Мица Марковић БАШ ЈЕ СТВАРНО ТАКО БИЛО Приче једне баке
МИЦА МАРКОВИЋ
Загрлим мајку најјаче што сам могла. Моје и њено срце куцају, као да ће да искоче из груди. Ве лика поука, после тешких тренутака. Никад више, никад више... Нестаде бошче!
БАШ ЈЕ СТВАРНО ТАКО БИЛО
ВРАБАЦ СА ШТУЛОМ Сеоско двориште. На средини кућа, а около са лаши и амбари, пуни кукуруза и пшенице. По дво ришту живина. Купи зрневље просуто на све стра не. У салашу царују мишеви. Слећу и јата врабаца. Отимају се о просуто зрневље. Двориштем шетају мачке. Стражаре у салашу и амбару. Хватају ми шеве и спасавају жито. Зато их домаћини и гаје. Задовољни и домаћини и мачке. Оне заузму поло жај и чекају. Зацијучу неопрезни мишеви и завр ше у њиховим чељустима. A један врабац, на своју несрећу, беше гладан и пожеле једно зрно пшенице. Не сања несрећу. А вешта мачка искористи његову намеру и цап, смо та га у трену. Зацвили врабац, уложи последњу снагу и оте се опасној зверки. Покуша да полети, али паде. Рањен. Миша притрча врапцу. Подиже га, стави на длан, мисли да ће полетети. А он, ни макац. Однесе га Миша мајци. Загледају га. Како да му помогну? Но жица сломљена! 3
МИЦА МАРКОВИЋ
Узели су палидрвца, обложили ножицу, омота ли завојем. Направи му Миша гнездо, стави вуне у корпицу. Залише га водицом да га освеже, ста више му мрвице у кљунић. Он дрхти, срце му уда ра, хоће да искочи што од бола, што од страха. Смири се мало врабац, гледа тужним очима и као да захваљује добротворима. Миши мило, моли Бога да му ножица прерасте. Мировао врапчић неколико дана. Хранили га и појили из руке. Мама предложи Миши да му стављају мрвице и воду на сто. Можда ће покушати да слети по храну. Дуго је покушавао да полети... И успео је. Слетео је на сто и скакутао ћопајући. Кад покљуца мрве, покушавао је да узлети, али није могао... Пролазе дани, а он све живахнији. Све мање ћопа. Скинули су удлаге1, и гле среће, ножица прерасла... Врабац живахнији. Прхне, полети. А њима мило, срце им пуно среће! Изнеше га напоље, спустише га на грану дуње и чекају... Окупише се око њега врапци, зацврку таше, завирују га, радују се... Осили се врабац, прибра снагу и прхну у небо. За њим и остали врапци. 1
Удлага – даска, жица или платно којим се прави ослонац за поло мљени део тела 4
БАШ ЈЕ СТВАРНО ТАКО БИЛО
Често су виђали јато врабаца. Нису могли да препознају свог врапца, али су знали да је он ту, да долеће у знак захвалности.
МИЦА МАРКОВИЋ
6