ЕВРОПА
АКРОПОЉ
КУЛТУРНО‒ПОЛИТИЧКИ ЦЕНТАР АТИНЕ Атина, Грчка
Назив акропољ води порекло од грчких речи ákros – врх и pólis – град, и дословно значи „град на брду”. У најранијим временима акропољ је имао важну улогу у одбрани становништва, а врло брзо ће постати средишњи део многих градова који ће се развијати у подножју, стасавајући тако у њихова главна упоришта. Сам Акропољ временом ће добити ширу функцију, постајући светилиште различитим боговима, као и место где се организују најразноврсније световне манифестације. Када кажемо акропољ, пре свега мислимо на њену најславнију грађевину, смештену у Грчкој – чувени атински Акропољ.
Зид утврђења око Акропоља изграђен је око XIII века п. н. е. када је утврђење постало центар Микенског краљевства. У VIII в. п. н. е. Акропољ постаје светилиште, посвећено култу богиње Атине, заштитнице града. По доласку Перикла на власт (средином V в. п. н. е.) започиње златно доба хеленизма, а Акропољ постаје њен најважнији културно-политички центар. Од тог доба Акропољ добија свој нови изглед који, уз неке мање измене, плени и данас.
НАЈВАЖНИЈЕ ГРАЂЕВИНЕ AКРОПОЉА
Међу најважније сачуване грађевине Акропоља спа-дају Партенон (посвећен Атини Партено, заштитници града), Пропилеја – монументална улазна врата Акропоља, храм Ерехтеон, изграћен на месту митске борбе између Атине и Посејдона и храм Атине Нике, богиње победе.
ОСТАЦИ ИЗ НЕОЛИТА Археолошким ископавањем установљено је да многи пронађени предмети датирају из доба неолита (4000–3000 г. п. н. е.), што недвосмислено указује на то да су организоване групе људи живеле на месту Акропоља још у тим прадавним временима.
| ГРАЂЕВИНЕ
ОПШТЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ
4
У самом центру Атине уздиже се брдо на коjем и данас поносно стоjи наjпознатиjи акропољ. Смештен jе на висини од 150 м, а сам врх чини платформа димензиjе су 300 х 150 м, на коjоj jе смештен архитектонски комплекс. Ово велелепно здање окружено jе високим зидовима, а приступ у унутрашњост могућ jе jедино са западне стране. Додатну лепоту овог здања употпуњуjу многоброjни извори пиjаће воде, коjа ту извире jош из античког периода.
Грчка влада и даље води дипломатску борбу за повраћаj блага, коjе jе лорд Елџин између 1801. и 1802. године безаконито присвоjио и касниjе продао Британском музеjу у Лондону, где се многе вредне реликвиjе и данас налазе, међу коjима jе и 75 м дуг чувени хеленски фриз1.
1 Фриз је у архитектури хоризонтални украшен део грађевине који се налази изнад архитрава (камене греде која лежи на стубовима).
5
ЕВРОПА
АКРОПОЉ
КУЛТУРНО‒ПОЛИТИЧКИ ЦЕНТАР АТИНЕ Атина, Грчка
Назив акропољ води порекло од грчких речи ákros – врх и pólis – град, и дословно значи „град на брду”. У најранијим временима акропољ је имао важну улогу у одбрани становништва, а врло брзо ће постати средишњи део многих градова који ће се развијати у подножју, стасавајући тако у њихова главна упоришта. Сам Акропољ временом ће добити ширу функцију, постајући светилиште различитим боговима, као и место где се организују најразноврсније световне манифестације. Када кажемо акропољ, пре свега мислимо на њену најславнију грађевину, смештену у Грчкој – чувени атински Акропољ.
Зид утврђења око Акропоља изграђен је око XIII века п. н. е. када је утврђење постало центар Микенског краљевства. У VIII в. п. н. е. Акропољ постаје светилиште, посвећено култу богиње Атине, заштитнице града. По доласку Перикла на власт (средином V в. п. н. е.) започиње златно доба хеленизма, а Акропољ постаје њен најважнији културно-политички центар. Од тог доба Акропољ добија свој нови изглед који, уз неке мање измене, плени и данас.
НАЈВАЖНИЈЕ ГРАЂЕВИНЕ AКРОПОЉА
Међу најважније сачуване грађевине Акропоља спа-дају Партенон (посвећен Атини Партено, заштитници града), Пропилеја – монументална улазна врата Акропоља, храм Ерехтеон, изграћен на месту митске борбе између Атине и Посејдона и храм Атине Нике, богиње победе.
ОСТАЦИ ИЗ НЕОЛИТА Археолошким ископавањем установљено је да многи пронађени предмети датирају из доба неолита (4000–3000 г. п. н. е.), што недвосмислено указује на то да су организоване групе људи живеле на месту Акропоља још у тим прадавним временима.
| ГРАЂЕВИНЕ
ОПШТЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ
4
У самом центру Атине уздиже се брдо на коjем и данас поносно стоjи наjпознатиjи акропољ. Смештен jе на висини од 150 м, а сам врх чини платформа димензиjе су 300 х 150 м, на коjоj jе смештен архитектонски комплекс. Ово велелепно здање окружено jе високим зидовима, а приступ у унутрашњост могућ jе jедино са западне стране. Додатну лепоту овог здања употпуњуjу многоброjни извори пиjаће воде, коjа ту извире jош из античког периода.
