– А шта мислиш да је најбоље да ја радим? – питао је деку Неца. – Пошто сам ја увек пред наступ дубоко дисао, можеш и ти да пробаш.
14
Удахнеш на нос и бројиш до четири, издишеш на нос, и опет бројиш до четири. И мислиш само на дисање, ни на шта друго. Пробај! – рече дека. – Овако? – упита Неца док је истовремено дубоко дисао. – Баш тако – рече дека – а било би добро и када би пред спавање замишљао себе како рецитујеш на приредби, а публика ти срећно аплаудира.
– Хвала ти пуно за савете, деко. Идем сада да мало размислим о свему – казао је Неца. – Држим ти песнице и бићу сутра у публици да те гледам ако решиш да наступаш – одговори дека.
Неца је шетао шумом. Више пута се пео на пањ, сваки пут би дубоко дисао, а онда изговарао поздравни текст и рецитацију. Док је шетао, у себи је мислио: – Можеш ти то, Нецо! Можеш ти то!
15