Issuu on Google+

стр. 12

17. август 2012.

ДОЛАЗИ КРИЗА ХРАНЕ

www.novine.in.rs, е-пошта redakcija@novine.in.rs

Петак, 17. август 2012. год.

ПРВО ЗЛАТО ЗА СРБИЈУ На Олимпијади

у Лондону

Жички духовни сабор ПРЕОБРАЖЕЊЕ 2012.

е љ е ед РЕДЕ н а В Тем ИКО Л КО ЈИ И РБ . 6 С У стр

МЛ

И Д А

НАЈЗНАЧАЈНИЈА КУЛТУРНА МАНИФЕСТАЦИЈА стр. 20

Олимпијци Сабор у Гучи

стр. 26-27

стр. 16-17


2

17. август 2012.

Рационализација трошења средстава из градског буџета

Б Е З Н О В И Х ЗАПОШЉАВАЊА Корисницима буџета забрањено давање налога за исплату и склапање уговора за јавне набавке мале и велике вредности, пријем радника у радни однос и продужавање постојећих уговора о раду Искуство из претходних година показује да је припадност некој од политичких партија на власти најбоља препорука за добијање сигурног радног места. Највећи број запослених у току мандата већине на власти држи се у послушности на основу уговору о раду који се продужава сваких неколико месеци, а најпослушнији се у стални радни однос примају пред крај мандата, или у време док још није извршена потпуна примопредаја власти. И док у време благостања то не представља превелики проблем у периодима кризе и осиромашеног буџета може да направи велике проблеме онима који преузимају одговорност за вршење власти. Ако се томе дода и коришћење правног вакума за реализацију разноразних тендера онда је оправдан страх долазеће власти да би из градског буџета могла да се одлију знатна средства. Иако је протоколарна примопредаја у Краљеву извршена пред телевизијским камерама остало је да се међу принципима на којима почива актуелна коалиција на власти реализује онај о писаној примопредаји власти. Из страха о могућим злоупотребама свим одељењима Градске управе, директним и индиректним корисницима буџета и јавним предузећима из Кабинета градоначелника последњег дана јула упућен је допис са упутствима како да се понашају како би се избегло ненаменско трошење средстава из ионако танког буџета града. Обзиром да је у Србији и раније била присутна лоша пракса примопредаје дужности за све именоване и изабране званичнике у локалној самоуправи швајцарска влада је још 2006. године суфинансирала пројекат израде Протокола о поступку примопредаје дужности и службених аката. У сачињавању наведеног протокола учествовала је и општина, сада град Краљево, преко Сталне конференције градова и општина. Ово је ура-

ђено да би се обезбедио континуитет у вршењу власти и како би политички званичници схватили потребу за формализованом и подробном примопредајом дужности у интересу локалне самоуправе и већине њених грађана.

Имајући у виду ове чињенице, а обзиром на индиције да може доћи до ненаменског и нерационалног трошења средстава и запошљавање на свим нивоима за које је надлежан град, корисницима буџета и јавним предузећима

упућен је допис којим се забрањује давање налога за исплату и склапање уговора за јавне набавке мале и велике вредности, као и пријем радника у радни однос, продужавање постојећих уговора о раду и слично. Две недеље раније по пријему и обради извештаја свим субјектима је достављено додатно појашњење у коме се наводи да се плаћања по основу зарада и режијских трошкова, као и раније склопљени уговори о јавним набавкама, нормално реализују, а да се убудуће о свим јавним набавкама пре реализације обавести писмено Кабинет градоначелника, односно Савет за привреду и финансије. Из Кабинета градоначелника поручују да су наведене мере предузете из разлога рационализације и контроле трошкова у свим одељењима Градске управе, установама и јавним предузећима која се финансирају и суфинансирају из буџета градам, односно чији је оснивач град Краљево.

Издавач: НИП „КВ-АРТ ПРИНТ“ д.о.о. Краљево, Милоша Великог 14/1 Адреса редакције: 36000 Краљево, Милоша Великог 14/1, тел. 036/321-937 Уређује: Редакцијски колегијум Техничко уређивање и фотографије: „АРТ“ Агенција за визуелне комуникације Лист излази петком. Рукописи се не враћају. Е-пошта: redakcija@novine.in.rs www.novine.in.rs


3

17. август 2012.

Одложена прва седница Градског већа

НЕСУГЛАСИЦЕ НА СТАРТУ? Због неслагања око дневног реда одложена прва седница Градског већа на којој је требало решити велики број питања од значаја за функционисање града Иако је од мајских избора за представнике органа локалних власти прошло већ више од три месеца Градско веће, чији су чланови изабрани на последњем заседању Скупштине града, још није почело да ради. И као што је то био случај са конституисањем скупштинског сазива већ на самом почетку појавили су се проблеми који су довели до отказивања прве редовне седнице. Пре почетка седнице, заказане за претходни петак, требало је да се одржи консултативна седница којој би поред председника, заменика и чланова Градског већа присуствовали председник и секретар Скупштине града са заменицима као и начелници одељења за скупштинске послове, привреду и финансије, урбанизам, грађевинарство и стамбено-комуналне делатности, јавни павобранилац, заштитник грађана и представници стручне службе Одсека за послове Градског већа. Дан пред одржавање седница је отказана као и следећа планирана за прошлу среду. Тако је изостало разматрање предлога и доношење решења о утврђивању појединачних ресорних задужења Градског већа, предлога о образовању радног тела за разматрање предмета по жалбама и разматрање извештаја Завода за јавно здравље о хигијенској исправности воде за пиће из градског водовода и квалитета ваздуха у току јуна. Према подацима из извора блиских нашем листу сазнајемо да је дошло до неслагања појединих чланица коалиције по питању утврђивања дневног реда за седницу на којој је требало донети и решење о образовању Стручне комисије за давање у закуп пословног простора којим газдује локална самоуправа. Тако ће се тек на некој од наредних седница бирати најбољи понуђач за давање у

Са једне од ранијих седница Градског већа закуп јавних површина за постављање покретних тезги за продају кокица, семенки, кестења, кикирикија и друге зрнасте робе, књига, новина, часописа, производа старих и уметничких заната и домаће радиности, као и апарата за продају индустријски пакованог сладоледа. Евиденција могућег материјала за седницу Градског већа садржала је чак 55 тачака, а с

правом се може очекивати да ће број проблема које треба решавати до следеће седнице бити знатно већи.

Ресорна задужења Приоритетна област рада градоначелника Краљева Драгана Јовановића, који председава и седницама Градског већа, тре-

бало би поред праћења и координације рада Градске управе, да буде контрола изворних прихода локалне самоуправе и буџета града. Заменик градоначелника Милун Јовановић, који је по функцији члан Градског већа, у наредном мандатном периоду требало би да се бави интензивирањем сарадње са градовима и општинама у земљи и иностранству сакојима град Кра-

Одржана седница Градског већа

ДВА НОВА ЧЛАНА ГРАДСКОГ ВЕЋА Прва седница Градског већа која је требало да се одржи претходне недеље одржана је у четвртак. Само пола сата било је довољно члановима већа да усвоје једногласно усвоје све тачке дневног реда планираног за прву седницу уз допуне које су се односиле на промену статута града и Јавног комуналног предузећа „Пијаца“ и доделу финансијске помоћи Смучарском клубу „Краљево“.

Одељењу за скуштинске послове и Градском већу прослеђена је Одлука о изменама Статута Јавног комуналног предузећа „Пијаца“ којом се у целости брише члан 22 и отвара могућност да за директора може бити именовано лице које поред општих послова утврђених законом испуњава и услова да има шести или седми степен стручне спреме правне, економске, машинске или пољопривредне

струке са четири године искуства у струци. Усвојен је и предлог да се Скупштини упути захтев за промену Статута града Краљева у смислу да се за два повећа број чланова Градског већа „који би били задужени за одређене области из надлежности града, а што би допринело његовом даљем развоју и сврставању у категорију великих, савремених и јаких центара у региону“.

љево има успостављене партнерске везе. Комуналне делатности и рад јавних предузећа и јавних комуналних предузећа, као и активности у области урбанизма и грађевинарства, убудућеће се одвијати под будним оком Владимира Павловића, док ће прим. др Гордана Стојковић контролисати примарну здравствену заштиту, заштиту животне средине, социјалну политику, здравство и дечју заштиту. У делу посла помагаће јој члан Градског већа Миљан Васиљевић. Очигледно је да напредњаци желе да под контролом држе финансијске токове тако да ће одговорност за управљање пројектима, јавним набавкама, инвестицијама, развојем градских ресурса и сарадњом са Владом Србије у циљу реализације пројеката преузети Маја Мачужић. Уз све ово преузеће и део послова из области сарадње са градовима и општинама у земљи и иностранству са којима Краљево има успостављене везе. Новица Гаговић је задужен за област руралног развоја, пољопривреде и рада месних заједница на сеоском подручју, Бојан Радибратовић за област омладине, спорта и физичке културе, основног и средњег образовања, а Милош Угреновић имовинско правних односа. Одговорност за активности у области културе, науке и сарадње са високошколским установама требало би да преузме Миша Милосављевић, док би Силвије Јовић поред привреде и предузетништва преузео и део послова везаних за спорт, омладину и физичку културу. У деветочланом Градском већу већину чини коалиција окупљена око СПС којој су се придружили ДСС и УРС. Све више се говори о проширењу за још два члана, по једним из СНС и ДСС. Е.И.Н.


4

17. август 2012.

Заменца градоначелника пољског града

ПОНОВО ПРУЖЕНА Седамдесете године прошлог века карактерише интензивна сарадња Краљева са многим градовима у земљи и иностранству. Некако у то време успостављени су пријатељки односи и са пољским градом Зелена Гора. После пада Берлинског зида, и свих потреса који су се дешавали у Европи, поебно на просторима бивше Југославије, сарадња је полако јењавала да би у потпуности била прекинута деведесетих година. Остали су само појединачни контакти пријатеља који су се потајно надали да би једног дана могла да буде обновљена. Најактивнији у покушајима да обнови сарадњу са некада пријатељским градовима био је Хаџи Момир Бакрачевић који је и основао Удружење грађана „Пријатељство за нова времена“. Сарадња Краљева са Зеленом Гором интензивирана је током последњих пет година. За то време актуелни заменик градоначелника Зелене Горе Виолета Харезлак боравила је у Краљеву четири пута, а сваки долазак био је покушај да се домаћинима пренесу искуства овог града са пута њихове земље према Европској унији. На основу онога о чему говори Виолета Харезлак може се закључити да је имало шта да се научи. Краљево и Зелена Гора су градови са приближно једнаким бројем становника, али са веома великим разликама кад је у питању развијеност и многи аспекти живота. За разлику од Краљева становници Зелене Горе непосредно бирају градоначелника који сам предлаже најближе сараднике. Тако се на месту заменика нашла и Виолета Харезлак као нестраначка личност која је на тој функцији већ други мандат. Добила је више гласова од свих осталих одборника због велике популарности коју ужива међу бирачима, а која је последица чињенице да у делокруг њеног рада спадају просвета, култура, спорт, туризам и

- Иако Краљево и Зелана Гора имају приближно исти број становника буџети два града се знатно разликују. - Спортска дворана са 5000 места и затворени базен под истим кровом саграђени за само годину дана. - У Зеленој Гори нема незапослених

Виолета Харезлак, заменица градоначелника Зелене Горе социјална политика, а који троше 70 посто градског буџета. - Мој наступ и контакти са житељима се разликују од уобичајених, јер учествујем у свим приредбама, плешем, учествујем у утакмицама и блиска сам са житељима Зелене Горе, па ме као такву и препознају. Спортски сам тип, са становништвом играм фудбал и учествујем са њима у свим манифестацијама – каже Виолета. Учесник је великог ускршњег хуманитарног концерта на коме песмом настоји да помогне у прикупљању што веће количине новца. И поред многих обавеза које има на послу успева да учествује у плесним конкурсима, а није ништа необично да новац прикупља и

прањем прозора на неком од зеленогорских објеката. Зелена Гора је, објашњава Виолета, динамичан град у коме егзистира један од већих пољских универзитета са око двадесет хиљада студената. Град се интензивно развија и већ је постао тесан у својим границама, нема места за изградњу нових објеката, па градоначелник има задатак да у следеће две године пронађе локације и прошири град који има две велике индустријске зоне у које се насељавају нови предузетници. У град долази све већи број младих људи који ту желе да наставе живот, па су представници локалне управе дошли на идеју да позову све угледне личности, међу којима бискупа и ректора универзитета, да искористе свој утицај и

ауторитет да убеде приградско становништво да се због реализације заједничких интереса укључи у град. Велико достигнуће градоначелника, и гарнитуре која му помаже, је просвета у коју се доста улаже и која даје добре резултате. Систем образовања на свим нивоима показао се као изузетан, чак најбољи у Пољској. Виолета Харезлак је склона веровању да до одређеног нивоа није тешко доћи, али је тешко дуго остати на њему.

Краљево Сваки нови долазак прилика је да се примете разлике, али и упореди живот у Краљеву у односу на Зелену Гору. - Сваке године Краљево из-

гледа све лепше. Возе се бољи аутомобили, а приметно је да је земља отишла напред. Приметно је да је град жив, да има доста грађана на шеталишту које је пуно, увече све живи, док у Зеленој Гори није тако. Људи су се преселили у тржне центре где имају комплетну понуду, од куповине и ресторана до биоскопа, а веома леп централни трг је практично празан. Проблем са пресељењем становништва у тржне центре карактеристичан је за целу Европу, на шта су приликом доласка у Зелену Гору указали и гости из Лондона. Проблем враћања становништва у центар града је све теже решив, па је лепо видети у Карљеву да то није тако и да је град жив – прича Виолета.


5

17. август 2012.

Зелена Гора пети пут у Краљеву

РУКА САРАДЊЕ Оваквом стању у многоме доприноси и погодна клима која се знатно разликује од пољске. Зеленогорски центар града заживи у време великих празника, Божића, Ускрса и Винобрања кад се на њему одржава велики број различитих манифестација, изложби рукотворина и продаја различите хране. Заједно са становницима градоначелник пева божићне песме, а све то доприноси стварању специфичне пријатне атмосфере.

када се објави у свету да је град у плусу и на вишој позицији, поготово у време кризе када рејтинг многих других градова пада, представници значајних светских банака долазе и сами нуде кредите. При одлучивању за подизање кредита смо веома опрезни, јер је лако узети паре, а тешко отплатити – каже Харезлак.

