Dnevni list Pobjeda 31.07.2021.

Subota, 31. jul 2021. | Podgorica, Crna Gora | Godina LXXVII/Broj 20006 | Prvi broj izašao je 24. oktobra 1944. u Nikšiću | pobjeda.me | Cijena 0,70 eura

BEZ SJEDNICE: Iako je Demokratski front, podržan Urom, insistirao da danas budu izabrani članovi Tužilačkog savjeta, Demokrate „kupuju vrijeme“

Advokat Andrije Mandića moneta za potkusurivanje

OTKRIĆE DOKAZA: Istražitelji dostavili Forenzičkom centru materijalne tragove koji su bili sakriveni na putu prema Lovćenu

Pronađene kosti za koje se sumnja da pripadaju nestalom ,,škaljarcu“ STR. 9.

Incident na sjednici Odbora za bezbjednost i odbranu

Mandić

Abazović

Knežević

Bečić

Ne može partijski obojeni kandidat Nikola Bulatović i tačka.

Ako se držimo principa da nema partijskih kandidata i ako je to princip za sve, ne može biti izuzetaka za DF – poručili su iz partije Alekse Bečića koalicionim partnerima STR. 2. i 3.

M.BABOVIĆ

PODGORICA: Vatra koja je u četvrtak zahvatila Goricu, ponovo se aktivirala, vatrogasci kontrolišu teren zbog ekstremnih temperatura i vjetra

Užareno korijenje drveća tinja i prijeti izbijanjem novih požara

STR. 3.

NOVE MJERE: Različiti kriterijumi za ugostitelje u odnosu na državnu upravu, trgovce i zdravstvene radnike

Konobari moraju imati sertifikat, za ostale vakcinacija nije obavezna STR. 8.

STR. 14. i 15.

Analizom Vlade utvrđen evidentan trend rasta cijena osnovnih potrošačkih proizvoda

Trgovcima preporučili maržu od 15 odsto za ulje, šećer i mlijeko

Umalo fizički obračun Katnića i Milačića

STR. 4. i 5.

2

Politika

Subota, 31. jul 2021.

Održana sjednica Administrativnog odbora

Administrativni odbor

Saslušani kandidati za predsjednika DIK-a 

PODGORICA – Pred Administrativnim odborom juče su saslušana trojica kandidata za predsjednika Državne izborne komisije - Nikola Mugoša, Amer Šukurica i Jovan Vojinović, dok četvrti kandidat Nikola Medojević nije prisustvovao sjednici.

Nakon saslušanja odlučeno je da se Odbor o kandidatima izjasni u nastavku 19. sjednice Odbora, čiji će termin održavanja biti naknadno određen.

Kandidat Jovan Vojinović na počeku sjednice kazao je da je po nacionalnosti Srbin i da je do sada radio u više banaka i organa lokalne uprave, da ne pripada nijednoj partji i da nije član nijedne nevladine organizacije u zemlji ili inostranstvu.

Demantovao je medijske navode da je advokat, ali je kazao da je u nekim slučajevima zastupao Opštinu Bar pred sudovima.

- Prvi sam zagovarao da se vodi jedinstveni birački spisak za cijelu Crnu Goru. Bio sam član Savezne izborne komisije 2000. godine za sprovođenje saveznih izbora i član Referendumske izborne komisije 2006. godine – rekao je on.

Kandidat Amir Šukurica je kazao da je po zvanju diplomirani pravnik sa 26 godina radnog iskustva, a po zanimanju advokat. Kazao je da smatra da ispunjava sve uslove za predsjednika DIK-a.

- Ovo nije prvi put da konkurišem za predsjednika DIK-a.

Na jednom od ranijih konkursa sam odbijen iz nepoznatih razloga. Isključiv motiv za prijavljivanje na ovaj konkurs je moralan obaveza prema državi – kazao je on.

Kandidat Nikola Mugoša je naveo da ima sedmogodišnje akademsko iskustvo i da je od 2015. godine pravni savjetnik u DIK-u.

- Član sam međunarodne fondacije za izborne sisteme sa sjedištem u Vašingtonu i član radne grupe koja se bavi temom izbornog integriteta.

Sertifikovani sam posmatrač ODIHR-a. Angažovan sam u raznim posmatračkim misijama u zemlji i inostranstvu.

Dobitnik sam stipendije austrijskog centra za mir i rješavanje konflikata. Smatram da sam kvalifikovan i zato sam se i prijavio na konkurs – naveo je on.

Mislim da je DIK Skupštini trebao da dostavi stav o popuni upražnjenog poslaničkog mjesta, odnosno ko je naredni kandidat sa liste.

To imajući u vidu da DIK nije nadležan da komentariše da li je zahtjev osnovan ili ne, jer mu to zakon ne dozvoljava – rekao je Šukurica Poslanik Demokrata Vladimir Martinović kandidate je pitao kako ocjenjuju sjednicu Skupštine od 28. oktobra prošle godine kada je, kako je naveo, ,,pokušan parlamentrani udar“.

Vojinović je kazao kako je na to pitanje teško odgovoriti bez adekvatne dokumentacije.

- Nije logično da DIK preispituje kvorum i miješa se u rad Skupštine. Nejasno mi je po kom zakonskom osnovu se tu miješala DIK, ali u krajnjem to pitanje će da razriješi Ustavni sud – rekao je Vojinović. Šukurca je kazao kako mu ne pripada pravo da komentariše odluku bivšeg predsjednika DIK-a, ali je iznio svoj stav kako bi on postupio u tom slučaju.

- Mislim da je DIK Skupštini trebao da dostavi stav o popuni upražnjenog poslaničkog mjesta, odnosno ko je naredni kandidat sa liste. To imajući u vidu da DIK nije nadležan da komentariše da li je zahtjev osnovan ili ne, jer mu to zakon ne dozvoljava – rekao je Šukurica.

Mugoša je naveo da su nadležnosti DIK-a jasno propisane zakonom o izboru odbornika i poslanika i da je DIK u toj situaciji trebao da cijeni spisak predmeta koje je imala ispred sebe.

- To je sva dokumentacija dostavljena od Skupštine za popunu upražnjenog poslaničkog mjesta. Radi se o tehničkom aspektu realizacije izvještaja. Potrebno je bilo pogledati zbirnu izbornu listu i utvrditi da li je kandidatkinja Suada Zoronjić naredna na toj listi i nakon toga dostaviti izvještaj Skupštini – kazao je Đ.Ć.

Mugoša.

NEMA SJEDNICE PARLAMENTA: Zakulisne političke igre - Demokrats izabrani članovi Tužilačkog savjeta, Ura ih otvoreno podržala, Demokra

Advokat Andrije M moneta za potkus

Ne može partijski obojeni kandidat Nikola Bulatović i tačka. Ako se držimo principa da nema partijskih kandidata i ako je to princip za sve, ne može biti izuzetaka za DF – poručili su iz partije Alekse Bečića koalicionim partnerima

BEZ DOGOVORA: Odbor za politički sistem

PODGORICA – Sukob nove crnogorske vlasti ulazi u dramatičnu fazu nakon što su Demokrate juče poručile koalicionim partnerima Demokratskom frontu i Uri da neće podleći pritiscima i podržati kandidate za članove Tužilačkog savjeta iz reda uglednih pravnika za koje ne bude postignut konsenzus, direktno targetirajući advokata Nikolu Bulatovića, na čijem izboru insistira DF. Demokrate su juče pozvale koalicione partnere iz vlasti „da se ne igraju trikovima i da ne ulaze u zonu velike nekorektnosti“, reagujući na inicijativu poslanika SNP-a, DF-a, Ujedinjene Crne Gore, Radničke partije i CIVIS-a (dio koalicije „Crno na bijelo“ koju je predvodio Dritan Abazović), da se za danas zakaže sjednica na kojoj bi bili izabrani članovi Tužilačkog savjeta iz reda uglednih pravnika.

Inicijativu koja je upućena predsjedniku parlamenta Aleksi Bečiću, nije potpisala, ali je saopštenjem podržala Abazovićeva Ura. - Vaše su ucjene i jeftini trikovi prevršili svaku mjeru – poručile su Demokrate koalicionim partnerima, u izjavi dostavljenoj ne svim medijima, već Vijestima.

Ako Skupština na redovnoj sjednici koja je u toku i mora biti okončana do 31. jula u ponoć, odnosno danas, ne izabere pet novih članova Tužilačkog savjeta, onda se mora ući u proceduru zakazivanja nove sjednice. To bi značilo da ona neće moći biti održana prije druge polovine avgusta, a do tada će isteći zakonski rok do 60 dana (počeo da teče 12. juna) za izbor članova Tužilačkog savjeta.

PRIORITETI PARTNERA

DF insistira da mu se ispuni jedan od ključnih zahtjeva ispostavljenih koalicionim partnerima – smjena glavnog specijalnog tužioca Milivoja Katnića u znak odmazde što su dva njihova lidera na optužnici koju je on pokrenuo nakon pokušaja terorizma na dan parlamentarnih izbora u Crnoj Gori

2016. godine. Tada je planirano nasilno svrgavanje s vlasti Demokratske partije socijalista i njenog lidera Mila Đukanovića. Plan su pripremili ruski obavještajci. U ovoj istrazi sa Katnićem su sarađivale i razmjenjivale informacije službe više zapadnih zemalja, kao i Srbija.

I Uri i njenom lideru Dritanu Abazoviću se žuri jer, kako je sam potpredsjednik Vlade u više navrata saopštio, imaju ,,desetine pripremljenih predmeta za procesuiranje“, ali čekaju svoje tužioce da bi njima dostavili dokumentaciju i zvanično otvorili istrage.

Iako je Vlada Zdravka Krivokapića izgubila legitimitet još prije nekoliko mjeseci, opstaje zahvaljujući tome što najveći konstituent nove vlasti – Demokratski front - ne pokreće pitanje povjerenja. Drže ih partijski interesi, jer osim nade da će uspjeti da smijene Katnića, DF je ućutkan i činjenicom da je kadrovima ove političke organizacije izvršna vlast „po dubini“ popunila neke od naj-

važnijih i najplaćenijih funkcija, a oni zaposlili stotine svojih glasača.

Ovaj začarani krug partijskih interesa i stranačke raspodjele državnih fotelja ključne međunarodne adrese - Brisel i Vašington - mjesecima su „posmatrale“ bez reakcije, ali sada već iskazuju očekivanja da se prekine sa partijskim kadriranjima i političkim uticajima na svakom niovu.

,,JEDAN POJEDINAC“ I GRUPNI INTERESI

Suštinski, Zapadu je DF „trn u oku“, a to proizilazi i iz jučerašnjeg saopštenja Demokrata koje su direktno poručile da njihov glas za Tužilački savjet neće dobiti advokat Nikola Bulatović, inače, pravni zastupnik jednog od lidera DF-a Andrije Mandića.

- Dosta je više pokušaja da se poput stare prakse DPS-a u nezavisnim institucijama biraju partijski ljudi, poput, recimo, majki i supruga visokih funkcionera bivše vlasti. Ako DF kaže, citiramo: 'Ili će biti naš partijski advokat, Nikola

Bulatović, član Tužilačkog savjeta, ili neće niko biti›, to je direktno razbijanje dogovora političkih aktera – saopštili su juče u dopisu Vijestima šef Poslaničkog kluba „Mir je naša nacija“ Boris Bogdanović i predsjednik Odbora za politički sistem, upravu i pravosuđe Koprivica Momo Koprivica.

Dalje su dodali da ako predstavnik DFa kaže: „meni niko nije zamisliv kao član Tužilačkog savjeta, ako to nije i Nikola Bulatović, jer bez Nikole Bulatovića taj Tužilački savjet nema ni funkciju ni smisao“, onda to znači da se želi samo partijski obojiti Tužilački savjet, spriječiti dogovor i konsenzus i zaustaviti država na putu evropskih integracija“.

- Niko nema pravo da sa jednim pojedincem, kako god se on zvao, ucjenjuje izbor kompletnog sastava Tužilačkog savjeta i da njegovim beskrupuloznim nametanjem blokira formiranje Tužilačkog savjeta. DFSNP i URA predložli su nam pet kandidata za Tužilački savjet. Demokrate su prihvatile četiri njihova prijedloga i jasno saopštile, izaberite sami petog od onih oko kojih ste se sami saglasili, ali ne može partijski obojeni kandidat Nikola Bulatović i tačka. Ako se držimo principa da nema partijskih kandidata i ako je to princip za sve, ne može biti izuzetaka za DF – kategorični su Bogdanović i Koprivica.

Objasnili su da se prijedlog za izbor članova Tuzilačkog savjeta može razmatrati na plenumu samo kada ga utvrdi matični odbor, odnosno kada se

Konjević: Ura preporuku Vebera tumači kao rad „u korist kriminalnih centara moći“ Preporuku ambasadora Njemačke u Crnoj Gori Roberta Vebera za potrebom šireg dogovora i odgađanje izbora članova Tužilačkog savjeta, Građanski pokret Ura, ocijenio je poslanik SDP-a Raško Konjević, tumači kao

moguće „davanje kiseonika organizovanom kriminalu“ i rad „u korist kriminalnih centara moći“.

- Da nije malo mnogo - poručio je Konjević na Tviteru.

Politika

Subota, 31. jul 2021.

ski front insistira da danas budu ate „kupuju vrijeme“

Mandića surivanje Nikolić: Manipulacije Ure Poslanik DPS-a Miloš Nikolić saopštio je juče da je „bestidna manipulacija Ure tvrdnja da je Zakon o izmjenama i dopunama Zakona o Državnom tužilaštvu, koji je ‘silom na sramotu’ usvojila vladajuća većina, uslijedio nakon navodnog pozitivnog mišljenja Venecijanske komisije“.

Ni Ustav, ni međunarodni standardi, ni zakoni, ocijenio je on, nemaju za Uru i njene partnere nikakvo značenje, niti ih obavezuju, „kada se nađu ispred njihovih prozaičnih i politikantskih ciljeva, ne bi li svojom jeftinom demagogijom obmanuli još ponekog građanina“.

Stigao prijedlog za Burića Tužilački savjet dostavio je juče crnogorskom parlamentu prijedlog da se za vrhovnog državnog tužioca izabere Dražen Burić. Savjet je to predložio na osnovu mišljenja proširene sjednice VDT-a Crne Gore o prijavljenim kandidatima i obavljenog intervjua sa njima. Burić obavlja funkciju vršioca dužnosti vrhovnog tužioca.

postigne saglasnost i dogovor među članovima parlamentarne većine.

UCJENE I KONTRE

Poručili su da se mogu dogovoriti isključivo oko izbora nezavisnog, nepartijskog i profesionalnog Tuzilačkog savjeta.

- Ne možemo prihvatiti izbor bilo kog partijski obojenog kandidata o kojoj god partiji da je riječ. Ne samo da ne možemo, nego vam sad saopštavamo i da nikad nećemo dići ruku za bilo čijeg partijskog kandidata u Tužilačkom savjetu i na čelu Državne izborne komisije.

Predsjednik Skupštine je više puta rekao - kada šefovi poslaničkih klubova parlamentarne većine dogovore datum i sadržaj sjednice, kao i kada matični odbori postignu dogovore i utvrde neophodne prijedloge, on će prethodno apsolutno i u potpunosti ispoštovati i zakazati sjednicu za koji god datum se dogovore – naglasili su Bogdanović i Koprivica.

Odbor za politički sistem, kako su naveli, biće zakazan odmah kad se postigne politički dogovor.

- Ucjena je dosta, ucjene ne dolaze u obzir, a pogotovu ne sa jednim pojedincem - zaključili su Bogdanović i Koprivica.

CRVENA LINIJA

Iz Ure su juče, prije nego su se oglasile Demokrate, saopštili da će svako ko opstruira izbor Tužilačkog savjeta, svjesno ili nesvjesno, „dati kiseonik organizovanim kriminalnim grupama, a time raditi direktno na štetu interesa građana Crne Gore i u korist kriminalnih centara moći“.

Istakli su i kako vjeruju da se niko neće usuditi da pomogne organizovanim kriminalnim grupama, opstruirajući izbor novog Tužilačkog savjeta.

Interesantno je da je Ura ovim zahtjevom „izašla na crtu“ evropskim diplomatama otvoreno se suprotstavljajući njihovim preporukama.

Dio crnogorske javnosti mjesecima upozorava da nova vlast želi svoj Tužilački savjet koji će u suštini biti politički instru-

ment preko kojeg će parlamentarna većina preuzeti kontrolu tužilačke organizacije. Pobjeda je objavila seriju tekstova ukazujući na koji način će parlamentarna većina preuzeti Tužilaštvo.

Strani zvaničnici tek u srijedu su upozorili na opasnost političkih uticaja u ovom tijelu i krenuli u snažnu diplomatsku kampanju. Šefica kancelarije Evropske unije u Podgorici Oana Kristina Popa oglasila se preko Tvitera s porukom da „političke većine dolaze i prolaze“ a da su „stručne institucije ulaganje u bolji život“, te da interese građana i budućnost u EU treba staviti ispred partijskih interesa.

- Konstruktivni dijalog je put ka imenovanju nezavisnih, politički neutralnih i stručnih članova Tužilačkog savjeta iz reda uglednih pravnika i NVO – istakla je ona.

U četvrtak se oglasio i njemački ambasador Robert Veber poručujući novim crnogorskim vlastima da je naročito važno da „za člana Tužilačkog savjeta budu izabrane stručno kompetentne i ujedno politički neutralne osobe, koje se osjećaju odgovorne isključivo prema vladavini prava“.

- Trenutno planirani postupak imenovanja u Tužilačkom savjetu, neposredno prije ljetnje pauze, nije pogodan za obezbjeđivanje šireg konsenzusa, već ugrožava postizanje šireg dvotrećinskog konsenzusa za dalja imenovanja u pravosuđu – saopštio je on, ističući da podržavaju „sve glasove koji se zalažu za postupak koji vodi ka dostizanju konsenzusa“, sugerišući na ovaj način da izbor Tužilačkog savjeta treba odgoditi.

Podsjetio je i da je Zakon o državnom tužilaštvu izmijenjen bez uvažavanja svih preporuka Venecijanske komisije, a koje su se odnosile na depolitizaciju pravosuđa.

DF i Ura, prema saznanjima Pobjede, sinoć do zaključenja naših novina, direktno i preko posrednika i dalje su pokušavali da „slome“ Demokrate kako bi danas izabrali članove Tužilačkog savjeta. K. KRSMANOVIĆ

3

Odgođeno kontrolno saslušanje predsjednika Vlade pred Odborom za bezbjednost i odbranu zbog njegovog nepojavljivanja PODGORICA – Kontrolno saslušanje premijera Zdravka Krivokapića, koje je juče trebalo da se održi pred Odborom za bezbjednost i odbranu povodom njegove ranije izjave da mu se spremalo hapšenje da je potpisao temeljni ugovor sa SPC, odgođeno je jer se Krivokapić, kako je dan ranije i najavio, nije pojavio pred tim parlamentarnim radnim tijelom.

Pred Odborom su, osim premijera, trebali da budu saslušani i specijalni tužilac Milivoje Katnić, direktor Agencije za nacionalnu bezbjednost Dejan Vukšić, kao i vršilac dužnosti direktora Uprave policije Zoran Brđanin, koji takođe nije došao na jučerašnju sjednicu.

Predsjedavajući Odborom Milan Knežević odlučio je da, zbog Krivokapićevog nepojavljivanja, formalno ne otvori sjednicu, ali je dozvolio raspravu.

Krivokapić je Odboru uputio dopis u kome je naveo da odluka Odbora o kontrolnom saslušanju nije utemeljena ni na Ustavu, ni na zakonu, ni na Poslovniku Skupštine Crne Gore i da ga ni na koji način ne obavezuje.

Dopis je uputio i Brđanin obavještavajući članove Odbora da je sprječen da se odazove pozivu zbog ranije dogovorenog sastanka sa slovenačkim kolegom.

Nakon toga Knežević je konstatovao da su se stekli uslovi da se 15. sjednica odgodi, jer, kako je rekao, želi da zaštiti dignitet ovog Odbora. Iako je sjednica zvanično odgođena, uslijedila je rasprava.

Glavni specijalni tužilac Milivoje Katnić je kazao da SDT, kada na bilo koji način ima saznanja da u određenom događaju postoji osnov sumnje da je počinjeno krivično djelo iz njegove nadležnosti, pokreće postupak.

- To moraju da znaju poslanici i ova vlast prema kojoj je već

Katnić: Specijalno policijsko odjeljenje ima pravo da privede Krivokapića, ali ja to neću činiti

Specijalni tužilac je kazao da je premijer u tri navrata dao izjave u kojima je postojao osnov sumnje da je neko lice izvršilo krivično djelo iz nadležnosti SDTa, te da su povodom tih izjava otvorili tri predmeta i Krivokapića pozvali da ih razjasni, što on nikada nije učinio podnešeno oko 27 krivičnih prijava, i mi to moramo sprovesti, kao što smo protiv one vlasti koalicione sproveli više od 121 postupak, koji je završen na ovaj ili onaj način - rekao je Katnić.

Specijalni tužilac je kazao da je premijer u tri navrata dao izjave u kojima je postojao osnov sumnje da je neko lice izvršilo krivično djelo iz nadležnosti

INCIDENT: Umalo fizički obračun Katnića i Milačića

....

Sjednica Odbora prekinuta je nakon što je umalo došlo do fizičkog obračuna između specijalnog tužioca Milivoja Katnića i poslanika Prave Crne Gore Marka Milačića.

Sve je počelo kada je Milačić, iako nije član tog parlamentarnog radnog tijela, uzeo riječ prje nego je sjednica i počela i kazao kako bi

PODGORICA - Sandra Bulatović, dosadašnja državna sekretarka u Ministarstvu odbrane, razriješena je sa te funkcije.

Ta odluka donijeta je na jučerašnjoj sjednici Vlade Crne Gore, o čemu je usvojen i zvaničan dokument Razrješenja.

Takođe, u obrazloženju je navedeno da je to bio prijed-

volio da se Odbor bavi optužbama koje stižu iz Srbije o saradnji crnogorskih državljana sa kriminalnom grupom Veljka Belivuka.

Milačić je u tom kontekstu kazao i kako je Katnićeva odgovornost veća nego kod ljudi iz te grupe, te kako je „politička i sistemska“.

Na Milačićeve navode prvo

SDT-a, te da su povodom tih izjava otvorili tri predmeta i Krivokapića pozvali da ih razjasni.

- U dva predmeta nismo tražili da lično dolazi, nego da u svojim kancelarijama da izjašnjenje.

Poslata su mu tri zahtjeva na koja on nikada nije odgovorio. Pet puta je pozivan da u svojstvu građanina da objašnjenje, što on nikada nije učinio. Toliko o vladavini prava – rekao je Katnić. je reagovao predsjedavajući odborom Milan Knežević upozorivši ga da iznosi ozbiljne optužbe na račun specijalnog tužioca i da mu on to neće dozvoliti.

U raspravu se potom uključio i Katnić koji je Milačića nazvao „bazdigo***tom“.

- Neću da se branim samo ću da kažem da je ovo bazdigovno ovđe...- rekao je Katnić, na šta je Milačić prvo povikao „Šta si reko, dođi vamo“, a potom se i zaletio prema Katniću.

Fizički kontakt dvojice funkcionera sprječili su direktor ANB- Dejan Vukšić, koji se odmah prepriječio između njih dvojice, a potom i predsjednik i članovi Odbora, kao i skupštinsko obezbjeđenje.

U kraćoj prepirci, tokom koje je poslanik Prave Crne Gore sve vrijeme pokušavao da se „dočepa“ specijalnog tužioca, Milačić je Katnića nazvao „splačinom“ i ponovo ga optužio da „brani mafiju“.

Objasnio je da tužilaštvo ima zakonsku mogućnost da angažuje Specijalni policijski tim koji bi Krivokapića prinudno doveo na salušanje.

- Obavještavam, vas da ja to neću činiti niti ću preduzimati ove radnje prema premijeru Crne Gore – dodao je Katnić.

Poslanik DPS-a Predrag Bošković kazao je da Krivokapiću ovo nije prvi put da izbjegava parlament i suočavanje sa poslanicima.

- Što govori o tome koliko mu je stalo do istine i koliko je Vladi stalo do poštovanja obaveza.

Očigledno je riječ o klasičnoj bahatosti i aroganciji aktuelne vlasti - rekao je Bošković.

Poslanik Demokrata Vladimir Martinović poručio je da podržava premijerov stav da se ne odazove pozivu budući da je, kako je naveo, sve što je rekao tačno. Ocijenio je da se Krivokapić prema obavezama odnosi odgovorno.

Poslanik SDP-a Raško Konjević istakao je da parlament trpi zbog rasula u kome se nalazi aktuelna Vlada.

- Ovakvo ponašanje premijera narušava dignitet parlamenta.

Premijer koji ne dolazi u parlament sebe stavlja iznad Ustava - rekao je Konjević.

Reagovao je i poslanik Prave Crne Gore Marko Milačić, koji je sjednici Odbora prisustvovao u svojstvu gosta i koji je ocijenio da su se saslušanja pretvorila u „klasično politikanstvo“.

- Premijer nam nije ni potreban za saslušanje. Nadležne institucije bi trebalo da ispitaju takvu informaciju i ozbiljnu otpužbu da mu je pripremano hapšenje - naveo je Milačić.

Poslanik Bošnjačke stranke Ervin Ibrahimović ističe da je odnos premijera prema parlamentu poražavajući.

- Njegov nedolazak na sjednicu Odbora je još jedan poraz za demokratiju u Crnoj Gori – naveo je on.

Potpredsjednik Odbora i poslanik DPS-a Mevludin Nuhodžić istakao je da se iz izjava direktora policije i glavnog specijalnog tužioca vidi da oni nemaju informacije da se Krivokapiću spremalo hapšenje.

Da je ponašanje premijera nedopustivo smatra i poslanik SDa Ivan Brajović koji je zaključio kako „svako mora da snosi odgovornost za izgovorenu riječ“. Đ.Ć.

Sjednica Vlade

Razriješena državna sekretarka Ministarstva odbrane Sandra Bulatović log ministarke Olivere Injac.

Ministarka Injac je predložila, da Vlada utvrdi prestanak mandata Bulatović.

Injac je navela da Bulatović u toku mandata nije na adekvatan način pristupala izvršenju obaveza iz nadležno-

sti državnog sekretara, zbog čega njen rad nije doveo do očekivanih rezultata u oblastima za koje je zadužena. R.P.

4

Ekonomija

Subota, 31. jul 2021.

Zbog kvara aviona opet ispaštali putnici

Analizom Vlade utvrđen evidentan trend rasta cijena o

Avion Air Montenegra

Letovi Air Montenegra juče kasnili više sati

PODGORICA - Jučerašnji letovi Air Montenegra na relaciji Crna Gora - Srbija kasnili su više sati, zbog čega su putnici bili prinuđeni da čekaju na aerodromima bez jasne informacije kada će nastaviti putovanje.

Kasnilo je pet letova - dva iz Beograda za Tivat, dva iz Tivta za Beograd i jedan iz Beograda do Podgorice.

- Letovi su kasnili usljed operativnih razloga i naše službe rade na regulisanju saobraćaja u što kraćem roku. Svi putnici sa letova na pomenutoj relaciji stižu u toku dana na svoja odredišta - saopšteno je iz Air Montenegra.

Prema nezvaničnim informacijama, uzrok

kašnjenja su kvarovi na avionima Air Montenegra, od kojih je jedan iznajmljeni embraer German Airways-a.

Air Montenegro nema sopstveno održavanje aviona, a nije ni sklopio ugovor o održavanju sa Montenegro erlajnzom.

Putnici su na tivatskom aerodromu čekali više od šest sati jer avion nije poletio u 11h, kada je bilo predviđeno. Toliko su čekali i putnici iz Beograda.

Ovo je drugi put u deset dana da se otkazuju letovi Air Montenegra zbog kvara aviona. Letovi na relaciji Tivat – Beograd i Beograd – Podgorica otkazani su 18. jula, a tada su iz kompanije saopštili da su razlozi otkazivanja tehnički kvar i nepovoljnih meteo uslovi.

B.D.

Potpisan protokol o izmjeni Zakona o fiskalizaciji

Advokati u pravosudnim institucijama od ponedjeljka PODGORICA – Juče je predsjednik Advokatske komore Zdravko Begović sa ministrima Milojkom Spajićem i Sergejem Sekulovićem potpisao protokol o saradnji za izmjenu Zakona o fiskalizaciji, nakon čega je Upravni odbor Komore suspendovao odluku o obustavi pružanja pravne pomoći počev od juče.

Ova odluka donijeta je nakon treće vanredne sjednice Komore na kojoj je od 666 advokata njih 418 bilo za potpisivanje protokola. Do kraja iduće sedmice biće formirana radna grupa predstavnika advokata i Vlade, čiji je zadatak analiza zakona, kako bi se postiglo pravno rješenje kojim će biti uvažene specifičnosti advokatske djelatnosti.

Tako bi se advokati već u ponedjeljak ponovo mogli naći u sudovima i tužilaštvima, ali i ostalim institucijama pravosuđa u koje im je, odlukom Komore, bio zabranjen odlazak duže od dva mjeseca. Ipak, pravi povratak očekuje se tek u septembru, imajući u vidu da su sudovi od ponedjeljka na kolektivnim odmorima. Upravni odbor Komore donio je i odluku da za 18. septembar zakaže

Potpisani protokol

regionalne zborove za utvrđivanje kandidatske liste za izbor organa, imajući u vidu da je dosadašnjem rukovodstvu mandat istekao krajem decembra prošle godine.

Tako će na zborovima u Bijelom Polju koji se odnosi na sjevernu regiju, biti predložena četiri kandidata za upravni odbor i po dva za predsjednika, potpredsjednika i za komisiju za kontrolu finansijskog poslovanja Komore. Istog dana će i u Podgorici biti organizovan zbor za advokate sa područja Nikšića, Cetinja, Danilovgrada i Podgorice koji će predložiti isti broj kandidata za ove funkcije. Na zboru u Baru biće i advokati iz Ulcinja, koji

će predložiti ukupno sedam kandidata, od čega po dva za upravni odbor, predsjednika i potpredsjednika Komore. Isti broj kandidata biće predložen i na zboru u Herceg Novom, koji će okupiti advokate iz tog i ostalih gradova Boke.

Prema statutu AKCG, za predsjednika i potpredsjednika može se kandidovati advokat koji ima najmanje deset godina staža u advokaturi, dok je za druge organe i članove Komore potrebno pet godina staža.

Uslov je i da nijesu disciplinski kažnjavani u posljednjih deset godina niti osuđivan za krivično djelo koje ih čini nedostojnim za obavljanje advokatske M.Lk. djelatnosti.

Vlada je utvrdila Prijedlog zakona o izmjenama i dopunama Zakona o porezu na dobit pravnih lica kojim se ukida pravo koje je imao poreski obveznik na umanjenje poreske obaveze za šest odsto od obračunatog i uplaćenog poreza na dobit, ukoliko je u predviđenom roku uplatio porez na dobit pravnih lica PODGORICA - Vlada je donijela zaključke kojima se preporučuje trgovcima u maloprodaji da obračunatu trgovačku maržu koja čini sastavni dio maloprodajne cijene ne određuju u iznosu većem od 15 odsto za suncokretovo ulje, bijeli šećer i mlijeko, odnosno ne većem od 18 odsto za kokošija jaja.

Vlada je juče usvojila informaciju o sprovedenoj analizi maloprodajnih trgovačkih marži na proizvode koji predstavljaju osnovne životne namirnice u Crnoj Gori.

- Analizom je utvrđeno da je evidentan trend rasta cijena osnovnih potrošačkih proizvoda na tržištu, što je jednim dijelom uslovljeno rastom cijena goriva na svjetskom tržištu. Međutim rast cijena osnovnih prehrambenih proizvoda kao što su hljeb, šećer, jestivo ulje, mlijeko i jaja, nije posljedica samo rasta cijena goriva. Na osnovu anaalize je vidljivo da su prosječne malo-

Trgovcima p maržu od 15 za ulje, šeće

Sa sjednice Vlade

Smijenjena Mila Kasalica Mila Kasalica smijenjena je juče na prijedlog ministra finansija Milojka Spajića sa pozicije državnog sekretara u tom resoru.

- Smijenjena sam iako nemam dokument jer se sve odradilo zakonski upitno od strane sekretara Janka Odovića uz saglasnost ministra Spajića i predsjednika Vlade - saopštila je Kasalica u izjavi za CdM. Istakla je da nije još uvijek dobila obrazloženje zbog čega je smijenjena.

Iz Ministarstva finansija i socijalnog staranja saopšteno je da je Vlada, na prijedlog Ministarstva, danas imenovala i novog državnog sekretara Branka Krvavca, koji je, kako su kazali, iako izuzetno mlad, prepoznat kao stručnjak na polju javnih finansija i fiskalnih analiza i projekcija.

prodajne marže visoke, sa velikom razlikom u primijenjenim maržama kod različitih trgovaca, koje nijesu proizvod sadašnjeg kriznog momenta

na svjetskom tržištu hrane, koliko su naslijeđene kao takve iz ranijeg perioda – kazali su iz Vlade.

Trgovcima je poručeno da

Junski podaci EKIP-a o mobilnoj telefoniji

M:tel i dalje lider po broju korisnika PODGORICA - U Crnoj Gori je na kraju juna bilo 1,1 milion korisnika mobilne telefonije, 2,26 odsto više u odnosu na maj. Broj korisnika u junu odgovara penetraciji od 178,27 odsto, navedeno je u izvještaju Agencije za elektronske komunikacije i poštansku djelatnost (EKIP).

U odnosu na isti period prošle godine, broj korisnika u junu veći je 5,41 odsto.

Udio postpejd korisnika iznosio je 58,38 odsto, dok je onih koji račune dopunjavaju vaučerima

ili elektronski bilo 41,62 odsto.

Od ukupnog broja korisnika najviše je imao M:tel 383,12 hiljada ili 34,66 odsto, zatim Crnogorski Telekom 374,64 hiljade ili 33,89 odsto, a Telenor 347,55 hiljada ili 31,44 odsto.

Telenor je imao 37,56 odsto od ukupnog broja pripejd korisnika, M:tel 36,44 odsto, a Crnogorski Telekom 26 odsto.

Crnogorski Telekom je u junu imao 39,53 odsto postpejd korisnika, M:tel 33,39 odsto, a Telenor 27,08 odsto.

R.E.

Predsjednik Odbora direktora EPCG uputio pismo Prvoj banci

Đukanović traži izvještaj eksterne supervizije kvaliteta aktive

Milutin Đukanović

PODGORICA - Predsjednik Odbora direktora Elektroprivrede Milutin Đukanović tražio je od izvršnog direktora Prve banke da mu dostavi izvještaj eksterne supervizije kvaliteta aktive banke.

- Imajući u vidu da je EPCG vlasnik 19,75 odsto akcija Prve banke i da imamo deponovana značajna sredstva u banci,

kao i da smo zainteresovani za poslovanje i bilanse banke, a posebno za stanje kapitala, tražimo da nam dostavite izvještaj eksterne supervizije kvaliteta aktive – kaže se u pismu Đukanovića koje je uputio menadžmentu Prve banke.

U pismu se navodi da je EPCG u saznanju da je MMF insistirao da se napravi van-

redna supervizija kvaliteta aktive banke i da se angažuje njemačka kompanija PWC. - Kako EPCG, kao drugi najveći akcionar banke, nije obaviještena o tome, a od rezultata te supervizije zavisiće i naše poslovne odluke, tražimo da nam odmah dostavite finalni izvještaj PWC iz Njemačke – navodi se u pismu Đukanovića.

R.E.

Ekonomija

Subota, 31. jul 2021.

Oštra polemika Damira Šehovića (SD) i ministra finansija u parlamentu, poslanici traže na uvid dokumentaciju

osnovnih potrošačkih proizvoda

preporučili 5 odsto er i mlijeko

marže treba prilagoditi datom trenutku, kako bi se izbjegao eventualni inflatorni udar izazvan nekontrolisanim i neprirodnim rastom cijena, što, kako kažu iz Vlade, nije ni u čijem interesu.

Izmjene zakona o porezu na dobIt

Navedeno je da je u cilju usklađivanja nacionalnog poreskog zakonodavstva sa direktivama EU, Vlada utvrdila Prijedlog zakona o izmjenama i dopunama Zakona o porezu na dobit pravnih lica.

- U raspravi je naglašeno da će predloženim izmjenama unaprijediti postojeća zakonska rješenja u pogledu definicije povezanih lica, metoda koje su potrebne za utvrđivanje cijene van dohvata ruke, vo-

đenje i dostavljanje potrebne dokumentacije o transfernim cijenama, kako bi se opravdale navedene transakcije.

Takođe, ukida se pravo koje je imao poreski obveznik na umanjenje poreske obaveze za šest odsto od obračunatog i uplaćenog poreza na dobit, ukoliko je u predviđenom roku uplatio porez na dobit pravnih lica, pa se očekuje da će ukidanjem ove olakšice, doći do povećanja budžetskih prihoda po ovom osnovu, u narednoj godini od godine kada bude počela primjena zakona – rekli su iz Vlade. Vlada je utvrdila Prijedlog zakona o izmjenama i dopunama Zakona o osiguranju. Osnovni razlog donošenja predloženih izmjena je obaveza usklađivanja ovog Zakona sa Zakonom o državnoj upravi, kojim je izmijenjen status Agencije za nadzor osiguranja koja je uvedena u sistem državne uprave.

unapređenje konkurentnostI

Us v o j e n j e P r o g r a m z a unapređenje konkurentosti privrede za ovu godinu vrijedan tri miliona eura.

Vlada je donijela i Program podsticajnih mjera u oblasti turizma za 2021. godinu.

- Cilj Programa je da se kroz razvoj manifestacionog turizma poboljša diverzifikacija turističke ponude i bolje brendiranje i promocija Crne Gore kao turističke destinacije, a ukupna opredijeljena sredstva za njegovu realizaciju iznose 80.000 eura – rekli su iz Vlade. s.p.

Američka privredna komora u Crnoj Gori

Vuksanović izabrana za predsjednicu UO PODGORICA - Izvršna direktorka u kompaniji Philip Morris Montenegro Svetlana Vuksanović, izabrana je jednoglasno za predsjednicu Upravnog odbora Američke privredne komore (AmCham) u Crnoj Gori.

Odluka je donijeta na danas održanoj, prvoj sjednici Upravnog odbora u novom sastavu, a nakon redovne godišnje skupštine Komore. Vuksanović će preuzeti funkciju od 1. avgusta, kao i ulogu koju je posljednje dvije godine obavljao izvršni direktor Coca Cola Hellenic Crna Gora Nikola Tripković, a čiji mandat ističe krajem mjeseca.

