Хајдук Вукосав, чувен по јунаштву, живео је у граду који се звао Приморје. У својој кући је, уз мајку Стану и жену Љубицу - Љубу, проводио зиму. С првим данима пролећа одлазио је у шуму. Ту је налазио сигурно склониште пред налетима опаког турског великаша Бојичић Алила, који се зарекао да ће га кад-тад заробити.
Знаш ти њега, воли да стигне први.
Знам, али има времена до Ђурђева дана.
Ове године Вукосав раније крену.
Прича се да је Бојичић Алиле пошао овамо. У шуми је сигурније.
Вукосав је био нешто болестан последњих дана. Требало је да причека.
Показало се да је Љубица била у праву. Бојичић Алиле истог дана крену из свог града Удбиња и на челу војске долази у Приморје.
Пронађите ми хајдук Вукосава!
... и безуспешно завиривали у сваки угао...
Војници су прегледали сваку кућу...
За то време Алиле чека у градској механи.
Вукосава нигде нема, господару.
Лукави Алиле се нечег досети и позва крчмара. Не, господару. Ја увек гледам само своја посла. Знаш ли ти можда нешто о оном хајдуку? Алиле извади кесу дуката.
А знаш ли ко зна?
Крчмару засијаше очи и намах се досети.
Питајте Михата берберина, они су побратими.