Page 1

Број 9

Абердар

октобар 2012.

................................................................................................................. уређују чланови Новинарске секције ОШ „Ђура Јакшић“ у Равнима

................................................................................................................. СЕОСКА СЛАВА У ДРЕЖНИКУ Велики хришћански празник Успеније Пресвете Богородице (у народу познат као Велика Госпојина) годинама се обележава у Дрежнику као сеоска слава. Овог 28. августа, прослава је надмашила сва очекивања посетиоца, јер су организатори приредили доживљај какав није виђен годинама. Након литургије, окупљени народ је угошћен под великом шатром, где се служио кувани купус и пасуљ из земљаног лонца, затим колачи и пића. Тачно у подне почео је културни програм у црквеној порти. Наступили су женско певачко друштво из Дрежника, КУД из Злакусе, оркестар мандолина Орфеј, певачка група из Шљивовице, док је водитељка програма била шармантна Ивана Шмакић. Необично велики број људи на крају је заиграо масовно народно коло у које се ухватило ''и старо и младо''. Вашар се наставио до касно у ноћ. Многи се слажу да је организација била најбоља до сада, за шта су заслужни сложни домаћини Дрежника, јер су тог дивног летњег дана учинили да село заживи као у најсрећнијим временима.

Стари добри ''вашир'': коло у црквеној порти


АБЕРДАРОВЕ ВЕСТИ Тридесет и први ''Сусрети аматерских група'' (САГ) у Равнима одржани су 15. септембра 2012. у Основној школи ''Ђура Јакшић''. Због нестабилног времена, програм није могао бити одржан на игралишту већ у школској фискултурној сали. Учествовале су певачке групе, музичари, играчи из Ужица, Ариља, Косјерића, Пожеге, Севојна, Злакусе и других места Западне Србије. Увек спремни и сигурни у себе, свечаност су отворили мандолинисти Орфеја. Публику је својим рецитовањем одушевила Анђела Старчевић. Велики аплауз измамили су и омладинци из КУД-а ''Први партизан''. Учесници су након наступа били одлично расположени, па су песму и игру пренели у двориште, где су са ђацима и наставницима уз гитаре певали још дуго после завршетка програма. Овој свечаности је присуствовао велики број угледних гостију попут Љубише Диковића, начелника Генералштаба Војске Србије и Драгутина Брчина, помоћника министра просвете Владе Србије. Разлог да славље буде још веће је и званични почетак са радом нове ђачке кухиње која је летос реновирана и побољшана. Гости су имали прилике да испробају народна традиционална јела која су вредне равањске домаћице припремиле. Весеље је настављено у центру села уз музику до касно увече.

Са овогодишњих Сусрета аматерских група


Одлуком редакције нашег листа, ове године награда ''Рзавско перо'' додељена је Василију Ојданићу, сада већ бившем ђаку школе у Равнима, који је у протекле две школске године био веома активан у новинарској секцији и у раду листа ''Абердар''. Остаће упамћени његови чланци из области локалне историје, јестаственице, физике и хемије. Писао је о дешавањима у селу, записивао кулинарске рецепте и објављивао песме. Подржавао је многе ''Абердареве'' акције и манифестације као што су ''Хајдуковање'' и изложбе у ''Потпалубљу''. Редакција листа му жели пуно успеха у даљем школовању, верујући да ће он и као средњошколац бити квалитетан у новинарском раду. ------------------------------------------------------------------------------------------------13. септембра ове године, у дворишту Основне школе ''Ђура Јакшић'' у Равнима, одржана је показна вежба припадника полиције из Ужица. На игралишту је приказано како се јединице МУП-а сналазе у ситуацијама попут немира на стадионима, уличних демонстрација и сличних кризних момената. На ливади поред авиона, увежбаване су борилачке вештине и формирање разних врста полицијских кордона. Ђаци су имали прилику да се упознају са опремом и возилима којима располаже савремена полиција, као и да поставе разна питања о тој професији. Схватили су да то није лак посао, али су многи пожелели да једног дана обуку плаву униформу. Дружење школских радника и полицајаца настављено је заједничким ручком у новој кухињи.

Два кордона: ђаци испред игралишта и полицајци на ливади


КОНЦЕРТ У РУСКОМ ДОМУ Дана 18. јуна 2012. поводом Дана руске државности, у Руском дому у Београду одржано је занимљиво културно вече. У оквиру јединственог програма, наступили су оркестар мандолина Орфеј уз пратњу певача Братислава Лукића и женска певачка група Ера. Публика је могла да ужива у српским и руским песмама попут ''Тамо далеко'', ''Подмосковске вечери'', ''Три ливаде'', ''Од када ми фрула не збори'' и других. Било је дивно гледати и слушати Орфејце који су свој део посла одрадили сасвим професионално, као да се ради о дугогодишњим прекаљеним музичарима.