- U s k l a d u s a St a t u t o m AmCham-a, ona će predsjedavati Komorom i Generalnom skupštinom, nadgledati poslove i interese Komore i zajedno sa izvršnim direktorom predstavljati je u spoljnim odnosi-

5

Svetlana Vuksanović

ma - navodi se u saopštenju AmCham-a.

Vuksanović je kazala da je AmCham prepoznata kao najuticajniji kolektivni glas renomirane poslovne zajednice u Crnoj Gori i ujedno izuzetno dobro pozicionirana u internacionalnoj mreži AmCham-ovi Evrope, gdje čine i dio izvršnog odbora. s.p.

Damir Šehović

PODGORICA – Ministar finansija Milojko Spajić saopštio je juče u Skupštini da „odgovorno tvrdi“ da država ne može da izgubi iz hedžing aranžmana kredita za autoput, nakon što ga je Damir Šehović (SD) optužio da javnost svjesno i namjerno dovodi u zabludu jer skriva važne informacije na osnovu kojih se mogu utvrditi činjenice, te da mu se ne može vjerovati na riječ da je ovaj posao dobar po državne interese. Šehović je kazao da je država realizovala hedžing po principu unakrsnog valutnog svopa, koji predstavlja kupopodaju dvije vlaute u različitim vremenskim periodima. To, kako je pojasnio, z n a č i d a d r ž ava n a d a n dospjeća rate kredita za autoput bankama koje učestvuju u aranžmanu prodaje eure i od njih kupuje dolare po unaprijed definisanom deviznom kursu.

- Poenta je u tome da su banke pristale da budu dio ovog aranžmana jer imaju suprotna očekivanja od države. Država nakon dvije godine, kada se podvlači crta i odlučuje o tome hoće li se nastaviti aranžman, može da zaradi, ali i može da izgubi. Moja ključna zamjerka je što vi ovaj aranžman pokušavate da predstavite bezrizičnim za državu i što nijeste našli za shodno da kažete da država može da uđe u gubitak – naveo je Šehović.

On je pozvao Spajića da ustane, pogleda u kameru i kaže posto-

Milojko Spajić

Ugovor o hedžingu tajna, Spajić tvrdi da nema gubitka za državu Država nakon dvije godine, kada se podvlači crta i odlučuje o tome hoće li se nastaviti aranžman, može da zaradi, ali i može da izgubi - saopštio je Šehović ji li rizik da država bude u gubitku od ovakvog aranžmana.

- Koliki gubitak može da bude, jeste li ga ograničili i ako jeste, koji je nivo rizika za državu – pitao je Šehović, dodajući da ne razumije zašto je Spajić i ovaj aranžman realizovao tajno, te da ne zna kako se takve odluke mogu donositi na telefonskim sjednicama Vlade.

zaštIta od rIzIka

Spajić je odgovorio da „pred kamerama odgovorno tvrdi“ da država ne može da izgubi iz ovog aranžmana, naglašavajući da je do sada izgubljeno 110 miliona eura jer hedžing nije urađen ranije.

- To smo uradili jer ne želimo da gatamo kakav će kurs dolara biti sjutra ili za dvije godine.

Uspjeli smo da zaštitimo državu od valutnog rizika. Banke

se ne klade protiv nas, već su posrednik na tržištu. Ako se podigne naš dug, banke imaju obavezu prema nama, ako se smanji mi imamo obavezu prema bankama – rekao je Spajić, saopštivši da je kurs dolara u odnosu na euro ograničen na 1,18, zbog čega Vlada više ne razmišlja o valutnom riziku, već samo o razvoju. Šehović je na to kazao da „svako ko je jednom prošao pored Ekonomskog fakulteta“ zna da hedžing košta, te zamolio Spajića da se u Skupštini ne ponaša kao premijer Zdravko Krivokapić „koji je zalutao u Vladu i parlament“.

- Kažete da je država izgubila preko 100 miliona eura za šest godina. Kakav crni valutni rizik u grejs periodu ministre finansija? Svaki student prve godine zna da valutni rizik u grejs

periodu ne postoji – istakao je Šehović i kazao da će insistirati na dostavljanju kompletne dokumentacije o ovom slučaju jer je riječ o pitanju od nacionalnog interesa.

dokumentacIja

Spajić je odgovorio da je Šehovićeva izjava „najsmješnija koju je čuo u posljednjih 30 godina“.

- Sad vraćam 110 miliona eura duga više nego što je trebalo da ste tada potpisali hedžing aranžman – naveo je Spajić.

On tvrdi da će, kroz razgovore sa bankama, omogućiti da se objavi sva dokumentacija o hedžingu koja je sada označena stepenom interne tajnosti.

- To je standardna procedura koju svaka vlada prolazi – poručio je Spajić.

Zdenka Popović (Demokrate) pitala je Spajića da li preliminarni podaci o izvršenju budžeta od januara do juna ukazuju na oporavak ekonomije.

- Sve projekcije govore da će planirani prihodi budžeta biti ostvareni, a možda i premašeni b. d.

– zaključio je Spajić.

Hrvatski revizori kontrolisali crnogorski DRI

Pozitivno mišljenje za kontrolu kontrolora PODGORICA – Državni ured za reviziju Hrvatske izrazio je pozitivno mišljenje na godišnji finansijski izvještaj i usklađenost poslovanja crnogorske Državne revizorske institucije za prošlu godinu.

Iz DRI je saopšteno da su njihove hrvatske kolege utvrdile da je njihov finansijski izvještaj u svim značajnim aspektima sastavljen u skladu sa propisanim okvirom izvještavanja, te da je njihovo poslovanje u prošloj godini bilo u skladu sa zakonima, drugim propisima i unutrašnjim aktima koji su definisani kao kriterijumi za izražavanje mišljenja.

Na kraju prošle godine u DRI su bila 74 zaposlena, od čega 62 u sektorima revizije, jedanaestoro u administraciji i jedan u službi za unutrašnju reviziju. DRI je iz budžeta, sa rebalansom, bilo odobreno 2.093.387 eura od čega je

za sprovođenje revizije bilo planirano 1,59 miliona, skoro 400 hiljada za administraciju i stambene potrebe, dok se 100 hiljada eura odnosilo na realizaciju strateškog plana i obuke. Ipak, do kraja godine potrošeno je 1,75 miliona eura, što je za 339,7 hiljada eura manje od odobrenog iznosa.

IzdacI

Najveći dio novca DRI je potrošio na plate i to 1,45 miliona eura što čini 83,2 odsto ukupnih izdataka. To je za 161 hiljadu manje od planiranog. Za usluge je izdvojeno 84,3 hiljade, kapitalne izdatke 77,5 hiljada eura, za materijal 45,6 hiljada, tekuće održavanje 18,4 hiljade, za transfere institucijama, pojedincima, nevladinom i javnom sektoru 14,5 hiljada, dok je za ostale izdatke plaćeno 45,5 hiljada eura.

Utvrđeno je da je DRI uspostavio sistem unutrašnjih kontrola, usvojio etički ko-

deks za državne revizore i druge zaposlene kojim su definisana načela, opšte prihvaćena pravila ponašanja i profesionalni standardi koje moraju primjenjivati svi. Donijet je strateški plan razvoja za period od 2018. do 2022, kao i akcioni plan za njegovu realizaciju, a usvojena je i strategija upravljanja ljudskim resursima za period od 2021-2025. godine. DRI je donio i registar rizika i sproveo procjenu radnih mjesta koja mogu biti podložna prevarama.

- Obavljanjem revizije utvrđeno je da je sistem unutrašnjih kontrola koje je uspostavilo rukovodstvo DRI dosljedno primijenjen u područjima koja su obuhvaćena revizijom finansijskih izvještaja i poslovanja. Odobravanje, ovjeravanje, davanje saglasnosti za plaćanje te evidentiranje poslovnih promjena obavljaju različite osobe, kako je definisano

internim procedurama – navodi se u izvještaju o reviziji DRI.

evIdencIja

Dodaje se da se evidencija imovine vodi u elektronskom obliku u primjerenim rokovima i usklađuje sa podacima o imovini iskazanim u glavnoj knjizi.

- Vodi se centralizovana evidencija ugovora i ugovornih obaveza, sastavljaju se zapisnici o preuzimanju roba i radova, prati se realizacija ugovora u skladu sa uslovima.

Plate i naknade za zaposlene obračunavaju se i isplaćuju u skladu sa rješenjima. U skladu sa internim pravilnicima, kvartalno i godišnje, a po potrebi i češće, rukovodstvo raspravlja o primjeni i unapređenju sistema unutrašnjih kontrola na temelju izvještaja koje dostavljaju organizacijske jedinice, odnosno odgovorne osobe. Sastavljeni su propisani godišnji izvještaji o aktivnostima na provođenju i unapređenju upravljanja i kontrola za 2020, te izvještaj o obavještenjima o sumnjama na nepravilnosti i prevare, kojih u prošloj godini nije bilo – navodi se u izvještaju o reviziji DRI. m.Lk.

6

Društvo

Subota, 31. jul 2021.

Poslanica Ure najavila da će na jesen inicirati izmjene Zakona o opštem obrazovanju

Asistenti da rade 12 mjeseci i dobijaju ugovore na neodređeno

Zgrada Ministarstva prosvjete

Ministarstvo je čak nedavno donijelo odluku da se zaposlenima koji imaju ugovore do 30. juna produže zasebno ugovori za jul i avgust, kako se sa njima ne bi prekidao radni odnos, ali ta novina je mimoišla asistente zbog čega su oni oštro reagovali, poručujući da se osjećaju diskriminisanima PODGORICA – Poslanica Ure Božena Jelušić podnijeće najesen inicijativu da se izmijeni Zakon o opštem obrazovanju na način da se omogući asistentima u nastavi da budu zaposleni u školama ne samo na deset, već na 12 mjeseci, te da mogu da steknu i pravo da se sa njima potpiše ugovor na neodređeno.

Ona je to kazala za Pobjedu povodom toga što je ovih dana imala sastanak sa asistentima u nastavi.

Ova kategorija zaposlenih ranije je tražila od Ministarstva prosvjete, nauke, kulture i sporta da se izmijeni zakon i omogući im se da rade tokom čitave godine, ali resor ministarke Vesne Bratić nije imao sluha za to. Ministarstvo je čak nedavno donijelo odluku da se zaposlenima koji imaju ugovore do 30. juna produže zasebno ugovori za jul i avgust, kako se sa njima ne bi prekidao

radni odnos, ali ta novina je mimoišla asistente zbog čega su oni oštro reagovali, poručujući da se osjećaju diskriminisanima. Kako im se prekida radni odnos, njima nije omogućeno da zasnivaju ugovore na neodređeno.

Nijesu uvaženi njihovi zahtjevi da se izmijeni zakon koji bi im to omogućio iz razloga što se broj djece mijenja, pa se, kako je ocijenjeno, može desiti da određene škole ne budu imale potrebu za ovim zaposlenima.

Jelušić, međutim, smatra da u takvim situacijama treba da se raspodijele tamo gdje ima više djece. Mišljenja je da je nužno da postoji centralizovana baza asistenata kojih ima trenutno blizu 300, a koji rade sa oko 3.000 djece.

- Potrebno ih je propoznati u zakonu kao neku vrstu stručno tehničkih saradnika. Oni ne bježe od toga da prođu, ako treba i dodatne edukacije. U

Srbiji su otvorili Višu školu za asistente - navodi ona.

Dodaje da su asistenti u nastavi mnogo važni za porodicu, jer bez njih ta djeca ne mogu da uspiju. Zato smatra da treba da pomažu djeci 12 mjeseci.

To će tražiti kroz svoju inicijativu u sklopu koje će propisati da je nužno da se izbriše član prema kojem se oni zapošljavaju na deset mjeseci. Ističe da su brojni razlozi za takav potez, a jedan od njih je, kaže, malo lične priorode – 95 odsto asistenata čine žene.

- Izuzetno su posvećene djeci i ta odjeljenja izrastaju u mnogo bolja – rekla je ona.

Dodaje i da su plate asistenata male, prema koeficijentu za srednjoškolce, iako mnogi imaju fakultete, te da iznose oko 360 eura. Problem je, zaključuje ona, što zbog statusa u kom se nalaze nijesu u mogućnosti da podignu krediti i nemaju bilo kakvu vrstu sigurnosti.

N. Đ.

U LAŽI SU KRATKE NOGE: Premijer u parlament mu prethodna vlast nije dozvolila da bude dekan

Krivokapić sa Bje rušio Vušanovića bez podrške Vijeć

Kada je iskazao želju da bude dekan svog matičnog Mašinskog fakulteta, Upravni odbor Univerziteta mu je bez zadrške izašao u susret.

A u Upravnom odboru, zbog čega se profesori UCG godinama bune, ključnu ulogu imaju upravo predstavnici vlasti, odnosno Vlade

PODGORICA – Premijer Zdravko Krivokapić saopštio je u četvrtak neistinu tokom premijerskog sata u Skupštini Crne Gore, ustvrdivši kako tokom vladavine prethodne vlasti nije mogao da napreduje u karijeri, te da mu nijesu dozvolili da bude dekan Mašinskog fakulteta Univerziteta Crne Gore. Činjenice su, međutim, potpuno drugačije i upravo je Pobjeda izvještavala o nečasnim pokušajima Upravnog odbora UCG da, „silom na sramotu“, na čelo Mašinskog fakulteta progura Krivokapića 2016. godine, ali ga nijesu željele njegove kolege.

- Da u ovom parlamentu kažem laž vi bi svi skakali na mene... Mene prozivate da sam dobio stan – dobio sam stan, mene prozivate za kuću – dobio sam kuću u nasljeđu svog oca. Šta vi hoćete, da živimo kao robovi u onim slamaricama kao što je u 19. vijeku živjelo pola čitave Crne Gore. Ne može čovjek da bude normalan po vama u Crnoj Gori. Ne može da napreduje normalno – da, jer nijesam mogao nikad biti dekan Mašinskog fakulteta, nikad nijesam mogao biti rektor Univerziteta Crne Gore, jer vi ste postavljali vaše kadrove i ja to dobro znam i svaki profesor

Vlada na jučerašnjoj sjednici donijela niz dokumenata PODGORICA - Vlada je na jučerašnjoj sjednici donijela Odluku o utvrđivanju osnovne i doplatne liste ljekova.

Iako se ovim važnim dokumentom utvrđuje osnovna i doplatna lista ljekova koja, saglasno zakonu, sadrži ljekove koji su od posebnog značaja za zdravlje osiguranika Fonda za zdravstveno osiguranje, u dokumentu nije pojašnjeno koji su to medikamenti dodati na ove liste.

Kasno sinoć u saopštenju Vlade navedeno je da se odlukom obezbjeđuje dostupnost novih i efikasnijih ljekova, ,,uz usklađivanje cijena sa maksimalno utvrđenim cijenama, koje vrši Institut za ljekove i medicinska sredstva Crne Gore“.

- Cilj donošenja Odluke je adekvatniji i savremeniji farmakoterapijski tretman pacijenata, uz punu dostupnost Esencijalnih ljekova, kao i evidentno potrebnih i korisnih

Utvrđena osnovna i doplatna lista ljekova ljekova osiguranim licima, u odobrenoj indikaciji, u skladu sa doktrinarnim pristupima u korišćenju ljekova. Lista ljekova je usklađena sa Esencijalnom listom ljekova Svjetske zdravstvene organizacije - navode u saopštenju.

Jedan od ciljeva donošenja ove odluke je kako dodaju i racionalizacija trošenja sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, uz povećanu dostupnost ljekova koja je omogućena ,,uvođenjem posebnih Ugovora o regulisanju cijena novih ljekova, kojima su obezbijeđene, za većinu ljekova, niže cijene u odnosu na propisane maksimalne cijene, a što je i uskladjeno sa utvrđenim

maksimalnim cijenama od strane Instituta za ljekove i medicinska sredstva“.

Utvrđen je i Prijedlog zakona o izmjeni Zakona o socijalnoj i dječjoj zaštiti, radi usaglašavanja sa Zakonom o životnom partnerstvu lica istog pola.

Izmjenom je predviđeno dodavanje životnog partnera kao člana porodice u članu kojim je propisano ko čini porodicu.

Vlada je donijela i Nacionalnu strategiju rodne ravnopravnosti 2021–2025. godine s Akcionim planom za 2021–2022. godinu i Završni izvještaj o sprovođenju plana aktivnosti za postizanje rodne ravnopravnosti 2017–2021. godine.

- Evaluacija dosadašnjih stra-

tegija, kao i detaljna analiza stanja u pojedinim oblastima, pokazali su da je stepen rodne ravnopravnosti još uvijek na nezadovoljavajućem nivou.

Praksa pokazuje da, i pored postojanja zakonskih normi, institucije sistema još uvijek nisu u stanju da pruže efikasnu i efektivnu zaštitu od diskriminacije ženama i osobama drugačijih polnih i rodnih identiteta, a naročito onima, koji pripadaju osjetljivim društvenim grupama. Kroz višemjesečna intenzivna savjetovanja sa različitim društvenim akterima i zainteresovanim stranama odvijao se proces zajedničkog prepoznavanja uzroka i posljedica

neravnopravnosti i usaglašavanja strateškog odgovora ističu iz Vlade.

Kao centralni problem u ovoj oblasti prepoznat je nizak nivo rodne ravnopravnosti u Crnoj Gori, pa je u skladu sa tim, definisan i glavni strateški cilj - podići nivo rodne ravnopravnosti u Crnoj Gori do 2025. godine.

Donešen je Akcioni plan za sprovođenje Strategije za unapređenje kvaliteta života LGBTI osoba u Crnoj Gori za period 2019–2023, za 2021. godinu i usvojen Izvještaj o realizaciji Akcionog plana za prošlu godinu.

Vlada je donijela i djelimični kadrovski plan organa državne uprave i službi Vlade Crne Gore za 2021. godinu prema kome je ukupan broj sistematizovanih radnih mjesta 2.106 izvršilaca, ukupan broj zaposlenih izvršilaca je 1.320, dok se u toku 2021. godine planira zapošljavanje 139 državnih službenika.

K. J.

na Univerzitetu to dobro zna.

To je bio partijski Univerzitet. Neće više biti... Nema više partijskih rektora – rekao je, pored ostalog, Krivokapić u polemici sa opozicionim poslanikom Ivanom Brajovićem.

A na tom, kako ga je nazvao, partijskom Univerzitetu Krvokapić je izgradio zavidnu karijeru, a bio je i „desna ruka“ rektorke Radmile Vojvodić. Kao rukovodilac Centra za doktorske studije predstavljao je crnogorsku visokoškolsku ustanovu i u inostranstvu.

I nije Krivokapić blisko sarađivao samo sa Vojvodić. Kada

Društvo

Subota, 31. jul 2021.

Udruženje pravnika uputilo smijenjene direktore na advokatske kancelarije

tu saopštio neistinu da n Mašinskog fakulteta

elicom a, ali ostao ća fakulteta

Zdravko Krivokapić

je iskazao želju da bude dekan svog matičnog Mašinskog fakulteta Upravni odbor Univerziteta mu je bez zadrške izašao u susret. A u Upravnom odboru, zbog čega se profesori UCG godinama bune, ključnu ulogu imaju upravo predstavnici vlasti, odnosno Vlade.

E baš to tijelo, kojim je rukovodio prof. dr Duško Bjelica namjerilo se 2016. da usliši Krivokapićevu želju, pa su na sjednici 19. januara poništili odluku Vijeća Mašinskog fakulteta u postupku odlučivanja o izboru dekana ove univerzitetske jedinice po žalbama profesora Dar-

7

ka Bajića i Zdravka Krivokapića.

Pobjeda je tada objavila nezvanična saznanja da je Upravni odbor poništio kandidatura profesora Igora Vušanovića, koji je dobio najviše glasova Vijeća Mašinskog fakulteta – čak 20 kolega ga je podržalo. Uz Bajića je bilo šest članova Vijeća, a Krivokapića je glasalo osam.

Upravni odbor, međutim, utvrdio je kako je Vušanovićeva prijava, odnosno dokumentacija, nepotpuna. Isp o s t av i l o s e d a j e i z dokumentacije nestao program rada, iako je Vušanović, što je sjutradan potvrdio Pobjedi, predao sve „papire“. Ponudio je i dokaz - pečatom ovjeren prijemni list.

Nikada nije utvrđeno kako je iz njegove fascikle nestao jedan dokument.

Namjera tadašnje vlasti, koju Krivokapić danas krivi da mu nije dozvoljavala da napreduje u karijeri, ipak nije prošla. Vijeće Mašinskog fakulteta, odnosno Krivokapićeve kolege, nijesu ga željele za dekana.

- Vušanović je na prethodnom glasanju dobio apsolutnu većinu i moguće da je to razlog zbog čega Vijeće ne želi da ispuni volju Upravnog odbora – kazao je tada nezvaničan izvor Pobjede sa Mašinskog fakulteta.

Tako su zaposleni na Mašinskom fakultetu uspjeli da pobijede tadašnju vlast i Krivokapića, pa je Upravni odbor 15. februara poništio prethodni i raspisao novi konkurs.

K. KRSMANOVIĆ

Radulović: Sporovi mogu skupo da koštaju državu PODGORICA - Masovno i linearno razrješenje direktora osnovnih i srednjih škola vrlo izvjesno proizvešće sudske postupke protiv države – resornog ministarstva, a koji mogu proizvesti visoke budžetske izdatke za državu, za slučaj da se utvrde greške na koje ukazuju smijenjeni direktori.

To je saopštio predsjednik Udruženja pravnika Crne Gore Branislav Radulović koji je kazao da im se obratio određeni broj direktora osnovnih i srednjih škola, ukazujući da u odlukama o njihovom razrješenju postoji čitav niz procesnih i materijalnih grešaka. Radulović navodi da Udruženje ne pruža pravno zastupanje pred sudom, te su smijenjene direktore uputili na advokatsku kancelariju.

Istakao je da generalni problem jeste pitanje cjelishodnosti i osnovanosti masovnog razrješenja bez kriterijuma u kojima se skoro svi razrješeni profesori/direktori tretiraju na istovjetan način, a pritom se određenom broju profesora ne reguliše njihov radnopravni status i stavlja im se na teret odgovornost i za radnje za koje je nadležno i samo Ministarstvo.

Radulović je kazao da je posebno pitanje da li se ovim radnjama krši potpisani Sporazum tri koalicije od 8. septembra prošle godine u kojem se u tački pet precizno navodi „da nova demokratska vlast u Crnoj Gori neće sprovoditi revanšizam po političkom ili bilo kom drugom osnovu“.

- Cijeneći način na koji je sproveden postupak razrješenja direktora škola i činjenicu da javnost već duže ukazuje na više nego sporna rješenja za izbor dijela novih vršilaca družnosti direktora u školama, pored pravne prirode problema, koji će evidentno dobiti sudski epilog, neupitno se u ovom slučaju

Sprema se više od stotinu tužbi

Branislav Radulović

može čitati i namjera koja nije u službi razvoja i unapređenja osnovnog i srednjeg obrazovanja, već neke druge prirode - zaključio je on.

Ministarka Bratić je smjenom direktora/ica škola izazvala revolt dijela javnosti.

Smijenila je direktore škole tako što im je putem pošte poslala takva riješenja. Sa njima niko nije razgovarao, iako je rečeno da će najbolji ostati na tim funkcijama. U cirkularnom dopisu im je kratko saopšteno da su ostali bez funkcija zato što nijesu ispoštovali radnu obavezu – nijesu formirali školski odbor.

Oni to nijesu mogli ni da učine iz razloga što upravo Ministarstvo nije predložilo dva svoja člana u tom tijelu kako bi se mogao posao završiti do kraja, poručivali su razriješeni čelnici/ce obrazovnih ustanova. Pojedini profesori su, analizirajući razloge smjena, ukazali na činjenicu da je očito da se, zapravo, njima ništa nije moglo pronaći kao nezakonito u dosadašnjim djelovanjima. Razriješeni direktori/ice tada su najavili da će pravdu potražiti na sudu.

N.Đ.

Zvanični Vladin dokument

Traže da Bratić preispita odluku

Više od stotinu tužbenih zahtjeva za odštetu zbog nezakonitih smjena sa mjesta uprava škola spremno je za sudske postupke, saznaje Pobjeda.

Kako je potvrđeno našem listu, samo u jednoj advokatskoj kancelariji ima 105 predmeta a mimo toga veliki je broj pojedinačnih slučajevima u kojima se traži pokretanje sudskih postupaka i podnošenje tužbenih zahtjeva. Povod je što je najveći broj čelnika škola nezakonito smijenjen zbog nečega što je bila zapravo obaveza i nadležnost ministarstva.

Kako saznajemo, nalaz prosvjetnog inspektora za podgoričku gimanziju je pozitivan po smijenjenu direktorku Zoju Bojanić Lalović, jer nije utvrđeno psotojanje propusta koje joj je resor Vesne Bratić stavio na teret u obrazloženju razrješenja.

RISAN - Savjet roditelja najavio je da će danas u Risnu, u devet sati, organizovati mirnu protestnu šetnju zbog toga što je smijenjena direktorica škole ,,Veljko Drobnjaković“ Slavka Mirković. Šetnja će se odvijati od škole do parka u centru grada.

Savjet roditelja je zatražio od ministarke Vesne Bratić da preispita odluku o smjeni Mirković, jer smatraju da nema utemeljenja.

Savjet roditelja u dopisu, u koji je Pobjeda imala uvid, naveo je da je za vrijeme svog mandata od novembra 2018. godine Mirković svoj posao obavljala odgovorno i uspješno.

- Uvijek je bila spremna za saradnju, konstruktivan dijalog i veoma pristupačna učenicima i roditeljima. Zbog svih njenih stručnih referenci i kompetencija tvrdimo da Mirković nije zaslužila da na ovaj način bude razriješena - navodi se dopisu Savjeta roditelja, gdje se dodaje da je unaprijedila školu u svakom pogledu.

Ističu da o kvalitetu rada direktorice Mirković govore i izvanredni rezultati na takmičenjima učenika i samih nastavnika, a, između ostalog, posebno ukazuju na uspjehe na planu međunarodne saradnje. Kao primjer navode pohvalu i priznanje GENE ( Global Education Award ) za kvalitet i inovacije u radu kao primjer kvaliteta i dobre prakse, te nominaciju škole u okviru proslave obrazovanja u svijetu WEW 2021 među 146 najboljih škola svijeta, (odabir među 5 najboljih škola sa Balkana koji je raspisala Balkanska nastavnička mreža), zatim sticanje statusa Međunarodne eko-škole i međunarodne nagrade zelena zastavica.

Iv.K.

Međunarodni dan sjećanja na romske žrtve holokausta

Premijer potpisao gradnju hrama u Budvi PODGORICA - Vlada Crne Gore objavila je zvaničan dokument, prijedlog Odluke o izradi Urbanističkog projekta za kompleks pravoslavnog Sabornog hrama u Budvi.

Potpisnik dokumenta koji se tiče gradnje objekta Srpske pravoslavne crkve je premijer Zdravko Krivokapić.

Takođe, objavljen je i Prijedlog odluke o određivanju rukovodioca izrade urbanističkog projekta za kompleks pravoslavnog Sabornog hrama u Budvi i visina naknade za rukovodioca i stručni tim za izradu urbanističkog projekta.

U prvom dokumentu ističe se, u članu 1, da izrada Urbanističkog projekta predstavlja planski osnov za uspostavljanje prepoznatljive arhitektonske fiziono-

mije kompleksa u zahvatu Urbanističkog projekta kroz izgradnju pravoslavnog Sabornog hrama na crkvenom zemljištu.

Takođe, ističe se da površina Urbanističkog projekta iznosi tri hektara. U članu 4 dokumenta navodi se, da će se sredstva za izradu Urbanističkog projekta obezbijediti iz državnog budžeta, a da je vrijednost Urbanističkog projekta 15 hiljada eura.

U drugom dokumentu, u članu 2, navodi se da se za rukovodioca izrade Urbanističkog projekta određuje arhitekta Veljko Radulović.

U članu 3 je predviđeno, da se rukovodiocu i stručnom timu za izradu Urbanističkog projekta utvrđuje naknada u ukupnom iznosu od 15.000 eura.

S. S.

Inkluzija obaveza i dužnost PODGORICA - Inkluzija Roma će biti značajnija nego što je bila i oni će naći svoje mjesto pod suncem Crne Gore, kao i ostali građani u našoj državi. To je naša obaveza i dužnost, zagarantovana Ustavom, a ne dobra volja pojedinca ili institucije, naveo je potpredsjednik Vlade Crne Gore Dritan Abazović.

On je govorio na događaju koji je organizovan povodom Međunarodnog dana sjećanja na romske žrtve holokausta koji

se obilježava 2. avgusta. Abazović je saopštio da se taj Dan konačno održava i u Crnoj Gori.

Podsjetio je da su 30 do 50 odsto svih žrtava holokausta bili pripadnici romske populacije.

Obilježavanje 2. avgusta organizovalo je Ministarstvo pravde, ljudskih i manjinskih prava – Direkcija za inkluziju Roma i Egipćana u saradnji sa Crnogorskim narodnim pozorištem.

N.Đ.

8

Društvo

Subota, 31. jul 2021.

nove mjere: Različiti kriterijumi za ugostitelje u odnosu na državnu upravu, trgovce i zdravstvene radnike

Konobari moraju imati sertifikat, za ostale važi pravilo da vakcinacija nije obavezujuća PODGORICA – Od danas važe nova pravila za boravak gostiju u unutrašnjosti ugostiteljskih objekata, ali i za noćne klubove i diskoteke i na otvorenom, a vlasnike lokala je iznenadila i nenajavljena obaveza da svi zaposleni moraju ispunjavati uslove koji važe i za goste, odnosno da moraju posjedovati Nacionalnu kovid potvrdu koja dokazuje da je osoba vakcinisana sa jednom ili dvije doze, da ima negativan PCR test ne stariji od 72 sata, antigenski ne stariji od 48 sati, ili da je „preležala“ koronu u periodu ne dužem od 180 dana.

Na pitanje novinara na konferenciji za medije da li ugostitelji, čiji zaposleni ne ispunjavaju makar jedan od četiri uslova propisana Nacionalnom kovid potvrdom, moraju večeras zatvoriti svoje objekte, s obzirom na to da mjere stupaju na snagu danas - a prethodne nedjelje kada su najavljene za 2. avgust nije bilo riječi o tome da i osoblje mora imati potvrde - te da su zatečeni tom odlukom, direktor Instituta za javno zdravlje Igor Galić je kazao kako se „nada da će inspekcijske službe naći razumijevanja i dati vlasnicima ugostiteljskih objekata određeni rok da se prilagode novim mjerama“.

Upitan zašto ova mjera ne važi za zaposlene u državnim institucijama, zdravstvene radnike i zaposlene u mega i super marketima, već samo u ugostiteljskim objektima, Galić je kazao da „vakcinacija nije obavezna, da će razmatrati različite mjere, ali da ih neće izmišljati, kao i da će koristiti iskustva drugih država“ i dodao da su pokušali da utiču na mjesta gdje su masovna okupljanja, pogotovo mladih, jer je analiza posljednjih nedjelja pokazala da su te kategorije najviše pogođene korona virusom, a da su mladi najmanje vakcinisani.

On je istakao da nove mjere nisu donijete niotkuda, već da se radi o nečemu što je preporučivano mjesecima i da svaka preporuka u neko doba prelazi u obaveznu mjeru.

Galić je kazao da će isti uslovi važiti i za sportske manifestacije na otvorenom i zatvorenom.

- Od lica koja imaju do 18 godina ne očekuje se da imaju bilo koji od uslova, osim pri ulasku u diskoteke i noćne klubove.

d.malidžan

Upitan zašto ova mjera ne važi za zaposlene u državnim institucijama, zdravstvene radnike i zaposlene u mega i super marketima, već samo u ugostiteljskim objektima, Igor Galić je kazao da „vakcinacija nije obavezna, da će razmatrati različite mjere, ali da ih neće izmišljati, kao i da će koristiti iskustva drugih država“

Prethodne nedjelje kada su najavljene nove mjere nije bilo riječi o tome da i osoblje mora imati potvrde

Takođe, masovna okupljanja i festivali koji ne mogu da se kontrolišu na ograničenom prostoru odlažu se do 20. avgusta - to su događaji poput Bokeške noći, karnevala... naveo je Galić i dodao će mjere biti na snazi do 20. avgusta.

Odgovarajući na pitanja o održavanju Lejk festa u Nikšiću naredne sedmice, Galić je kazao da će moći da se održi, ukoliko organizatori uspiju da sprovedu provjeru nekog od četiri uslova koji mjere predviđaju.

POTVRDE I PREKO INTERNETA

Generalni direktor Direktorata za digitalno zdravlje u Ministarstvu, Aleksandar Sekulić kazao je da će svi građani koji imaju stare potvrde o vakcinaciji moći da ih koriste i dalje.

- Oni, ali i građani koji se ubuduće budu vakcinisali ili radili testove, dobiće Nacionalnu kovid potvrdu koja se izdaje na vakcinalnom punktu ili kod izabranog ljekara - kazao je Sekulić i dodao da će se na potvrdi nalaziti svi podaci koju su propisani kao uslovi da bi se mjere mogle ispoštovati.

Najavio je i da će od ponedjeljka biti omogućeno i podizanje potvrde preko portala eZdravlje.

- S obzirom na to da se vlasnici ugostiteljskih i sportskih objekata pitaju kako će da provjeravaju potvrde – odgovor je: lako. Treba im pametni telefon sa kamerom i besplatna aplikacija za očitavanje QR koda. Kada kameru približite QR kodu, prikazuje se link koji otvara link ka portalu eZdravlje, na kom se zelenom bojom potvrđuje da korisnik ispunjava makar jedan od če-

tiri tražena uslova. Ukoliko ne ispunjava nijedan od propisanih uslova, pojaviće se crvena boja. QR kod važi uz lični identifikacioni dokument – ličnu kartu ili pasoš - pojasnio je Sekulić.

LIČNI PODACI NIjESU UGROŽENI

Sekulić je odgovarajući na pitanja novinara poručio da se na samoj validaciji kovid potvrde nalaze samo ime i prezime i datum rođenja, te da nema straha od narušavanja ličnih podataka građana.

- Mi ne dajemo medicinska stanja, validacija kroz QR kod ne daje vaše stanje već samo podatke koje vi želite da date.

U krajnjem nijeste u obavezi da bilo kome prezentujete.

Vi dajete saglasnost da dajete određeni dio podataka. Mi je kao zdravstveni sistem ne da-

jemo nikome već samo vama - naveo je Sekulić.

Na pitanje da li su zdravstvene vasti imale komunikaciju sa Agencijom za zaštitu ličnih podataka i slobodan pristup informacijama, zbog činjenice da kovid potvrda važi samo uz lični identifikacioni dokument, a da konobari nisu pripadnici zvaničnih organa poput policiije, carine, granične policije, Sekulić je kazao da se lični dokumenti već pružaju na uvid u turističkim objektima, poput hotela, te da nijesu našli za shodno da uopšte kontaktiraju Agenciju tim povodom.

SADA VLADA DONOSI MjERE

Načelnica Direkcije za normativnu djelatnost u Ministarstvu zdravlja, Slavojka Šuković, kazala je da, shodno

Registrovana 143 nova slučaja korona virusa Već četvrti dan zaredom Crna Gora bilježi trocifrene brojke registrovanih slučajeva korona virusa na dnevnom nivou.

Juče su registrovana 143 nova slučaja, a nije bilo preminulih od posljedica infekcije.

Iz Instituta za javno zdravlje je saopšteno da je inficirano 130 građana Crne Gore i 13 turista.

U Crnoj Gori, trocifrena brojka zaraženih na dnevnom nivou, prije prošle subote, posljednji put je zabilježena 2. maja.

Iz IJZ su kazali da su 143 novootkrivena slučaja registrovana nakon obrade 2.777 uzoraka.

Ponovo prednjači Budva sa 29 registrovanih, slijede Podgorica 28, Kotor 19, Nikšić i Bar sa po 13, Herceg Novi i Tivat sa po devet, Cetinje pet, Berane, Danilovgrad i Ulcinj sa po tri, Bijelo Polje, Pljevalja i Tuzi sa po dva, i Petnjica, Gusinje i Šavnik sa po jednim slučajem.

Udio novopozitivnih slučajeva u ukupnom broju testiranih za četvrtak je iznosio 5,15 odsto.

Ukupan broj preminulih povezanih sa kovid-19 infekcijom u Crnoj Gori od početka pandemije je 1.629. Ukupan broj trenutno aktivnih slučajeva u Crnoj Gori je 1.216. Od početka epidemijskih dešavanja ukupan broj registrovanih slučajeva infekcije novim korona virusom u Crnoj Gori je 101.785.

Budva i dalje ima trenutno najviše aktivnih slučajeva - 290, slijede Podgorica 275, Kotor 132, Bar 104, Nikšić 97, Herceg Novi 94, Cetinje 66, Tivat 65, Ulcinj 20, Berane 18. U Danilovgradu je aktivno 11 slučajeva korona virusa, Bijelom Polju deset, Andrijevici devet, Tuzima osam, Pljevljima četiri, Plavu i Žabljaku po tri, Kolašinu dva, Gusinju, Mojkovcu, Petnjici, Rožajama i Šavniku po jedan. U Plužinama nema aktivnih slučajeva korona virusa.

nedavno usvojenim izmjenama i dopunama Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, mjere koje su, osim na zdravlje građana, od uticaja i na ekonomsko i finansijsko stanje u zemlji, donosi Vlada Crne Gore.

Kako je navela, Vlada donosi mjere koje se odnose na zabranu, odnosno ograničenje ulaska u Crnu Goru, zabranu i ograničenje rada privrednih subjekata, kao i obavljanje drugih djelatnosti koje pogoduju prenošenju i širenju zarazne bolesti kovid-19.

- Sa druge strane, Ministarstvo zdravlja može, na prijedlog IJZ, da naredi mjere za zaštitu stanovništva od zaraznih bolesti i mi donosimo naredbe kojima se te mjere naređuju. To su na primjer nošenje maske, držanje odstojanja, određivanje broja prisutnih na otvorenom i zatvorenom prostoru - kazala je Šuković.

Kako je navela, o svim suštinskim odlukama mora da se izjasni kompletna Vlada.

