Илустровао Алекса Jовановић
Не волим када ме чешљаjу. Посебно не волим што ми бране да jедем храну чиjи ми се мирис допада. Мада, мама некада не може да одоли мом молећивом погледу и махању репом, па ми да нешто што они зову месо. То jе врло укусно! Проблем jе што ме због тога заболи стомачић и онда идемо код jедног страшног доктора Невена Новака. Ја се њега ужасно боjим!
4
Тата обавезно каже мами: – Ццццц… срце моjе, упропастићеш Билиjа. Тако се jа зовем. Били. Моj тата jе Тими, а мама Зое. Мени се наjвише допада њено име. То ми jе наjлепше псеће име на свету.
Имао сам три месеца када сам први пут изашао из куће. Нећу ни да спомињем колико сам добио вакцина и колико сам се разних гадости против паразита нагутао како бих наjзад изашао на улицу. Мора да су ти паразити нешто jош грозниjе од онoга што ми доктор гурне у уста да поjедем. Ипак, вредело jе жртвовати се за слободу. Поред тога, добио сам и пасош са своjом фотографиjом у коме пише да сам расе Јорки, да сам здрав, да сам примио све те вакцине и ко су ми родитељи. Замислите само, чак и вакцину против беснила!
5
Једном, док сам био сасвим мали, шетаjући са татом, чуо сам: – Оваj пас jе рођен под срећном звездом. Упитно сам га погледао, али он jе петљао нешто са марамицом око носа и сигурно ниjе чуо да сам jа таj пас изнад кога сиjа звезда среће. Па добро! Моj тата jе познати редитељ, а мама стално нешто пише, али, боjим се да она ниjе позната. Обоjе ме толико воле да сам заиста веома срећан.
2