Чланови оркестра Орфеј са Љубомиром Пјевчевићем и групом Ера

Ваљевски песник Љубомир Пјевчевић говорио је своје стихове о чувеној Јесењиновој песми ''Керуша'', а Анђела Старчевић је рецитовала песму ''Много смо волели оца''. Завршни део наступа увеличале су флаутисткиња Мирјана Глоговац и пијанисткиња Ана Крстајић. Водитељка програма је у паузи између тачака говорила о најважнијим догађајима из руске историје од њеног почетка па до садашњице. Иначе, Руски дом је прелепа грађевина у улици Краљице Наталије у Београду, настала између два светска рата. Подигли су га руски емигранти који су овде дошли након Октобарске револуције. Дом служи за разна културна дешавања, богат је руским књигама, часописима, иконама и сувенирима. У њему се још налазе галерија слика и две сале, мала и велика. Концерт Орфеја одржан је у великој сали. За време концерта, у публици је био познати Ужичанин, глумац Иван Босиљчић. Одушевили су га мандолинисти, а највише Анђела, коју је замолио да му након програма поново рецитује. Басиста Мита Петровић му се представио као глумац из Равни, па су мало проћаскали о филмским темама. Иван је приметио да школа у Равнима има веома занимљиве и јединствене квалитете, те да би једном приликом могао и да је посети.


УЧИМО РУСКИ ЈЕЗИК (мали руско – српски речник) Неке руске речи исте су као речи у српском језику, али имају сасвим друго значење. Руске речи штампане су црним, великим словима, а српске речи малим словима. Д

Ж

ДАНЬ – данак, дуг, дужност

ЖИВОТ - стомак

ДЕНЬ – дан

ЖИЗНЬ – живот

ДИВАН – кауч, отоман

ЖИР – маст, сало

ПРЕКРАСНЫЙ – диван

ЖЁЛУДЬ – жир

ДОВОД – доказ, разлог, аргумент

ЖУТЬ – језа, страва

ПРИВОД – довођење

ЖЁЛТЫЙ – жут

ДОСАДА – јад, гнев, срџба

ЖИЛЕТ – прслук

СКУКА – досада

ЛЕЗВИЕ – жилет

ДОСАДНО – непријатно СКУЧНО – досадно ДУБИНА – тољага, батина ГЛУБИНА – дубина ДУГА – лук, свод РАДУГА – дуга Јована Милојевић Душко Тодорић


ИЗЛЕТИ ТОКОМ ЛЕТЊЕГ РАСПУСТА ИЗЛЕТ ДО ПРИШТАВИЦЕ И РАВАЊСКОГ ПОЉА Наш разред има традицију да сваке године у јуну, почетком распуста, организује излет у околини села како би кроз игру и дружење прославили завршетак школске године. Прошлог лета ишли смо до Сирогојна, а овог пута смо се одлучили за Равањско поље и Приштавицу. Тог 21. јуна 2012. окупили смо се у центру Колишевице, нас 9 ђака седмака и наставник историје. Лагано смо кренули ка једној старој воденици у близини водопада на Приштавици. Она је прилично оронула и у лошем стању, па се нисмо ту много задржавали. Мало даље од воденице, налази се још један водопад који није нарочито висок, али је предиван поглед на њега. После смо наставили да се пењемо ка пољу путем звани Скакавац. Девојчице су ишле путем, а дечаци напорном пречицом кроз шуму. Кад смо стигли до Равањског поља, застали смо до продавнице да се одморимо.

Код Равањског бора (лево) и споменика Сладуна (десно)

У продавници смо дочекани као прави гости, јер смо почашћени соковима и сладоледом. Када смо се освежили, продужили смо до најпознатијег историјског споменика у селу. То је место звано Сладун, на коме је 1807. Карађорђе прогласио Милоша Обреновића за војводу. На том месту је била кућа устаничког старешине Михаила Радовића. Од наставника смо тада чули интересантне детаље из тог доба. После споменика, кренули смо до чувеног ''Равањског бора'' одакле нам се са врха провалије пружао леп и широк поглед ка Сирогојну, Рожанству, Никојевићима и Лучићима. Нашли смо хлад, па смо се ту забављали око сат времена јер је то било најбоље место да се склонимо од велике врућине. Кад смо одлучили да кренемо назад, пошли смо преко Старчевића. Наредно заустављање било је код моје