Грчка влада и даље води дипломатску борбу за повраћаj блага, коjе jе лорд Елџин између 1801. и 1802. године безаконито присвоjио и касниjе продао Британском музеjу у Лондону, где се многе вредне реликвиjе и данас налазе, међу коjима jе и 75 м дуг чувени хеленски фриз1.
1 Фриз је у архитектури хоризонтални украшен део грађевине који се налази изнад архитрава (камене греде која лежи на стубовима).
5
ЕВРОПА
| ГРАЂЕВИНЕ
Град Рим спада у најлепше градове света. Многе монументалне грађевине, сачуване из давних времена, дају специфичан шарм овом својеврсном „граду музеју”. Ипак, једна од првих асоцијација на помен Рима је грађевина надалеко позната по својој архитектонској лепоти и историјском значају, легендарни римски амфитеатар1 Колосеум.
6
Рим, Италија
ОПШТЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ Колосеум jе ваљкастог облика, на три спрата са броjним украсима и са седиштима коjа се косо спуштаjу према борилишту (арени). Имао jе 50 000 места за седење и 10 000 места за стаjање, што га чини наjвећим амфитеатром икада саграђеним. Поседовао jе покретни кров од платна, подземне лифтове и 76 улаза. ¹ Aмфитеатар је грађевина овалног или округлог облика која се постепено уздиже.
Градњa Колосеума започета је 72. године по наређењу цара Веспазијана, а завршена десетак година касније, за време владавине Домицијана. Средином VI века Колосеум губи своју првобитну сврху и од тог доба служи различитим наменама: као гробље, место за трговину и становање, као замак. Од 1807. креће систематско обнављање најпре спољњег, а потом и унутрашњег дела Колосеума. Данас, иако захваћен зубом времена, Колосеум и даље постојано траје, као моћни симбол некадашњег царства и главна туристичка атракција Рима.
ПРВОБИТНА СВРХА КОЛОСЕУМА
Колосеум је у древном Риму коришћен као место за јавне спектакле. Најпопуларнији догађаји одржавани у Колосеуму биле су борбе гладијаторa, који су се борили између себе или против дивљих животиња, као и симулације битака и историјских догађаја. Ређе, у Колосеуму су извођене поморске битке са правим бродовима, а за ту сврху арена је бивала испуњена водом.
КАРАКТЕРИСТИЧНА ЛОКАЦИЈА Колосеум је смештен у самом центру Рима. На месту Колосеума, пре његове изградње, налазило се вештачко језеро, које је било у склопу чувене палате Домус Ауреа, коју је након Великог римског пожара изградио омражени римски цар Нерон. Након Неронове смрти, на месту језера изграђен је Колосеум, као симболичан гест враћања народу онога што је Нерон присвојио.
ЗАНИМЉИВОСТ
КОЛОСЕУМ
СИМБОЛ МОЋИ РИМСКОГ ЦАРСТВА
7
ЕВРОПА
| ГРАЂЕВИНЕ
Град Рим спада у најлепше градове света. Многе монументалне грађевине, сачуване из давних времена, дају специфичан шарм овом својеврсном „граду музеју”. Ипак, једна од првих асоцијација на помен Рима је грађевина надалеко позната по својој архитектонској лепоти и историјском значају, легендарни римски амфитеатар1 Колосеум.
6
Рим, Италија
ОПШТЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ Колосеум jе ваљкастог облика, на три спрата са броjним украсима и са седиштима коjа се косо спуштаjу према борилишту (арени). Имао jе 50 000 места за седење и 10 000 места за стаjање, што га чини наjвећим амфитеатром икада саграђеним. Поседовао jе покретни кров од платна, подземне лифтове и 76 улаза. ¹ Aмфитеатар је грађевина овалног или округлог облика која се постепено уздиже.
Градњa Колосеума започета је 72. године по наређењу цара Веспазијана, а завршена десетак година касније, за време владавине Домицијана. Средином VI века Колосеум губи своју првобитну сврху и од тог доба служи различитим наменама: као гробље, место за трговину и становање, као замак. Од 1807. креће систематско обнављање најпре спољњег, а потом и унутрашњег дела Колосеума. Данас, иако захваћен зубом времена, Колосеум и даље постојано траје, као моћни симбол некадашњег царства и главна туристичка атракција Рима.
ПРВОБИТНА СВРХА КОЛОСЕУМА
Колосеум је у древном Риму коришћен као место за јавне спектакле. Најпопуларнији догађаји одржавани у Колосеуму биле су борбе гладијаторa, који су се борили између себе или против дивљих животиња, као и симулације битака и историјских догађаја. Ређе, у Колосеуму су извођене поморске битке са правим бродовима, а за ту сврху арена је бивала испуњена водом.
КАРАКТЕРИСТИЧНА ЛОКАЦИЈА Колосеум је смештен у самом центру Рима. На месту Колосеума, пре његове изградње, налазило се вештачко језеро, које је било у склопу чувене палате Домус Ауреа, коју је након Великог римског пожара изградио омражени римски цар Нерон. Након Неронове смрти, на месту језера изграђен је Колосеум, као симболичан гест враћања народу онога што је Нерон присвојио.
ЗАНИМЉИВОСТ
КОЛОСЕУМ
СИМБОЛ МОЋИ РИМСКОГ ЦАРСТВА
7