svakim obrokom, koji je uvek deo rituala...

Pored radnjica gde se cede sokovi, postoje i kafei na svakom ćošku.

Najbolji su definitivno oni koji su se specijalizovali za tradicionalnu kafu. U njima postoji poseban, lepo ukrašen deo, u kome radi devojka zadužena za ceremoniju pripremanja kafe. Na malom stolu, prekrivenom stolnjakom, poređane su šoljice i razni mirišljavi začini... Što se alkohola tiče, ovde se nacionalno piće zove tađ” i to je neko ” ružino vino sa dodatkom meda. Uglavnom se proizvodi u domaćoj ” radinosti”, prodaje jeftino i pije po dvorištima, a u restoranima i radnjama ga nema...

Inače, Etiopija je raj za pivopije, zbog jeftinoće... Pivnice su zato glavno mesto za izlaske ovde... Najpoznatije pivo je St. George, tj. Sveti Đorđe... Ja popijem samo pola piva i zbog nadmorske visine i klime se odmah unezverim ko luda!

35

2. 11.

Uveče ponekad izlazimo” sa društvom... Ovde je običaj da se prvo ” ide u neki klub, pa onda u diskoteku... U tim klubovima se izvodi etiopska tradicionalna muzika uživo i igraju se njihovi plesovi, koje sam ja naravno već naučila... Postoje i profesionalni plesači, koji nastupaju u toku večeri i onda oni tokom plesa pozivaju ponekog iz publike da im se pridruži... Đuska se samo ramenima i to je chicken dance”, a ko može ” baš brzo da drma - malaria dance”, jer podseća na groznicu! ” Sinoć je bio haos! Mi otišli u jedan takav klub, gde samo jedan svirač tandrlja po tom nekom njihovom muzičkom instrumentu, po imenu kora, koji liči na naše gusle i peva nešto na amharskom jeziku...

Kad je plesna grupa počela da igra, pozovu oni mene i ja im se pridružim i tu nastane opšte oduševljenje! Ne mogu da poveruju da tako zna da igra jedna ferenđ”... ” Pita mene taj pevač kako mi je ime i odakle sam, a onda nastavi da svira i zaurlava u fazonu: Tra-la-la-la... nuna-nana... ANA ANA ANA ANA Tandara-mandara... Uja-ja... SRBIJA SRBIJA SRBIJA Tupe-lupe... dum-bam.. švić... ĐO-KO-VIĆ ĐO-KO-VIĆ ahahahahahahahaha...

Reggae nights at NGG

Ana’s blog

Noći u hotelu NGG. Svakog petka, žurke uz reggae muziku – NGG nights... Večeras ostajemo bez daha gledajući devojku sa Jamajke kako igra sa dva brata... Onda skida cipele, hvata me za ruku i vodi u centar kruga, da igram sa njom... Smeje se i grgoće od radosti kao trogodišnja devojčica. Jedna bucmasta Šveđanka, u kasnim 40-im, klati se lagano u rege ritmu, u svojoj šljampavoj odeći. Uz nju je njen muž, DJ sa Jamajke, koji njiše svojim već prosedim dredovima... Radost. Povezanost. Strast. Život. Sreća. U pauzi, ona kaže: „Mi dođemo ovde da se, igrajući, otresemo svih problema. Oni onda više ne postoje...” Pa kako i mogu postojati, pitam se.

48

KORA ili „harfa-lauta” je drevni afrički žičani instrument iz 13. veka, koji potiče sa Mandingo kraljevskog dvora.

- Upotrebljavaju ga profesionalni pevači – grioti za pratnju raznih pesama pohvale i slavljenja pojedinih ličnosti i događaja.

- Dugačka je oko 1 m, drži se u rukama i svira palcima i kažiprstima.

- Sastoji se od drvenog vrata, poluloptastog trupa napravljenog od velike tikve, otvora prekrivenog kožom od antilope i 21 žice – 11 za levu i 10 za desnu ruku.

- Veruje se da žice predstavljaju život deteta: 7 za oživljavanje prošlosti, 7 za zvuke sadašnjosti i 7 za pozivanje budućnosti.

- Prema drugom verovanju, 7 žica predstavlja oca, 7 majku i 7 dete.

- Lauta je vekovima omiljeni instrument profesionalnih svirača griota, koji prenose slavu poglavica, plemenskih starešina i junaka.

