Sokolačke novine br.226 | maj 2017.

Садржај

БРОЈ 226

МАЈ 2017.

ИЗДВАЈАМО /// ИМПРЕСУМ

ОСНИВАЧ Општина Соколац ИЗДАВАЧ Јавно предузеће “Инфо центар” Соколац Гласиначка бб, 71350 Соколац ЗА ИЗДАВАЧА Зорица Мирјанић

18

Племенити чин Зорана Његовановића

В.Д. ДИРЕКТОРА И ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК Зорица Мирјанић

Захваљујући великом добротовору Зорану Његовановићу, поријеклом из Вогошће, чији најмилији почивају у „Малом Зејтинлику”, црква „Свете Петке“ добиће живопис.

ИНФОРМАТИЧКО ГРАФИЧКИ СЕКТОР Драган Реновица РЕДАКЦИЈА Јелена Маринковић Бојана Арбиња Јелена Станишић

АКТУЕЛНОСТИ 7 Свечаност поводом освештања новог Парохијског дома и славе СЦ „Василије Острошки“ АКТУЕЛНОСТИ 8 25 година од формирања Прве пјешадијске и Друге романијске моторизоване бригаде ДРУШТВО 20 Маскенбал на тему здрава исхрана

САРАДНИЦИ Свјетлана Рајић Велемир Елез Свјетлана Ђурђић Славица Вукасовић Миливоје Јанковић

22 Представа „Ожалошћена

ЛЕКТОР Свјетлана Драгић

Драмска секција Средњошколског центра „Василије Острошки“ је и ове године обрадовала Сокочане поводом обиљежавања славе школе.

КОНТАКТ Телефон 057/448-216 Факс 057/448-205 E-mail i.centar@hotmail.com

породица“ одушевила публику

ИНТЕРНЕТ АДРЕСА www.opstinasokolac.net

КУЛТУРА 23 Представа „Маша и медо иду на море“ одушевила публику ЗДРАВЉЕ И МИ 24 О радију

ШТАМПА СЗГР “Штампарија” Соколац

СПОРТ 28 Кошаркашки клуб “Соколац” освојио друго мјесто

15 У Сокоцу обиљежен Дан побједе над фашизмом

16 Без снажне индустрије, наша општина нема будућност

СПОРТ 30 Прве жене фудбалске судије у Сокоцу: Даме које дијеле правду на фудбалском терену

Поводом обиљежавања 9. маја, Дана побједе над фашизмом, делегације општине Соколац и СУБНОР-а Соколац, положиле су вијенце на спомен – костурницу у Парку бораца Романије.

У новој рубрици Лица Романије доносимо причу са Драгом Боровином, који је са шесторо браће и сестара преживио усташки покољ у Другом свјетском рату.

www.opstinasokolac.net

facebook.com/opstinasokolac

twitter.com/opstinasokolac

Рјешењем Министарства информација Републике Српске број: 01 -56 / 95 од 16.2.1995. године лист је уписан у регистар јавних гласила под редним бројем 93 Соколачке новине излазе једном мјесечно. Редакција Соколачких новина не одговара за садржај огласа. Ниједан текст, фотографија и илустрација не смију се ни на који начин преузимати или јавно публиковати без писмене дозволе издавача

СОКОЛАЧКЕ НОВИНЕ

3

УВОДНИК

ПИШЕ ЗОРИЦА МИРЈАНИЋ в.д. директора и главни и одговорни уредник

Tежак и трновит пут, дуг пуне двадесет три године Драги наши читаоци,

П

ред вама је ново, потпуно редизајнирано издање Соколачких новина. Од Информативног билтена општине Соколац (1994.год), преко СИН-а (Соколачке информативне новине 1995-2008. год.), до Соколачких новина (од 2009. год.), тежак је и трновит пут, дуг пуне двадесет три године. Бардови соколачког новинарства стварали су их од првог броја, крали занат од искуснијих колега и стечено знање несебично преносили читаоцима.

Када сам, прије скоро три мјесеца, преузела дужност прве међу једнакима, у ЈП „Инфо центар“, које поред редовног емитовања програма Инфо радија сваким даном од 9-15 часова, на фреквенцији Радија Републике Српске 99,9 MHz, уређује званични сајт општине Соколац и једном мјесечно издаје Соколачке новине, затекла сам колектив у коме је запослено девет младих дјевојака и жена. Образоване, ведре, жељне рада и стицања знања, помало бојажљиво почеле су износити нове идеје. Заједно са досадашњим уредником општинског сајта, кренули смо у неизвјесност да након дуге традиције уведемо новине у наше новине. Није ту требало пуно моје мудрости. Довољно је било да им кажем да имају крила којим могу до висина. Послушали су ме и пред вама је ово што смо створили. Редизајниране

новине са старим и новим рубрикама, које потписују млади кадрови наше редакције и драги суграђани који су несебично понудили сарадњу. Трудили смо се да урадимо најбоље и зато вас молимо, уколико се поткрала и нека грешка, да нам опростите. Молимо вас да нам укажете на њих, дате савјете и приједлоге. За све добронамјерне суграђане врата овог малог колектива увијек су отворена. Добро нам дошли на кафу и чашицу разговора. Не могу а да не поменем у ових пар редака и тешку финансијску ситуацију у којој се налазимо. Нећемо осуђивати, нити анализирати, зашто је тако како јесте. Све ово радимо вјерујући да ће бити боље. И баш због тога, морали смо увести финансијску дисциплину у сваком сегменту пословања. Цијена штампања Соколачких новина одавно је премашила цијену по којој су се продавале на киосцима. Морамо престати производити губитке и цијену прилагодити трошковима израде. Од овог броја пред вама су новине штампане на квалитетнијем папиру и са доста страна у колору, а то је и разлог цијене од 2,00 КМ. У нади да ћемо се кроз новинске ступце дружити и наредних деценија, захваљујем вам се на указаном повјерењу и срдачно вас поздрављам.

ЈЕЛЕНА МАРИНКОВИЋ

ЈЕЛЕНА СТАНИШИЋ

БОЈАНА АРБИЊА

ДРАГАН РЕНОВИЦА

4

СОКОЛАЧКЕ НОВИНЕ

ЗОРИЦА МИРЈАНИЋ

МАЈ 2017.

БРОЈ 226

Актуелности ИЗ ГРАДА ИСТОЧНО САРАЈЕВО

УСВОЈЕН НАЦРТ СТАТУТА Одборници су усвојили и Информацију о реализованим кредитима Инвестиционо развојне банке Републике Српске на подручју Града Источно Сарајево, Информацију о раду Фонда здравственог осигурнања Републике Српске – канцеларије Источно Сарајево, као и извјештаје о раду и финансијском пословању предузећа и установа чији је оснивач Град и планове пословања за ову годину. Усвојен је и нацрт Статута Града Источно Сарајево, као нацрт Пословника о раду Скупштине Града.

СЈЕДНИЦА СКУПШТИНЕ ГРАДА ИСТОЧНО САРАЈЕВО

Посебна пажња у расправи посвећена здравственој заштити

ТЕКСТ СВЈЕТЛАНА РАЈИЋ

О

svjetlana.rajic1@gmail.com

дборници новог сазива Скупштине Града Источно Сарајево, на мајској сједници усвојили су више приједлога и информација. Посебну пажњу привукла је Информација о стању примарне и терцијарне здравствене заштите на подручју Града Источно Сарајево за 2016. годину. Према ријечима градоначелника Града Источно Сарајево Ненада Вуковића, посебну пажњу у расправи одборници су посветили садржају Информације о стању примарне, секундарне и терцијарне здравствене заштите на подручју Града, у дијелу који говори о преласку домова здравља на трезорско пословање, као и нивоу здравствене заштите у Јавној здравственој установи Болница Источно Сарајево.

- Прелазак домова здравља на трезорско пословање је авантура са неизвјесним завршетком. Ни ресорно министарство није сигурно за такав начин пословања у будућности, јер је предвиђен експериментални период за десет домова здравља у Републици Српској, што говори да не постоји вјеровање у овакав начин пословања. То ће посебно нанијети проблеме локалним заједницама, јер ће дугови домова здравља које ће унијети у систем локалних заједница знатно www.opstinasokolac.net

отежати њихово функционисање – рекао је Вуковић.

Вуковић је додао да је битно поменути закључак Скупштине Града Источно Сарајево о проналаску модела финансирања амбуланте на Јахорини.

- Донијели смо закључак да Министарство здравља и социјалне заштите РС, Фонд здравственог осигурања РС, Олимпијски центар Јахорина и Дом здравља Пале, заједнички пронађу модел за трајно финансирање амбуланте у Олимпијском центру Јахорина. То је важна тема за ОЦ Јахорина, јер је, прије свега, ријеч о здравственој заштити туриста, с обзиром да овај проблем у ранијем периоду није системски ријешен, него увијек за поједину зимску сезону – истакао је Вуковић. ,,Грађани Источног Сарајева заслужују квалитетнију здравствену заштиту” Након скупштинског засједања, став Српске демократске странке о наведеним питањима изнио је одборник Ненад Самарџија.

- Сматрамо да грађани Источног Сарајева заслужују квалитетнију здравствену заштиту, посебно због чињенице да се на подручју Града годишње “убере” близу 38 милиона конвертиблиних марака прихода од ПДВ-а. Оно што нас посебно забрињава

facebook.com/opstinasokolac

twitter.com/opstinasokolac

је одлука Владе РС о преласку на трезорски начин пословања домова здравља. Уколико се нешто озбиљније не предузме, ово ће бити почетак краја већег броја домова здравља у РС. Паралисан ће бити и рад локалних заједница, јер ће све неизмирене обавезе домова здравља пасти на терет општине – рекао је Самарџија. Шеф Клуба одборника СНСД-а Дамјан Шкипина рекао је да га радује чињеница да је донесен закључак да се коначно ријеши питање цијелодневне здравствене заштите у ОЦ „Јахорина“. Он је додао да су различити ставови везани за прелазак на трезорски начин пословања домова здрваља, али да ће вријеме показати које је најбоље ријешење. Шкипина је додао да СНСД није подржао Информацију о стању примарне, секундарне и терцијарне здравствене заштите на подручју Града, јер, како је нагласио, одборници нису имали потпуне извјештаје од стране менаџмента Болнице Источно Сарајево. Присутним новинарима обратио се и шеф Клуба одборника ДНС-а Александар Главаш. Он је рекао да приједлог који је упућен према Скупштини Града Источно Сарајево да Град финансијски подржи изградњу и опремање Дома здравља у Источном Сарајеву, није усвојен, иако је то од суштинског значаја за грађане Источног Новог Сарајева и Источне Илиџе.

СОКОЛАЧКЕ НОВИНЕ

5

ПРЕДНОСТИ ПРОЈЕКТА Изградњом когенерацијске енергане у Сокоцу на систем даљинског гријања могао би се прикључити велики број објеката и стамбених јединица које до сада нису имале даљинско гријање. Капацитет енергане, која би била инсталирана у Сокоцу, износио би 4МW топлоте и 1МW електричне енергије. Крајњи циљ пројекта је обезбиједити боље услове боравка и рада корисника даљинског гријања, како постојећих тако и нових, који ће бити обухваћени системом даљинског гријања.

ПРОЈЕКАТ „СИСТЕМ ДАЉИНСКОГ ГРИЈАЊА СА КОГЕНЕРАЦИЈОМ НА БИОМАСУ”

Словеначка фирма „GGE ESCO“ могући инвеститор

ТЕКСТ СВЈЕТЛАНА РАЈИЋ

П

svjetlana.rajic1@gmail.com

редставници словеначке фирме „GGE ESCO“ са сједиштем у Београду, у протеклом периоду посјетили су општину Соколац, како би разговарали са начелником Милованом Бјелицом о могућности улагања у Пројекат „Систем даљинског гријања са когенерацијом на биомасу у Сокоцу“.

„GGE ESCO“ д.о.о.се бави инвестицијама у енергетску ефикасност „GGE ESCO“ д.о.о. је инжењеринг и консалтинг предузеће, специјализовано за примјену савремених технолошких рјешења у области електроенергетике и термоенергетике. Осим ових услуга, компанија се бави и инвестицијама у енергетску ефикасност.

КАЛЕНДАР На основу члaна 53. Пословника о раду Скупштине општине Соколац, 5.редовна сједница Скупштине општине Соколац, ће се одржати 6. јуна 2017. године (уторак) са почетком рада у 9:00 часова у сали за сједнице Скупштине општине Соколац.

6

СЕРВИСНИ ТЕЛЕФОНИ

„Ми и код приватних и код јавних потенцијалних инвенститора наступамо на начин да обезбиједимо у цијелости финансирање инвестиције

која се увијек тиче уштеда у енергији. Радимо тако што осмислимо пројекат, исфинансирамо га у цијелости и гарантујемо кроз једно одређено вријеме за уштеде у енергији и у финансијском смислу. Веома смо заинтересовани да инвестирамо наша средства у Пројекат когенерације на биомасу у Сокоцу. То је пројекат који би обезбиједио снабдјевање топлотном енергијом већег дијела општине Соколац, а уједно би се производила и струја која би се продавала у мрежи. Инвестиција би у потпуности дошла од стране „GGE ESCO“, наравно под условом да понудимо најјефтинију цијену топлотне енергије на тендеру“, изјавила је директорица „GGE ESCO“ д.о.о. Београд, Анкица Барбулов.

Процијењена вриједност пројекта износи 15,2 милиона КМ Пројекат „Систем даљинског гријања са когенерацијом на биомасу у Сокоцу“, који је актуелан у протекле четири

године, све је ближи својој реализацији. Пројекат је подржала EBRD – Европска банка за обнову и развој, а оправданост за реализацију овог пројекта дала је и Влада Републике Српске и Министарство спољне трговине и економских односа БиХ. Процијењена вриједност овог пројекта износи 15,2 милиона конвертибилних марака, а реализоваће се као јавно - приватно партнерство. Према Уговору дужност приватног партнера, тј. потенцијалног инвеститора је да обезбиједи новац за финансирање овог пројекта, док је дужност јавног партнера да у уговорном периоду од седамнаест година, плаћа рачун за испоручену топлоту. Начелник општине Соколац Милован Бјелица, истакао је да је Пројекат когенерација на биомасу за даљинско гријање у Сокоцу од великог значаја за становништво општине, јер би се на тај начин трајно ријешило централно гријање.

Центар за осматрање, обавјештавање и узбуњивање Полицијска станица Територијална ватрогасна јединица Хитна помоћ Основни суд Електродистрибуција Пале – РЈ „Соколац“ Телеком Ауто мото савез РС Аутобуска станица „Аутохерц“ Пошта ЈКП „Соколац” ЈКП „Врело Биоштица“

АКТУЕЛНОСТИ ИЗ ОПШТИНЕ СОКОЛАЦ

121 440 900 122 448 359 123 448 543 124 448 113 447 608 448 123 1285 448 270 405 100 444 234 448 140

МАЈ 2017.