куће, где смо се одмарали у дворишту, збијали шале, сликали се и почастили кифлицама које је спремила моја мајка. С обзиром да нам је дружење било лепо, нисмо желели да се растанемо, па смо се вратили на обалу Приштавице где смо се купали и тако провели читаво поподне. Кад је дошло време да се разиђемо, било нам је жао што је нашем излету дошао крај. Надам се да ћемо и следећег лета кад завршимо осми разред успети да организујемо нешто слично. Тања Старчевић -----------------------------------------------------------------------------------------------ИЗЛЕТ ДО ЉУБАЊА (потрага за Мутаповим шанцом) На једном брду у селу Љубање налазио се шанац из доба Првог српског устанка. У то доба израз ''шанац'' се користио за мање утврђење начињено од дрвеног материјала ограђено рововима. Тај шанац на Љубањама је саградио војвода Лазар Мутап, па га зову и ''Мутапов шанац''. Пошто сам силно желео да видим да ли има неких остатака из тог доба, придружио сам се групи која је пошла у потрагу за тим местом. Њу су чинили Новак Петровић – водич, његов брат Миладин, наставник историје и ја. Ујутру, 26.јуна ове године, окупили смо се на Мрамору. Кренули смо пешице. Прву паузу смо правили код збојштичке чесме, а другу код љубањске продавнице. Распитивали смо се код мештана где се шанац тачно налази. Најзад, после тачно сат и десет минута хода, стигли смо до тог историјског брда. Наставник нам је испричао о војводи Мутапу који је на овом месту победио Турке 1807. године. Презиме Мутап је добио по мутавџијском занату. Учествовао је у биткама на Мишару и Дрини, а погинуо у Другом српском устанку 1815. У Мутапов шанац долазио је лично и Карађорђе кад је ослобађао Ужице. На жалост, нисмо нашли никаквог трага шанцу, већ је то сада један пропланак и видиковац. Сликали смо се на том месту за успомену, а онда смо отишли у хладовину да се одморимо. Попут хајдука из тог


доба, доручковали смо питу коју је направила моја сестра. Касније се кренуло са збијањем шала. Новак је испитивао свог млађег брата колико је запамтио од данашње приче. Када смо у повратку пролазили кроз Збојштицу, наишао је колима Мијо Савић и повезао нас, па нам је тако скратио путовање. Када смо се вратили, дуго смо се одмарали на Мрамору и сређивали утиске. Тада смо Новак и ја смислили песму: На шанац, на Љубањско брдо, Навалило османлијско крдо. Пушке грме, бритке сабље звече, Лазар Мутап љуте Турке сече. Гавранови гледају са неба, Како силна пропаст Турке вреба. Не да Србин своју земљу милу, Победиће тако сваку силу! Душан Савић -------------------------------------------------------------------------------------------------

ДАВИДОВА ХАРФА Културно - историјски центар Српска круна из Крагујевца доделио је у мају месецу оркестру мандолина Орфеј значајно признање у виду дипломе под именом ''Давидова харфа''. Како се наводи, Орфеј је то заслужио ''за трајан допринос и успешно стваралаштво у музичкој уметности''. На овој прелепој дипломи исписан је и мото удружења: Потомству на знање за наше намере кад му дела остављамо. Ова награда има и велики симболички значај, јер је митски јунак Орфеј управо свирао харфу и њом се прославио као најдивнији певач и музичар на свету.


ПАТИКЕ СТАРКЕ (реч која о моди) Да ли знате која обућа већ деценијама изгледа исто, направљена је од платна и гуме и увек је у моди? Које су то патике оличење бунта, рокенрола и гранџ стила? Најпродаваније патике свих времена у Америци? С поносом вам представљамо - СТАРКЕ! Прве старке су направљене 1917. године и биле су браон боје са црним ђоном, а 1920. године ове патике су почеле да се праве од платна и коже. То су биле прве патике за кошарку које су почеле да се масовно производе захваљујући популарном кошаркашу Чаку Тејлору (Chuk Taylor) који их је успешно промовисао широм Северне Америке. Чак Тејлор је за Олимпијске игре 1936. у Берлину дизајнирао модел који је имао бели платнени део и бели ђон, а на ђону тамну плаву и црвену линију. Након смрти Чака Тејлора 1969, Конверс је добио озбиљну конкуренцију – Најк (Nike). Најк је представио потпуно ноове моделе патика са револуционарним иновацијама (ваздушни ђон, пумпица, лампица и сличне ''играрије''). Током 80-тих и 90-тих година произвођачи старки доживљавају финансијску кризу. Челници Конверса одлучују да комплетну производњу преселе у Азију и то је био веома паметан потез. Упркос свим успонима и падовима, старке су успеле да се одрже. До сада је продато преко 800 милиона пари оваквих патика. За разлику од других патика старке нису промениле првобитни облик. Биле су и остале симбол оних који слушају рокенрол музику и противе се денсерској фенси моди. Заправо, старке су једине патике које су модерне увек! Јована Милојевић