Na pitanje novinara kakva se poruka šalje time što predsjednik Vlade Zdravko Krivokapić nije vakcinisan i navodno već devet mjeseci „ima visok nivo antitijela“ i da će se vakcinisati kad nivo antitijela bude „nedopustiv“, a poziva građane da se vakcinišu i sada odlučuje o mjerama, direk-

Nadaju se da će inspekcije dati prostora ugostiteljima da se prilagode novim mjerama

tor IJZ Igor Galić je izbjegao direktan odgovor i poručio da premijer nije jedini visoki zvaničnik u regionu koji nije vakcinisan.

Na ovu izjavu Krivokapića, izrečenu u četvrtak u parlamentu, reagovala je istraživačica i doktorica biohemije i molekularne biologije na Pasterovom institutu u Francuskoj Marija Backović, koja je na Tviteru napisala da ,,poziva građane Crne Gore da se vakcinišu i da ignorišu poruke javnih ličnosti koji ne znaju o čemu govore“.

- Nivo antitijela ne može biti ,,nedopustiv“, nemoguće je odrediti nivo antitijela koji štiti od kovida. Pozivam sve da slušaju stručnjake zadužene za javno zdravlje, a poštovanog premijera kao i novinare da se suzdrže od ovakvih objava koje mogu samo da zbune javnost i koje nemaju smisla – poručila je doktorica Backović.

GRANICE I DELTA

Novinari su direkora IJZ Igora Galića pitali da prokomentariše činjenicu da su granice otvorene, a ugostiteljski objekti pod strogim režimom mjera.

- Granice nijesu otvorene, za ulazak iz većine zemalja je potreban PCR test, sem za neke zemlje EU i okruženja, kao i za one od kojih je procijenjeno da može biti neka ekonomska dobit. PCR test nije nešto što nas može zaštititi, jer je validan samo 72 časa. Zatvaranje granica, generalno, bez neke dobre procjene je karakteristika totalitarnih režima. Sve zemlje procjenjuju situaciju, i razmatraju i taj vid mjera i kao krajnji proizvod imamo sad trenutnu situaciju. Na osnovu svih epidemioloških praćenja kazali smo da sumnjamo da je delta soj prisutan jer imamo eksponencijalan porast - naveo je Galić.

On je kazao da nema odgovor kako će se kretati epidemiološka sitaucija te da to niko ne može sa sigurnošću reći.

- Činimo sve da nas pandemija ne iznenadi. Obavještavaćemo javnost svakodnevno da podignemo svijest građana o značaju vakcinisanja - rekao D.MIHAILOVIĆ je Galić.

Hronika

Subota, 31. jul 2021.

OTKRIĆE DOKAZA: Istražitelji dostavili Forenzičkom centru materijalne tragove koji su bili sakriveni na putu prema Lovćenu

Pronađene kosti za koje se sumnja da pripadaju nestalom ,,škaljarcu“ Prema informacijama našeg lista, pronađeno je više tragova koji ukazuju da je na starom putu prema Lovćenu prikriven teški zločin. Tragovi ljudskih ostataka poslati su u Foreznički centar u Danilovgrad, a crnogorski istražitelji osnovano sumnjaju da je riječ o pripadniku škaljarskog klana koji je nestao avgusta prošle godine i, kako se sumnja, likvidiran u nastavku obračuna mafijaških klanova

PODGORICA – Crnogorski istražitelji pronašli su prije desetak dana u podlovćenskom rejonu ostatke ljudskog skeleta i još neke tragove za koje smatraju da će, kada dobiju nalaze iz Forenzičkog centra, potvrditi sumnje da je riječ o tijelu člana škaljarskog klana, kojem se gubi svaki trag od avgusta prošle godine - saznaje Pobjeda iz više izvora.

Prema informacijama našeg lista, pronađeno je više tragova koji ukazuju da je na starom putu prema Lovćenu prikriven teški zločin. Na osnovu prikupljenih tragova, istražitelji su utvrdili da je u prikrivanju zločina učestvovalo više osoba, koje su organizovano otele žrtvu, odvele je na nepoznatu lokaciju, ubile, a onda uništile tijelo.

Redakciji Pobjede su se u protekla četiri dana javile dvije osobe, mještani tog podlovćenskog kraja, koji su primijetili više policijskih vozila i na osnovu toga su zaključili da su ,,inspektori radili uviđaj nekog većeg slučaja“.

Stari put prema Lovćenu

9

Krivične prijave zbog prijetnji novinarki Vijesti

Milošević preko advokatice poručio Jovanović da zna gdje živi PODGORICA – Novinarka Vijesti Jelena Jovanović podnijela je krivičnu prijavu protiv Podgoričanina Marija Miloševića i advokatice Natalije Karadžić zbog prijetnji, koje su joj, kako je navela, uputili mejlom.

Kako je Pobjedi saopšteno iz danilovgradske policije prikupljena su obavještenja od Karadžić, a nakon toga saslušaće i Miloševića, koji se nalazi u Istražnom zatvoru zbog ubistva Radomira Đuričkovića u oktobru 2016. godine, na Cetinju i Miodraga Kruščića 21. maja 2018. godine, koje se dogodilo dok je sjedio u lokalu „Palata“ sa novinarkom Vijesti Jelenom Jovanović. Ona je tada na vrijeme uspjela da se sakrije ispod stola i ostane nepovrijeđena. Za taj zločin tereti se Milošević.

Jovanović je u prijavi navela da se osjeća ugroženo jer je Milošević naveo naselje u kojem ima stan, koji kako je napisao, otplaćuje pišući tekstove o njemu ,,čime pokušavaju da uruše moj ugled i kredibilitet“.

Protumačila je da Milošević

pokušava da je zastraši i diskredituje, jer informacija o tome gdje stanuje nije javna.

Jovanović je od tužilaštva tražila da utvrdi na koji način je advokatica Karadžić dobila otkucano pismo Miloševića u Word dokumentu, datirano na 28. jul, s obzirom na činjenicu da zbog obustave rada advokati ne ulaze u Upravu za izvršenje krivičnih sankcija, a da je pritvorenim licima komunikacija ograničena.

Tražila je da utvrde da li je Milošević i ljudi povezani sa njim na bilo koji način prate, ali i da utvrde da li je advokatica Karadžić, eventualno, saizvršilac pomaganjem u vršenju više krivičnih djela u sticaju.

Osim krivične, Jovanović je protiv advokatice podnijela prijavu i disciplinskom tužiocu Advokatske komore, ocijenjujući da je po Statutu Karadž i ć d u ž n a d a u s va ko m trenutku bude svjesna svoje odgovornosti i da sa njom uskladi svoje postupke, što, po njenom mišljenju, prije dva dana nije uradila.

A. R.

Pojačane kontrole u Podgorici i Danilovgradu Zvaničnih potvrda ili demantija na upite Pobjede nije bilo iz crnogorske policije. Izvori našeg lista koji su željeli da ostanu anonimni, tvrde da su inspektori pronašli i tragove zapaljenih guma, kao i neke druge dokaze, pa narednih dana očekuju rezultate DNK nalaza iz Forenzičkog centra u Danilovgradu.

Kako je Pobjeda objavila kra-

jem aprila, crnogorski istražitelji sumnjaju da je vis o ko p o z i c i o n i r a n i č l a n škaljarskog klana – čije ime i prezime redakcija neće objaviti prije zvaničnog saopštenja policije - ubijen početkom avgusta 2020, a da je njegovo tijelo premješteno sa mjesta zločina i uništeno na, za sada, nepoznatoj lokaciji.

Crnogorski istražitelji vode

već duže istragu ne bi li razotkrili što se desilo sa tri osobe, koje se prema evidencijama bezbjednosnih službi tretiraju kao pripadnici škaljarskog klana, a čiji su nestanci prijavljeni protekle godine.

Osnovano se sumnja da su likvidirani u mafijaškim obračunima na teritoriji Crne Gore i da su tragovi zločina brižljivo prikriveni.

A.R.

Osnovno državno tužilaštvo na Cetinju formiralo predmet povodom zlostavljanja od strane policajca u lokalu „La Martina“

Donijeta naredba o sudskomedicinskom vještačenju povreda Roganovića

PODGORICA – Osnovno državno tužilaštvo na Cetinju formiralo je predmet povodom torture nad vlasnikom lokala „La Martina“ Ivanom Roganovićem prilikom racije službenika Sektora za borbu protiv kriminala.

Kako se navodi iz ODT-a Cetinje, istog dana kada je prijavljena tortura, preduzeli su sve mjere radi utvrđivanja činjenica, prikupili obavještenja i donijeli naredbu o sudsko-medicinskom vještačenju povreda Roganovića.

Oni su naveli da su cetinjskoj policiji poslali zahtjev radi utvrđivanja identiteta svih policajaca SBPK koji su u srijedu veče „preduzimali službene radnje“, kao i ostalih učesnika koji su prisustvovali incidentu.

-Osnovnom sudu u Cetinju podnijet je zahtjev za izuzimanje risivera za video-nadzor sa ugostiteljskog objekta „La Martina“ i upućen poziv za prikupljanje potrebnih obavještenja od građana koji su bili prisutni – saopšteno je iz cetinjskog ODT-a.

Akcija za ljudska prava (HRA) oštro je osudila zlostavljanje Roganovića na Cetinju i izrazila ozbilj-

nu zabrinutost zbog činjenice da policajci intervenišu maskirani i bez vidljivih oznaka koje bi omogućile njihovu efikasnu identifikaciju.

HRA se juče pismom obratila v. d. direktoru Uprave policije Zoranu Brđaninu, ministru unutrašnjih poslova Sergeju Sekuloviću i potpredsjedniku Vlade i koordinatoru svih službi bezbjednosti Dritanu Abazoviću, sa zahtjevom da javnost u najkraćem roku obavijeste o rezultatima rada Unutrašnje kontrole u ovom slučaju, o identifikaciji službenika koji je zlostavljao Roganovića, kao i razlozima zbog kojih službenici Sektora za borbu protiv kriminala Uprave policije nijesu bili obilježeni vidljivim identifikacionim oznakama na uniformi.

-Podsjećamo da je, počev od torture nad Aleksandrom Pejanovićem 2008. godine, u više slučajeva policijska tortura ostala nekažnjena zahvaljujući nepostojanju vidljivih identifikacionih oznaka. Država koja oklijeva da uvede takve oznake sprovodi politiku nekažnjivosti, kako je to u više slučajeva konstatovao Evropski sud za

ljudska prava – saopšteno je iz HRA. Oni zahtijevaju od nove vlasti da odlučnom akcijom obezbijede da se ovakve situacije više ne ponavljaju.

Osudama se pridružio i cetinjski SDP, ocijenivši da je slučaj na Cetinju bio primjer nečovječnog, zvjerskog ponašanja koje se mora najoštrije sankcionisati.

- Pozivamo UP da bez odlaganja pokrene postupak sankcionisanja pripadnika koji su prekoračili ovlašćenja i najoštrije ih kazni.

Brutalni pokušaji disciplinovanja Cetinja su davno iza nas. Nijesu prošli tada, neće ni danas – navodi se u saopštenju SDP. Roganović je podnio krivičnu prijavu protiv službenika novoformiranog Sektora za borbu protiv kriminala (SBPK) jer ga je u srijedu veče, oko 22 sata, u bašti kafića na početku Bulevara crnogorskih junaka na Cetinju prilikom racije vrijeđao, gurao, oborio na pod i udarao nogama više puta.

Na snimku koji je objavljen na portalima, vide se sedmorica policajaca. Jedan od njih nasrće na Roganovića, staje iza njegovih leđa i

Oduzet pištolj PODGORICA - I. T. (44) uhapšen je kada je policija pretresom njegovog automobila pronašla pištolj bez dozvole.

Njemu se na teret stavlja krivično djelo nedozvoljeno držanje oružja i eksplozivnih materija.

Kako su kazali iz policije, u koordiniranoj akciji policajci su pregledom vozila „golf 8“,

više puta ga udara nogom. Poslije nekoliko udaraca policajac Roganoviću, dok leži, zadaje nogom udarac u glavu. Za to vrijeme Roganović, kako se može jasno vidjeti na snimku, nije pružao otpor.

Iz Uprave policije su nakon objavljenog snimka saopštili da je tokom vršenja policijskih poslova u objektu „došlo do prekoračenja ovlašćenja na štetu jednog od lica prema kojem su se primjenjivale mjere kontrole.“ Na brutalno prebijanje na Cetinju reagovali su iz Patriotskog pokreta Lovćenske straže.

-U raciji koja je izvedena na Cetinju pripadnici novoosnovane „Dritanove elitne jedinice“ čiji puni naziv raspoznajemo po inicijalima na majicama, a koja se naziva „Služba za borbu protiv kriminala“ (SBPK) prikazana je sva brutalnost, neprofesionalnost, osionost i nadmoć umišljenih veličina, jačina i junačina, saopšteno je iz Patriotskog pokreta Lovćenske straže.

Prema njihovim riječima, nakon ovog jezivog snimka koji je uznemirio crnogorsku javnost izostale su reakcije čelnih ljudi Ministarstva unutrašnjih poslova, prvenstveno Zorana Brđanina, Sergeja Sekulića, a potom i, kako ističu, novopečenog barda borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije Dritana Abazovića.

Kako je Pobjeda juče objavila, službenicima Sektora za borbu protiv kriminala slična situacija dogodila se prije dvadesetak dana kod hotela ,,Tre Cane“ u Budvi, prilikom kontrole bezbjednosno interesantnih osoba.

A.R.

kojim je upravljao I. T. pronašli skriveni pištolj za koji nema odobrenje za držanje i nošenje.

-U nastavku aktivnosti vršeni su pretresi na više lokacija na teritoriji Podgorice i Danilovgrada, te će se i u narednom periodu nastaviti sa planskim aktivnostima u odnosu na sprečavanje vršenja teških krivičnih djela i bezbjednosno interesantnih lica – saopšteno C.H. je iz policije.

Uhapšen zbog falsifikovanja isprave, nedozvoljene trgovine i proizvodnje i neovlašćene upotrebe tuđe firme

Podgoričanina sumnjiče da je nanio skoro 300.000 eura štete budžetu PODGORICA - R. D. (48) iz Podgorice uhapšen je zbog sumnje da je izvršio krivična djela falsifikovanje isprave, nedozvoljena trgovina, nedozvoljena proizvodnja i neovlašćena upotreba tuđe firme.

Kako se navodi u sopštenju Uprave policije, akcija u kojoj su pretresene prostorije privrednog društva u mjestu Dajbabe u Podgorici, koje je osumnjičeni R .D. uzeo u zakup, sprovedena je u saradnji sa službenicima Uprave prihoda i carina, u cilju suzbijanja svih vidova sive ekonomije.

- Tom prilikom pronađena je određena količina akcizne robe, sirovina i materijala koji se koriste u mašinskoj proizvodnji cigareta. Prijavljeni R. D. je, kako se sumnja, u cilju sticanja protivpravne imovinske koristi, počinio krivična djela koja mu se stavljaju na teret, čime je oštetio budžet Crne Gore u ukupnom iznosu od 298.032 eura – precizirali su iz policije.

Dodaju da je za osumnjičenim raspisana potraga i uhapšen je 29. jula na graničnom prelazu.

C. H.

10

Svijet

Subota, 31. jul 2021.

Provokacija u vidu slanja nosača aviona u Južno more

Kina prijeti kontramjerama britanskoj Kraljevskoj mornarici PEKING- Kineski vojni i državni zvaničnici upozorili su juče Veliku Britaniju da ne provocira nakon što je poslala u Južno kinesko more grupu nosača aviona, predvođenu nosačem aviona Kraljevske mornarice.

Portparol kineskog ministarstva nacionalne odbrane Vu Čan je izjavio da poštuje slobodu plovidbe, ali da se odlučno protivi bilo kakvim pomorskim aktivnostima koje imaju za cilj da izazovu kontroverze, prenosi britanski list Gardijan.

Tužilaštvo u Beogradu podiglo optužnicu protiv Veljka Belivuka i njegove grupe

Terete ih za brutalna ubistva, iznude, otmice i dilovanje droge BEOGRAD - Tužilaštvo za organizovani kriminal u Beogradu podiglo je juče optužnicu protiv Veljka Belivuka i njegove kriminalne grupe, kojom je obuhvaćen 31 okrivljeni.

Optužnica je predata Posebnom odjeljenju Višeg suda u Beogradu na potvđivanje. Detalji optužnice još nijesu poznati, prenosi Radio Slobodna Evropa.

Grupa, koju su navodno predvodili uhapšeni Veljko Belivuk i Marko Miljković, sumnjiči se za ubistva, iznude, otmice i dilovanje droge.

Istraga je vođena protiv 31 osobe koje se terete za pet teških ubistava, trgovinu drogom i oružjem, jednu otmicu i jedno silovanje.

U izjavama zvaničnika ova grupa je opisivana kao jedna od najopasnijih i najbrutalnijih.

Predstavnici vlasti Srbije, a potom i pojedini mediji, objavljivali su detalje iz istrage, među njima i fotografije osakaćenih i iskasapljenih tijela uz tvrdnju da je riječ o žrtvama Belivukove grupe.

Nakon policijskih pretresa izloženi su eksploziv i oružje pronađeni u jednoj od kuća gdje su, kako se sumnja, počinjena ubistva.

Istraživački novinari u Srbiji objavili su da su Belivuk i pojedini članovi njegove grupe tokom saslušanja tvrdili da su im predsjednik Srbije Aleksan-

Istraživački novinari u Srbiji objavili su da su Belivuk i pojedini članovi njegove grupe tokom saslušanja tvrdili da su im predsjednik Srbije Aleksandar Vučić i njegovi saradnici „tražili više usluga“ – od kontrole tribina do suzbijanja pojedinih antivladinih protesta

U studiji učestvuje oko 4.500 djece iz SAD, Finske, Poljske i Španije

Počelo testiranje Fajzerove vakcine za mlađe od 12 godina BRISEL- Kompanija Fajzer saopštila je da je počela testiranje vakcine protiv kovida-19 na djeci mlađoj od 12 godina, a trenutno se testira manja doza vakcine.

Kako se navodi, u studiji učestvuje oko 4.500 djece iz SAD, Finske, Poljske i Španije.

U zavisnosti od tolerancije vakcine i imunološkog odgovora, u prvoj fazi će kod djece između pet i 11 godina biti testirano 10 mikrograma vakcine, dok će u uzrastu od šest mjeseci do pet godina biti testirano sa tri mikrograma.

Rezultati testiranja vakcine

kod djece od pet do 11 godina biće gotovi do septembra, a ubrzo potom i rezultati studije kod mlađe djece, saopšteno je iz Fajzera.

Fajzerova vakcina je već odobrena za djecu stariju od 12 godina u Evropi, SAD i Kanadi. Oni primaju istu dozu kao i odrasli, 30 mikrograma.

Optužnica protiv bivšeg američkog kardinala zbog zlostavljanja tinejdžera

Veljko Belivuk prilikom hapšenja

dar Vučić i njegovi saradnici „tražili više usluga“ – od kontrole tribina, do suzbijanja pojedinih antivladinih protesta.

Predsjednik Srbije, kao i ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin, su te navode negirali.

Opozicija je tražila da se ispitaju navodne veze Belivuka sa vrhom vlasti u Srbiji.

Veljko Belivuk (36), jedan je od 19 uhapšenih 4. februara ove godine. On važi za vođu

jedne od navijačkih grupa fudbalskog kluba Partizan.

Belivuk, kome je nadimak Velja Nevolja, i njegovi navodni saradnici označeni su kao bliski Kavačkom kriminalnom klanu iz Crne Gore.

U Srbiji i Crnoj Gori se u posljednjih sedam godina dogodilo najmanje 156 ubistava koja imaju karakteristike mafijaških likvidacija. Od toga je riješeno svega 15 slučajeva, dok su za 86 ubistava počinio-

ci i dalje nepoznati.

Nakon što je optužnica podijneta, optuženi imaju osam dana za odgovor.

Potom, u roku od dvije nedelje nadležni sud treba optužnicu da potvrdi ili odbije. Ukoliko se optužnica potvrdi, suđenje treba da počne u roku od mjesec dana.

Okrivljeni mogu da ostanu u pritvoru tokom čitavog postupka, bez vremenskog ograničenja.

Naučnici upozorili na teške simptome novog soja korona virusa

Delta soj može da se prenosi kao ovčije boginje VAŠINGTON — Američki Centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) saopštio je da delta soj korona virusa može da se lako prenosi, poput ovčijih boginja, i upozorili da može da izazove teške simptome, prenosi dnevnik Vašington post, pozivajući se na interni dokument zdravstvene agencije.

Delta varijanta takođe može više da zarazi vakcinisane protiv kovida-19, mada zdravstvene vlasti ističu da su ti slučajevi veoma rijetki, navodi se u izvještaju CDC-a.

Dodaje se da je delta veoma zarazna i vjerovatno ozbiljnija od drugih sojeva, te da vakcinisani mogu da šire virus kao i oni koji nijesu primili vakcinu.

Podaci CDC-a ipak pokazuju

-Kineska mornarica će preduzeti sve potrebne radnje kako bi se suprotstavila takvom ponašanju – dodao je on.

Ovo je prvi put da je britanska grupa nosača aviona, predvođena nosačem „HMS Kvin Elizabet“, uključujući dva ra-

zarača i dvije fregate, raspoređena u azijsko-pacifičkom regionu, prenosi Tanjug.

Planirano je da otplovi u Japan – navodno sa zaustavljanjima u Indiji, Singapuru i Južnoj Koreji – kako bi se zajedno sa saveznicima održale vježbe, navodi list.

Očekivalo se da će putovanje izazvati značajno interesovanje u Pekingu, koji je u teritorijalnim sporovima sa nekoliko zemalja oko voda i ostrva u regionu.

da su vakcine veoma efikasne u sprečavanju teških oboljenja, hospitalizacija i smrtnih slučajeva.

Delta je dominatna varijanta korona virusa na globalnom nivou i do sada je registrovana u 132 države, saopštila je Svjetska zdravstvena organizacija (SZO).

CDC je ponovo preporučio

nošenje maski, zbog mogućnosti da u potpunosti imunizovani građani prenesu virus.

Agencija je navela da na to sugerišu dokazi prikupljeni tokom istraga žarišta u SAD i u inostranstvu.

Predsjednik SAD Džo Bajden u četvrtak je pozvao lokalne vlade da plate građanima da se

vakcinišu i uveo nova pravila kojima se od zaposlenih u federalnim agencijama zahtjeva da dokažu da su vakcinisani iili da se u suprotnom redovno testiraju, nose maske i suoče sa ograničenjima kada je riječ o poslovnim putevima.

Novi izvještaj CDC-a mogao bi da pokrene debatu o tome da li će maske, fizička distanca i druge mjere možda biti ponovo potrebni, čak i u zemljama gdje je vakcinisan veliki broj ljudi i ublažene pandemijske restrikcije.

CDC u dokumentu navodi da je prvi korak za agenciju da „prepozna da se rat promijenio“ i da poboljša svijest javnosti u pogledu infekcija među vakcinisanima, kao i mnogo manjoj opasnosti od teške bolesti ako ste primili vakcinu.

-Delta je po svemu sudeći oko 50 odsto više prenosiva od tri druge ,,zabrinjavajuće varijante“, koje se takođe brže prenose od originalnog virusa, rekao je u petak portparol SZO-a Tarik Jašarević.

Teodor Mekarik ekskomuniciran iz Katoličke crkve

VATIKAN- Bivši američki kardinal Teodor Mekarik, koji je ekskomuniciran iz Katoličke crkve nakon što je tokom istrage Vatikana potvrđeno da je seksualno zlostavljao odrasle i djecu, optužen je za seksualni napad na tinejdžera na jednoj svadbi 1970-ih godina, pokazuju sudska dokumenta.

Prema dokumentima, u koja je uvid imao dnevnik Boston Gloub, Mekarik se tereti za napad na osobu stariju od 14 godina po tri tačke optužnice, navodi Tanjug.

Prema riječima advokata Mičela Garabedijana, koji zastupa muškarca koji ga je optužio, Mekarik je prvi kardinal u SAD protiv koga je podignuta krivična optužnica za seksualni prestup protiv maloljetnog lica.

Potrebna je ogromna hrabrost da žrtva seksualnog napada istražiteljima prijavi slučaj i da pokrene krivični proces. Treba predstaviti činjenice, primijeniti zakon i donijeti pravednu presudu – rekao je Garabedijan za AP. Mekarikov advokat Beri Koburn rekao je za američku agenciju da se „raduje predstavljanju slučaja u sudnici“.

Sumnja se da je u pitanju piratska opsada

Napadnut naftni tanker kod Omana MASKAT- Naftni tanker, kojim upravlja kompanija „Zodijak maritim“ u izraelskom vlasništvu, napadnut je u Arapskom moru, kod obale Omana, saopštila je ta kompanija.

Navedeno je i da se sumnja da je riječ o piratskom napadu, pre-

nosi agencija Rojters.

Brod koji je napadnut pod nazivom „Merser Strit“ je plovio pod zastavom Liberije, saopštila je kompanija „Zodijak“, prenosi Tanjug.

Priredila: Bojana prelevIĆ

Crnom Gorom

Subota, 31. jul 2021.

11

BIJELO POLJE: U okviru susreta iseljenika održan skup o njihovom učešću u evropskim integracijama BIJELO POLJE - Dijaspora ima izuzetno važnu ulogu na putu ispunjavanja vanjskopolitičkog prioriteta Crne Gore, odnosno članstva u Evropskoj uniji. U tom pravcu je neophodna intenzivnija saradnja sa EU – poručeno je sa okruglog stola koji je održan u okviru manifestacije ,,Dani dijaspore – iseljenika“.

Direktor Uprave za saradnju sa dijasporom - iseljincima Seid Hadžić podsjetio je da je naša dijaspora koja živi u zemljama članicama EU, svojim intelektualnim i administrativnim potencijalom u stanju da podigne nivo pozitivnih informacija o Crnoj Gori.

- To bi u krajnjem podiglo i rejting naše zemlje kod institucija EU, koje odlučuju o našem evropskom putu. Takođe, dijaspora, kroz lične primjere, treba da pripremi naše ljude za život pod dejstvom zakonodavstva EU - kazao je Hodžić.

On je pozvao sva udruženja, asocijacije, ali i pojedince da pomognu na tom putu.

SUGESTIJE

Predsjednik Odbora za međunarodne odnose i iseljenike Skupštine Crne Gore Miodrag Lekić ukazao je na značajnu ulogu dijaspore u procesu EU interagcija, ističući da je ona već integrisana, te da zato treba da sugeriše, inicira, kritikuje.

Podvukao je da smo, iako kao društvo značajno podijeljeni, saglasni po pitanju članstava Crne Gore u Evropskoj uniji.

Po njegovim riječima proces evropskih integracija je domaći zadatak koji nije samo stvar državnih instutucija, iako je jasna adresa od EU ko je odgovoran i ko je partner za proces EU a to je Vlada.

-Čitavo društvo je bitno, nevladin sektor, asocijacije, udruženja i naravno dijaspora, jer su oni preteča integracije, oni su već integrisani, oni treba da sugerišu, iniciraju, kritikuju, jer se sa distance bolje vidi naša stvarnost - kazao je Lekić.

Prof. dr Gordana Đurović potvrdila je da je dijaspora

Uloga dijaspore važna na putu članstva u EU

Hadžić: Naša dijaspora koja živi u zemljama članicama EU, intelektualnim i administrativnim potencijalom u stanju je da podigne nivo pozitivnih informacija o Crnoj Gori. Đurović: Dosta smo postigli i uvijek treba da se podsjetimo da ovu evropsku integraciju radimo prvenstveno zbog sebe, a ne zbog toga da nam neko iz administracije u Briselu kaže da smo dobro uradili zadatak

Ciftici: Investiraću 50 miliona eura u Crnu Goru Poznati biznismen i humanitar inače Bjelopoljac Hajriz Brčvak poručio je juče na Biznis forumu, da su biznismeni iz dijaspore spremni su da ulažu u Crnu Goru.

Brčvak je rekao, da ima dosta investitora koji su spremni da ulažu u Crnu Goru, ali je neophodno stvoriti bolji ambijent.

-I bez straha prihvatiti ljude iz dijaspore, jer oni žele da ovu zemlju učine boljim mjestom za život. Ne smije sve ovo o

najbolji predstavnik Crne Gore, ne samo u Evropi, već i u svijetu te da nije iskorišćena u punom kapacitetu.

- Već 20 godina traje naš pregovarački proces, ali čini se da smo tek danas svjesni koliko je on važan. To je naše političko

Službenici u Luksemburgu misle da je Crna Gora članica EU Član Savjeta za dijasporu Enver Korać iz Luksemburga kazao je da su državljani Crne Gore zastupljeni u svim

sferama društva te zemlje, te da mnogi službenici u Luksemburgu čak misle da je Crna Gora već članica EU.

DANILOVGRAD: Dnevni centar dobio donaciju CDPR-a

Poklonili grafike i crteže studentkinja FLU DANILOVGRAD – Centar za dnevni boravak djece sa smetnjama u razvoju i odraslih lica sa invaliditetom u Danilovgradu dobio je donaciju Crnogorskog društva za borbu protiv raka.

Sekretar CDPR-a Domagoj Žarković uručio je direktoru Centra Srđi Đuroviću grafike i crteže studentkinja Fakulteta likovnih umjetnosti sa Cetinja - Odsjek za grafiku.

- Radovi krase prostorije Centra i čine prostor ljepšim i ugodnijim kako za boravak, tako i za rad zaposlenih. Radovi su stoga i predati da bi za

NAUČITI DA ŽIVIMO SA IZAZOVIMA: Sa skupa u Bijelom Polju

vrijeme nadamo se uspješnog boravka i liječenja malih pacijenata, njima, njihovim roditeljima i zaposlenima, kao i odraslim licima sa invaliditetom, učinili boravak mnogo prijatnijim. Ovo smo ostvarili ne samo uz našu aktivnost i donaciju, nego svakako i zahvaljujući radovima studentica šefice Odsjeka profesorke Marije Kapisode – kazao je Žarković.

Autorke radova su: Anđela Milošević, Dušica Trceta, Jovana Mijanović, Lana Bulatović, Monika Vujisić, Viktorija Perošević, Jelena Kadija, Milanka Mirković i Yuliana Bulatova. C. G.

strateško opredjeljenje, za koje vjerujem da ćemo ga ostvariti, a čini mi se da nije toliko važno kada, u odnosu na to kako. Dosta smo postigli i uvijek treba da se podsjetimo da ovu evropsku integraciju radimo prvenstveno zbog sebe, a ne zbog toga da - To ne treba tumačiti kao neznanje, već potvrdu da imamo jako razvijenu zemlju i da nam je mjesto u Evropskoj uniji - rekao je Korać, poručujući da dijaspora jeste najveći ambasador Crne Gore.

nam neko iz adminstracije u Briselu kaže da smo dobro uradili zadatak - kazala je Đurović.

Ona je naglasila da je Evropska unija zajednica vrijednosti kojima težimo, a to je vladavina prava, suživot, multikulturalanost, multikonfesionalnost, prostor za sve nas.

Poručila je da se nada da ćemo, između ostalog, i uz podršku Evropske unije i dijaspore, lakše prebroditi i četvrti talas korona virusa.

- Nadam se da ćemo naučiti da živimo sa izazovima, iako smo u trostrukoj krizi - ekonomskoj, zdravstvenoj i onoj izazvanoj političkom tranzici-

čemu smo danas razgovarali ostati samo na riječima, moramo da se pokrenemo i da zajednički gradimo srećnu i prosperitetnu Crnu Goru poručio je Brčvak.

U Crnu Goru želi da ulaže i privrednik iz Turske Muhamed Ciftici koji će, kako je rekao, investirati čak 50 miliona eura u našu zemlju.

-U Turskoj imam kompanije koje se bave energijom, građevinom, turizmom, visokom

jom, da ćemo uspjeti da razgovaramo više, jer imamo samo jednu državu, samo jednu maticu, a to nam je Crna Gora - zaključila je Đurović.

MEHANIZMI

Zamjenik glavne pregovaračice Crne Gore sa Evropskom unijom Marko Mrdak kazao je da je dijaspora najsnažniji mehanizam moći koji država može da ima i neizostavan element u pravcu ispunjavanja vanjsko-političkog prioriteta, odnosno članstva Crne Gore u Evropskoj uniji.

Predsjednik Opštine Petar Smolović kazao je da je gov-

tehnologijom, ali i medicinom, želim da investiram i ovdje, ima dosta prostora za to, posebno u turizmu i nadam se da ćemo uspješno sarađivati kazao je Ciftici.

Njemački investitor Aleksandros Doronis zainteresovan je da posluje u Crnoj Gori.

-Crna Gora je zemlja šansi i budućnosti, buduća članica EU i spreman sam da pomognem njen razvoj – poručio je Doronis.

oriti o crnogorskoj dijaspori isto kao govoriti o još jednoj Crnoj Gori, koja pretežno živi u zemljama EU, čijem članstvu i težimo.

- Kada je u pitanju pozicija Opštine Bijelo Polje, otvoreni smo za saradnju sa dijasporom i prepoznajemo značaj koji ona ima. Ne samo u pogledu kapitala koji u velikoj mjeri dijaspora vraća u domovinu, već i kroz saradnju i razmjenu iskustava - kazao je Smolović.

On je kazao da se u EU sve više pitanja rješava na lokalnom i regionalnom nivou, jer je najbliži potrebama građana.

B.ČOKOVIĆ

Narodna kuhinja u Danilovgradu biće otvorena u ponedjeljak Topli obrok koristiće oko 40 porodica sa evidencije Centra za socijalni rad. Lokalna uprava uskoro će obezbijediti specijalno vozilo za dostavu na kućnu adresu onima koji nijesu u mogućnosti da napuste dom stanovanja DANILOVGRAD – U novoizgrađenim prostorijama Crvenog krsta Danilovgrad, 3. avgusta počeće da radi narodna kuhinja.

Topli obrok koristiće oko 40 porodica sa evidencije Centra za socijalni rad.

Predsjednica Opštine Zorica Kovačević dan ranije brojne

Prvi obroci 3. avgusta

NABAVLJENA SAVREMENA OPREMA: Detalj iz kuhinje

sponzore i donatore koji su pomogli realizaciju projekta.

- Da bi ovaj projekat zaživio dobili smo dozvolu od Uprave za bezbjednost hrane i kuhinju opremili najsavremenijim tehničkim uređajima. O svemu će se starati stručni kadar od kojih

će korisnici preuzimati obroke ili će se hraniti u ovom objektu - rekla je Kovačević.

Ona je kazala kako će se lokalna uprava postarati da se uskoro obezbijedi i jedno specijalno vozila za dostavu na kućnu adresu za one koji nijesu u mo-

gućnosti da napuste dom stanovanja.

Prema riječima sekretara Crvenog krsta Ranka Saveljića za građevinske radove i prvu fazu adaptacije ove zgrade investirano je blizu 140.000 eura.

B. K.

Kultura

Subota, 31. jul 2021.

Ministarstvo prosvjete, nauke, kulture i sporta reagovalo na tekst u Pobjedi

Zgrada Ministarstva prosvjete, nauke, kulture i sporta

Jasan stav po pitanju poštovanja zakona PODGORICA – Povodom oštrih reakcija dijela stručne javnosti na novi konkurs Programa zaštite i očuvanja kulturnih dobara, iz Ministarstva prosvjete, nauke, kulture i sporta reagovali su na tekst koji je objavljen u Pobjedi 29. jula, pod naslovom „Javne ustanove parlisane, otvoren put privatnicima“.

Ističu da „nije u pitanju ni paralisanje ustanova kulture, niti otvaranje puta privatnom sektoru, ali ni samoinicijativna i ishitrena odluka ovog Ministarstva, već jasan stav po pitanju poštovanja zakona – javni konkurs utemeljen na poštovanju zakonske regulative i procedure, sa ciljem da MPNKS sa aspekta svojih nadležnosti da puni doprinos poboljšanju stanja, ne samo u kulturnoj baštini, već i u cjelokupnoj kulturi“. Cilj je, kako se dodaje u saopštenju, i da se dosadašnji način finansiranja i raspolaganja sredstvima države preispita preko nadležnih institucija sistema.

Podsjetimo, povodom odredbe konkursa da projekte za zaštitu kulturne baštine ne mogu prijaviti javne ustanove, direktorica Centra za konzervaciju i arheologiju Biljana Brajović izjavila je za Pobjedu da su uskraćivanjem sredstava paralisane javne ustanove. Zato se, prema njenim riječima, otvara mogućnost da sve poslove rade privatne firme, razni izvođači koji su i u proteklom periodu dosta štete nanijeli baštini.

- Upravo ovaj Konkurs daje mogućnost isključivo privatnicima da dođu do sredstava za rad, upravo na ovaj način se u zaštitu uvode i vlasnici – držaoci kulturnih dobara kao „kompetentni stručnjaci“ za arheološka istraživanja, konzervatorska istraživanja i sprovođenje konzervatorskih mjera, što je i osnova konkursa – kazala je Brajović.

Iz Ministarstva su podsjetili da se, shodno Zakonu o kulturi, razvoj kulture podstiče sufinansiranjem programa i projekata od značaja za ostvarivanje javnog interesa u kulturi sredstvima budžeta Crne Gore i budžeta opštine, a da u ovom slučaju Ministarstvo i propisuje vrstu projekata iz određenih oblasti kulture koji će se sufinansirati sredstvima.

- (...) Istim zakonom je propisano da pravo učešća na konkursu imaju fizička i pravna lica koja imaju prebivalište u Crnoj Gori, odnosno koja su u Crnoj Gori registrovana za obavljanje djelatnosti kulture, osim nevladinih organizacija, javnih ustanova i drugih subjekata čiji se rad finansira iz budžeta Crne Gore, odnosno budžeta opštine sredstvima planiranim za kulturu.

Takođe, kada je u pitanju kulturna baština, Zakonom o zaštiti kulturnih dobara dodatno su definisaini i način finansiranja zaštite i očuvanja kulturnih dobara, kao i pravo na finansijsku podršku – navodi se, između ostalog, u saopštenju MPNKS. R. K.

Popajeve drame i „Kozocid“ na Gradu teatru BUDVA – Predstavljanje knjige „Drame – porodični ciklus“, autora Aleksandra Radunovića Popaja, biće priređeno večeras u 21 sat, na Trgu pjesnika, u okviru festivala Grad teatar.