БРОЈ 226

ЦРКВЕНА ОПШТИНА СОКОЛАЦ

Свечаност поводом освештања новог Парохијског дома и славе Средњошколског центра „Василије Острошки“

П

оводом освештања новог објекта у Порти Романијске Лазарице, уочи празника Светог Василија Острошког, Црквена општина Соколац угостила је бројне званице из јавног и политичког живота, како наше општине тако и Града Источно Сарајево.

ТЕКСТ БОЈАНА АРБИЊА arbinjabojana@yahoo.com

нашем граду имамо „малу позорницу“, гдје наши ученици представе све оно што су припремали протеклих мјесеци. Захвалила бих свештенству

Присутне је поздравио протојереј - ставрофор Борис Бандука, који је захвалио свима који су дали допринос у изградњи новог здања у порти „Романијске Лазарице“.

„Поред постојећих, од јесени се уводе нова занимања. Основци који завршавају девети разред Основне школе, од наредне школске године, моћи ће да изаберу и ново занимање. Са радом почиње четворогодишња Туристичка школа, чији ученици ће стећи звање туристички техничар“, истакла је Благојевићева. Својим присуством, свечаност је увеличао и градоначелник Града Источно Сарајево Ненад Вуковић.

„Прослављамо „Са задовољством овај велики празник, сам се одазвао Светог Василија позиву. Велика Острошког, који нас ми је част да на је окупио и ујединио овај начин могу како би заједно одати поштовање обиљежили славу Митрополији С р е д њ о ш к ол с к о г дабробосанској са /с лијева на десно/ Немања Васиљевић, Игор Тошић, Милован Бјелица, Ненад центра „Василије сједиштем у Сокоцу. Вуковић, Борис Бандука, Велемир Дивљановић, Мирослав Вујичић и Младен Острошки“ и У првим данима Видаковић у Духовном центру Романијске Лазарице прославили мандата, успоставио освештање новог сам добре односе Парохијског дома, нове парохијске наше Црквене општине које увијек има са представницима Митрополије куће, која ће да краси порту наше цркве, разумијевања и стрпљења и уступа нам дабробосанске, са секретаром - оцем општину и град. Било је задовољство просторије Духовног центра“, поручила Бандуком и са начелником општине угостити све ове људе који су нам је Благојевићева. Соколац Милованом Бјелицом. Имао помогли“, истакао је прота Бандука. сам прилику да видим оно што је урађено у претходном периоду, што је Средњошколски центар „Василије НАРЕДНЕ МАНИФЕСТАЦИЈЕ свакако за поштовање. Град Источно Острошки“, пригодним садржајима Сарајево ће у складу са својим Црквена општина Соколац прославио је славу школе. Марина могућностима, и даље помагати се већ припрема за наредне Благојевић, вршилац дужности Српску православну цркву“, поручио директора ове установе, задовољна манифестације, прије свега за је Вуковић. је радом средње школе. Тројчинданско-видовданске „Ових дана у нашој школи било је активно и живо. Наши суграђани имали су прилику да прате све садржаје које смо припремили поводом прославе дана Средњошколског центра. Присуствовали су представи коју је припремила професорица Ивана Ђурић Мојсиловић, са члановима Драмске секције. Овај догађај је постао традиционалан. То су дани када у www.opstinasokolac.net

дане, у овиру којих ће се одржати низ духовних и културних манифестација.

Град Источно Сарајево, у оквиру својих надлежности, помаже и рад средњих школа.

И ове године ученици трећег разреда Средње школе путовали су на екскурзију у Грчку. Након тога, у школи слиједе активности везане за упис у наредну школску годину. Поред постојећих занимања, од јесени се уводе и нова.

facebook.com/opstinasokolac

twitter.com/opstinasokolac

„Град помаже рад Средњошколског центра у Сокоцу, Средњошколског центра Пале, школа у Источном Новом Сарајеву и Источној Илиџи. Издвајамо одређена финансијска средства која су скромна, али су до сада била довољна“, истакао је Вуковић.

АКТУЕЛНОСТИ ИЗ ОПШТИНЕ СОКОЛАЦ

7

невладина организација, настоји да утиче на власти, да не заборави ове категорије – казао је он. Предсједник Скупштине Борачке организације општине Соколац и предсједник Регионалне борачке организације, указао је и на проблем нејединства у Борачким организацијама.

БОРАЧКА ОРГАНИЗАЦИЈА ОПШТИНЕ СОКОЛАЦ

25 година од формирања Прве пјешадијске и Друге романијске моторизоване бригаде

ТЕКСТ ЈЕЛЕНА МАРИНКОВИЋ jelena.marinkovic2808@gmail.com

Д

ана 21. маја, парастосом у Храму Светог пророка Илије у Сокоцу, почело је обиљежавање 25 година од формирања Прве романијске пјешадијске и Друге романијске моторизоване бригаде, након чега је услиједило полагање вијенаца на Централно – спомен обиљежје, гдје су уписана имена више од 1.200 српских бораца погинулих на подручју Сарајевско – романијске регије у Одбрамбено-отаџбинском рату. Вијенце су положили представници Борачке организације Републике Српске, представници Града Источно Сарајево, општинских борачких организација Сарајевско – романијске регије, као и представници општине Соколац, СУБНОР-а и Борачке организације Соколац, која је организатор овог догађаја. Према ријечима предсједника Скупштине Борачке организације општине Соколац и предсједника Регионалне борачке организације Жељка Лалића, кроз Прву и Другу Романијску бригаду прошло је више од 15.000 војника.

бивше Југославије прије избијања Одбрамбено – отаџбинског рата. Друга Романијска бригада формирана је на данашњи дан, прије 25 година, а „покривала“ је комплетно подручје Сарајевско – романијске регије. У оквиру ове двије бригаде погинуло је око 1.500 бораца, од којих је 280 било са подручја општине Соколац – подсјетио је Лалић. Вријеме брзо пролази, али, како каже Лалић, изгледа да се и брзо заборављају неке ствари, што се не смије дозволити.

– Заборавили смо жртву коју су дали борци Републике Српске, првенствено погинули борци, њихове породице, ратни и војни инвалиди, а о статусу демобилисаних бораца је сувишно говорити. Недопустиво је да се данас дјеца погинулих бораца боре за кору хљеба. Велики проблем је и непотизам приликом запошљавања, што у њима изазива оправдану огорченост. Борачка организација, као

– Биле су то прве формиране бригаде на овом подручју. Прва Романијска пјешадијска бригада проистекла је из 216. Брдске бригаде са командом на Хан Пијеску и дејствовала је широм

8

АКТУЕЛНОСТИ ИЗ ОПШТИНЕ СОКОЛАЦ

– Нажалост, власти на нивоу Републике Српске финансирале су неке друге организације, што је довело до нејединства у борачкој популацији. Из тих разлога, позивам све борце на јединство. Ако хоћемо да сачувамо Републику Српску, за коју смо се борили, морамо заједнички дјеловати – поручио је Лалић и исказао задовољство што се велики број људи из јавног и политичког живота, те грађана општине Соколац, одазвао обиљежавању овог значајног дана и одао почаст страдалим у протеклом одбрамбено – отаџбинском рату. Бивши командант Првог батаљона Прве романијске пјешадијске бригаде Срето Пантић рекао је да је кроз његову јединицу за вријеме рата прошло близу 1.500 војника.

– Тачан број погинулих не знам, али било их је много. Само на Нишићкој висоравни, током једномјесечне офанзиве, погинуло је десет, а рањено преко стотину војника – присјетио се Пантић. Он је додао да су данас демобилисани борци у незавидном положају, нарочито када је ријеч о запошљавању.

– Демобилисани борци се још увијек боре за преживљавање, раде све и свашта. Борачки додатак је минималан, што је поражавајуће – оцијенио је Пантић. Породице погинулих бораца и борце Прве и Друге романијске бригаде поздравио је Радован Видовић, командант Друге романијске моторизоване бригаде.

Првог јуна навршавају се 22.године од погибије МИЛАНА (РАДИСЛАВА) РАДОВИЋА (1969. - 1995.) Заувијек ћеш живити у нашим срцима. Твоји најдражи: мајка Сава, отац Радислав и брат Видосав МАЈ 2017.

БРОЈ 226

– Почаствован сам што сам данас овдје. Морамо наставити обиљежавање значајних датума и усмјерити се на јединство борачких организација. Ако смо за вријеме рата успјели бити јединствени и сложни, у смислу да смо имали све што је тада било потребно војницима, од хране до оружја, можемо и данас тако.. Страначке подјеле не смију да превладају – поручио је Видовић. Начелник општине Соколац Милован Бјелица истакао је да је ово веома значајан дан за општину Соколац.

– Соколац је много допринио у стварању Републике Српске. Све што смо остварили, успјели смо захваљујући јединству наших бораца, на које се и данас позивамо. Посебну захвалност дугујемо Митрополији дабробосанској, на чијем челу је у ратно вријеме био митрополит дабробосански Николај, којег морамо поменути на овај дан – истакао је Бјелица.

Нико Кошарац, који је изгубио два сина у протеклом рату, сматра да се треба наставити обиљежавање овог датума, да се не заборави жртва страдалих.

– Изгубио сам два сина, Спасимир је рођен 1971., а Миломир 1974. године. Погинули су у истом рову 18. јануара 1994. године. Када је био егзодус Срба, пренијели смо њихове кости на Војничко спомен - гробље „Мали Зејтинлик“ у Сокоцу. Да нема оваквих манифестација, све би пало у заборав. Међутим, то није довољно, власти би требало више да воде рачуна о борачким категоријама – додао је Кошарац. Након полагања вијенаца, услиједила је посјета Спомен – соби, у којој се налазе фотографије 630 српских бораца, погинулих на овој регији. Пригодним културно – умјетничким програмом завршено је обиљежавање 25 година од формирања Прве романијске пјешадијске и Друге романијске моторизоване бригаде. www.opstinasokolac.net

Времеплов ПРИПРЕМИЛА: ЈЕЛЕНА СТАНИШИЋ jelenastanisic76@gmail.com

Дана, 31.08.1994. године из штампе је изашао први број Информативног билтена општине Соколац, који је покренуо Извршни одбор општине Соколац. Пловећи кроз вријеме, у овом издању, подсјећамо се на догађаје из тог периода.

У СРЕДЊОЈ ШКОЛИ: ОТВОРЕН РАЧУНСКИ ЦЕНТАР У оквиру свечаности посвећених Дану општине у Средњој школи у Сокоцу отворен је модеран рачунски центар, који ће имати вишеструку намјену. Рачунари овог центра користиће се за обуку соколачких средњошколаца, обраду података трећим лицима, одржавање курсева и сл. На рачунарима ради стручни кадар школе, а биће, по потреби, ангажовани и остали стручњаци из ове области.

ГРАДИ СЕ ВОДОВОД ОД ПУХОВЦА ДО МАЈДАНА Скупштина Општине Соколац, на сједници одржаној 2.августа 1994. године донијела је одлуку о изградњи дионице водовода од Пуховца до Мајдана. Ријеч је о кориштењу воде доведене са врела Кржуљ, а радови на изградњи поменуте дионице водовода почели су одмах након доношења одлуке Скупштине општине. Носилац инвестиције је Јавно предузеће „Врело Биоштице“, а средства ће обезбиједити соколачка предузећа, уз кориштење и неких других извора. Изградњом ове дионице водовода ријешиће се питање снабдијевања болнице Главног штаба Војске Републике Српске у Подроманији, што овој инвестицији даје посебан значај, затим Психијатријске болнице, Прихватног центра за избјеглице и насеља Подроманија.

facebook.com/opstinasokolac

twitter.com/opstinasokolac

БРАТИМЉЕЊЕ СПЕЦИЈАЛНИХ ЈЕДИНИЦА ВОЈСКЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

П

Највећа застава Републике Српске завијорила се на Равној Романији

прва јединица створена у рипадници најелитнијих ТЕКСТ ЈЕЛЕНА МАРИНКОВИЋ & БОЈАНА АРБИЊА специјалних јединица jelena.marinkovic2808@gmail.com & arbinjabojana@yahoo.com Републици Српској. Војске Републике Српске из - Били смо први који су од настанка Републике Српске, на протеклог рата поставили су 18. кренули, не у обрачун, него у одбрану маја, највећу заставу Републике Српске легендарној Романији, завиjорила се нашег народа и вјере. Са ове дистанце, на јарбол на Равној Романији и позвали највеће српска застава, као симбол 25 година након рата, тешко ми је на јединство српског народа у очувању заједништва и слоге српског народа. говорити о прошлом времену. Тада је Српске. Повод за постављање заставе Прва бијељинска лака пјешадијска било лакше, носила нас је младост, а је братимљење бораца и ветерана, бригада, Специјалне гарде „Пантери“ водио понос. Сви смо дијелили кору припадника специјалних јединица из Бијељине, била је једна од елитних хљеба и вољели се као браћа, а из протеклог одбрамбеноне као ,,данашњи” Срби, који се отаџбинског рата. Интонирањем несложно боре, само за себе и химне „Боже правде“ и за фотеље – казао је припадник минутом ћутања, одата је почаст јединице „Пантери“. свим страдалим војницима Миличић сматра да се ипак у протеклом одбрамбеноможе утицати на данашњу отаџбинском рату. омладину, да се сачувају праве Предсједник Организационог вриједности. одбора овог скупа Милан - У програму је предвиђено Јоловић – Легенда, рекао је да да проширимо Удружење му је задовољство и част што су учлањивањем пионира. се окупили на Романији, како Скројићемо за њих униформе, би показали јединство српског народа. јединица Војске Републике Српске. да са ратном заставом наше јединице Из Подрињског одреда специјалних Гарда ,,Пантери” основана је другог марширају у вријеме обиљежавања снага „Вукови са Дрине“ у одбрамбено- маја 1992. године, а до првог јула значајних догађаја. Тиме нећемо отаџбинском рату погинуо је 81 борац, 1992. звала се „Национална гарда дозволити да паднемо у заборав, када а око 700 их је рањено. Комадант Српске аутономне области Семберија по природи слова и Бога, ми старији Подрињског одреда „Вукови са Дрине“ и Мајевица“. Промијенила је имe у одемо у вјечност – казао је Миличић, те пуковник Милан Јоловић – Легенда, „Пантери“, у част погинулом команданту поручио да нас мржња не надвлада, већ рекао је да је ово посебан дан, јер је Бранку Пантелићу – Пантеру. да покажемо свима да смо благотворан, донесена одлука да се побратиме и да Припадник јединице „Пантери“ Саво поштен и добар народ. заједно раде на очувању сјећања на Миличић, рекао је да је Удружење Гарде „Вукови са Вучијака“ je јединица најелитније јединице које су изнијеле основано одмах након рата. формирана у мјесту Кремна близу највећи терет борбе у протеклом рату.

