15. јуна, 1949. изашао је први број Искре. Две године после рата, након великог губитка другова (после вероломне предаје из Корушке, од стране Енглеза разоружаних људи) на Кочевском рогу, после успешног супротстављања комунистима у току четири године грађанског рата, те повлачења под оружјем и непобеђени из Отаџбине у мају 1945; они чијим су предвиђањима догађаји дали потпуно за право и стога - упркос тешким околностима избеглиштва - снажног духа и високог морала, а у дубокој вери да имају шта да кажу у одбрани нашег суштинског, а тешко угроженог, народног и националног интереса, напором и жртвом своје готово породичне заједнице - покрећу и штампају Искру. „Људи траже слободу, а слобода људе" - стоји у заглављу овог часописа. Слобода која обавезује, слобода која тражи истините и аутентичне људе. Човек надахнут таквом слободом, већ је удахнуо озон вечности; отуда и не чуди толико дуго трајање овог часописа у пролазности.