11002
OPŠTI JAVNI ANONIMNI KONKURS ZA IZRADU IDEJNOG URBANISTIČKOARHITEKTONSKOG REŠENJA STAMBENO –POSLOVNOG KOMPLEKSA SOCIJALNOG STANOVANJA U NASELJU OVČA
‘’Pejzaž je dinamička realizacija istorijskih procesa koji, kao i svaki trenutak u vremenu, proživljava konstantne transformacije. Taj process promena je spor i akumulativan. Shodno tome, može se napraviti iskorak ka zbližavanju koncepata poput teritorije, pejsaža i stanovanja. Dok je teritorija statična, stabilna i fiksna, i stoga poseduje političku vrednost, pejzaž je dinamičan, aktivan I akumulativan. Pejzaž čine promene nastale u okviru teritorije. Sa druge strane, stanovanje se, tokom svoje duge istorije, dramatično menjalo u strukturi, što predstavlja najznačajniji faktor promene pejzaža. Ovo je učinilo stanovanje jednim od najuticajnijih činilaca transformacije pejzaža. Stanovanje, poput infrastrukture, primorava i oblikuje pejzaž. Taj iskaz stoji kroz celu istoriju; od praistorijskih naseobina, do savremenih struktura koje oblikuju nova susedstva.’’ Consuelo Ciscar Casaban, Sociopolis
11002
Kontekst. Imajući u vidu da je lokacija konkursom predvidjena za susedstvo od oko 5000 ljudi izmeštena iz bilo kakvog urbanog konteksta, neminovno navodi na pitanje društvene održivosti takvog stanovanja. Takodje, obzirom da su u pitanju stanovi za socijalno ugrožene društvene kategorije, nameće se i pitanje getoizacije tih društvenih grupa, obzirom na udaljenost lokacije u odnosu na grad, a time i na udaljenost svih funkcija društvenog standarda I drugih delatnosti. Ove teme u velikoj meri opredeljuju i navode na preispitivanje arhitektonsko- prostornih koncepata. Da li je moguće ostvariti kvalitetno stanovanje i osećaj susedstva u prostornom kontekstu koji se po svakom osnovu može tretirati kao izvan; + izvan grada / distancirana pozicija u odnosu na gradsko tkivo; + izvan parametara / parametri koji pretpostavljaju urbanu strukturu u dominantno ruralno-agrarnom prostornim kontekstu; + izvan društva / pretpostavka da su društvene grupe koje bi potencijalno nastanile ovo naselje one sa margine društva, kako ekonomske, tako i po drugim osnovama.
11002
Koncept. Prostorna logika ovog arhitektonskog rešenja je upravo suprotna. Naselje je tretirano kao zatvorena monolitna struktura koja jasno diferencira spolja (agrar i sporadična ruralna tipologija) i unutra (dvorišta, zajednički prostori i delatnosti). Formalno, struktura jasno i nedvosmisleno diferencira okruženje i naselje. Ono što je unutar naselja poseduje integritet i samostalnost u odnosu na okolni pejzaž. Takav pristup ima ambiciju da stanovanje na ovakvom mestu učini udobnim i bezbednim.
Dvorište i ulica-galerija. Žan Baptist Godin, Familisterija 1859.
Sa aspekta arhitektonske estetike, ova struktura nema ambicije da po sebi čini arhitekturu. Ona je tek matrica, infrastruktura artikulisana i dizajnirana tako da dozvoli i omogući svakakve intervencije potencijalnih stanara; od instaliranja klima ureñaja, zastakljivanja (zatvaranja loñe), do zaziñivanja prozora. Ovakva artikulacija fasade anticipira sve generičke postupke stanovanja izraženo prisutne u stanovanju nižeg standarda. Ova struktura postaje arhitektura tek kad se u nju useli život.
Arhitektura kao infrastruktura. Stambeno naselje, Geteburg, Švedska
U tom kontekstu, isti pristup primenjen je i pri projektovanju stanova. Varijabilnost plana omogućava relativno jednostavne intervencije u raspodeli i rasporedu prostora stana u smeru fragmentacije i usitnjavanja u cilju postizanja višeg nivoa intimnosti i povećanja broja ukućana; a tako i ukrupnjavanja stambenog prostora u jedinstven, dinamičan prostor slobodnog plana.
