лице лагано прекривало руменило.
Ти си то лепо казивао, оче, али и без тога, ништа
у животу нисам чула – закључи она. – Испуњено је дубоким и племенитим осећањем
мајка Ана. – Само, кћери, мислим, било би боље да се причуваш. – Ама, мајко, Бранко ми је заиста као брат – бранила се Мина. – И мени је као син – придружи се опрезно Вук. – Ипак, не ру
меним увек кад прочитам неку од његових
4