- Grioti koriste tradicionalne forme kao okvir za svoje nadahnuto muzičko izražavanje, puno fantazije.

Datum: 26. decembar 2015.

Naslov: Dar es Salam

Od: Ana Kome: Lidija

Stigla sam u TANZANIJU! Evo nas u Dar es Salamu… Dočekala me je Travica, koja je stigla ranije, i našla se sa rođakom svog profesora svahilija iz Beograda. Samo moje stvari nisu stigle odmah, već tek danas! Jedva smo se nahvatali sa ovima sa aerodroma da mi isporuče kofer, koji se zagubio u Najrobiju tokom mog presedanja! No da počnem od početka...

Pre tri dana krenula sam iz Bahir Dara. Bus polazi naravno u cik zore da bi uspeo knap da stigne do Adisa dok je još svetlost dana, jer na putevima nema svetla niti je dozvoljeno da se vozi po mraku. Natijev tata, koji je taksista, vozio me je do hotela ispred koga kreće lokalni bus.

Simpatični par preko puta mene grlio se i kikotao svih 12 sati puta.

Klasično iritantan etiopski film ili serija vrteli su se sve vreme na TV-u. Gospoja iza mene povraćala je s vremena na vreme i brisala se o moju maramu kojom sam prekrila mrvljivo sedište!

Prolazili smo putem kojim smo prvi put došli. Setila sam se kako sam ispaničila u dolasku kada smo stali na pauzu i izašli napolje, a rulja nagrnula na nas… Sada mi je sve to bilo normalno i umela sam da se ponašam i uklopim… Svi su jeli inđeru za vreme pauze, a ja sam uspela da nađem poslednji avokado sok! Stigli smo u suton u Adis, gde me je čekala koleginica Selam…

Sutradan sam bazala po gradu i pokušavala na sve načine da dobijem 40 dolara koji su mi bili neophodni za tanzanijsku vizu, ali nije bilo šanse ni da podignem sa kartice ni da promenim!

Posle 3 sata bauljanja, pozvala sam Srpsku ambasadu i oni su mi pomogli! Ceo dan sam skitala i osećala se tako sigurno i normalno, a ne kao kad smo došli. Kako je dalek put pređen za samo tri meseca! Jedan fudbalski tim zagrevao se za meč uz bubnjeve i ples i pevanje… Na glavnom trgu nalazio se Božićni vašar na koji sam otišla i uživala u suncu, sladoledu, pesmi, plesu i okićenim jelkama…

76

Ana’s blog

TANZANIJA je država u istočnoj Africi.

Prestonica je 1996. premeštena iz Dar es Salama u Dodomu. Hiljade turista godišnje obiđe Tanzaniju zbog njenih prirodnih lepota: planine Meru i Kilimandžaro, obe aktivni vulkani; Viktorijino jezero – najveće u Africi i jezero Tanganjika – drugo najstarije i najdublje jezero na svetu posle Bajkalskog; čuveni Nacionalni park Serengeti; vodopad Materuni blizu mesta Moši; klisura Olduvaji u kojoj su pronađeni mnogi od najstarijih ljudskih fosila i ostrvo Zanzibar.

DAR ES SALAM je najveći grad Tanzanije, nekad zvan Mzizima po domorodačkom selu kraj koga je nastao. Ime mu znači „nebeski „ mir . Leži blizu ekvatora u istoimenom zalivu, naspram ostrva Zanzibar, na obali toplog Indijskog okeana. Ima brojne peščane plaže i prirodnu luku. Najpoznatije znamenitosti su Botanički vrt, Nacionalni muzej, Katedrala Sv. Josipa i Muzej sela.

From Ethiopia to Tanzania via Kenya

Stigla sam iz Bahir Dara najpre u Adis Abebu, odakle ću preko Kenije putovati u Tanzaniju… Vozač kompanije u kojoj smo radili odvezao me je uveče na aerodrom. Prvog leta do Najrobija se i ne sećam. Sećam se samo svojih osećanja na aerodromu, pre odlaska… Pozvala sam još po jednom nekoliko ljudi i poslala poruke, pre nego što moja etiopska kartica zauvek zamre… Uvek kada putujem i menjam mesto, menjam i kartice u mobilnom i to je poput malog rituala. Opraštanja sa prošlim i dočekivanja nečeg novog… U Najrobiju sam shvatila da nisam odštampala drugu kartu, a nikako nisam uspevala da se nakačim na net. Zamolila sam jednog visokog bradatog da otvorim kartu sa njegovog telefona i pomogao mi je. Sedeli smo zajedno tokom celog leta. On je iz Mombase, ali živi u Najrobiju.