Зараде запослених

Сарадња два града Као и сва четири претходна пута заменик градоначелник Зелене Горе долази са пруженом руком сарадње. Од представника власти у Краљеву очекује да кажу у којим областима им је помоћ најпотребнија. На путу према Европској унији Пољаци су много учили од земаља које су већ биле чланице, а сада стечена знања и искуства желе да пренесу Краљевчанима. У том смислу радна група која би била посвећена неком проблему добродошла је у Зеленој Гори која има развијене партнерске односе са многим градовима изван Пољске. Румуни су већ применили искуства у расподели социјалне помоћи, Словаци научили како функционишу обданишта која у Зеленој Гори функционишу у оквиру стамбених зграда. - Локална управа је саградила обданишта и дала приватним лицима на управљање. Жеља нам је била да деца буду што ближе својим родитељима, а да то сам град не кошта много. Резултат оваквог рада, који смо видели у суседном Вроцлаву, допринео је да сва деца до поласка у школу буду смештена у обданиште – каже Харезлак. Захваљујући повољном географском положају и близини границе са Немачком успоставили су партнерске односе са градом у овој земљи, а има партнерских градова и у другим земљама. Немачки градови су

Зоран Бојанић, Виолета Харезлак и Драган Јовановицћ веома заинтересовани за сарадњу, па је прилика да посредством Зелене Горе успоставе партнерске односе и са Краљевом. Све су ово теме разговора са челницима Краљева о чему је, по повратку у Пољску, већ информисан и градонаћелник Зелене Горе.

Први утисци Мало је чудно да има толико људи на улици. Вероватно је то због годишњих одмора. Још је чудније је да увече има више људи који контактирају, пију кафу, сусрећу се на променади. Атмосфера на шеталишту је веома симпатична и они који у касним вечерњим сатима седе и не размишљају да иду кући. У Зеленој Гори у касним сатима сви су код куће, а раст стандарда је допринео да се отуђеност појави у већој мери.

Поређења Највећа инвестиција у Зеленој Гори је изградња хале за одржавање спортских такмичења и других манифестација. Под једним кровом, у облику раширених крила лептира, нашли су се спортска дворана са пет хиљада седишта и базен са аквапарком који има најдужи спуст у читавој Пољској. Тендер за избор најповољнијег извођача подразумевао је да он уједно буде и пројектант како би се избегли неспоразуми који би могли да утичу на продужетак рокова градње. Иако у целом региону нема тако велике и модерне спортске хале у Зеленој Гори размишљају о проширењу и повећању броја седишта за посетиоце. Инвестиција је вредна 40 милиона евра, а радови на изградњи завршени су за само годину дана. У финансирању изградње учествовали

су Европска унија и град Зелена Гора задуживањем код пословних банака. - Кад смо подизали кредит добили смо веома повољне услове, јер се сваке године градска управа подвргава процени кредитног рејтинга, располагања буџетом и проходности новца. Добили смо веома добру оцену од стране енглеске фирме која врши контролу, а то нам омогућава да добијемо кредите под повољним условима у било којој светској банци, што без овога не би било могуће. Ипак, сваке године се подвргавамо новој контроли, а ако би рејтинг пао морали би остатак кредита да враћамо под знатно неповољнијим условима – објашњава Харезлак. Зелена Гора је град по величини сличан Краљеву. Има 120 хиљада становника и буџет од

150 милиона евра што је скоро четрдесет пута више него краљевачки. Седмдесет посто, или око 100 милиона евра, под директном је контролом заменика граоначелника и највећим делом усмерен на просвету. Пошто располаже највећим делом буџета Виолета Харезлак је подвргнута и најстрожијој контроли. Зато настоји да са што мање пара постигне што боље резултате. Тако су у оквиру пружања социјалне помоћи пронађена решења која са мање пара одржавају исти ниво социјалног статуса. - Процени кредитног рејтинга града претходе три дана испитивања потребне документације. То су врло стресни тренуци за све који чекају да виде да ли су добили плус или минус. Зато и градоначелник много води рачуна о буџету, јер

Иако се на нивоу земље незапосленост креће у границама између 10 и 11 посто у Зеленој Гори нема незапослених. Просечна плата запослених на буџету је око 800 евра, што је слично ситуацији од пре десетак година када земља није била чланица Европске уније. У међувремену малопродајне цене готово свих производ су порасле, па се живи теже него раније. - Тако смо дошли у ситуацију да чистачице и чувари по школама живе на ивици егзистенције, па већ од септембра морамо да пронађемо начин да им се повећају плате. Још не знам како, али ћу свакако морати да направим прерасподелу у буџету, јер се стално повећавају плате учитељима и наставницима, али не и помоћном особљу – каже Виолета. Посета делегације Зелене Горе Краљеву отворила је нове могућности за сарадњу. Представницима локалне управе остаје да проанализирају колико су раније посете допринеле побољшању живота грађана и да ли нова искуства отварају нове могућности. Већ у септембру делегација Краљева боравиће у Зеленој Гори. Да ли ће то бити само још једна посета фестивалу вина, или начин да се дође до нових искустава која би помогла побољшању живот Краљевчана видеће се ускоро. Чини се да досадашња сарадња није дала значајније резултате на најзначајнијем, привредном плану. Е.К.Н.


6

17. август 2012.

Поводом Међународног дана младих

КОЛИКО ВРЕДЕ МЛАДИ У СРБИЈИ Иако се због негативних демографских кретања смањује број младих у Србији, али и у Европи, они и даље представљају будућност и значајан ресурс друштва

Међународни дан младих 12. август у свету се обележава од 1999. године. Обележавање у Србији отпочело је неколико година касније, 2007. када је основано Министарство омладине и спорта. Ове године обележава се под мотом успостављања бољег света кроз партнерство са младима. Принцип по коме Министарство омладине и спорта Републике Србије сарађује са младима заснован је на партенрству за бољи свет, јер се показало да кад млади мењају свет он се дефинитивно мења на боље. У тренутку када је основано

Министарство за омладину и спорт у Србији није постојала Национална стратегија за младе чији је рад институционализован кроз само пет Канцеларија за младе које су основане као пилот пројекти. У настојању да се створе системски и одрживи оквири и поставе темељи за развој омладинске политике током следећи пет година усвојена су значајна стратешка документа. Први је Национална стратегија за младе усвојена 2008. године. Већ следеће усвојен је Акциони план за спровођење националне стратегије, а 2010. изузетно

Млади у Србији Последње анализе рађене у оквиру Европске уније показују да је просечан млади Европљанин до 24 године већ завршио школовање, волонтира пет сати недељно и има план како ће изгледати његов живот у наредних пет година. Просечан млади житељ Србије има 24 године, завршио је факултет или средњу школу и тражи посао. Нема јасну визију како ће изгледати његов живот ни за две, а камоли за пет година. Србија је и даље на зачељу листе земаља са бројем високообразованих грађана и грађанки, док млади чине чак 50% од укупног броја незапослених. Сваки трећи студент планира да, након што дипломира, заувек напусти Србију. Процентуално највећи раст сиромаштва у претходном периоду забележен је управо код младих узраста од 19 до 24 године.

важна Стратегија каријерног вођења и саветовања. Рад министарства крунисан је прошле године усвајањем првог Закона о младима који је Србија икада имала. У укупној структури становништва Србије, а сличан однос је и у земљама Европске уније, млади учествују са 20 процената. Иако се због негативних демографских кретања тај број код нас, али и у Европи, смањује млади и даље представљају будућност и значајан ресурс друштва.

стратегије за младе“ истакнута као пример добре праксе. У токо израде националне стратегије дошло се податка да млади имају велике дилеме око тога шта треба да раде у будућности и како да се професионално определе како би што лакше нашли посао, јер је данас запошљавање питање број један за младе у Србији. Све то утицало је да се Министарство усмери на развој Стратегије каријерног вођења и саветовања.

Национална стратегија

Закон о младима донесен у широком конуслтативном процесу препознаје оно што се у међувремену на терену дешавало, а то су локалане канцеларије за младе којих данас има 133. Препознаје и друге институционалне оквире као што су локални акциони планови који омогућују да се национална стратегија спроводи. Суштина докумената је да се систематски планира шта ће се и како радити и развијати да би се што боље искористили постојећи ресурси и сви заједно радили на остваривању циљева. Закон је кроз два подзаконска акта, евиднецију удру-

Влада Србије је усвојила Националну стратегију за младе у веома широком консултативном процесу у коме је, поред Министарства омладине и спорта, учествовало 15 министарства, 47 организација цивилног друштва, 16 хиљада младих и бројни стручњаци. Овакав начин припреме стратегије препознали су Савет Европе и Европска комисија, па је Србија, као једина земља у региону која 2007. године није имала националну стратегију за младе, у приручнику „Како развити националну

Закон о младима

жења младих и финансирање омладинског сектора и невладиних организација, регулисао врло важне ствари у омладинској политици. Посебно је значајна подршка међународних партнера кроз настојања да се препознају као нешто што је релевантно за младе у Србији. Канцеларија за младе Врло битна институција која помаже Министарству су локалне канцеларије за младе које кроз локалне акционе планове спроводе националну стратегију на локалном нивоу. У Србији постоје и 104 локална савета за младе која чине удружења младих, удружења за младе, институције које се баве младима, а сви заједно уз координацију раде на побољшању живота младих на локалном нивоу. Фонд за таленте Фонд за младе таленте Републике Србије је у последње четири године, у настојању да заустави „одлив мозгова“ кроз 13 конкурса, наградио и стипендирао 8400 ученика средњих школа и студената. И.Н.


7

17. август 2012.

Поводом почетка примене Закона о младима

НЕОПХОДНА АКТИВНИЈА УЛОГА МЛАДИХ - Омладинска мрежа Г17 плус иницијатор за доношење Закона о младима. - Краљево једини од већих градова у Србији који нема Канцеларију за младе Проблеми младих били су, мање или више, тема којом су се бавили политичари у нашој земљи у мери колико им је то у одређеној ситуацији одговарало. Доношени су многи закони у којима се повремено указивало и на начине побољшања положаја младих, а први пут је у време мандата претходне владе у Србији донет Закон о младима који је почео да се примењује у јануару ове године. Програм Омладинске мреже Г17 плус из 2004. године је као један од основних задатака подразумевао баш доношење овог закона. Први пут су се на инцијативу председништва мреже чији члан је био Марко Крндија, каније шеф одброничке групе Уједињених региона Србије у Скупштини града, окупиле невладине организације, политичке странке, ђачки параламенти и друге структуре које се баве младима, са јединим циљем да се коначно направи нацрт који би ушао у јавну расправу и коначно био усвојен у Скупштини Србије. Министарство омладине и спорта је расписало јавни позив, а невладине организације добиле прилику да регионално организују округле столове на којима би млади давали предлоге о томе шта треба да се уврсти у закон. Свеобухватни нацрт је поново после јавне расправе коначно усвојен у Скупштини Србије. - Касније су се све политичке партије позивале на то да су биле иницијатори, и да су то изгурале, иако је то била идеја Омладинске мреже Г17 плус. Ми смо били иницијатори, дали предлог Министарству омладине и спорта и онда је све кренуло – каже Крндија. Читав процес је трајао пуне четири године како би законом било обухваћено све што је важно и како се не би правиле грешке, а коначну верзију у Уједињеним регионима Србије сматрају изузетно квалитетном. Идеја младих Краљева, који су активно учествовали у креирању закона, била је да се, као и у многим градовима Србије, отвори Канцеларија за младе као место на коме би могли да се окупљају,

износе идеје и траже помоћ у решавању проблема. Било би то место на коме би, на основу квалитетних идеја, писали пројекте са којима би аплицирали код домаћих и иностраних фондова. До тога ипак није дошло. - Краљево је једини велики град у Ср��ији који нема Канцеларију за младе. Из наше идеје проистекао је предлог Градском већу да се отвори канцеларија, али за то није био политичког слуха, а тадашњи градоначелник није желео да помогне да се она отвори – каже Крндија. Омладинска мрежа Г17 плус је у то време преко Министарства за омладину и спорт успоставила контакт са холандском амбасадом у Београду која је била спремна да учествује у опремању Канцеларије и измиривања трошкова једног запосленог радника у трајању од годину дана. Услов је био да локална самоуправа обезбеди адекватан простор у ужем центру града како би био приступачан што већем броју младих. - Градоначелник је обећао да ће то да обезбеди и писмено обавести министарство у које је стигао предлог да се канцеларија отвори у просторијама Културног центра „Рибница“ што је за инвеститора било неприхватљиво – објашњава Крндија и подсећа да Омладинска мрежа није желела да одустане од ове идеје, па је уз посредство Министарства за омладину и спорт уследио други круг разговора са градоначалником, али и са Холанђанима. Како од локалне самоуправе није било никаквог одговора на предлог да се обезбеди једна просторија у згради Градске управе Холанђани су средства намењена омладини Краљева усмерили у Крагујевац. Тако је овај град, који је већ имао регионалну Канцеларију за младе добио, како кажу млади Уједињених региона Србије, још једну, краљевачку. - То је поражавајуће за град Краљево, а и за мене као младог политичара, јер нисам имао снагу ово спроведем, као што ни шест наших одборника у Скупштини града нема снагу битније да мења овај град - каже Крндија. У Омладинској мрежи верују

Марко Крндија да камен спотицања није био простор, већ страх да би на челу Канцеларије могао да буде неко из Г17 плус и усмерава њену политику према интересима ове странке. Одсуство политичке воље још једном је нанело велику штету управо онима који се налазе на првом месту у вербалном залагању политичара готово свих странака. - Не бих желео да само у кампањи неко извуче као адут младе и да се бави младима, а да се прича заврши на исти начин. Ми смо се константно бавили младима у целом мандату, али нисмо имали снагу да нешто битно променимо – каже Крндија. Закон јасно дефинише различите области живота младих, пре свега образовање са основним циљем да се што више школованих младих стручњака задржи у земљи. То се може остварити једино ако им се обезбеде одговарајућа радна места. - Закон предвиђа да се младим људима помогне у самом старту преко старт-ап кредита под повољним условима који би им омогућавали да започну соп-

ствени бизнис и тако створе услове за запошљавање других младих људи. Највећи проблем у Србији генерално је запошљавање, а решавањем овог проблема створиће се повољни услови да млади почну да живе нормално од свог рада и не одлазе у друге земље. Све смо старије друштво, а ако оно мало младих што вреди оде тамо немамо никакву перспективу – изричит је Марко Крндија. Општа је констатација да млади нису много упознати са новинама које доноси закон, јер се о томе није довољно говорило ни писало у средствима информисања. Нису показали ни превелики интерес да укажу на његове предности, или евентуално мане. У Омладинској мрежи преовладава мишљење да би требало да се активирају, више ангажују, и да укључивањем у политичке токове почну сами да одлучују о својој судбини. - У политици и другим друштвеним сферама требало би да раде на отклањању проблема који су евидентни, и којих су свесни, а не само да седе код куће и причају

да су незадовољни јер им држава ништа не пружа. У суштини нису се ни потрудили да узму ствар у своје руке. Да ми је неко пре десет година рекао да ћу да уђем у политику ја не бих веровао. Али, сам схватио да је то једини начин да се у Србији каква је данас утиче директно на отклањање проблема младих. Да сам седео код куће дешавало би ми се исто што и младима који данас мисле да не могу да промене друштво. Мислим да је то велика грешка. Једино они могу да промене друштво, али то захтева њихово ангажовање, да се лате посла, прикључе и не траже изговоре него да помогну у том послу – каже Крндија. Иако положај младих није на завидном нивоу Омладинској мрежи верују да ће се веома брзо створити шанса да се и у Краљеву живи боље. - Привреда ће почети да ради, а надам се да ће доћи један већи инвеститор који ће то све да поткрепи. Највећи пораз за Краљево је када млад и школован човек оде из града – каже Крндија и понавља да је управо на предлог његове одборничке групе у Скупштини града усвојен предлог о додели помоћи свим породиљима до навршетка прве године животе детета. Иако је овај предлог усвојен и почео да се примењује од почетка ове године Марко Крндија није задовољан. - Предлагали смо да породиље примају по 20 хиљада динара месечно, а помоћник градоначелника за социјална питања је стопирао целу ствар. Увео је социјалну категорију и ограничио да помоћ може да добије само породиља из породице у којој примање не прелази републички просек. То је лоша одлука и ми ћемо на некој од следећих скупштини тражити измену у смислу да нема ограничења у социјалном смислу и да свака породиља која на свет донесе једног новог Краљевчанина добије помоћ која би трајала годину дана – каже Крндија, члан председништва Омладинске мреже Уједињених региона Србије. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић


8

17. август 2012.

