У савани ниjе било себичниjег створа о маjмуна. Свако би, чим би га срео, то и схватио. „Ммм, укусних ли бобица! Каква срећа што сам их пронашао”, за овољно je мислио ноj мљацкаjући, ка а о jе ном пре њега искочи маjмун и љутито повика: – Не можеш а jе еш те бобице! МоJе су! Први сам их пронашао! – Али бобица има тако много. Не можеш све сам а поjе еш – мирно jе о говорио ноj и аље кљуном берући бобице. 2
– Шта ти знаш колико jа могу а поjе ем. Мичи се о ав е! – беснео jе и аље маjмун. – Већ сам сит и нећу а се свађам са тобом, али теби ће на краjу бити мука – рече ноj, о махну крилом и о е.
3