Izgleda potpuno kao Arapin, pa sam mislila da nije uopšte iz Kenije. Studirao je u Engleskoj, i krenuo je da poseti prijatelje sa studija iz Tanzanije. Kaže da nije bilo lako u Engleskoj. Bili su odvojeni od drugih. Uveče, kada bi se šetali, ostali pripiti studenti gađali bi ih flašama. Zato su se oni iz Tanzanije i Kenije toliko zbližili da se evo i 10 godina nakon studija redovno nalaze i idu na kampovanje u okolini Dar es Salama… Pričao mi je nešto i o muslimanskoj veri. Interesovalo me je kako na ljude utiču redovne molitve. To je na neki način poput meditacije u jogi, čini mi se. Objašnjavao mi je šta to za njega znači, a zatim dodao da je to što sad radi zabranjeno, jer Musliman nikada ne sme raspravljati o veri sa neudatom ženom! U Dar es Salamu me je dočekala drugarica Jovana Travica, velika vlažnost vazduha u Tanzaniji, bicikl-tezga sa mangom, super hostel i potpuno ludilo od ulične buke i muzike ispred… Izašle smo u šetnju, iako je njoj bilo teško da se na sve to navikne... Dosta je bilo drugačije i za mene: pristup koji su ljudi imali, njihov izgled… Više mi se sviđaju Etiopljani… Ali, ipak smo se brzo uklopile… Našle smo ubrzo jedan klub gde smo se ko lude izđuskale sa lokalcima!

77

Datum: 28. decembar 2015.

Naslov: Indijski okean

Od: Ana Kome: Lidija

Stigle smo na Zanzibar, trajektom...

Ovde je predivno! Pesak, more, palme, naša koliba...

I ovde je sve Pole Pole (polako polaakoooo) i Hakuna Matata (No problem!)

Svi su jedni drugima rafiki (my friend) i njih 100 skoči čim imaš neki problem...

Travica je prvi dan zgazila ježa, pa su je spasili kerozinom i papajom kao narodnim lekovima... I stvarno – odmah prošlo sve!

Odoh sad da se kupam! More je nenormalne boje, a kućica nam je kao od dedine kuće u Krčedinu do Dunava i samo istrčimo u kupaćem i pravo u vodu!

78

ZANZIBAR je ostrvo u Indijskom okeanu, koje se nalazi uz istočnu obalu Afrike i sastavni je deo Tanzanije. Građeno je od koralnih krečnjaka i pripada Zanzibarskom arhipelagu, kao i ostrvo Pemba i niz manjih ostrva. Zaliv Kizimkazi na Zanzibaru je prirodno stanište delfina. Ovaj dragulj Indijskog okeana obiluje kokosovim palmama, drvećem baobaba, najfinijim belim peskom, mirisima vanile, cimeta i kakaoa. Širom ostrva nalaze se plantaže manga, pomorandže, grejpfruta, banana i ananasa. Ubiraju se i plodovi bibera, šafrana i čilija. Zanzibar je najveći proizvođač karanfilića na svetu, a kafu možete sami brati sa drveta. Zvaničan jezik je svahili, veroispovest muslimanska, a stanovništvo čine Arapi, Bantu crnci i Indusi. Prvi stanovnici su bili Bantu crnci, otuda Zanzibar znači „zemlja crnaca”.

Zanzibar, 29. 12. 2015.

Ceo dan se pomeramo po hladu, i iz vode na odbojkaški teren, ručkove i večere i sokove od manga. Meštani stalno igraju i pevaju i smeju se... Popnu se i uberu kokos, otplove i upecaju ribu, pa nastave sa pesmom i plesom... Krave se šetaju po plaži, džukele izležavaju u hladu...

