КАКО
А Л А Т С А Н Е
? А К Р А Ш КО J
Историја кошарке почиње 1891. године. У међувремену је спорт који називамо „ „кошарком постао један од најмасовнијих и најпопуларнијих на свету.
ЏЕJМС НЕJСМИТ ТВОРАЦ КОШАРКЕ ИЗ КАНАДЕ г ор физичко с е ф о р п т, и Џеjмс Неjсм Спрингфил д у џ е л о К а н в а с п и т ањ а ворцем с ма т р а с е т , у с т е с у ч а о с у Ма леџа jе доби о к е в а р п у ив н о с т кошарке. Од п о р т с к у ак т с и л с и м с о ог з а д а т ак д а има школск ч а гр и а гл о уу коjа би пом л а д а о с т ан а б д у ф г о к ч . Је д а н т им а ам е р и к и х ме с ец и с м и з м о к о а игру кондициjи т о на идеjу д а ш о д jе а т од ст удена , енг.) пошто ll a b t e k s a (b арка” т назове „кош а нови с пор д о и б д о ц а ). jе њен твор mithball, енг. is a (N е м и о носи његов
КОРПА КАО КОШ Кош jе у почетку била плетена корпа причвршћена на одређеноj висини (оноj због коjе би играчи били приморани да скоче како би jе додирнули). Пошто jе корпа имала дно, користили су мердевине да изваде лопту.
4
О Л И Б Е Ј У К Т У ПОЧЕ 13 ПРАВИЛА... Кошарка је пр ви п ут предст ављена 15. децембра 1891 . Установљено је 13 правила а нека од њих , била су: лопта се икљу чиво додир у је ру кама, м о же се бацати у било ко м правц у једн или обема ру к ом а ма, лопта се не сме ударати п есницом, и г р а чи не смеју хо дати с лоптом , н и је д о з в ољено д ржањ е, гу рање, саплитање ил и ударање про т и в н и к а.
... И 9 ИГРАЧА У ТИМУ У почетку jе броj играча у тиму варирао. Прва кошаркашка утакмица jе одиграна 21. децембра 1891. и оба тима су имала по 9 играча. Завршила се резултатом 1:0 захваљуjући кошу коjи jе постигао Вилиjам Ричмонд Чеjс.
5
Г О М А С Е ПР А К Т Е Ч О П А Л И В А Р 10 П И Т А Н З А Б Е КОЈА ТР
н а. ш. е о о к п и х јени ст и ћ о о в п с а). о е м ј е и е ш т р а ви иг у об м са а Ц иљ и ч т а р ош. ик је 5 иг к н о у д п е е ( ђ ˮ Поб та у на 5 п о 5 „ ол . а се е ак ж а ма Иг р пту, г и о о т л н с о ати се п лати р б г н и и е р о д По љен ора о м в з ч . м до ра а ли пода а иг Ни је м д њ о а а ли н јање к ре т и и м б и о д н о Tок вора је уз д ј и о т н води . в о ре т а з еном у на о р е у о с к а. в ч и а а т н р р о г ћ е а о И д н пом енима и во ј 2 о и к је тер а вн и а ју. уд и л с м г и 3 1 је : оје е да и г ре л а Пост е м – 48 иж ли в А и с Б в а и Н пр та ( ж на у а н в ине. и е ј т м р а 0 в т 4 т ра се че Лоп г а је 4 р и т , у а а ених езултат миц к љ а е та. т р у од У н г п о и ) м нута ен реш од 5 е у ми н њ у а у ча ј тра ј л у с к У а жет у д о пр
6
А Н В О Н ОС ОПРЕМА ПАТИКЕ ЗА КОШАРКУ Патике за кошарку мораjу имати следеће делове: ђон коjи олакшава трчање и скакање по тврдоj подлози дворане и горњи део коjи штити стопало, нарочито зглоб од повреда и искакања. Како би обезбедиле овакав вид заштите, патике за кошарку досежу до изнад зглоба, а поред пертли, ту jе понекад и додатна чичак-трака.
ЛОПТА Лопта jе предмет коjи сви желе да имаjу током игре. Сферног jе облика и пречника између 74,93 и 76,2 cm за мушкарце и од 72,39 до 73,66 cm за жене, док jе тежина од 567 до 650 грама за мушкарце, а за жене од 510 до 567 грама. Спољашњи слоj може бити од коже или неког вештачког материjала.
ЗНОЈНИЦЕ ДРЕС И ШОРТС Кошарка jе спорт коjи се игра у дресу без рукава. То ниjе само питање традициjе, већ и комфора. Пошто се углавном игра у затвореном простору, играчи се много зноjе. Уз дрес иде и шортс коjи jе данас дужине до колена и чарапе у коjима нога дише.
Направљене да пруже олакшање, зноjнице су постале неизоставан део опреме кошаркаша. Не постоjи ограничење у броjу зноjница коjе играч сме да носи, али углавном имаjу по jедну на свакоj руци. Неки играчи носе и траку око главе.
7