Skip to main content

Čudesna planeta - KATASTROFE

Page 1

БРОДОЛОМИ

Титаник Када је 1912. године Титаник требало да крене на своју прву прекоокеанску пловидбу, била је то прворазредна вест за ондашњу светску штампу. Највећи и најлуксузнији брод који су људи дотад саградили, испловио је из Саутемптона (Енглеска) и упутио се преко Атлантског океана ка Њујорку (САД), где је јавност са нестрпљењем ишчекивала да види ремек-дело нове бродоградње. Ипак, иако је од стране својих конструктора проглашен непотопивим, Титаник никада није стигао до обале САД. Завршио је на дну леденог Атлантика, одневши са собом у смрт више од 1 500 људи!

| КАТАСТРОФЕ

ЗАНИМЉИВОСТ

КАРАКТЕРИСТИКЕ

4

Титаник jе тежио 44 000 тона и покретала су га два моћна парна мотора, коjа су трошила 748 тона угља дневно. Поседовао jе наjсавремениjу бродску опрему, више свечаних сала, базен за пливање, као и турско купатило. Имао jе 20 чамаца за спасавање коjи су могли да приме 1 178 људи, што се у кобноj ноћи показало недовољним, jер jе превозио више од 2 000 људи.

МУЗЕЈ НА ДНУ ОКЕАНА Остаци Титаника пронађени су 1985. године, а та локациjа проглашена jе за Музеj на отвореном. Уколико сте ради да издвоjите 60 000 долара, можете се спустити на дно и разгледати остатке легендарног Титаника.


КОБНА САНТА Несрећи је претходио низ чудних догађаја. Иако је те вечери море било мирно попут стакла, а небо ведро, Титаник је примио више упозорења о леденим сантама, али је, из неког разлога, главни капетан, Едвард Смит, остао глув на те поруке, издавши наређење да се плови максималном брзином. Када је огромна санта леда примећена, било је касно да се реагује. Лед је распарао доњу десну страну брода, након чега је вода кренула незадрживо да продире у просторије Титаника. Испаљено је више светлећих SOS¹ ракета, али се „ на „Калифорнији , броду који је био најближи Титанику, мислило да је у питању забава са ватрометом. Нешто више од два сата касније, Титаник је потонуо.

ПАНИКА

Опште је мишљење да би се са Титаника спасао већи број људи да паника и лоша организација са спасилачким чамцима нису узели маха у кључним тренуцима спасавања. Ниједан чамац за спасавање није био у потпуности попуњен.

ХРОНОЛОГИЈА НЕСРЕЋЕ 23.39 - примећен ледени брег – само 37 секунди касниjе дошло jе до судара. 00.45 - спуштен jе први чамац за спасавање. 02.20 - Титаник jе у потпуности потонуо. ¹

SOS је међународни сигнал за помоћ.

5


ВАЗДУШНЕ НЕСРЕЋЕ

Челенџер Катастрофа свемирског шатла Челенџер догодила се 28. јануара 1986. године и у њој је свих седам чланова посаде изгубило живот. Иако је сличних инцидената било и раније, ова трагедија је једна од најпознатијих, јер је полетање било уживо преношено на америчкој националној телевизији.

СУДБИНА ПОСАДЕ

| КАТАСТРОФЕ

Кабина у којој је била посада, одвојивши се од остатка летилице, обрушила се у океан са висине од 19,5 км. Приликом удара о површину океана при брзини од 320 км/час сви чланови посаде, који су евентуално преживели до тада, морали су настрадати у том тренутку.

22

МЕДИЈСКА ПАЖЊА Пренос лансирања уживо jе пратило много људи због члана посаде Кристе Макалиф, коjа jе у оквиру проjекта „Учитељ у свемиру” међу 11 000 других кандидата, била изабрана да буде прва учитељица коjа ће полетети у свемир. Због велике медиjске пажње, jедно истраживање jе утврдило да jе 85% Американаца чуло за вести о несрећи у року од jедног сата.