Ljudi se druže i razgovaraju. Osećaju kako ovde pripadaju. Upravo onako kako se ja osećam kod kuće, u Beogradu. Kao da mogu sve! Tako sam se osećala i u Etiopiji. Živo! Puna energije i zdravlja... Ali put do svega toga vodio je preko Nemačke - sve znanje koje sam tamo stekla omogućilo mi je da radim ono što volim, sa ljudima koje volim, i da zaista uživam u ostatku svoga života! Život na raznim krajevima sveta me je promenio i učinio da više cenim ono što imam, pre svega porodicu... Da moj odnos sa tobom dovedem na jedan novi fenomenalan nivo. Mnogi imaju ceo život isti odnos sa roditeljima, kao kad su bili mali, a tako je mnogo vrednosti u zrelom odnosu odraslog deteta i roditelja. To je odnos međusobne podrške, a ne vraćanje u prošlost.

Bilo je vremena za sumiranje prethodnih 27 godina života. I shvatanja koliko sam dobila u ovom životu.

Sad sam spremna da dam svu tu ljubav dalje - svetu i porodici koju budem stvarala jednog dana. Naučila sam da rad treba da bude uživanje kao i učenje, putovanje kao i ostajanje, samoća kao i društvo... Naučila sam da budem podjednako srećna u čamcu na obali Dunava i Indijskog okeana; pišući, čitajući i radeći matematiku kao i kuvajući, učeći druge nečemu - a sve to kroz različite članove porodice. Broj načina da budem srećna je zaista neograničen.

Kroz ovo iskustvo makar malo sam možda upoznala i deda Raku i shvatila da i deo njega živi u meni. Iako su mi svi dani i sati sa tobom, Leom i dedom od neprocenjive vrednosti, drugi deo moje porodice doneo mi je takođe mnogo. Iako su vremenski kraće bili na ovom svetu, ne vidim da sam ih izgubila. Ja sam dobila na lutriji života da u sebi nosim i njihovu energiju, emocije i uspomene i da ih na čudne načine ponovo proživljavam i razrešavam...

U Tanzaniji od jednog komada drveta rezbare gomile ljudi, koji stoje jedni drugima na ramenima, gradeći visoku kulu i predstavljajući večni rast i razvoj i bazu koju grade preci - ramena na kojima buduće generacije stoje i uzdižu se ka nebu, do novih visina...

79

Datum: 30. decembar 2015.

Naslov: Zanzibar

Od: Ana Kome: Lidija

Jedemo morske plodove i voće po ceo dan!!! Išli smo juče da ronimo i videli sjajne ribe i korale i svašta... Kornjače, barakude, tune, hobotnice, jastoge, raže... Zanzibar je raj za ronioce!

Uskoro ćemo ići i na biciklističku turu, a i do grada Zanzibara da vidimo Stoun Taun... Tu je rođen i Fredi Merkjuri, osnivač grupe Queen! Obići ćemo usput i sela, u kojima se živi kao pre više stotina godina, njihove škole, kao i Džozani šumu... Evo malo slika... Kostur bebe kita, prihvatilište za kornjače, odbojka na plaži, kuca i beba koji su svaki dan sa nama na obali i akrobatika kojom se bave svi lokalci... (To doduše više dolazi do izražaja prilikom njihovog pentranja na palme – brzinom majmuna!) Inače, fudbal je ovde najpopularniji od sportova, a od igara „boa” – nacionalna igra kamenčićima... I ples je ovde sjajan. Travici je omiljeno što ljudi iz Masai plemena dođu u diskoteku i igraju, a potpuno su kao pali sa druge planete! Pritom koriste mobilni!!! Travica kaže: „Ako mi neko bude rekao da Masai imaju i Facebook – poludeću!”

GRAD ZANZIBAR je glavni i jedini grad ostrva Zanzibar, koji se nalazi na njegovom zapadnom delu. Sastoji se od starog istorijskog središta grada i novog, modernog dela. Nekada su ova dva dela bila podeljena potokom, a danas velikom ulicom.

STOUN TAUN (Stone Town) ili „kameni grad” je stari deo grada i nekadašnja prestonica zanzibarskog sultanata. Od 2000. je na Uneskovoj listi mesta Svetske baštine kao jedan od 100 najznačajnijih gradova na svetu.

Jedinstven je po svojoj arhitekturi i kulturi, sa bezbroj džamija i velikih arapskih kuća sa raskošnim drvenim vratima.

SELA na Zanzibaru povezana su zemljanim putevima. Ljudi žive u kućicama od blata i kamena, sa krovom od palminog lišća, prozorima bez stakla i zemljanim podovima.

