УРУГВАЈ 1930. Као што смо већ рекли, идеја о првом Светском првенству потекла је од тадашњег председника Фифе Жила Римеа. Одлучено је да првенство буде одржано у Уругвају, јер је баш те 1930. године Уругвај славио сто година своје независности, а био је и шампион у фудбалу са Олимпијаде 1928. одржане у Амстердаму. И још важније, Уругвај је имао потпуно нови фудбалски стадион „Сентенарио”, који је могао да прими чак 100 000 гледалаца! Међутим, нису баш сви били одушевљени том идејом. Иако квалификација није било, позиву Жила Римеа одмах су се одазвале само селекције са америчког континента, док су оне из Европе, пре свих Велика Британија, сматрале да је пут предугачак и прескуп и да првенство неће успети. На крају се пријавило тринаест учесника, а међу њима и Југославија! Ипак, ни у нашој репрезентацији није све прошло без проблема. Своје учешће отказали су фудбалери из Загреба, Сарајева, Сплита и Суботице, па су пут Уругваја кренули махом играчи из београдских клубова „БСК” и „Југославија”. Тек у француском граду Марсеју придружила су им се и тројица „интернационалаца” Иван „Ивица” Бек, Љубиша Стефановић и Бранислав Секулић. Од Марсеја до Монтевидеа наша репрезентација путовала је поштанским бродом „Флорида”, чак 18 дана. На броду су и тренирали... Друштво је требало да им праве репрезентативци Египта, али су они закасни-
ли на брод и нису стигли на светско првенство. Какав пех! Прве две утакмице у историји светских првенстава одиграли су фудбалери Француске и Мексика (4:1) и Сједињених Америчких Држава и Белгије (3:0), 13. јула 1930. године. Наша репрезентација је била у групи са Бразилом и Боливијом.
ЗЛАТНА РУКАВИЦА Најбољи голмани на светским првенствима добијају признање „Златна рукавица”. До сада су га добили: 1994. Мишел Прудом (Белгија) 1998. Фабијен Бартез (Француска) 2002. Оливер Кан (Немачка) 2006. Ђанлуиђи Буфон (Италија) 2010. Икер Касиљес (Шпанија) 2014. Мануел Ноер (Немачка) И одмах на почетку страшни Бразил! Био је 14. јул 1930. када су се наши репрезентативци срели са већ тада чувеним „кариокама”. На терен су истрчали: Милован Јакшић, Милутин Ивковић, Драгутин Михајловић, Милорад Арсенијевић, Љубиша Стефановић, Момчило Ђокић, Александар Тирнанић, Благоје Марјановић, Ивица Бек, Ђорђе Вујадиновић и Бранислав Секулић. Момцима из Београда и њиховом
Први гол у историји светских првенстава постигао је Француз Лисјен Лоран, на утакмици Француска–Мексико (4:1) 13. јула 1930. године.
6
Репрезентација Краљевине Југославије
селектору Бошку Симоновићу нико није давао баш велике шансе у том мечу, али се догодило чудо. У 21. минуту Александар Тирнанић постигао је водећи гол за Југославију, а већ у 30. минуту Ивица Бек је повисио на 2:0! Наш тим је постигао и трећи гол, али је поништен због офсајда. На крају је Бразил голом Прегиња смањио на 2:1, али недовољно за преокрет. Прва велика сензација на светским првенствима се догодила. Када је новинар „Политике” Боривоје Јовановић из Монтевидеа известио о овом резултату, многи љубитељи фудбала у нашој земљи мислили су да је у питању штампарска грешка и да је у ствари победио Бразил! Три дана касније наш тим је савладао Боливију са 4:0, а голове су постигли Ивица Бек (2) и Благоје Моша Марјановић и Ђорђе Вујадиновић по један. Југославија се пласирала у полуфинале! На несрећу, тамо се састала са домаћином Уругвајем. За наш тим је све добро кренуло, јер смо голом Ђорђа Вујадиновића повели већ у четвртом минуту, али су Уругвај-
ци брзо преокренули на 2:1. Онда се догодио кључни тренутак у мечу. Југославији је поништен чист гол, наводно због офсајда. После тога, Уругвајци су постигли чак четири гола и савладали нас са 6:1. У другом мечу Аргентина је победила Сједињене Америчке Државе такође са 6:1. У финалу Уругвај је победио Аргентину са 4:2 и постао први светски шампион у фудбалу. Иако утакмица за треће место није одиграна, Фифа је одлучила да САД заузму треће, а Југославија четврто место. Био је то, ипак, велики успех наших фудбалера. Четврти на свету, зар је то мало?! Светски првак је само два пута проглашен после извођења пенала у финалима. Први пут је 1994. године Бразил савладао Италију (3:2), а 2006. године Италија је после извођења једана- естераца била боља од Француске (5:4).
