I
K
А
мелија Ерхарт је била много више од пионирке светске авијације и прве жене која је прелетела Атлантски океан. Радила је као медицинска сестра током Првог светског рата, као механичар, фотограф, стенограф1, била је пасионирани љубитељ спорта и велики борац за права жена. Ипак, оно по чему је остала упамћена уједно је била и њена највећа љубав и нешто чему је безрезервно посветила свој живот, а то је страст према летењу. Kада је 1920. године Амелија са својим оцем присуствовала једном аеро-митингу2, указала јој се прилика да први пут лети авионом. Већ по успешном слетању Амелија је знала да је пилотирање од тог тренутка њена животна мисија. Тај догађај је на младу Амелију оставио тако снажан утисак, да је годинама након тога, када је већ постала славна, изјавила: „Чим смо напустили тло, знала сам да морам да летим.” Амелијина одлука да летењу посвети живот је била толико чврста да се није задовољила тиме Стенограф је особа која је у стању да изузетно брзо пише, користећи скраћенице и посебне симболе. 2 Аеро-митинг је изложба авиона уз демонстративне летове. 1
5
да буде међу првих шеснаест жена које су стекле дозволу за пилотирање. У годинама које су уследиле Амелија је као пилот поставила многе рекорде, а најславнији је онај из 1932. године, када је ушла у историју као прва жена која је самостално прелетела Атлантски океан. Био је то јединствен подвиг који је доказао да жене могу да се баве истим пословима као и мушкарци и да је храброст ствар личности, а не пола.
6
II
Амелија Ерхарт је рођена 24. јула 1897. године у месту Ачисон у Америци. Још као дете Амелија је исказивала нетипичне особине за једну девојчицу. Уместо да, као већина њених вршњакиња, време проводи играјући се луткама, Амелија је са својом сестром Мјуријел све своје слободно време проводила напољу, пентрајући се по дрвећу и истражујући околину. Њих две су пасионирано скупљале животињице и правиле колекције црва, жаба и лептира. Амелија није обраћала пажњу на то што су је дечаци задиркивали да је мушкобањаста, већ је својим страстима слободно пуштала да је воде. Немирног духа, по много чему различита од средине у којој је живела, бавила се спортом и уживала у свим врстама такмичења са дечацима. Већ тада је било јасно да ће Амелија бити наклоњена занимањима која су тих година била стриктно намењена мушкарцима. Све је на овој девојчици било у контрасту са укорењеним и заосталим схватањима људи тог времена, неретко изазивајући згражавање околине. 7