Најбољи краљевачки студент

УСКОРО ДОКТОР НАУКА - Природна радозналост је у основи свега, да знате да учите, да сте амбициозни, да видите шта су ваши потенцијали. Треба да будете упорни и енергични и да волите оно што радите Још од првих школских дана сестре Мирјана и Јелена Брајковић показивале су велико интересовање за математику. Са школских, општинских, окружних и републичког такмичења увек су се враћале са наградама. Мирјана је својевремено освојила и треће место на Балканијади у Атини. Све то утицало је да као врло младе напусте Краљево и без полагања пријемног испита упишу Математичку гимназију у Београду која је давала изузетно добар основ за даље школовање. Конкуренција међу друговима у одељењу, које су чинили најбољи ученици из целе Србије, била је веома јака, па је Јелена рано схватила шта значи озбиљно радити и трудити се. Иако се после завршене математичке гимназије већина њених другова одлучила да настави студије на Електротехничком и Природно-математичком факултету Јелена је кренула другим путем и уписла архитектуру. - Волела сам да цртам и било ми је потребно да се изразим на тај начин. Волим инжињерњство, а архитектура је спој науке, логике и уметности. Све то је идеално спојено у архитектури која балансира између изведене науке и уметности – каже Јелена и тврди да је уживала у сваком тренутку на студијама и поред напора које су изискивале. Настава је интензивна, а стално присуство студената на предавањима и вежбама неопходно током читавих студија, тако да су створени услови за много квалитетније и стабилније знање. Већ 2009. године је са одличним успехом завршила основне студије и стекла звање инжењера архитектуре. - Одмах сам уписала докторске студије јер ми је било јасно да још имам енергије за студирање и да то није крај, да хоћу да истражујем. Поред студија радим још много других ствари што се не одражава на студирње – каже Јелена. Докторске студије трају три године након чега следи пријава докторске тезе и израда доктората. До стицања највишег

Јелена Брајковић звања потребно је, после завршених основних студија, четири до шест година интензивног и озбиљног рада. Зато се ваљада на овај корак и одлучује свега петнаестак студената различитог узраста сваке године. Паралелно са изучавањем савремених технологија у архитектури бавила се израдом различитих пројекта на основу конкурсних задатака, а активно је укључена у међууниверзитетску и међународну сарадњу. Преко ректората Универзитета обавља различите послове везане за универзитет и рад са младим научницима. - За Музеј града Београда радим дизаjн изложби и разних штампаних издања, а тренутно радимо на изложби која ће могуће представљати Србију у Лондону за време Олимпијских игара – каже Јелена. Поред стипендије града Краљева за време основних студија Јелена је била и стипендиста

Министарства науке и образовања и Републичке фондације за стипендирање научног и уметничког подмлатка Србије. За досадашње резултате, каже, може да захвали само великом раду од најранијег детињства. У том периоду најбитније је ангажовање родитеља који у детету буде интересовање и природну радозналост. - Природна радозналост је у основи свега, да знате да учите, да сте амбициозни, да видите шта су ваши потенцијали. Треба да будете упорни и енергични и да волите оно што радите. Ја не могу да замислим да посветим толико времена и енергије нечему што ме у суштини не занима – каже Јелена уверена да коначан успех чини сплет различитих ствари. На првом месту је ентузијазам, енергија и интелигенција која омогућава да се брзо учи. Тек онда долази концентрација и усмереност на оно што се ради. - Ако тако функционишете онда стварно можете да постигнете све. За време студија сам апсолутно стигла и ��а излазим и

да се дружим, а да сам имала више енергије од других јесам, што је за мене потпуно природно – наглашава Јелена. Отуда и порука младима да пре него одлуче којим путем кренути добро рaзмисле шта желе од живота, како себе замишљају у будућности и колико могу у себи да пробуде природну радозналост. Тек онда да почну да раде оно што воле и буду упорни и стрпљиви, јер пут према успеху није увек лак. - Кад завршим докторат волим да се бавим научним радом кроз праксу на конкретним примерима. Докторат не треба да служи само науци, него да се кроз технологију повежем са неким гранама индустрије – каже Јелена. Још као студент учесник је различитих семинара у иностранству које је у крајњем случају опредељење многих младих људи. Јелена верује да млади и успешни људи не треба да буду везани само за оквире своје земље. Треба да се повезују са вршњацима у иностранству, јер се најбоље учи кроз међународну сарадњу. Е.И.Н.

Међународна сарадња

СТУДЕНТИ ИЗ ПОЉСКЕ У КРАЉЕВУ Гост краљевачког „Пријатељства за нова времана“ била је петочлана експедиција студената из Зелене Горе која се овде зауставила на путу дугом осам хиљада километара кроз више европских земаља. На пут су изнајмљеним комби возилом, адаптираном за спавање, кренули преко Аустрије, Словеније, Хрватске и Босне и Херцеговине до Србије, а њихов долазак председнику Удружења „Пријатељство за нова времена“ Хаџи Момиру Бакрачевићу најавили су чланови пољске делегације која је пре десетак дана боравила у Краљеву. После краћег задржавања у просторијама удружења у пратњи домаћина обишли су град, а пут према Црној Гори

наставили преко Жиче где су посетили средњовековни манастир. Свих петоро Пољака студенти су различитих факултета

на универзитету у Зеленој Гори, а после Црне Горе пут их води преко Албаније, Грчке, Бугарске, Мађарске и Словачке, назад у Пољску.

Пољски студенти у просторијама Пријатељства за нова времена


9

17. август 2012.

Амерички војници отклањају последице земљотреса

ПОМОЋ НАЦИОНАЛНЕ ГАРДЕ ОХАЈА - Тридесет припадника Националне гарде Охаја и двадесет припадника Војске Србије до 22. августа радиће на реконструкцији фискултурне сале ОШ „Светозар Марковић“. – Износ од 300 хиљада америчких долара уложила европска команда америчких оружаних снага Делегацијa Националне гарде америчке државе Охајо, коју је предводила командант мајор Дебра Ешенхерст, после посете војној бази Југ у Бујановцу, у којој су се припадници више земаља обучавали за учешће у мировним операцијама, боравила је половином септембра прошле године у Краљеву. Том приликом посетила је Основну школу „Светозар Марковић“ и ученицима уручила на поклон компјутерску опрему. Импресионирана чињеницом да школа ради без обзира на оштећења у земљотресу Дебра Ешенхерст је изразила задовољство што у име владе Сједињених држава донира два комјутера и обећала да ће се већ следеће године вратити са радном снагом која ће пружити конкретну помоћ установи за коју има велико поштовање и која ствара квалитетне појединце који ће служити локалној заједници. Национална гарда Охаја у оквиру у сарадњи са Војском Србије наставља у оквиру Треће мисије пружање помоћи цивил-

ном становништву. Тако се ових дана њених 35 припадника нашло у Краљеву где ће са двадесет припадника Војске Србије радити на обнови фискултурне сале у школи која из године у годину бележи повећање броја ученика. Поред помоћи на реконструкцији школе боравак америчких војника у Краљеву је и прилика за успостављање нових пријатељастава и проширење сарадње у оквиру Треће мисије. Означавајући почетак радова градоначелник Краљева Драган Јовановић је подсетио на чињеницу да је непосредно по земљотресу који је погодио Краљево 3. новембра 2010. године, америчка амбасада изразила спремност да помогне граду у обнови оштећених објеката. - Успостављен је контакт са Основом школом „Светозар Марковић“ и договорено да се крене са адаптацијом фискутурне сале ове школе која је прилично оштећена у земљотресу – истакао је Јовановић. У периоду од 4. до 22. авгу-

ста припадници две војске уечствоваће у реализацији пројекта чија укупна вредност износи око 300 америчких долара. Градоначелник Краљева обећава пуну сардњу у реализацији пројекта, док поручник Националне гарде Охаја Роџер Милберг изража-

МЕРИ ВОРЛИК ПОСЕТИЛА АМЕРИЧКЕ ВОЈНИКЕ

Амбасадорка САД у Србији Мери Ворлик боравила је прошле среде у Краљеву са жељом да пружи подршку овом проје кту, поздрави војнике и најави

отврање фискултурне сале за почетак септембра. Свечаном пресецању врпце, и предаји фискултурне сале на коришћење ученицима и запосленима у

школи, које је планирано за 3. септембар, поред представника америчке амбасаде присуствоваће и министар одбране Србије Александар Вучић.

Сарадња Интензивна сарадња Војске Србије и Националне гарде Охаја започела је 2006. године у оквиру програма државног партнерства, а поред војне обухвата економску, историјску, културну и друге видове сарадње. Војска Србије је посебно развила сарадњу са Националном гардом Охаја у усавршавању кадрова, школовању официра и подофицира, а посебно у делу цивилно војне сарадње. У оквиру ње учествује у пројектима хуманитарне асистенције које амбасада САД спроводи у Србији. Друга бригада Копнене војске Србије у реновирању фискултурне сале ОШ „Светозар Марковић“ учествује са двадесет професионалних војника и подофицира, транспортним и санитетским капацитетима, а искуство у раду је веома драгоцено за њене припаднике. Значајно је да се пројекат се реализује у граду у коме они живе и где њихова деца похађају, или ће похађати, баш ову школу. Искуства која стичу дружећи се са припадницима Националне гарде Охајо биће им драгоцена у оспосбљавању и усавршавању за даље учешће у мултинационалним операцијама које је опредељење Војске Србије. вајући задовољство због учешћа у овом хуманитаном пројекту и истиче светао пример сјајне сарадње Националне гарде Охаја и Војске Србије. Иако је после земљотреса од пре скоро две године у школи доста урађено на санацији последица, због неодстатка финансијских средстава изостала је реконструкција фискултурне сале тако да настава физичког

образовања није могла да се одвија на начин предвиђен планом реализације. Драгица Спајић, директорка школе верује да ће од почетка следеће школске године, када буду завршени радови на реконструкцији, бити створени неопходни услови за побољшање рада од чега ће користи имати запослени, ученици и њихови родитељи. Е.И.Н.


10

17. август 2012.

Марко Марковић: Бекство од самоће (1)

НЕПРЕГЛЕДНИ МРАЧНИ ТУНЕЛ После четворогодишње драме и таме, аутор ове саге определио се за неке светле путоказе као опробану терапију против тешке и претешке бољке. У центру пажње била су и остала дружења и пријатељи Звала се ИВАНКА, али су је колегинице у Основној школи ,,IV краљевачки батаљон“ из милоште звали Ика, Ивона, Ивана, Илка... Препознатљива у граду као учитељица, педагог, васпитач, добротвор, алтруиста. Пленила је скромношћу, мудрошћу, толеранцијом и неком опсесивном тежњом да свима и свакоме изађе у сусрет кад искрсну невоље и кад треба заједнички делити зло и добро. Штавише, за неке познанике и пријатеље важила је као најбоља мајка и супруга на свету! Ћерке Вера и Биљана су је кад-кад поредиле у шали са Мајком Терезом: „Мани се мајко, тих твојих доброчинстава. Окрени се себи и својим проблемима“. Са резигнацијом је одбацивала ту сугестију која је очигледно била у супротности са њеном животном филозофијом. Није волела живот искључиво у уском породичном кругу. Напротив, волела је из дна душе да јој пријатељице закуцају на врата, а нашла би увек времена и за узвратне посете после одржаних часова у школи. Уз чај или кафу ћаскале су о свему и свачему, од ученичког знања и незнања, па све до оних интимних страница живота, тако да ни брачне тајне нису увек биле тајне. Редовно је

посећивала и домове ђачких родитеља указујући и доказујући да се знање и васпитање стиче не само у школи, већ и у породици и да једно без другог не може. И тако, безмало 35. година народна учитељица је у спрези са родитељима тражила путеве и начине да њени ђаци буду најбољи или да се макар нађу међу најбољима. Кад су постали то што су желели да постану у животу, узвраћали су најчешће новогодишњим честиткама са порукама дирљиве садржине и оном последњом реченицом: „Желимо Вам, драга учитељице, срећу и дуг живот“. Следећи ону познату крилатицу УМЕТИ ОТИЋИ, годину дана унапред обавестила је директора школе: „Одлазим, не рачунајте на мене наредне школске године“. Нашавши се у улози агилног просветара није занемарила ни своје ћерке да их изведе на прави пут. Пре него што ће поћи у школу, научила их је да читају и пишу. У средњим школама ређале су, углавном, петице. На студијама, такође, успешно. Кад су стигле дипломе Правног, а касније и Медицинског факултета породичној срећи није било краја. И заиста, у том младалачком заносу и полету, ређали су се

само успеси. Срећа се смешила на сваком кораку. Животни снови такорећи филмском брзином претакани су у стварност. И богови су били наклоњени једној таквој породичној хармонији. Српски народ, кажу, не прешта туђе успехе. То је некако остало у српској традицији која се преносила са колена на колено. А народ који прижељкује своју срећу на туђој несрећи по рецепту да комшији цркне крава, никако да схвати да то може бити мач са две оштрице. Срећом, тај неизлечиви вирус није допирао до нашег стана. У улици Војводе Степе, а касније и у Карађорђевој улици у Краљеву, увек су пиркали неки топли ветрови љубави, пријатељства, узајамног поштовања и разумевања. За све оно што је учинила у породици и ван породице, супруг је једног дана унапредио у генерала. Насмејала се на тој ласкавој титули и узвратила: „Ти си очигледно нашао особу за исмејавање“. „Не генерале, твоја дела најбоље говоре“. Са друштвом свуда, без друштва никад и нигде. Субота и недеља су били резервисани за кућне седељке, теревенке, рођенданска славља уз богату трпезу, иће и пиће и неизоставну

Са једног породичног славља (прва с леве стране учитељица Ика)

Са једног новогодишњег славља у хотелу „Звезда“ у Врњачкој Бањи музику са грамофонских плоча. Кад ућути грамофон пред свитање зоре, актери би устали на ноге и попут минијатурног хора са промуклим гласовима одјавили славље оном тада популарном народном која никада не умире: „Зора руди, дан се бели, а ја морам одлазит...“. Кад утихне позна кишовита јесен и своје ћуди препусти децембарској голомразици, а коритом Ибра почињу да плутају

прве санте леда, праве се комбинаторике о новогодишњем слављу, са једним истим питањем: „Где и како провести најлепшу и највеселију ноћ?“ У мноштву угоститељских бисера са препознатљивим имиџом, тешко је било заобићи, на пример, стари „Париз“ и млађи „Турист“, па још млађи „Термал“ у Матарушкој бањи и нешто даље „Звезду“, „Фонтану“ и „Брезу“ у Врњачкој бањи.