7
ИТАЛИЈА 1990. Неуспех у Шпанији лоше је утицао на наш фудбал, па се нисмо квалификовали на наредно Светско првенство које се 1986. године одржало у Мексику и на коме је светски првак постала Аргентина. Ипак, четири године касније постали смо учесник Мундијала у Италији. Селек-
вића. Голмани су били Томислав Ивковић и Фахрудин Омеровић. У групи смо били са Западном Немачком, Колумбијом и Уједињеним Арапским Емиратима. И одмах на почетку катастрофа! Од Западне Немачке изгубили смо са 4:1 и играли
Репрезентација Југославије
тор је био мудри и мргудни Ивица Осим, а тим сачињен од комбинације „уметника” Сафета Сушића, Драгана Стојковића, Дејана Савићевића, Роберта Просинечког, Дарка Панчева, Давора Шукера, Златка Вујовића и „ратника” Зорана Вулића, Вујадина Станојковића, Срећка Катанеца, Предрага Спасића, Фарука Хаџибегића, Давора Јозића, Рефика Шабанаџовића и Драгољуба Брно-
веома лоше. Стрелац за наш тим био је Давор Јозић. Многи су већ тада помислили да ће се поновити неуспех из Шпаније, али срећом није било тако. Већ у наредном мечу против Колумбије Јозић је постигао још један гол и победили смо са 1:0. У трећем мечу против нејаких Емирата играли смо лепо и лепршаво и головима Панчева (2) и Сушића и Просинечког победили са 4:1.
Највише утакмица на Светским првенствима одиграо је Немац Лотар Матеус, који је играо на чак 25 мечева. Он и Мексиканац Антонио Карвабал рекордери су по броју учешћа на мундијалима. Обојица су играла на по пет турнира.
20
Пиксијева утакмица живота
Прошли смо међу шеснаест најбољих, а тамо нас је чекала јака екипа Шпаније. Био је то незаборавни меч у коме је бриљирао Драган Стојковић Пикси. Десетка „плавих” је у 78. минуту постигао један од најлепших голова у историји Мундијала и Југославија је повела 1:0. Међутим, само пет минута касније шпански центарфор Салинас изједначује на 1:1 и утакмица одлази у продужетке. Упркос великој врућини, играчи се нису предавали, па је Пикси другим голом из слободног ударца довео наш тим до победе и пласмана међу осам најбољих репрезентација на свету! А у наредној рунди чекао нас је светски првак, Аргентина, са тада најбољим светским играчем Дијегом Армандом Марадоном. Био је 30. јун 1990. када су се на стадиону „Комунале” у Фиренци састале Аргентина и Југославија. Играчи су од почетка кренули силовито и тако је било свих 120 минута. Да, 120, јер голова није било, па су се опет играли
продужеци. Далеко од тога да је утакмица била незанимљива, напротив, шансе су се ређале једна за другом, али лопта једноставно није хтела у гол. Иако су „плави” већ од тридесетог минута играли са десеторицом (искључен је Марадонин „чувар” Рефик Шабанаџовић), били смо бољи такмац, наши играчи, а пре свих Стојковић и Савићевић, били су нерешива загонетка за Аргентинце. А онда је судија одсвирао крај и прешло се на извођење једанаестераца. У првој серији Серизуела за Аргентину погађа, а Стојковић нишани пречку – 1:0 за „гаучосе”. У другој Буручага и Просинечки погађају – 2:1. У трећој Томислав Ивковић брани пенал чувеном Марадони, а Савићевић погађа 2:2! У четвртој серији Трољо маши! Потребно је још само да Брновић и Хаџибегић постигну голове и Југославија иде у полуфинале, а „гаучоси” кући. Цела наша земља је на ногама, сви ишчекују велики успех. Али, до њега није дошло. И Брновић и Хаџибегић маше, а Дезоти погађа и Аргентина побеђује са 3:2. Ретко када су љубитељи фудбала у нашој земљи били разочарани као тог дана, а туга код старијих навијача траје и данас. Упркос томе што је наша екипа била пета на свету, тим резултатом нико није био задовољан. У финалу Западна Немачка још једном постаје првак света, јер побеђује Аргентину са 1:0. Немац Франц Бекенбауер и Бразилац Марио Загало једини су освојили Светско првенство и као играчи и као селектори. „Кајзеру” Францу то је као играчу успело 1974, а као тренеру 1990. године. Загало је као играч био првак 1968. и 1972, а као тренер 1970.
