Ивана Спасовић
2
Кнежеви и краљеви династије Обреновић
дара и воље да се оствари, задивљује и охрабрује. Када је букнуо Први српски устанак против турске власти, под Карађорђевим вођством, Милош се међу првима прикључио. Учествовао је у борбама на Руднику и код Јагодине 1804, на Мишару 1806, у ослобођењу Београда 1806/7, код Ужица 1805. и 1807. После смелог држања током ослобађања Ужица 1807, пушчано тане погодило га је с леве стране груди, али му „срећа његова, или може бити срећа народа српскога, одржа живот”. Тог дана касније се овако сећао: „Видећи и Карађорђе хероическу храброст у мени, даде ми чин и постави ме војводом од стране јужне”. Као војвода Ужичке нахије, лети је боравио на Златибору и чувао тај крај од Турака из Босне, а зиму проводио у граду Ужицу. Постао је оборкнез2 Рудничке, Крагујевачке и Пожешке нахије3. Када је Милошев брат Милан под сумњивим околностима умро 1810. у Букурешту, зачео се сукоб између двојице вођа Српске револуције – Карађорђа и Милоша и династија Карађорђевић и Обреновић. То што је Милош 1813. пружио оштар отпор Турцима на Равњу, што није подржао Хаџи Проданову буну4 и, још више, то што није отишао из Србије после пропасти Првог устанка, препоручило га је за вођу Другог српског устанка. На молбе 2 Оборкнез је виши кнез тј., старешина нахије за време турске владавине у Србији. 3 Нахија је најмања административна јединица у Османском царству. 4 Хаџи Проданова буна била је покушај подизања новог устанка, 1814, у пожешком крају.
3
Ивана Спасовић
устаника да буде старешина и да их не изда, одговорио је чувеном реченицом: „Ево мене, а ето вама рата с Турцима!” Било је то у Црнући, у дворишту куће, крај вајата5, поред мајке Вишње, супруге Љубице и деце. Милош је подигао сребрно оружје, а војводски барјак пружио Сими Паштрмцу. Читав народ се Милошу обрадовао као озебао сунцу. После векова неслободе и деценије наде која је нестала у претешким данима 1813, изнад Србије као да је свитало и као да су невидљиви гласови говорили да ће та светлост сијати заувек. Устанак је подигнут у Такову, 23. априла 1815, на празник Цвети (недељу пред Ускрс). Милош се држао одважно, смело и пожртвовано, а својим уплашеним војницима рекао је да се боре до краја, јер нема града у који би се сакрили. Чуло се и како их храбри довикујући да не буду „жене па под кецељом да се чувају”, него да мисле на кућу и своје. Други устанак трајао је током пролећа и лета те године и протекао је у биткама које су се одиграле од Мачве до Браничева: на Дубљу, код Палежа (Обреновца), Љубића, Пожаревца. Упоредо, кнез Милош је, вичан преговарању и вешт у односу с Турцима, имао сусрете и преписку са Сулејман-пашом6. С Марашли Али-пашом7 склопио је усмени споразум, по којем су Срби стекли право да суде у међународним споровима и да 5 Вајат је засебна зградица уз сеоску кућу, обично намењена младенцима. 6 Сулејман-паша био је београдски везир после гушења Првог српског устанка. 7 Марашли Али-паша био је броградски везир после Сулејман-паше, од 1815. до 1821.
4
Кнежеви и краљеви династије Обреновић
5
Ивана Спасовић
6