- У знак сјећања на наше погинуле Прњавора. Своје витештво су показали - Данас смо се окупили на Романији у рату, борећи се прса у прса са борце, чланове њихових породица, да подигнемо највећу српску заставу. непријатељским одредима. Комадант Застава је симбол државности, али и рањенике, те остале учеснике рата, који ове јединице Вељко Миланковић, окупљања. Овдје су припадници свих су данас у незавидном положају, 1998. посмртно је одликован Орденом специјалних јединица Војске Републике године, основали смо Удружење. Имамо Милоша Обилића, јуна 1993. године. Српске и припадници МУП-а Републике велики број чланова, који и данас Представник ове чувене јединице, на Српске. Послали смо заједничку расте, а подршку за рад добили смо од слободарској Романији, на овај дан био поруку нашем народу и политичком Града Бијељине. Основни циљ нашег је комадант Миро Шикарац. руководству у Сарајеву и Бања Луци, постојања је очување сјећања на борце, - Ово је диван гест, којим да морају да буду јединствени, као што помоћ њиховим породицама, и наравно показујемо да нема мјеста подјелама смо и ми били јединствени у протеклом да отргнемо из заборава наш допринос међу српским јунацима, као ни рату, али и у миру. Нашем позиву су за вријеме рата. Морам да нагласим да подјелама на политичком нивоу, у се одазвали: „Вукови са Вучијака“, имамо подршку привредних субјеката, смислу очувања Републике Српске. „Пантери“ из Бијељине, Специјална тако да, поред хуманитарне помоћи, Данашњим окупљањем их подсјећамо јединица „Пеша“ из Брчког, Специјална настојимо да помогнемо дјеци наших да је велика цијена плаћена за слободу јединица „Манда“ из Угљевика, „Вукови бораца при тражењу посла. У склопу коју сада имамо. Шаљемо поруку која са Дрине“, „Гарда“ из Шековића, редовних активности обиљежавамо нема никакве везе са покушајима „Јуришни одред“ из Власенице, „Бели и крсну славу, Ивањдан, те Дан дестабилизације Босне и Херцеговине вукови „ са Пала и Одред Мупа са формирања наше јединице – рекао је и Републике Српске. Ово је само порука Миличић. Илиџе, истакао је Јоловић. народу Републике Српске да ми желимо У години када се обиљежава 25 година Он је подсјетио да су „Пантери“ били да уживамо у слободи, коју смо скупо

⇥

10

АКТУЕЛНОСТИ ИЗ ОПШТИНЕ СОКОЛАЦ

МАЈ 2017.

БРОЈ 226

платили и да боље живимо у Републици Српској – поручио је Шикарац. Да подржи своје саборце на овом скупу дошао је и ратни командант Одреда специјалне полиције са Илиџе, Бранислав Окука.

- Данас су на платоу Романије присутни наши ратни другови, који се нису стидјели и ником нису сметали у рату. Ако смо се скупљали у најтежим моментима, ово је прилика да се окупимо и у миру, те покажемо свима о каквом јединству је ријеч. Послије двадесет година након рата, мислим да је вријеме да се окупимо и кажемо шта мислимо, ми као творци Републике Српске, као људи који су у најтежим околностима стварали нашу Републику. Овим скупом ми никога не угрожавамо, не желимо никоме да пријетимо, само желимо да покажемо да смо живи истакао је Окука. Српски војвода Митар Максимовић Манда, као добровољац отишао је у Книн 1991. Борио се на више ратишта, а за своје борачке заслуге Манда је одликован и Орденом Милоша Обилића. У његову част подигнут је споменик у центру Угљевика. Велико задовољство поводом окупљања на Равној Романији изразио је и Драго Томић, предсједник Удружења „Мандини лавови“ Угљевик.

- Ова јединица је формирана у априлу 1992. године. Бројала је 160 људи. Кроз јединицу је прошло око 500 војника, махом добровољаца. Око четрдесет наших припадника је погинуло, а њих око стотину рањено. Нисмо учествовали у ратним злочинима, што доказује чињеница да након 25 година нико од припадника наше јединице није позван на било који суд. Ово Удружење је формирано након погибије нашег команданта Манде, команданта који

ЗАЈЕДНИЧКА ПОРУКА Заједничка порука свих присутних је да се ова окупљања наставе, те да се покаже јединство и слога српског народа. је био узор и чувар српства. Велика је штета што смо изгубили тог човјека. Ми смо се организовали како би сачували сјећање на ову славну јединицу. Данашњи догађај је нешто што смо прижељкивали двадесет пет година. Камо среће да је то било и раније, али ни данас није касно. Надам се да ће ово окупљање прерасти у традицију и да ће данашњи скуп показати свима да се у Републици Српској може и мора живјети боље - поручио је Томић.

СУСРЕТ НА ВУЧИЈАКУ Формално братимљење припадника најелитнијих специјалних јединица Војске Републике Српске из протеклог рата, али и осталих јединица - бригада и корпуса из састава Војске Републике Српске, планирано је у августу, на Вучијаку. У саставу Специјалне јединице „Пеша“, која је названа по бившем команданту Бошку Перићу - Пеши, за одбрану Републике Српске борило се око 120 припадника Прве посавске бригаде. Живот је изгубило 20 припадника, међу њима и командант Пеша, на мајевичком брду Лисача, а готово сву су рањени. У част бившем команданту, прије двије године, у Брчком је формирано Удружење Специјалне јединице „Пеша“.

- Наше Удружење броји педесетак чланова, који учествују у бројним активностима; обиљежавање Дана Специјалне јединице „Пеша“, годишњица погибије нашег команданта

и редовно обилазимо породице погинулих бораца. Такође, настојимо да ангажујемо што више младих људи. Скромну помоћ за наш рад имамо захваљујући српским посланицима у Влади дистрикта Брчко. Сматрам да је данашња манифестација на Равној Романији одлична и поучна. Требало је раније организовати братимљење, али никада није касно. Српском народу и политичарима поручио бих да без обзира којој партији припадају, буду јединствени, као што смо ми били када смо крварили, гинули и давали животе за Републику Српску – рекао је Љубо Радушић, члан Удружења Специјалне јединице „Пеша“. „Бели Вукови“ су били специјална јединица Војске Републике Српске у саставу Сарајевско – романијског корпуса. За команданта новооснованог јуришно – извиђачког одреда Сарајевско – романијског корпуса Војске РС био је изабран Срђан Кнежевић, који је био и командант „Белих Вукова“. Јединица је добила назив по томе што су њени припадници остали завејани на планини Бјелашници, у мећави, коју само вукови могу да преживе. Секретар Удружења бораца „Бели Вукови“ са Пала Новица Капуран, каже да је ова манифестација покушај преображења српског народа.

- Све те јединице су биле ударна песница Војске РС, која је одбранила и створила Српску. Пошто наши политичари више истичу заставе својих партија и подижу их изнад државе, ми смо овом заставом покушали ставити им до знања да је она једина права светиња наше Републике. Братимљење ових јединица је уједно позив политичарима да се зближе и да заједничким снагама покушају да развију Републику Српску, првенствено у економском погледу – казао је Капуран.

КОМАНДАНТ И ЗАМЈЕНИК СПЕЦИЈАЛНЕ ЈЕДИНИЦЕ ВУКОВИ СА ДРИНЕ СА СВОЈИМ САБОРЦИМА www.opstinasokolac.net

facebook.com/opstinasokolac

twitter.com/opstinasokolac

АКТУЕЛНОСТИ ИЗ ОПШТИНЕ СОКОЛАЦ

11

ДЕВЕТО ПОКЛОНИЧКО ПУТОВАЊЕ ОД СОКОЦА ДО МАНАСТИРА ОСТРОГ

„За овај пут потребно је труда, тамо гдје идемо дешавају се чуда“! Ову причу вриједну дивљења и помена започели су Дејан Елез, Младен Цвијетић и Бранимир Боровчанин, прије девет година. ТЕКСТ БОЈАНА АРБИЊА

У

arbinjabojana@yahoo.com

лицом која води до цркве Светог пророка Илије, кренули су вјерници на вечерње богослужење, како би прославили дан када се слави успомена на Светог Василија Острошког. Дванаести мај је дан када се слави успомена на сва његова чудесна дјела, дан који се прославља у хришћанској љубави и молитви.

„Никад није касно приступити овом путу. Мислим да међу нашим суграђанима има доста оних који имају људске и вјерске вриједности, које их могу подстаћи да крену са нама. Путовање јесте тешко, али са вјером ниједан циљ није недостижан, па тако ни овај“, поручује Цвијетић. Лоше вријеме које их је пратило, није омело ходочаснике. Сви су сложно дошли у манастир Острог и поклонили се моштима Светог Василија Чудотворца. У својој вјери и намјери истрајао је и најмлађи ходочасник, Стефан Бајагић.

Сигурним корацима, као да није дуг пут иза њих, корачали су и ходочасници који су се вратили са још једног Светог пута, пута који је трајао шест дана. Пјесмом су поздравили све присутне, а затим присуствовали вечерњем богослужењу. Свештенство Црквене општине Соколац изразило им је захвалност што су још једном истрајали у својој вјери и што су до нас пренијели још једну причу, која је доказ да се вјером у Бога могу превазићи све препреке. „Острог зове и никад није касно да му се крене“, ријечи су које су нам пренијели овогодишњи ходочасници. Најстарији међу њима је Миленко Цвијетић коме је ово треће поклоничко путовање.

12

АКТУЕЛНОСТИ ИЗ ОПШТИНЕ СОКОЛАЦ

ФОТО: С.РАЈИЋ

„Уз благослов нашег свештенства кренули смо на ово путовање. Долазак у Свети манастир је посебан доживљај који се не може купити новцем. Иза себе носим дивне успомене. Позвао бих све оне који имају жељу да нам се придруже наредне године, да са нама дијеле срећу и бол, да доживе величанствен осјећај који се не може описати, већ се треба доживјети“, рекао је Стефан. Поклонички пут заједно су прешли брат и сестра, Младен и Младенка Вукосављевић. Младену је ово пето ходочашће, док је Младенка као једина дјевојка ове године по други пут препјешачила до Светог мјеста. Младен је први пут на ходочашће ишао са својих шеснаест година и планира да настави ову традицију.

„За овај пут потребно је труда, тамо гдје идемо дешавају се чуда“, поручили су Вукосављевићи. Ову причу вриједну дивљења и помена започели су Дејан Елез, Младен Цвијетић и Бранимир Боровчанин, прије девет година. Од тада па до данас на Свети пут не иду сами. Све је већи број оних који желе да им се придруже и својим примјером покажу да се вјером и добром вољом све препреке могу прећи. Како кажу већ планирају наредни, јубиларни, десети одлазак под Острошке стијене. МАЈ 2017.

БРОЈ 226

СПОРТСКА ТАКМИЧЕЊА Незаобилазни дио манифестације била су и спортска такмичења. У спортској дисциплини бацања кугле треће мјесто освојио је Ратко Ђуровић, друго Милош Ерић, а прво Марко Лубарда. Екипа „Долови“ у малом фудбалу је заузела треће мјесто. Друго мјесто је припало екипи „Кафе Негро“, док је прву награду освојила екипа „Економик“. Копривица. Исказао је задовољство што се, након неколико деценија, налази на истом мјесту, гдје је почео прве школске дане.

- Расули смо се широм свијета, а ОБИЉЕЖЕНА КРСНА СЛАВА ХРАМА „СВЕТИХ ОТАЦА ПРВОГ ВАСЕЉЕНСКОГ САБОРА“ У ЋАВАРИНАМА

У

Не заборавити свој завичај и коријене

суботу, 27. и недјељу, ТЕКСТ ЈЕЛЕНА МАРИНКОВИЋ & БОЈАНА АРБИЊА 28. маја, обиљежена је jelena.marinkovic2808@gmail.com & arbinjabojana@yahoo.com сада смо имали прилику да се након толико времена поново крсна слава храма „Светих састанемо и саберемо успомене. отаца Првог васељенског је у току обнова културних добара Посебно ми је драго што је договорено да сабора“, у мјесној заједници Ћаварине. средствима донатора. Један од њих је и наставимо да се окупљамо сваке године Програм обиљежавања почео је у суботу Милан Јоловић Легенда. на овом мјесту – између осталог рекао је у 13 часова, окупљањем ученика прве - Емотивно сам везан за Ћаварине и Копривица. генерације сеоске осмогодишње школе. ову школу, у коју сам ишао до четвртог Затим су, у присуству представника Града разреда. На моју идеју, уз помоћ За све присутне у порти цркве Источно Сарајево, општине Соколац, организатори су припремили послужење: града Зворника, свештенства Црквене пријатеља, успјешних привредника ловачки гулаш и специјалитете са општине Соколац, привредника са наше општине, обновили смо цркву, роштиља. подручја Сарајевско – романијске регије сада и школу. Жеља нам је да овом и великог броја грађана, положени манифестацијом наш крај отргнемо од Народно весеље настављено је до касних вијенци на спомен обиљежје погинулим заборава и да она постане традиционална. ноћних сати, а присутне је забављао Такође, настојаћемо да она буде велики естрадни умјетник Лепи Мића. у Одбрамбено-отаџбинском рату. народни сабор, гдје ће се људи окупљати. Моји пријатељи Мирко Пандуревић и У недељу 28.маја у 9 часова служена је Обрад Галавић, са којима сам почео ову Света литургија и обављен чин ломљења лијепу причу, уз помоћ општине Соколац, славског колача. Овогодишњи кум био успјешних привредника наше локалне је Обрад Галавић. Свештеник са Пала заједнице, као и бројних пријатеља Дејан Бакмаз, истакао је да је Недјеља широм Републике Српске, успјели смо да Светих отаца, дан између Вазнесења и обнову школе приведемо крају. У плану је Духовдана. и изградња нове спортске сале - истакао - Ми славимо Свете оце Првог је Јоловић. васељенског Сабора, зато што су нам они сачували, озаконили и у Симбол вјере, Иницијатор окупљања прве генерације у Вјеру, занавијек унијели сву истину о ученика осмогодишње школе је Обрад Господу Исусу - Васкрслом и Вазнесеном. Галавић. Он је дошао у овај свијет – ради чега? Свечаним ручком у сали тек обновљене - Ја сам један од ученика ове Рекао нам је у Светом еванђељу, да школе настављена је прослава, уз школе, генерација 1960/1961 година. свему да живот вјечни. Они, свети Оци, пригодно обраћање организатора скупа. Идеја је да се сваке године окупимо и су сачували Господа Христа Богочовјека и У културном дијелу програма званицама предали Га нама жива, сву истину о њему, се представила глумица Зорица да евоцирамо заједничке успомене, а они су се потрудили да унесу у Симбол њих је много. Слава наше цркве „Свети Мирјанић одломком из монодраме „Шути вјере и да то оставе као тестамент, вјечни, Анђо“ и причама из савременог живота оци Првог васељенског сабора“, биће непролазни тестамент цркве Христове у датум када ћемо се поново дружити у романијског краја. школским клупама. Прва генерација овоме свијету – казао је Бакмаз. У холу обновљене школе посјетиоци су ђака у Ћаваринама положила је цвијеће имали прилику да погледају рукотворине на Спомен чесму, и тако показала да Храм „Светих отаца Првог васељенског УЖ„Соколица“, УГ „Аурора“ и изложбу наши страдали школски другови нису сабора“, подигнут је прије три године и од тада се у Ћаваринама, поводом слика умјетнице Јеле Витомир. заборављени - поручио је Галавић. прославе крсне славе храма, сваке Захваљујући људима који не заборављају Међу ученицима прве генерације године организује манифестација, која свој завичај и коријене, у Ћаваринама Основне школе у Ћаваринама је и Славко окупља све већи број људи. www.opstinasokolac.net

facebook.com/opstinasokolac

twitter.com/opstinasokolac

АКТУЕЛНОСТИ ИЗ ОПШТИНЕ СОКОЛАЦ

13

ИНТЕРВЈУ

Мирјана Субашић

НАЧЕЛНИК ОДЈЕЉЕЊА ЗА ПРОСТОРНО УРЕЂЕЊЕ И СТАМБЕНО-КОМУНАЛНЕ ПОСЛОВЕ

Oчекујемо реализацију пројекта изградње двије стамбене зграде У наредном периоду очекујемо реализацију пројекта изградње двије стамбене зграде, чијом реализацијом би се трајно ријешио проблем стамбеног збрињавања корисника колективног - алтернативног смјештаја Подроманија и Брезјак РАЗГОВАРАЛА ЗОРИЦА МИРЈАНИЋ zoricamirjanic@hotmail.com