21
НЕМАЧКА 2006. Светско првенство 2002. године одржало се у Јапану и Јужној Кореји, али наше земље тамо није било. Светски првак поново је постао Бразил. Међутим, у новим квалификацијама, са новим селектором Илијом Петковићем,
Љубоја, Звонимир Вукић, Алберт Нађ, Милан Дудић, Ненад Ђорђевић, Душан Баста, Предраг Ђорђевић, Дејан Станковић, Саво Милошевић, Матеја Кежман, Огњен Короман, Горан Гавранчић, Драгослав Јеврић, Владимир Стојковић, Иван Ергић, Ивица Драгутиновић,
Репрезентација Србије и Црне Горе
фудбалери Србије и Црне Горе кренули су силовито и у десет мечева остварили шест победа и четири ремија, примивши само један гол! За наш тим су тада играли Саша Илић, Младен Крстајић, Никола Жигић, Данијел
Игор Дуљај, Немања Видић, Оливер Ковачевић и Душан Петковић. Успех у квалификацијама и то што смо били бољи од чувене Шпаније, охрабрили су нас да помислимо да и на Светском првенству можемо да постигнемо много.
Најбржи гол на светским првенствима постигао је играч Турске Хакан Шукур, који је 2002. године против домаћина Јужне Кореје мрежу противника затресао после само 10,8 секунди!
24
Саво Милошевић на мечу са Аргентином
Али, чим смо видели са каквим фудбалским велесилама смо у групи, знали смо да ће бити тешко. У првом кругу морали смо да играмо против Холандије, Аргентине и Обале Слоноваче.
Ипак, ни у сну нисмо очекивали да ћемо доживети такву катастрофу. Изгубили смо све три утакмице. Од Холандије 1:0, од Аргентине 6:1 (почасни гол постигао је Милошевић), и од Обале Слоноваче 3:2 (Илић и Жигић). Најтеже нам је пао пораз од „гаучоса”, после којег се наш селектор Илија Петковић Петко, кисело шалио да сада сви могу да га зову Шестко. У том мечу играо је и тада млади Меси... „Плави” су се вратили кући погнуте главе, а нови светски шампион постала је Италија, јер је у финалу победила Француску. Али, из сваког пораза се нешто научи, идемо даље! Камерунац Роже Мила је најстарији фудбалер који је икад играо на Мундијалу. На Светском првенству у Америци 1994. године у мечу против Русије имао је 42 године и 39 дана.
Лео Меси и Младен Крстајић
25
ОД УРУГВАЈА ДО РУСИЈЕ Као што смо већ рекли, од двадесет досадашњих светских првенстава у фудбалу наша репрезентација је играла на једанаест. Наши фудбалери су на мундијалима одиграли укупно 43 утакмице и постигли 65 голова. Наш најбољи стрелац на светским првенствима је Дражен Јерковић са четири и Ивица Бек, Тодор Веселиновић, Милан Галић, Душан Бајевић и Драган Стојковић, који су постигли по три гола. Најбољи пласман „плавих” било је четврто место на Мундијалу у Чилеу 1962. године. Најгоре смо пролазили кад смо испадали већ у првом колу (Шпанија 1982, Немачка 2006. и Јужна Африка 2010). Ипак, без обзира на пласман, нај-
важније је да су се наши фудбалери борили часно и поштено, поштујући и себе и противника. И били су у друштву најбољих на свету, а то се памти за сва времена. Наредно светско првенство одржаће се 2018. године у Русији, а потом и 2022. у Катару. Наши „орлови” играће у Русији, јер су у квалификацијама били одлични. Тренери Славољуб Муслин и Младен Крстајић довели су их до мундијала и не треба сумњати да ће момци у црвеним дресовима дати све од себе да достојно представе своју земљу. У групи их опет чека страшни Бразил, а ту су још и Костарика и Швајцарска, али нема страха. Напред, орлови! До победе!
Репрезентација Србије
28
СВЕТСКИ ПРВАЦИ
1930 – Уругвај 1934 – Италија 1938 – Италија 1950 – Уругвај 1954 – Немачка 1958 – Бразил 1962 – Бразил 1966 – Енглеска 1970 – Бразил 1974 – Немачка 1978 – Аргентина 1982 – Италија 1986 – Аргентина 1990 – Немачка 1994 – Бразил 1998 – Француска 2002 – Бразил 2006 – Италија 2010 – Шпанија 2014 – Немачка
29