РЕЧ АУТОРА Мислим да нећу погрешити, уважени читаоче, ако кажем да је самоћа међу зидовима један дуг, непрегледни мрачни тунел у коме само од човека зависи да ли ће остати прикован у тами или ће угледати светло на крају тунела. Дилеме није било. После четворогодишње драме и таме, аутор ове саге определио се за неке светле путоказе као опробану терапију против тешке и претешке бољке. У центру пажње била су и остала дружења и пријатељи. Истина, за тако нешто треба се стално наметати, доказивати улагати и борити се, али шта је живот, него једна тешка исцрпљујућа борба која се мора следити све док су ноге и мозак у задовољавајућој функцији. То су и кључне полуге уз помоћ којих се бекством од самоће може победити или макар ублажити самоћа међу зидовима. Кад те

Марко Марковић полуге откажу, све је изгубљено. Тада живот губи сваки смисао. При томе никада не заборавити оно што је записао распевани Његош у ,,Горском вијенцу“: „Благо оном ко довијек живи, имао се рашта и родити...“.


11

17. август 2012.

Из Полицијске управе Краљево Откривен још један продавац дроге

ДРОГА У ПРАХУ И ТАБЛЕТАМА Прашкаста супстанца за коју се сматра да је дрога и таблете наркотичних аналгетика пронађених код Ивана Ђ. послати на вештачење Националном криминалистичко-техничком центру у Београду И поред настојања полицијских службеника да пресеку путевe дроге који са истока и територије Косова и Метохије преко Краљева воде ка северу земље и даље у Европу само мали део онога што се шверцује бива откривен. Због сумње да се бавио неовлашћеном производњом и трговином опојних дрога, након истека полицијског задржавања,

истражни судија Вишег суда у Краљеву одредио је притвор у трајању до 30 дана тридесетдвогодишњем Ивану Ђ. По наредби истражног судије полицијски службеници су извршили претрес стана и других просторија осумњиченог и том приликом пронашли 29 пакетића и кесицу од око 40 грама прашкасте супстанце за коју се сматра да је дрога. Уз то прона-

шли су 120 таблета наркотичких аналгетика и две дигиталне вагице које је Иван Ђ. Користио за размеравање дроге ради припреме за даљу продају на подручју Карљева. Пронађена прашкаста супстанца и таблете су прослеђени Националном криминалистичко - техничком центру у Београду на вештачење. И.Н.

Значајан успех криминалистичке полиције

ОТКРИВЕН ИЗАЗИВАЧ ПОЖАРА Ухапшен изазивач пожара који је у септембру прошле године захватио 200 хектара борове шуме у околини Ушћа и причинио штету од 16 милиона динара Након вишемесечног оперативног рада припадници краљевачке криминалистичке полици је расветлили су један од највећих пожара који се прошле године догодио на овим просторима. Због сумње да је извршио тешко кривично дело против опште сигурности полиција је поднела кривичну пријаву против Миломира Т. из села Камењани код Ушћа. На основу прикупљених података дошло се до закључка да

је осумњичени у септембру прошле године на три локације упалио траву и ниско растиње и тако изазвао пожар који је захватио површину од 200 хектара борове шуме у власништву приватног лица и ЈП „Србијашуме“. Уз помоћ Војске Србије, пољопривредне и авијације Министарства унутрашњих послова пожар су шест дана гасили припадници ватрогасно-спасилачке јединице, мештани Ушћа и радници „Србијашума“, а проце-

њено је да је у пожару причињена штета од 16 милиона динара. Из Полицијске управе Краљево је упућен апел грађанима да не ложе ватру на отовреном простору, не пале коров и ниско растиње и не бацају неугашене опушке цигарета. Против оних који неодговорним понашањем изазову пожар биће поднете одговарајуће кривичне и прекршајне пријаве. И.Н.

СТАЊЕ РЕДОВНО Седмични статистички преглед стања јавне безбедности на подручју града Краљева за период од 6. до 12. августа у области криминалитета бележи 22 кривична дела од којих се једно сврстава у област привредног, а осталих 21 област општег криминала. Успех инспектора криминалистичке полиције у откривању починилаца је половичан, па им је до сада познато свега њих 11. За преосталих једанаест интензивно се трага. Област јавног реда и мира током претходне седмице остаће запамћен по осам прекршаја. У укупном броју предњаче туче, као повод за ремећење јавног реда и мира, у пет случајева, док је осталих прекршаја било три. У области безбедности саобраћаја регистровано је седамнаест саобраћајних незгода од којих осам са повређеним лицима и девет само са материјалном штетом. За последице су имале једно лице са тешким телесним повредама, док се повреде седам других учесника у саобраћају окарактерисане као

лакше. Укупна матаеријална штета у овим саобраћајним незгодама процењена је на 748 хиљада динара. Број евидентира них прекршаја из области безбедности саобраћаја зауставио се на 201. Најмање посла током претходне седмице имали су припадници ватрогасно спасилачке јединице који су интервенисали у гашењу само једног пожара приликом кога је причињена материјална штета од пет хиљада динара. Е.И.Н.

Ухапшен због дечје порнографије

ИСКОРИШЋАВАЊЕ МАЛОЛЕТНОГ ЛИЦА ЗА ПОРНОГРАФИЈУ У стану четрдесетчетворогодишњег Краљевчанина полиција пронашла седам компакт дискова са дечјим порнографским материјалом Припадници криминалистичке полиције Полицијске управе Краљево поднели су кривичну пријаву против Д.T. из Краљева, рођеног 1968. године због сумње да је извршио кривично дело приказивање, прибављање и поседовање порногра-

фског материјала и искоришћавање малолетног лица за порнографију. По наредби истражног судије Вишег суда у Краљеву полицијски службеници су извр шили претрес стана и других просторија осумњиченог и том

приликом пронашли рачунар и 7 компакт дискова са дечијим порнографским материјалом. Осумњичени је ухапшен и после задржавања од 48 сати у Полицијској управи приведен истражном судији Основног суда у Краљеву. И.Н.

ЗА ЕФИКАСНИЈИ РАД У досадашњем раду шалтерских служби за личне карте и путне исправе, уочено је да грађани остварују своја права најчешће између 10 и 14 часова, тако да у овом периоду долази до стварања већих редова. С обзиром да шалтерске

службе раде од 7 до 19 часова из Полицијске управе Ктраљево поручују грађанима да своја права остварују у раним јутарњим и поподневним сатима, када готово да нема странака пред шалтерима. Е.И.Н.


12

17. август 2012.

Стање у пољопривреди никад теже

ПОСЛЕ ЕКОНОМСКЕ ДОЛАЗИ КРИЗА ХРАНЕ - Хитним мерама требало би сачувати оно што се сачувати може, а дугорочним обезбедити да идућа производна година буде обновљена не економски што прихватљивији начин Српска пољопривреди се годинама креће силазном линијом, а достигла је ниво о коме и најбољи познаваоци нерадо причају. Стање је додатно погоршано екстремно високим температурама овог лета које ће, како се предвиђа, највише погодити кукуруз и преполовити очекиване приносе. И пре избора су опозиционе партије указивале на потребу проглашења елементарне непогоде. О томе све више говоре они који су до скоро били на власти, о чему сведочи иступање одборника Демократске странке на прошле недеље одржаној седници Скупштине града. Познаваоци стања у пољопривреди указују на неопходност озбиљне анализе на основу које би требало предложити мере које, верује професор Пољопривредног факултета др Миладин Шеварлић, треба поделити у два дела. Једно су хитне мере како би се сачувало што се сачувати може, а друго дугорочне које не би смеле да се

мењају од гарнитуре до гарнитуре министарства. Морале би да важе бар један средњорочни период који је најдужи у сточарској производњи и траје седам година. Европска унија је усвојила буџетски период од седам година, који се поклапа са производним циклусом у сточарству, тако да се за толико унапред зна какве ће се мере примењивати у пољопривреди. Свако ко улази у неки процес пољопривредне производње зна да до истека тог буџетског периода важе мере које се евентуално могу мењати само на боље. Велики проблем српске пољопривреде представља изразита регионална неравномерност у расподели субвенција којима се фаворизује само ратарство, а у неповољан положај стављају површине под воћњацима, виноградима и ливадама. Превелико мешање политике у пољопривреду није дало добре резултате тако да је неопходно ову област вратити

У СЕПТЕМБРУ О ЦЕНИ ХЛЕБА Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Горан Кнежевић изјавио је да се до септембра неће мењати цена хлеба због интервенције из робних резерви и да ће се после тога поново разговарати са удружењима пекара. Србија је у озбиљним проблемима, буџет је разорен и за нормално функционисање државе до краја године, што подразумева плате, пензије и социјална давања потребна је позајмица од 2,5 милијарде евра. Ребалансом ће бити одређена средства за нормално функционисање државе до краја године, као и средства неопходна за санирање последица катастрофалне суше. Још није процењена штета од суше и да екипе, које је овластио Штаб за ванредне ситуације, још прикупљају податке са терена, после чега ће бити предузете одговарајуће мере. Иако није прецизирао о каквим мерама се ради, Кнежевић је рекао да ће пољопривредни произвођачи бити ослобођени неких државних намета. За септембар најавио доношење закона о подстицају пољопривреде, као и предвидиве субвенције које ће омогућити дугорочну производњу.

Суша Иако је суша добила размере елементарне непогоде нису сви пољопривредни произвођачи подједнако оштећени. Они који су имали ране воћарске културе нису осетили последице као ни пољопривредници који су имали површине под пшеницом и они са системима за наводњавање. - Општинске комисије које буду процењивале стање на терену морају бити врло одговорне. Министарство пољопривреде морало би да шаље инспекторе да провере налазе општинских комисија, како не би били злоупотребљавани, не толико због средстава колико због проблема које такви случајеви могу изазвати код оних који су више оштећени, а неће добити ништа – истиче др Шеварлић. др Миладин Шеварлић струци и науци. То неминовно повлачи потребу преузимања одговорности политичара за неприхватање научних и стручних предлога. - Најзад морамо схватити да у ове проблеме морају бити укључени и потрошачи који ће у крајњем случају платити цео цех – каже др Шеварлић и подсећа да је својевремено из малопродајне цене једног килограма шећерне репе један динар био усмераван за изградњу шећерана. Сада, када нема сопствених инвестиција неопходно је задуживање, а ситуација може бити још тежа ако се што хит-

није не предузму неопходне мере. Ситуација је, ипак, најтежа у сточарству чије је учешће у пољопривредној производњи спало на само 30 посто. Овогодишња суша ће додатно угрозити овај вид производње, а очекивано учешће од 25 посто није карактеристично ни за једну европску земљу. Производни циклус у свињарству траје четири, говедарству седам година, а због укупног стања може се у појединим гранама сточарске производње очекивати и дужи период. Специфичност овог вида производње, за разлику од ратарства, је и у томе

што произвођача везује свих 365 дана у години. Светски стручњаци упозоравају да после периода економске кризе следи криза хране, а први негативни ефекти уочени су још пре четири године. Због свега треба учинити максималне напоре да се у што већој мери помогне прво онима који су имали велику штету од суше. - Последице суше не можемо анулирати, али нова гарнитура у Министарству пољопривреде мора предузети мере да идућа производна година буде обновљена не економски што прихватљивији начин – каже др Шеварлић. Е.И.Н.


13

17. август 2012.

Необичан скуп подно Котленика

ПОВРАТАК КОРЕНИМА На Ускрс ове године, поред куће грађене пре сто година, окупило се осамдесетак од око стотину потомака Милосава Игрутиновића из Опланића У време све веће отуђености коју диктирају нови услови живота, када се комуникација са пријатељима и члановима породице све више своди на минимум, пажњу репоретера „Ибарских новости“ привукла је, за наше прилике, необична појава. У Опланићима, на брду испод Котленика, окупило се осамдесетак живих потомака Милосава Игрутиновића, од којих су први ово место напустили пре више од осамдесет година. Има их кажу и више, али из различитих разлога нису сви успели да дођу. Идеја за окупљање на овом месту стара је више од двадесет година, али због различитих, објективних и оних других, околности никада до сада није реализована. Најновију је иницирао пензионисани радник краљевачког „Јасена“ Милан Игрутиновић, последњи мушки потомак који је рођен на овом месту, у кући која је подигнута пре сто година. Била је то прилика да се први пут сретне неколико генерација, који се до сада нису ни познавали и договоре како да традицију окупљања наставе у следећим годинама. Најтежи, али посебно изазован задатак добио је један од зетова, Милољуб Арсић. Као историчару поверено му је да истражи и утврди одакле су у ово поморавско село дошли Игрутиновићи. У матичним књигама цветачке и цркве у Сирчи појављују се први подаци о члановима ове породице који су дошли у село.