ЛЕТ ОД 73 СЕКУНДЕ Главни узрок несреће била је техничка неисправност шатла. Због екстремних услова које посада и сам шатл трпе приликом полетања, свака и најмања неисправност скоро сигурно доводи до катастрофе. Отказивањем гумене заптивке настала је рупа на споју ракете носача, што је омогућило врелом гасу под притиском да исцури и оштети оближњи држач ракете и спољашњи резервоар за гориво. Након само 73 секунде лета, Челенџер је експлодирао, а остаци летелице завршили су у Атлантском океану источно од обала Флориде.

УВИЂАЈ КОМИСИЈЕ

Тадашњи амерички председник, Роналд Реган, лично је наредио да се оформи комисија која ће истражити узроке несреће. Комисија је касније утврдила да је главни кривац руководство Насе¹, јер није прописно реаговало иако је знало за потенцијалну грешку на шатлу, која се показала као катастрофална. Несрећа Челенџера се отада користи као пример у многим расправама о безбедности и радној етици². ¹ Наса је скраћеница за Националну ваздухопловну и свемирску администрацију, америчку организацију за свемирска истраживања. ² Етика је наука о моралу, добром, исправном и праведном поступању.

23


АТОМСКЕ БОМБЕ И РАТНЕ КАТАСТРОФЕ

Хирошима и НАГАСАКИ

| КАТАСТРОФЕ

Јапан је почетком августа 1945. године, и поред капитулације Немачке и Италије, и даље одбијао да се преда. Други светски рат, након шест година трајања и више од 50 милиона жртава широм света, ближио се крају, али оно што ће уследити заувек ће променити ток историје. Америка, желећи да што пре оконча рат, повлачи потез о чијој етичкој исправности свет до данас води полемике. Најсмртоносније оружје у историји човечанства – атомска бомба – баченa је на јапанскe градoве Хирошиму, 6. августа и Нагасаки, 9. августа 1945. године.

42

ПОСЛЕДИЦЕ ДЕТОНАЦИЈЕ У jедном jедином тренутку, након експлозиjе, у ова два града настрадало jе преко 160 000 људи! Не зна се тачан броj жртава изазваних радиjациjом, али здравствене последице осећаjу чак и потомци преживелих, 70 година након несреће.


КАПИТУЛАЦИЈА

Бомбардовање је изведено по одлуци америчког председника Харија Трумана. Јапан је само дан касније по бомбардовању Нагасакија био присиљен да потпише капитулацију, чиме је Други светски рат и званично окончан. Атомске бомбе бачене на Хирошиму и Нагасаки прве су, и до сад једине, такве бомбе коришћене у рату. Ова два града постала су важан симбол у борби за свет без атомског оружја.

ИЗМЕНА ПЛАНА

САВЕСТ

Славни научник Алберт Ајнштајн учествовао је у конструисању прве атомске бомбе. Након што се уверио у њену разорну моћ, до краја живота био је један од најгласнијих иницијатора обуставе прављења нуклеарног наоружања.

ЗАНИМЉИВОСТ

Јапански царски град Кјото требало је да буде прва мета напада, али је, на сву срећу по светску културну баштину, та одлука промењена.

43


ЧУДЕСНА ПЛАНЕТА

КАТАСТРОФЕ

ИЛУСТРОВАНА ЕНЦИКЛОПЕДИЈА Аутор Бојан Хоџић Косорић Уредник Горан Марковић Издавач ПЧЕЛИЦА ИЗДАВАШТВО ДОО ЧАЧАК www.pcelica.rs За издавача Горан Марковић Лектор Бојана Јовановић Коректор Александра Бојовић Илустратор Един Дурмишевић Дизајн Милош Вук Алексић Штампа Штампарија Светлост, Чачак Тираж 1000 примерака 1. издање Чачак, 2018.

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 504(100)(031.053.2.025.2) ХОЏИЋ Косорић, Бојан, 1986Катастрофе : илустрована енциклопедија / Бојан Хоџић Косорић ; илустровао Един Дурмишевић. - 1. изд. Чачак : Пчелица издаваштво, 2018 (Чачак : Светлост). - 45 стр. : илустр. ; 30 cm. - (Едиција Чудесна планета) Тираж 1.000. - Регистар. ISBN 978-86-6089-817-5 a) Катастрофе - Енциклопедије за децу COBISS.SR-ID 267725324


Turn static files into dynamic content formats.

Create a flipbook
Čudesna planeta - KATASTROFE by Pčelica - Issuu