Dramski pisac, dramaturg, scenarista, kompozitor, aranžer, gitarista, glumac, producent i radio voditelj Aleksandar Radunović rođen je na Cetinju 1971. U rodnom gradu diplomirao je dramaturgiju na FDU, a magistrirao na beogradskom FDU. Trenutno je na doktorskim studijama, na odsjeku Te-

orija umjetnosti. Zaposlen je kao predavač na FDU Cetinje na predmetima Dramaturgija, Svjetska drama i pozorište i Južnoslovenska drama i pozorište. Autor je dramskih tekstova „Leptir“, „Istraga“ i „Noć“.

Iste večeri, u okviru dramskog programa Grada teatra, u amfiteatru Manastira Sv. Trojice, Stanjevići, u 21 sat, biće izvedena predstava „Kozocid“ Gradskog pozorišta iz Podgorice, po tekstu i u režiji Vide Ognjenović. Za publiku je obezbijeđen prevoz sa stanice Mediteran Expressa (u gradu) u 19 sati. R. K.

U Podgorici održana tribina „Kultura... sljedeći korak?“, u organizaciji

Ovdje je riječ o pedago BALETIĆ: Iza svake odluke stoje pojedinci sa konkretnim imenom i prezimenom čija odgovornost mora biti jasno prepoznata ŠĆEPOVIĆ: Čini mi se da je premalo urađeno po pitanju jačanja institucija kulture i nauke, što bi imalo za cilj zaštitu crnogorskog nacionalnog i kulturnog bića TODOROVIĆ: Porasle su generacije đaka koje su naučene da crnogorska kultura nije važna i da crnogorska nacija ne postoji PODGORICA – Stanje u kulturi nije dobro zbog različitih političkih upliva i previranja koje pogađaju društvo, ideoloških podijeljenosti koje su naslijeđene još od ranije, a podrobno se mora raditi na zajedničkom poboljšanju kulturnog života u

Crnoj Gori, kako bi se iz loših iskustava došlo do konstruktivnih rješenja – jedan je od zaključaka tribine „Kultura... sljedeći korak?“, koju je juče organizovala Građanska inicijativa 21. maj u prostorijama PR centra.

Učesnici diskusije bili su filmski reditelj i član Savjeta i Koordinacionog odbora GI 21. maj Branko Baletić, dizajnerka i članica Savjeta i Koordinacionog odbora GI 21 maj Tijana Todorović i književnik Đorđe Šćepović. Moderatorka tribine bila je članica Koor-

dinacionog odbora GI 21. maj Ana Ivanović. Pozorišna rediteljka Ana Vukotić, koja je takođe članica Savjeta ove organizacije, iz opravdanih razloga nije prisustvovala panel diskusiji.

IZA PARTIJE

Baletić je govorio o zabrani projekcije filma Jasmile Žbanić „Quo Vadis Aida?“, na filmskom festivalu „Green fest“ na Žabljaku.

- Naime, iako je jedna vrlo kompetentna ekipa sastavila program, intervenisao je neko sakrivajući se iza partije, ne personalno, i tražio da se povuče bosanski film iz programa, te da se eventualno prikaže onlajn. Film koji govori o Srebrenici na poseban intiman način, nema scena nasilja, ali je svakako muka gledati.

Ovi ljudi koji su odbili da se suoče sa tim filmom nisu ga ni gledali, a donijeli su odluku u ime gledalaca da se film ne prikaže – rekao je Baletić.

Cilj je da se satre i sprži crnogorsko kulturno i nacionalno biće Primarni zadatak, prema riječima Đorđa Šćepovića, bio bi da učinimo sve da crnogorski jezik, crnogorska književnost ne budu predmet predrasuda i podsmijeha. To dolazi, kako je objasnio, najčešće od ljudi koji sa kulturom nemaju nikakve dodirne tačke, o crnogorskom jeziku i književnosti ne znaju ništa, već su svoje intelektualno biće formirali na tabloidima i medijskim harangama koje nam stižu iz susjedne, navodno, bratske zemlje.

On je ocijenio je da je poražavajuće da je ministarka prosvjete, nauke, kulture i sporta za vrijeme prethodnog režima uživala sve privilegi-

je, koje su ljudi, koje ona danas naziva proizvodom inžinjeringa, mogli samo da sanjaju.

- Mantra o ugroženosti Srba u prethodnom periodu je bajka. Ne znam ko može više da povjeruje u te priče. Ovi ljudi su preuzeli vlast u Crnoj Gori sa jednim jedinim ciljem – da se satre i sprži crnogorsko biće i kulturno i nacionalno i svako drugo i da se uspostavi potpuno novi sistem u kojem bi Ratko Mladić bio heroj, Draža Mihailović antifašista, ulice bi se nazivale po takvim opskurnim likovima i presuđenim ratnim zločincima – rekao je Šćepović.

Četvorostruko ministarstvo pokazuje ukupni diletantski domet Branko Baletić je ocijenio da o aktuelnoj ministarki provjete, nauke, kulture i sporta Vesni Bratić treba govoriti kao o nekome ko ne radi dobro svoj posao.

- Moramo krenuti od toga. Eksperiment sa četvorostrukim ministarstvom pokazuje ukupni diletantski do-

met. Kome je moglo pasti na um da spoji ta četiri ministarstva, a druga gora stvar je kome je moglo pasti na pamet da može da obavlja takvu funkciju? Ministarstvo kulture mora biti samo Ministarstvo kulture i to mora preuzeti neko ko je kompetentan i ko ima i me-

nadžerske sposobnosti – rekao je Baletić.

Prema njegovom mišljenju, Crna Gora se ipak srela sa sobom 30. avgusta. Bio je to, kako je rekao, sudar sa stvarnošću.

- Naš problem će trajati sve dok se Srbija ne suoči sa realnošću, dok se ta zemlja ne suoči sama sa sobom. Mi moramo kreirati svoj život, moramo kreirati svoju kulturu i prosvjetu. Plaćamo ceh politike koju smo vodili – ocijenio je Baletić.

Sastav „Bassonegro“ na Barskom ljetopisu svirao kompozicije Senada Gačevića

Doprinos popularizaciji kon BAR - Kompozicije profesora Senada Gačevića, pisane za kontrabas, imala je priliku da čuje publika Barskog ljetopisa na sceni u Starom Baru, u izvođenju kvarteta „Bassonegro“. Sve kompozicije našle su se u zbirci „Bassonegro“, koja je nedavno objavljena.

Osim Gačevićevih autorskih radova, zbirka sadrži i obrade tradicionalnih melodija sa ovih prostora, kao i nekoliko komada koji su bili izvođeni na crnogorskom dvoru.

- Prvi rad nastao je 1984. godine, a pisao sam za ovaj instrument sve do 2021. Ovo je prvi put da se objavljuju sabrana djela za kontrabas. Nekoliko je razloga zato što sam se odlučio da pišem baš za ovaj instrument, a jedan od njih je što je

D. Pavlović

12

„Bassonegro“ na sceni u Starom gradu

kontrabas dugo vremena tretiran kao orkestarski, tačnije prateći. Profesor Pavel Aksamit iz Poljske napravio je grupu odličnih kontrabasista, i oni su tražili da pišem za njih kako bi pokazali svoj virtuozitet. Tako je sve krenulo ‘84. godine sa

prvom kompozicijom. Sve ove godine nijesam prestajao da pišem za kontrabasiste, i sad sam sve to objavio – ispričao je Gačević.

Sa ponosom ističe činjenicu da su njegove kompozicije interesantne i kontrabasistima u ši-

rem regionu, te se nada da će doprinijeti da se ovaj instrument popularizuje.

- Imam potvrde sa osam akademija šireg regiona da je knjiga uvrštena u nastavne planove i programe studija kontrabasa od prve godine osnovnih studija, do kraja master studija. To je zapravo jedino izdanje te vrste i mislim da sam jedini profesor u Crnoj Grori čija se knjiga koristi od prve osnovnih do završne master studija u redovnoj nastavi kao obavezna literatura. Jedan od razloga je i nedostatak te literature, ali vjerujem da je i kvalitet tog djela u pitanju. Tako da će ove kompozicije imati jak odjek u široj regiji, ne samo kad je u pitanju bivša Jugoslavija. Od Ljubljane do Skoplja je završena procedura da knji-

Kultura

Subota, 31. jul 2021.

i Građanske inicijative 21. maj

ogiji mržnje pisci, slikari, muzičari... – ocijenio je Šćepović.

Prema njegovim riječima, crnogorska zagledanost u region kao svijet je stavljanje sebe u inferioran položaj. Očituje se kroz festivale i nagrade koje se u Crnoj Gori dodjeljuju.

- Njegoševu nagradu, koja je možda i najznačajnija regionalna nagrada, najmanje su dobijali crnogorski autori – rekao je on.

EDUKACIJA

On je ocijenio da neko donosi odluku šta je dobro za gledaoce, a šta nije.

- Prihvatio bih da kad neko vidi taj film ima svoj sud. Može biti i negativan ili pozitivan, kao i upitan, ali to je lični stav i to treba poštovati. Ovde je riječ o nečem drugom. O pedagogiji mržnje – kazao je Baletić i dodao da ljudi koji su zabranili prikazivanje filma treba da se imenuju, a ne da stoje iz partije.

Aludirajući na naslov tribine „Kultura... sljedeći korak?“, Šćepović je kazao da prije nego načinimo sljedeći korak, moramo se vratiti mnogo koraka unazad da bi smo naučili iz grešaka koje su se dešavale u prethodnom periodu, koje idu na dušu prethodnoj vlasti.

Prema njegovim riječima, to se odnosi na institucije kulture, koje od 2006. godine do 30. avgusta 2020. godine nijesu bile u fokusu prethodne vlasti.

- Čini mi se da je premalo urađeno po pitanju jačanja institucija kulture i nauke, što bi imalo za cilj zaštitu crnogorskog nacionalnog i kulturnog bića – kazao je Šćepović.

On je ukazao da je dio crnogorske javnosti odgovorio na izazove u kojima je ugrožen crnogorski nacionalni korpus.

- Dio javnosti se zavjetovao na ćutanje. Crnogorska akademija nauka i umjetnosti se nije oglasila ni po jednom pitanju koje se postavilo od 30. avgusta. Tu su i mnogi crnogorski

ntrabasa ga bude obavezna literatura, tako da će koristiti velikom broju ljudi – rekao je Gačević.

Reakcijama publike u Baru nakon koncerta je zadovoljan.

- U toj atmosferi turizma, koncertu je prisustvovao veliki broj ljudi, a uglavnom je to bila kvalifikovana publika. To se moglo čuti i po njihovim rekacijama. Nije uobičajena publika turista, nego su ljudi baš namjenski došli na koncert.

Odlične su reakcije i baš sam zadovoljan, kolege su svirale izuzetno i očigledno da su bili inspirisani prelijepim prostorom Staroga Bara – istakao je Gačević.

Reakcijama na koncert sastava „Bassonegro“ zadovoljan je i vođa kvarteta Veljko Belević.

- Bio je to predivan koncert u onom divnom ambijentu u Sta-

Todorović je govorila o važnosti kulture i vrijednostima koje ona pruža.

- Kultura je DNK svakog društva. Ako kulturu odstranimo iz nekog društva, to društvo prestaje da postoji. Dok god neka država ima svoju kulturu, ona ima i svoje granice i svoj suverenitet. To je DNK, koji se prenosi sa generacije na generaciju – rekla je Todorović.

U Crnoj Gori, kako je kazala, veliki problem je što crnogorska kultura marginalizovana, ali za to smo mi krivi.

- Mi ne bi bili danas u ovoj situaciji da smo vodili računa ranije o kulturi i institucijama i da se kultura približila našem stanovništvu. Naprotiv, ona se svela samo na jednu granu umjetnosti, a ta umjetnost je bila elitistička – pojasnila je Todorović.

Takođe, ona je istakla da su porasle generacije đaka koje su naučene da crnogorska kultura nije važna i da crnogorska nacija ne postoji.

- Ne možemo mi puno očekivati u ovom trenutku. Živimo plodove takvog ponašanja i pristupanja, ali to nije problem 30 godina, nego od ranije – zaključila je Todorović i istakla da je sljedeći korak edukacija građana.

Pored diskusije o ključnim problemima u kulturi, na trbini je pomenuto i pitanje izbora rektora Univerziteta Crne Gore Vladimira Božovića. Baletić je kazao da za takve izbore nemamo pravo da optužujemo ni srpski ni neki drugi svijet.

- To smo mi i to je samo dokaz da nismo postavili temeljne institucije. Iza svake odluke stoje pojedinci sa konkretnim imenom i prezimenom čija odgovornost mora biti jasno prepoznata – rekao je on.

B. B.

rom Baru, mislim da je i publika sa koncerta otišla zadovoljna – kazao je on.

Sastav koji čine samo kontrabasisti nije tako česta koncertna formacija, a svoj kvartet Belević je formirao 2007. godine. Činili su ga tada studenti iz klase sa Muzičke akademije sa Cetinja, danas već afirmisani umjetnici. Pored Belevića, u kvartetu sviraju Ljubinko Lazić, Slaven Turusković i Predrag Vujović.

Barski ljetopis večeras će biti posvećen filmu. Naime, u sklopu večeri Crnogorske kinoteke na Trgu Vladimira i Kosare, od 21.30 biće, prikazan film „Dan četrnaesti“ reditelja Zdravka Velimirovića.

U nedjelju veče na šetalištu kralja Nikole, u 20.30 časova, biće otvorena izložba fotografija „Bar. Ljudi“ kao dio programa bARS. Iste večeri na sceni u Starom Baru biće odigrana koreodrama „U amanet“ od 21.30 časova.

R. K.

13

„Green fest“ počinje večeras na Žabljaku projekcijom prvog crnogorskog filma PODGORICA - Projekciju filma „Quo vadis, Aida?“ na Žabljaku zabranili su oni koji ga nijesu ni pogledali. Ovo je početak cenzure i napad na umjetničke slobode. Ovo je napad na moje građanske slobode – kazala je selektorka Green Montenegro International Film Festivala Maja Bogojević, na današnjoj konferenciji za novinare u KIC-u, povodom predstavljanja programa ove filmske smotre koja počinje večeras na Crnom jezeru.

Kako je istakla Bogojević, jako joj je žao što se to desilo i što se ovaj i film „Testament“ Lordana Zafranovića ne mogu pogledati u ambijentu Crnog jezera, jer to zaslužuju. Dodala je da ovim stavom brani estetiku, ne bilo kakvu ideologiju.

- Mora da branim princip da oni koji ne znaju ništa o umjetnosti ne smiju da odlučuju o statusu jednog umjetničkog djela. To je opasno. Želim da im stavim do znanja da nijedna žrtva nema naciju niti etničku ili religioznu pripadnost i to mora svima biti jasno – rekla je Bogojević, prenosi Portal Analitika.

TRI FILMA

Umjetnički direktor GMIFF Slobodan Marunović istakao je da se ovaj festival nalazi među 40 najznačajnijih „zelenih“ na svijetu, ali da je ove godine u kategoriji „Ekologija duše“ težio da predstavi svojevrsni „memory concept“ balkanskih tragedija sa jasnom porukom „da se nikada ne ponove“.

- U tom kontekstu, naša je želja bila da prikažemo tri velika ostvarenja, bosanskohercegovački „Quo vadis, Aida?“ Jasmile Žbanić, hrvatski „Testament“ Lordana Zafranovića i srpski „Dara iz Jasenovca“ Predraga Antonijevića – rekao je Marunović.

Demantujući insinuacije da je ovogodišnji koncept u kategoriji „Ekologija duše“ pristrasan, Marunović je pročitao prepisku sa producentima ostvarenja „Dara iz Jasenovca“ iz koje je jasno da je postojala namjera organizatora festivala da prikaže i ovaj film Antonijevića. Taj film, kako je kazao, i pored najbolje volje, zbog komplikovanih procedura, nijesu uspjeli da dobiju i uvrste u program.

Bogojević: Ovo je početak cenzure

Sa jučerašnje konferencije za novinare

- Vatru je lako zapaliti, ali je požar teško ugasiti. Nakon reagovanja određenog dijela političke javnosti i negativnih reakcija na društvenim mrežama zbog prikazivanja briljantnog filma Jasmile Žbanić, odlučili smo da napravimo kompromis i da ostvarenje „Quo vadis, Aida?“ ostane u festivalskom programu, ali da bude prikazano na našoj onlajn plaformi čim se za to steknu tehnički uslovi narednih dana. Na istoj platformi prikazaćemo i film „Testament“ – kazao je Marunović.

Ova iznuđena odluka, kako je objasnio, donijeta je, ne iz straha od prijetnji anonimnih ,,junaka“ skrivenih iza pseudonima na marginama društvenih mreža i života, već iz razloga što je moto ovog festivala povezivanje naroda i kultura a ne mržnja i podjele. Umjesto filma Jasmile Žbanić, kako je dodao, ovogodišnji festival biće otvoren večeras u 20:45 sati na Crnom jezeru projekcijom prvog crnogorskog filma „Voskresenja ne biva bez smrti“ Vladimira Popovića.

Marunović je dodao da je festival zbog aktuelnosti u primarnoj kategoriji „Ekologija“, ove godine obuhvatio ostvarenja domaće tj. crnogorske produkcije iz 2021. i 2020. godine.

Priče iz regiona i svijeta Do 2. avgusta, u okviru sedmog izdanja GMIFF-a, publika će biti u prilici da pogleda 42 ostvarenja, u dvije kategorije – „Ekologija“ u kojoj je 16 filmova i „Ekologija duše“, u kojoj je 26 ostvarenja. Filmovi ne dolaze samo iz Crne Gore i regiona (Srbija, Bosna i Hercegovina, Hrvatska), već i iz cijelog svijeta: SAD-a, Koreje, Italije, Švajcarske, Indije, Kine, Sirije, Španije, Danske, Njemačke, Francuske, Ujedinjenog Kraljevstva, Meksika, Češke, Austrije, Francuske, Švedske, Irana, Finske i Bugarske.

- To su ostvarenja koja se bave devastacijom prirode, kao što su filmovi „Prilika“, koji se bori protiv izgradnje mini-hidroelektrana i borbi protiv stavljanja rijeka u cijevi u Barama kraljskim, film „Naša Pljevlja – Naše deponije“ koji govori o dugogodišnjim problemima koji tu opštinu prate i mnogi drugi. Zato nije jasno zašto te teme, koje direktno utiču na živote građana, nijesu bile predmet ovolike pažnje ranije. Jer, zapravo je to cilj našeg filmskog festivala, da budimo odgovornost kod javnosti kada su u pitanju teme od interesa za sve nas kao zajednicu sačinjenu od različitosti, a cijenimo ujedinjeni u ideji da stvorimo naše društvo po mjeri svih građana i građanki, a ne pojedinaca ili organizacija koje otimaju, ruše,

degradiraju naše društvo – istakao je Marunović, prenosi Portal Analitika.

BEZ GRANICA

Na konferenciji za novinare obratila se i predstavnica Ministarstva ekologije, prostornog planiranja i urbanizma Tamara Brajović koja je govorila i o jubileju – 30 godina od proglašenja Crne Gore za ekološku državu.

- U našoj iskrenoj želji da podržimo jedan festival ekološkog filma, tu smo i da podržimo poruku da se ne dijelimo, jer ni priroda ni ekologija ne poznaju granice – rekla je ona.

Ministarstvo, prema njenim riječima, nije imalo uticaj na selekciju filmova niti na njihovu konačnu odluku koja se tiče izostavljenog filma.

R. K.

Na KotorArtu predstavljena knjiga Sare Lakičević

Prvi udžbenik za trubu u Crnoj Gori

PODGORICA – Predstavljanje knjige „Truba – Moj instrument“, autorke Sare Lakičević, održano je u Crkvi Sv. Duha, u okviru festivala KotorArt koji je i izdavač djela, uz podršku Zavoda za udžbenike i nastavna sredstva Crne Gore.

O knjizi su, pored autorke, govorili direktor KotorArta Ratimir Martinović i prva truba Beogradske filharmonije Aleksandar Solunac. Muzički dio večeri zvucima trube ispunile su na samom početku fanfare, dok se promocija završila kompozicijom „Laura“ autora A. Grgina, koju su izveli trubač Boško Bismiljak i pijanistkinja Elena Jovićević.

U ime izdavača, Martinović je istakao da prva knjiga posvećena mladim trubačima, ali i inače prva knjiga o trubi u našoj zemlji, govori samo o „pionirskim koracima u ovoj oblasti i istinskoj posvećenosti i ljubavi, jer se ovdje ne radi ni o kakvim materijalnim ili nekim drugim benefitima.“

Predstavljanje knjige „Truba – Moj instrument“ na KotorArtu

- Saru gledate na televiziji skoro kao i političare, njoj samoreklama ništa ne treba. Ali ova knjiga treba mladim naraštajima trubača i želim ovom prilikom da iskažem i ponos zbog činjenice da je KotorArt izdavač jedne ovakve knjige, ali i zahvalnost Sari na njenoj učinkovitosti i entuzijazmu – istakao je Martinović.

Solunac je analizirao knjigu postupno i posebno istakao je-

dan pasus iz knjige koji objašnjava njegovo viđenje ovog udžbenika za mlade trubače. U tom pasusu sugeriše se djeci da, dok vježbaju u učionici ili spavaćoj sobi, zamišljaju kako sviraju u velikim dvoranama.

Solunac takva uputstva djeci vidi kao jako dragocjena.

- Konkretno u ovom pasusu, Sara djecu navodi na vizuelizaciju, da zamišljamo, da vjerujemo i da na taj način pokrećemo

neke mehanizme u sebi koje svjesno ne možemo da pokrenemo, već razrađujemo to nekim asocijacijama i maštom – objasnio je Solunac.

Na promociji je istaknuta činjenica da je ovo knjiga prvijenac u Crnoj Gori koja se bavi ovom tematikom. Lakičević se zahvalila svima koji su učestvovali u procesu stvaranja ove knjige istakavši da je najbitnija ljubav prema djeci i želja da nastava bude zanimljiva, kvalitetna i organizovana.

- Knjiga je pisana tokom prošle godine, posebno tokom nekoliko mjeseci karantina. Poziciju da sam prva osoba u Crnoj Gori koja je napisala udžebnik za trubu, ne posmatram ni negativno ni pozitivno. Treba sagledati situaciju onakvom kakva jeste, prigrliti je i pokušati doprinijeti zajednici u kojoj radite. Najsretnija sam zbog činjenice da djeca u Crnoj Gori, a i šire, dobijaju udžbenik i da nastava postaje kvalitetnija – istakla je Lakičević.

R. K.

14

U fokusu

Subota, 31. jul 2021.

Vatra koja je prije dva dana zahvatila Goricu ponovo se juče aktivirala, vatrogasci danonoćno k PODGORICA - Požar koji je prije dva dana zahvatio veći dio brda Gorica, pa se ponovo juče aktivirao, iako lokalizovan i površinski ugašen i dalje je ozbiljna prijetnja za park-šumu u srcu Podgorice, jer Služba zaštite i spašavanja, odnosno vatrogasne ekipe, ima posla sa specifičnom situacijom u kojoj, zbog ekstremno visokih temperatura, vatra tinja i širi se korijenjem, ili se varnicama iz oštećenih stabala prenosi na okolne krošnje.

To je Pobjedi saopštio komandir Službe spašavanja Glavnog grada Goran Janković, koji je naveo da vjetar otežava situaciju i ponovo raspiruje žar koji tinja duboko u škrapama zemljišta Gorice koje su popunjene naslagama smole i šumske stelje.

- Juče smo imali sutuaciju da se iz oštećenog stabla varnica prenijela na krošnju daleku dvadesetak metara i aktivirala novi požar u krošnji drugog drveta. Istovremeno, iako su naše ekipe danonoćno na terenu i stalno kvase opožarenu zonu, zemljište se zbog visokih temperatura brzo suši a vjetar aktivira žar duboko u korijenju drveća – objasnio je Janković.

On je naveo da je Služba zaštite i spašavanja sa raspoloživom efektivom i ljudstvom doslovce napravila prsten oko zone koja je bila zahvaćena požarom kako bi preduprijedila ponovo aktiviranje takozvanih podzemnih požara. Kako je naveo, juče tokom dana aktiviran je jedan avion Direktorata za zaštitu i spašavanje MUP-a Crne Gore, koji je obavio dvatri preleta. Prema njegovim riječima, stalno zalivanje vodom kompletne ove zone je neophodno, jer je to jedini način da se spriječi isušivanje zemlje i nasumično izbijanje vatre.

GAŠENJE

Nakon cjelonoćnog i dežurstva juče tokom čitavog jutra pripadnika Službe zaštite i spašavanja Glavnog grada, koji su kvasili zemlju i stabla i gasili lokacije na kojima je tinjala vatra, jači vjetar koji je dunuo oko 14 časova je opet razbuktio požar na vrhu brda i zapadnoj padini prema Zagoriču. U to vrijeme su opet aktivirane sve ekipe Službe zaštite i spašavanja, kao i avion Direktorata za zaštitu i spašavanje, a u pomoć su pritekle i kolege sa Cetinja, iz Danilovgrada, kao i gradska preduzeća Vodovod i kanalizacije, Čistoća, Zelenilo i građani. Uspješnom zajedničkom akcijom požar je brzo lokalizovan, pa nakon

Iz opštinske Službe zaštite navedeno je da je doslovce napravljen prsten oko zone koja je bila zahvaćena vatrom kako bi preduprijedili ponovo aktiviranje takozvanih podzemnih požara. To je Pobjedi saopštio komandir Službe spašavanja Glavnog grada Goran Janković, koji je naveo da vjetar otežava situaciju i ponovo raspiruje žar koji tinja duboko u škrapama zemljišta Gorice koje su popunjene naslagama smole i šumske stelje

DVA DANA BORBE SA VATROM: Juče na Gorici

Užareno korijen i prijeti izbijanje telja Gorice i prirode sa ostalim članovima su pritekli u pomoć, čim su saznali da se vatra opet razbuktala. Kao i prethodnog dana su, prema instrukcijama pripadnika Službe zaštite i spašavanja, obavljali zaduženja koja su im oni davali. Sa borova zahvaćenim vatrom padale su i veće izgorjele grane, zbog čega je bila ugrožena bezbjednost svih koji su učestvovali u akciji gašenja.

Hidranti na vrhu brda zbog lošeg pritiska vode nijesu od koristi Iz Glavnog grada su kazali da se u javnosti manipuliše ispravnošću hidranata na Gorici, ali da je te iskaze „lako demantovati“ time što su pripadnici Službe zaštite i spašavanja cistijerne vodom punili upravo na donjim kotama brda.

- Zbog tehničkih karakteristika sistema i činjenice da je na gornjim kotama brda slabiji pritisak, ovaj rizik nijesmo htjeli preuzeti, pa je procjena

15:30 časova nije bilo aktivnih požara na vrhu i na zapadnoj padini brada prema Zagoriču, a dežurne ekipe su držale situaciju pod kontrolom kako

stručnih ekipa bila da je efikasnije nastaviti dopunu aktiviranjem cistijerni Zelenila, Čistoće i Vodovoda – objasnili su iz Glavnog grada.

To nam je potvrdio i komandir Službe zaštite i spašavanja Goran Janković, uz napomenu da nijesu imali problema sa dopunjavanjem vatrogasnih kamiona.

- Sa nižih kota smo mogli da korisitimo hidrante. Što se tiče snabdijevanja vodom,

vatra ne bi ponovo buknula.

Kada je ekipa Pobjede juče oko 14:30 časova izašla na vrh brda Gorica zatekla je nekoliko ekipa Službe zaštite i spašavanja

POMOĆ

Hidrant na vrhu Gorice

nijesmo imali problema – kazao je Janković, uz pojašnjenje da im hidranti ne služe

kako gase vatru koju je vjetar počeo da raspiruje pola sata prije toga.

Iz Direktorata za zaštitu i spašavanje su nam oko 15:30 časova kazali da snimci njihovog drona pokazuju da nema nigdje aktivnog požara ali da se vidi dim i upozorili da situacija može da se pogorša zbog jakog vjetra. Kako je istakao direktor Direktorata Miodrag Bešović, angažovan je i njihov avion koji je pogodio mjesto gdje je požar. Prema njegovim riječima, situacija nije katastrofalna, ali da su uputili poziv kole-

da na njih prikopčaju crijeva i gase požar, nego za dopunjavanje vatrogasnih vozila.

gama sa Cetinja i Danilovgrada da im priteknu u pomoć sa po jednim vatrogasnim vozilom.

Kako je dodao, helikopteri Vojske Crne Gore su u pripravnosti i biće angažovani ukoliko bude bilo potrebe.

Na teren su pristizale i cistijerna podgoričkog Vodovoda i kanalizacije i Čistoće, koja služi za dopunjavanje vatrogasnih kamiona, dok su radnici Zelenila pomagali vatrogascima u razvlačenju vatrogasnih crijeva.

I Filip Davidović i Antonio Drobnjak iz Udruženja ljubi-

MUP da stavi u funkciju i drugi avion, a Ministarstvo odbrane helikoptere Pripadnici Službe zaštite i spašavanja juče na Gorici

Iz Glavnog grada još jednom su iskazali poštovanje prema kolegama iz Službe zaštite i spašavanja, koji već tride-

seti sat (juče u 15 časova) neumorno rade na očuvanju Gorice, a koji su nastavili da drže požar pod kontrolom i

Požar velikih razmjera izbio je prije dva dana oko 11 časova u reonu brda Gorice. U njegovom gašenju učestvovao je veliki broj vatrogasnih ekipa iz Podgorice, Cetinja, Bara, Danilovgrada i Kolašina, aviona i ljudstvo Direktorata za zaštitu i spašavanje MUP-a Crne Gore, helihopteri Vojske Crne Gore, kao i ekipe gradskih preduzeća Vodovod i kanalizacije, Čistoće, Zelenila i brojni građani, a na terenu je bio prisutan i gradonačelnik Ivan Vuković.

Tokom noći bilo je angažovano 20 vatrogasaca sa osam vozila koji su obilazili teren i nalivali opožareni dio kako ne bi došlo do aktiviranja požara uslijed velikih naslaga raznog biljnog otpada. Pripadnici Službe konstantno obilaze reon brda Gorice i gase požare koji se aktiviraju. U cilju preventivnog nakon toga.

- Apelujemo na Ministarstvo unutrašnjih poslova da za ove namjene stavi u funkciju i drugi specijalni avion za gašenje požara koji imaju u svojoj floti, kao i na Ministarstvo odbrane da ponovo stavi na raspolaganje helikoptere – poručili su iz Glavnog grada.

U fokusu

Subota, 31. jul 2021.

MONTENEGRO STORIES

kontrolišu teren zbog ekstremnih temperatura i vjetra

Osujećen pokušaj paljenja brda Ljubović Dok pripadnici Službe zaštite i spašavanja kontrolišu da se vatrena stihija ponovo ne aktivira na brdu Gorica, njihove kolege su sinoć intervenisale i na Ljuboviću, gdje su nepoznati počini-

15

oci pokušali da podmetnu požar.

-Ako je uopšte bilo dileme, sada je jasno da se radi o organizovanoj akciji koja ima za cilj da se podmetanjem požara na više lokacija efikasan odgovor naših službi učini nemogućim - saopšteno je kratko iz Službe zaštite i spašavanja.

Nakon što je osujećen pokušaj paljenja brda Ljubović, Služba zaštite i spašavanja je, kako kažu, prijavila slučaj Upravi policije.

Najavljena masovna akcija pošumljavanja Gorice u septembru

IZGORJELA VELIKA POVRŠINA BRDA: Snimak Gorice iz drona

nje drveća tinja em novih požara djelovanja izvršeno je izviđanje terena specijalnom letjelicom - dronom.

Komandir Službe zaštite i spašavanja Goran Janković nam je kazao da su juče podnijeli krivične prijave protivN. N. lica, zbog sumnje da je na najmanje dvije lokacije požar podmetnut prije dva dana. Iz Direktorata za zaštitu i spašavanje MUP-a CG zahtijevaju brzu aktivnost organa Ministarstva unutrašnjih poslova – Uprave policije na otkrivanju mogućih počinilaca. Podsjećamo, posljednji veliki požar na Gorici je bio 2012. godine.

EKOSISTEM NA UDARU

Da bi se precizno utvrdio uticaj požara na floru, faunu i gljive brda Gorica potrebno je sprovesti detaljnija istraživanje, ali na osnovu toga što je trenutno vidljivo može se reći da su ekosistemi na dijelu koji je zahvaćen požarom skoro u potpunosti uništeni - kazao

je za Pobjedu biolog dr Bogić Gligorović.

On smatra da će biti potrebno najmanje dvije decenije da se se uz planske aktivnosti, kontinuiranu sadnju i održavanje, obnovi šumski ekosistem oštećen u požaru.

Prema njegovim riječima, mogućnost samoobnove šuma uništenih požarom na Gorici je minimalna što će zahtijevati konzervacione mjere i plansku sadnju drveća, u prvom redu vrsta koje su ranije sađene, a onda i autohtonih sorti listopadnog drveća.

Podsjeća da park-šuma brdo Gorica obuhvata površinu od oko 100 hektara i ima status zaštićenog botaničko-hortikulturnog objekta (park-šuma).

- Jedinstvenost park-šume se ogleda i u činjenici da se na njoj nalazi 460 registrovanih biljnih vrsta, od čega oko 50 vrsta biljaka koje su od izuzetnog značaja (endemi ili relikti), 14 se nalazi na listi zakonom za-

Gašenje žeđi sa vatrogasne cistijerne

Iz Službe zaštite i spašavanja Glavnog grada juče su podnijeli krivične prijave protiv N. N. lica za izazivanje požara na najmanje dvije lokacije za koje se sumnja da je požar podmetnut prije dva dana štićenih, a osam vrsta je na listi od međunarodnog značaja – naveo je sagovornik.

Gligorović pojašnjava da sukcesija ili proces izmjene ekosistema izazvan požarima predstavlja promjene kod kojih dolazi do potpune degradacije ekosistema na određenom području.

- Prirodni proces obnove je dugotrajan i zavisi od niza faktora. Zeljasta i žbunasta vegetacija se brže obnavljaju i zatim područje naseljavaju različite životinjske vrste. Problem sa posljedicama požara je i zakiseljavanje zemljišta, što u određenom periodu onemogućava naseljavanje jednog broja vrsta. Mogućnost samoobnove šuma na Gorici je minimalna

i neophodno je sprovođenje konzervacionih mjera. Neophodno je sprovesti plansku sadnju drveća, koja primarno obuhvata sadnju četinarskih vrsta koje su ranije sađene, poput alepskog bora i čempresa, a u budućnosti planirati sadnju autohtonog listopadnog drveća poput makedonskog hrasta, graba, divljeg badema, divlje kruške, drijena...

S obzirom na to da je šuma na Gorici nastala pošumljavanjem u prethodnih 60-ak godina aktivnostima sadnje, biće neophodno da se u obnovu uključi šira društvena zajednica – kazao je on.

GODINE OPORAVKA

Gligorović kaže da za obnovu zeljastih ekosistema treba nekoliko godina pri čemu je na samom mjestu požara neophodno usaditi nove biljke uz nadzor stručnih lica i poštovanje pravila .

- Na Gorici je takođe je prisutan značajan broj orhideja koje su zakonom zaštićene, a koje su osjetljive na promjene sastava zemljišta i čija su podzemna stabla u velikoj mjeri uništena požarom, tako da će za njihov povratak trebati duže vrijeme. Obnova šumskih ekosistema traje duže, uz intenzivne konzervacione aktivnosti i kontinuiranu sadnju i održavanje za taj proces trebaće više od 20 godina – ističe on.

Gligorović navodi da na brdu Gorica živi sedam vrsta sisara od kojih u požarima najčešće stradaju ježevi, kojih je u park-

Gradonačelnik Ivan Vuković je preko Fejsbuka najavio akciju pošumljavanja na Gorici u septembru, a i iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Uprave za šume su najavili da će za ozelenjavanje Gorice obezbijediti 10.000 sadnica crnog bora.

- Sve dobronamjerne Podgoričanke i Podgoričane, koji vole Goricu i svoj grad, pozivam da uzmu učešća u akciji pošumljavanja brda, najmasovnijoj do sada, koju će Glavni grad, uz podršku Zelenila - Podgorica, organizovati kada se za to stvore vremenski uslovi. Bilo bi lijepo da to bude 20. septembar, na tridesetogodišnjicu od proglašenja Crne Gore ekološkom državom – poručio je Vuković.

Radi sanacije posljedica požara, iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Uprava za šume Crne Gore kazali su da će opredijeliti 10.000 sadnica crnog bora za pošumljavanje brda Gorica.

- Ministarstvo će u septembru, kada se stvore uslovi za pošumljavanje, pozvati građane, nevladine organizacije i obrazovne ustanove, da zajedničkim snagama vratimo pluća Podgorice – poručili su iz Ministartva.

Glavni grad negira neodgovornost koju im pripisuje MUP Iz Ministarstva unutrašnjih poslova CG istakli su juče da je usložnjavanju situacije i brzom širenju požara na Gorici prije dva dana doprinijela i velika količina gorivog materijala, koji nije bio uklonjen od strane nadležnih službi Glavnog grada, koje je trebalo izvršiti u periodu pripreme za požarnu sezonu.

- Apelujemo na službe Glavnog grada da što prije započnu košenje trave, uklanjanje grana i drugog gorivog materijala kako bi rizik od požara bio smanjen – poručili su iz Direktorata.

Odgovarajući na navode MUP-a da gradske službe nijesu uklonile velike količine gorivog materijala sa područja brda, iz Glavnog grada su kategorični da oni nijesu istiniti.

- Gradsko preduzeće Zelenilo se savjesno ophodi prema svim javnim zelenim površinama u gradu, a svjesni značaja park-šume Gorica, posebna pažnja bila je usmjerena na njenu protivpožarnu zaštitu. U tom smislu realizovan je veliki broj akcija uklanjanja suvih i oborenih stabala, pa je od januara ove godine iz ove park-šume uklonjenjo 155 takvih stabla, te odveženo 40 kamionskih tura biljnog otpada.

Osim toga, u saradnji sa Udruženjem ljubitelja Gorice i prirode, nakon akcija čišćenja, odvezeno je još 17 kamionskih tura biljnog otpada – poručili su iz Glavnog grada.

Kada je riječ o košenju, iz Glavnog grada pojašnjavaju da ne mogu sve biljke ispod drveća, među njima i endemske, biti tek tako uklonjene.

- S obzirom na podmladak i veliki broj endemskih biljnih vrsta koje su zastupljene u nižem spratu, a kako bi se očuvao ovaj biljni fond, ono je realizovano na 50.000 kvadratnih metara uz staze, oko platoa i oko Spomenika palim borcima.

šumi bio veliki broj.

