20
21
томе шта се дешава у разреду, ко је у кога заљубљен, ко се тукао и слично. Тата је и данас свакакве шале изговорио на путу до школе. Иако пут траје само неколико минута, он увек пронађе нешто да привуче Шаци пажњу. Међутим,
22
данас је девојчица само занесено гледала кроз прозор, и није проговорила ни реч. – Да ниси болесна? – окренуо се тата ка њој забринутог лица. – Не... не верујем – промрмљала је Шаци. – Или... – Али стварно! – тата је овај пут погледао у ретро визор проучавајући своју ћерку. – Kако ти то стоји капа, дете моје? Једно уво ти скроз вири! Страшно шта се све данас може продати народу – мрмљао је зловољно. – Бака ми је плела – брзо је одговорила Шаци. – Бака? Аха, разумем – тата је једно време ћутао. – Знаш шта, Шаци? Рећи ћу јој да исплете још мало тамо код увета? Да ми не цвокоћеш! Шаци је тихо уздахнула. Можда је тата супер па метан, али о плетењу појма нема. – То се не може тек тако поправити. Све би требало расплести... У међувремену су стигли до школе. Шаци се поз дравила са татом и код капије се придружила дру гарима из разреда, Чудо Габору и Чаби. – Јесте се спремили за матиш? – питао је Чаба. – Мени су ове јединице мере јако збуњујуће. Чудо Габор је слегао раменима. Њему математика никада није задавала нарочите главобоље. Шаци је тихо закључила: – Мало је био тежак домаћи, надам се да наставник
23