Трећу годину Првог српског устанка обележиле су жестоке борбе устаника и турске војске у новопазарском крају. После тешког пораза који су доживели 1806. године у околини Дежеве устаници су са великим бројем српских породица били принуђени да сигурност потраже у неком другом крају. Тако су се преко планине Голије и Студенице повлачили ка Богутовцу докле их је следила и турска војска. Део избеглица населио се привремено у Опланићима с уверењем да ће се брзо вратити на вековна огњишта. Међу њима је био и Ђорђе Драгутиновић из места Подгора које се налази у близини Дежеве, подно планине Рогозне где се поред Људске реке налазило десет српских села. У новом завичају је врло брзо био препознат као Ђоко Подгорац. Презиме Драгутиновић сведочи да се његов отац звао Драгутин, а претпоставља се да је страдао у једном од два српска устанка против Турака. У време првог пописа становништва 1826. године, по налогу кнеза Милоша Обреновића због плаћања пореза, у матичне књиге уписан је као Ђорђе Драгутиновић. Међу бројном породицом били су синови Игрутин, уписан у матичне књиге под презименим Ђорђевић, Драгутин који је добио име по деди, и Милоје. Пратећи даље породично стабло Арсић је утврдио да је Игрутин имао два сина, Милована и Илију, а Илија Јована, Миљка, Милована и Милосава. Једна по једна грана временом

одвајала од породице, а на брду изнад Опланића остао је Милосав Игрутиновић чији су се потомци на Ускрс окупили поред куће. Из два брака са Гроздом и Даринком Милосав је добио две кћери и четири сина, Витомира, Милуна, Милутина и Рада. Сваки од четири брата изашао је из родне куће, формирао своју породицу и оставио бројно потомство. Сви су се ове године окупили чврсто решени да се срећу сваке друге године на Ускрс на месту одакле су се раселили 1935. године. - Проучавајући историјску грађу о пореклу Подгораца дошао сам до податка да Ђоко Подгорац води порекло из племена Васојевића. Утврдио сам из литературе, проучавајући Ердељановића, Лутовца, Јована Цвијића, да Васојевићи једини славе славу Свети Александар Невски, а сви чланови ове фамилије славе ту славу, што доказује да воде порекло из племена Васојевића. Ово је остало и у сећањима старијих чланова породице Игрутиновић – прича Арсић. Најмлађи син Милутина Игрутиновића Милан, последњи рођен у кући у којој се више нису рађали мушки наследници, контактирао је рођаке који су са одушевљењем прихватили идеју о окупљању. У време када су прве избеглице стигле из Подгоре населили су се подно самог Котленика, а српске куће су грађене у близини шуме. У време окупације Турци су све што је било поред пута пљачкали у војним

походима, па је раја тежила да куће гради ближе планини како би у случају потребе могли да се склоне у збег. Много година касније, један по један, са осталим мештанима и Игрутиновићи су силазили са брда и насељавали просторе поред пута који од Сирче води до Милочаја. Због недостатка квалитетне пијаће воде, а извор поред потока је био далеко, Игрутиновићи су са комшијама Драгутиновићима 1931. године на урдуту између два имања ископали бунар дубок 28 метара, који се и данас користи. Пре годину дана очистио га је Андреја Терзић, а анализе су показале да је вода врло квалитетна за пиће. Када је после земљотреса, који је погодио овај крај у новембру 2010. године, велики број бунара поред Мораве пресушио у овоме је остала квалитетна пијаћа вода. - Када сам проучавао родослов Игрутиновића приметио сам интересантну ствар, у тој породици углавном су се рађала мушка деца. Од укупног броја новорођене деце три четвртине чине мушкарци. Међу њима је велики број интелектуалаца, инжењера, лекара, доктора свих професија, а познати су као вредни и интелигентни људи. Велики број њих је учествовао у Првом светском и Балканским ратовима одакле се многи нису вратили. Они који се преживели вратили су се кући и уклопили у ову средину где су прихваћени као добри домаћини – каже Арсић. Непосредно уз имања Игрутино-

вића су имања Драгутиновића који славе исту славу што доказује да су некада били иста фамилија. Из Губеревца је, као најстарији учесник овогодишњег скупа, стигла деведесетдвогодишња Љуба, кћи Витомира Игрутиновића, учесника ратова од 1912. до 1919. године. Рођена је 25. децембра 1919. године, једанаест месеци по Витомировом повратку са фронта. Одмах до ње је најстарији мушки потомак Хранислав, син Милуна Игрутиновића, рођен 1924. године. Уз њих било је на Ускрс ове године и деце старе тек неколико месеци. Обичај састанака на местима одакле потичу одавно је познат код Црногораца што сведочи да Игрутиновићи осећају црногорске гене. - Окупили смо се данас на овом парчету земље где је некада живео Милосав Игрутиновић са својим синовима и кћерима да остваримо снове својих предака чије су душе данас са нама, да се скупимо, зближимо и оставимо деци за будућност да нас се сете и наставе оваква дружења. Окупили смо се и да пробамо воду освештану прошле године на Свете Тројице са овог бунара који су ископали четири Игрутиновића са својим комшијама Драгутиновићима. Данас смо овде да се сетимо наших најмилијих, да им то буде помен, и да се за две године поново сретнемо на истом месту – каже Ивана Терзић, економиста из Београда. Е.И.Н.


14

17. август 2012.

Седамнаест година после Олује

СПОРА ИДЕНТИФИКАЦИЈА ЖРТАВА - Када буду идентификоване све жртве из гробница са познатих локација биће решено тек нешто мање од половине захтева за евидентирање несталих Срба Седмог августа навршило се седамнаест година од егзодуса крајишких Срба који су током познате војне акције Олуја протерани са простора Хрватске. Међу онима који нису успели да дођу до Србије налази се и око 1950 особа које се и даље воде као настале. Иако постоје поуздани подаци о локацијама на којима се налазе масовне гробнице процес идентификације страдалих траје неоправдано дуго због изостанка политичке воље да се овај, за породице страдалих изузетно важан, посао заврши. Према речима представника Удружења жртава страдалих у Олуји Чедомира Марића тачно се зна колико је укопаних тела на подручју од Задра и Шибеника и северне Далмације, па све до Западне Славоније. Ипак, у Институту на загребачкој Шалати налази се само још око 350 ексхумираних земних остатака који чекају идентификацију. После акције Олуја ексхумирано је 1.018 тела жртава, а идентификовано свега 668. Према тврдњи председника комисије Владе Србије за нестала лица Вељка Одаловића Хрватска је, за разлику од осталих реатних региона, специфична по томе што су

гробнице тамо познате, а нису ексхумиране. Неоспорно је да се на локацијама које су евидентиране и пописане налази још 360 тела за које је са хрватском страном размењена документација и протоколи. Иако је активност протеклих година интензивирана, учинак хрватских власти оцењује се незадовољавајућим, па се од њих очекује да што пре донесу решења о ексхумацији осталих посмртних оста-

Велики број жртава У Хрватској је ексхумирано више од 1000 тела од којих је преко 700 идентификовано. Поред око 350 тела за која се претпоставља да су Срби, а која се налазе на институту на Шалати, постоји још око 900 тела оних који нису идентификовани. У сличном статусу је и око 3000 тела у Тузли, Сарајеву и Високом, 600 у Бањалуци и око 400 са простора Косова и Метохије.

така са познатих локација. Упркос чињеници да постоји велики број коштаних узорака страдалих, и крвних узорака најближих чланова њихових породица, процес идентификације траје изузетно споро. Због неоспорног права породица да знају судбину најмилијих, али и особе које су злочине починиле, више се очекује од оних који воде истраге и процесуирају ратне злочине. Значајнији резултати очекују се од најављеног скупа лидера свих држава региона који треба да усагласе текст заједничке декларације којом би се послала јасна порука свима који учествују у овом процесу. - Комисија Владе Србије стоји на позицијама као и када је формирана, а то је да је ово једно од најважнијих питања којима се бави које је изузетно значајно за државу. Ово је и цивилизацијско и хуманитарно питање, али и платформа односно ослонац на коме стојимо – истиче Одаловић. Ранијих година су, током

несинхронизованих активности, расипана огромна средства и изгубљено знатно време. Зато охрабрује чињеница да су током последње две

Парастос И ове године, као и много пута до сада, чланови породица и прија тељи страдалих окупили су се 7. августа у 11 сати у цркви Светог Марка у Београду да би се на парастосу паљењем свећа 600 километара од домова подсетили на трагични август 1995. године.

године интензивирани радови на идентификацији жртава у Западној Славонији. Али, забрињава податак да ће, када буду идентификоване све жртве из гробница са познатих локација, бити решено тек нешто мање од половине захтева за евидентирање несталих Срба. Представници породица несталих упозоравају на изостанак политичких притисака из Србије да се поступак идентификације свих жртава приведе крају. Због споре идентификација страдалих из познатих постоји оправдана сумња у скорију идентификацију оних из скривених гробница којих има доста око Двора и на Банији. Процењује се да се на списковима несталих са простора бивше Југославије налази више од 13 хиљада особа. Преовладава уверење да стабилизација стања у региону значајно зависи од спремности држава да открију све који су чинили злочине у њихово име. Е.И.Н.


15

17. август 2012.

Политичка права српског народа у региону

И ПОРЕД ПОБОЉШАЊА И ДАЉЕ УГРОЖЕНА Република Србија, са муком и уз много лутања, несигурно спроводи своју политику према српском народу у региону Значајан број припадника српског народа одувек је живео изван граница Србије. У 19. веку је чак три четвртине, а касније две трећине, живело ван граница матичне земље. Због геноцида, миграција становника на просторе који су после Првог светског рата остали ненасељени тај однос се током двадесетог века променио. Након интнезивног рада на истраживању јавности је протекле недеље представљен најновији извештај Напредног клуба о политичким правима Срба у региону. Српске власти су се, закључује се у извештају, показале осетљивим на аргументоване извештаје о положају српског народа у региону и предлоге о државној политици према њему. Недовољно одлучна, повремено делимична и декларативна политика умањује значај утицаја Републике Србије на Балкану и у Европи, доноси радикализацију и нестабилност нашој политици и угрожава ис- торијске основе идентитета српског народа. Запостављањем права српског народа у региону чини се неправда према сународницима којима је ускраћено остваривање права, за која је подједнако бројним Словеницима, Бошњацима, Македоницима и Албанцима на Косову и Метохији била наводно чак потребна пуна независност.

Босна и Херцеговина У овом тренутку три четвртине од око два милиона Срба који живе изван граница Србије у земљама региона, настањено је у Републици Српској. Ниво њихових политичких права мењао се, не ретко у зависности од односа снага у свету. Током претходне године заустављен је тренд сужавања ових права и аутономије коју од 1995. године, у складу са париским и дејтонским уговором, ужива Република Српска. Ово, тврде политички аналитичари, не значи да је велика кампања, која има међународе размере и циљ

да сузи права, оспори постојање Републике Српске и утиче на њено укидање, и завршена. То виде у различитим облицима притиска и иступања у јавности на различите начине. Иако ти покушаји нису имали неког значајнијег успеха најозбиљнијим нападом на Републику Српску оцењује се злоупотреба пресуде суда у Стразбуру по тужби Финце-Сејдић и захтеву да националне мањине у Босни и Херцеговини имају кандидата за избор члана Председништва ове државе. Одлука Међународног суда, према којој припадницима мањина треба дати иста права за избор у трочлано Председништво БиХ, и даље је једно од најважнијих политичких питања на којима инсистирају представници великих сила. Политичка искуства БиХ говоре да би на овај начин најбројнији народ могао да за Председништво бира политички несамосталне особе које би помогле успостави доминације тог народа. Врло је извесно да би избор представника наводне националне мањине био тријумф муслиманско бошњачког национализма, па је Република Српска тражила да се питање избора везује за ентитете. Током претходних године

Бањалука укинуто је више од 60 надлежности Републике Српске од којих су само три у складу са уставом и споразумом из Дејтона. Српска је оштећена и чињеницом да је више од 1 процента територије који је требало да јој припадне одузето, што кроз дистрикт Брчко, што кроз разграничење које није урађено на правил��н начин. Републици се дугују знатне количине новца од пореза и пензија о чему велике силе не разговарају нити на било

кога врше притисак у том правцу. Важан догађај који иде у прилог еманципације сва три народ у Босни и Херцеговини је укидање државне канцеларјуе за Дистрикт Брчко са надом да ће бити укинута и преживела и непотребна установа државног представника за БиХ који је потпуно на страни једног народа. Посебно болно је питање остваривања права српског народа у Федерацији БиХ. Иако су још пре седам година, под при-

ИЗ ИЗВЕШТАЈА О ПОЛИТИЧКИМ ПРАВИМА Сматра се да на Балкану и у Средњој Европи – у Републици Србији и у осам суседних и оближњих држава – живи близу осам и по милиона Срба (8,442,970). Заједно са припадницима српског народа који живе у расејању широм света, реч је о око десет и по милиона Срба. Готово четвртина – 2,230,393 – живела је према пописима из 2001, 2002. и 2003. у региону, изван граница Србије, углавном у суседним балканским државама – у Босни и Херцеговини, Републици Хрватској, Републици Црној Гори, Републици Македонији, Републици Словенији, Републици Албанији, Мађарској и Румунији. Нестанком Југославије, милиони Срба остали су у саставу нових националних држава, лишени дотадашњих и традиционалних права. Србија је на различите начине покушавала да помогне огранцима српског народа у бившим југословенским државама. Понекад је та помоћ била благовремена и исправна; некада је она била недостојна цивилизоване и демократске државе – штетна по суседне народе и саме Србе. У сваком случају, одбрана права српског народа била је пре свега у функцији одбране недемократске југословенске државе и очувања Милошевићевог режима. Неспремност за стварање нове демократске националне државе, унутрашње тешкоће Србије, хипотека ратова, стварна кривица и пропаганда ратних непријатеља и њихових савезника у ЕУ и САД, учинили су да од 2006. године (када је поново постала независна) до данас Република Србија, са муком и уз много лутања, несигурно спроводи своју политику према српском народу у региону.