- Ptice su većinom završile period gniježđenja, broj stradalih će biti manji, ali će se suočiti sa nedostatkom hrane i gubitka staništa pa će biti prinuđene da migriraju na druga područja. Najugroženiji su gmizavci i beskičmenjaci na koje požari katastrofalno utiču. Veliki broj jedinki je stradao i brojnost njihovih populacija je drastično smanjena – kaže Gligorović.

Istakao je da na Gorici živi i 12 vrsta gmizavaca poput šumske kornjače, četvoroprugog smuka, balkanskog smuka, gekona i drugih vrsta, od kojih su neki zaštićeni na nacionalnom i

međunarodnom nivou. Takođe je prisutno nekoliko stotina vrsta beskičmenjaka koji su izuzetno značajni za funkcionisanje ekosistema prisutnih na brdu Gorica. Četrnaest vrsta beskičmenjaka koje naseljavaju Goricu je zaštićeno ili ugroženo, poput hrastove strižibube, nosorožca, lastinog repa, jedarceta. U požarima stradaju micelijumi gljiva koji se nalaze u tlu na maloj dubini tako da je požar koji je zahvatio ovo područje ima izuzetno negativne posljedice na kompletan ekosistem – zaključio je Gligorović.

I. MITROVIĆ - I. PERIĆ FOTO: M. BABOVIĆ

Arena

16

DNEVNIK IZ TOKIJA

NAŠ GOST: Nikola Karabatić, jedna od najvećih zvijezda OI, za Pobjedu pričao o formuli uspjeha, prevazilaženju pritiska i očekivanjima

Svaki dan dajem sve od sebe

Cijene da padneš na leđa, maskote za najdublji džep...

Što je mnogo, mnogo je Maskote Olimpijskih igara papreno su skupe - cijena je od 17 do 126 eura! Što je mnogo, mnogo je!

Ništa povoljniji nijesu ostali rekviziti i garderoba sa obilježjem Olimpijskih igara!

Tokio je skup, ali kažu ništa manje od nekih zapadnih evropskih država. Jeftiniji za mnoge stvari u odnosu na Skandinaviju!

Na primjer ,,jeftinu“ hranu možete kupiti u velikim marketima, unaprijed pripremljenu, zdravu, a o ukusima, naravno, ne treba raspravljati.

Za obrok za jednu osobu (riža-meso, riža-riba) treba izdvojiti najmanje deset eura (Balkanci bi rekli ni u nos!). Hleb je od euro i po (od četiri do šest parčadi) pa do 13 eura (crni hleb).

Bijeli mrs je ,,u krv skup“, a o plodovima i ribi da ne pričamo. Na primjer četiri paradajza su oko pet eura, dva limuna - dva eura, kao i pola kilograma krompira, a vjerovali ili ne kilogram ribe u ulju (nijesmo utvrdili tačan naziv) je 21.720 jena ili 166 eura, koliko košta kilogram lososa. Kilogram riže (najjeftinije) je od pet do devet eura!

Piva koštaju od 1,80 pa do... Sokovi su povoljniji, litar od čiste pomorandže je 1,70.

Slatkiši, kao ,,snikers“ (manje pakovanje) je 1,40, kesa bombona od 80 centi do ...

Duvanske proizvode najbolje je zaobići.

U zvaničnom hotelu Olimpijskih igara korišćenje veš mašine je od pet (tri kilograma garderobe - 120 minuta) do euro (isto je sve samo 30 minuta)...

Za Arenu iz Tokija: Ana Marković

Riječi nijesu potrebne, brojevi govore sve. Nikola Karabatić, jedna od najvećih zvijezda u Tokiju, juče je pobjedom svoje Francuske protiv Španije, u derbiji svih derbija

Nakon dva poraza istog dana na Olimpijskim igrama u Tokiju

Đoković: Osjećam se užasno Prvi teniser svijeta Novak Đoković nije uspio da ostvari cilj – poraz u polufinalu olimpijskog turnira od Aleksandra Zvereva 1:6, 6:3, 6:1 je bio šokantan i neočekivan.

Nakon duela sa mladim Njemcem, slavni Beograđanin je kazao da se osjeća užasno – a istog dana je izgubio i polufinale miks-dubla...

- To je sport. On je igrao bolje. Moram da mu odam priznanje na preokretu. Servirao je ekstremno dobro. Nijesam dobijao mnogo prilika na Aleksandrov drugi servis, a moj servis drastično je opao, otkad sam poveo sa 3:2 u drugom setu, nijesam dobijao lake poene uopšte. Igra mi se raspala. Stao sam, dozvolio sam njemu da napada, uz slab procenat prvog servisa… Na ovom ni-

vou, sa pritiskom Igara i nastupa za svoju zemlju… Nijesam došao svjež ovdje, došao sam izuzetno iscrpljen, ali sam došao motivisan, naravno sa željom da donesem medalju – rekao je Đoković.

Već u subotu ga čeka meč za bronzu protiv Aslana Karaceva. Šansa za ,,zlatni slem“ (osvajanje sva četiri gren slem turnira i olimpijskog zlata u istoj godini) sada više nije opcija za Đokovića.

Legendarni Kinez odbranio olimpijsku titulu

Dominator: Ma Long zlatni u stonom tenisu Ma Long (32), po mnogima najbolji stonoteniser u istoriji, zaslužio je četvrtu olimpijsku titulu karijere, pobjedom u finalu singla u Tokiju protiv ze-

mljaka iz Kine Fan Džendonga 4:2.

Popularni ,,Zmaj“ je tako odbranio titulu u singlu iz Rio de Žaneira 2016. godine, kada je

Subota, 31. jul 2021.

slavio i u timskoj konkurenciji.

Long, stonoteniser iz Anšana na sjeveru Kine, najtrofeniji je takmičar u istoriji svog sporta – svjetski prvak bio je čak 12

na rukometnom turniru, upisao 36. utakmicu na Olimpijskim igrama uz skor 31 pobjeda, četiri remija i poraz!

Dvostruki osvajač zlatne olimpijske medalje i srebrne sa posljednjih Igara u Riju, kada se završio meč bukvalno je pretrčao miks zonu, ali se nije oglušio na riječi koje je čuo dok je još bio na terenu: ,,Iz Crne Gore smo, da li imate minut vremena da porazgovaramo?“.

U posljednjem redu miks zone, gdje je inače mjesto za pisane medije (TV kuće, domaći i francuski mediji su privilegovani), Karabatić je zastao.

Sa legendom, oči u oči, momentalno su pitanja zaboravljena.

Ali...

Bukvalno ste domaćin Olimpijskih igara. Nastupate četvrti put. Da li je i dalje ovakav spektakl za Francusku sa najvećim ambicijama?

- Velike su ambicije, dugo smo trenirali da bi bili ovdje danas, da bi igrali na Olimpijskim igra-

ma. Dosta dobro igramo, posebno smo bili dobri i jaki protiv Španije, a znamo da su veliki favoriti na Igrama. Srećni smo zbog pobjede, ali znamo da ništa nije gotovo. Jer, najbitnije utakmice su u četvrtfinalu.

Da li je teško uvijek biti u vrhu i sačekati svako takmičenje sa ogromnim pritiskom?

- To je tako, i tako smo navikli posljednjih 20 godina. Za nas ništa novo jer smo spremni na pritisak. Pokušavamo svaki put biti na sto odsto i najbolji da bi pobijedili. Znamo da je teško i da ima još drugih dobrih reprezentacija.

Kako se Vi spremate za sve ovo?

- Dobro, prilično dobro.

Ima li neka posebna priprema?

- Sezona je bila naporna, ali uvijek dajem sto odsto. Jako treniram, mislim na sve, dobro spavam, jedem... I svaki dan dajem sve od sebe. Samo se tako

dolazi do velikih stvari - kazao je francuski reprezentativac.

Nakon nekoliko minuta razgovora pi-ar služba francuskog tima je pozvala Karabatića, ali...

Poželjeli smo mu srećan put do finala.

- Nijesmo kao prije baš toliki favoriti. I to nam možda malo skida pritisak. Što i nije loše.

Sjajni bek PSŽ-a je kolekcionar medalja. Ne morate guglati njegovo ime, dovoljno je otvoriti profil na društvenim mrežama, gdje piše: Olimpijske igre - dva zlata i srebro Svjetska prvenstva: četiri zlatne medalje Evropska prvenstva: četiri zlatne medalje Liga šampiona: tri trofeja Magični Nikola, sa bratom Lukom probaće da pokerom završi (iako ima 37 godina) olimpijsku priču u dresu francuskog nacionalnog tima.

Na putu je da ponovo ,,pređe igricu“...

Etiopija slavi Baregu Selemon Barega (21), talentovani etiopski atletičar, olimpijski je šampion atletske trka na 10.000 metara.

U posljednjem krugu Etiopljanin je imao fantastičan sprint, slavio je u vremenu 27:43,22 minuta ispred favorita, svjetskog rekordera Džošue Čeptegeija i Džejkopa Kiplima iz Ugande.

Bilo je to zvanično prvo takmičenje na ,,Olimpijskim stadionu“ u Tokiju tokom Igara, a održano je pred praznim tribinama.

- Posljednji put Etiopiji je veliku radost u ovoj nama mnogo važnoj disciplini donio Kenenisa Bekele još 2008. godine. Srećan sam što sam uspio da nam vratim zlato – rekao je Barega.

Vrijeme pobjednika je bilo više od minut i po sporije od svjetskog rekorda. Etiopija je dočekala šestu pobjedu od posljednjih osam olimpijskih trka u ovoj disciplini.

puta, a prvo svjetsko zlato osvojio je još 2006. godine.

Bronzu je zaslužio Njemac Dimitri Ovčarov, za koga je to peto olimpijsko odličje karijere. U duelu za medalju savladao je Lin Jun-Džua iz Kineskog Tajpeha 4:3.

Oboren svjetski rekord

Skunmaker je glavna na 200 metara prsno

Tatjana Skunmaker oborila je svjetski rekord na 200 metara prsno u vremenu 2:18.95!

Južnoafrikanka je za 16 stotinki popravila dosadašnji rekord Rike Moler Pedersen iz Danske.

Suze nakon trke i riječi ,,ne mogu da vjerujem“, opisuju koliko

Subota, 31. jul 2021.

Arena

17

Danijel Furtula razočaran rezultatom, ali i logistikom do OI

Bio sam usamljen na putu do Tokija Opravdano mislim da sam zaslužio bolji tretman, uslove, pažnju... Na ovaj način se ne prave rezultati. Ovo je bio maksimum sa ovakvim radom. Bojim se poslije ovih Igara ili poslije Pariza da ćemo se načekati da se neko pojavi na Igrama, a ne da se bori za finale. Kao da nikoga za ovo nije briga – poručio je Danijel Furtula

Jedriličar Milivoj Dukić završio OI na 17. mjestu

Rezultat za poštovanje

Milivoj Dukić završio je Olimpijske igre u klasi laser na 17. mjestu u generalnom plasmanu.

Crnogorski jedriličar juče je bio 26. u devetoj (dobio je kaznu, zbog koje je vraćen deset mjesta), a 14. u posljednjoj kvalifikacionoj trci.

Ostaće upamćena pobjeda u drugoj regati Olimpijskih igara.

- Olimpijske igre sam završio na 17. mjestu među 35 najboljih na svijetu. Moram biti realan i reći da je ovo za mene veliki uspjeh i da je to zenit dosadašnjeg uloženog truda. Ponosan sam na činjenicu da sam tokom cijelog takmičenja bio apsolutno konkurentan sa najboljima na svijetu što se najbolje pokazalo drugog i trećeg dana Olimpijskih igara. Zaje bila iznenađena rekordom.

Sjajna plivačica osvojila je srebro na 100 metara prsno.

- Ne želim da se olimpijski san završi – poručila je rekorderka.

Srebro je osvojila Lil Kong iz SAD, a bronzu njena zemljakinja Eni Leizor.

hvaljujem se treneru Ilku Klakoru koji mi je bio velika podrška na ovom putu i svima u Crnoj Gori koji su pratili jedrenje na Olimpijskim igrama.

Naš takmičar je nakon šest regata bio na 12. mjestu i i jedan od ozbiljnijih kandidata za plasman među deset najboljih, odnosno za finale.

Danijel Furtula daleko je bio od najboljeg rezultata u kvalifikacijama u Tokiju.

Podbacio je i saglasio se s time. Bio je samokritičan nakon što je bacio disk 59,93 (najbolji rezultat ostvario prije dva mjeseca 65,59).

Osvojio je 24. mjestu u konkurenciji 32 takmičara.

Ali Furtula juče nije pričao samo o rezultatu na OI, već i o, po njegovom mišljenju, problemima koji su ga pratili na putu ka Tokiju.

- Razočaran sam. Ali je i ovaj rezultat najbolji pokazatelj koliko je trenutno u ovoj godini bilo moguće izvući iz takmičenja. Bio sam motivisan, ne tako spreman kao u aprilu kada sam rekord oborio, ali, jednostavno, niz lančanih reakcija koje su me pratile, a povrede su bile najmanji problem, uticale su na ovakav rezultat. Sama organizacija i logistika nije postojala. Sa jedne strane sam ponosan na sebe, na trenera koji je bio uz mene, ali ne fizički, nego u mislima, zato što smo bili razdvojeni sedam ili osam mjeseci, bez mogućnosti da treniram, bez sredstava, bez ...

Mučna sezona. Istina je da sam bio povrijeđen, ali ovo je bila realna šansa da se napravi uspjeh i da se uđe u finale.

Nijesam, a negdje prihvatam odgovornost i ako se može reći krivicu za rezultat. Znam koliko sam se dao, šta sam radio u nikad težoj godini. Sve povrede su bile manji prob-

lem, pri tome da sam od trenera bio razdvojen i oslanjao se na video-klipova. A ovo je tehnička disciplina i improvizacija ne može da se desi.

Od koga je direktno izostala pomoć, ko je logistika?

- Mislim na Atletski savez, Crnogorski olimpijski komitet, Uprava za sport. Osjećam da sam bio sam na ovom putu.

Jer, nije bilo novca za pripreme, terapije , masaže, za mnogo toga.

Zbog čega naš atletičar ranije nije pričao o problemima koje je u Japanu iznio?

- Nijesam htio da govorim, ali je vrijeme da kažem, boli me i nije pametno ćutati o tim stvarima. Jednostavno, razočaran sam. Poslije Igara duži period ću da razmišljam o svemu ovome. Jer, bila je istorijska šansa, a nadam se da ću u Parizu imati drugu šansu. Ali ko zna da li ću uopšte biti u treningu i da li ću biti zdrav. Suština je da se velika šansa propustila, bojim se da nije samo moja krivica i da smo svi mogli bolje. Logistika i pratnja je na tom putu zakazala. Ne želim ni za šta nikoga konkretno da optužujem, ali jednostavno ako želimo da napravimo uspjeh kao što je olimpijsko finale, definitivno mora sve da se promijeni. Šta konkretno?

- Pristup. Ne mogu sam da budem na tom putu, ne mogu bez trenera ili šest, sedam mjeseci da radim na jednom mjestu. To je nemoguće. Analiza će se napraviti, nadam se

da će me neko pozvati na sastanak, konsultacije...

Furtula, koji je u Tokiju upisao treći nastup na OI, kaže da bi u boljim uslovima uradio više.

- Opravdano mislim da sam zaslužio bolji tretman, uslove, pažnju... Na ovaj način se ne prave rezultati. Ovo je bio maksimum sa ovakvim radom. U drugim uslovima pokazao bih više, a finale ne bi bilo daleko.

Kazao je da Crna Gora ima sreću kada na ovakvom takmičenju, kakve su OI, ima predstavnike. Poslije OI u Parizu smatra da ćemo da se načekamo sa predstavnicima u pojedinačnim sportovima.

- Bojim se poslije ovih Igara ili poslije Pariza da ćemo se načekati da se neko pojavi na Igrama, a ne da se bori za finale. Kao da nikoga za ovo nije briga.

Kaže Furtula da bi još neki atletičari, pomenuo je Mariju Vuković, mogli da ispričaju o stvarima kroz koje je, prema njegovim riječima, prolazio u ovoj sezoni.

- Možda sam previše emotivan, ali to me boli ne od danas, nego godinama unazad.

Danas se ovo desilo i ne tražim opravdanje. Ja bacam diks, niko drugi, ali ne bi bilo loše da se čuje druga strana priče koja nas debelo guši. Mislim da bi Marija i svi ostali koji su u atletici imali puno toga da kažu i nezadovoljstvo iskažu. Ali nadam se da ćemo imati motiva da nastavimo dalje i da će se pristup promijeniti.

18

Arena

Fudbal

Subota, 31. jul 2021.

BUDUĆNOST SE VRAĆA DOMAĆOJ SCENI NAKON EVROPSK

Pobjeda lijek za

PODGORICA - Utakmice na crnogorskoj sceni ponovo su realnost Budućnosti nakon neslavne eliminacije u Evropi.

Sutjeska se porazom u Tel Avivu oprostila od međunarodne scene

Nikšićani nijesu razočarali NIKŠIĆ – Sutjeska, posljednji od crnogorskih predstavnika, reklo bi se i najčasnije se oprostila od evropskih takmičenja.

Možda bi bilo i iluzorno očekivati da Nikšićani savladaju Makabi u gostima, kad to već nijesu učinjeli u Podgorici prije sedmicu ali, svakako, boli podatak da su naši i najuspješniji domaći timovi „zeleni“ za međunarodnu scenu.

Nije se ekipa Milije Savovića obrukala u Tel Avivu, ali su igrali drugačije, povučenije, dozovoljavali rivalu da ih pritisne, pogotovo u prvom poluvremenu, pa tek kad su vidjeli da je „vrag odnio šalu“ krenuli su na sve ili ništa, ali velikan izraelskog fudbala nije dozvolio sebi da ispadne u u drugom kolu kvalifikacija za Ligu konferencija.

- Odigrali smo jaku, ozbiljnu i zanimljivu utakmicu. Ipak, u prvom poluvremenu smo bili

slabi i falila nam je agresivnost. Dozvolili smo protivniku da igra na našoj polovini, imali smo problem u igri s loptom, ustručavali se... No, i nakon što smo gubili 2:0 smogli smo snage da se uzdignemo, napali smo ih visočije i to je urodilo plodom. Smanjili smo prednost, pa mogli čak i do izjednačenja, mada je i domaćin imao svoje šanse. Poslije poraza, ipak, ponosni smo napustili teren u Tel Avivu, jer pokazali smo koliko vrijedimo, koliko možemo...

To je bio naš maksimum u ovom momentu i vraćamo se domaćoj sceni, gdje tek treba da opravdamo čekivanja ljubitelja fudbala - rekao je trener Milija Savović.

Strijelac jedinog pogotka za Nikšićane Vladan Bubanja, iako nezadovoljan konačnim ishodom i činjenicom da su eliminisani iz međunarodnih takmičenja, ne krije zadovoljstvo igrom koju je priredio njegov tim.

- Bilo je teško za igru, visoka temperatura, velika vlažnost vazduha, a protivnik jak. Međutim, čini mi se da je to bila dobra utakmica, a siguran sam da je to za sve nas jedno veliko iskustvo. Znali smo i prije odlaska u Izrael da će biti teško, da Makabi ima odličan tim i to su oni već u prvom poluvremenu potvrdili.

U nastavku smo promijenili formaciju, igrali bolje, imali bolji posjed lopte i smanjili prednost. Žao nam je što nijesmo iskoristili makar još jednu priliku, jer onda bi sva priča dobila drugačiji smjer. No, bilo je što je bilo i sad treba da se odmorimo, zaboravimo evropsku scenu i vratimo se redovnim obavezama, a prva u nizu nam je utakmica sa Zetom, koju igramo već u ponedjeljak. Gostujemo i nadamo se da ćemo biti efikasniji nego u prvenstvenoj premijeri. Pobjede su naš imperativ i imamo najveće ambicije - rekao Ra. P. je Bubanja.

Mnogo kritika zaslužili su ,,plavi“ zbog 13 primljenih golova i četiri vezana poraza na kontinentalnom ringu, uz igru koja je bila daleko ispod renomea najvećeg domaćeg kluba.

Nezadovoljstvo među navijačima je ogromno, ali Podgoričani makar u Telekom 1.

CFL žele uspješno da započnu odbranu duple krune.

Na tom putu prvi rival je Mornar, a meč je večeras pod Goricom od 20 časova.

- Nalazimo se u teškoj situaciji poslije Evrope, ali nadam se da ćemo naći rješenje za krizu i da ćemo da počnemo prvenstvo na pravi način. Za sve probleme najbolji lijek je pobjeda, a iskreno vjerujem da ćemo uspjeti da upišemo tri boda u prvoj prvenstvenoj utakmici. To bi nam mnogo značilo - rekao je vezista Miomir Đuričković, koji poštuje primorskog prvoligaša, povratnika u elitni rang.

- Igrali su kvalitetno u Drugoj ligi, sasvim zasluženo izborili elitu, a kvalitet su potvrdili pobjedom na teškom gostovanju u Petrovcu. I kada nam je išlo gledali smo samo sebe, a pogotovo sada smo okrenuti sebi kada treba da se pokrenemo - jasan je 24-go-

Vlada Crne Gore je usvojila nove mjere u cilju sprečavanja širenja virusa korona, mjere stupaju na snagu danas i trajaće do 20. avgusta, a za ulazak na stadion važe posebni uslovi!

Shodno odluci Vlade ulazak na stadion omogućava se samo uz najmanje jedan od sljedeća četiri dokaza iz Nacionalne digitalne Kovid potvrde: 1) Da je osoba u cjelosti vakcinisana ili da je primila prvu dozu vakcine protiv kovid-19 virusa;

Projekat za bolji razvoj fudbala Predavanja i praktične vježbe realizovane su u hotelu ,,Palma“, kao i na terenima FK Arsenal iz Tivta.

Semestar je otvorio dr Niko Raičković, direktor CET FSCG, koji je ukazao na zaključke iz prvog semestra, kao i na samu važnost ovog projekta koji može doprinijeti boljem razvoju crnogorskog fudbala.

Stalni predavač CET FSCG dr Kosta Goranović elaborirao je teme ,,Periodizacija u fudbalskom treningu, oblikovanje programa - integralni pristup“, ,,Informacione tehnologije u fudbalskom treningu“, kao i ,,Trendovi fitnes parametara u 1 CFL za period 2015-2021“.

Kao gostujući predavač CET

FSCG, polaznicima se obratio dr Marko Stojanović, profesor na Fakultetu za sport i fizičko vaspitanje u Novom Sadu, koji je radio kao kondicioni trener u stručnom štabu ,,A“ reprezentacije Srbije, u stručnom štabu FK Partizan iz Beograda, a trenutno radi u stručnom štabu FK Olimpija iz Ljubljane. Isti je i predavač u

Centru za edukaciju trenera FS Srbije iz oblasti kondicione pripreme fudbalera.

Profesor Stojanović elaborirao je teme ,,Periodizacija, mikrociklusi sa akcentom na kondiciju kao i prezentaciju svojih iskustava u radu“.

Profesor Stojanović gostovaće u CET FSCG i u terminu 17. i 18. avgust, kada će se realizovati II semestar za drugu

BEZ PRITISKA

Mornar je na premijeri iznenadio. Barani su uspjeli da savladaju Petrovac i tako jasno pošalju poruku da ove sezone ne žele da igraju epizodnu ulogu.

Povratnik u prvoligaško društvo, nakon uspješne premijere, večeras ima drugo vezano gostovanje i to protiv aktuelnog šampiona - ekipe

Posebni uslovi za ulazak na stadion

Uspješan semestar za sticanje nacionalne fitnes licence

Drugi semestar za I grupu polaznika za sticanje nacionalne fitnes licence realizovan je u Tivtu.

dišnji Podgoričanin. Đuričković još osjeća gorčinu nakon ispadanja iz Evrope.

- Teško nam je svima, naročito igračima, jer je na nama najveća odgovornost. Bacili smo mrlju na klub, sebe same i naš fudbal, biće teško zaboraviti sve, ali moramo da to ostavimo iza sebe, jer samo tako možemo naprijed poručio je Đuričković.

grupu polaznika za sticanje nacionalne fitnes licence.

Predavanje dr Marka Stojanovića je otvorenog tipa za sve zainteresovane fudbalske trenere.

Direktor dr Niko Raičković i edukator i sekretar CET FSCG Boris Ljutica obradili su teme ,,Analiza utakmice, struktura fudbalske igre, momenti igre i identifikacija fudbalskog problema“.

Osim velikog broja teorijskih i praktičnih aktivnosti, polaznici seminara imali su priliku da prisustvuju odbrani diplomskih radova na UEFA Pro licenci kandidata: Vuka Bogavca, Dejana Mrvaljevića i Srđana Nikića, pri čemu su imali priliku da se upoznaju sa organizacijom i stručnim radom u klubovima: FK Željezničar Sarajevo, FK Borac Banjaluka i FK Makedonija Đorđe PeR. P. trov.

2) Da osoba posjeduje negativan PCR test na kovid-19 virus koji nije stariji od 72 sata; 3) Dokaz da je osoba preboljela kovid-19 infekciju, odnosno dokaz da je prošlo ne manje od 14 dana i ne više od 180 dana od pozitivnog PCR testa; 4) Dokaz o negativnom brzom antigenskom testu koji nije stariji od 48 sati; Što se tiče maloljetnih lica, ne zahtijeva se da ispunjavaju nijedan od navedenih uslova što se tiče sportskih priredbi.

Podgorica protiv Petrovca traži prve bodove u no Podgorica je nakon eliminacije sa evropske scene poražena od Sutjeska na premijeri nove sezone. Lješkopoljci će večeras na svom terenu protiv Petrovca tražiti šansu da stignu do prvih bodova u novom šampionatu.

Kraj Bistrice Podgorica nije oduševila, imala je dosta kadrovskih problema, ali svi u taboru najmlađeg prvoligaša, vjeruju da se protiv Petrovca može do bodova koji bi označili novi početak...

- Očekuje nas teška utakmica.

Petrovac je tvrda, neugodna, ali izuzetno kvalitetna ekipa. Radi se o timu koji je potpuno promijenjen u odnosu na minulu sezonu, došlo je nekoliko provjerenih, iskusnih igrača, tako da smo svjesni da nas čeka težak posao objasnio je Nikola Ivezić, golman Podgorice.

Petrovac je na premijeri, baš kao i Podgorica, upisao poraz - Petrovčani su poraženi od Mornara, pa će oba tima juriti prve bodove.

- Petrovac je u tom meču dugo bio

Motiv ru

sa igračem manje, ali je ostavio dobar utisak. Jasno je da će tražiti priliku da naprave reakciju nakon poraza od Mornara. Međutim, razmišljamo samo o sebi i nadamo se da možemo da osvojimo tri

Arena

Subota, 31. jul 2021.

KOG KRAHA: ,,Plavi“ večeras dočekuju Mornar pod Goricom

a krizu Budućnost

(4-2-3-1)

Stadion pod Goricom. Kapacitet: 3.500.

Sudija: M. Savović.

Pomoćnici: N. Radulović i G. Šućur.

Početak: 20 časova Dragojević Babić

Baošić

Milić

Raičković

Đuričković

Ivanović

Sekulić

Božović Grbić

Mijović Rolović Ćetković

Radović

Poček

Kaluđerović

Sekulović Seratlić

Stevanović Pajović

Perišić Baltić

Trener Nikola Vukčević

Trener Slavoljub Bubanja

Budućnosti. Sa jedne strane najteže gostovanje, a sa druge možda i najlakše, jer realno Barani pod Goricom nemaju šta da izgube.

- Nema pritiska. Uspjeli smo da iznenadimo Petrovac, otvorili smo sezonu na pravi način i sada bez pritiska odlazimo za Podgoricu, svjesni da je Budućnost apsolutni favorit, ali nećemo se unaprijed predati - rekao je Dejan Pepić, ofanzivac Mornara, koji je magičnom asistencijom obilježio prvo kolo nove sezone.

Mornar je minule sezone dominirao, a na premijeri u Prvoj ligi Slavoljub Bubanja izveo je tim koji je iznio teret Druge lige. U postavi Barani od novajlija bio je samo mladi golman Baltić, defanzivac Stojanović i vezista Ćetković. Dakle, Mornar želi da sa postojećim kadrom ostavi što bolji utisak...

- Budućnost je favorit, a činjenica da je možda neočekivano već eliminisana iz Evrope ne znači ništa. Mislim da to nama nije prednost, jer će Budućnost biti silno moti-

Rez u Budućnosti: Milinković otišao, Nedović novi trener Nije moglo bez rezova nakon blamaže u Evropi - ceh lošim rezultatima platio je trener Budućnosti.

Uprava podgoričkog kluba sporazumno je raskinula saradnju sa Mladenom Milinkovićem i na njegovo mjesto postavila Aleksandra Nedovića, koji će od poneđeljka preuzeti ekipu. ,,Plave“ je napustio i asistent u stručnom štabu Andrija Delibašić, a umjesto njega angažovan je Mileta Radulović.

Milinković je za nepune dvije godine osvojio tri trofeja (dvije titule, jedan Kup), dok je Delibašić kao pomoćnik za nepune tri godine učestvovao u osvajanju četiri pehara (dvije titule, dva Kupa).

Na sastanku unutar kluba odlučeno je da novi kormilar bude Nedović, koji je kao igrač ostavio trag pod Goricom. Takođe, rebalansom budžeta je smanjena plata jednom dijelu igrača.

Budućnost sjutra dočekuje Mornar u prvenstvoj utakmici, a tim će voditi kondicioni trener Nikola Vukčević i trener golmana Božidar Vuksanović.

Na klupskom sajtu saopšteno je da se predsjednik Veselin Mijač zahvaljuje Milinkoviću i Delibašiću na predanom radu, istorijskom uspjehu osvajanjem duple krune prethodne sezone i svim mogućim rekordima i želi im sve najbolje u nastavku karijere.

Nedović je sa klupe predvodio Grbalj, Titograd, Sutjesku, Petrovac i Iskru.

Mileta Radulović je bivši golman Budućnosti, koji se po završetku igračke karijere posvetio radu sa čuvarima mreže.

visana da zbog toga i pritiska navijača pruži što bolje izdanje, kako bi izbjegla neki kiks. Ali razmišljamo samo o sebi. Vrijedno treniramo, spremamo se i vjerujem da

ćemo prikazati bolji fudbal nego pod Malim brdom. Ne možemo da prijetimo, ali sigurno se nećemo unaprijed predati - naglasio je Pepić.

D. K. -R. P.

ovoj sezoni

uši rivala

boda na našem terenu - jasan je Ivezić.

TRAŽI SE REAKCIJA

Petrovac je na premijeri poražen od Mornara. U vrlo di-

Fudbaleri Rudara na premijeri pod Golubinjom večeras dočekuju Iskru

Pljevljaci žele pobjednički start Premijeru nove sezone fudbaleri Rudara imaće večeras pod Golubinjom, gdje će ugostiti Iskru.

Mornar

(4-3-3)

namičnom meču, sa dosta nervoze, Petrovac je pokazao da će biti bolji nego lani, ali je upisao poraz. To je dodatno motivisalo Petrovčane da danas ostvare pozitivan rezultat u Lješkopolju.

- Nastojaćemo da ostanemo neporaženi. Pokazali smo protiv Mornara da imamo kvalitet, a ovog puta nadam se da ćemo neke ozbiljne šanse realizovati. Treniramo dobro, radimo naporno i nakon prvog meča sa Baranima vjerujem da smo u još boljem stanju, tako da sa dosta motiva odlazimo za Podgoricu - kazao je Podgoričanin u redovima Petrovca Petar Vukčević.

Petrovac će biti bez kažnjenog Zorana Mikijelja, ali će Nenad Vukčević svakako tražiti priliku da njegov tim već u ovom meču nadoknadi propušteno iz duela sa Mornarom.

- Podgorica je igrala Evropu, sigurno da su u dobrom fizičkom stanju, imaju kvalitet, ta-

Podgorica

Petrovac

(4-2-3-1)

(4-2-3-1)

Stadion: DG arena. Kapacitet: 1.500.

Sudija: D. Vujisić. Pomoćnici: A. Đikanović i V. Radenović.

Početak: 20.30 časova Ivezić Čelebić

Cicmil

Vukčević

Boljević Sentoku

Suzuki

Popović Ukšanović

Muharemović

Adrović Vujačić Divanović

Zvrko

Vukčević Marković

Boričić Tačibana

Vojvodić Bumbar

Savović

Đurović

Trener Dejan Roganović

Trener Nenad Vukčević

ko da neće biti lako, ali smatram da imamo svoje adute i da možemo do pozitivnog ishoda - naglasio je Vukčević.

R. P.

19

Fudbal

Crnogorsko prvenstvo startovalo je prošle subote, ali Pljevljaci nijesu odigrali utakmicu protiv Budućnosti zbog obaveza rivala na evropskoj sceni.

Publika u Pljevljima dobiće priliku da vidi novi tim u meču sa Danilovgrađanima koji su otvorili ligu pobjedom nad Jezerom.

- Poslije duže vremena navijači se vraćaju na stadion i imamo veliku želju da obradujemo našu publiku. Vjerujemo da prvenstvo možemo da započnemo trijumfom - rekao je kapiten Milija Golubović, koji nastavlja: - Dolazi nam ekipa Iskre koja je odlično startovala i pobijedila ekipu Jezera na svom terenu. Riječ je o kvalitetnoj ekipi koja je dobro popunjena na svakoj poziciji. Prethodnih dana smo radili ozbiljne analize i tačno znamo odakle nam prijeti najveća opasnost. Isto tako znamo i koje su njihove slabe tačke. Probaćemo da se nametnemo i vodimo utakmicu. Mnogo je faktora koji mogu da odluče meč. Nadam se da će neki od ključnih biti na našoj strani - ističe vezista Rudara, koji uspješno može da pokrije i poziciju štopera.

Pljevljaci su tokom ljeta promijenili trenera - Zoran Govedarica na klupi je naslijedio Vuka Bogavca, a stiglo je nekoliko pojačanja umjesto igrača koji su napustili klub.

Rezultati Rudara u pripremnim utakmica nijesu bili blistavi, ali to ne brine Golubovića.

- U sve te duele ulazili smo nakon jakih treninga kojih je bilo i na dan same utakmice. Svi momci dobili su šansu. Uigravali smo se i dizali fizičku spre-

Rudar

Iskra

(4-2-3-1)

(4-2-3-1)

Stadion pod Golubinjom.

Kapacitet: 2.500. Sudija: M. Bešović.

Pomoćnici: S. Jovanović i M. Paunović.

Početak: 19 časova Agović Kartal

Prenkočević

Zečević

Golubović

Kašćelan

Zakaria

Popović

Čavor

Bojović

Striković Sekulić Vuković

Šaletić

Jamamoto Šahman

Pavlović Tučević Obradović

Radunović Bakrač

Kordić

Trener Zoran Govedarica

mu. Dugo sam u klubu i sjećam se da je bilo primjera kada tokom priprema nijesmo imali najbolje rezultate, a u prvenstvu nam je išlo odlično. Neka tako bude i sada. Spremni ulazimo u novu sezonu i daćemo sve od sebe da večeras zabilježimo pobjedu - poručio je Golubović.

VJERA U USPJEH

Pobjeda na startu prvenstva protiv Jezera unijela je radost i pozitivnu energiju u redove Danilovgrađana, tako da će Iskra večeras pod Golubinjom nastojati da reprizira atmosferu sa minulog okršaja na stadionu „Braće Velašević“. Po svemu sudeći izabranici Srđana Nikića imaju razloga za optimizam s obzirom na to da su i fizički i psihički spremni za još jedno dobro izdanje koje donosi pozitivan rezultat.

- Rudar je zadržao kostur ekipe što znači da može savla-

Trener Srđan Nikić

dati bilo koji klub pa makar se radilo i o pretendentu na titulu. To je dovoljan razlog da posebnu pažnju obratimo na spretne napadače domaćina i otupimo njihovu oštricu ofanzivne taktike. To možemo postići samo odgovornom i disciplinovanom igrom sa puno koncentracije koja ne smije popuštati do posljednjeg zvižduka sudije - oprezan je Nikić koji je prije dva dana u Tivtu uspješno položio ispit za trenera sa UEFA Pro licencom.

- Svjesni smo sopstvenih mogućnosti i snage tako da u Pljevljima sigurno nećemo igrati podređenu ulogu, naprotiv učinićemo sve da stečeno samopouzdanje valorizujemo na pravi način i uzdignuta čela se vratimo u Danilovgrad - dodao je Nikić koji će na raspolaganju imati sve potencijalne prvotimce jer je zdravstveni bilten odličan i nema „požutjelih“.

D. K. - B. K.

Jezero u Beranama dočekuje Dečić

Vjeruju u dobar epilog

Gubitak bodova na premijeri sezone u Danilovgradu, fudbaleri Jezera pokušaće da isprave u ulozi domaćina u Beranama.

Plavljani se u 2. kolu prvenstva sastaju sa Dečićem, koji je u prethodnoj rundi slavio protiv Zete.

- Izvukli smo pouke iz duela sa Iskrom i vjerujem da ćemo odigrati bolje protiv Dečića.

Biće teško, dolazi nam jako dobra ekipa, koja je igrala Evropu, a prethodne sezone napravila istorijski uspjeh.

Protivnik ima samopouzdanje nakon početnog trijumfa prije sedam dana pred svojim navijačima, jaki su timski i individualno, ali rezultat zavisi i od nas. Trudimo se da dižemo formu, a vjerujem da ćemo to večeras pokazati - rekao je vezista Aldin Adžović.

Jezero je promijenilo trenera (Mladen Lambulić naslijedio Miliju Savovića), a nova je i ekipa.

Plavljani su se nešto kasnije kompletirali i treba im vremena da se poslože.

- Dosta je bilo promjena u eki-

u pozitivan rezultat - kaže Adžović.

SPREMNI ZA BREJK

Jezero

Dečić

(4-2-3-1)

(4-2-3-1)

Stadion u Beranama. Kapacitet: 3.000.

Sudija: N. Dabanović.

Pomoćnici: M. Đukić i M. Gojković.

Početak: 19 časova Asanović Radenović

Jovićević

Račić

Lambulić

Bošković

Đurđević

Hot

Vuković

Adžović Vlaisavljević

Camaj Kojašević

Vuljaj

Đoljaj Nikolić

Marković Ljuljđuraj Ad. Rudović

Drešaj Tući

Popović

Trener Mladen Lambulić

Trener Edis Mulalić

pi, ali kvalitetno radimo kako bismo što prije dostigli željeni nivo. Očekujem da protiv Dečića pokažemo napredak dodao je momak koji je nosio dres Tuzana.

Kako treba da igrate?