11002
Tipologija. U skladu sa konceptom koji uspostavlja i definiše relaciju izvan naselja / unutar naselja, galerijski sklop nametnuo se kao najpogodniji. Galerija sa koje se pristupa stanovima i koja je uvek orjentisana ka dvorištu (izuzev na severnom traktu usled nepogodne orjentacije ka ulici i severu) predstavlja ekstenziju tog zajedničkog, javnog otvorenog prostora dvorišta. Tipološki, galerijski sklop omogućava dvostranu orjentaciju i provetrenost svih stambenih jedinica, dok širina galerije pored konfornog pristupa stanu omogućava i boravak, druženje. Svaka zgrada, kojoj pripada jedan ulaz i u proseku sedam stanova po spratu, sa oba kraja završava stanom koji prekida galeriju i time ima neposrednu dvostranu orjentaciju, sa mogućnošću otvaranja ka dvorištu ne samo kuhinje i kupatila, već i prostorija za boravak. Zgrade unutar linearne obodne structure, koje dele (i povezuju) dvorišta tipološki su kombinacija dvotraktnog i galerijskog stambenog sklopa. Gustina stanovanja, zadata kroz parametre, iskorišćena je kao podsticaj za formiranje susedstva.
11002
Funkcionalne analize kompleksa socijalnog stanovanja Stanovanje. U cilju maksimalnog iskorišćavanja postojećih površina i obezbeñivanja što boljih uslova stanovanja, predložen je sistem galerijskog sklopa. Šema komunikacije je po principu galerijskog sistema tj. Poluotvorenog, natkrivenog koridora duž celog objekta sa kojeg se direktno pristupa svakoj stambenoj jedinici. Organizacija stambenih jedinica zasnovana je na jasnoj diferencijaciji servisne i stambene zone, pri čemu se uz dvostranu orijentaciju stanova, težilo ka prirodnom osvetljavanju i provetravanju svih zona stana. Jedna od odrednica u planiranju stanova je i fleksibilnost prostora, tj. varijabilnost organizacione šeme shodno čemu je i usvojen adekvatan konstruktivni sistem (skeletni). Centralne funkcije. Program konkursa predviña integraciju aktivnosti komercijalnoposlovnog karaktera, kao dopunskih tj. opslužujućih funkcija stanovanja. Koncept distribucije ovih sadržaja obuhvata prizemlja objekata višeporodičnog stanovanja, deo javnog unutarblokovskog prostora usmerenog dvorištima. Suština funkcionalne organizacije je u prožimanju, a ne u separaciji programa stanovanja i drugih delatnosti.Ono što ostvaruje njihovu direktnu, formalnu i funkcionalnu vezu jeste prostor-traka, „trakt“ komercijalnih, rentabilnih, opslužujućih prostora, kao sastavni deo mehanizma aktivnosti susedstva. Predviñene otvorene javne površine pored svog osnovnog karaktera, prostora za socijalizaciju stanovnika, čine i površine za sport i rekreaciju, igrališta, te razonodu.
Konstruktivni sklop. Planirano konstruktivno rešenje je skeletni sistem od armiranog betona. Elementi konstrukcije su armirano betonski stubovi dimenzije 20x20 cm, maksimalnog raspona od 6.00m, povezani armirano betonskim gredama. Tavanice su od armiranog betona, a detaljno definisani glavnim arhitektonsko grañevinskim projektom i glavnim projektom konstrukcije i statičkog proračuna. Objekat se fundira armirano betonskim trakastim temeljima najniže i delom na armirano betonskoj ploči, koje će biti detaljno definisane glavnim arhitektonsko grañevinskim projektom i glavnim projektom konstrukcije i statičkog proračuna. U skladu sa preporukom raspisivača konkursa, projektom je predviñena fazna izgradnja, i to u pet faza: I faza: stanovi solidarnosti 187 II faza: stanovi socijalnog stanovanja 308 III faza: stanovi soc. stan. 360 IV faza: stanovi soc. stan. 344 V faza: stanovi soc. stan. 190 Ukupno, projektovano je stambeno naselje sa 1389 stanova. (pogledati dijagram faznosti izgradnje u nastavku) Materijalizacija i oblikovanje. Projektovаni oblici, mаterijаli i finalne obrаde su utemeljeni u sаvremenom estetičkom i tehničko-tehnološkom jeziku i izrаzu. Ipak voñeno je računa da izabrani materijali i forme budu standardni i tipski da bi objekti bili maksimalno ekonomski odgovorni, a sve u skladu sa propozicijama predloženim konkursnim zadatkom.Obrаda zidovа (kаo i plаfonа) je standardna uz pažljivo akcentovanje bojom. Završna fasadna obrada je fasadni malter u boji.