тиском међународног фактора, три народа постали конститутивни на целој територији Босне и Херцеговине, овај принцип примењује се само кад је у питању Република Српска. Већина прогнаних и избеглих у време ратних збивања вратила се у Републику Српску која је само у последње три године уложила читавих педесет милона конвертибилних марака за њихов повратак. Са друге стране ситуација у Федерацији БиХ се потпуно разликује, јер је за повратак обезбеђено само три милиона, а ни ова средства нису употребљена у потпуности. Срби нису заступљени ни у установама у федерацији у мери у којој би по законима требало, а ни тиме се нико од међународних представника није озбиљно бавио. У време када су у готово свим земљама региона завршени пописи становништва политичари Бошњаци му се и даље супростављају. Аналитичари разлог за ово виде у могућности откривања стереотипа који постоје, а односе се на број од преко 200 хиљада Срба, колико је протерано са територије Федерације БиХ, од којих се веома мали број вратио. Е.И.Н.


16

17. ав


17

вгуст 2012.

ЗАВРШЕН САБОР ТРУБАЧА У Гучи је у недељу 52. сабор трубача завршен концертом Светлане Ражнатовић, који је пред око 20.000 посетилаца на градском стадиону трајао више од два сата. У саборским програмима током седам дана учествовало је 50 трубачких оркестара, а процењује се да је манифестацију посетило око пола милиона људи из земље и света. У претходних пола века Сабор трубача је посетило око 15 милиона домаћих и страних гостију из 83 земље са свих континената. У званичном такмичарском делу Сабора учествовало је око 10.000 трубача и више од 1.000 оркестра.

ВЕЉКО ОСТОЈИЋ ПОБЕДНИК САБОРА Вељко Остојић из Злакусе победник је 52. Сабора трубача у Гучи, награда публике "Златна труба" припала је Дејану Јевђићу из Пожеге, док је за најбољи оркестар проглашена "Барка" из Књажевца. Друга труба сабора је Екрем Мамутовић из Врања, а трећа Саша Крстић из Загужања. Други оркестар на сабору је оркестар Бојана Ристића из Вла-

дичиног Хана, док је трећи оркестар Бојана Крстић из истог места. Оркстар "Зао Таро Лајт" награђен је за најизворније музицирање. За најбољег бубњара проглашен је Славиша Стаменковић из оркестра Синише Станковића из Загужања, док је титулу најбољег басисте сабора понео Александар Јовић из оркестра Бојана Ристића из Владичиног Хана. Најбољи тенориста је Саша Кострадиновић из оркестра "Тимочани", најубедљивије одсвирана народна песма је "Шетала се Кузун Стана" у извођењу оркестра Божидара Николића из Грделице, док је најбоље коло "Златиборска игра", које је одсвирао оркестар Вељка Остојића из Злакусе. У финалном такмичењу надметало се 19 оркстара из Србије. Такмичење је отворила домаћин сабора, оперска дива Радмила Бакочевић. Док је жири одлучивао о најбољима, концерт је одржао певач Мирослав Илић, који већ неколико година наступа на сабору трубача. Први сабор у Гучи одржан је 1961. године, у црквеној порти, а током пола века, колико се ова манифестација одржава, престоницу трубе је посетило више од 15 милиона домаћих И страних гостију из 83 земље са свих континената.


18

17. август 2012.

36. фестивал филмског сценарија

НАЈНОВИЈА ОСТВАРЕЊА ФИЛМСКЕ ПРОДУКЦИЈЕ У такмичарском делу дванаест, а у програму Млади лавови десет филмова насталих између два фестивала Уз помоћ и подршку Министарства културе и локалне самоуправе, у времену од 14. до 18. августа Врњачка Бања је домаћин 36. по реду фестивала филмског сценарија. У такмичарском програму, на Летњој позорници и у градском биоскопу, уз значајну помоћ продуцената током пет дана биће приказано 12 домаћих филмова, произведених након претходног Фестивала, који квалитетом сценарија конкуришу за три фестивалске награде. У оквиру програма Млади лавови приказано је десет студентских филмова. Већ првог дана у поподневним часовима у оквиру овог програма приказано је пет кратких филмова, студената Факултета драмских уметности и Академије уметности из Београда. Први је „Танго у три лика и три простора“ по сценарију и у режији Страхиње Савића. Млади Краљевчанин Деан Радовановић дебитује са филмом „Ако икада једне ноћи било кад“ који је режирао по сопственом сценарију. Публика у врњачком биоскопу била је у прилици да види и кратке филмове „Повратак“ сценаристе и режисера Душана Јанковића, „Save“ који је по сценарију Ивана Станчића режирао Рашко Миљковић и „Побуњеник“ који је као комплетан аутор потписала Катарина Булајић. После званичног отварања 36. фестивала филмског сценарија, који је био својеврстан омаж Врњчанину Миодрагу Микију Стаменковићу, као први у оквиру такмичарског програма приказан је „Зверињак“ Марка Новаковића рађен по сценарију Душана Спасојевића. Први фестивалски дан завршен је пројекцијом филма „Практичан водич кроз Београд са певањем и плакањем“ настао према сценарију Стефана Арсенијевића и Бојана Вулетића који ово дело потписује и као режисер. Други дан фестивала обележили су студенти Академије уметности, два београдске и три

новосадске. У другом делу програма „Млади лавови“ приказано је чек пет кратких филмова. После филма „Аниме сана“ по сценарију и у режији Предрага

Недељковића приказан је „Ритуал“ који је по сценарију Душана Ристића режирала Милица Стојановић. Као комплетни аутори на врњачком фестивалу

појавили су се још Бојана Старчевић са филмом „Зима“, Иван Кнежевића са филмом „Тамара“ и Габор Рипли са „Кончертином“.

Парада Радмило и Мирко, геј пар, живе у Београду, где свакодневно доживљавају непријатности од стране хомофобне већине. Радмило, успешан ветеринар, жели да живи дискретно. Ипак, подржава свог партнера, Мирка, чији је сан да организује први успешан прајд у Београду. На најаву новог покушаја, националистичке и нео-Наци организације ујединиле су се да би спречиле геј активисте које београдска полиција одбија да штити. Хомофобични бивши криминалац и ратни ветеран долази ситуацију да сарађује са геј активистом и заштити први прајд у Србији.

Црна Зорица Зорица је девојка са села над којом виси страшна клетва, ко год се заљуби у њу – настрада па је разјарени сељаци зову „пољубац смрти“. Случај преузима уображени београдски полицајац Мане, на привременом раду у „уклетом“ селу. Иако не верује у бапске приче, ускоро ће морати да се суочи са наоружаним сељацима, али и да открије да ли је Зорица серијски убица или само девојка жељна љубави?

Смрт човека на Балкану Усамљени композитор извршава самоубиство пред веб камером свог рачунара. Привучени звуком пуцња у стан долазе његове комшије, које проводе време у стану, чекујући да стигну хитна помоћ и полиција. Све време снима их веб камера, а да они тога нису ни свесни. Док чекају прекраћују време тако што пију, једу и играју шах. Евоцирају успомене на њега, сажаљевају га, дижу у небеса његову музику иако све време не могу да се сете његовог имена... Догађаји попримају други ток након што схвате да је камера на рачунару укључена и да их све време снима... Полако откривамо личност покојника, као и једну ширу, сатиричну слику нашег друштва...

Клип Јасна је тинејџерка која живи окружена оскудицом београдских предграђа. Отац јој је тешко болестан и бесна је на све и на свакога, укључујући и себе. Заљубљена је у Ђолета, дечка са којим иде у школу, али ни од тог односа не добија све што би желела. Туробну свакодневицу покушава да потисне експеримантисањем у сексу, дрогама и изласцима, све време снимајући мобилним телефоном себе и људе који је окружују. У том суровом окружењу ипак се рађају љубав и нежност.

У оквиру књижевне вечери у салону врњачке библиотеке, посвећеном Радомиру Путнику поред аутора говорили су Предараг Перишић, Никола Мирков и Александар Берчек. Такмичарски програм другог фестивалског дана отворила је „Устаничка улица“ деведесетседмоминутни филм који је према сценарију Ђорђа Милосављевића и Николе Пејаковића режирао Мирослав Терзић. Последњи на репертоару је „Др Реј и ђаволи“ настао на основу сценарија Димитрија Војнова и Динка Туцаковића који је филм и режирао. Четвртак је обележен одржавањем симпозијума „Главни ток“ и „Субверзија“ у српском филму: 2006-2012.“ Трећег фестивалског дана у оквиру такмичарског дела приказана су три филма, у поподневном програму „Нарцис и ехо“ сценаристе и режисера Саше Радојевића у биоскопу, а у вечерњем „Шешир професора Косте Вујића“ и „Жућко – прича о Радивоју Кораћу“ на летњој позорници. Први је по сценарију Милована Витезовића режирао Здравко Шотра, а други као комплетан аутор потписује Гордан Матић. Вечерас ће посетиоци фестивала бити у прилици да виде филм „Фрау Ајнштајн“ који је по сценарију Александре Плескоњић режирао косценариста Милош Јовановић. На летњој позорници приказују се „Парада“ Срђана Драгојевића и „Црна Зорица“ према сценарију Горана Мојсина и Христине Хаџихаралабус која се са Радославом Павковићем појављује и у улози режисера. Последњег фестивалског дана, после доделе награда најуспешнијим ауторима, биће приказани филмови „Смрт човека на Балкану“ Мирослава Момчиловића и „Клип“ Маје Милош. Организатор фестивала и ове године је Културни центар из Врњачке Бање. И.Н.


19

17. август 2012.

Приче о научницима у Замку културе

ЈЕВТО ДЕДИЈЕР

ВРЕМЕПЛОВ

Истакнути антропогеограф и геоморфолог члан тајних организација „Млада Босна“, „Црна рука“ и „Народна одбрана“

ДОГОДИЛО СЕ ИЗМЕЂУ 17. И 23. АВГУСТА

Првог четвртка у августу у врњачком Замку културе предавањем и презентацијом посвећеним антропогеографу и геоморфологу Јевту Дедијеру започеле су традиционалне приче о науци које се одржавају у оквиру едукативног пројекта „Приче о времену“ у програму „Велики српски научници“. Излагање о знаменитом научнику професор београдског Географског факултета др Милован Пецељ засновао је на књизи „Јевто Дедијер – живот и дело“ која је изашала поводом 130. годишњице његовог рођења и стоте годишњице штампања студије „Херцеговина“. Дедијер, за кога је Иво Андрић рекао да је „био један од најпоштенијих људи које је у животу срео“, је после започетих студија у Београду почетком прошлог века наставио школовање на Филозофском факултету у Бечу где је и докторирао 1907. године. Исте године био је секретар Српског куктурно-просветног друштва „Просвјета“, а само две године касније објавио је антропогеографску студију „Херцеговина“ и постао посланик првог сазива Босанско-херцеговачког сабора. Као први доцент географије на београдском универзитету био је и први професор из Босне и Херцеговине. По налогу Николе Пашића 1918. године је израдио прву карту јужно-словенских земаља која је после рата штампана као Карта Југославије, чији је рецензент и промотор био Јован Цвијић. Дедијер је био уредник часописа „Преглед“ и „Српска ријеч“ и члан тајних организација „Млада Босна“, „Црна рука“ и „Народна одбрана“ код кога су у Београду становали Гаврило Принцип и Мустафа Голубић Мујке. Непосредно пре атентата на Франца Фердинанда 1914. године боравио је на Мајевици код Вељка Чубриловића, једног од организатора атентата. Са српском војском прошао je Албанску голготу, а 1916. године боравио у важном француском надлештву са угледним

17. август

ЈЕВТО ДЕДИЈЕР Јевто Дедијер je рођен је 15. августа 1880. године у селу Чепелици, код Билеће у Херцеговини. Као гимназијалац у Мостару, почео је да студира села према Упутствима Јована Цвијића. Био је запослен у Земаљском музеју у Сарајеву до анексије Босне и Херцеговине 1908. године. У Првом светском рату емигрирао је у Француску, а затим у Швајцарску. По завршетку рата вратио се у земљу, где је и умро 24. децембра 1918. године у Сарајеву. професорима са Сорбоне. Исте године аустроугарски војници су ушли у његову кућу и спалили целокупну библиотеку у којој је био и рукопис књиге о Босни. Дедијер је напустио Женеву и прикључио се српској војсци у Босни 1918. године. У монографији „Сто година Филозофског факултета у Београду“ уврштен је у списак палих професора и асистената у ратовима за ослобођење и уједињење. Најважнији радови Јевта Дедијера су „Прилози геолошкој историји Неретве“, „Трагови глечера у Албанији и новој Србији“, „Билећке Рудине“, „Галцијални трагови на Зеленгори, Товарници и Маглићу“, „Херцеговина и Херцеговци“, „Стара Србија“, „Нова Србија“ и „Сточарске зоне у планинама динарске системе“. И.Н.

