Прича старог калуђера
Н
а падини планине Улудаг 1, којa се уздиже недалеко од Бурсе, у хладу крај манастира, калуђер дуге седе браде држи час групи дечака која је поседала око њега. Био је топао јунски дан, али, групици жељној знања врелина није сметала. Тада су манастири били једина места где се могло нешто научити, и људи који су желели да им се деца школују, слали су их у манастир. Отац Методије сада држи час, причајући о свом животу. ‒ Ретко ћете на свету наћи тако леп град као што је Солун. С пролећа је сав у цвету, а море га запљускује таласима који шуме као музика. Многи одлазе тамо са свих страна света да уживају у тој лепоти и да одатле понесу најлепше успомене. Свима се чини да град одише срећом, пријатним мирисима и музиком, да је просто створен како би се у њему 1
Улудаг је данас један од најпопуларнијих ски-центара у близини града Бурсе у северозападној Турској. Улудаг на турском значи „велика планина”, а користи се и израз Кесис даги, што значи „планина монаха”. Ово име потиче из средњег века, када је на овом месту био манастирски центар, као опозиција званичној религији Константинопоља.
4
лепо и угодно живело и да се ту увек дешавају само лепи догађаји. ‒ Солун још зову и Тесалоники. Кажу да му је име дао краљ Касандар по својој жени, Тесалоники, иначе кћерки Филипа Македонског. Она је рођена у тренутку Филипове победе над Тесалијцима, тако да је по њима добила име. На сличан начин поступио је и мој отац, кад му се родило осмо дете. Он се управо вратио из Цариграда 2 који се некад звао Константинопољ, зато је мој најмлађи брат добио име Константин. Отац је, иначе, био високи војни заповедник у византијској војсци, врло имућан, тако да наша породица никад није морала да брине због недостатка новца и било какве оскудице. ‒ У околини Солуна живеле су бројне породице Словена, с чијом смо се децом често дружили и играли. Лако смо се разумели, пошто је наша мајка била једна од њих тако да смо од ње научили њихов језик. Рано смо увидели да су Словени добар, дружељубив, весео народ, склон шали и песми. Нису били ратоборни, али свом снагом су се бранили ако би неко желео да отме нешто њихово. ‒ Тада ми, наравно, није падало на памет да ће то дружење и учење њиховог језика бити од велике важности у животу. 2
Цариград је словенско име за Константинопољ, главни град Византијског царства. Данас је то Истанбул у Турској.
5
Царев први позив
K
онстантин је одлучио да уведе неке промене и направи нови редослед у великој библиотеци. После неког времена схвати да то неће моћи сам, тим пре што има других задужења, а желео је да остави мало времена и за даље усавршавање. Мораће да потражи помоћ, али, не од било кога, већ од неког ко се добро разуме у такав посао и, пре свега, воли књиге. То може да буде само његов незаменљиви пријатељ Либријан. Послао му је позив, а овај је већ сутрадан докасао на свом малом, сивом магарету. Првих дана рада у раскошној библиотеци, Либријан није испољавао ни најмањи знак радости, задовољства или среће што га пријатељ није заборавио, што захваљујући њему сада ради на овако лепом и угледном месту. Ни много већа плата, која му је овде одређена, није утицала на промену његовог расположења. Био је исто нарогушен, готово љут, као онда кад је први пут дошао код болесног дечака и донео му књиге. С друге стране, није морало ништа да му се говори, довољно је да Константин нешто помисли, 20
21
‒ Гледајте своја посла – одреза Двонула. ‒ Ми то и радимо, чувамо границу своје земље. А ко сте ви? ‒ Ја сам заповедник војске краља Лудвига. Хапсимо ове лупеже!