– Бранко, сине, нашла сам у дворишту твоју ципелу. Како ти
пође за руком да је заборавиш тамо?
Син је ћутао. Тешко је објаснити да је друга ципела, и то блатњава, провела ноћ с њим, у кревету. Ипак, схватио је да велики подухвати захтевају још веће жртве. Човек ће морати да причека до освајања Месеца. Додуше, могло је све да се обави раније, само да нема тог опасног шуштања које се ноћу чује у дворишту.
Бранков