1552. — У Београду штампана прва књига ћирилицом, позната као "Београдско четворојеванђеље". Књигу, која представља драгоцен извор за упознавање прилика у Београду средином XVI века, штампао је Тројан Гундулић, припадник дубровачке колоније у Београду. 1941. — Немци су у Другом светском рату обесили на Теразијама у центру Београда тела петорице српских родољуба. 2001. — Незадовољна радом владе Србије, Демократска странка Србије донела је одлуку да повуче своје представнике из владе. Био је то почетак озбиљне кризе у Демократској опозицији Србије (ДОС) која је изборном победом у септембру 2000. срушила десетогодишњи режим Слободана Милошевића. 18. август 1805. — Срби су на брду Иванковац код Ћуприје, у једној од највећих битака током Првог српског устанка, први пут потукли турску војску. 1948. — У Београду је потписана Дунавска конвенција, којом је договорено да у управљању Дунавом и његовом пловидбом учествују само приобалне земље. Основана је и Дунавска комисија са седиштем у Будимпешти. 19. август 1878. — После жестоких уличних борби аустроугарске трупе ушле су у Сарајево и успоставиле своју управу. Одлуком Берлинског конгреса 13. јула, Аустроугарска је добила право да на 30 година окупира Босну и Херцеговину, а 1908. ју је анектирала. 1910. — У Цетињу је пуштена у рад прва електрична централа у Црној Гори. Свечано пуштање у рад централе уприличено је поводом крунисања краља Николе, а служила је за осветљење Двора, Зетског дома, главне цетињске улице и неколико кућа виђенијих Црногораца. 1999. — Испред зграде Скупштине СР Југославије у Београду одржан је један од највећих опозиционих митинга на којем су затражене демократске промене у Србији и смењивање председника СР Југославије Слободана Милошевића. 20. август 1872. — Престао је да излази лист „Даница“, најзначајнији књижевни часопис српског романтизма, који је од фебруара 1860. три пута месечно штампан у Новом Саду. Лист, који је окупљао младе српске песнике роман тичаре, Јакова Игњатовића, Ђуру Јакшића, Јована Јовановића Змаја, Лазу Костића, покренуо је и уређивао писац и правник Ђорђе Поповић. 1884. — Након четири године градње, свечано је отворена зграда Београдске железничке станице са које је у наредним данима кренуо први воз тек изграђеном пругом Београд-Ниш. 1950. — У Дубровнику (ФНРЈ) је отворена 9. шаховска Олимпијада. То је прва шаховска

олимпијада која је организована после 11 година паузе, настале првенствено због Другог светског рата, али и каснијих неспоразума у Међународној шаховској организацији (ФИДЕ) насталих углавном из политичких разлога, као манифестација блоковске поделе и последица Хладног рата. 1994. — На Палама, Република Српска и Република Српска Крајина прогласиле су уједињење и усвојиле документ о присаједињењу СР Југославији. 21. август 1690. — Аустријски цар Леополд I донео указ, познат као „Привилегиј“, којим су Срби на територији Аустрије добили одређене повластице. „Привилегиј“ гарантовао слободу вере, употребу јулијанског календара и право избора архиепископа и других свештеника. обележило годишњицу инвазије Варшавског пакта на Чехословачку 1968. 1999. — Начелник Генералштаба Војске Југославије, генерал армије Драгољуб Ојданић, изјавио да су у агресији НАТО на Југославију животе изгубила 524 припадника ВЈ, а да се 37 воде као нестало. 22. август 1941. — Из затвора у Сремској Митровици побегла 32 политичка затвореника, већином чланова КПЈ. Организацију бекства спровели казнионички комитет КПЈ и Окружни комитет СКОЈ-а за Срем (види: Бег из Сремскомитровачког затвора 1941.). 1991. — Пошто је 25. јуна Хрватска прогласила независност од југословенске федерације, председник Хрватске Фрањо Туђман упутио писмени захтев Председништву СФРЈ да се ЈНА повуче у касарне најкасније до 31. августа. 23. август 1945. — Привремена Народна скупштина Демократске Федеративне Југославије донела је Закон о аграрној реформи и колонизацији, којим је одузет вишак земље и пољопривредне имовине земљопоседници��а, црквама и манастирима и тзв. неземљорадницима. 1958. — Почело емитовање пробног програма Телевизије Београд (ТВБ) уследиће тек након двадесет година. 23. августа 1958. ТВБ започиње емитовање свог првог програма - Дневника у 20 сати. 1996. — Министри иностраних послова СР Југославије и Хрватске Милан Милутиновић и Мате Гранић потписали су у Београду, у Палати федерације, споразум о нормализацији односа. Споразуму је претходио сусрет председника Србије и Хрватске Слободана Милошевића и Фрање Туђмана, 7. августа у Атини. У Београду је отворена канцеларија за везу хашког Међународног суда за ратне злочине почињене на простору бивше Југославије. Канцеларија је отворена на основу споразума који су власти СРЈ и представници УН, после вишемесечних преговора, потписале у Њујорку.


20

17. август 2012.

Жички духовни сабор Преображење 2012

НАЈЗНАЧАЈНИЈА КУЛТУРНА МАНИФЕСТАЦИЈА Министар културе отворио Жички духовни сабор, најстарију преображењску културну манифестацију у Србији која се одржава двадесетпрви пут у Краљеву и Жичи Традиционално, већ 21. пут заредом, у Краљеву и Жичи од 16. до 19. августа одржаће се Жички духовни сабор Преображење. Највећи део саборских програма и овога пута биће посвећен добитнику. У петак, 17. августа, Гојко Ђого ће се и Народном музеју представити краљевачкој публици читањем својих стихова, а о његовом делу говориће Братислав Р. Милановић и Владимир Димитријевић. Већ наредног дана, у истом простору, најеминентнији познаваоци савремене српске поезије изложиће своје радове о поетичким основама Ђоговог стваралаштва. Текстови представљени на овом научно-критичком скупу, догодине ће чинити 17. зборник едиције Преображење – Гојко Ђого, песник. На сам дан Преображења Господњег, у најсвечанијем програму манифестације, градоначелник Краљева Драган Јовановић уручиће Гојку Ђогу Жичку хрисовуљу и икону Преображења, рад краљевачког уметника Слободана Луковића. Током трајања манифестације Краљевчани ће имати прилике да уживају у поезији најзначајнијих српских песника данас, а многи од њих су ове године овенчани и најпрестижнијим књижевним наградама. Наиме, у програму Преображење, у суботу 18. августа од 20 часова, у дворишту Аџића куће, своје стихове говориће песници Ален Бешић, Драган Бошковић, Љубинко Дугалић, Кајоко Јамасаки, Драган Јовановић Данилов (добитник Дисове награде), Војислава Карановић (добитник Змајеве награде), Владимир Копицл, Томислав Маринковић (добитник награде „Мирослав Антић” за 2011), Јованка Стојчиновић Николић и Енес Халиловић (добитник награде „Бранко Миљковић”). Жички духовни сабор Преображење 2012. свечано ће у четвртак 16. августа у Народном музеју отворити министар за културу у Влади Републике Србије Братислав Петковић, а у програму отварања концерт ће одржати састав Београдска чал-

гија. Овом приликом у Народном музеју у Краљеву биће отворене и две изложбе: Зограф Друштва уметника и Икона Бојана Миљковића. ЖИЧКИ ДУХОВНИ САБОР – ПРЕОБРАЖЕЊЕ Жички духовни сабор најстарија је преображењска културна манифестације у Србији. Започета је, иницијативом песника из краљевачког Књижевног клуба, 1992. године, да би већ наредне, 1993, прерасла у градску. Њени организатори су Народна библиотека Стефан Првовенчани, Народни музеј и Књижевни клуб, а домаћин Град Краљево. Финансира се из градског и републичког буџета. Председник Организационог одбора, којег сачињавају представници организатора, Српске православне цркве (и манастира Жиче) и зачетници манифестације, је (по функцији) градоначелник Краљева. Сабор баштини највредније из српске културне традиције и заоставштине, с нагласком на савремено песничко стваралаштво и промоцију универзалних (и локалних) вредности из области културе и историјске прошлости. Манифестација је зачета је у оквиру „29. такмичења села Србије“ 1992. године, уручењем 1.500 књига огранку краљевачке библиотеке у Жичи, сакупљених у акцији Радио Београда „Књига солидарности“. Уследила је промоција едиције „Слово“ од пет књига песама краљевачких аутора, у издању Књижевног клуба Краљево и Графичко- издавачког предузећа Слово. Тада је одлучено је да се сваке године једном српском песнику додели Жичка хрисовуља и оригиналана икона, а први добитник био је Добрица Ерић. Током две деценије постојања, манифестација је три пута мењала назив. Прве године названа је Дани Преображења, потом 1993–1996. Српски духовни сабор - дани Преображења, да би се од 1997. усталио назив Жички духовни сабор -

Преображење, који се до данас задржао Научни скупови, који су били саставни део Сабора, допринели су новом читању наше прошлости и вредновању споменика културе из Долине векова, како историчари уметности називају долину Ибра и Западне Мораве. У склопу Сабора приређена су четири значајна научна скупа: „Старо наслеђе у савременој српској поезији“ (1993), „Културно наслеђе и његова заштита“ (1994), „Жича - уметност, историја“ (1995) и „Рудо Поље - Карановац – Краљево: од првих помена до Првог светског рата“ (1997). Организатори са поносом истичу Зборник радова с научног скупа „Жича – уметност, историја“ који је знатно дoпринео истраживању и обнови манастира Жиче, осмовековне немањићке задужбине Саставни део Сабора су ликовне изложбе и концерти извођача и аутора озбиљне музике, комповане по мотивима народног стваралаштва и традиционалне музике. Централни део Сабора посвећен је српским песницима којима се у Трпезарији манастира Жиче додељује Жичка

хрисовуља, једна од најпрестижнијих песничких награда у нас, о чијем добитнику одлуку доноси жири краљевачких писаца: Горан Петровић, Драган Хамовић, Живорад Недељковић, Дејан Алексић, Милош Милишић. О делима лауреата разговара се за округлим столом критике, а након тога, краљевачка библиотека штампа зборник радова, незаменљиво штиво за изучаваоце домаће поезије. До сада су објављени тематски радови и зборници о добитницима Жичке хрисовуље: Милутину Петровићу, Миодрагу Павловићу, Љубомиру Симо-

вићу, Ивану В. Лалићу, Милосаву Тешићу, Браниславу Петровићу, Стевану Раичковићу, Алеку Вукадиновићу, Матији Бећковићу, Бориславу Радовићу, Рајку Петрову Ногу, Миловану Данојлићу, Мирославу Максимовићу, Злати Коцић, Ђорђу Сладоју, Новици Тадићу, Братиславу Р. Милановићу, Петру Пајићу и Ивану Негришорцу. Овогодишњи добитник Жичке хрисовуље је песник Гојко Ђого. Жички духовни сабор Преображење 2012. биће одржава се од 16-19. августа, у Краљеву и манастиру Жичи. М.М.

РЕЧ ГРАДОНАЧЕЛНИКА КРАЉЕВА - Ово је прилика да се запитамо колико смо за ових годину дана од претходног Сабора успели да се преобразимо и у срцу и да ли смо достојни да и нас озрачи макар зрак те саборске светлости. Владика Николај је имао обичај да каже да је Жича српска прича. Помињање мајке српских цркава наводи на размишљање ко смо, шта смо, одакле смо дошли и куда идемо. Као што се пре 8 векова, за време изградње мана-

стира Жиче, изнад глава неимара на небу појавила златна жица као знак божије радости и одобравања, тако се и пре 21 годину овде у Краљеву појавила група писаца културних посленика који су покренули Жички духовни сабор. У међувремену Сабор је растао, постајао све већи, све лепши и данас је то једна од најзначајнијих културних манифестација у Србији -истакао је на отварању градоначелник Краљева Драган Јовановић.


21

17. август 2012.

ГОЈКО ЂОГО – ДОБИТНИК ЖИЧКЕ ХРИСОВУЉЕ 2012. ГОЈКО ЂОГО је рођен 1940. у Влаховићима код Љубиња, у Херцеговини. Дипломирао је општу књжевност са теоријом књижевности на Филолошком факултету у Београду. Објавио је више издања књига песма: Туга пингвина, Модрица, Кукута, Вунена времена, Црно руно, Изабране и нове песме и књигу есеја Поезија као апокриф. Завод за уџбенике и наставна средства из Источног Сарајева објавио је 2006. године Дела Гојка Ђога у четири тома (Песме, Есеји, Попудбина и Одбрана поезије). Године 2011. Службени гласник објавио је двотомну збирку докумената Вунена времена. Гојко Ђого је добитник награде за књигу године Удружених издавача (Рад, БИГЗ и Народна књига) и награда „Милан Ракић“, „Лаза Костић“, „Бранко Миљковић“ и

Почео извоз новог аутомобила

ФИАТ 500Л КРЕНУО У ЕВРОПУ - Први контигент аутомобила из Крагујевца према Италији прошао кроз Краљево. - Фабрика Фијат аутомобили Србија производиће од новембра 550 ових аутомобила дневно

„Петровдански вијенац“. Због књиге Вунена времена, Окружни суд у Београду осудио га је 1981. на две године затвора, а Врховни суд Србије смањио му је казну на годину дана, коју је једним делом издржао. За дописног члана Академије наука и умјетности Републике Српске Гојко Ђого изабран је 1997, а за редовног 2004. године.

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ ЖИРИЈА Жири за доделу Жичке хрисовуље, у саставу: Дејан Алексић, Милош Милишић, Живорад Недељковић, Горан Петровић и Драган Хамовић (председник), донео је на Спасовдан ове године одлуку да Жичка хрисовуља за 2012. годину припадне песнику Гојку Ђогу „за делатно песничко сведочење о удесу појединца и народа“.

Признање, које подразумева уникатну златопечатну повељу и икону Преображења, биће уручено добитнику у Жичи, на Дан Преображења Господњег, 19. августа 2012. године. Делу добитника биће посвећен зборник радова са скупа који ће ��е одржати у оквиру манифестације Жички духовни сабор, Преображење 2012.

БЕОГРАДСКА ПРОМОЦИЈА Прошлог петка, у Римској дворани Библиотеке града Београда, представљен је зборник посвећен прошлогодишњем добитнику Жичке хрисовуље, песнику Ивану Негришорцу. Пред бројном, одабраном публиком, у којој су се нашли академик Рајко Петров Ного, универзитетски професори Радивоје Микић, Јован Делић, Петар Пијановић, Јован

Пејчић, затим краљевачки завичајци историчар Љубомир Браца Ристић и новинар Борко Гвозденовић, о књизи је говорио уредник Драган Хамовић, а своје стихове казивао је Иван Негришорац, однедавно председник Матице српске. Била је ово прилика да Драгана Типсаревић, директорка краљевачке библиотеке, најави овогодишњу манифестацију.

www.gulekamin.co.rs

Први ауто воз са 206 аутомобила фиат 500Л, намењених извозу, кренуо је из Крагујевца према луци Бар у Црној Гори, одакле ће возила бродом бити транспортована до Италије. Директор производње Нунцио Ди Бартоло рекао је новинарима да је ово веома важан податак за компанију Фиат аутомобили Србија, наводећи да је у априлу 2011. године почела реконструкција фабрике, а да је већ испраћен први воз са возилима за европско тржиште. За Бар је кренула нова композиција са још 206 возила. У августу ће недељно из Крагујевца полазити две композиције са Фиатовим возилима, а са повећањем производње и продаје, број возова ће се повећавати, рекао је

Ди Бартоло и нагласио да ће производња и динамика транспорта зависити од потреба тржишта, наводећи да је фабрика у Крагујевцу спремна за дневну производњу од 500 аутомобила. - Динамика извоза искључиво зависи од тржишта, а планира се да до краја године произведемо 30.000 фиата 500Л. Фабрика у Крагујевцу спремна је за повећање производње, а план нам је да дневно производимо 500 возила - рекао је Ди Бартоло. Серијска производња новог Фиатовог модела 500Л у Крагујевцу почела 4. јула, а почетак продаје новог модела резервисан је за европско тржиште, након чега ће кренути пласман на тржиште Сједињених Америч-

ких Држава . Воз са новим Фиатовим моделом, према наводима директора Дирекције за инфрастру ктуру Железница Србије Милана Максимовића, у Луку Бар је стигао у раним јутарњим часовима наредног дана. Железнице Србије имају капацитета и кадровски потенцијал за ову и наредну годину, али ако се посао прошири мораће да се ради на модернизацији и ревитализацији пруге од Лапова до Крагујевца и од Крагујевца до Краљева. Серијска производња новог модела фијат 500Л почела је 4. јула у Крагујевцу, а план је да се од новембра производи 550 аутомобила дневно. ФоНет


22

17. август 2012.

