Математика у глави, река у срцу
M
ика Алас је рођен у Београду 1868. године као прво од петоро деце Ада Циганлија Никодима и Милице Петровић. Отац Кнез Милош Обреновић је 1821. Аду му умире млад, кад је Михаилу било Циганлију прогласио за државно тек седам година. Сав терет подизања и народно добро. Тако је било у деце пада на мајку и њеног оца Нови- Микино време, тако је и данас. цу Лазаревића, који је био оштроуман и отресит човек. Михаило је као дечак био веома болешљив. Забринута мајка га води лекарима, али ствар у своје руке узима деда Новица. – Имам ја лек за тебе, Мико – рече му једаред. – Иди на Саву и Дунав. Ваздух при води цементира плућа. Тако Мика са млађом браћом поче силазити на обале ових река. Већ је прочитао „Робинсона Крусоа”1, па му Ада Циганлија2 личи на пусто острво које тек треба освојити. Њиховој радости и игри није било краја.
1
„Робинсон Крусо” је чувени пустоловни роман Данијела Дефоа из 18. века.
2
Ада Циганлија је речно острво на Сави у Београду.
4
По завршетку основне школе, Мика се 1878. уписује у Прву београдску гимназију. Она се тада налазила у згради Капетан Мишиног здања1. Бити ђак у то време није била обична ствар. – Ђаци данас уживају велики углед – рече му деда пред почетак гимназијских дана. – Београд ти је мала варош, све се брзо чује. Пази добро на своје понашање. У то време нема много оних који су завршили бар основну школу. Зато им уважени гимназисти делују као неки изабраници. Ови то знају, па воле да се праве важни. Као ђак гимназије, Мика много чита. Нарочито га привлаче приче о гусарима. Сања како плови бескрајним океанима, како пркоси бурама и побеснелим таласима. У сну види острва за која се прича да су на њима своје благо закопали силни гусарски капетани. Гледа се очи у очи са Црнобрадим2 лично, не устручава се да на тог старог и превејаног морског вука потегне и своју дрвену сабљу.
1
Капетан Мишино здање је подигао богати трговац, капетан Миша Анастасијевић, у 19. веку и касније оставио својој отаџбини. То је данас зграда Ректората Универзитета у Београду.
2
Едвард Тич, звани Црнобради, један је од најпознатијих гусарских капетана.
5
Ка врху светске науке
Ц
ела београдска варош прича о унуку Новице Лазаревића који је у свету завршио „велике науке”, а ето, сад се вратио на Дорћол и Савамалу1 да то знање подари свом народу. На поменутом конкурсу за професора математике, поред Михаила Петровића била су још два кандидата. Мика добија само један глас више од другог, али глас који ће предодредити његов даљи живот. – Да нисам добио тај глас – често је говорио Мика – никад се математиком не бих бавио. Живео бих на рекама Србије и то не на неком броду, већ у чуну2. Тако почиње његов живот као професора и научника. Када је 1905. године Велика школа прерасла у Београдски универзитет, Мика је међу првих осам редовних професора. Истовремено полаже испит за рибарског мајстора. На ту диплому је толико поносан да је не одваја од своје докторске дисертације. Мика већ тада ради на хидродинамичком3 моделу за решавање различитих класа диференцијалних једначина4, на такозваном
Први професори Београдског универзитета 1905, Мика Алас седи први здесна, Музеј града Београда
1
Дорћол и Савамала су насеља у центру Београда, данас припадају општини Стари град. Чун је чамац плитког и равног дна. 3 Хидродинамика је област физике која се бави проучавањем течности у покрету и односом притисака унутар ње. 4 Диференцијалне једначине су једначине које садрже независну променљиву, непознату функцију те променљиве и извод те непознате функције. 2
17
хидроинтегратору. То је заправо први аналогни рачунар на свету Први академици који ради на принципу течности.. Прве чланове Српске краљевске акадеНа Светској изложби у Паризу за мије је одабрао краљ Милан Обреновић 1886. године, а академици су након тога њега добија бронзану медаљу. сами бирали нове чланове. Први предПочетком 1900. године постаје и седник Академије био је Јосиф Панчић. члан Српске академије наука. Има тек тридесет једну годину. Наредних година постаје члан више страних aкадемија и научних друштава. Међутим, тих година долази и једно разочарaње у самој отаџбини. Иако 1927. године добија највише гласова за новог председника Академије наука, ипак није изабран. Упркос разочарaњу, Мика наставља раније започета истраживања на пољу математичке феноменологије. Тежња ка откривању сличности између техничких и биолошких система водила га је ка откривању универзалног научног језика. Његово дело „Елементи математичке феноменологије” било је претеча нове научне дисциплине. То је једно од његових највећих постигнућа, али још увек недовољно проучно. Многи научници сматрају га претечом онога што је касније названо кибернетиком1. Реплика Аласовог хидроинтегратора, аутор модела Немања Ђорђевић, аутор фотографије Милош Јуришић, Музеј науке и технике, Београд
1
18
Кибернетика је наука о управљању информацијама, то јест, општим законима њиховог прикупљања, чувања и представљања уз свестрану примену компјутера.
То је наш Мика
М
ика Алас је до краја живота остао посвећен виолини и Суз Власници кафана су се често отимамузицирању. Самоук је, па иде ли око групе „Суз”, јер нису узимали по београдским кафанама и учи хонораре, а обезбеђивали су велики се свирању гледајући „примаша”1 промет у кафанама у којима су свирали. Арсу Јовановића. – Суз, бре! – викну Арса у једном тренутку, а оркестар поче да свира веселу мелодију. У ствари, кафански свирачи имају посебне називе за интонације, па тако Це-дур називају „Суз”. Мики се то толико допаде, да основа оркестар под тим именом. Свирају где год их позову. Убрзо, њихове веселе свирке постадоше чувене у целом Београду.
Оркестар „СУЗ”, Михаило Петровић Алас је први слева са виолином, Фототека САНУ, Београд 1
Примаш је први, главни виолиниста у оркестру.
27
Мика не воли превише свечане скупове и почасти. Зато његове колеге и ученици, када је 1939. требало да буде промовисан у почасног доктора филозофије, припремају прославу у тајности. Не слутећи ништа, Мика као и увек одржа час својим студентима, а онда крену на, како се надао, скромну промоцију. Више се него изненади кад се нађе усред велике свечаности. Збуњен, са рукама још необрисаним од креде, успе само да изјави: – Бог ми је сведок да овоме нисам ништа крив.
Зграда Ректората Београдског универзитета, Музеј града Београда
Сви су некако навикли на таквог Мику. Једног дана почетком 1905. године Милутин Миланковић, тада млади инжењер, а будући научник, дође у Београд да упозна чувеног српског математичара. Уђе у зграду Велике школе, где је Мика радио као професор. 28