Детињство у Лозници
J
ован Цвијић је рођен у Лозници 1865. године као треће дете Тодора и Марије. Након женидбе, Јованов отац Тодор саградио је за себе и своју породицу кућу на крају вароши, на једној заравни, близу вртаче1 и чесме чија је вода отицала у понор недалеко од куће. Захваљујући овом природном феномену у непосредној близини куће, Јован ће се од малих ногу посветити проучавању многих појава везаних за карст2, нарочито за поноре, пећине, вртаче и друге карактеристичне облике кречњачког подручја. Још као дете, Јован се нагињао над јаме које је природа милионима година продубљивала, посматрао воду како се стрмоглаво спушта у земљину утробу и одлази неким непознатим правцем. „Иако сам касније многе крајеве земље више гледао и дубље проучавао”, говориће Цвијић много година касније, као светски признат научник, „не могу њихову слику до оваквих детаља изазвати и не осећам према њима исту интимност.” То прво Јованово упознавање са тајнама природе, оставиће на његовој младој души траг који ће га пратити кроз читав живот. Још као дечак занимао се за природу и њене законе. У ведрим, летњим ноћима знао је дуго да остане у пољу загледан у звезде, а ослушкујући црквено звоно које позива на вечерњу службу питао се шта је заправо светлост, а шта звук. Та питања одгонетнуће доста касније, тврдећи да су управо она усмерила његову научну каријеру. 1 2
4
Вртача је левкасто удубљење у кршу, каменој голети. Карст - крас или крш је безводно тло кречњачких области, с посебним облицима који су настали хемијским растварањем тла.
5
Истраживачка путовања
И
ако је своја прва истраживачка путовања почео да предузима као ученик завршних разреда гимназије и као студент Велике школе, Цвијић је, тек након студија, почео чешће да примењује овај вид научно-истраживачког рада. Сам Цвијић истакао је путовања као најважнији сегмент свог стваралаштва. На тим путовањима, која су трајала и по више месеци, Цвијић је дошао до многих открића која су променила токове научне мисли.
Цвијић на путу за Јеловик-Извор-Сврљиг, 1923. године, Музеј града Београда
Важни подаци
Била су то изузетно захтевна путовања, и то не само због тешких климатских услова и неприступачних планинских терена, већ и због често отвореног неповерења локалног становништва, као и због сметњи од стране различитих представника власти који су попреко гледали на његов рад.
Цвијић је највише обилазио и проучавао Босну и Херцеговину, Црну Гору и Македонију. На тим путовањима сусретао је локално становништво различитих култура и веровања, а етнолошки подаци које је оставио о тим групама народа су и данас од велике важности за узајамно разумевање.
24
Тако је Цвијић, са својим сарадницима, два пута једва извукао живу главу. Први пут су на њих пуцали представници аустроугарске полиције (било је то у Босни, која је била под анексијом11 Аустроугарске) и меци су их само пуком срећом промашили. Други пут, приликом мерења дубине Скадарског језера12, без претходног упозорења, из околне шуме су запуцали припадници албанског племена Кастриоти. Опет су Цвијић и његови сарадници за длаку избегли смрт.
11 12
Анексија је насилно припајање територије неке земље. Скадарско језеро је највеће језеро на Балканском полуострву, које се налази на граници између Црне Горе и Албаније.
25
Крај путовања
Ц
вијић је за живота увек био у центру дешавања, трудећи се да проникне и у она питања која су била изван круга интересовања његове струке. Иако с годинама са све већим здравственим проблемима, Цвијић је до краја био неуморни путник и истраживач. Приликом ноћења по балканским врлетима18, Цвијић је посматрао звездано небо, чак и тад размишљајући о још увек недосегнутим даљинама и тајнама које оне у себи крију.
18
30
Врлет је стрмо, стеновито и непроходно место.
Мучен болешћу, која је посебно узела маха од 1925, Цвијић све мање путује. Онемогућен да ради оно што највише воли и што је читавог живота радио са великим успехом, велики српски научник, Јован Цвијић, умире у Београду, 16. јануара 1927. године.
Цвијићева карта Балкана Музеј града Београда
Огроман број људи дошао је да ода последњу пошту великом научнику, човеку коме су рад и напредак били изнад свих личних интереса. Колико је озбиљно схватао свој посао, најбоље описују Цвијићеве речи једном пријатељу још у време студија: „Ја и ноћу, док сањам, сакупљам камење”.
Борба за Цвијића Када је Цвијићева здравствена ситуација постала посебно критична и сам краљ Југославије, Александар I Карађорђевић, интервенисао је и позвао из Беча познатог светског кардиолога Венкебаха да му пружи помоћ. Нажалост и Венкебах остаје немоћан пред силама природе.
31