Skip to main content

Boje drugarstva

Page 1

4


5


упозорим када превише дави о фудбалу и не љути се. У неким ситуацијама ми скрене пажњу да не морам баш толико да млатим рукама док причам. Каже да га тада подсећам више на девојчицу него на дечака. Ја то заиста не примећујем код себе, али у друштву, кад год се сетим, имам обичај да ставим руке у џепове. Тада сам сигуран да оне мирују и не сметају другима. Марко и ја смо скоро исте висине, али смо по из­ гледу потпуно различити. Ја сам мршавији и имам ду­ жу светлосмеђу косу, а он је црнокос и веома јак. На физичком је најбржи међу нама и спретан је на разним справама које су мени права ноћна мора. Одлично игра фудбал и тренира у подмлатку нашег градског клуба. Не прича превише и не плаши се Славена, који ме често изазива и вређа. Волео бих да сам као Марко.

9


Не знам шта ми је било, па сам се сав укочио и спе­ тљао. Могао сам тада да јој кажем да сам заслужио бар један пољубац, али у тренутку баш ништа паметно нисам смислио. Признајем да сам одлучио да пратим Виктора до куће највише због Тамаре. Већ неколико пута сам и раније реаговао када су га нека деца вређала, али не волим да решавам туђе проблеме и да судим ко је за нешто крив, а ко није. Има и Виктор својих бубица.

17


Turn static files into dynamic content formats.

Create a flipbook
Boje drugarstva by Pčelica - Issuu