- Strpljivo, jako, greške moramo da svedemo na minimum, a prema naprijed da budemo koncentrisani u završnici. Lijepo bi bilo da povedemo. Na agresivnost protivnika trebalo bi da uzvratimo istom mjerom. Spremni smo i vjerujemo

Dečić je na otvaranju sezone lako savladao Zetu. Večeras u Beranama prvi put gostuje i to protiv Jezera, rivala sa kojim je minule sezone imao mnogo problema.

Ali Tuzani su jasni - žele brejk, kako bi pokazali da i ove sezone imaju ozbiljne planove.

- Neće biti lako, posebno u ovih prvih nekoliko kola, kada niko još nije u nekoj idealnoj formi. Jezero je promijenilo bitno tim u odnosu na prošlu godinu, ali uspjelo je ponovo da angažuje neke iskusne, provjerene igrače, tako da očekujem da i ove sezone budu uspješni. To znači da nas čeka teško gostovanje i teži meč nego na premijeri - objasnio je defanzivac Jovan Nikolić.

Dečić će sada imati šansu da nakon Zete veže još tri boda i najavi dobar početak sezone kao lani, kada je i došao do istorijskog uspjeha.

- Tek je početak, biće još mnogo da se igra. Treba pokušati odmah napraviti dobru zalihu, ali neće biti lako. Moramo biti oprezni, Jezero je neugodno, posebno kada je domaćin.

Međutim, naša želja i motiv vjerujem da će presuditi i da možemo napraviti dobar rezultat - naglasio je Nikolić.

D. K. - R. P.

20 Rukomet/Košarka

Arena

Subota, 31. jul 2021.

SADA JE STVARNO KRAJ: Alen Muratović u 42. godini završio rukometnu karijeru

Uživao sam na terenu do posljednjeg dana PODGORICA - Sada je stvarno kraj. Alen Muratović, legenda crnogorskog rukometa, odlučio je da u petoj deceniji života završi karijeru tokom koje je bio najskuplji igrač na svijetu, pretrpio tešku povredu ramena i onda se poslije više od tri godine vratio na teren. ,,Igraću dok god se budem osjećao dobro“ - rekao nam je u aprilu prošle godine, kada je kao četrdesetogodišnjak produžio ugovor sa Kangasom, klubom koji je njegova (druga) kuća.

Došao je trenutak za oproštaj, tijelo je ,,reklo“ da je dosta.

- U oktobru ću napuniti 42 godine, nije to malo. Vrijeme je bilo da stavim tačku na igračku karijeru - priča Muratović za Pobjedu.

Ima li šanse za obrt?

- Ne, sad je definitivno kraj. Bitno mi je da sam zdrav ,,izašao“ iz rukometa. Sada želim da se više posvetim porodici, da više vremena provodim sa djecom i suprugom, a moći ću i češće da dolazim u Crnu Goru kod roditelja - ističe Muratović.

KANGAS DRUGA KUĆA

Sjajni lijevi bek je veliko ime ne samo crnogorskog, već i španskog rukometa.

Na Pirineje je došao 2003. godine i do 2005. branio boje Kangasa. Preselio se u Valjadolid, gdje se zadržao tri godine i potom u tada rekordnom transferu svjetskog rukometa, za oko 700 hiljada eura, potpisao za njemački Flensburg.

U januaru 2009. pretrpio je tešku povredu, zbog koje je morao da završi karijeru. Ali samo privremeno.

Iznenadio je sve kada je 2013. odlučio da opet zaigra u dresu ,,svog“ Kangasa.

O Muratoviću je ovih dana pisala i čuvena madridska Marka, opisujući ga kao idola navijača kluba iz Galicije, u prvom mandatu ključnog igrača za prvi izlazak u Evropu, te stranca sa najviše utakmica u istoriji Kangasa.

- Trinaest godina sam igrao u Asobal ligi, od čega deset u Kangasu. Došao sam kao mlad igrač, da učim, bio sam veliki radnik. Davao sam sve od sebe, a bio odlično prihvaćen.

Sve se poklopilo, odnos je od prvog dana bio sjajan. U klub sam se vratio kao drug i prija-

Talentovani Podgoričanin odlazi iz Budućnosti

Pajović potpisao za Metalac iz Valjeva



Igrao sam sa mnogo vrhunskih rukometaša, ali sam se najbolje razumio sa Ćemom Rodrigesom. Nastupali smo zajedno za Valjadolid i stigli do polufinala Lige šampiona telj, da pomognem koliko mogu. San mi je bio da završim karijeru u Kangasu. Uživao sam do posljednjeg dana. Ovdje sam upoznao suprugu, ovdje su mi se rodila djeca, Kangas je za mene kao Crna Gora, ne osjećam se kao stranac. Španija je bila moja sudbina navodi Muratović.

PREZADOVOLJAN KARIJEROM

Kangas mu je najveća rukometna ljubav, ali ne zaboravlja gdje je sve počelo.

- Zahvalan sam Nikšiću gdje sam napravio prve korake, Budućnosti u kojoj sam dosta naučio, kao i Lovćenu koji me napravio igračem i iz kojeg sam otišao u inostranstvo - podsjeća Muratović, svojevremeno jedan od ubojitih bekova Evrope.

- Lijepo je bilo igrati među velikanima - prvo u Valjadolidu s kojim sam nastupao u Ligi šampiona i bio zapažen, potom u Flensburgu, u takmičenju poput njemačke Bundeslige, gdje sam otišao u tada rekordnom transferu.

Sve su to lijepi momenti i podaci, a bilo je i onih težih, poput teške povrede ramena kada sam morao da se povučem s terena. To je, ipak, sastavni dio sporta, a povratkom rukometu poslije više od tri godine potvrdio sam da nikad ne treba odustajati.

Prezadovoljan sam onim što sam napravio u karijeri, ne mogu da se žalim.

REPREZENTACIJA

Posebno mjesto u srcu, kaže, zauzimaju nastupi za reprezentaciju.

- To su trenuci za sva vremena, nešto što ne mogu da zaboravim. Igrao sam za SR Jugoslaviju, Srbiju i Crnu Goru, a poslije referenduma za Crnu Goru. Tad mi je bilo i najljepše. Pamte se one kvalifikacije za Evropsko prvenstvo, pa nastup u Norveškoj 2008, to je bio naš vrhunac -poručuje Muratović.

OSTATI NORMALAN I POŠTEN

Skroman je i ne voli da priča o tome, ali saigrači pamte i

cijene - Alen Muratović je pomagao sunarodnicima da dođu u Španiju i izbore za mjesto pod suncem, u Kangasu im je bio saigrač, drug i otac.

- Roditelji su me vaspitali da budem normalan i skroman, od familije sve potiče.

Zahvalan sam im na tome i slijedio sam njihov put - ako ne možeš da pomogneš, nemoj nikom ni da odmogneš.

Nikada se nijesam bavio menadžerstvom, nijesam gledao interes, to bi bio grijeh. Drago mi je ako mogu nekome da pomognem, da ga ,,poguram“ da uspije.

Uvijek sam se vodio time i tako vaspitavam svoju djecu - da ostanu prirodni, skromni i pošteni. Vjerujem da kako radiš, tako ti se i vraća - poruka je Muratovića.

Sa terenom je završio, ali rukometu se možda ipak vrati...

- Nikad ne pravim velike planove, živim iz dana u dan. Najvažnije je da smo zdravi, a sada najviše želim da odmorim. Rekao sam ljudima u Kangasu da uvijek mogu da računaju na mene. Ne vidim sebe kao trenera, ali bih u nekoj drugoj ulozi mogao da pomognem - zaključio je Alen N. KOSTIĆ Muratović.

U čast 75. izdanja najjače košarkaške lige svijeta

NBA bira 75 najvećih NBA liga će tokom sezone prad nama predstaviti 75 zvanično najvećih košarkaša u istoriji najjače košarkaške lige planete.

Takođe, u čast 75. NBA sezone, premijerno će biti predstavljen dizajn opreme kompanije ,,Najki“ koja slavi 75. godišnjicu.

- Radujemo se što ćemo odati počast igračima i timovima, kako prošlim, tako i sadašnjim, koji su inspirisali gene-

racije navijača širom svijeta – poručio je Adam Silver, komesar NBA lige.

Poznato je i da će Ol-star utakmica naredne godine biti održana u Klivlendu, prvi put od 1997. godine, kada je proslavljeno 50 godina lige.

Panel sastavljen od predstavnika medija, sadašnjih i bivših igrača, trenera, generalnih menadžera i direktora timova izabraće idealni tim za 75. godišnjicu.

Očekuje se da imena 75 zva-

nično najboljih u istoriji NBA lige bude predstavljen u oktobru. U prvom NBA izdanju 1947. godine učestvovalo

je 11 klubova, od toga tri aktivna – Boston, Filadelfija (sada Golden Stejt) i Njujork.

R. A.

PODGORICA - Mladi crnogorski košarkaš Feđa Pajović (20, 188), karijeru nastavlja u ekipi Metalca iz Valjeva.

Sin nekadašnjeg pleja Budućnosti Gavrila Pajovića prošao je sve mlađe reprezentativne selekcije, kao i mlađe selekcije Budućnosti, a minule sezone bio je na ,,kaljenju“ u filijali podgoričkog kluba - Studentskom centru, sa kojim je izborio plasman u ABA ligu.

Perspektivni organizator igre, momak kojeg krasi jako dobar šut, što je i pokazao, ne tako davno, kada je na treningu vezao čak 70 trojki. Međutim, nije bio u prvom planu u Podgorici, a u želji da dobije veću minutažu, značajnu ulogu u timu, Pajović je prihvatio ponudu Metalca i trenera Brani-

slava Ratkovice. Ekipa iz Valjeva formira i stvara mladu ekipu, koja bi naredne sezone trebalo da bude konkurent svim rivalima u šampionatu Srbije i koja bi trebalo da se upusti u borbu za plasman u ABA 2 ligu.

- Jako sam zadovoljan što sam potpisao za Metalac. Jedva čekam da dođem u Valjevo na pripreme. Ekipa je mlade, željna dokazivanja i mislim da sam donio pravu odluku. Cijelo ljeto sam trenirao i spemao se, na meni je da od početka priprema radim jako, pokažem šta znam i nadam se da ću pomoći timu ove sezone da dođe do što više pobjeda - istakao je za Arenu Pajović, koji će imati priliku da se istakne, nametne i pokaže sav raskoš poR. P. tencijala.

Došlo vrijeme za rastanak

Mugoša nakon pet godina napustio Mornar

PODGORICA - Marko Mugoša napustio je Mornar.

Kako je objavio klub iz Bara, Mugoša nakon pet godina odlazi iz Mornara.

- Zaslužio si epitet najdražeg Podgoričanina u ,,Ponosu Bara“. Našu krilaticu znaš: jednom mornar, uvijek mornar - piše u objavi Mornara.

Mugoša je u Mornar stigao iz Sutjeske, a karijeru je počeo u Budućnosti.

- Bio sam u Mornaru pet godina, odnosno od početka uspona ovog kluba. Osvojili smo titulu, postali prvaci Crne Gore, ostvarili najveći uspjeh u istoriji kluba, ali je došlo vrijeme za rastanak. Mnoge momente i period u Mornaru ću dugo pamtiti i lijepo je bilo biti dio takvog kluba - rekao je za Arenu Marko Mugoša.

Ali Mugoša nije bio u prvom planu, željan izazova, sada želi da napravi iskorak.

- Nijesam imao previše prostora za igru prošle godine i ove bih teško dobio priliku da igram i onda je najbolje bilo da promijenim sredinu -iskren je Mugo-

Otišao i Milko Bjelica Lista igrača koji su napustili klub svakog dana je sve duža - nakon Marka Mugoše, Uroša Lukovića, Radoja Vujoševića, Mornar je objavio da se rastao nakon dvije godine i sa Milkom Bjelicom.

ša, koji nije zaboravio da pomene one koji su od Mornara napravili čudo.

- Naravno, moram da se zahvalim predsjedniku Đoku Pavićeviću, zbog odnosa prema meni od prvog dana kada sam stigao, takođe treneru Mihailu Paju Pavićeviću, sportskom direktoru Dragu Spičanoviću, kao i svim zaposlenima u klubu.

Mornar je klub sa najboljom organizacijom, uslovima i stvarno mi je čast što sam bio pet i po godina u ovom klubu iz kojeg nosim prelijepe uspomene - naglasio je Mugoša.

R. P.

Feljton

Subota, 31. jul 2021.

PRIČE O SPOMENICIMA, GROBNICAMA I POKOJNICIMA

21

14.

Ima indicija da je vladika Vasilije otrovan u Rusiji » Piše: Slobodan ČUKIĆ

GROBNICA VLADIKE VASILIJA PETROVIĆA

„Rodio se na Njegušima 1709. godine. Otrovan je u Petrogradu gdje je i sahranjen 10. marta 1766.” „Vladika Vasilije nije u Petersburgu umro prirodnom smrću: ima dosta indicija da je otrovan na konaku u Lavri Aleksandra Nevskog.”

Ovako piše Jevrem Brković u „Crnogorskom solilokviju”.

Brković je pomno proučavao istoriografsku i drugu literaturu, a decenijama je pretresao razna istorijska pitanja na śednicima s ljudima od pera i nauke, kako se to u Crnoj Gori vazda običavalo.

Pokušaji trovanja crnogorskih gospodara činjeni su oduvijek. Živko Andrijašević u članku „Petrovići na nišanu” navodi da su „šestorica od sedam vladara iz dinastije Petrović bili meta zavjera i atentata”, te da „samo protiv jednog od njih nije organizovana zavjera za nasilno uklanjanje s vlasti”. „Svi Petrovići, izuzev vladike Save (1735-1781) bili su predmet urote ili atentata. I što je posebno važno istaći, u svim zavjerama protiv crnogorskih vladara učestvovala je posredno ili neposredno - jedna velika sila. Rodonačelnika dinastije Petrović-Njegoš, vladiku Danila (1697-1735), pokušavali su nekoliko puta da otruju povjerenici kotorskog providura, budući da je vladika od mletačkog inkvizitorskog suda bio osuđen na smrt trovanjem. Odluka je donešena septembra 1716. godine, ali nije izvršena, jer mletački povjerenici nijesu uspjeli da se približe vladici. Mletački inkvizitorski sud, koji je imao funkciju tajne političke policije, osudio je na smrt i vladiku Vasilija (1744-1766).

Odluka da se vladika otruje donijeta je 1755. godine, i pravdana je „državnim interesom”. Inkvizitori su poslali generalnom providuru u Kotoru šest doza otrova, i naredili mu da pronađe ljude koji će uspjeti da se približe vladici i otruju ga. Međutim, vladika Vasilije je, znajući da se Venecija sa svojim oponentima obračunava uz pomoć otrova, bio posebno oprezan (…) Izvjesnih nepoznanica ima i oko smrti vojvode Mirka (Petrovića).

U istorijskim radovima navodi se da je vojvoda Mirko umro od kolere 1867. godine, ali se obično zaobilaze neke „sitnice” (…) Neposredno prije Mirkove smrti, srpski izaslanik u Crnoj Gori, Milan Piroćanac, konstatuje u svom poznatom izvještaju da ni Srbija ni Rusija, sve dok je Mirko živ, neće moći raditi sa Crnom Gorom što im je drago. Takođe, petnaestak dana prije Mirkove smrti, Ilija Garašanin piše svom povjereniku na crnogorskom dvoru: „Jest, gospodine, Mirko i njegov sin pravi su izdajnici naroda srpskoga..., a pravda

Mletački inkvizitorski sud, osudio je na smrt vladiku Vasilija. Odluka da se vladika otruje donijeta je 1755. i pravdana je „državnim interesom”. Inkvizitori su poslali generalnom providuru u Kotoru šest doza otrova, i naredili mu da nađe ljude koji će uspjeti da se približe vladici i otruju ga



Borislav Cimeša ukazuje na tu Mrkojevićevu tajanstvenu misiju u Istri, sugerišući da je Teodosije unaprijed znao kakav će biti epilog Vasilijeve posjete Rusiji. „Crnogorski sveštenik Teodosije Mrkojević i njegova tajanstvena misija u okolini Pule u Istri je ključ za praćenje i razumijevanje konačne tragične sudbine vladike Vasilija“

Mitra Vasilija Petrovića Njegoša

Mitropolit Vasilije Petrović Njegoš

narodna, sa pomoću božjom, neće izdajnike ostaviti bez zaslužene kazne.” Nekoliko dana kasnije, kakve li slučajnosti, u Boki se pojavio proglas kojim se pozivaju Crnogorci da zbace knjaza Nikolu i njegovog oca, i da se nakon toga ujedine sa Srbijom. Ubrzo je Mirka stigla i „zaslužena kazna”, kao što to proriče „vidoviti” Garašanin (…) neki tadašnji diplomati nijesu imali dvojbe o uzrocima Mirkove smrti. Austrijski konzul u Skadru sumnjao je da je Mirko umro od kolere, a francuski konzul je izrekao sud koji zvuči uvjerljivo: „Mirko



nije umro od kolere već od otrova, što je vjerovatno, pošto nije niko osim njega pogođen epidemijom na Cetinju, i jer je podlegao poslije nekoliko sati mučenja” (www.montenegrina.net).

Ovo je više nego indikativno, ali ipak nije dokaz da je Vasilije Petrović otrovan u Rusiji 1766. godine. Oko toga se još uvijek može govoriti samo na nivou pretpostavki.

Poznato je da je vladika Vasilije sa svojim sekretarom Teodosijem Mrkojevićem od 1759. godine bio u smrtnom neprijateljstvu. Začudo, i pored velike žestine ovog sukoba, bivši se-

kretar se 1764. ili 1765, iznova našao u Vasilijevoj blizini, što znači da su se u jednom trenutku pomirili. Štoviše, Teodosije je 1765. pratio vladiku Vasilija na njegovom trećem i posljednjem putu za Rusiju.

Dakle, pravio je društvo Vasiliju, koji ga je nekoliko godina ranije nemilosrdno progonio. Najzagonetnije je to što je Teodosije tada išao s Vasilijem samo do Beča, đe su se razdvojili. Teodosije se nakon toga zaputio u Istru, u okolinu Pule, po svoj prilici u selo Peroj, đe je ostao sve do vijesti o vladičinoj smrti u Petrogradu. Vasilija su na putu za Rusiju pratili jerođakon Petar Petrović i mainski jeromonah Josif Vukićević. Stigli su u Petrograd u oktobru 1765.

Vasilije je početkom novembra prisustvovao liturgiji u pridvornoj crkvi u Petrogradu, na kojoj je bila i carica Ka-

Ne može se isključiti mogućnost da je Teodosije Mrkojević napustio Vasilija u Beču 1765. i otišao za Pulu jer je znao što će se Vasiliju dogoditi u Rusiji. Moguće je da je to učinio da ne bi bio u njegovoj blizini u trenutku njegove smrti – da bi time izbjegao da bude osumnjičen.

Jer, do nedavno su bili smrtni neprijatelji

Grob vladike Vasilija Petrovića Njegoša u Petrogradu

Početak Vasilijeve Istorije o Černoj Gori

tarina II. Iza toga je upoznao ruske zvaničnike sa stanjem u Crnoj Gori, ističući potrebu za pozitivnim rješavanjem njegovih molbi. Baš kada su ti zahtjevi ušli u fazu rješavanja, Vasilije se razbolio i umro početkom marta 1766. Nije stigao da potpiše testament koji je pred smrt izdiktirao u prisustvu Petra Petrovića i Josifa Vukićevića. Pošto je Katarina II obaviještena o ovom događaju, izdata je naredba da se mitropolit sahrani u Aleksandrovsko-nevskom manastiru, o državnom trošku i uz najveće počasti.

Vr a ć a m o s e Te o d o s i j u Mrkojeviću koji je dopratio Vasilija do Beča, a odatle pošao za Istru, u okolinu Pule. Ne može se isključiti mogućnost da je Teodosije otišao za Pulu, zbog toga što je znao što će se Vasiliju dogoditi u Rusiji. Moguće je da je pod nekim izgovorom napustio vladiku da bi izbjegao da bude u njegovoj blizini u trenutku njegove smrti – da bi time izbjegao da bude osumnjičen.

Jer, kaklo je rečeno, do nedavno su bili smrtni neprijatelji.

Borislav Cimeša ukazuje na tu Mrkojevićevu tajanstvenu misiju u Istri, sugerišući da je Teodosije unaprijed znao kakav će biti epilog Vasilijeve posjete Rusiji. „Crnogorski sveštenik Teodosije Mrkojević i njegova tajanstvena misija u okolini Pule u Istri, to jest u Peroju 1765. godine je ključ za praćenje i razumijevanje konačne tragične sudbine vladike Vasilija čija je smrt omogućila dolazak na vlast njegovog nasljednika Šćepana Malog”, kaže Cimeša („Neki novi aspekti karaktera vladavine i istorijske ličnosti Šćepana Malog“, Zbornik Traganje za istinitim životopisom Šćepana Malog, Podgorica, 2010).

Ukazujući da nema prvorazrednih istorijskih izvora

koji bi ovo potvrdili, on kaže da „Vasilijeva smrt optužuje njegovog glavnog opozicionara Teodosija Mrkojevića za ‚saučesništvo‘ i tako rasvjetljava njegovu ulogu u cijelom ovom događaju” (isto). Dalje tvrdi da je Mrkojević „imao veze sa relevantnim crkvenim i svjetovnim strukturama koje su režirale ovakav epilog“. Ukazuje i na vojnoobavještajnu pozadinu. Kaže da je uklanjanjem vladike Vasilija otvoren put i prostor za pojavu Šćepana Malog. „Sve to dalje znači da je Šćepan Mali pripremana i projektovana osoba po izrežiranom scenariju”, zaključuje Cimeša (isto). „Potrebno je bilo dovesti ličnost iz Rusije, ličnost rusku i povezanu s Rusijom radi očuvanja tradicije saradnje i omogućavanja ruskog uticaja kao i realizacije ruskih interesa na ovom prostoru Balkana, Mediterana i Evrope.” „Ovi fakti potvrđuju da je u pitanju bio pripremljeni scenario u startu, sazdan bez znanja ruske carice Katarine Druge, ali svakako u dosluhu, sadjejstvu i korelaciji sa ruskom crkvom, vojnom obavještajnom i tajnom obavještajnom službom – Ohranom, radi širih geostrateških, u prvom redu, ruskih interesa u ovom dijelu Evrope” (isto).

Treba reći da se u prvim godinama Katarinine vladavine (1762-1767) nije moglo raditi o Ohrani, jer je ona stvorena tek u drugoj polovini devetnaestog vijeka, ali to ne mijenja smisao Cimešinuh riječi.

Vladika Vasilije počiva u Blagovješćenskoj crkvi u Lavri Svetog Aleksandra Nevskog.

U tom Nacionalnom Panteonu Rusije počivaju brojne znamenite ličnosti iz ruske istorije. Na Vasilijinoj nadgrobnoj ploči uklesan je crnogorski grb iz doba vladike Danila Petrovića (vidi Vlado Đ. Duletić). (Nastavlja se)

22

Oglasi i obavještenja

Subota, 31. jul 2021.

Oglasi i obavještenja

Subota, 31. jul 2021.

Ivm.br.665/21 Javni izvršitelj Dušan Nišavić, sa službenim sjedištem u Beranama, ul.

M. Zečevića br. 30, u pravnoj stvari izvršnog povjerioca NLB Banka AD Podgorica, Bulevar Stanka Dragojevića br. 46, Podgorica, protiv izvršnog dužnika Radiša Đukić, iz Berana, radi naplate novčanog potraživanja 4.274,69€, shodno čl. 45 ZIO-a, dana 30.07.2021. godine,

J A V N O O B J A V LJ U J E Da je kod ovog javnog izvršitelja u toku izvršni postupak po predlogu izvršnog povjerioca, protiv izvršnog dužnika Đukić Radiše, sa zadnje poznatom adresom Goražde bb, Berane.

Javni izvršitelj nije mogao da izvrši uredno dostavljanje rješenja o izvršenju Ivm.br. 665/21 od 29.04.2021. godine, neposredno izvršnom dužniku, kao i rješenje o troškovima od 07.07.2021. godine.

S tim u vezi potrebno je da se izvršni dužnik u roku od tri dana obrati ovom javnom izvršitelju radi preuzimanja pismena, u suprotom dostavljanje se vrši javnim objavljivanjem, a smatra se izvršenim nakon isteka roka od osam dana od dana isticanja pismena na ogasnoj tabli suda, s obzirom da je prethodno izvršeno objavljivanje u dnevnom štampanom mediju.

Ovakav način dostavljanja smatra se urednom dostavom i negativne posledice koje mogu nastati snosiće izvršni dužnik.

JAVNI IZVRŠITELJ DUŠAN NIŠAVIĆ

MALI OGLASI NEKRETNINE IZDAJEM garsonjeru novogradnja Stara Varoš namještena,u stanarinu 170e uračunata voda i internet.

Klimatizovana, zaseban ulaz u kući. Tel.069/391-759 1

USLUGE KUĆNI SERVIS Odčepljenje kanalizacije el.sajlom, zamjena dotrajalih cijevi, sve sitne popravke.

Podgorica-Primorje.

Tel 069/269-550, 067/579-709 2

RAZNO POTREBAN vozac C kategorije sa radnim iskustvom.

Potrebni manipulativni fizički radnici za rad u magacinu.

Tel. 069/032-380 4

23

24

Oglasi i obavještenja

Subota, 31. jul 2021.

Posljednji pozdrav našem profesoru, najboljem drugu i drugom roditelju, Dana 30. jula 2021. u 83. godini preminuo je naš dragi

IVAN Savatija KRSMANOVIĆ Posmrtni ostaci dragog nam pokojnika biće izloženi dana 31. jula od 11 do 15 časova u kapeli pod Trebjesom, gdje će se i obaviti sahrana.

Ožalošćeni: supruga KOVILJKA, kćerka DUŠANKA, sinovi VESKO i BEBAN, braća MILORAD, NIKO i ĐURO, snahe MILKA, DRAGANA, MARIJA i MILICA, sinovci, sinovice, unučad, praunučad, sestrići, sestrične i ostala mnogobrojna rodbina

BOŽU BAKOVIĆU

1522

Naš dobri razredni, Hvala na svakoj naučenoj lekciji, životnoj i matematičkoj, na svakom upućenom osmijehu i podršci, na svakom prijateljskom savjetu i neizostavno, na svakom zaboravljenom neopravdanom, a bilo ih je mnogo! Nezaobilazna uloga koju ste imali na našem putu odrastanja ostaće u sjećanjima kao najljepša uspomena, koja nikad neće izblijediti.

VAŠE IV-G 2013/14.

1525

Oglasi i obavještenja

Subota, 31. jul 2021.

Dragi brate

25

Дана 30. јула 2021. изненада је преминуо у 63. години живота Обавјештавамо родбину, кумове и пријатеље да је 30. јула 2021. изненада у 74. години преминуо наш вољени

BOKI Brata rođenog nisam imala, a ti si bio on.

Anđeli neka su sa tobom, a mi moramo da živimo sa tvojim milim likom.

ЖАРКО Михаилов НОВАКОВИЋ

Tvoja sestra NATALIJA sa porodicom ĐURIČKOVIĆ

У складу са епидемиолошким мјерама сахрана ће се обавити 31. јула у 11 часова, у кругу породице, на мјесном гробљу Горње Мрке.

ГОЈКО Ивов ПОПОВИЋ

1517 Ожалошћени: супруга РАДМИЛА, синови СТЕФАН и НИКОЛА, сестре СВЕТЛАНА-ТАЊА, БИЉАНА, ОЛИВЕРА и НАТАША, браћа од стрица ДРАГОЉУБ и ВАСИЛИЈА са породицама, породица покојног брата од стрица НАНА, породица пок. сестре од стрица ЈУЛКЕ, браћа, сестре од ујака и тетака, сестрићи, сестричне и остала многобројна родбина НОВАКОВИЋ

Dragi

Уз поштовање епидемиолошких мјера саучешће ћемо примати у градској капели у Шкаљарима 31. јула од 10 до 13 часова и од 17 до 19 часова. Дана 1. августа саучешће ћемо примати у мјесној капели село Ераковићи – Његуши од 11 до 17 часова када ће се обавити сахрана испред Цркве Св. Сава у Ераковићима. Ожалошћена породица: супруга ЉУБИЦА, син ИВО, кћерке МИРЈАНА и ЉИЉАНА, сестра СЕНКА, унучад КРИСТИНА, ИВАНА, ВАСИЛИЈЕ, МАРКО, АНЂЕЛА, ГОЈКО, НИКОЛА И МИЛИЦА, браћа од стричева БРАНКО и САВО са породицама, братанићи, братаничне, сестрична, снахе НИНА и ИКЕ, зетови ВАЊА и ЈУРЕ и остала родбина

1523

1511

Brate

Дана 30. јула 2021. у 91. години умрла је

BOKI Tvojim odlaskom ostavio si me uskraćenu za bratsku ljubav koju si nesebično pružao.

Tvoja sestra JELENA sa porodicom ĐUKANOVIĆ 1519

BOKI ЈЕЛЕНА – ГАРА Рајова НИКЧЕВИЋ

Na svečeve odlaze samo veliki ljudi.

A koliko si veliki čovjek bio to znamo mi, tvoji najmiliji i generacija đaka koji danas plaču za tobom.

Tvoja sestra ANĐELA sa porodicom MIŠUROVIĆ 1518

рођена Николић

Посмртни остаци драге нам покојнице биће изложени у капели под Требјесом 31. јула од 12 до 14 часова када ће се обавити сахрана. По жељи покојнице цвијеће се не прилаже.

BOŽO Moj brate

Ожалошћени: син МИЈОДРАГ - МИКИЦА , кћерка МИРЈАНА, снаха ЉИЉАНА, унучад НИКОЛА, НЕМАЊА и МИЛИЦА, браћа ЉУБОМИР и РАЈКО са породицама, породице покојног брата БРАНКА, јетрва ВЕРА, ђеверичићи, ђеверична, сестрић, сестрична, заовићи , заовичне и остала бројна родбина

Nikada pomislila nijesam da će ovaj posljednji pozdrav doći ovako brzo.

Drug, prijatelj, kum, brat... sve si to bio i ostaćeš dok postojimo.

Ostalo je neispričanih priča i nedosanjanih snova. I opet pratimo najmilije i opet ću se nadati da ste na nebu srećni zajedno, ponovo djeca i uvijek samo moji...

Kumovi: JELENA, SAŠA, ALEKSA i ANDREJ ŠLJIVANČANIN 1515

1501

BOKI Nešto nestvarno se danas desilo. Ostavio si me bez bratske ljubavi koja je bila nesebična i jaka. Suvišne su riječi za bol koji si nam nanio.

Posljednji pozdrav dragoj majci, babi i tašti

Posljednji pozdrav dragoj prijateljici

JELENI – GARI NIKČEVIĆ

JELENI – GARI R. NIKČEVIĆ

Posljednji pozdrav dragom sestriću Tvoja sestra MILICA sa porodicom NAUNOVIĆ 1521 Dragi Božo,

rođenoj Nikolić

BOKIJU

MIRJANA, MILICA i MILOŠ NIKOLIĆ

1505

1512

Pošao si bez pozdrava, i ostavio ujaka da se sjeća tvoj milog lika.

Anđele, putuj, putuj i pozdravi svoju ujnu.

SLOBO i MILEVA ČOLAKOVIĆ sa porodicom

Dragoj tetki Tvoj ujak MILE i sestra MARIJANA

pamtićemo te po autentičnom šarmu, blagorodnoj prirodi i osmijehu.

Iskreno saosjećamo sa Sanjom, Ilikom i Lucijom.

1520 KOSTA, ALEKSA, MAJA i SAŠA MRDAK Posljednji pozdrav kumu

JELENI 1516

MOŠU LUČIĆU

Tvoju ljubav, pažnju i dobrotu nećemo nikada zaboraviti.

OGLASNO ODJELJENJE “POBJEDA”

Posljednji pozdrav dragoj prijateljici

1526 Voljenoj sestri

TELEFON ZA INFORMACIJE

S poštovanjem,

MANUELA DABANOVIĆ

SAŠA i SANJA

JELENI – GARI R. NIKČEVIĆ

020-202-455, 020-202-456.

rođenoj Nikolić

JELENI NIKČEVIĆ

RUŽA i SVETOZAR BAJOVIĆ

1524

1504

Kako se oprostiti?

Malo je riječi, a mnogo tuge.

Zauvijek ćemo te voljeti.

Tvoj brat LJUBO sa porodicom

e-mail: oglasno@pobjeda.me 1527

26

Oglasi i obavještenja

Posljednji pozdrav našem školskom drugu

Subota, 31. jul 2021.

Dana 30. jula 2021. iznenada u 48. godini preminuo je naš

Zbogom živote moj

Najdraži moj brate

BOŽO

BOŽO

Bio si mi sve.

BOŽO Vladov BAKOVIĆ

MAJKA

Sestra KATARINA sa porodicom

BOŽU BAKOVIĆU 1493

Sahrana će se obaviti u krugu uže porodice dana 31. jula na groblju u Štitarici – Mojkovac u 15 časova.

1492

Tužnim srcem opraštamo se od dragog kolege

velikom i plemenitom čovjeku.

Sjećanjem na tvoj vedar lik i tvoju dobrotu, čuvaćemo te od zaborava.

TVOJI IZ IVi GENERACIJA 1992.

Ožalošćeni: majka ZORKA, supruga SANJA, sin ILIKO, ćerka LUCIJA, sestra KATARINA, porodice BAKOVIĆ, NOVAKOVIĆ i ostala rodbina

BOŽA BAKOVIĆA

1486

profesor matematike

S dubokom tugom, prerano i iznenada, opraštamo se od divnog čovjeka, supruga naše koleginice Sanje Smrt ,,može biti, a i ne mora“.

1508 Posljednji pozdrav našem dragom zetu

KOLEKTIV JU GIMNAZIJA ,,SLOBODAN ŠKEROVIĆ“ PODGORICA

BOŽA BAKOVIĆA 1497

BOŽU BAKOVIĆU

Tužni pozdrav našem velikom prijatelju, dragom razrednom starješini i profesoru

Utjehe nema, riječi ne postoje, ostaje samo praznina.

Počivaj u miru, a mi ćemo te čuvati od zaborava.

SANJINA ANTENA M

NADA, ŽELJKO, DANIJELA i DANILO NOVAKOVIĆ

BOŽU BAKOVIĆU

1507 Posljednji tužni pozdrav

Zauvijek ćete nam ostati u najljepšem sjećanju.

1489

S velikom žalošću i ljubavlju,

Posljednji pozdrav dragom prijatelju i nezaboravnom profesoru

VAŠE III N 1502 Posljednji pozdrav dragom komšiji

MOŠU LUČIĆU Dobrom drugu, sjajnom čovjeku i vrhunskom sportisti. ŠUNJA MRVALJEVIĆ sa porodicom

BOŽIDARU – BOŽU BAKOVIĆU

1514

Vječno ćemo se sjećati tvoje plemenite duše i dobrote.

Počivaj u miru.

Tužni oproštaj od drage i poštovane DARJA – DAŠA, DANILO, TANJA i DARKO ŠUKOVIĆ

S poštovanjem, KOMŠIJE IZ ULAZA VASA RAIČKOVIĆA 32, PODGORICA 1500

SMILJKE Veljkove JANKOVIĆ

Vječni mir i spokoj predivnoj duši.

1490

Posljednji pozdrav dragoj

Dragi

Posljednji pozdrav kumu

Porodica pokojnog VELJKA RAIČEVIĆA

DRAGI Ivanovoj VUKOTIĆ

1496

DRAGANU

e-mail: oglasno@pobjeda.me

Od ZORANA KALUĐEROVIĆA sa porodicom 1485

S ljubavlju, ponosom i poštovanjem čuvaćemo te u našem sjećanju.

MARKO PERAŠ sa porodicom 1471

BOŽO Ostaje vječno sjećanje na tebe.

JOVO i MARIJA BOLJEVIĆ 1494

Oglasi i obavještenja

Subota, 31. jul 2021.

Posljednji pozdrav našem kumu,

Угасио се живот вриједан дивљења, на вјечни починак одлази благородна душа нашег кума

Posljednji pozdrav

MOŠU LUČIĆU

VELIZARU ĐUROVIĆU

Voljeni kume, Hvala ti na svoj dobroti i plemenitosti koju si nesebično pružao našoj porodici.

Počivaj u miru, ljudska veličino.

1513

RANKA, MAJA i BLAŽO sa porodicama

Kuma MARIJA JANKOVIĆ sa porodicom

1483 Posljednji pozdrav

Posljednji pozdrav dugogodišnjem drugu

МОМИРА – МОША ЛУЧИЋА

MOŠU LUČIĆU

MOMIRU – MOŠU LUČIĆU BRANKO – BUĆA PAPIĆ

27

Остајемо у болу, ускраћени за бескрајну љубав и ослонац који нам је безусловно пружао. Вољени наш куме Мошо, данас смо поново тужни...

Dragi Mošo, zauvijek ćeš ostati u našim srcima i dragim uspomenama.

MIŠKO i DIJANA BAKRAČ

1506

1503

Posljednji pozdrav

Posljednji pozdrav velikom i iskrenom prijatelju našeg roda

МИШКО и МИЛА МИЛОВИЋ MOŠU LUČIĆU

MOŠU LUČIĆU

Neka tvoja dobra i plemenita duša počiva u miru.

Zet ALEKSANDAR VUKADINOVIĆ sa porodicom 1467 Pola godine je od kada nas je napustio naš

Porodici iskreno saučešće od ćerki pokojnog MILANA BLEČIĆA, Seljani – Piva

1480

1461

Voljeni, posebni prijatelju

Posljednji pozdrav dragom

ŽARKO BULATOVIĆ Od kada nijesi sa nama tuga se ne mjeri riječima ni vremenom, nego prazninom koja je ostala poslije tebe. Otišao si tako brzo da se sa tobom ne uspjesmo ni pozdraviti.

Tvojim odlaskom ostali smo uskraćeni za oslonac, podršku i ljubav koju si nesebično davao. Uvijek ćeš biti voljen. Čuvaćemo te od zaborava.

Zauvijek.

Supruga DRAGICA, sinovi SRĐAN i DARKO, snaha NATAŠA, unuci BALŠA i DANILO

MOŠU

MOŠO LUČIĆ BALŠA, MILOŠ i MIŠKO

Svet u kome si živeo učinio si plemenitijim, a ljude boljim svojom čestitošću, dobrotom i ljubavlju.

