ПИЈАЧНИ ПАРЛАМЕНТ
Верујте да лоше није
Да се каткад поглед баци
И ослушне пажљивије
Шта се збива на пијаци.
Не, не мислим на метеже, Гужве с вревом и галамом,
Већ на тезге и на свеже
Поврће што лежи тамо.
Тако једном на пијаци,
Док је, кô по некој траци,
Река журних људи текла,
Зачују ми уши
Да фино певуши
Музикална једна Цвекла!
Кад ослушнух мало боље, Чух да Купус полемише
Гласом пуним мрзовоље: „Певај, Цвекло, мало тише!”
С друге стране тезге ове,
За поврћем, кô у жбуну,
Продавац је под бркове
Нагињао флашу пуну.
А онда је она Цвекла,
Племенитога порекла,
Том Купусу лепо рекла:
„Песма ми је љубав стална,
Шта ћу кад сам музикална.”
„Њена песма мене крепи...”
Омаче се Шаргарепи.
Зачу се и глас Кромпира
Што Цвеклину страну бира:
„Не падајте у трауме,
Он музику не разуме!”
„Ко то овде сме да тврди”,
Поче Купус да се срди, „Кад ја правим, кô што знате,
Симфонију од салате!”