М

ирјана Субашић, једна је од начелница Одјељења које успјешно обављају „мушке“ функције у општини Соколац. По стручној спреми дипломирани правник, по занимању начелник Одјељења, а по властитом избору супруга и мајка. Рођена је 20. августа 1982. године, у Сокоцу. Основну и средњу школу, гимназију, завршила у Сокоцу. Дипломирала на Правном факултету Универзитета у Источном СарајевуПале 2010. године. Приправнички стаж одрадила у Општинској управи Соколац -Одјељење за просторно уређење и стамбено комуналне послове. Стручни управни испит положила 2013. године, при Министарству правде БиХ. Била је запослена као самостални стручни сарадник за правне послове у Одјељењу за привреду и финансије Општинске управе општине Соколац. Након тога била је ангажована као предсједник Комисије за излагање непокретности и утврђивање права на непокретностима при Републичкој управи за геодетске и имовинско-правне послове ПЈ Соколац. Од фебруара ове године је начелник

14

СОКОЛАЧКЕ НОВИНЕ

Одјељења за просторно уређење и стамбено-комуналне послове општине Соколац. Госпођо Субашић, од приправничког стажа до начелника Одјељења, као да Вам је суђено баш Одјељење за просторно уређење и стамбенокомуналне послове. Које су надлежности Одјељења које водите? СУБАШИЋЕВА: Иако сам тек три мјесеца начелник, моје искуство у раду овог Одјељења је дугогодишње. Одјељење за просторно уређење и стамбено комуналне послове, врши стручне и управне послове, који се односе на примјену просторнопланске документације, издавање локацијских услова и одобрења за грађење, технички преглед објеката и издавање грађевинских и употребних дозвола, врши контролу инвестиционотехничке документације, надзор над дјелатностима у оквиру надлежности одјељења, утврђује висину накнада за једнократну ренту и уређење градског грађевинског земљишта, води евиденцију о становима на подручју општине Соколац, врши контролу законитог обрачуна откупне цијене стана, врши упис оснивања заједница етажних власника зграда у Регистар, води геодетско-информациони систем, као и друге послове који му се ставе у надлежност.

Који су највећи проблеми са којима се сусрећете у раду Вашег Одјељења? СУБАШИЋЕВА: Проблеми су углавном техничке природе, а односе се на непостојање ажурне просторно планске документације, која нам је непоходна у раду, односно приликом издавања локацијских услова и грађевинских дозвола везано за изградњу објеката. Такође велики проблем представљају неријешени имовинско-правни односи. Однедавно, Вашем Одјељењу као организациона јединица, припада и Одсјек комуналне полиције. Које су надлежности и проблеми са којима се овај Одсјек сусреће? СУБАШИЋЕВА: Тако jе, у Одјељењу постоји организациона јединица Одсјек комуналне полиције, који обавља све послове из надлежности Комуналне полиције одређене Законом о комуналној полицији („Службени гласник РС“ бр. 28/13), и одлукама Начелника и Скупштине општине Соколац. С обзиром да је у надлежности Комуналне полиције вршење комунално – инспекцијског надзора, евентуални проблеми јављају се приликом рада на терену и у раду са странкама, али морам истаћи, да до сада није било неких већих проблема. ⇥ МАЈ 2017.

БРОЈ 226

Које су тренутно најактуелније активности које реализује Одјељење за просторно уређење и стамбенокомуналне послове? СУБАШИЋЕВА: Тренутно Одјељење ради на рјешавању текућих питања по захтјевима странака. У наредном периоду очекујемо реализацију пројекта изградње двије стамбене зграде, а чијом реализацијом би се трајно ријешио проблем стамбеног збрињавања корисника колективног алтернативног смјештаја Подроманија и Брезјак. Такође, у току је и реализација Пројекта електрификације за повратничко насеље Бећари, који је тренутно у фази закључивања уговора о извођењу радова. Напомињем и то, да Одјељење редовно прати Јавне позиве расписане од стране надлежних министарстава, а о реализацији истих, јавност ће бити благовремено информисана.

Колико предмета тренутно има у процедури? СУБАШИЋЕВА: Код Одјељења за просторно уређење и стамбено комуналне послове у раду је седам предмета по захтјевима странака за издавање локацијских услова. С обзиром да је рок за легализацију бесправно изграђених објеката био 31.12.2016. године, поднесена су укупно 83 захтјева за легализацију истих. Тренутно је у поступку рјешавање преостала 34 захтјева из 2016. године, као и пет захтјева из ове године. Шта би по Вашем мишљењу, требало урадити да би Одјељење којим руководите ефикасније функционисало? СУБАШИЋЕВА: На мјесту начелника Одјељења налазим се релативно кратко и све што могу рећи јесте да ћемо у наредном периоду сагледати све текуће проблеме, како бисмо

приступили њиховом рјешавању, а самим тим допринијели ефикаснијем функционисању Одјељења и побољшали квалитет рада у служби. И за крај интервјуа помало лично питање: Како сте ускладили обавезе супруге и мајке осмомјесечне дјевојчице и одговорне и сложене фунцкије начелника Одјељења за просторно уређење? СУБАШИЋЕВА: Сматрам да је у сваком послу најбитнија организација. Уз свестрану помоћ супруга, као и ангажовање породице, која ми је велики ослонац, успјели смо да ускладимо све потребе и обавезе како бих била успјешна у најбитнијој улози, а то је наравно, бити мајка. Уз вриједне и способне сараднике лакше се рјешавају проблеми и обављају свакодневне дужности начелника Одјељења за просторно уређење.

У СЉЕДЕЋЕМ БРОЈУ СОКОЛАЧКИХ НОВИНА ДОНОСИМО ИНТЕРВЈУ СА ЉИЉАНОМ ДАМЈАНОВИЋ, начелницом Одјељења за општу управу ОБИЉЕЖЕН ДАН ПОБЈЕДЕ НАД ФАШИЗМОМ

Положени вијенци на споменобиљежје у Парку бораца Романије

П

оводом обиљежавања 9. маја, Дана побједе над фашизмом, делегације општине Соколац и СУБНОР-а Соколац, положиле су вијенце на спомен – костурницу у Парку бораца Романије. Присутне је поздравио начелник општине Соколац Милован Бјелица и честитао Дан побједе над фашизмом. „На овај дан, прије 72 године, Њемачка је у Другом свјетском рату потписала безусловну капитулацију. Након завршетка рата, наши преци су кренули у обнову земље, зато у њихову част морамо наставити обиљежавати овај дан. Општина Соколац и њени грађани, одувијек су његовали традицију обиљежавања значајних датума из ослободилачких ратова. Наша локална заједница је једна од ријетких која настоји да одржи и очува споменике посвећене борцима. У прехтодном периоду смо више пута вршили реконструкцију споменика у Парку бораца Романије, тренутно смо поставили нову расвјету, а наставићемо да тако чинимо и у наредном периоду. Нажалост, имамо проблем са вандализмом, који је главни узрок уништавања спомен – обиљежја. Морамо предузети мјере како би заштитили спомен-обиљежја од вандализма појединаца”, рекао је Бјелица. Одржана је и Сједница скупштине СУБНОР-а Соколац, на којој су усвојени Извјештај о раду за 2016. годину, Одлука о програму рада за 2017. годину, као и Извјештај о финансирању за 2017. годину. О протеклим активностима СУБНОР-а, говорио је Миливоје Јанковић. www.opstinasokolac.net

facebook.com/opstinasokolac

ФОТО: С.РАЈИЋ

„Као и до сада, у протеклој години имали смо више значајних активности. То су обиљежавања значајних историјских догађаја, који су се десили на простору Романије, али и датума на нивоу Републике Српске, као што су Битка на Сутјесци, те Битка на Козари. Поред ових активности, истакао бих присуство делегације на обиљежавању Игманског марша, обиљежавање Дана Републике Српске, Дана Војске РС, Видовдана, Дана устанка на Романији, учешће у активностима поводом Дана општине Соколац – Илиндана и многим другим”, подсјетио је Јанковић.

Миливоје Јанковић именован за новог предсједника На сједници СУБНОР-а одржаној 9. маја, одлучено је да се верификује мандат Миливоју Јанковићу, те је једногласно усвојена одлука да он буде именован за новог предсједника СУБНОР-а Соколац.

twitter.com/opstinasokolac

Ј.МАРИНКОВИЋ

ИНТЕРВЈУ / ДРУШТВО

15

ЛИЦА РОМАНИЈЕ

СОКОЧАНИН

Драго Боровина ИЗ СЕЛА ДОЛОВИ

БЕЗ СНАЖНЕ ИНДУСТРИЈЕ, НАША ОПШТИНА НЕМА БУДУЋНОСТ “ЈОШ УВИЈЕК ИМА НАЧИНА ДА СЕ КРЕНЕ УЗЛАЗНОМ ЛИНИЈОМ, ЈЕР СМО МИ СТВОРИЛИ ИНДУСТРИЈУ НИ ИЗ ЧЕГА. УКОЛИКО СЕ НЕ БУДЕ РАДИЛО НА ТОМЕ, ОВАЈ ГРАД НЕМА ПЕРСПЕКТИВУ” ПРИПРЕМИЛА ЈЕЛЕНА МАРИНКОВИЋ jelena.marinkovic2808@gmail.com

О

с а м д е с е т п е то год и ш њ и Сокочанин Драго Боровина одрастао је у изузетно тешком времену у свом родном селу Долови. Као дијете, у наручју мајке, са шесторо браће и сестара преживио је усташки покољ у Другом свјетском рату, у Милошевићима код Старог Брода. Одрастање је провео учећи занат у Србији, да би се потом вратио у Соколац и учествовао у стварању чувене „Романије“, неприкосновене фирме у дрвној индустрији.

- Рођен сам 1932. године, у селу Долови, гдје сам кренуо у основну школу. Трећи разред уписао сам у Рогатици, гдје сам становао код стрица. Убрзо ме ту затиче рат, те присилно напуштамо Рогатицу и бјежимо на село, пошто су градове окупирали Њемци. Не задржавамо се дуго ни ту, јер су прве комшије муслимани блокирали село и похватали мушко становништво. Одрасли су одлазили у шуме, да би бранили село, а када су Њемци окупирали комплетно подручје, били смо принуђени да бјежимо на Деветак. У прољеће 1942. године, десила се општа офанзива на овом подручју и сва мјеста су спаљена. Упутило се потом, избјегло становништво, преко Калиманића и Борика према Вишеграду, на превој Доња Лијеска, гдје смо преноћили. Сутрадан нам је речено да ће усташе пустити прво коње и пртљаг преко моста, а потом народ. Међутим, то је била

16

СОКОЛАЧКЕ НОВИНЕ

замка, да би непријатељи заробили све мушке главе – почиње причу о суровом дјетињству наш саговорник. Присјећа се Драго Боровина језивих звука, који су допирали са Горње Лијеске, гдје је почео крвави покољ недужних људи.

- Кренувши лијевом обалом Дрине, кроз кањон, нашао сам се у Милошевићима, гдје су ми оца и седамнаестогоднишњег рођака заробили. Кроз тамну ноћ, моја мајка Љубица са дјецом, упутила се пјешке према Старом Броду. Нисмо били изненађени када смо угледали масу народа у том мјесту, гдје су се сви отимали за мјесто у чамцима, који су били једина нада за спас од усташког ножа. Газио сам воду до појаса, заједно са браћом, сестрама и мајком, која је у наручју носила млађу сестру. Не знам како је мајка успјела све да нас укрца на чамац, који нас је превезао до увале Вежања. Нашли смо ту остале преживјеле, међу којима је била још једна моја сестра, која је пребјегла у Србију са стрицом – казао је Драго.

,,Радили смо све и свашта, да бисмо преживјели” Прешавши у Србију, невоље Боровина не стају. Били су смјештени на Тари, али када су сазнали да је слободна територија око Рогатице, враћају се пјешке у Долове.

- Породична кућа није срушена, али

не затичемо ништа. Радили смо све и свашта, да бисмо преживјели. Ту смо остали до 1945. године. Отац ми је све вријеме рата био заробљен у норвешком логору. Када су партизани пописивали дјецу за домове у Србији, мајка упише мене и још двоје дјеце, а остали остану у Доловима – наставља причу Боровина.

Повратак у Србију Тако се он поново, нимало лаким корацима, враћа у Србију.

- Мања дјеца се возе у камионима, а ми мало старији, пјешке прелазимо преко Жљебова и Зворника, према Шапцу. Незаборавне су стравичне слике, које сам успут, у дјечачким годинама гледао, од мртвих животиња и људи до дијелова тијела. Из Шапца се дјеца пребацују у Београд, гдје 6. априла 1945. године, по искрцавању, уз звуке пушки и славља, сазнајемо да је ослобођено Сарајево. Коначно почиње нормалан живот за сву дјецу. Учио сам Индустријску школу у селу Качарево код Панчева, гдје су након рата живјеле искључиво њемачке породице – рекао је Драго. По завршетку школе и служења војног рока, он се настањује у Соколац и запошљава у старој пилани.

- Пословођа у „Романији“ Хусо Муртић и петнаестак радника, међу којима сам био и ја, крећемо у стварање неприкосновене фирме у дрвној индустрији. Учествовао сам у изградњи старе столарије, изради намјештаја, грубе амбалаже и осталог. ⇥ МАЈ 2017.

БРОЈ 226

,,

Инфо радио треба да опстане Већ 1958. године „Романија“ је почела да осваја тржиште и постала конкурент Словенцима, који су у то вријеме били најпознатији у дрвној индустрији. Са производњом нове столарије 1970. године, постајемо препознатљиви на ширем простору. Радили смо у Сарајеву, Тузли, Мостару, Зворнику. Нашла се „Романијина“ столарија и ван граница БиХ, у Шапцу, Руми, Новом Саду, Суботици, Београду, Загребу, Сплиту, Бару, те у далекој Русији. Пред рат, кроз капију фирме улазило је 1.500 радника – присјећа се наш саговорних златних „Романијиних“ времена. Највећи дио радног вијека провео је радећи у производњи, као столар, пословођа, управник погона, технички руководилац, али и на другим радним мјестима, у фирми која је обједињавала шумарство и дрвну индустрију четири општине – Соколац, Рогатица, Хан Пијесак и Олово. „Романија“ је успјешно наставила да ради и за вријеме рата. Како каже Боровина, радило се све и свашта, али фирма није стала.

