Цело лето и већи део јесени Хајди је свакодневно одлазила у планину да са Петром чува козе. Увече би са дедом седела испред колибе, разговарала са њим и посматрала залазак сунца. А онда дође зима, која у швајцарским планинама може да буде врло оштра.
Хајди се ужелела Петра, а желела је и да упозна његову баку, о којој јој је стално причао. Убеђивала је деду да их посете. Једног дана примети да деда чисти старе санке које су биле у шупи за дрва. – Санке! – весело повика Хајди. – Спремај се, водим те код Петра.
Деда је замотао Хајди у ћебе и ставио је испред себе на велике санке, које појурише низ падину. За неколико минута нашли су се испред Петрове куће.