НАРОДНИ РЕЦЕПТИ СТАРИХ МАЈСТОРА ПАСУЉ ПРЕБРАНАЦ 500 г пасуља 700 г црног лука 2 -3 лорберова листа со и бибер по укусу 1 децилитар уља 1 кашика црвене паприке Припрема: Пасуљ прокувати у води, оцедити и још мало пропрати. Сипати поново воду и ставити да се кува све док не омекша. Лук ицећи на коцкице и пржити га на уљу док не омекча и додати зачине. Измешати пасуљ са динстаним луком. Ко воли љуто, може додати љуту папричицу. Рерну загрејати и пећи око сат и по. У пребранцу не треба да буде неукувана вода или да он буде редак. Пријатно! Драгана Јелисијевић ГУРАБИЈЕ 2 јаја 2 мале шољице шећера 2 мале шољице уља 6 малих шољица брашна 1 ванилин шећер пола прашка за пециво Припрема: Измутити јаја и шећер, па додати остале састојке и замесити мекано тесто. Откидајте комадиће теста, обликујте лоптице и ређајте у тепсије подмазане уљем. Затим, сваку лоптицу притиснути виљушком два пута унакрсно. Тако се добију коцкице на гурабијама, а можете их руком утањити. Пријатно! Драгана Јелисијевић


ПРИЧИЦЕ И СЛИЧИЦЕ Добра дела наших ученика треба увек похвалити. Једног понедељка, споменик народног хероја Манојла Смиљанића је освануо испрљан и умазан од стране мангупа који су вероватно и сами били ђаци ове школе. Међутим, два ученика 6. разреда, Марко Милићевић и Душан Савић одлучили су да крпама обришу и очисте бисту на степеништу. На тај начин дали су пример осталим ђацима како се чува имовина школе и културни споменици, а исто тако да и сами могу преузети осећај одговорности, а не да чекају да их наставници опомињу. ------------------------------------------------------------------------------------------------У равањској школи је поново акција скупљања лименки. С обзиром да су неки ђаци помало заборавили на ''Лимождер'' и почели да бацају отпад где стигну, полазници изборног предмета Чувари природе одлучили су да опомену своје другаре тако што ће направити неколико плаката и окачити их у ходнику, школском дворишту и центру села. Сви ђаци се позивају да смеће бацају у канте, да не остављају папириће испод клупа, да клупе буду чисте и неишаране. Тужно је гледати како дечаци уместо лопте шутирају пластичне флаше или како празне кесе лепршају по травњаку. СА ТИМ СЕ ЈЕДНОСТАВНО МОРА ПРЕСТАТИ! Истакнут је значај рециклирања одређених производа, у првом реду лименки, јер их ђаци готово сваког дана купују. Равањски ''чувари природе'' ће и убудуће кроз ове делатности указивати на сличне проблеме и дизати узбуну где буде требало. Јер, ако ми не поштујемо природу, не можемо очекивати да природа испоштује нас.


СТАРА ШКОЛА У РАВНИМА 25. септембра ове године у Културном простору ''Потпалубље'' отворена је изложба под именом Стара школа. Аутори су полазници изборног предмета Свакодневни живот у прошлости из осмог разреда. Циљ изложбе је да прикажу и дочарају атмосферу основне школе из 19. века. Изложене су копије старих сведочанства, насловне страна буквара из 1853, перо за писање и дивит, фотографије старих школских објеката, мала табла са дрвеном рачунаљком, као и оригинална ђачка скамија. Поједине ствари су донете из напуштене школе у Вранама највише захваљујући разумевању Милована Павловића који се потрудио да помогне изложбу. Највећу пажњу привукао је ћошак са кукурузом који приказује како су се деца некада кажњавала клечањем.

Отворена је и књига утисака у којој су ђаци изражавали своја мишљења и различито доживљавање овог подухвата. Посетиоцима је дата прилика да се упознају са некадашњим називима наставних предмета као што су на пример: Читање Србско и Славенско из буквара, Србска граматика, Обшта знања сваком Србину нуждна, Рачуница, Вјероученије, Појање, Краснопис, Земљопис, Стилистика, Телесно вежбање, Цртање, Јестаственица и Познавање света и домовине


КАШТИГОВАЊЕ ЂАКА У стара времена ученици су кажњавани батинама за своје погрешке. Постојало је шест нивоа ''каштига'' (казни) употребљаваних у школама: 1. 2. 3. 4. 5. 6.

Опомена Прекор Стајање ван клупе Клечање на кукурузу Затвор (у школи у трајању од два часа) Бој (батинање ђака)

Бој је највећа и последња каштига која се сме применити тек пошто су све друге мере без успеха предузете. Чак и тада, мора се проверити да ли дете може поднети бој, удараца не сме бити више од пет, прут не сме бити дебљи од плајваза. Учитељ својом руком није смео да изврши бој, већ је то извршавао ђак вршњак! Женска деца се никад и ни за што нису смела каштиговати бојом ни затвором!

Овако су се школовали у своје време Доситеј и Вук


Aberdar 9  
Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you