- Колико је ово предузеће било јако, доказује чињеница да се и за вријеме рата радило у двије смјене. Непосредно пред рат отишао сам у пензију, али сам се потом вратио у „Романију“, са одрђеним бројем пензионера. Успјели смо очувати фирму у тим критичним данима – каже Боровина. Када данас гледа на развојни пут „Романије“, која је створена „на ледини“ и постала фирма која је хранила www.opstinasokolac.net

Соколац и Сокочане, каже да је брука и срамота што од ње није остало скоро ништа.

- Тешко ми је да причам о томе. Сматрам да је главни кривац подијељена политика, односно људи који су се борили само за фотеље и лични капитал, а не за раднике и фирму. Не могу да се помирим са тим, да од „Романије“ није остала Творница иверастих плоча, ни Столарија, да се ниједан дио производње није могао

одржати, већ да је све претворено у ругло – срдито коментарише Драго. Током разговора, присјетио се овај честити старина многих сајмова, које је обишао током рада у „Романији“.

- Поред сајмова широм бивше Југославије, присуствовао сам на сајмовима у Лајпцигу, Келну, Њемачкој и Чехословачкој. За вријеме путовања, посебно у Њемачкој, запазио сам колико су они посвећени послу, како успјешно послују. Од мале радионице створе праву индустрију. Велика је разлика у

facebook.com/opstinasokolac

twitter.com/opstinasokolac

радним навикама између њих и наших радника. Посебно ми је у сјећању остало пошумљавање, које је на највишем нивоу организовано и уређено. Све се врши по етажама и старости дрвећа, љепота за око – објашњава Боровина. Овај осамдесетпетогодишњак, сада у пензији, дане проводи мирно, боравећи у природи и бавећи се пчеларством. Такође, редовно чита ,,Соколачке новине” и слуша ,,Инфо радио”.

- Имам пензију, која није велика, али сам задовољан. Помало се бавим пчеларством, а гајио сам и воће. Одувијек читам дневне новине, „Соколачке новине“ и слушам локални радио. У архиви имам све бројеве „Соколачких новина“, од првих до посљедњих издања. У вријеме када је основана Радио „Романија“ многа мјеста нису имала ниједан вид информисања, зато сматрам да овај радио треба да опстане и да је значајан за информисање свих становника општине Соколац – казао је Драго. На крају разговора, наш саговорник је поручио да се мора радити на развоју индустрије, јер, како рече, без тога општина нема будућност.

- Још увијек има начина да се крене узлазном линијом, јер смо ми створили индустрију ни из чега. Уколико се не буде радило на томе, овај град нема перспективу, а посебно млади људи, који, нажалост, све више одлазе у иностранство у потрази за бољим животом – закључио је Драго Боровина. ЛИЦА РОМАНИЈЕ

17

Друштво

“НИЈЕДНО ЉУДСКО БИЋЕ НЕ МОЖЕ ОПСТАТИ САМО, БЕЗ ДРУШТВА”

ЖИВОПИСАЊЕ ЦРКВЕ „СВЕТЕ ПЕТКЕ“ У „МАЛОМ ЗЕЈТИНЛИКУ“

Племенити чин Зорана Његовановића Захваљујући великом добротовору Зорану Његовановићу, поријеклом из Вогошће, чији најмилији почивају у „Малом Зејтинлику”, црква „Свете Петке“ добиће живопис. ТЕКСТ СВЈЕТЛАНА РАЈИЋ svjetlana.rajic1@gmail.com

Ц

рква „Свете Петке“ у Војничком спомен-гробљу „Мали Зејтнилик“ у Сокоцу је посебна светиња за све православне вјернике. Саграђена је да буде „духовни споменик“ српским синовима страдалим у Одбрамбено-отаџбинском рату. Близу хиљаду српских војника са подручја Сарајевско – романијске регије почива у просотру око богомоље, која је годинама мјесто ходочашћа, не само породица страдалих, већ православних вјерника и свих других које пут нанесе у мали градић подно Романије. Захваљујући великом добротовору Зорану Његовановићу, поријеклом из Вогошће, чији најмилији почивају у „Малом Зејтинлику”, црква „Свете Петке“ добиће живопис. Наиме, до скора бијеле зидове ове велике светиње, иконописци, већ пет мјесеци осликавају композицијама из Библије, у складу са црквеним канонима. Радови су повјерени живописцима из Умјетничке радионице „Лазарус“ из Ћуприје, коју чине умјетници Радан Радојловић, Дејан Недељковић, Синиша Дамјановић, Марија Симић, а њима се

18

СОКОЛАЧКЕ НОВИНЕ

ИКОНА СВЕШТЕНОМУЧЕНИКА

ЛИКОВНА РАДИОНИЦА “ЛАЗАРУС”

однедавно придружила Сокочанка Силвана Мирковић. Осликавање храма је у завршној фази, па сам одлучила да посјетим ово свето мјесто, како бих написала причу о веома значајном умјетничком дјелу, које је од историјског значаја за људе овога краја. Сама чињеница да је фрескописање оно што православну цркву издваја од других вјерских објеката, те да су фреске међу најстаријим свједоцима културе српскога народа, говори колико је значајан овај вид умјетности, као и племенити чин Зорана Његовановића, који је даривао иконопис великој светињи у „Малом Зејтинлику“. По доласку у Цркву „Свете Петке“, затичем умјетника како уз звуке духовне музике црта крила херувима. Кроз разговор сазнајем да је то Синиша Дамјановић из Бања Луке, један од ријетких иконописаца у Републици Српској. У склопу Умјетничке радионице „Лазарус“, већ годинама осликава храмове на подручју српских земаља. И остатак екипе је ту: Радан, Дејан, Марија и Силвана, такође раде свој дио посла. Радан Радојловић, академски сликар из Ћуприје, оснивач је Умјетничке радионице „Лазарус“, која по потреби, броји од пет до осам чланова, углавном академских сликара са искуством црквено-монументалног живописачког посла. Радионица је основана 1989. године, чији умјетници су до данас живописали 29 црквених објеката. Кроз разговор са Радојловићем, сазнајем више о фрескописању Цркве „ Свете Петке“.

⇥

МАЈ 2017.

БРОЈ 226

РАДАН РАДОЈЛОВИЋ

- Црква је рађена у српско – византијском стилу на подлози секо, тј. сувом малтеру, са сценама које је дозволио сам архитектонски простор. Осликано је близу 400 квадрата ове цркве, са свим сценама које литургијски следују једну нужност у количини живописа, тако да по хронологији у олтару имамо Причешће апостола, Службу архијереја, Богородицу са Анђелима, и све оно што је литургијски поредак. Кроз једну композицију која је осликана са десне стране олтара, правимо везу са Спомен–гробљем „Мали Зејтнлик“. То је композиција Свештеномученика дабробосанских, која на прави начин симболизује страдање српског народа овога краја, а на њој су живописани свештеници, монаси и епископи, страдали у претходним ратовима. Радимо по принципу старог византисјког рукописа, преведеног на наш рукопис. Оно што је суштински најважније, то је колорит. Ми се држимо пригушеног, смиреног колорита, што примијете и сами посматрачи, па кажу како је то мирно, тихо и љупко, а ми желимо да то и постигнемо, по томе се препознају све наше фреске - рекао је Радојловић.

емоције и код Дејана Недељковића, академског сликара из Лесковца, који ми кроз дрхтав глас рече да је први пут у Републици Српској и да људи који живе овдје носе тешку историју.

- Овдје сам упознао много људи, чуо веома потресне приче, што је на мене оставило јак утисак. Први пут сам у Републици Српској и свако ко је Србин, треба да дође и упозна историју страдања људи овога краја. Они носе тешку историју, проживљену у свакој генерацији. Сличне емоције доживио сам и на Косову, гдје смо прије двије године осликавали цркву у Шилову, код Гњилана - говори Недељковић. На моје ријечи да иконописци пишу историју, остављајући иза себе умјетничка дјела за будуће генерације, Дејан скромно, не придајући само себи и својим колегама значај, рече: - Сви ми који смо ту и који живимо, пишемо историју. Ми смо само они који на зиду биљеже доживљаје и осјећаје. Тај дар нам је дао Бог, а сви међусобно градимо историју једног народа. Оно чему би сваки човјек требао да тежи, је да у сваком смислу буде што бољи, као човјек и као неко ко ради одређени посао, да на тај начин себе утка у историју - рекао је Недељковић. Женски дио екипе из ликовне радионице „Лазарус“ чине Марија Симић и Силвана Мирковић. Оне вриједно раде на осликавању орнамената у цркви. Марија је из Крушевца и већ н е к о вријеме члан екипе, д о к с е

Кроз даљи разговор са Раданом, сазнајем како га је одушевило гостопримство Сокочана. Како рече, људи су сусретљиви и срдачни, а за пет мјесеци колико његова екипа борави у Сокоцу, успјели су да сазнају доста и о историји и култури овога краја. Оно што је оставило посебан утисак и изазвало јаку емоцију код ових умјетника када су први пут дошли у Соколац, било је Војничко – спомен гробље „Мали Зејтинлик“. Потресна прича о страдању Срба са Сарајевско – романијске регије, која је освједочена у хиљаду крстова, изазвале је снажне www.opstinasokolac.net

facebook.com/opstinasokolac

twitter.com/opstinasokolac

Сокочанка Силвана иконописцима придружила током осликавања Цркве „Свете Петке“. Да више не бих одузимала веома драгоцјено вријеме сликарима, остављам их да уз духовну музику и мирну атмосферу наставе са радом. Крећем пут Цркве „Романијске Лазарице“, како бих разговарала са протојерејем - ставрофором Борисом Бандуком и заокружила причу о иконописању Цркве „Свете Петке“ у „Малом Зејтинлику“. У исчекивању крсне славе Светог Ђорђа, свештеник Бандука проналази мало времена да разговара са мном.

- Хвала Богу да ће храм „Свете Петке“, који је саграђен за потребе нас живих, да свједочи о бесмртним дјелима свих српских синова који су сахрањени у „Малом Зејтинлику“, бити иконопосан. Комплетан фрескопис даривао је велики добротвор Зоран Његовановић, који је родом са ових простора и чији најмилији почивају у гробљу „Мали Зејтнлик“. То је велики, лијепи и хумани гест овог доброг човјека, којим он показује да својом душом припада овоме крају. Ово ће бити први храм на подручју Митрополије дабробосанске који ће имати на својим зидовима осликану икону Свештеномученика дабробосанских, који су пострадали у Другом свјетском рату, на челу са Митрополитом Петром Зимоњићем. Храм „Свете Петке“ ће кроз ту икону да свједочи о крстовима и мученицима који почивају на „Малом Зејтинлику“рекао је протојереј - ставрофор Борис Бандука. Кроз разговор са свештеником Бандуком, сазнајем и да је Црква „Светог пророка Илије“ некада била иконописана, између два свјетска рата, осликао ју је први академски сликар у Босни и Херцеговини Роман Петровић, али да је почетком Другог свјетског рата бомбардована и да је тада страдао комплетан црквени инвентар и иконостас. Фреске су један од најстаријих свједока историје и културе српског народа. Нешто што се одупире времену, и кроз године постојања са генерације на генерацију преносе историју писану вијековима. Живопис на зидовима Цркве “Свете Петке” у “Малом Зејтнилику”, улази у историју која је већ давно написана. Историју страдања српског народа са ”друге стране Дрине”. ДРУШТВО

19

УСТАНОВА ЗА ПРЕДШКОЛСКО ВАСПИТАЊЕ И ОБРАЗОВАЊЕ „СОКОЛАЦ“

Маскенбал на тему здрава исхрана

ТЕКСТ ЈЕЛЕНА МАРИНКОВИЋ jelena.marinkovic2808@gmail.com

У

станова за предшколско васпитање и образовање Соколац организовала је једнодневни излет на Требевић, одакле су и ове године малишани понијели најљепше успомене. Била је то одлична прилика да се дјеца са васпитачицама одморе, након што су вриједно радили на аплицирању пројекту „Здраво једем да здраво растем“, који су расписали „Нутрибулет“ и „Делимано“ БиХ. Активно су наставили да раде на припремама за маскенбал, који је према плану требало да се одржи 29. маја ове године. Међутим, због немилог

догађаја, односно вандализма, који се десио у соколачком вртићу, маскенбал је помјерен за 30. мај. Малишани су у одорама, веселих боја, са мотивима воћа, освјежили улице нашег града. На платоу испред општине Соколац, у богатом музичком и играном програму, забавили су наше суграђане и још једном показали своје вјешто умијеће. Директорица Установе за предшколско васпитање и образовање Соколац Биљана Косорић истакла је да је мотивација за овогодишњи маскенбал проистекла из пројекта „Здраво једем да здраво растем“.

- Свака вртићка група представљала је једну врсту воћа. Поред тога што, наше васпитачице редовно уче дјецу о здравој храни и што проводимо режим здраве исхране, ово је добра прилика да поспјеше своје знање и науче шта је добро за њихов организам – казала је Косорићева. Након маскенбала, у соколачком вртићу, организоване су завршне приредбе.

- Учешће у приредбама узела су

Из школских клупа...

”Од колијевке па до гроба, најљепше је ђачко доба!” Аутор: Ђорђе Ковачевић 8-2 Ђорђе Ковачевић је рођен 17.фебруара 2003.године у Сокоцу. Одличан је ученик осмог разреда, а од четвртог пише пјесме и кратке приче. Добитник је више награда на литерарним конкурсима, а својим радом осигурао је мјесто и у Зборнику књижевног стваралаштва младих Републике Српске. Опширније у неком од наредних издања...

Oблаци По плавичастом тепиху бисери се вуку. Бијели као петровца цват, на небу вјечни вијенац праве. Тамо ти небески путници сваку звијезду славе, та небеска ријека ми руке пружа.

20

дјеца из двије предшколске групе, које су истог дана завршиле тромјесечни програм, као облик припреме дјеце за школу. Трећу приредбу припремили смо са групом дјеце, која у вртићу бораве цијелу годину. Тиме смо завршили једну цјелину нашег рада – рекла је Косорићева. У Установи за предшколско васпитање и образовање Соколац нема предаха. Већ у мјесецу јуну, планиран је вишедневни излет на Тару. На овој Србијанској планини, малишани су боравили прошле године. Како кажу у соколачом вртићу, са тог излета нове дивна искуства и успомене, те очекују да ће тако бити и ове године. Мјесеци јул и август, такође ће бити радни за запослене у овој Установи. Смањује се капацитет дјеце, врши се реорганизација рада и почињу припреме за упис нових малишана и припреме за нову радну годину. Новина је што ће се од ове године, због велике заинтересованости, расписати конкурс за боравак дјеце у вртићу.

