Готфрид је децу учио да живе у духу библијских речи, а од мајке су учили о борби потлачених и сиромашних против моћних и богатих и о великој Револуцији, у којој се борио њихов деда.
2
Клара је упијала речи своје мајке, а посебно се радовала када би им запевала „Марсељезу”, успут добујући прстом по окну прозора. Убрзо је ова радознала девојчица и сама научила да пева химну Револуције.
3
III ДЕВОЈЧИЦА БЕЗ КОЈЕ НИЈЕ МОГЛА ДА ПРОЂЕ НИЈЕДНА ТУЧА Сви су у селу знали ћерку учитеља Ајзнера, девојчицу са дебелим плавим плетеницама и сјајним смеђим очима, које би љутито севнуле чим би угледала нешто што би јој се учинило као неправда. Предводила је сваку игру, ниједно дрво није јој било превисоко, ниједан јарак преширок, а без ње није могла да прође ниједна туча. Јачима од себе није остајала дужна, али је слабије увек штитила. Клара је са братом и сестром похађала сеоску школу, где су све троје од свог оца учили основе читања, писања, рачунања и веронауке. Добијала је одличне оцене, па је убрзо прешла у одељење дечака, који су се спремали за гимназију. Радо је читала све што јој падне под руку: Шилерова, Гетеова дела, али и Хомерову „Илијаду”, Шекспирове драме и романе Чарлса Дикенса. Једна књига на Клару је оставила посебан утисак. Била је то илустрована историја Француске револуције, коју је прочитала у даху. „Ваљда сам тада”, причала је касније сећајући се детињства, „сто пута умрла за слободу”. 4
5