Baš je stvarno tako bilo

Мица Марковић БАШ ЈЕ СТВАРНО ТАКО БИЛО Приче једне баке

МИЦА МАРКОВИЋ

Загрлим мајку најјаче што сам могла. Моје и њено срце куцају, као да ће да искоче из груди. Ве­ лика поука, после тешких тренутака. Никад више, никад више... Нестаде бошче!

БАШ ЈЕ СТВАРНО ТАКО БИЛО

ВРАБАЦ СА ШТУЛОМ Сеоско двориште. На средини кућа, а около са­ ла­ши и амбари, пуни кукуруза и пшенице. По дво­ ришту живина. Купи зрневљ­е просуто на све стра­ не. У салашу царују мишеви. Слећу и јата врабаца. Отимају се о просуто зрневље. Двориштем шетају мачке. Стражаре у салашу и амбару. Хватају ми­ ше­ве и спасавају жито. Зато их домаћини и гаје. За­довољни и домаћини и мачке. Оне заузму поло­ жај и чекају. Зацијучу неопрезни мишеви и завр­ ше у њиховим чељустима.

A један врабац, на своју несрећу, беше гладан и пожеле једно зрно пшенице. Не сања несрећу. А ве­шта мачка искористи његову намеру и цап, смо­ та га у трену. Зацвили врабац, уложи последњу снагу и оте се опасној зверки. Покуша да полети, али па­­де. Рањен. Миша притрча врапцу. Подиже га, стави на длан, мисли да ће полетети. А он, ни макац. Однесе га Миша мајци. Загледају га. Како да му помогну? Но­ жица сломљена!

3

МИЦА МАРКОВИЋ

Узели су палидрвца, обложили ножицу, омота­ ли завојем. Направи му Миша гнездо, стави вуне у корпицу. Залише га водицом да га освеже, ста­ више му мрвице у кљунић. Он дрхти, срце му уда­ ра, хоће да искочи што од бола, што од страха. Смири се мало врабац, гледа тужним очима и као да захваљује добротворима. Миши мило, моли Бога да му ножица прерасте. Мировао врапчић неколико дана. Хранили га и појили из руке. Мама предложи Миши да му стављају мрвице и воду на сто. Можда ће покушати да слети по храну. Дуго је покушавао да полети... И успео је. Слетео је на сто и скакутао ћопајући. Кад покљуца мрве, покушавао је да узлети, али ни­је могао... Пролазе дани, а он све живахнији. Све мање ћопа. Скинули су удлаге1, и гле среће, ножица прерасла... Врабац живахнији. Прхне, полети. А њима мило, срце им пуно среће! Изнеше га напоље, спустише га на грану дуње и чекају... Окупише се око њега врапци, зацвр­ку­ таше, завирују га, радују се... Осили се врабац, прибра снагу и прхну у небо. За њим и остали врапци.

1

Удлага – даска, жица или платно којим се прави ослонац за поло­ мљени део тела 4

БАШ ЈЕ СТВАРНО ТАКО БИЛО

Често су виђали јато врабаца. Нису могли да пре­познају свог врапца, али су знали да је он ту, да долеће у знак захвалности.

МИЦА МАРКОВИЋ

6