У освит зоре У освит зоре, кад грлице се буди, кад се љиљан бијели на јастуку мом, више нисам на овом свијету људи, више не припадам сазвијежђу том. Тад летим високо, пут петама снова, и удишем дубоко прољећни дан. Свако јутро, чаролија је нова. Свако јутро, нови је сан. Тад ме свјетлост љуби и купа, а румен облива мој образ. Тад нестајем тамо гдје је црна рупа, и поново се рађа љубави моје одраз.

Некад црвени и благи, као лице мога дједа, пружају ми утјеху и заклон кад год ми треба. Пурпурне и златне трагове небеских усана, свако вече на мом јастуку осјетим ја.

Сваки пут кад треба да кренем златни паун ме пољуби за пут. Тад се благо из сна пренем, Тад напокон скинем свој сањарски скут.

Облаци као споменик љубави стоје. Облаци, рајски ходочасници . Облаци, вилењаци што стоје изнад нас, у којима свако тражи спас.

У освит зоре, кад грлице се буди, кад се љиљан бијели на јастуку мом, више нисам на овом свијету људи, више не припадам сазвијежђу том.

ДРУШТВО / ИЗ ШКОЛСКИХ КЛУПА

МАЈ 2017.

БРОЈ 226

Књижевни кутак

“РИЈЕЧИ ЛЕТЕ, ОНО ШТО ЈЕ НАПИСАНО ОСТАЈЕ”

И опет...

На посљедњој степеници људског достојанства, на пиједесталу понижења стајах. И нећу то да заборавим. И опет... И нећу да ико трагове избрише. Сваки уздах у стих претворих, Зимски се сњегови отопише, свакој ријечи крила поклоних, прољећа умивају топле кише, сваку сузу на длану сачувах, љета ме дозивају, сваки презир осмијехом платих. хитам ка њима, Сваку радост некој другој поклони... док јесењи вјетар шаренило не зањише. Док гледам испред себе пут, Не стидим се. раван и отворен, Не боли ме. на кожи осјетим додире Не осјећам презир. тек рођеног сунца. Не дотиче ме љутња, Као да летим... ни све крупне увреде ситне душе! Гледам ка њему Не морам да шапћем, и ширим му руке, могу и да вриснем: залеђен уздах ‘’Не, не волим те! АУТОР: у врисак се претвори, Не волим те! Свјетлана Ђурђић ја опет свој живот осјетим! Не волим те више!’’

Свјетлана Ђурђић рођена је 1974.године на Сокоцу. Средњу мединску школу завршила је у Сарајеву, а Високу здравствену школу струковних студија у Београду. Живи и ради, као технолог, у Дому здравља у родном граду. Збирка пјесама ‘’И чувај ми овог маторог пјесника, нешто је ослабио, распашће се на стихове’’ јој је прва књига, из љубави прозвана ‘’Перце’’, због пера у мастилу са корица књиге. Објављена је у издању ‘’Просвјете’’ 2013.године. Од тада је ‘’перце’’ кренуло на пут и још путује. Друга збирка поезије је у припреми и очекује се да ће штампе изаћи до краја 2017.године. Свјетлана, љубитељ писане ријечи, и по тврдњи пријатеља ‘’прави књишки мољац’’, животни мото је нашла у Шекспировим ријечима: ‘’Перце сам на сваком вјетру који се подиже’’.

ПРЕПОРУКА КЊИГЕ ИЗ НАРОДНЕ БИБЛИОТЕКЕ СОКОЛАЦ

Бернхард Шлинк - Читач Бернхард Шлинк, рођен је 1944. године код Билефелда. Живи у Бону и Берлину. Професор је права на Хумболт универзитету у Берлину. Један је од најпознатијих савремених њемачких писаца. У свијет књижевности ушао је трилогијом о пензионисаном детективу Герхарду Зелбу. Његов сљедећи „Гордијев чвор“ је роман одликован наградом „Глаурез“. Добитник је многих престижних награда из књижевности. Роман „Читач“ прославио га је широм свијета, а по њему је снимљен и филм. Његова најпознатија дјела су „Бјекство од љубави“, „Повратак у кућу“, и „Викенд“.

www.opstinasokolac.net

Роман „Читач“ уврстио га је у великане свјетске књижевности. То је прича о великој љубави, страсти, посвећености једној жени, али и прича о моралној и историјског одговорности, кривици и недужним жртвама. Прича дјелује као студија у којој љубав и злочин представљају два дијела исте приче. Однос Михаела и Хане је неконвенционалан и зачуђујући, лишен уобичајних норми. Главни лик вођен је првим љубавним усхићењем, заносон и љепотом жене чија га сјенка прати читав живот. Она је вођена инстинктом самоодржања, озлоглашена и осрамоћена због моралне одговорности према себи. Иако садржи елементе образовног и историјског романа, „Читач“ се може сврстати у психолошку прозу. Проблеми унутрашњих свијетова јунака крећу се унутар сфере морала, али се на њему не заустављају. facebook.com/opstinasokolac

twitter.com/opstinasokolac

СОКОЛАЧКЕ НОВИНЕ

21

Култура

“ЈЕДНА ОД НАЈБИТНИЈИХ КАРАКТЕРИСТИКА ЧОВЈЕКА И ДРУШТВА УОПШТЕ”

ДРАМСКА СЕКЦИЈА СРЕДЊОШКОЛСКОГ ЦЕНТРА „ВАСИЛИЈЕ ОСТРОШКИ“ СОКОЛАЦ

Представа „Ожалошћена породица“ одушевила публику

Уз бујицу смијеха, слику људских каректера, чланови Драмске секције успјешно су пренијели на публику ТЕКСТ БОЈАНА АРБИЊА arbinjabojana@yahoo.com

Д

рамска секција Средњошколског центра „Василије Острошки“ је и ове године обрадовала Сокочане поводом обиљежавања славе школе. Присуствали смо премијери представе „Ожалошћена породица“. Духовни центар Романијске Лазарице био је мали да прими све посјетиоце. Публика је са пуном пажњом пратила представу. На сцени су се нашли: Стеван Ђукић у улози Агатона Арсића, општинског начелника, трговац Танасије Димитријевић когa je тумачиo Стефан Одовић, Никола Орашанин као Прока Пурић, Немања Борoвчанин као Трифун Спасић, Владимир Васиљевић као Мића Станимировић, Јован Ћивша као адвокат породице, Симка коју тумачи Исидора Бандука, Татјана Гутаљ као Вида, Кристина Самарџија као Гина, удовица Сарка коју je тумачила Наталија Каностревац, и у улози служавке Лада Кариклић. У ликовима из Нушићевовог дјела, свако је могао препознати себе. Уз бујицу смијеха, слику људских каректера, чланови Драмске секције успјешно су пренијели на публику. Представи су присуствовали представници Града Источно Сарајево, предсједник Скупштине Града Источно Сарајево Мирослав Лучић, замјеник градоначелника Града Источно Сарајево Данко Вучетић, начелник општине Соколац Милован Бјелица и представници локалне власти, одборник у Скупштини Града и Скупштини општине Соколац Ненад

22

СОКОЛАЧКЕ НОВИНЕ

ФОТО: С.РАЈИЋ

Самарџија, свештенство Црквене општине Соколац, просвјетни радници, ученици наше школе, те бројни суграђани.

„Наши суграђани нису често у прилици да присуствују оваквим представама. По изразу и осмијеху лица свих посјетилаца, може се видјети шта недостаје овом граду. Више сам него задовољан оним што сам видио и пуна подршка комплетној екипи, посебно професорици Мојсиловић, која је уложила велики труд“, поручио је Ненад Самарџија.

,,Присутна идеја да се обнови сала Културног центра” Своје утиске након представе пренио нам је и Данко Вучетић, замјеник градоначелника Града Источно Сарајево.

„Да не знам да су аматери, помислио бих да су професионални глумци. Побрали су симпатије, не само моје, него и комлетног аудиторијума. Пратим сваку представу коју организује Драмска секција и честитам им. Пред општинским руководством је стално

присутна идеја да се сала Културног центра обнови и врати у функцију. На томе ради начелник Бјелица. До тада, овакве и сличне манифестације, одржаваће се у Духовном центру, уз подршку свештенства наше Црквене општине“, поручио је Вучетић.

Стигли позиви из Зенице и Фоче Професорица Ивана Мојсиловић добила је честитке за успјешно припремљену представу, али и за труд и напор који улаже како би у нашем граду било што више културних дешавања.

„Драго ми је што наша публика прати наш рад, што препознају труд и залагање. Доказ томе је и препуна сала Парохијског дома. Представу смо припремали од новембра мјесеца. Кино сала и права позорница су нам неопходни, како би даље наставили са радом и како би спремали нове представе, како за нашу публику тако и за шири аудиторијум. Представу ће имати прилике да погледа публика у Зеници и у Фочи, одакле смо већ добили позиве“, истакла је Мојсиловићева. ⇥ МАЈ 2017.

БРОЈ 226

Драмска секција Средњошколског центра „Василије Острошки“ окупља младе који показују таленат за глуму и сценско израживање. Раде у веома тешким условима, због непостојања одговарајућег простора у коме би вјежбали и припремали представе. Навели су да је велики недостатак што наш град нема кино дворану, гдје би могли чешће одржавати представе, али и узвратити гостопримство позориштима у којима су до сада гостовали.

ФОТО: С.РАЈИЋ

Представа „Маша и медо иду на море“ одушевила публику

У организацији Установе за културу „Перо Косорић“ и Народне библиотеке „Соколац“, у просторијама библиотеке у Сокоцу, одиграна је представа „Маша и медo иду на море“. Представу су извели глумци Позориштанца „Маслачак“ из Бијељине. Према ријечима глумца Ненада Благојевића, који тумачи лик меда, представа је прилагођена дјечијем узрасту и дјеца је доживљавају с огромном радошћу.

- Позориштанце „Маслачак“ је младо позориште које постоји четири године. Тренутно на репертоару имамо петнаестак дјечијих представа. Овдје смо други пут. Представа „Маша и медo иду на море“ рађена је према идеји истоименог цртаног филма. Колегиница Свјетлана и ја смо писали текст и осмислили костиме за представу. Наши планови су да у Бијељини покушамо да оснујемо Дјечије позориште. Надамо се да ћемо поново гостовати у Сокоцу са новом представом – истакао је Благојевић. Лик Маше игра глумица Свјетлана Гавриловић, такође чланица Позоришта „Маслачак“.

- У просторијама Народне библиотеке www.opstinasokolac.net

„Соколац“ одиграли смо представу која је једна од петнаестак представа намијењених најмлађима. Увијек је захтјевно играти лик Маше, која је несташна и пуна енергије. Потребно је доста труда да се њен лик приближи дјеци, која је познају кроз гледање истоименог цртаног филма. Захвалила бих се Установи за културу и вашој Народној библиотеци, што су нам омогућили да се поново представимо вашој публици – рекла је Гавриловићева. Оживјевши њихове омиљене ликове из цртаног филма, глумци су успјели да измаме дјечије осмијехе. Уживали су у враголијама и несташлуцима које су им приредили Маша и медo. Представа је на забаван начин, топлим хумором приближила дјеци, али и родитељима, појам пријатељства, одговорности и креативности. Установа за културу „Перо Косорић“ и Народна библиотека „Соколац“ наставиће сарадњу са Позориштем „Маслачак“ из Бијељине. Са новим ликовима „Сунђер Бобом“ и „Црвенкапом“ заказана је сљедећа представа, која ће се играти у јуну.

facebook.com/opstinasokolac

Б.АРБИЊА

twitter.com/opstinasokolac

ДРУШТВО

21

Здравље и ми

“ДУЖНОСТ ЈЕ ДА ЧУВАМО СВОЈЕ ЗДРАВЉЕ, ИНАЧЕ НЕЋЕМО ИМАТИ ЗДРАВ И ЧИСТ УМ”

О радију

мом мишљењу, радио апарат је један од најбољих изума савременог доба. Пуно добробити, а тако мало недостатака. ПоШтете, практично ни нема. Радио има читав низ добрих особина и користан утицај на наше целокупно здравље, физичко и ментално. Радио је нараван, разговоран и забаван. Драги, дискретни пријатељ који је уз нас, опушта нас, помаже у информисању и образовању, развесели, концентрише нас на слушање, промишљање за нас важних питања и тема. Радио нас учи самима себи. Учи нас о свету који нас окружује. Свој прозор отвара и затвара по нашој потреби. Ненаметљив је, ту је негде близу нас, са музиком и причом који нас прате; повремено, скренемо мисли на нешто друго, а онда се вратимо радију - саговорнику који по страни чека ... Радио чува наше очи и негује наш слух, даје материјал и замах нашим представама, имагинацији, машти. Многе идеје можемо замислити преко радија. Многе истине о нама, нашем здрављу, потребама - можемо сазнати, разумети, усвојити. Лева мождана хемисфера, окупирана стваралаштвом, маштом, слободом изражавања, весели са уз радио.Телевизија и мобилни апарат, кваре и уништавају наш дар садржан у потенцијалу леве мождане хеемисфере. Радио није агресиван за наша чула, свест и подсвест. Његови електромагнетски таласи су благи, не прекрајају наша тела, нити гњече и биохемијски мењају наше ћелије. Штетни ефекти телевизије су добрим делом познати, а за мобилне телефоне стоје чак застрашујућа открића. Када је човек болестан - радио је ту, уз њега, да својим благим и лепим нотама и добрим гласом - умири, прави друштво, учи нас да будемо боље. Наш дом без телевизије може; без радија је глув и пуст.

Слика прва:

Слика друга:

Аћим Гавриловић, сељак, село Ратковац, код Лајковца, колубарски крај, војник српске војске и ратник у Великом рату; рањен у Албанији бива пребачен у Француску; оперисан и лечен, након неколико година, вратио се у своје село. Изгубио је у рату око, али се из Француске вратио са прилично добрим знањем француског језика, својим војничким сандуком пуним књига и маленом радио станицом, умотаном у пешкир и спакованом у ћошку војничког сандука.

1955. година, учитељски колектив пробија се кроз сметове, идући из Ваљева за Доње Лесковице где живе и раде. Носе са собом храну, новине ... Пешаче од Ваљева до Ћелија, па до Лелића, па на врхове Повлена где су Доње Лесковице и Ставе. И данас су то села позната по својим манастирима и црквама... У том селу, далеко од града, живело се прилично изоловано. Није било ни струје, али су млади учитељи направили малу радио станицу – комад шпер плоче, а на њој калеми намотани жицама, алуминијумска плочица и тако, читава чудесна справа ... Увече, док мећава засипа и пишти кроз дебела врата учитељског дома, сви би се у топлој соби окупили око те справе, и, по реду, слушали емисије вести, музике, драме ... Радио станица је имала прилично тих звук, али ја се и сада јасно сећам поздрава спикера: „Ударац о гонг означио је осам сати“, кратке тишине након гонга и музичке најаве и речи: „Весело Вече“ ... Тада сам била други разред основне школе и живела сам у том селу.

