– Хајде, мили мој, морамо да почистимо и главни део коралног гребена пре мрака! – мама пожурује морског краставца Чистка. – Зар морамо да чистимо и ту где ме баш сви виде? – противи се Чистко осврћући се. – Наравно да морамо, зар да нам центар гребена остане прљав? То је недопустиво! – Али мама... моји другари... – Без расправе! Кад завршимо можеш да се играш са другарима колико хоћеш!
– Опет вучеш ђубре! Зар га немате довољно? – добацује шкољка Максима. – Краставцима никад доста ђубрета! – кикоће се рибица. – Пих, ала смрди та његова канта! – гадљиво се мршти краба. Чистко не одговара на добацивања, већ снуждено иде за својом мамом вукући канту пуну ђубрета.