Шумске животиње биле су збуњене Љупчетовим понашањем. – Шта се дешава са Љупчетом? – забринуто је питао јазавац Боле вука Добривоја док су шетали поред реке. Љупче је одувек пуно радио и није био много друштвен, али у последње време га скоро нико не виђа.
– Не знам – одговорио је вук Добривоје – видео сам га пре неки дан дубље у шуми како обара дрво. Деловаo је потпуно одсутно. Није ми чак ни одговорио на поздрав. Мислим да ме није видео, иако сам био само на неколико корака од њега.
14
Да ли знате? Даброви су у стању да оборе и превуку велика стабла дрвећа. За обaрање стабла од 5 cm у пречнику, потребно им је само неколико минута.
Јазавац Боле и вук Добривоје свратише до Љупчетове куће. Покуцаше му на врата. Љупче отвори, али их не пусти унутра. – Ако сте дошли нешто да поручите, боље би било да идете до дабра Симе. У великој сам гужви – рекао им је. – Не, само смо свратили јер смо се забринули за тебе. – одговори Добривоје.
– Ох, хвала на бризи, господо, али ја се осећам одлично. Спремам једно велико изненађење за све, а сад ме, молим вас, извините – рече Љупче и затвори врата. Добривоје и Боле се збуњено погледаше. – Па добро, бар не делује ни болесно ни тужно. Очигледно није расположен за друштво – закључише они, па наставише са шетњом.
15