Nemaju struju, ni telefon, a vodu uzimaju iz bunara. Muškarac može imati četiri žene, te porodice imaju obično oko desetoro dece. ŠKOLE na Zanzibaru su brojne i svako selo ima svoju školu. Obavezno obrazovanje traje 10 godina i besplatno je. U školama se primenjuju stroge kazne za bežanje sa nastave, što se često dešava, jer je blizu obala, pa deca beže na plažu. Ako nakon tri razgovora nastavnika sa roditeljima, nastave to da čine, decu odvode u zatvor na tri dana!

DŽOZANI ŠUMA (Jozani Forest) zauzima centralni deo ostrva Zanzibar. Godine 1952. proglašena je rezervatom prirode. U okviru nje se nalazi i Nacionalni park (Jozani-Chwaka Bay National park). U šumi živi 40 vrsta ptica i više desetina vrsta leptira. Jedna vrsta žabe, manje od nokta, može se videti samo u Džozani šumi. Retka vrsta crvenih kolobus majmuna (red colobus) živi takođe još jedino ovde.

80

MASAI je narod koji pripada porodici istočnosudanskih naroda. Danas ih ima oko 900 000 i uglavnom naseljavaju teritorije Tanzanije i Kenije. Izvorno su pravi polunomadski pastirski narod, koji se radi ispaše kreće za svojim stadima stoke.

81

Datum: 1. januar 2016.

Naslov: Happy New Year!

Od: Ana Kome: Lidija

SREĆNA NOVA GODINA!!!

Poslala sam ti čestitku, ručni rad gluve dece Tanzanije, a dedi i babi razglednicu Zanzibara... Priložila sam i pisma... Stići će vam DHL-ovom poštom za 48 do 58 sati! (U poverenju, to košta koliko iznosi jedna prosečna plata na Zanzibaru!) Nadam se da su stigle moje slike??? Nakit na Zanzibaru, dečko koji obožava Srbiju i Travica u ulozi uličnog prodavca... Što se tiče proslave Nove godine, trenutno nemam komp, imam samo mobilni, pa ću kratko...

Ovde je bila žurka do 9 ujutro! Svi su igrali ko luuuudiiiii!!! Mi smo izdržale do 3 i sad smo skroz ukočene od onog bacakanja. :( Prelepo je bilo! Osim što su mi ukrali papuče, a u diskoteci su ekseri virili iz poda, pa smo se evakuisali na plažu i igrali bosi na pesku ispred kluba!

Ja sam Novu godinu dočekala u kupaćem!

82

Ana’s blog

Shells

Skupljam školjke na ostrvu Zanzibar... ... i setim se kako smo mama i ja skupljale školjke na moru u Sloveniji za prirodnjačku zbirku... ... i kako su se usmrdele... ... i kako smo u Krčedinu deda i ja rovarili po sprudu na Dunavu za školjkama... ... sećam se bledo i terase nad morem u Ulcinju kod kumova... ... i popare koju smo jeli... ... i Tase, Pavla i Andreja sa harpunom na obali... ... i tate...

83

Datum: 5. januar 2016.

Naslov: Pangani

Od: Ana Kome: Lidija

Na obali smo, u gradu, posle šest sati čekanja na čamac i šest sati plovidbe, umesto dva! Jedva preživesmo! Ogromni talasi pretili su da nas potope, ceo ranac mi je promočio...

Pangani je inače grad na istoimenoj reci, koja se uliva u Indijski okean. Tu smo do prekosutra. Odmaramo u hotelu koji pripada samostanu nekih časnih sestara...

Onda idemo u Arušu, što na hindu jeziku znači „izlazeće sunce”.

Voziće nas jedan Britanac Don, koga smo ovde upoznali, a čiji je otac bio kolonizator u Keniji. On ide do mesta Moši, koje je centar za „trekinge” na Kilimandžaro, a odatle ćemo busom...

Aruša se nalazi na platou blizu nacionalnih parkova Kilimandžaro i Serengeti, planine Meru i jezera Manjare...

Ima dosta Indijaca i njihovih restorana. A vrlo je aktivan i muzički život! Jedva čekam!

Aruša, 7. januar 2016.

Draga Majko!

Stigosmo u podnožje Kilimandžara! Jao, ništa se ne vidi od oblaka!

