Једног дана, док је Алба одмарала у дворишту, на капији се појавио Гоги носећи нешто у рукама. – Алба, дођи брзо! Имам изненађење за тебе. – Стижем! Јеси ли донео моје омиљене кексиће? – радознало је скакутала око њега. – Овог пута сам ти донео посебан поклон.
Гоги је чучнуо поред ње и показао јој штене које је дремало на меком плишаном јастуку. – Упознај свог новог друга. Он је бернски планински пас и зове се Бруно. – Бруно? – Алба се у првом тренутку изненадила, а затим је опрезно пришла кученцету и оњушила га. – Како је мали и леп! – радосно је махала репом. – Хвала ти, Гоги! Више нећу бити сама.