Избор заштитног лица Ројал канина

АНЂЕЛИНА КРАЉЕВСКИ ЉУБИМАЦ Три учесника завршног такмичења изабрао стручни жири, а три ће изабрати посетиоци друштвене мреже за кућне љубимце Петфејс

Ројал вет један, од најзначајнијих увозника хране за псе и мачке, организовао је избор краљевског љубимца Краљева на коме се претходног викенда појавило око 200 кућних љубимаца. Краљево је само један од седам градова у Србији у којима се организују велике журке кућних љубимаца на којима се бира најлепши који ће бити заштитно лице предузећа Ројал канин за следећу годину. У организацији ове јединствене изложбе, каква се први пут организује у Краљеву, учествовали су Кинолошко друштво „Ловац“ и Србовет, ветеринарска амбуланта и апотека. Жеља организатора била је да ову јединствену организацију организује у центру града како би је приближили што већем броју посетилаца. Градске власти имале су мање разумевања од београдских, које су дозволиле одржавање сличне манифестације у тржном центру Делта сити, и крагујевачких које дају зелено светло за организацију у тржном центру Плаза.

Међу учесницима, у парку код железничке станице, било је највише паса и мачака, а пред кунића, хрчкова и морских прасића пред жиријем, који је оцењивао комплетан наступ, појавила се и једна птица. Кућним љубимцима Краљевчана придружили су се гости из Трстеника и Врњачке Бање, али и једна куца из Хамбурга. Испред објектива фотографа специјалисте за животиње позирали су појединачно сви учесници чије ће фотографије наћи посебно место на друштвеној мрежи за кућне љубимце Петфејс. Највише гласова жирија добила је персијска мачка Анђелина власништво Сузане Раденовић. Нешто мање наклоности задобили су другопласирана сијамска мачка Силе Милене Пантовић и трећепласирани шар пеј пас Барни чији је власник Теодора Солдо. Победницима су припали поклон ваучери у вредности од по пет хиљада динара, а вредне награде добили су и остали учесници. Посетиоци мреже Петфејс изабраће још три уеч-

сника који ће учествовати у завршном такмичењу за заштитно лице Ројал канина. Специфичност ове манифестације је, истиче Александар Калуђеровић, власник ветеринарске амбуланте и апотеке Србовет, што се поред расних педигрираних паса појавио и велики број меша-

наца и других кућних љубимаца. Добра организација и задовољство свих учесника добар су повод за размишљање да се и идуће године организује слична манифестација, а велики број учесника и посматрача доказао је да сличан скуп недостаје овом граду. И.Н.

ВАЖНИ ТЕЛЕФОНИ СУП Ватрогасци Хитна помоћ Болница Тел. сметње Телеграми Информације СОС телефон АМД

192 193 194 301-988 977 96 988 235-706 314-252 324-253 314-254 Помоћ на путу 987 Жел. станица 313-555 Аутоб. станица 313-444 Електродистрибуција диспечер 322-892 Водовод диспечер 234-455 Топлана диспечер 314-888 334-027 Чистоћа централа 362-202 Домови здравља Рибница 372-070 Женева 323-797 Дечја поликлин. 301-729 Музеј 315-350 Библиотека 321-377 Позориште 311-211 КУД „Абрашевић“231-746 Дом култ. Рибница 375-757 Туристичка организација Краљева 316-000 311-192 ММЦ „Кварт“ 311-571 Црвени крст 316-650 234-770 Црквена општина 314-033 Хала спортова 323-181 Ветеринарска ст. 324-295 Такси станице 333-564 335-960 333-111 319-019 343-333 313-313 Макси бус 312-011 Хотели Турист 322-347 Термал 811-366 Ројал 354-004 Кристал 329-140 Пицерија Мираж 318-318 Апотеке Црвени крст 315-640 Здравље 315-630 Центар 315-650 Медицински центар централа 332-522 301-988 301-968 Историјски архив 317-560


23

17. август 2012.

Нисам знао шта је срећа док се нисам оженио... Али, тада је вћ било касно.

Ован, 21. 3. - 20. 4. Овог петка и суботе ће вас мучити многе ситне и досадне обавезе. А у понедељак и уторак није чиста ситуација па вас и то мучи, јер ви то не волите нејасне ситуације. Али, зато у среду и четвртак ћете имати пуно шанси и изазова за реализацију. Бик, 21. 4. - 20.5. За вас, овај петак, субота и недеља су веома добро организовани. Понедељак и уторак пустите нека прођу тако недвосмислено. Одморите јер вас у среду и четвртак чека гужва од обавеза али и лепих и интезивних ситуација. И новац и разрешење тајни. Близанци, 21. 5. - 21.6. Стиже ваших месец дана за ову годину. Мораћете боље да се организујете овог петка, суботе и недеље. У понедељак и уторак ћете моћи да се опустите и конацно уђете у своје сфере. У среду и четвртак ћете бити вема заузети и ангажовани Рак, 22. 6. - 22.7. Петак, субота и недеља ће вас окупирати одрађивањем свакодневних обавеза и то ће бити у реду. А понедељак и уторак је боље да се не уносите емотивно јер не треба. И коначно, среда и четвртак су садржајни и интезивни дани али на ваш начин. Лав, 23. 7. - 23.8. Није на одмет да овог петка, суботе и недеље мало смањите обим ангажовања и пређете на ситнице и детаље. У понедељак и уторак ћете се мало свесно опустити и припремити за интезивне и веома интезивну среду и четвртак. Девица, 24. 8. - 22.9. Овај петак, субота и недеља су ваши дани, иако ћете бити прекомерно ангажовани јер ћете добити нове спознаје као и обавезе. Понедељак и уторак доносе принудно затишје да би сте у среду и четвртак много тога успели да започнете и одрадите.

Економски показатељи за 2012.

Вага, 23. 9. - 22.10. У петак, суботу и недељу покушајте да завршите много тога што сте дуго одлагали, па ћете у понедељак и уторак добити вести и најаве за нове ситуације наредних дана. Будите стрпљиви као и увек и тако спремни одрадите среду и четвртак. Шкорпија, 23. 10. - 22.11. За вас повољни дани су и петак и субота и недеља иако ћете имати пуно посла. Али, није то за вас много. Прави изазови као и новац ће бити у среду и четвртак па зато покушајте да се одморите или само припремате у понедељак и уторак. Стрелац, 23. 11. - 21.12. Овај петак, субота и недеља ће вас саплитати са свакојаким, вама досадним обавезама. Али, стижу понедељак и уторак који доносе прелазно или дипломатско решење и тако стићете до активне и наглашене среде и четвртка. А тек петак?!.. Јарац, 22. 12 - 20. 1.

Могу ли да се вратим кући док не нађем посао.

То сам и ја управо питао мог оца.

Повољни су вам овај и петак и субота и недеља, иако као и увек ви и то одмерено прихватате. Тако неће бити у понедељак и уторак јер тако непоуздане ситуације ви не волите. Зато спремни и орни за нове изазове прихватите среду и четвртак. Водолија, 21. 1. - 19. 2. Превазилазите ви те ситнице и детаље током петка, суботе и недеље, на које ви иначе и не придајете важност... И тако стижете до понедељка и уторка који су на неки наин "ваши" условно повољни дани, па се тако припремите за напорнију среду и четвртак. Рибе, 20.2. - 20. 3. Цео овај викенд се нећете лако сналазити јер ће бити различитих ситуација и ви нећете моћи да одаберете прави правац и курс. Нејасноћа и неодлучност ће се појачати у понедељак и уторак, а у среду стиже појачање у виду новца, али и других облика...


24

17. август 2012.

Летњи карате камп у Врњачкој Бањи

КАРАТИСТИ У СТУДЕНИЦИ Стотину учесника летњег карате кампа из више европских земаља у колевци српске писмености и духовности Казе Ха Шотокан Риу Карате-До Академија Србије, школа за стицање знања и искустава о каратеу као борилачкој вештини и животној филозофији има за циљ очување идеје и принципа стила казе Ха Шотокан Риу Карате-До као Будо вештине и дисциплине за ментални и духовни развој. Базира се на визији, учењу и духу оснивача Шихан Таиђи Казеа које су, после његове смрти 2004. године, наставили шесторица чланова Техничке комисије, међу којима је и Краљевчанин Велибор Димитријевић Вебо, водећи инструктор који у континуитету, поред Србије, држи редовне семинаре у Енглеској, Шведској, Швајцарској, Португалу, Шпанији, Норвешкој, Белгији. Академија је конципирана као систем семинара због потребе за континуитетом вежбања полазника јер аспекти који се вежбају нису ни мало јендоставни. - Бавити се развојем свести, дисања и буђења унутрашње

енергије тражи ближи контакт са оним ко то може да покаже. Као учитељ морам да имам чешћи контакт са њима да бих их увео на прави пут да то ураде. Зато смо и осмислили да академија рад у Србији изводи кроз шест годишњих семинара у срединама где постоји највеће интересовање и најозбиљнији рад – каже Димитријевић. Поред семинара у Јагодини, Горњем Милановцу, Краљеву и Нишу одржава се и летњи камп који је после неколико година у Београду, Кладову и на Власинском језеру ове године одржан у Врњачкој Бањи. Током десет последњих година већина учесника је довољно сазрела у ономе што ради тако да је оправдан концепт који ће, каже Димитријевић, бити задржан и у нареднм годинама. Људи из Краљева су најдоследнији следбеници онога што се ради у Академији. Захваљујући млађима, пре свега Владици Марковићу из Катаре клуба

Летњи камп у Врњачкој Бањи „Монах“ на кампу су се међу сто учесника из бројних градова Србије нашли и каратисти из Ре-

ФОТОГРАФИЈА НЕДЕЉЕ

публике Српске, Хрватске, Шведске, Енглеске и Грчке. Један од два паралелна семинара

у оквиру летњег кампа намењен је млађима, не смо по годинама него и по техничком знању, док други окупља инструкторе који треба знање стечено током кампа да пренесу на млађе у својим клубовима. За све учеснике је, захваљујући домаћинима, приређен незабораван одлазак у Студеницу и посета средњовековном манастиру. - Ако је Студеница колевка писмености и духовности и кроз историју нас напаја традицијом која потиче од Немаљића мислио сам да је добро да се нађемо тамо, јер ово што вежбамо треба да води ка развоју виших моралних, етичких и духовних квалитета. Није само вежбање у кимону и физички напор покушај да будеш јак. Мораш да будеш мудар, самосвестан и просвећен, па није лоше да посетимо места на којима се очувала, духовност, мир, вера у себе и неку вишу енергију као део концепта у који дубоко верујем – истиче Димитријевић за кога је Студеница још из времена младости била место које представља изазов. Зато васпитање које треба да наметне кроз Академију треба од уечсника да направи целовите личности. И.Н.


25

17. август 2012.

Четврти маскенбал у вили Магдала

НОЋ ПЛАВИХ АНЂЕЛА Живот је игра коју треба правилно да одиграмо, да победимо и живимо вечно На празник Марије Магдалене краљевачка сликарка и модни креатор Хаџи Милена Марија Магдалена Ковачевић организовала је у вили Магдала четврти по реду маскенбал по угледу на оне који су се пре око сто година одржавали у овим крајевима. Маскенбал се традиционално одржава прве суботе у августу у знак сећања на дан када је на хаџилуку у Израелу добила име које данас носи. Вођена жељом да визије које има преточи у нешто опипљиво поново је окупила стотинак пријатеља да кроз дружење у суморним данима бар за тренутак забораве на проблеме који их оптерећују. Људи добре воље, уметници, сликари, глумци, песници окупили су се вођени жељом да током још једног дружења искажу своју креативност. Маске су одувек биле испирација краљевачке сликарке која верује да сваки човек носи својеврсну маску и када није маскиран. - Моја маска је ведра, 24 сата дневно сам активна, позитивно мислим и волим да се дружим, јер сматрам да кроз дружење можемо да пребродимо велике проблеме у времену када су људи суморни, када немају осмеха и више причају сами са собом

него са својим пријатељима – каже Хаџи Милена. Четворогодишње искуство је показало сву моћ колективног дружења током кога су успостављена многа нова пријатељства. Све то Хаџи Милену наводи на размишљање да у наредном периоду ову интересантну причу обогати и унапреди, а у градским условима подсети на некадашња сеоска прела. Тема дружења била би дама кроз векове, а жене би уз трачеве на културном нивоу показале умешност у кувању, хеклању, сликању, припремању колача и другим вештинама. Враћањем старој српској традицији нови центар краљевачке културе окупљаће уметнике различитих профила, али и оне који то нису. Број од педесетак пријатеља на првом маскенбалу ове године је удвостручен, а куриозитет последњег дружења је изложба Милениних слика под називом Ноћ плавих анђела. Изложба је припремана дуго, а збирка слика насталих у том периоду изложена је први пут. - Има слика разних формата у техници уље на платну. Мотиви су везани за анђеле и живот људи са анђелима, колико можемо да комуницирамо са њима, колико су они привржени нама,

Хаџи Милена Марија Магдалена

да ли нас доброћудно гледају или желе да нас опомену. Слике подсећају на љубав и потребу чувања планете земље, лепоту природе, воде и што је најважније духа – каже Хаџи Милена. Овај дан био је и прилика да се подсети и на све пријатеље који су се преселили у неку другу временску димензију и, верује Хаџи Милена, са анђелима посматрају дешавања у

вили Магдала. Поред Краљевчана гости из Новог Сада, Београда, Крушевца и других градова били су у ситуацију да уживају у традиционалним гурманским специјалитетима, а укус оријенталне кухиње проближила им је Миленина снаха, Либанка Џамал Ковачевић. Хаџи Милена обећава да ће следеће године јубиларни пети маскенбал бити још богатији и

обогаћен новим атракцијама које још нигде нису виђене. - Живот би требало сваки дан да нам буде маскенбал, да живимо као да се сваки дан поново рађамо. Живот је игра коју треба правилно да одиграмо, да победимо и живимо вечно. Живот је маскенбал, а што је шаренији то је лепши – поручује на крају Хаџи Милена Марија Магдалена. И.Н.

КРАЉЕВЧАНКЕ


26

17. август 2012.


17. август 2012.

27


28

17. август 2012.


GRADSKE NOVINE