Inače je sve perfektno... Mi večeras zvali taxi da nas vozi do diskoteke, a došao po nas neki tip na motoru! Pitamo ga kako ćemo svi da stanemo, a on nama: Miškaki!” Što znači - ražnjić”! To je ovde ” ” najnormalnije - da se više ljudi potrpa na motor!

Dakle, sve je strava... Samo me ipak duša boli za Zanzibarom, a i sve jače za Etiopijom... Radim je danas za Božić otišao sa drugom u Lalibelu...

Uf! Sve mi nedostaje i puca pred očima...

Ali radujem se i Beogradu, uskoro...

A sutra - safariiii !!!

84

KILIMANDŽARO je najviša planina Afrike, koja se nalazi u Tanzaniji, na granici sa Keni„ jom. Ova „veličanstvena planina je vulkanskog porekla i sastoji se od 3 vulkana: Šira, Kibo i Mavenzi. Najviši vrh Uhuru nalazi se na 5895 metara nadmorske visine, na vrhu srednjeg vulkanskog kratera Kibo, čiji je prečnik oko 2500 m. Gejziri ispuštaju gas u krateru na vrhu planine, a magma teče samo 400 metara ispod vrha. Najveća tundra„u Africi, od 3600 hektara, nalazi se u „sedlu između vrhova kratera. Kilimandžaro prekrivaju večiti lednjaci, stari 12 000 godina, koji su se u poslednjih 100 godina većim delom otopili zbog globalnog zagrevanja.

Radim’s blog

HRIŠĆANSKA TRADICIJA je neraskidivo upletena u kulturu i istoriju Etiopije, koja je jedna od najstarijih hrišćanskih zemalja na svetu. Ova vera je počela da se propoveda na tlu Etiopije u prvim vekovima hrišćanstva, a zvanično je priznata kao religija u 4. veku nove ere. Etiopska pravoslavna tevahedo crkva danas broji preko 40 miliona vernika.

Jedinstveni način računanja vremena u Etiopiji po Gregorijanskom kalendaru je takođe deo verske i kulturne baštine, koja proizilazi iz pravoslavnog hrišćanskog kalendara, zasnovanog na Svetom pismu.

Christmas in Lalibela

Božić u Etiopiji (lokalni naziv praznika je Gana) slavi se 7. januara. Ljudi u belim odorama dolaze na hodočašće u Lalibelu iz svih krajeva zemlje... (Ove prizore je, pre mene, već ovekovečila Gali Tibon...) Za razliku od Evrope, Božić u Etiopiji nije komercijalizovan. U skladu sa hrišćanskom tradicijom, usredsređen je na porodično okupljanje i duhovnu stranu praznika. Lalibela (nekadašnji grad Roha) poznat je po svojim crkvama iz 12. i 13. veka, uklesanim u stene, koje su na listi Uneska. Legenda kaže da je Bog poslao anđele da ih iskleše za jednu noć... Kada šetate pokraj njih zajedno sa hodočasnicima tokom Gane, sve je teže i teže odvojiti mit od stvarnosti i vi polako počinjete da verujete u to...

Gali Tibon

Lalibela

Gali Tibon je nagrađivana fotografkinja iz Jerusalima. Za dokumentarni rad o Lalibeli, 2013. godine je osvojila nagradu koju dodeljuje Sony World Photography. U svojevrsnom fotografskom dnevniku iz Lalibele, „Jerusalima Afrike”, ispričanom u 24 slike, dominiraju prizori hodočasnika u putovanju i nakon dolaska na samo odredište: duge povorke bosonogih vernika sa štapovima, umotanih u šama ogrtače – tipičnu odeću stanovnika visoravni, koje se danima kreću kroz brdoviti pejzaž; vernici okupljeni po vrhovima kamenih litica kojima su okružene crkve; poklonici u predahu ispred zidina Crkve Sv. Đorđa. Gali Tibon dočarava senovitu, skrivenu atmosferu crkava i okolnih monaških kelija, tišinu pobožnika uronjenih u molitvu i kontemplaciju. U umetničkom postupku, autorka uspeva da istakne teksturu kamena okolnog terena – praiskonskog, bezvremenog elementa, kao pozadinu naspram koje su u prvom planu istaknuti ljudski likovi čiji nabori – lica, odeće, čalmi, kao da izražavaju slojeve vremena.

Zajedno govore o hodočašću koje se u gotovo nepromenjenom obliku odvija skoro hiljadu godina, u mestu u kojem vreme kao da je stalo, a vera opstaje.

