А Тартар jе био негде дубоко под земљом. У њега су одлазили људи пошто умру и то беше мрачан свет пун духова и привиђења. Тим светом владао jе бог Хад са своjим троглавим псом, Кербером. Кербер jе jурио свуда по Тартару и хватао душе коjе су хтеле да се врате на земљу.
Пошто jе имао три главе и шест очиjу, нико му никад ниjе побегао. Херакле jе све то знао. И поред свог jунаштва, ниjе му било свеjедно што одлази тамо одакле се нико ниjе вратио жив. – Мораћу да се потрудим више него икад – мислио jе Херакле – иначе остадох и jа заувек тамо. 5
Тражећи улаз у Тартар, лутао jе данима. Распитивао се код путника, краљева, силних воjски што jе успут сретао, али нико ниjе знао где се тачно налазе врата подземног света. Вест о томе куда се Херакле упутио стигла jе и до Олимпа. Кад су за то сазнали богиња Атена и бог Хермес, одлучише да помогну jунаку.
– Херакле ниjе заслужио овакву судбину – рече Атена. – Ако не нађе Тартар, остаће роб Еуристеjев до краjа живота. – А његово место jе овде, међу боговима – додаде Хермес. – Зато хаjде да му се придружимо и покажемо му пут, пре него што Хера сазна. 6