Аћим је имао школованог сина, па је овај долазио из Београда да надгледа и одржава, у оно време ретку и скупоцену справу – радио станицу. Аћим је са браћом често слушао вести. Он је иначе мој деда по мајци. Радио станица је своју посебно корисну информативну улогу одиграла у време када је фашизам свом силом кренуо у рат и запалио Европу. Аћим је са браћом ноћу, у подруму куће, слушао вести. Остајали би по целу ноћ. Вести су биле све страшније и опакије, и старине су ујутру излазили из подрума смркнути и црни у лицу од силног дувана, умора, а још више од бриге и муке.

Наставиће се у сљедећем броју Соколачких новина...

БИОГРАФИЈА

Славица Вукасовић, рођена 15.септембра 1947. године у Шиду. Завршила гимназију у Ваљеву, студирала клиничку психологију у Београду. Усавршавала се у Београду, Новом Саду, САД, Енглеској и Финској. Као дипломирани клинички психолог радила је преко двадесет година у Психијатријској болници. Године провела и у раду у Геронтолошком центру у Суботици и по школама у Ваљеву, Рајковићу, Мионици, Суботици ... Пензионисана прије три године, након више од 37 година рада. Као свој посебан домет сматра клинички психотерапијски рад са пацијентима судске психијатрије. Веома вољела да ради са ученицима и у едукацијама. Сарађивала углавном у локалним медијима са разноликим темама из културе, умјетности, здравља ... У последње вријеме сарадник онлајн Магазина за културу и умјетност “P.U.L.S.E.” Воли радио и умјетност. Има ћерку и сина.

24

СОКОЛАЧКЕ НОВИНЕ

АУТОР: Славица Вукасовић, клинички психолог МАЈ 2017.

БРОЈ 226

Религијске теме

ПРАВОСЛАВЉЕ /// ИЗ ЦРКВЕНОГ КАЛЕНДАРА

Рубрику „Религијске теме“ као и истоимену емисију коју слушате сваке недјеље од 13 часова и 30 минута на таласима „Инфо радија“, реализујемо у сарадњи са братством Црквене општине Соколац. Овим путем им се захваљујемо.

Свети Ћирило и Методије

ГРЕГОРИЈАНСКИ КАЛЕНДАР

С

24.мај

вета браћа Ћирило и Методије рођени су у Солуну. Ћирило је рођен 827. године, а Методије је био знатно старији. Ћирилу је крштено име било Константин, а Методију вјероватно Михаило. Њихов отац Слав био је високи функционер. Његови синови су још као дјеца научили поред грчког и словенски, јер је у Солуну и његовој околину било много Словена, те је Солун био двојезични град. Своје прво образовање браћа су стекла у Солуну, а затим у Цариграду на дворској школи коју је основао Ћесар Варда, ујак и савладар малољетног цара Михаила III. На челу те школе био је чувени Лав Солуњанин, велики зналац математике, филозофије и медицине. У школи је предавао и славни Фотије, касније цариградски патријарх. Под руководством ових учитеља браћа су брзо напредовала. Константин је по завршеним студијама добио титулу филозофа те постао ђакон и библиотекар цркве Свете Софије, а затим и предавач филозофије у дворској школи. Нарочито се истицао знањем многих језика. Методије је постао управитељ једне словенске области у Македонији, за кују је написао закон грчким словима на словенском језику, те је на тај начин постао први словенски законодавац. Данас се сматра да је за основу глагољице узета грчка минускула са елементима брзописа, док су за словенске гласове којих нема у грчком језику употребљени елементи самарићанске варијанте старојеврејског писма, а можда чак и коптског писма. За језичку основу првог словенског књижевног језика који је записиван глагољицом, узет је јужнословенски дијалекат који се говорио у околини Солуна у IX вијеку и који су Солунска браћа познавала од малена. Он се од обичног говорног језика Словена разликовао у примјени грчке лексике, синтаксе и фонетике. Данас се у науци он назива старословенским или староцрквенословенским језиком.

3.јун +++ СУБОТА СВЕТИ ЦАР КОНСТАНТИН И ЦАРИЦА ЈЕЛЕНА преподобна Јелена Дечанска - Летње (духовске) задушнице 4.јун +++ НЕДЈЕЉА СИЛАЗАК СВЕТОГ ДУХА НА АПОСТОЛЕ - ДУХОВИ - ТРОЈИЦЕ

Свети Ћирило је заједно са братом проглашен 1980. године свецем заштитником Европе, а по њему је назван, око 1.505м нмв. висок планински врх на острву Ливингстон, које се налази у архипелагу Јужних Шетландских острва на Антарктику.

5.јун +++ ПОНЕДЈЕЉАК ДУХОВСКИ ПОНЕДЕЉАК

По светом Методију назван, око 1.180м нмв. висок планински врх на острву Ливингстон, које се налази у архипелагу Јужних Шетландских острва на Антарктику. Овај празник Канонизовале су обје хришћанске цркве.

28.јун +++ СРИЈЕДА Св. Амос; СВ. МУЧЕНИК КНЕЗ ЛАЗАР И СВ. МУЧЕНИЦИ СРПСКИ - ВИДОВДАН

www.opstinasokolac.net

facebook.com/opstinasokolac

6.јун +++ УТОРАК ДУХОВСКИ УТОРАК

twitter.com/opstinasokolac

СОКОЛАЧКЕ НОВИНЕ

25

Кулинарске мајсторије

ТРАДИЦИОНАЛНА КУХИЊА РОМАНИЈСКОГ КРАЈА

У овом и у наредним бројевима Соколачких новина доносимо рецепте традиционалне домаће кухиње романијског краја. Рецепти су истргнути из биљежака наших мајки и бака, и овим путем чувамо их од заборава, а вама их цијењени читаоци топло препоручујемо. У рубрици Кулинарске мајсторије, а из истоимене радијске емисије /субота 13:30 часова/, за овај број припремили смо Штрудлу са маком по рецепту Наде Ћеремиџић, чланице Удружења жена “Соколица” и Погачу са машћу – рецепт Маје Ећимовић власнице етно ресторана - Коноба “Огњиште”, која је и спонзор ове наше рубрике.

ПРИРЕДИЛА ЈЕЛЕНА СТАНИШИЋ jelenastanisic76@gmail.com

Штрудла са маком

Погача са машћу

Потребно је: За тијесто: 4 јаја, 1 шоља шећера, 1 шоља уља, 2 шоље млијека, 1 кесица квасца и 2 шоље брашна Фил: 200 гр мака, 1 шоља шећера, ½ шоље уља, ½ шоље млијека, 1 ванилин шећер Припрема: Јаја умутити са шећером, додати уље, топло млијеко, брашно и наквасани квасац. Тијесто мјесити док не буде почело да се одваја од посуде и руку. Брашно додати уколико је превише мекано, а најбоље је да буде средње тврдоће. Урађено тијесто оставити на топлом да се удвостручи, преко 2 часа. Није пожељно да тијесто остављате преко ноћи. За фил вам је потребно самљети мак, додати млијеко, шећер и уље и на лаганој температури мјешати док не проври. Додати кесицу ванилиног шећера и охладити. Када је тијесто надошло и спремно за обраду, онда добро накувати , подијелити на 3 лоптице и сваку развући дебљине око 1цм, нафиловати припремљеним маком и увити. Тако урадити са све три лоптице. Тепсију са припремљеним штрудлама оставити 1 час, да још мало надође. Укључити рерну на 200*Ц, ставити штрудлу да се пече десетак минута па онда смањити на 180*Ц и прекрити је пекарским папиром. Након још десатак минута смањити на 170*Ц. Укупно печење штрудле је око 45 минута. Но, прије стављања у пећницу, штрудлу свакако премажите јајетом и поспите ванилиним шећером, а уколико желите додајте нарибану корицу лимуна у тијесто док га обрађујете. Када је штрудла печена поквасити руку и тако прећи руком преко штрудле па покрити крпом. Овако урађено тијесто можете користити и за бухтле, за штрудлу са џемом, са јабукама, орасима... Пријатно.

Потребно је: За тијесто: ½ литра млијека, 1 кашичица шећера, 1 кашићица сувог квасца, 1 јаје, 6 кашика уља, 2 кашике соли, око 700 гр брашна За премазивање: 150 гр свињске масти или маргарина, 1 жуманце, 1 кашика уља и 1 кашика млијека Припрема: У ½ литра млијека ставити шећер и квасац, сачекати 5 минута и затим додати јаје, со, уље и брашно. Замјесити тијесто и оставити га да надолази. Кад је спремно за обраду, подијелити га на 4 дијела. Развијати сваки дио тијеста у круг пречника 20 цм. Премазати 3 круга са масти. Последњи круг се не премазује. Слагати један на други. Сва 4 круга заједно развити у пречнику од 40 цм и премазати остатком масти. Круг исјећи на коцкице од 5 цм и редати у подмазану шерпу без неког реда, набацати. Оставити погачу да надолази 40 мин. Премазати је са кашиком млијека и уља и једним жуманцетом (све заједно умућено). Пећи на 170*Ц, 40 минута. Пријатно.

26

СПОНЗОР

ПРИЈАТЕЉ

Када вам сљедећи пут понестане кулинарске инспирације, сјетите се неког од ових старих специјалитета. Сигурни смо да ће вам њихова једноставна припрема пријати, а јединствен укус обрадовати. И на крају, не само да ћете уживати и јести нешто здраво, већ ћете породицу и пријатеље изненадити новим и оригиналним специјалитетима! У наредном издању Соколачких новина доносимо нове рецепте Романијске кухиње. Пријатно.

СОКОЛАЧКЕ НОВИНЕ

МАЈ 2017.

БРОЈ 226

Разонода

УКРШТЕНЕ РИЈЕЧИ /// АФОРИЗМИ /// МАЛA ЗБИРКА ВЕЛИКИХ ПРОМИСЛИ

ПРИРЕДИО МИЛИВОЈЕ А.ЈАНКОВИЋ Рођен је 20.10.1948. године у сeлу Решетница. Основну и средњу школу завршио је у Сокоцу, Природноматематички факултет и Факултет политичких наука у Сарајеву, а ПШРО у Билећи. Професор по занимању, учесник је одбрамбено-отаџбинског рата, предсједник СУБНОР-а Соколац и истакнути спортски радник. Бави се израдом укрштеница, писањем кратких цртица и афоризама, као и прикупљањем народних мудрости,пословица, изрека и мисли умних људи из науке, културе и обичног живота. Пририређује Малу збирку великих промисли уз мото Ниједан дан без записане мисли.

Ниједан дан без записане мисли

МАЛA ЗБИРКА ВЕЛИКИХ ПРОМИСЛИ ВЈЕРА, НАДА И ЉУБАВ (Основне хришћанске врлине) ВЕРА нам треба да би се могли надати, НАДА да би могли живети,а ЉУБАВ да би могли као културан народ живети. (Н.Велимировић) ВЕРА се не проводи речима, већ сведочи делима. (Патријарх Павле) Кад постоји ВЈЕРА има и НАДЕ. ЉУБАВ ће спасити човјечанство. (Ф.М.Достојевски) НАДА је сан будних. (Аристотел) НАДА је та која одржава већину човјечанства. (Софокле) Без циља и НАДЕ ми смо само мерачи времена. (Нада Маринковић) Гдје је много ЉУБАВИТ ту је много чедности. (Ј. Дучић) ЉУБАВ је најмоћнија страна људског бића. (Р.Тагора) ЉУБАВ се не исказује ријечима, она се исказује дјелима. (Пјеснички мото љубави) www.opstinasokolac.net

АФОРИЗМИ - Афоризам је као дивља ружа; неком мирише, неком заудара, а већини ШИП(ур)АК.

- Доведоше нас до руба провалије: даље можемо и сами.

- Кад ти се приојатељ вине високо, не тражи га док не слети.

- Изабрасмо одборнике снова, још само да се они расане.

- Ко мисли да не треба мислити живи у рају заб(луда).

- Кажу да вријеме лијечи све; скупе ли терапије.

- Жена је извор живота и светих врлина; Вјере и вјерности; прве и последње НАДЕ, извор и уточиште ЉУБАВИ.

УКРШТЕНЕ РИЈЕЧИ Водоравно

1. Одбојкашица Србије, 2. Атлетичарка Шпановић ■ Електрон ■ Длака на коњском врату, 3. Младунче срне ■ Ја (лат.) ■ Средство за окивање, 4. Шумска креда ■ Врста житарице ■ Тенисерка Ивановић, 5. Калцијум ■ Врста накита ■ Коњска снага ■ Аранђеловац, 6. Ампер ■ Народна игра ■ Роман М.Горког ■ Исток, 7. Врста златника ■ Поворка у пустињи, 8. Акт ■ Прозори и врата на кући ■ Енергија, 9. Друго и 19. слово азбуке ■ Околиш, простор око неког мјеста ■ Кикинда, 10. Узвик у кориди ■ Грчка богиња мудрости ■ Бик,во, 11. Прерађени памук ■ Лична замјеница ■ Српска акад.науке и умјетности, 12. Глумица Жигон ■ Трећи вокал ■ Покрајина у Аустрији и Италији, 13. Атлетичарка Србије

Усправно 1. Кошаркашица Србије (капитен), 2. Планина код Београда ■ Ампер ■ Модри,у плавој боји, 3. Тенисерка Навратилова ■ Кошаркашки клубови Србије ■ Горњи слој атмосфере, 4. Далматинско ж.име ■ Глиб,каљуга ■ Година (лат.), 5. Четврти и 1. самогласник ■ Мањи ријечни ток ■ Авенија, 6. Гаус ■ Грчки бог љубави ■ Врста игре на срећу ■ Имагинарни, 7. Петар Петровић ■ Манастир у Србији, 8. Други самогласник ■ Осмијум ■ Име бившег селектора кошаркашица Србије (Маљковић) ■ На том мјесту, 10. Плес (грч.) ■ Штала, кланица ■ Самоуправна интересна заједница, 11. Цика, галама ■ Глумица Штрљић ■ Мочвара, рит, 12. Женско име ■ Први самогласник ■ Црквени закон, 13. Два села на Гласинцу

1

2

3

4

5

6

7

8

9

10

11

12

13

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13

facebook.com/opstinasokolac

twitter.com/opstinasokolac

СОКОЛАЧКЕ НОВИНЕ

27

Спорт

КОШАРКА /// АТЛЕТИКА /// НАЈАВЕ ДОГАЂАЈА

КАЛЕНДАР Омладински фудбалски клуб „Гласинац 2011“ Соколац, од 15. до 18.јуна, по шести пут ће бити организатор Меморијалног омладинског фудбалског турнира „Срђан Томић 2017“, којим се његује сјећање на трагично преминулог играча Фудбалског клуба „Гласинац“ Срђана Томића, члана младе репрезентације Републике Српске.