85

Datum: 10. januar 2016.

Naslov: Safari

Od: Ana Kome: Lidija

Jao, evo nas na safariju! Jurcamo već 3 dana džipom po nacionalnom parku Serengeti i vulkanskom krateru Ngorongoro... Videli smo lavove, slonove, žirafe, zebre... I gomilu majmuna, kao oni što su nam u safari-parku u Engleskoj naskakivali na haubu... I Pumbu – onu svinju iz „Lajn kinga”! Mnogo je lepo i zanimljivo i niko se nije utronjao od straha, sve dok nije palo veče... Onda se ispostavilo da kamp uopšte nije ograđen, a spava se u šatorima! Mi pitamo vodiča šta da radimo, jer unaokolo sve vrvi od hijena! A on nama, mrtav hladan, kaže: „Pa samo izađete iz šatora i viknete ŠU hajina ŠU i one se sve razbeže!”

Sledeće noći pojave se i bivoli, koji navale da pasu oko šatora i da se sapliću o kočiće! Mi odmah rešimo da ostanemo da spavamo u kuhinji oko koje je betonska ograda sa rešetkama...

Travica odmah zahrkala, a ja nema šanse da zaspim... Čujem neko dahtanje i žvakanje s druge strane ograde, izvučem se iz vreće i provirim kroz rešetku... Kad iz mraka, meni pred nosom, zasijaše oči bivola i čuješ samo neko VUUUFFF... Kukuuuu!!!

Jutros nam se vodiči dive: „Baš ste vas dve hrabre! Spavale ste u trpezariji, a tamo ima puno zmija i škorpiona!!!”

86

SERENGETI znači „beskrajna ravnica” na jeziku naroda Masai, koji je više od 200 godina napasao stoku u ovim predelima Tanzanije, pre evropske kolonizacije. Vremenom, cela teritorija je postala nacionalni park, a Masai stanovništvo je preseljeno u susednu oblast.

Serengeti, najstariji nacionalni park u Tanzaniji, upisan je na Uneskovu listu mesta Svetske baštine 1981. Najpoznatiji je po godišnjoj migraciji preko milion gnua i dvesta hiljada zebri. Ovu najveću seobu sisara na svetu često zovu „deseto svetsko čudo prirode”. Park, koji čine savane, travnate ravnice i šumoviti predeli uz reku, prostire se na površini od oko 15 000 km2 i privlači veliki broj safari turista. Poznat je po prisustvu mnogobrojne divljači, među kojima su: lav, leopard, slon, zebra, crni nosorog i afrički bivo, kao i gepard, gazela, hijena, žirafa, babun i oko 500 vrsta ptica, među kojima je i noj.

87

Ana’s blog

Developing countries

O, svetlosti postojanja, osmeha, veselja, sunca... nemoj me napustiti nikada... molim te, nemoj! Jer žarko želim da me taj topli osećaj prati čitavog života... Verujem da je sve moguće, pa i to...

Ljudi i kulture, koji su mi doneli ovo saznanje, iako drugačiji, postali su ključni za moju sreću, za moje mesto u svetu...

Kakva šteta što smo rasuti po čitavoj Zemlji...

I zato moram da se zapitam: zar ne bismo konačno rešili zagonetku kad bismo svi stvarno učili jedni od drugih i svi smatrali sebe „zemljama u razvoju”? Jer, nekima je potreban finansijski razvoj, a nekima duhovni rast... Kroz povezanost, toplinu, zagrljaj, dodir, sunce... Sve je to u svima nama...

Ali ponekad, zbog kulture u kojoj živimo, ostaje zaključano...

Pa hajde da svi zajedno oslobodimo tu snagu koja je u nama...

Od: Ana Kome: Lidija

Datum: 15. januar 2016.

Naslov: Povratak

Putovanje je počelo... Travica je već odletela kod brata za Dubai, a ja bauljam sama po Dar es Salamu... Preda mnom je još 28 sati do kuće... Hiljadu misli odjednom... Ne mogu da verujem da je gotovo... Sad bih premotala život za 4 meseca i sve ispočetka... Ali postoji ipak u meni taj mir koji se razvio i prihvatio prolaznost svega i lepotu u tome. Jer sve što je zaista bitno i tako se nikada ne može izgubiti...

89