Prijateljstvo s tobom ispunjava srce, pamti se ponosno i traje celi život.

1472

Posljednji pozdrav

1510

Godina prođe

MARKO ĆALASAN sa porodicom

MOŠU LUČIĆU Decenije poznanstva i druženja neće nestati tvojim odlaskom.

Ostaćeš u najljepšem sjećanju mene i moje porodice.

MILIJANA BULAJIĆ Mama, Volimo te. Govorimo sada, sjutra, zauvijek. Govorimo tišinom, mislima, rukama, riječima. Govorimo slikom, pjesmom, očima, suzama, ćutanjem.

I nema te daljine koju ne možemo mislima preći, nema te noći u kojoj te ne možemo vidjeti, nema te tišine u kojoj te ne čujemo. I nema tog vremena koje će proći, a da te voljeti nećemo...

Najdraža naša...

1460

1459

BEBAN KOSTIĆ sa đecom

Posljednji pozdrav

Počivaj u miru draga

ANDRIJANA i ANĐELKO 1509

e-mail: oglasno@pobjeda.me

STANKA Bila si više od sestre, zaove i tetke. Vječno ćemo pamtiti tvoj plemeniti lik.

MILIĆ BOŽOVIĆ sa porodicom 1476

STANKI RADOMAN S ponosom i ljubavlju čuvaćemo uspomenu na tebe i tvoj plemeniti lik.

Brat MIJO sa porodicom 1477

28

Oglasi i obavještenja

Subota, 31. jul 2021.

Dana 1. avgusta 2021. navršava se godina dana od smrti našeg oca, đeda i prađeda Dana 30. jula 2021. u 9 časova preminuo je u 82. godini života naš voljeni

Дана 30. јула 2021. упокојила се у Господу послије дуге и тешке болести у 71. години наша драга

RAJKA Dušanovog TIODOROVIĆA СТАНИЦА – ЋАНА Љубова КАНКАРАШ

VESELIN Novakov MILATOVIĆ Po želji pokojnika, sahrana će se obaviti u krugu porodice, dana 31. jula u 13 časova na mjesnom groblju Gostilje – Martinići.

Ožalošćeni: supruga NADEŽDA-NADA, kćerka DANIJELA, sin NOVAK-NINO, sestra MILODARKA, snaha JELENA, unučad JAKOV i JANA, bratanična MILANKA, sestrić ŽARKO i sestrična LJUBINKA sa porodicama 1473

рођена Копривица

Посмртни остаци драге нам покојнице биће изложени дана 31. јула од 9 до 12 часова у градској капели у Никшићу када се полази за Голију, гдје ће се обавити сахрана у 14 часова на мјесном гробљу Јасиковица. Ожалошћени: синови РАДОШ и РАДОМАН, брат ВЕСЕЛИН са породицом, породица покојне браће РАДОМИРА – РАША и МИЛОРАДА – БУЈА, сестре РАДОЈКА, РУЖА и ЦВИЈЕТА са породицама, јетрва БОЈАНА, ђеверична МИЛОСАВА, ујаци ГОЈКО и МИЉАН и остала бројна родбина КАНКАРАШ и КОПРИВИЦА 1487

Obavještavamo rodbinu i prijatelje da je naš dragi

Vrijeme prolazi, a bol i tuga za tobom nikada neće proći.

Dana 31. jula u 9 časova porodica će posjetiti njegovu vječnu kuću.

Ožalošćena porodica TIODOROVIĆ

1498

Obavještavamo familiju, kumove i prijatelje da je Garo preminuo dana 1. februara 2021. godine

SJEĆANJE

NEŠKO – GARO Vula FILIPOVIĆ

ANTON VUČINOVIĆ

VELIMIR Blažov DABOVIĆ Saučešće primamo sa tugom i bolom dana 1. avgusta od 10 do 11 časova.

Sahrana će se održati u Kosiću.

Preminuo 30. jula 2021. u 88. godini, poslije kraće bolesti.

Sahrana će se obaviti, u krugu porodice, 31. jula u 13 časova na mjesnom groblju u Kruševici, Virpazar.

Ožalošćeni: porodica FILIPOVIĆ

1462

Ožalošćeni: ćerke DRAGANA i BRANKA, brat BOŽO, sestra VJERA ŠAHOVIĆ, unučad SANJA, TINA, MINA, MILOŠ, NELA, DUŠAN, zetovi PREDRAG BULAJIĆ i RADOVAN RADOVIĆ, snahe JAGODA i VERICA, bratanići, bratanične, sestrići, sestrične i ostala rodbina i prijatelji

Posljednji pozdrav dragom bratu

Vrijeme koje je prošlo i ono koje će proći neće ublažiti bol ni obrisati sjećanje na tvoj plemeniti lik, tata. Ostavio si trag koji se ne briše, sjećanje koje ne blijedi, dobrotu koja se pamti. Teško je kad izgubiš oca koji ti je bio sve, stub, oslonac i podrška. Mnogo je ljubavi, nježnosti, pažnje i topline otišlo sa tobom, tata.

Praznina je ogromna, istina surova i teška, a tuga i bol za tobom vječne. Postojiš u svakoj suzi koja padne u svakom trenu kad ti ime izgovorim, tata. Nije sramota plakati, to je onaj trenutak kada duša progovara a jezik ćuti jer suze su tihi jezik bola. Čuvam te kao najveće blago skriveno u srcu.

Tamo zaborav ne zalazi, do tamo samo ja znam put.

Tamo odlazim kad god te se zaželim.

Sa tugom koju vrijeme ne liječi i sa ljubavlju koju smrt ne prekida zauvijek ću te čuvati od zaborava, tata.

Tvoja neutješna ćerka KIKA sa porodicom

GARU 1481

od SLOBA sa porodicom

1449

1499 Dragi deda

Navršava se godina dana od smrti našeg voljenog zeta, pašanca i tetka

POMENI 2. 8. 2015 – 2. 8. 2021.

VELJKO

TONĆA VUČINOVIĆA

Hvala ti na srećnom djetinjstvu.

U nama ćeš trajati vječno. Mirno more.

Tvoja unučad: SANJA, TINA, MINA, MILOŠ, NELA, DUŠAN

ILIJA POPOVIĆ Ne liječi vrijeme ništa, samo prolazi...

A nama ostaje beskrajna ljubav i ponos što smo te takvog imali.

Nedostaješ.

1470

1482 Posljednji pozdrav dragom stricu

Tvoja PORODICA

Znajući da smo za života bili dio tvoje iskrene duše, dugujemo ti vječnu ljubav i nezaborav.

ZAGORKA i RAJKO MIHOVIĆ sa porodicom 1447 Navršava se godina dana od smrti našeg voljenog zeta, pašanca i tetka

TUŽNO SJEĆANJE 13. 4. 2000 – 13. 4. 2021.

1. 8. 2002 – 1. 8. 2021.

TONĆA VUČINOVIĆA Bio si dio naših života i ostaćeš zauvijek dio naših sjećanja.

VELJKU DABOVIĆU od porodice pokojnog Toma DABOVIĆA 1491

OGLASNO ODJELJENJE “POBJEDA” 020-202-455, 020-202-456

PAVLE STANIŠIĆ

JOVANKA i ŽARKO LALIČIĆ sa porodicom

DANICA STANIŠIĆ 1448

Kćerke NATAŠA i MILANKA 1478

OGLASNO ODJELJENJE “POBJEDA” 020-202-455, 020-202-456

Oglasi i obavještenja

Subota, 31. jul 2021.

Dragi naš

TUŽNO SJEĆANJE 4. 8. 2021. navršava se pola godine od smrti naše majke

i

Voljeni naš

15 godina od smrti našeg oca

MILOŠE

JOVAN M. MILANOVIĆ DESANKE

29

MILENKA RACKOVIĆ

Prolaze dani, mjeseci i godine, a nijedan bez pomisli na vas.

Praznina i bol koje ste ostavili vašim odlaskom zauvijek će ostati u našim srcima. Falite za sve trenutke koje donosi život i koje smo trebali da dijelimo zajedno, umjesto što čuvamo bolne uspomene na vas.

Ljubav i zahvalnost koju osjećamo prema vama nemoguće je iskazati riječima. Neka vaše duše počivaju u miru, a mi ćemo vas čuvati od zaborava.

Porodica će 31. jula 2021. godine posjetiti njihovu vječnu kuću.

Prošlo je pola godine od tvog preranog odlaska, i to bez pozdrava.

Zar je to moralo biti tako, naša vječita dilema.

Svaki dan nam je kao vječnost, počinje i završava se sa tobom u našim mislima.

Počivaj u miru i neka ti naše suze i nedoumice ne remete tvoj vječni mir.

Hvala našoj rodbini i prijateljima što imaju za nas riječi podrške i utjehe da olakšaju našu bol i tugu.

Tvoja PORODICA

31. 7. 2003 – 31. 7. 2021.

Vrijeme ne donosi zaborav, već ljubav, sjećanje i ponos na Tebe.

Nedostaješ za sve trenutke koje donosi život i koje smo trebali da dijelimo zajedno. Počivaj u miru, a mi ćemo te pamtiti kroz najljepše uspomene.

Tvoji NAJMILIJI 1464 Voljeni moj

Vaši BOBO, MIRA i BILJA sa porodicama 1445

1453

Дана 31. јула је година од када није са нама наш драги и много вољени

Voljeni brate

TATA Volio bih da te se bar sjećam, da te ne zamišljam i da to ne boli iz godine u godinu sve više...

Tvoj LAZAR

JOVAN M. MILANOVIĆ

ДРАГУТИН – ДРАГО Блажов ВУКЧЕВИЋ

Кажу проћи ће... Мање бољет ће... Кажу!!! Али не пролази... Недостајеш много... Ужа породица ће посјетити Твоју вјечну кућу.

С љубављу и тугом,

Pola godine od kada si nas ostavio, pokušavamo da shvatimo da nijesi sa nama i da se naviknemo da živimo bez tebe.

Dani prolaze, a nijedan bez suza i sjećanja na tvoj vedri i nasmijani lik.

Neka te u tišini vječnog mira prati naša ljubav jača od zaborava.

Tvoje sestre: MILICA, LJUBICA i MARIJA

1465 Voljenom bratu

MILOŠU KRKELJIĆU Osamnaest godina tuge i bola za Tobom.

Nastavljaš da živiš zauvijek u mom srcu. Živim za dan ponovnog susreta sa Tobom, a do tada spavaj mi spokojno, moj brate Miloše.

1444

U vječnom bolu za Tobom

Prošlo je 6 mjeseci bez našeg brata

1466

Твоји: супруга НАДА, кћерка САНДРА, син ИГОР, зет МИЛАН, снаха КЛЕР, унучад ИВАНА, АНДРИЈА, МАРКО и МИЛА

sestra NATAŠA sa porodicom

Дана 31. јула 2021. године се навршава 40 дана од када је наш драги

JOVANA Najljepši si cvijet u bašti naših uspomena.

Do neba te vole i s ponosom čuvaju od zaborava tvoje sestre

1451 Dana 31. jula 2021. godine navršavaju se tri godine od smrti naše voljene

1488

MANJA i LELA

ЈОВАН Васов ЋЕТКОВИЋ 1931–2021. грађевински техничар у пензији

Dragom

MILKE Ilijine ČULJKOVIĆ Draga majko, Vrijeme neumitno prolazi i nosi sa sobom vječni neprebol. Zahvalni smo za ljubav i plemenitost koje si nam pružala i ponosni što smo te takvu imali.

Tvoji,

JOVANU Ne prođe nijedan dan, moj „Mali Kume“, da teško ne uzdahnem za tvojim neproživljenim životom, da ne zaplačem zbog velike tuge u kojoj ostavi tvoje dobre roditelje.

NEBOJŠA, NATAŠA i SINIŠA

Kuma VJERA

преминуо у Господу. Овим путем изражавамо неизмјерну захвалност Вукајлу Цековићу и његовој породици на дугогодишњој комшијској, а братској бризи и помоћи, мед. тех. Николи Радосавовићу на стручној, а надасве хуманој њези нашег Јована, геронтодомаћици Весни Влаховић, као и на свим изразима саучешћа. Парастос ће се, у присуству уже породице, одржати у Цркви Св. Ђорђа у Берима у 9 часова. Ожалошћени: синови БРАНКО и ДЕЈАН са супругом ЗЕЊОМ и дјецом СНЕЖАНОМ, МИРКОМ и ДАФНЕ -ВАСИЛИЈОМ, братанићи МИРОСЛАВ и НЕБОЈША, братаничне ОЛГА ПРЕНТИЋ и НАТАША ШАМАНИЋ, снахе ДЕСАНКА и ЉИЉАНА и остала породица

1450

1469

1446

Četrdeset je bolnih dana od smrti naše voljene

Dragi naš

Dragi naš

JOVANE

VJERE RAIČKOVIĆ rođ. Đurišić Uvijek velika u svom bolu i tiha u svojoj patnji, nalazila si toplu riječ za svakog, vjerom i optimizmom prkosila životnim iskušenjima.

Nedostaješ...

S ljubavlju i poštovanjem, 1463

Tvoji: LJILJA, LANA, OLJA i GORAN ĐURIŠIĆ

Šest tužnih mjeseci je prošlo od kada si nas prerano napustio i ostavio ogroman bol i prazninu.

Tuguje za tobom,

JOVANE Surova je istina da više nijesi među nama.

U mislima si tu i tako će biti zauvijek.

Tetka ZDENKA sa porodicom

Tetka MIRJANA sa porodicom 1452

1455

30 Oglasi i obavještenja Dvije godine od kada nije sa nama naš suprug, otac i đed

Subota, 31. jul 2021.

Dragom

MILOŠ KAŽIĆ Uspomene i sjećanje na tebe zauvijek ostaju.

Laka ti bila zemlja u kojoj počivaš.

Vole te tvoje: BELA, IVANA, MARINA i DIJANA

MILU OSTOJIĆU

1442 Dvije godine od odlaska voljenog tate i dede

Prošlo je pola godine od kako nisi sa nama, ali uspomene na tvoju dobrotu, plemenitost i nezaboravni humor, nikad nećemo zaboraviti.

Bila je čast imati te za kolegu i saradnika.

MILOŠA KAŽIĆA Poljane nebeske mira i spokoja su tvoj dom!

Nedostaješ nam!

Godina dana je od smrti našeg voljenog

Tvoje: MARINA i LJUBICA

KOLEGE IZ UPRAVE ZA SAOBRAĆAJ 1443 Našem

SPASOJA S. VUJOVIĆA Vrijeme prolazi ali bol i tuga nikada.

Vječno ćemo te čuvati od zaborava.

SPASOJE Simov VUJOVIĆ Dragi naš Spale, prošla je godina od kada nijesi sa nama.

Nedostaješ nam i teško se mirimo sa tim da više nijesi tu.

Tvoja nesvakidašnja dobrota i razumijevanje prema svemu i svakome daju nam za pravo da intuitivno vjerujemo i znamo da tvoja duša danas počiva u miru.

Hvala što si svojim djelima i vedrim duhom učinio da te se s ponosom i osmijehom na usnama sjećamo. Živjećeš zauvijek u našim srcima.

Počivaj u miru, Sedi naš.

U subotu 31. jula porodica će obilježiti godišnjicu izlaskom na groblje u Markovini.

1468

Tvoj brat BORO sa porodicom 1458

Četrdeset tužnih dana od smrti naše voljene

TVOJA PORODICA

1479

Dana 31. jula 2021. navršava se godina dana od smrti naše drage majke

DAČKE

KSENIJE – SENKE ĐUROVIĆ

Počivaj u miru, dušo naša!

Dana 31. jula 2021. godine navršava se 40 dana od smrti našeg dragog i voljenog supruga, oca, đeda, prađeda i svekra

1495

rođ. Mitrović

Stric MILOŠ i strina JELENA Uvijek si u našim mislima.

Navršava se dvadeset godina od smrti našeg dragog supruga, oca i đeda

Tvoji LELA i MLADEN 1456 Prošlo je godinu dana od smrti naše drage babe

BRANISLAVA – BANJA BELEVIĆA Dragi naš, ponosni, dostojanstveni stubu porodice – nedostaješ...

Praznina je neizmjerna...

A mi smo imali tu čast i sreću da budemo tvoji i ti naš.

Počivaj u miru, a ti ćeš, dok mi budemo postojali, biti dio nas.

SENKE

VIDAKA Božovog MILJENOVIĆA Tvoja PORODICA

Uvijek ćemo Te pamtiti i čuvati uspomenu na tebe.

1475

Vrijeme neumoljivo prolazi, a ti nam i dalje nedostaješ kao i prvog dana.

Volimo te i nosimo u našim srcima i dok smo živi ti ćeš živjeti sa nama i u nama.

KIKO, JELENA, NIKOLA 1457 Danas, 31. jula 2021. biće 25 godina od smrti

VELJKO Supruga RUŽA, sinovi MIODRAG i BOŽIDAR i ćerka MILEVA sa porodicama

Živiš u našim srcima.

Tvoj život sa nama bila je naša snaga, a tvoje ime velika čast.

U našim srcima i mislima ostaćeš zauvijek.

VUJO, VLADO, VUK i JELA 1474

VLADIMIRA Dušanovog BOŠKOVIĆA

1484

PORODICA 1454

Oglasi i obavještenja

Subota, 31. jul 2021.

Iv.br.442/21 Javni izvršitelj Mitar Mirović iz Ulcinja, Bulevar bratstva jedinstva bb, u pravnoj stvari izvršnog povjerioca Telenor DOO Podgorica, Rimski trg 4, protiv izvršnog dužnika Ljekperić Ismail iz Ulcinja, ul.Hafis Ali Ulqinaku bb, i Bar - Arbneš bb, radi naplate novčanog potraživanja, na osnovu vjerodostojne isprave - izvoda iz poslovnih knjiga, vr.sp.351,01 eura, dana 29.07.2021.godine

JAVNO OBJAVLJUJE Da se izvršni dužnik u roku od 3 dana obrati ovom izvršitelju kako bi se istom uručilo rješenje o izvršenju od 05.03.2021.god., predlog za izvršenje i prilozi.

Ukoliko se izvršni dužnik ne javi ovom izvršitelju u ostavljenom roku, smatraće se da mu je ovim objavljivanjem izvršeno uredno dostavljanje gore navedenog pismena, te će isti snositi negativne posljedice koje mogu nastati.

Dostavljanje se smatra izvršenim nakon isteka roka od 8 dana od dana isticanja pismena na oglasnoj tabli suda, ukoliko je prethodno izvršeno objavljivanje u dnevnom štampanom mediju, shodno čl.45 ZIO. Ulcinj, 29.07.2021.godine

JAVNI IZVRŠITELJ Mitar Mirović

31

Dnevni list Elektronska pošta: desk@pobjeda.me

Direktor i glavni i odgovorni urednik:

DRAŠKO ĐURANOVIĆ Naziv osnivača: Društvo sa ograničenom odgovornošću za proizvodnju, promet i usluge, export-import ,,Nova Pobjeda“ - Podgorica Sjedište osnivača: 19. decembar br. 5 5PIB:03022480

Zamjenica izvršnog direktora: MILENA GOLUBOVIĆ

Direktorica marketinga: Iv.br.545/21 Javni izvršitelj Mitar Mirović iz Ulcinja, Bulevar bratstva jedinstva bb, u pravnoj stvari izvršnog povjerioca Telenor DOO Podgorica, Rimski trg 4, protiv izvršnog dužnika Gorana Petrit iz Ulcinja, ul.Ali Riza Ulqinaku br.23, radi naplate novčanog potraživanja, na osnovu vjerodostojne isprave - izvoda iz poslovnih knjiga, vr.sp.383,42 eura, dana 29.07.2021. godine

ŽELJKA RADULOVIĆ REDAKCIJSKI KOLEGIJUM

Zamjenica glavnog i odgovornog urednika

JAVNO OBJAVLJUJE

RADMILA USKOKOVIĆIVANOVIĆ

Da se izvršni dužnik u roku od 3 dana obrati ovom izvršitelju kako bi se istom uručilo rješenje o izvršenju od 05.03.2021.god., predlog za izvršenje i prilozi.

Ukoliko se izvršni dužnik ne javi ovom izvršitelju u ostavljenom roku, smatraće se da mu je ovim objavljivanjem izvršeno uredno dostavljanje gore navedenog pismena, te će isti snositi negativne posljedice koje mogu nastati.

Dostavljanje se smatra izvršenim nakon isteka roka od 8 dana od dana isticanja pismena na oglasnoj tabli suda, ukoliko je prethodno izvršeno objavljivanje u dnevnom štampanom mediju, shodno čl.45 ZIO.

Pomoćnici glavnog i odgovornog urednika

Ulcinj, 29.07.2021.godine

JAVNI IZVRŠITELJ Mitar Mirović

Iv.br.1272/21 Javni izvršitelj Mitar Mirović iz Ulcinja, Bulevar bratstva jedinstva bb, u pravnoj stvari izvršnog povjerioca Telenor DOO Podgorica, Rimski trg 4, protiv izvršnog dužnika Musina Sabina iz Ulcinja, Meraja 23, radi naplate novčanog potraživanja, na osnovu vjerodostojne isprave - izvoda iz poslovnih knjiga, vr.sp.273,68 eura, dana 29.07.2021.godine

JAVNO OBJAVLJUJE Da se izvršni dužnik u roku od 3 dana obrati ovom izvršitelju kako bi se istom uručilo rješenje o izvršenju od 17.05.2021.god., predlog za izvršenje i prilozi.

Ukoliko se izvršni dužnik ne javi ovom izvršitelju u ostavljenom roku, smatraće se da mu je ovim objavljivanjem izvršeno uredno dostavljanje gore navedenog pismena, te će isti snositi negativne posljedice koje mogu nastati.

Dostavljanje se smatra izvršenim nakon isteka roka od 8 dana od dana isticanja pismena na oglasnoj tabli suda, ukoliko je prethodno izvršeno objavljivanje u dnevnom štampanom mediju, shodno čl.45 ZIO. Ulcinj, 29.07.2021.godine

JAVNI IZVRŠITELJ Mitar Mirović

I.br.1872/21 Javni izvršitelj Mitar Mirović iz Ulcinja, Bulevar bratstva jedinstva bb, u pravnoj stvari izvršnog povjerioca HOLDCO EAST DOO Podgorica, Cetinjska br.11 (pravni sledbenik Heta Asset Resolution DOO Podgorica), koga zastupa Vanja Mugoša, advokat iz Podgorice, ul.Slobode br.16, protiv izvršnih dužnika Nazire Kraja, Nurije Kraja, Rejhana Kraja i Mldb.Esma Kraja, svi iz Ulcinja, Pistula, radi naplate novčanog potraživanja, na osnovu izvršne isprave-presude Osnovnog suda u Ulcinju P. br.107/20 od 15.06.2020.god., dana 29.07.2021.godine

JAVNO OBJAVLJUJE

Da se izvršni dužnik Nurija Kraja u roku od 3 dana obrati ovom izvršitelju kako bi se istoj uručilo rješenje o utvrđivanju vrijednosti od 07.06.2021. god.

Ukoliko se izvršni dužnik ne javi ovom izvršitelju u ostavljenom roku, smatraće se da mu je ovim objavljivanjem izvršeno uredno dostavljanje gore navedenog pismena, te će isti snositi negativne posljedice koje mogu nastati.

Dostavljanje se smatra izvršenim nakon isteka roka od 8 dana od dana isticanja pismena na oglasnoj tabli suda, ukoliko je prethodno izvršeno objavljivanje u dnevnom štampanom mediju, shodno čl.45 ZIO. Ulcinj, 29.07.2021.godine

JAVNI IZVRŠITELJ Mitar Mirović

NENAD ZEČEVIĆ (politika) JADRANKA RABRENOVIĆ (ekonomija) JELENA MARTINOVIĆ (društvo) MARIJA JOVIĆEVIĆ (nedjeljno izdanje)

Urednici JOVAN NIKITOVIĆ (kultura) MARIJA ŽIŽIĆ (crna hronika) DRAGICA ŠAKOVIĆ (Crnom Gorom) NIKOLA SEKULIĆ (hronika Podgorice) JOVAN TERZIĆ (Arena) SLOBODAN ČUKIĆ (feljton i arhiv) VUKMAN IVANOVIĆ (dizajn) DRAGAN MIJATOVIĆ (fotografija) LOGOTIP POBJEDE Miloš Milošević i Nikola Latković (2019), inspiracija Anton Lukateli (1944) PORTAL POBJEDE

Urednica JOVANA ĐURIŠIĆ

Zamjenik BORISLAV VIŠNJIĆ OBJEKTIV

Urednica MARIJA IVANOVIĆ -NIKIČEVIĆ KULT

Poslovna oznaka I.br.890-1/2019 JAVNI IZVRŠITELJ Aleksandar Bošković iz Podgorice, Vasa Raičkovića 4B, u predmetu izvršenja po predlogu izvršnog povjerioca “Prva banka Crne Gore, osnovana 1901. godine” AD Podgorica, koju zastupa Dragoljub Đukanović, adv. iz Podgorice, protiv izvršnog dužnika Kaluđerović Goran, Ul. Steva Boljevića br.90, dana 30.07.2021.godine, shodno čl.45 ZIO, donio je

ODLUKU O DOSTAVLJANJU JAVNIM OBJAVLJIVANJEM Izvršnom dužniku Kaluđerović Goranu vrši se dostavljanje Rješenja o utvrđivanju tržišne vrijednosti nepokretnosti od 15.04.2021.godine, isticanjem na oglasnoj tabli Osnovnog suda u Podgorici i objavljivanjem u dnevnom štampanom mediju koji izlazi na cijeloj teritoriji Crne Gore.

S tim u vezi potrebno je da izvršni dužnik u roku od tri dana obrati ovom javnom izvršitelju radi preduzimanja pismena, u suprotnom dostavljanje se vrši javnim objavljivanjem u dnevnom štampanom mediju.

Ovakav način dostavljanja smatra se uredim dostavom i negativne posledice koje mogu nastati snosiće izvršni dužnik.

Dostavljanje se smatra izvršenim nakon isteka roka od osam dana od dana isticanja pismena na oglasnoj tabli suda, ukoliko je prethodno izvršeno objavljivanje u dnevnom štampanom mediju.

JAVNI IZVRŠITELJ Aleksandar Bošković

Urednica TANJA PAVIĆEVIĆ TELEFON: 020/409-520 - redakcija 020/409-536 - marketing 020/202-455 - oglasno Vlasnička struktura osnivača medija ,,Media NEA” d.o.o. Podgorica -100 odsto Tiraž: 3.150 Adresa sjedišta medija: Ulica 19.decembra broj 5, Podgorica PIB 02842777 Broj žiro računa: 560-822-77 Universal Capital Bank

32

Marketing

Subota, 31. jul 2021.

31. јул 2021. | година II | број 74

ПРЕВАРАНТИ УМИЈЕЋЕ ПРЕЖИВЉАВАЊА

ПРОДАЈА ПОЛИТИКЕ

ГОСТИОНИЦА НА ЦЕТИЊУ

ЖИВКО АНДРИЈАШЕВИЋ

К

ISSN 2704-5226

ада бисмо писали есеј о преварантима у историји Црне Горе, не би било сасвим тачно ако бисмо њихову превару сматрали за један облик делинквенције. Превара јесте циљна употреба лажи зарад стицања неке користи, али не мора увијек бити на нечију штету. У сиромашним друштвима она може бити основа за дјелатност која омогућава преживљавање, исто као што је у неслободним друштвима превара образац понашања који помаже опстанку. Историчари такво понашање зову мимикријом. Мимикрија је, примјера ради, када православно становништво у неким дјеловима Османског царства почне да носи фес или дјелове одјеће муслиманског становништва, не би ли дало доказа о свом државном патриотизму. Дакле, и то је једна врста преваре, која преваранте не сврстава обавезно у прекршиоце норми. И стварање идеалне слике о себи или нечему што вам припада, једна је врста преваре. Ако хоћете да нађете неки примјер такве преваре у историји Црне Горе, онда читајте записе странаца који су у XIX вијеку овдје боравили. Овим препотентним људима, који су дошли с намјером да опишу ,,живот дивљака“, Црногорци су, за тих неколико

Из путописа Црна Гора какву смо је ми виђели (Атол Мејхју, Scribner's Monthly – Њујорк, 1880. | графике: Дик Вудвил)

ЦРНОГОРЦИ СУ ОД ПОЛИТИКЕ И ПОЛИТИЧКОГ МИТА НАПРАВИЛИ ПРОИЗВОДНУ ДЈЕЛАТНОСТ, КОЈОМ БЕЗ ВЕЛИКОГ НАПОРА МОГУ РЈЕШАВАТИ ЕГЗИСТЕНЦИЈАЛНА ПИТАЊА. ЗАТО СЕ У ЦРНОЈ ГОРИ ПОЛИТИКА И ВОДИ СА ТОЛИКО СТРАСТИ И ЗАТО СЕ ЉУДИ У ПОЛИТИЦИ ТОЛИКО ЖРТВУЈУ сати боравка у њиховој кући, одиграли представу која се зове – ,,наша идеална породица“. Странце смо преварили одмах, а себе нешто касније, јер смо повјеровали (или смо пожељели да вјерујемо) да су наше породице уистину такве. Странци су, сви одреда, писали о царском положају мушкарца, ропском положају жене, хармоничним породичним односима, солидарности, беспорочности... Поготово је лажна прича о ропском положају жене и мушкој саможивости као њеном узроку. Странац није гледао Црногорца како се мучи док оре и читавог дана гура плуг као во, нити када сјекиром бере и сијече тридесет метара дрва, али јесте жену како беспоговорно слуша мушкарца и носи на леђима неки товар. Природа је и мушкарце и жене овдје учинила мученицима, само што је странац то видио као мушку тиранију, јер су му чланови обитељи извели представу која их представља као заједницу у којој се поштује ауторитет главе породице. Зар неко стварно вјерује да у XIX вијеку није било мушкараца без ауторитета и породица гдје је жена паметнија и до-

минантнија од мужа? Наравно да је било, само смо се служили преваром када смо пред туђим очима. Уосталом, и данас је уобичајено да се породица у најпожељнијем свјетлу представља гостима, иако се прије њиховог доласка можда закрви као Букумирци. Овим хоћу рећи да има превараната који су више поштоваоци друштвених конвенција него делинквенти. У сиромашним земљама, а таква је и Црна Гора, превара може бити и један од начина преживљавања, односно сналажења у неповољним околностима. Заиста је потребно велико умијеће да преживите у земљи гдје храна којом располажете може трајати шест до осам мјесеци. Није то само случај у Црној Гори, већ и у готово свим рубним земљама на Медитерану, гдје једнако царује сточарство и сиромаштво. Када сточари донесу производе у градове да их замијене за жито, они се морају извјештити у оној врсти преваре која се зове трговина, јер ће иначе за свој производ добити мање него вриједи. Овакво је надгорњавање трајало вјековима. Иако су генерализације углавном увод у погре-

шку, ипак ћу рећи да није случајно што су Његуши вјештији у трговини од Цуца или Бањана. Сваког дана су учили школу у Котору. Не би ни Херцеговци обију вјера били то што јесу да није било Мостара и Дубровника. Затим према овом обрасцу анализирајте Грке, Левантинце или Дубровчане, па ћете лако објаснити неке њихове вјештине и њихово преживљавање. Дубровчани су још, будући да су имали државу, своју трговину учинили дијелом дипломатије, па су вјековима трајали и господовали без великог умарања. Тако је њихово ,,сналажење“, на које су били приморани због сваковрсне оскудице, еволуирало у нови облик егзистенцијалне дјалатности. И Црногорци су, као становници сиромашне земље, морали пронаћи нешто чиме ће трговати и тако поправити тешке околности у којима су живјели. У једном периоду било је то ,,ратничко привређивање“, које су морали напустити, да би се затим почели бавити продајом онога чега нема. Што је продаја онога чега нема? То је продаја политичког мита о Црногорцима као о ,,осветницима Косова“ и носиоцима борбе за ослобођење и уједињење српства. Иза ових великих ријечи крила се борба за припајање околног плодног земљишта и давање разлога Русији, а повремено и Србији, да шаљу новац у Црну Гору. Једноставно,

Црна Гора је своју прокламовану политичку мисију претворила у робу, од које је више од двије стотине година живјела и преживљавала. Будући да није имала што друго да продаје, Црна Гора је измислила један политички производ, и затим га продавала на рате. Она је, дакле, продавала оно чега нема и чега никада није ни било. Сада постаје јасно колико је црногорска превара супериорнија од дубровачке. Дубровчани чак изгледају наивно, јер су ипак продавали нешто што се може мјерити кантаром. А Црногорци су продавали само празне ријечи, којима су убиједили себе и читав свијет да земља од стотињак хиљада људи, која не може произвести ни кромпира за годину дана, може обновити царство. У томе је и објашњење због чега се у Бачкој, Шумадији, Подрињу... не нариче за Косовом и пропалим царством, док се у Црној Гори сваког дана гуслало и тобоже туговало. Јасно је да су Црногорци од политике и политичког мита направили производну дјелатност, којом без великог напора могу рјешавати егзистенцијална питања. Зато се у Црној Гори политика и води са толико страсти и зато се људи у политици толико жртвују. За мене је ова црногорска продаја политичког мита највеличанственија и најгосподственија превара у историји Балкана. Браво за оног коме је ова идеја пала на памет. Генијално. 

2

31. јул 2021.

ГРАЂАНСКО ДРУШТВО И ЊЕГОВИ (НЕ)ПРИЈАТЕЉИ

regenprojects.com

У МРЕЖАМА СИМУЛАКРУМА AЛЕКСАНДРА БОСНИЋ-ЂУРИЋ

У

хумано организованим друштвима, а то су углавном она која зовемо плуралистичким или отвореним, владање или освајање власти помоћу смишљених превара, које у основи поништавају могућност сваког правичног поретка у будућности (без обзира о ком временском исјечку је ријеч), сматра се најнедостојнијим обликом политичког дјеловања. Јер, грађани хумано организованих друштава имају извјесну препознатљиву, стечену подешеност, за базично разликовање истине од лажи, понижавања од достојанства, јефтиног политикантског утилитаризма с претензијама ка тиранији и једноумљу од аутентичних демократских процеса. У нама познатим, мање хуманим верзијама, два најефикаснија механизма затварања друштава и култура су симулација, као продуковање нове реалности или сврсисходне слике свијета и манипулација овако продукованом стварношћу са циљем конституисања (владајућем идеолошком корпусу подешених) колективних али и индивидуалних идентитета. Тип овако прописаног „пожељног“ идентитета увијек је компатибилан креираној новој реално-

ПОХОД

Данијел Рихтер, 2011.

сти, као стварносном оквиру који је носећи за преовлађујућу идеолошку праксу. Управо ова двострука усаглашеност и подешеност идеолошког конструкта и нове реалности, и нове реалности и њених протагониста - субјеката, указује се као (можда не увијек и не сасвим довољан, али сва-

како неопходан) механизам конзервирања пожељног друштвеног модела и одржавања његове идеолошке виталности, али и његове непромијењености, што је крајња сврха сваког затвореног друштва. У овом контексту није претјерана констатација да свако затворено друштво има сво-

ју јасну и дефинисану и чврсто конструисану „дефиницију стварности“. Конструкција нове друштвене реалности заснована на репресивним идеолошким конструктима нужно је заснована и на принципу и пракси симулације, као продуковања „новог смисла“ или садржаја

ПРОЦЕС ТВОРЕЊА МРЕЖЕ СИМУЛАКРУМА СЕ, ПО СВЕМУ СУДЕЋИ, НЕ ДЕШАВА ПРЕКО НОЋИ. У ЊЕМУ СУ УВИЈЕК АНГАЖОВАНЕ НАЈМАЊЕ ДВИЈЕ СТРАНЕ – ОНА КОЈА СИМУЛАЦИЈОМ ПОРЕТКА, ЦИЉЕВА, НАМЈЕРА И ШАНСИ ПРАГМАТИЧНО ОБМАЊУЈЕ И ВАРА И ОНА ДРУГА, КОЈА ПРИХВАТА НЕ ПИТАЈУЋИ СЕ. ОНА КОЈА СЕ ПОКОРАВА БЕЗ ПОБУНЕ. ОНА КОЈА ТРПИ БЕЗ ОТПОРА. ОНА КОЈА ЈЕ УВИЈЕК И ИСТОВРЕМЕНО УЛОВ, ЖРТВА И ПОСМАТРАЧ

који је увијек подређен својој функцији тј. својој примарној мисији. У том смислу, према Ђуру Шушњићу, упутно је успостављање дистинкције између гносеолошког и социјално-психолошког критеријума вредновања идеја. У затвореним друштвима, успостављеним на темељима репресивних идеологија, гносеолошки критеријум губи сваки значај и смисао, примаран је и једино прихватљив социјално психолошки.