Једанаести пут заредом на Равној Романији биће одржана Штрапаријада под називом “Равна Романија 2017”. Штрапаријада је такмичење коња у вучи балвана тежих и од три кубика на стази од 100 метара. Такмичење ће бити организовано у три категорије - лакој, средњој и тешкој. Како организатор најављује, очекује се велики број учесника из цијеле Босне и Херцеговине. Организатор ове традиционалне манифестације је Никола Лиздек.

28

СПОРТ

„ТУРНИР ШАМПИОНА – УЖИЦЕ 2017“

У

Кошаркашки клуб “Соколац” освојио друго мјесто

Ужицу је 6. и. 7. маја, одржан пети „Турнир шампиона – Ужице 2017“, међународно такмичење, које је окупило кошаркаше узраста до 11 година. Учествовало је шест екипа из четири државе: КК “Соколац”, КК “Пантери” Никшић, КК “Хопси” из Словеније, ОКК “Ивањица”, КК “Борац” Чачак и домаћин турнира КК “Шампион” Ужице. Побједнички пехар подигли су дјечаци из Словеније, савладавши у финалу екипу КК “Соколац”. Треће мјесто заузео је домаћи “Шампион”, који је поразио никшићке “Пантере” . Према ријечима тренера соколачких кошаркаша Миљана Пајића, организација турнира је била на завидном нивоу, а наши омладинци су достојно представљали свој град и општину. „На турнир смо водили дванаест пионира. Неки су први пут наступали на међународном такмичењу. Отишли смо по позиву тренера КК “Шампион”, Александра Продановића, коме захваљујем на позиву. Турнир је окупио екипе које имају дугу традицију. Тиме је наш успјех још већи, јер смо били достојан противник екипама из градова са дугом кошаркашком традицијом. Друго мјесто на овом квалитетном такмичењу за нас је велики успјех“, истакао је Пајић. Током предстојећег љета КК “Соколац” ће се такмичити у Омладинској лиги. Млади соколачки кошаркаши настављају са тренинзима, како би се што боље спремили за лигашко такмичење.

„Учествоваћемо у три такмичарске селекције: пионири, кадети и јуниори. Ово љето ћемо искористити за тренинге. Надам се да ове године можемо остварити добре резултате“, поручује Пајић.

На најбољи начин представити клуб и општину Као и претходне, Миљан и ове године са младим саставом одлази у Француску. Прошле године соколачки кошаркаши су на престижном турниру освојили друго и треће мјесто у категоријама У13 и У15. „Посљедњег дана маја путујемо у Француску. Покушаћемо и ове године да поведемо добар састав, који ће се такмичити у категорији У17. Вјерујем да ћемо добрим играма и спортским понашењем на најбољи начин представити наш клуб и општину“, закључио је Пајић. Резултати Кошаркашког клуба “Соколац” обећавају још боље резултате у годинама које долазе. Може се слободно рећи да Соколац не мора бринути за будућност у кошарци. Б.АРБИЊА

ОДРЖАНО ПОЈЕДИНАЧНО ПРВЕНСТВО БИХ У АТЛЕТИЦИ ЗА МЛАЂЕ ЈУНИОРЕ И ЈУНИОРКЕ

Атлетичарима „Гласинца“ друго мјесто

А

тлетски клуб „Гласинац“ још једном је пружио квалитетну техничку помоћ у организацији Појединачног првенства БиХ за млађе јуниоре и јуниорке, које је одржано 22. маја, на соколачком стадиону „Бара“. На окупу су се нашли такмичари из 26 клубова са простора БиХ. Како се и очекивало, највише успјеха имали су атлетичари АК „Сарајево“, који су освојили 17 медаља: 9 златних, 5 сребрних и 3 бронзане. Соколачки „Гласинац“ је још једном показао да му је мјесто међу најуспјешнијим атлетским

клубовима у БиХ. Припало му је друго мјесто са 4 златне, 1 сребрном и 4 бронзане медаље. Треће мјесто припало је АК „Бања Лука“, чији су такмичари освојили 3 златне, 5 сребрних и 2 бронзане медаље. Мора се нагласити да је домаћин – Атлетски клуб “Гласинац”, и поред неповољних временских прилика, учинио све да такмичари и гости из Сокоца понесу лијепе утиске. В.ЕЛЕЗ

МАЈ 2017.

БРОЈ 226

ОДРЖАНО ПОЈЕДИНАЧНО ПРВЕНСТВО БИХ ЗА ЦИЦИБАНЕ И ПИОНИРЕ

У

Најуспјешнији атлетичари АК „Сарајево“

организацији Атлетског савеза БиХ, Атлетског савеза Републике Српске и Атлетског клуба „Гласинац“, 9. маја на соколачком стадиону „Бара“ одржано је Појединачно првенство БиХ за најмлађе категорије – цицибане и пионире, које је окупило преко 150 такмичара из БиХ. У конкуренцији пионира прво мјесто у трци на 80 метара са препонама, освојио је Ријад Ђуланђић, члан АК „Сарајево“. Члан АК „Гласинац“ Гордан Боровчанин, заузео је четврто мјесто. У скоку увис, у конкуренцији цицибанки, најбоља је била Хана Џумхур, такмичарка АК „Зеница“, а у конкуренцији пионирки Сара Фетић (АК „Сарајево“). У скоку удаљ, у конкуренцији цицибана, прво мјесто заузео је Марц Субашић Лопез (АК „Сарајево“). Најбољи резултат од соколачких атлетичара у овој дисциплини имао је Лука Кезуновић, коме је припало шесто мјесто. У пионирској конкуренцији побиједио је Лука Ћурковић (АК „Бротњо”). Цицибан Бојан Долина из требињског „Леотара“ побиједио је у бацању кугле, а у пионирској конкуренцији његов клупски друг - Вељко Продан. У вортексу, у конкуренцији цицибанки, најуспјешнија је била чланица „Гласинца“ Теодора Гладанац, а у конкуренцији пионирки Амина Силајџија из АК „Нови Град“ Сарајево. Пионирка Данијела Ерић, такмичарка АК „Зворник“, побиједила је у трци на 80 метара са препонама. У трци на 60 метара, у пионирској конкуренцији, прво мјесто заузео је Марц Субашић Лопез, такмичар АК „Сарајево“, а у женској конкуренцији Ана Ћурковић из АК „Бротњо“. Нису разочарале ни пионирке „Гласинца“: Андреа Поповић, Катарина Цвијетић, Анастасија Форцан,

Мангић из Зенице побиједила је у трци на 600 метара.

Милица Зекић и Катарина Поповић. У пионирској конкуренцији најбољи су били Алдин Зороњић (АК “Илијаш”) и Хана Ћатић, такмичарка АК “Сарајево”. Кристијан Рољић из АК “Бања Лука” био је први у трци на 600 метара. У скоку увис, у конкуренцији цицибана, најбољи је био Огњен Грујић из АК “Зворник”, а у конкуренцији пионира Бакир Перван, члан АК “Зеница”. Чак 36 цицибанки такмичило се у скоку удаљ, а најуспјешнија је била Ана Ћурковић, такмичарка АК “Бротњо”. Сокочанка Андреа Поповић освојила је четврто, Кристина Реновица пето, а Теодора Гладанац шесто мјесто. Солидне резултате постигле су Анастасија Форцан, Катарина Цвијетић, Катарина Крунић, Катарина Мићић, Јована Томић, Катарина Поповић, Валентина Вукојичић и Милица Зекић. У конкуренцији пионирки, у скоку удаљ прво мјесто припало је Андреи Видовић из АК “Бротњо”. Цицибанка Катарина Филиповић из требињског “Леотара” заузела је прво мјесто у бацању кугле, трећа је била Сокочанка Драгана Николић. У истој дисциплини, у конкуренцији пионирки, најуспјешнија је била Амина Силајџија, такмичарка АК “Нови Град”. У конкуренцији цицибана, у вортексу најбољи резултат је постигао члан АК “Сарајево” Недим Џанић, а у конкуренцији пионира – Сокочанин Бојан Марковић. Цицибанка Ама

У конкуренцији цицибана, у трци на 200 метара, прва мјеста припала су Стефану Марчетићу и Ники Попић из АК Бања Лука. У овој дисциплини били су запажени и млади соколачки атлетичари Лука Кезуновић је заузео четврто, а Кристина Реновица пето мјесто. Иван Обрадовић, такмичар “АК “Зрински”, побиједио је у конкуренцији пионира у трци на 300 метара, а Асија Фрљак, чланица АК “Сарајево” у конкуренцији пионирки. Пионир Анел Долић из АК “Крајишник” Велика Кладуша, заузео је прво мјесто у трци на 1.000 метара, а пионирка Анамарија Стојчиновић, чланица АК “Добој”, у трци на 600 метара. У трци штафета, у конкуренцији цицибана и цицибанки, најбоље су биле штафете АК “Бања Лука”. Штафета АК “Зрињски” Мостар освојила је прво мјесто у конкуренцији пионира, а у конкуренцији пионирки штафета АК “Сарајево”. Било је занимљиво погледати и трку сениора на 100 метара, који су наступили ван конкуренције. Побиједио је Дамир Реџепагић из АК “Нови Град” са резултатом 10,98, други је био Вук Продан из “Леотара”, а трећи Амар Караман из АК “Нови Град”. Треба нагласити да је АК “Гласинац” још једном показао висок степен професионализма када је ријеч о техничкој помоћи у организацији великих атлетских такмичења на соколачкој “Бари”. Наравно, прије свега, треба захвалити тренерима Неђу Ђуровићу, Горану Цвијетићу, Милану Цуровићу и њиховим сарадницима. В.ЕЛЕЗ

“ШЕСНАЕСТИ ВАСКРШЊИ КАРАТЕ КУП ПАЛЕ 2017”

Соколачки каратисти постигли одличне резултате У организацији Карате клуба “Романија” Пале, одржан је „16. Васкршњи карате куп Пале 2017“. У конкуренцији преко 24 клуба и 440 такмичара, каратисти из Сокоца су освојили укупно 28 медаља, од тога 21 у појединачној и 7 у екипној конкуренцији, што је овај клуб сврстало на друго мјесто у укупном пласману. Тренер каратиста Миодраг Боровчанин, задовољан је радом клуба и постигнутим резултатима.

– Наш клуб је представљао 31 такмичар. На овом такмичењу смо освојили 28 медаља, од чега највише златних, њих 12. У клубу тренутно тренира 40 чланова, од почетника до сениора. У децембру мјесецу 2016. године, је наша такмичарка Исидора Боровчанин освојила Балканско првенство и постала је шампионка Балкана. Она тренира млађе селекције и преноси им своје знање и искуство,

које ће помоћи нашим спортистима да овладају карате вјештином и стекну рутину у овом спорту, како би се такмичили на домаћим и међународним такмичењима, истакао је Боровчанин. Екипне медаље: кате дјевојчице, 8-9 година, 2. мјесто, кате дјечаци, 8 – 9 година, 3. мјесто, кате кадеткиње, 1. мјесто, кате јуниорке, 1. мјесто, кате сениорке, 1. мјесто, борбе сениорке, 1. мјесто, борбе сениори, 2. мјесто. Боровчанин

је

честитао

каратистима посебно такмичарима који су први пут наступили, такмичили се и освојили медаљу.

– Наше двије такмичарке Сара Пилиндавић и Милица Мировић, наступиле су на Палама први пут на карате такмичењу и у конкуренцији од 20 такмичарки своје категорије – дјевојчица 2009. годиште, избориле су финале, побједивши своје противнице. Сара је била боља и освојила злато, а Милица сребро. Ово је свакако велики резултат за клуб гдје такмичарке из истог клуба на првом такмичењу уђу у финале. Похвале за Сару и Милицу, а такође честитам и Исидори, која их тренира, истакао је Боровчанин. Боровчанин се захвалио Скупштини општине Соколац и начелнику Миловану Бјелици, који се труде да помогну рад и развој Карате клуба “Соколац”.

својим

Б.АРБИЊА

ПРВЕ ЖЕНЕ ФУДБАЛСКЕ СУДИЈЕ У СОКОЦУ

Даме које дијеле правду на фудбалском терену Познато је да је фудбал мушки спорт, међутим, све је више жена које се одлучују да играју фудбал. Дијељење правде на фудбалским утакмицама је одавно резервисано само за мушкарце. Три дјевојке из Женског фудбалског клуба “Соколац”, одлучиле су да прекрше ово правило. Поред тога што тренирају фудбал, оне су положиле теоретски и практични дио тестирања, те постале прве даме у нашем граду које су стекле звање фудбалског судије. Фудбалски судија је особа која има пуна овлашћења да спроводи сва фудбалска правила током утакмице за коју је изабран да суди. Главном судији помажу двојица помоћних судија и четврти судија. Према ријечима Драженка Вукојичића, Савезног инструктора суђења, први пут у Сокоцу имамо три дјевојке које ће међу фудбалерима дијелити правду.

- По први пут Соколац је добио женске судије. И раније је постојала таква иницијатива, али то се није остварило. Надам се да ће дјевојке истрајати у овом послу и да ће имати богату каријеру. У Сарајеву су полагале теоријски дио, да би затим на нашем стадиону имале прилику да суде у једном мечу. Показале су завидно знање, и нисмо им нашли

30

СПОРТ | карате | фудбал

ниједну замјерку. Велике заслуге припадају и њиховом тренеру Милошу Јанковићу, који им је помогао око припрема за ово полагање. Желим им да вјежбају, суде и постигну што бољу каријеру, истакао је Вукојичић. Невена је како каже одувијек вољела фудбал. Тренира фудбал, а од сада ће имати привилегију да буде и судија на терену.

- Још као дјевојчица играла сам са дјечацима фудбал. По завршетку средње школе вратила сам се у Соколац, гдје сам почела да тренирам у Женском фудбалском клубу „Соколац“. Наша екипа се такмичи у Првој лиги Републике Српске. Окупља петнаестак дјевојака. Пошто тренирам фудбал, није било тешко савладати сва правила фудбалске игре, изјавила је Невена. Анђела Јанковић је такође чланица Женског фудбалског клуба.

- Посао за који смо се опредијелиле је јако занимљив. Планирам да се усавршавам и да суђење буде временом све боље и боље, рекла је Анђела. Моћ да звиждуком пиштаљке зауставе 22 младића на фудбалском терену имаће и Маријана Амовић. Како каже, ужива у овој игри и радује се свом новом позиву.

- Тренирам фудбал око двије године. За посао фудбалског судије, одлучила сам се на приједлог тренера Милоша Јанковића. Захвална сам му на томе, јер фудбал волим да гледам и да играм, а сада сам имала прилику да се ближе упознам са свим правилима ове игре, истакла је Маријана. Ове дјевојке су положиле тест и како кажу, сада успјешно могу да суде и мушкарцима. У овом свијету, који тврдоглаво тежи укидању свих неписаних и писаних правила, увелико се десило да су у фудбал ,,упловиле” и жене. Лопта ће заувијек бити именица женског рода, без обзира на њену величину и шару. Признали то или не, фудбал је мушка игра, која ипак није успјела жене да изостави. Надамо се да ће даме истрајати у овом необичном позиву, желимо им пуно успијеха. Б.АРБИЊА

МАЈ 2017.

БРОЈ 226