11002
Tipologija stanova prema strukturi 0.5 [garsonjera (studio). 26m2] Garsonjera je koncipirana kao jednoprostorni stan. Kuhinjski blok koji je preko pulta (trpezarijskog stola) povezan sa dnevnim/ spavaćim prostorom ima prirodnu ventilaciju i osvetljenje preko galerije. Postoji mogućnost privremenog ili trajnog odvajanja prostora kuhinje kao i proširenje stana prema loñi.
3.0 [trosoban 69m2] Ovaj tip stana projektovan je tako da poseduje jasno diferenciranu dnevnu od noćne zone, kao i kružno kretanje kroz kuhinjski blok. U skladu sa strukturom i kvadraturom, pored kupatila ima i toalet za goste. Jednostavnom intervencijom stan može biti pregrañivan tako da zadovolji novonastale potrebe ukućana, u cilju postizanja višeg nivoa intimnosti i (ili) povećanja broja ukućana.
1.0 [jednosoban 33m2] Jednosoban stan površine 33 m2. Ovaj stan karakteriše svedenost prostorija. Stan se satoji od dnevne sobe, kuhinje, trpezarije i kupatila. Jasno su uočljive linije komunikacije koje povezuju pojedine prostorije. Ovaj tip stana namenjen je stanovanju za dve osobe ali postoji mogućnost reorganizovanja prostora i formiranje manje prostorije koja bi služila kao spavaća soba. U prilog ovoj mogućnosti ide i to što ovaj stan ima dvostruku orijentaciju
Napomena: svi tipovi stanova mogu se delimično modifikovati u skladu sa potrebama korisnika u smislu proširenja stana na uštrb loñe ili rušenjem/ zidanjem pregradnih zidova. Tabela 1. Pregled planiranih i ostavrenih kapaciteta na parceli GP- 1
1.5 [jednoiposoban 40m2] Stan je projektovan sa fleksibilnom pregradom koja deli prostor dnevnog boravka i spavaći deo (polusoba). U stanu je ostvareno kružno kretanje kroz kuhinju. omogućena je mogućnost proširenja stana pripajanjem loñe prostoru stana i dobijanje konforne spavaće sobe.
2.0 [dvosoban 51m2] Stan je jasno diferenciran na dnevnu i noćnu zonu. . Ovaj tip stana nalazi se na krajevima svakog trakta čime prekida galeriju i tako dobija neposrednu dvostranu orjentaciju, sa mogućnošću otvaranja ka dvorištu ne samo kuhinje i kupatila, već i prostorija za boravak.
2.5 [dvoiposoban 60m2] Ovaj tip stana predstavlja proširenu varijaciju tipa 2.0, i time pored spavaće sobe, ostvaruje još jednu polusobu za dete.
parcela-GP- 1
planirani kapaciteti
ostvareni kapaciteti
stepen zauzetosti
35% [15.250 m2]
indeks izgrañenosti
2.0 ( p.parcele 43.574m2)
BRGP- stanovanja
63.565 m2
BRGP- poslovanja
6.350 m2
4.820 m2
broj parking mesta- stanovanja
0.7 PM/ stanu 1389 stanova
973 p.m.
broj parking mesta- poslovanje
1 PM/ 80m2
34.9% [15.179 m2] 1.7 68.750. m2
67 p.m.
11002
Katalog stanova / tipologija stanova prema strukturi i kvadraturi
Broj i procentualna raspodela stanbenih jedinica po tipovima: Stanovi solidarnosti 42 garsonjere 22.5% (oko 20%) 42 jednosobnih 22.5 % (oko 25%) 57 jednoiposobnih 30.5% (oko 30%) 26 dvosobnih 14% (oko 15%) 20 dvoiposobnih 10.5 % (oko 10%) Ukupno 187 stanova solidarnosti
Stanovi socijalnog stanovanja: 334 garsonjere 27.5% (oko 25%) 310 jednosobnih 25.5 % (oko 25%) 223 jednoiposobnih 18.5% (oko 20%) 206 dvosobnih 17.5% (oko 18%) 129 trosobnih 11 % (oko 12%) Ukupno 1202 stana socijalnog stanovanja
11002
autori: Dušan Stojanović Pavle Stamenovic Marko Vukovic + Milica Lopičić