Непријатна вест је убрзо стигла и до султана Мурата. Какве су новости, везиру?
Светли султане, неки Милош нам уби војсковођу!
Предлажем да се повучемо.
Разочарани Мурат прихвати предлог и нареди повлачење. Је ли то исти онај Милош од чије је руке страдао наш бег код Дубравнице? Да, то је он.
Нешто ћемо смислити.
Тог мегданџију треба обуздати.
За то време, на победничкој страни, кнез Лазар одлучује да награди Милоша. Приђи, Милоше.
Има нас још који смо се храбро борили, зар не, Југ Богдане?
За приказано јунаштво проглашавам те војводом. После тога српска војска враћа се у Крушевац, српску престоницу.
Али нисмо сви савладали турског војсковођу.
Милош се кнежевим признањем изједначио с групом нешто старијих српских витезова које је красило велико другарство. Павле Орловић је био незнатно старији и најпознатији по свом јунаштву. Кнез га је прогласио за вођу групе млађих ратника.
Срђа Злопоглеђа је био по природи миран, права добричина. Кад се наљути, секао је погледом као мачем.
Иван Косанчић је Милошев побратим. Слични су по многим особинама, а најважнија је да су били спремни да гину један за другог.
Милан Топлица је Иванов брат од стрица, а Милошев други побратим. За људе овога времена то је било јаче од сваког братства.
Најзад Милош, добродушан, искрен, веран пријатељ. Дечачки наиван, потпуно би се променио у борби. Тада је постајао брз као вихор, снажан као олуја и несавладив попут оркана.
Султан Мурат је позвао на разговор свог војсковођу Лалу Шахина. Опреми војску и крени на Босну. Време је да и њу освојимо. Разумем, светли султане.
Још нешто. Пошаљи у Србију чету одабраних ратника. Нека пронађу оног Милоша и освете се за све што нам је учинио.
После бурних догађаја кнез Лазар је одлучио да се разоноди, зато креће у лов. Што си ми се замислио, Вуче?
Бринем да Мурат неће дуго мировати. Треба бити спреман.
У праву си, само, хајде да не бринемо сад због тога.