ЗАЈЕДНИЧКЕ НЕДОУМИЦЕ

„ТРАНСПАРЕНТНА“ ОБМАНА П

рема поузданим рјечницима у основи ријечи пријевара, преварити и преварант стоји стари индоевропски етимологон вар који је разазнатљив и у њемачком и у славенским језицима. Скоков Етимолошки рјечник упућује на вар, који се од 16. стољећа користи на јадранској обали у значењу: пажња, помња, опрез. И у вези је са синонимним ријечима обмана, обмањивач које значењем најприје наликују ријечима варка, варалица. Овисно о контексту, упућују на лаж, заблуду, тлапњу. Потоња, у хрватскоме значи уобразиља. Варка, варљив, пријеваран, синонимне су са ријечима привид, непоузданост, фантазија или чак халуцинација. У рјечнику медицине синтагма обмана ћутила упозорава на слабост или озбиљно оштећење перцепције. Иво Андрић на једном мјесту каже како „Живети значи слагати варку на варку“. Чини то сигурношћу источног мудраца. Своје је дјело посветио књижевном обликовању људске природе у најразличитијим видовима њеног постојања. Чудаци, лашци, кријумчари, кривотворитељи, преваранти, причалице, фанатици, јунаци и јунакиње, антијунаци и антијунакиње, галерија ликова који израњању из повијесних кроника у сувременост, својим фатумом као нека живописна привиђења или утваре што дочаравају наизглед удаљену а тако ствар-

ну, тако збиљску људску природу. Без обзира на сталеж, образовање, спол или доб, готово у правилу протагонисти његових проза робови су својих заблуда и заточници својих земана и вилајета. Оно што би било корисно у нашем времену јест бити довољно осјетљив, сензибилизиран како се то сад каже, стога и одгојем припремљен за пријевару и преваранте, за варке и причине, за обмањиваче који нас сналазе у многим аспектима живота: најприје у дневној политици, у администрацији, у законима, у службама које производе оглашавања свих врста. Дизајнирани огласи за калодонт или изборни плакат, рекламе којима се својата заједнички информативни или урбани простор, све је у неком дубоком смислу манипулирано и инструментализирано обавијестима које наводно не обавезују али вам краду пажњу, вријеме и стрпљење… Француски филозоф енциклопедист Ж. Ж. Русо говорио је овако: „Постојати за нас значи осјећати. У извјесном погледу, идеје су осјећања, а осјећања, опет идеје. Наше осјећање неоспорно претходи нашем поимању, и ми смо имали осјећања и прије идеја“. У простору политике свједоци смо трајних изневјеравања осјећања и идеја у пријеваре и заблуде. Тко је од изабраних политичара испунио обећања а да није изневјерио или прекр-

шио „задану“ изборну ријеч? Лукавством и препреденошћу који су им својствени они нас тако „транспарентно“ обмањују. И рекло би се народним језиком, тако бесрамно лажу из дана у дан, из сата у сат. У томе их слиједе и тзв. медији који понављају, прерађују или дорађују евидентне, бјелодане, оче-

видне неистине претварајући баласт, вишак информативнога смећа у електроничке „бале“ које круже као сувремена друга куга, као вирусна инфекција куглом земаљском. Пјесник и владика с којим се Црногорци тако радо поистовјећују, Владика Раде, каже у једном свом писму:

„Они су то свагда сматрали за неку слабост с моје стране, премда су се свог преварнога мњења често сјећали.“ И даље: „На њих немој пријеваром бешчовјечно ударити.“ Из књижевног рада првог принца црногорске романтичарске поезије посуђује се најприје да ПРИВАТНА АРХИВА

ЛИДИЈА ВУКЧЕВИЋ

У ПРОСТОРУ ПОЛИТИКЕ СВЈЕДОЦИ СМО ТРАЈНИХ ИЗНЕВЈЕРАВАЊА ОСЈЕЋАЊА И ИДЕЈА У ПРИЈЕВАРЕ И ЗАБЛУДЕ. ТКО ЈЕ ОД ИЗАБРАНИХ ПОЛИТИЧАРА ИСПУНИО ОБЕЋАЊА А ДА НИЈЕ ИЗНЕВЈЕРИО ИЛИ ПРЕКРШИО „ЗАДАНУ“ ИЗБОРНУ РИЈЕЧ?

СЈЕНКЕ

Лидија Вукчевић

3

31. јул 2021.

НЕШТО, КОБАЈАГИ ЖЕНСКИ

У контексту проблема вредновања идеја неопходно је подвући разлику између истине и смисла. „Један исказ (или систем исказа)“, напомиње Шушњић, „има смисао без обзира на то да ли је (научно) истинит или неистинит. Лаж није истина, али лаж има смисла, јер да га нема, људи се не би служили лажима“. У историји, неистините идеје су одиграле можда чак и значајнију улогу од истинитих, будући да су оне по правилу ефектније и пријемчивије јер повлађују таштинама и одговарају надама што је, у извјесном смислу, гарант њихове увјерљивости. Међутим, неистинито се не би требало про-

би се показало како се чврсто стоји на традицији епске рјечитости, а и да би се, то није тајна, њиме политизирало у новом вијеку више него икада до сада. Навест ћу стога нешто што би требали „интерпрети“ имати на уму прије него почну озбиљно студирати националног барда. Он на једном другом мјесту у својој преписци каже овако: „Највише му штети његова несмислена поезија која му памећу окреће и лажнијема га преварама засљепљује.“ Управо тако, несмислена поезија, реторика низашто, царевање сувишности, сјенке и варке, чине наше друштвене обзоре тако пријеварнима, необзирнима, неточнима. И стога, поновно постављам ова питања која сам поставила још почетком новог стољећа у есеју Мит који је у позадини стварности. Преносим без икаквих измјена закључни дио: „Зашто владају вазда регресивни типови? Зашто ово није грађанска него национална држава, у својој конституционалној надмености? Је ли држава одвојена од цркве, и ако јест, зашто функционира као клерикална антиутопија? Зашто се митологизира тзв. слободно новинарство, кад сви знамо да је то обична флоскула? Што уопће значи слободно новинарство, и с које стране се то чита? Зашто је наша држава десничарска у управној пропорцији с множењем тзв. слободних друштава? Зашто се ова друштва зову отворена кад су затворена? Тко од нас није свјестан да је тзв. америчка демокрација само пријевара за милитантну политику свјетског полицајца којем нитко не може нити смије одољети?

глашавати бесмисленим, тј. један истинит исказ мора имати смисла, док смислен исказ не мора бити истинит. Идеолошко продуковање и задавање смисла, парадоксално, има интегративну социјалну функцију, будући усмјерено на остварење свог примарног циља – формирања, обликовања и конзервирања јединственог јавног мњења. Идеолошке манипулације најчешће и јесу најинтензивније у друштвима у којима је, усљед кризних периода, јавност разједињена тј. означена тензијама унутар друштвених група и њихових дивергентних националних, политичких и идеолошких ставова. У овом контексту, социјално психолошки инжењеринг друштвене групе која је у фази успона и раста (или је већ на власти) усмјерен је искључиво на вјештачко креирање јавности јединственог става као на неопходан услов устоличавања пожељног идеолошког модела. Симулација, писао је Бодријар, непрестано поставља питање разлике између „истинитог“ и „лажног“, „стварног“ и „имагинарног“. Међутим, процес творења мреже симулакрума се, по свему судећи, не дешава преко ноћи. У њему су увијек ангажоване најмање двије стране – она која симулацијом поретка, циљева, намјера и шанси прагматично обмањује и вара и она друга, која прихвата не питајући се. Она која се покорава без побуне. Она која трпи без отпора. Она која је увијек и истовремено улов, жртва и посматрач. У свој парадоксално монолитној разноликости својих обличја. 

Зашто се не стидимо? Зашто се не стиде и сви други? И уосталом, зашто не кажемо: НЕ. Не оно титовско НЕ, јер је он њиме млатарао четири десетљећа а иновјерцима пунио голооточке и ине затворе, него обично људско интимно не, више нема толеранције за диктаторе у униформама демократа. Можемо ли објаснити неокласицистичку митологију која промовира ждрање и злостављање властите дјеце? Јесмо ли ми дјеца Медеје-повијести? Зашто псеудовриједности подмећемо за вриједности? Зашто живимо лажно? Зашто смо прворазредне кукавице? Тко нам је попио памет и храброст? И, тко ће без скраћивања објавити овај текст?“ Овај сам текст без скраћивања објавила на пријелому стољећа најприје у часопису а онда и 2008. године у посебној књизи есеја у Загребу. Данас бих уз америчког полицајца додала и руског, турског, кинеског или арапског, но бојим се да би листа чекања била предугачка. И у нашим малим државама имамо довољно неприкривених диктатора и експлицитних превараната. Запажате ли како постоје битне подударности између двију средина, двију ситуација, двију политика, хрватске и црногорске? И штовише, нескромно мислим да би се ова иста питања могла поставити и у свим осталим ex-yu земљама, или ономе што је од њих остало. Ова иста питања, ове исте двојбе, овдје и тамо, тада и сада, након двадесет година, опет и поново. 

ЈУНЦИ НАШЕГ ДОБА ЈОВАНА МУГОША

Ово саображавање истине и садржаја искуствима и, прије свега, интересима и потребама идеолошке доминантне групе, омогућава и твори други, незаобилазни чинилац идеолошког чишћења и затварања друштва – манипулацију, као праксу засновану на чињеницама да истинитост понуђене идеје или садржаја није неопходан услов и гарант да ће идеја бити прихваћена и дистрибуирана и да најшири друштвени слојеви или маса којом се манипулише обично није свјесна разлика између истинитог и лажног, исконструисаног садржаја. Манипулација друштвеним групама (и индивидуама) је немогућа без претходне симулације стварности као својеврсне „употребе идеја“ са циљем продуковања и задавања смисла. Заједнички именитељ оба механизма је злоупотреба, односно релативизовање истине.

ОНОМЕ КО СВОЈИМ ОЧИМА ВИДИ СВЕ, НЕ МОЖЕШ НИКАКО ОБЈАСНИТИ ЗНАЧАЈ ФАРСКИХ ОСТРВА И ЉЕТЊУ СЕЗОНУ!

НАДА БУКИЛИЋ

...Ш

алета се затим мало нашалио и пажљиво шутнуо лопту, као да је шугава. Лопта није виђела ђе је гол. Ипак, то је забринуло противничку екипу, па, иако су били на нешто јачем тренингу него што је то уобичајено, збили су своје редове и одлучили да издрже до краја! Фудбалери „Торшавна“ са Фарских Острва знали су да само добром одбраном могу сачувати лабаву и незнатну предност од 4:0 у преосталих и дугих неколико минута. Наши фудбалери су, наравно, дали „све од себе“, ма дали су и „100 одсто“ од својих могућности, невиђене вјештине и борбености, због чега их, је ли, волимо и навијамо за њих. Али, пораз је био неминован. Тако је то у спорту, посебно у фудбалу, јер је лопта скроз округла. Чуј: Фарска Острва!? Не знам ни ђе је то? Вјероватно не знају ни фудбалери и управа „Будућности“. Мучити ту младост да путује тако далеко, изложити их понижењу играња са непознатима, и довести у опасност крхке кости њихових ногу и скелета, стварно је непојмљиво! Умјесто да момци играју на пољанама иза некадашњег „Радоја Дакића“ или неђе на Ћемовском пољу, као сви здрави, млади црногорски мушкарци, да потом дођу код маме на супицу, ми их послали на крај свијета!?! Па, ђе то има? Зато овај реванш-тренинг који се чека и нема значења – надајмо се само да ће „Будућност“ овог пута примити највише 3 гола. Јер, ни Острвљани појма немају ђе је Црна Гора, па неће моћи баш онако лако и од зезања тренирати. Вруће овђе! Да сам, којим случајем, Весна од Четири Столице, наравно да бих сада сишла са просвјетне, сјела на спортску столицу и прво наручила кађење стадиона под Горицом и светом водицом заштитила свлачионице и клупу управе нашег најбољег државног клуба. Ако ишта може помоћи, може то. (Додуше, како ја немам развијен државнички хумор, могуће је да бих, додатно, цио клуб суспендовала бар на годину.) Но, није се шалио само Шалета – на утакмици је било још десет

биранијех момака, а чињеница је да је нама све што је „најбоље на државном нивоу“ изабрано баш као тај жалосни фудбалски тим! Није се, дакле, шалио само Шалета – у овој држави се сви шале! Један од највећих мислилаца нашег доба, чувен и код нас и у Америци, а то значи у Београд, маштовити и непревазиђени Екрем Изолејшн (Аллах му дао сјај џенета!), лијепо је сублимирао ситуацију сљедећим закључком: „Нервоза, сјекирација, неспавање... Останемо рецимо до зоре, опет идемо, па не спавамо – два три сата само, а ради се то сваки дан, и ти пропадаш културно!“ Ал’ то тако виде само изабрани, тј. они који сједе искључиво на својој културној столици. Чим „пресиједаш“, зајебеш ствар, и отпутујеш у погрешном смјеру. Залуташ. Стигнеш и до Фарских Острва, ме ђе она била. Но, да се вратимо шали: ова наша, која и по Грегоријанском и по Јулијанском календару, траје од 2006, и трајаће још, донијела нам је много смијеха и животних радости. И само злонамјерни не виде колики напредак смо доживјели враћајући се својим коријенима, учећи заборављену историју свеколиког народа, присјећајући се подухвата великомученика и светитеља; не виде да смо бар 1,5 цм ближи Европи (Фарска Острва су, коначно, доказ докле смо европеизовани, под условом да су близу Европи; а ако нијесу, јер ја, баш као ни управа „Будућности“, не знам ђе су, онда смо, може бити постали и бјелосвјетски!), да наша „нова крила“ лете на све стране свијета, да нам из године у годину расте број туриста, да се парадајз никада није боље продавао...; не виде колико смо цркви подигли и приближили се богу, колико смо нових празника и обичаја увели, крстова из Мораче изронили, какве клетве и заклетве научили наизуст, како смо ђецу описменили па и она сама сада разликују ко је које вјере... Душице мале, миле! Не виде да смо имунизовани и реимунизовани, коначно – да смо измужени до посљедње капи млијека која је преостала у нашем сувом и каменитом вимену. Кад шала заврши, кад смијех утихне – ако се то уопште деси за наших живота, сагледаћемо што смо све својим смислом за хумор одбранили и изградили. Пребројаће се и завести под посебним

параграфима. Да знамо и ми и Америка и Београд! И биће изоловано у један или два фајла на рачунару неког новог Екрема. Толика су наша остварења. Рецимо: Црну Гору (то је држава за коју, пак, Фаршани појма немају ђе је, а није их ни брига!) често су вимена коштали амбициозни ђедови. Ново вријеме је донијело, како рекох, радости живота, па су им се сад придружиле и амбициозне бабе. Немам ништа против амбициозности, напротив (ево, ја нпр. имам амбицију да што прије завршим текст, да ме уредница не би цимнула још који пут, а нијесам баба), али знам да ће и од њихових амбиција у Екремовом фајлу остати забиљежено само то колико су зарађивале и какве су пензије својом амбицијом стекле. Ништа друго. Мало ли је, питаћете ви, духовити? Па, и није. Бар не овако љети, док сунце обасјава најљепшу земљу на свијету, дивне, чисте и ослобођене плаже, на које упорно снатре поносити камени пријестоли... Ух, не могу да се сјетим довољно смијешног наставка реченице... Зато су плаже и планине у оквиру мог минорног смисла за хумор, спојени заувијек једном анегдотом: неки стари Ровчанин, ратни инвалид, доживио је раних шездесетих (прошлог вијека) да за награду са планине оде на љетовање цијелих седам дана! Да први пут у животу види море. Опремио се старина долично за далеки пут, отишао и – вратио се други дан!?! Питали га: „Што то би, јадан не био? Што се одма’ врати?“ „Еее, што“, вели старац, „нијесам ту тугу мога’ гледат’! То је све гола сиротиња! Ја сам вам био најобученији чо’ек тамо!“ Таквоме, који је и плажу и море видио, не можеш никако објаснити процват туризма и појам „сезона“. Он је видио, својим очима је видио, да није цар го, него и сви други! Ајде му, онда, објасни ђе су Фарска Острва и од којег је значаја шала наших голих фудбалера!? *** Зато, од свег срца навијам за спортисте који су отпутовали у Токио. Они ће дати све од себе и десет пута више, јер својим очима видим одакле су, сироти, отишли на Олимпијаду. Ем сам најобученија у односу на сиротињу око мене, ем знам ђе је Токио. 

4

31. јул 2021.

СЛИКА СТВАРНОСТИ

ПРЕВАРА НАД ПРЕВАРАМА П

обједе, а не подјеле – тим је слоганом почела своју активност Демократска партија у Црној Гори. Слоган не значи ништа, али се при том сугерира бирачима да није ријеч о наводно негативном политичком организму, већ о безазленом и безопасном ђетету које прави тек прве кораке. Кад је слоган упалио и придобио одређени број бирача, ваљало га је касније промијенити, допунити и поново актуелизовати, а опет да не значи ништа. Тако је дошло до новог и старом сличног слогана „Мир је наша нација“. Као да је осталим политичким партијама немир, или могући грађански рат, идеал за дјеловање? Треба, заиста, признати да је политичка мимикрија Демократа, бар за неуке и релативно безазлене, опет упалила. Опет је ријеч о партији која бјежи од сваке познате идеологије, са ,,добро јутро“ на све четири стране и прањем руку од реалности: „Мир је наша нација“... Но, дође тренутак кад се са фолирањем не може наставити. Прогресивне партије траже неизоставну смјену Марка Ковачевића, тренутно градоначелника Никшића, познатог обожаваоца четништва, због његовог јавног негирања геноцида у Сребреници и још понеког знака вјерности четничкој идеологији и логици.

Што сад? И ако су Демократе, познато је нерадо, гласале за Резолуцију о геноциду у Сребреници, сад им се не исплати да се замјерају што Демократском фронту, што четницима лично, што Србији гласањем за смјену господина Марка. Осјећање дубоке гриже савјести према Србији јер су, иако невољно, гласали за Резолуцију о Сребреници, пробају да исправе бесмисленим захтјевом да се сличне резолуције установе у вези са нацистичким злочинима у Другом свјетском рату у Пиви и Велици. Због чега не траже резолуцију о херцегновској депортацији, о злочинима у Калуђерском Лазу или Буковици? Муке су на Демократама? Није шала дуго избјегавати свако изјашњавање о стварима идеолошке природе, и уз то за сваке изборе измишљати нове паролице сличне пионирској организацији из Титовог времена. Но, има једно поље у коме, бар за сада, Демократе чак и успјешно плове. Ријеч је о њиховом представљању себе као грађанске партије, малтене као стуба грађанског живота у Црној Гори? Ајде? Но, да видимо како су то Демократе грађанска партија? Нијесу ли, да пођемо од тога, били одушевљени учесници фашистоидних литија, непосредно прије поменутих побједоно-

novosti.rs

РАЈКО ЦЕРОВИЋ

ДА ЈЕДНА ПОЛИТИЧКА ПАРТИЈА УСПИЈЕВА ТОЛИКО ДУГО ДА УСПЈЕШНО ПРЕВЕДЕ ЖЕДНЕ ПРЕКО ВОДЕ И БИРАЧКО ТИЈЕЛО И ЦЈЕЛОКУПНУ ЈАВНОСТ, ДА УЗ ТО СВАКОДНЕВНО НАПРЕДУЈЕ И НАГОВЈЕШТАВА ЈОШ И БУДУЋИ УСПОН – МОГУЋЕ ЈЕ САМО У ЦРНОЈ ГОРИ

ГЛАСАЧ Горан Дивац

сних избора од 30. августа прошле године? Не дамо вам светиње? Коме то не дају? Нијесу ли одмах послије поменутих избора више него кидисали да исправе онај раније усвојени Закон о слободи вјероисповијести и тако, што прије, до краја цементирају јахаћи положај њима омиљене Српске православне цркве над државом Црном Гором? Није ли господин Бечић одржао више него срцепарателни говор на сахрани господина Амфилохија, узгред речено, највећег противника грађанског друштва у Црној Гори? О томе је изградњом лимене цркве на Румији Амфилохије оставио убједљи-

во свједочанство. Не захтијевају ли Демократе да премијер Кривокапић што прије потпише такозвани темељни уговор са Српском православном црквом, иако, по сопственом признању, појма немају што у том уговору пише? Не може ни једна партија која показује толики степен вјерности Српској православној цркви да буде грађанска. Ријеч је, да се не заваравамо, умјесто назива Демократска, о клерикалној српској странци. Грађански су ДПС, Социјалдемократска странка, Социјалдемократе, Либерална партија, или Ура, као једини дио садашње парламентар-

не већине. Ни у једној од њих нећете срести вјерност Српској православној цркви, као у редовима Демократа. Или су чланови побројаних грађанских странака присталице обновљене Црногорске православне цркве или атеисти.

Тешко је, заиста, бити у друштву грађанских странака, а обожавати окупациону цркву, разумије се друге државе, која нам је допловила на братским бајонетима 1918. године или узимати Амфилохија за моралну вертикалу. Готово сам сигуран да највећи дио Демократа мисли да су на челу класичне државе Црне Горе, у лицу Петра I или Петра II Петровића Његоша као митрополита били митрополити Српске православне цркве, којој је, узгред речено, врхунски патријарх у исто вријеме био султан!!! Демократе, и поред свега, подразумијевају да је СПЦ у Црној Гори стара осам вјекова? Погледајмо колико у Демократама има чланова из редова мањинских народа? Коначно, колико има и националних Црногораца? Много се друкчије хоће до грађанског карактера и статуса. Није суштина грађанског у халакању у литијама, или трчању да се све црногорске цркве и манастири што прије предају у власништво друге државе!? Бројне преваре бирачког тијела једноставно су до сада Демократама успијевале, чак до мјере да се господин Бечић све чешће помиње као будући предсједник Владе. Нека нам је угурли!!! 

ЦИЈЕНА РАСХОДА И ЛИЧНИХ ПРИХОДА

К

ада је уназад три деценије прослављана стогодишњица премијере ,,Балканска царица“ у Краљевском позоришту Зетски дом, хроничари црногорске културе нијесу пропустили прилику да подсјете на ријечи суверена Николе, који се глумцима и публици обратио ријечима: „Наша крв, наша јуначка крв, црпиће у науци и умјетности моћ да Црногорци буду још бољи јунаци“. Дакле, порука, кратка и посве јасна - новој сувереној држави признатој на Берлинском конгресу, потребни су јунаци који своју моћ црпе у науци и умјетности. Данас, након толико година од премијере ,,Балканске царице“, након још једног потврђивања самосталности црногорске државности (2006), Николин позив умјетницима из 1888. године звучи, истовремено, и патриотски и парадоксално. Хоћу да разумијем Николино доба, када се са ледине стварао позоришни ансамбл, када су глумци често играли представе у паузама скупштинских засиједања, јер су користили исту зграду. Није било неоубичајено да глумци морају на захтјев публике одмах одиграти репризу. Било је нормално да цијели ансамбл пође у рат. Трудим се да разумијем и стање деведесетих година, када још и нијесам закорачила у свијет глуме и позоришта, али се живо сјећам када су неки племеници из Куча блокирали Црногорско народно позориште тражећи да се не одржи пре-

ИЗНЕВЈЕРЕНА НАДАЊА ЗАШТО ЈЕ ОБНОВЉЕНА И ПРОЕВРОПСКА ЦРНА ГОРА ДОШЛА У ИНФЕРИОРНУ ПОЗИЦИЈУ БРАНИТЕЉА УНИВЕРЗАЛНИХ ВРИЈЕДНОСТИ? ИСКРЕН ОДГОВОР НА ОВО ПИТАЊЕ ЗАХТИЈЕВА И ПРИЗНАЊЕ ДА СМО НЕГДЈЕ ЖЕСТОКО ОМАНУЛИ, ПРИЈЕ СВЕГА У ОДАБИРУ ОНИХ КОЈИ СУ КОНЦИПИРАЛИ ДУХОВНОСТ САВРЕМЕНЕ ЦРНЕ ГОРЕ

мијера представе ,,Марко Миљанов“. Глумци су одиграли представу пред телевизијским камерама. Када су Кучи видјели Марка на екранима, схватили су да је то најбоља прича о војводи, икада. Али, ни данас се не могу помирити са тиме ко је аутор тог умјетничког дјела. Чак и ова прича може се правдати контекстом предреферендумске политичке манипулације или утицајем моћи превараната на поједине слојеве становништва. Оно чиме се данас морамо позабавити, можда се крије у искреном одговору на питање - зашто је обновљена и проевропска Црна Гора дошла у инфериорну позицију бранитеља универзалних вриједности. Искрен одговор на ово питање захтијева и признање да смо негдје жестоко оманули, прије свега у одабиру оних који су конципирали духовност савремене Црне Горе. Надања су изневјерена. Преварена. Стање у Црној Гори је поразно и палеолитско. Како одољети хистерији која међу људима прави подјеле, прогонитеље и поданике. Ал Паћино у ,,Куму“ тако интерпретира ријечи као кад ро-

дитељ милује дјецу. Али од тог ниског тона, високих фреквенција, пуцају главе и стакла у граду. Ал Паћино је негативац који се воли. Он је појам добре глуме. Он не вара публику.

Живимо сурови тренутак када се нови управници позоришта, умјесто на професију, позивају на политичаре. Новокомпоновани културни сој, умјетност искључиво виде као расход или

као могућ лични приход. Живимо вријеме у којем министарка културе оспорава све што је црногорско. Уморни смо од бивших државних редитеља и од нових експерата. Глумци су били свједоци побуна, револуција, хапшења, цензура, пожара, многих управника… Они су увијек учесници и свједоци времена. И превараната.  ДУШКО МИЉАНИЋ / ЦНП

ИВОНА ЧОВИЋ-ЈАЋИМОВИЋ

БАЛКАНСКА ЦАРИЦА Радмила Војводић

5

31. јул 2021.

У

временима смо у којима се, о свему и свакоме, све најгрђе може писати а још грђе десити. Тако је било и кад сам својевремено срочио, овај тада бесмислени, доље исписани текст, под горњим насловом. Написао сам реда ради, као напомену 2015. године да се Црној Гори ради о глави а у поводу 10. годишњице ,,малољетне“ Румије. То је било знано и кад је црква посађена 2005. али нам је власт на криво насађена. Никаква ефекта није било објавити ову забиљешку, чак ни као напомену властодршцима... да ће им тепање СПЦркви избити на нос. Тада и до тада се насиље над Црном Гором обнављало и настављало по традицији која је утемељена сто година раније; од погибељне побједе на Гласинцу и Мојковцу… а држава се понашала као да се од тога ништа није десило нити јој је било за наук. Гласинац нико и не спомиње а тамо су се Црногорци борили за спас Србије и изгинули једнако као на Мојковцу. (Ка многима, четворици из дома мога оца, нит гроба нит мрамора). Нијесу гинули само Црногорци ратници, него и њихове планине. Ловћен је тада пао за Србију, а сва Црна Гора пропала од ње. Задња је пала Румија 2005. Кад овај текст изађе, биће 16 година од пада Румије под туђу власт... и још је под окупацијом. Годину касније Црна Гора ће обновити независност а Румија ће до данас остати под зависност а да јој се нико примаћи не смије осим окупатор. Све се десило као дар-мар а можда

ТУ СМО…

БОГ СТАРИ! НИЈЕСУ ГИНУЛИ САМО ЦРНОГОРЦИ РАТНИЦИ, НЕГО И ЊИХОВЕ ПЛАНИНЕ. ЛОВЋЕН ЈЕ ТАДА ПАО ЗА СРБИЈУ, А СВА ЦРНА ГОРА ПРОПАЛА ОД ЊЕ. ЗАДЊА ЈЕ ПАЛА РУМИЈА 2005.

spc.rs

МИХАИЛО РАДОЈИЧИЋ ШОК

Постављање металне цркве на Румију хеликоптером 27. јун 2005.

је то био и војни удар, само што убитањама, то није нико умио нит смио да каже. А њима је удар пао ка дар с неба у виду цркве Свете Тројице... а тамо од тројице има само један... А Румија је била храм свих... И Црногораца и Муслимана и Хрвата и Албанаца. Како бог не заповиједа ни у једној заповијести, да тако буде... позва сам га у помоћ иако нама помоћи нема. Господе! Ако немаш мобилни од овог обраћања никакве вајде. А ако

га имаш, услиши моје смс исповијести! Румија постоји од настан’ свијета, али од ње је власт направила малољетника. Постоји само откад су подигли на њу богомољу од ластре. Од како је ушла у њихове посједе постала је гласачка кутија, Господе! Она је била врх свих вјера и нација а сад је подножје ове власти. Ни Десет твојих заповијести је не би могле спасити па таман да си их Мојсију предао на врх Румије. Ево да их заједно преслишамо:

Господе! Ако немаш мобилни од овог обраћања никакве вајде. А ако га имаш, услиши моје смс исповијести! Румија постоји од настан’ свијета, али од ње је власт направила малољетника. Постоји само откад су подигли на њу богомољу од ластре. Од како је ушла у њихове посједе постала је гласачка кутија, Господе! Она је била врх свих вјера и нација а сад је подножје ове власти. Ни Десет твојих заповијести је не би могле спасити па таман да си их Мојсију предао на врх Румије. Ево да их заједно преслишамо: 1. Ја сам Господ Бог твој; немој имати других Богова осим мене. СМС: Потврди ми смс-ом да си Господ бог и да све видиш.

2. Не прави себи идола нити каква лика; немој им се клањати нити им служити. СМС: Ми имамо анти(х)Риста и њему се власт клања и поклања све редом а Црну Гору му уклања с пута. Господе!

3. Не узимај узалуд имена Господа Бога свог. СМС: Нама је бог узео памет па нам ништа на памет не пада.

4. Сјећај се дана одмора да га светкујеш; шест дана ради и обави све послове, а седми дан је одмор Господу Богу твоме. СМС: Црна Гора је деценијама на одмору и не зачуди се ако је једнога дана затекнеш на умору.

5. Поштуј оца и матер своју, да ти добро буде и да дуго поживиш на земљи. СМС: Ми смо сирочад.

6. Не убиј. СМС: Нека ти приче. Бога смо убили у неке који нијесу наше вјере.

7. Не чини прељубе. СМС: Не, но ћеш ти.

8. Не укради. СМС: Господе! Ништа не остаде што о небу не виси.

9. Не ćедочи лажно на ближњега свога. СМС: Бог нам је ćедок да лажемо кад зинемо.

10. Не пожели ништа што је туђе. СМС: Ми смо туђи народ. Немамо ништа своје. Опрости нам Господе што не знамо чеговић смо. *** Пошто ја, грјешни раб божји, не разумијем добро Твоје заповијести помога сам се тумачењима. У једном се каже: *** За шта ће ти други богови, ако имаш Господа Бога свога? Чим имаш два бога, знај, један од њих је ђаво. СМС: Имамо га. Примила га је држава на врх Румије. *** Ти не можеш служити и Богу и ђаволу. СМС: Могу уз помоћ власти свакоме. *** Најцрњи је гријех, кад човјек обожава своје сопствено дјело, направу свога мозга и својих руку. Дивљи људи истешу себи бога од дрвета (или од гвожђа ка ми), па му се онда клањају и моле. СМС: Подивљали смо Господе, богом ти се кунем. У мрежу нас не можеш уфатит. Ово је зов дивљине. Европа ће нас примити само ако организује сафари.

P. S. А сад, Господе, одмори. Уморио си се од нас као да си сто година радио од зрака до мрака... И нека ти је бог на помоћ. 

У ЗЕМЉИ ЧУДА

И

„Примјери чојства и јунаштва“ су превара. Чим су преточени у анегдоту, или пошалицу коју сам чула више пута... да их има више, не би у наслову књиге били наведени као примјери. Превара је и да нигдје не постоји тако мала раздаљина између мора и планина као у Црној Гори, и да је такав потенцијал невиђен. Била сам на плажи у Лос Анђелесу, у кратким рукавима и познаници и колеге ми кажу како иду на скијање за викенд. Питам се гдје - Америка јесте велика, мислим ја, и одговоре - па ту... сат времена жичаром. Окренем главу и изнад града видим планинчину, којој сам заборавила име... јер сам увијек била морски тип. Додуше у Лос Анђелесу није у питању море него океан. И Јадран мени јесте најљепши, као и Ловћен и Дурмитор, ал опет је превара. Има ближе и са бољим путевима. Јер пут повезује, путем се стиже. Попут мостова који су инспирисали Ива Андрића, попут мостова које у ратовима прво сруше. Говорим о традиционалним ратовима. Превара је, мада физички нисмо грдни, и да смо најљепши на свијет. Озбиљна превара. Јер постоји и унутрашња љепота, која се постиже читањем, радом на себи, васпитањем... хигијеном. Крезуби, без навика, са љутим погледом и чомргама, не можемо бити лијепи. Превара је и да поштујемо жене. Оне нам дођу као комад намјештаја, добар је док се зна ђе му је мјесто. Превара је и да не љубимо ланце. Много волимо ланце...

ВЕЛИКА ИГРА НИЈЕ ПРЕВАРА ДА СМО У 21. ВИЈЕКУ. ТО ГОВОРИ БИЛО КОЈИ КАЛЕНДАР, И НА МОБИЛНОМ И ОНАЈ СТАРИНСКИ НА ЗИДУ. И НИЈЕ ПРЕВАРА ДА СЕ НАКОН ДУГОГ МРАКА ПОСЛОЖЕ СТВАРИ НА БОЉЕ. И, ТАКОЂЕ, НИЈЕ ПРЕВАРА, МАДА МИ СМЕТА ШТО ЗВУЧИМ КАО БАБА, ДА ЈА ТО МОЖДА НЕЋУ ДОЖИВЈЕТИ, АЛИ ВАЖНО ЈЕ ДА ЋЕ ГА БИТИ

Pawel Kuczynski / behance.net

МАРИЈА ПЕРОВИЋ

И могу да набрајам од данас до сјутра. Али све набројано постоји свуда на свијету. У свакој тачки земаљске кугле, да ја мислим да је кугла, коју је макар на тренутак дотакла нека цивилизација. А нас су дотицале

многе. Као и цијели Балкан... илирска, римска, словенска, млетачка, отоманска, аустроугарска... остало су идеологије, па их не набрајам. И увијек је јача, потентнија, она примитивнија, истовремено и моћни-

ја замјењивала претходну. И у свим тим раскорацима, или корацима, превара је да смо опстали. Или није? То ће се спознати наново у неком периоду, када ћу ја бити или превише стара, или као активни организам нећу постојати. Јер у силним преварама не умијем да се снађем. И немам ништа од тога што их спознам. Не постоји радост, нити напредак ако живим са преваром. Без обзира што ја не варам саму себе. Могу да се окренем и актуелном тренутку. Превара је да смо грађанска држава. Превара је да смо секуларно друштво. Превара је да смо писмени. Превара је већина процената које раде разне агенције пред изборе, а избори су стално. Превара је да их сами добијамо, или сами губимо. Да, превара је и да смо независни. То јесте оптимална превара јер у глобалним токовима капитала, идеја, моћи... свако од некога зависи. Али ово што нам се дешава од 2008. до данас чита се као велика превара, у којој је неко играо покер са свима нама. И то онај тинејџерски у скидање. И када смо већ код скидања, мени су најгрђи преваранти. И то не ови видљиви, јасни, очигледни, него ови ситни који постају крупни са позицијама и моћи и који само желе да варају као ови прије њих. Јер, скоро пола вијека постојим, превара је и да сам „млада, јер се граница старости помјера“, иако некада варам себе да мислим да јесам. Јер та превара ми је неопходна за све године у

којима су ме варали. На примјер - са четири државе, а једна ја, и то без видљиве окупације и рата. Само се смјењују домаћи у разним агрегатним стањима. Тако да морам да варам себе, да није све завршено, да нијесу све карте подијељене и да могућност постоји. Макар да се преварим са опцијом сувислог избора. Јер није превара, о томе говори историја цивилизација, и великих и малих, да некаква правда постоји. И прогрес. И прецизно се зна шта је прогрес. Религија од средњег вијека то није, доноси сукобе, не доноси прогрес... Било која, поготово монотеистичка. Тијесно је повезана са капиталом, не са идејом и расподјелом моћи. О знању које је нестало и логици, да не говорим. Није превара да смо у 21. вијеку. То говори било који календар, и на мобилном и онај старински на зиду. И није превара да се након дугог мрака посложе ствари на боље. И такође, није превара, мада ми смета што звучим као баба, да ја то можда нећу доживјети, али важно је да ће га бити. Јер „то је срећа дала, ил несрећа“, Црна Гора јесте у Европи, и колико је доминантан недостатак стратегије често уназађивао, на неком општем плану је можда сачува. А ако је не сачува, истина је да боље нијесмо заслужили. Јер није превара - да није било нас. Од грађанског рата у СФРЈ, у којем варамо да нијесмо учествовали, до данас. И није превара да никада ниједан рат нијесмо водили за себе и због себе, ни онај интелектуални, ни оне физичке. Али ипак смо Европа, и Медитеран... а то је опет на срећу ил’ несрећу, кроз историју нешто значило. 

6

А

ко се не вакцинишеш против короне, онда си антиваксер. Интернет-хипстерај-душебрижници тако кажу и можеш ти прснут на утробице, залуду ти је. То што је вакцина дискутабилног квалитета и учинка, то што Клептон више не може да свира гитару је све небитно, ти си антиваксер, брале, и јеби се.

НИКАД У ВЕЋИНИ

ДУШЕВНЕ МЈЕРЕ

ПОЛАКО СЕ НАЗИРУ НОВЕ ОРВЕЛОВСКЕ МЈЕРЕ ПРОТИВ ЉУДСКИХ СЛОБОДА. НЕ МОЖЕ СЕ У КАФАНУ АКО НИЈЕСИ ВАКЦИНИСАН. ПИТАМ СЕ КАКО ПЛАНИРАЈУ ДА СПРОВЕДУ ДА У КАФАНАМА МОГУ ДА БОРАВЕ САМО ВАКЦИНИСАНИ ГРАЂАНИ? ДА ЛИ ЋЕ КОНОБАРИ ДА ОБАВЉАЈУ ДУЖНОСТ ЗА КОЈУ СУ ПЛАЋЕНИ ДРЖАВНИ ОРГАНИ ИЛИ ЋЕ ДРЖАВНИ ОРГАНИ ДА РАДЕ СВОЈ ПОСАО? curmudgeongroup.co

ЛУКА БОШКОВИЋ

31. јул 2021.

Коронско душебрижништво постала је интернет-community јединична мјера за морал. Што више апелујеш да се људске слободе сатиру, то си већи спаситељ људске врсте. Основни услови за тај вид душебрижништва је бити у бизнису на који корона не утиче или га чак поспјешује, сигурна плата или зарада, ријешено стамбено питање као и живот без дугова и кредита. Значајна предност је ако немаш малољетну ђецу. Захваљујући корони, брзо је могло да се види коме је све гузица крцата пара и ко све нема појма о томе што је егзистенцијална криза. Неки су од досаде куповали намјештај и станове, а овај дио радничке класе који је засађен и нађубрен у државни посао, с́еде дома и примају плату. ,,Ух бања, само да потраје!“, сам чуо више пута. Ту су и разноразне компаније којима је упала с́екира у мед од короне, водили су трку ко ће да буде већи душебрижник, измишљали су се космички услови за улазак у канцеларије, кретање кроз простор, боце са детерџентом да мацкаш руке на сваки метар, као и антикорона душебрижништво у АТЛ маркетингу, са ватрометом креативних слогана

о спашавању људских живота тако што треба да не чиниш ништа и не мрдаш. Сигурне државне плате за ,,остајање дома“ које су се уредно примале, више се нијесу трошиле на шетњу, путовања, дружење, гориво и кафану, но су се трошиле на ждерање хране дома, хектолитре пива, кока коле, дупле дозе цигара, интернет услуге и наравно тоалет папир, јер треба обрисат гузицу пет пута дневно од толко гова-

на кад све то пориљаш. Неријетко неко испребија жену јер не може да иде у кафану па се на њу испразни или направи журку силу на срамоту и заврши у затвор. Како ствар еволуира, свако ко почне да се буни или изрази било какав бунт, бива угажен са ,,слушај струку“, ,,јеси ли то прочита’ на интернет“ и слично. Мишљења свјетских стручњака медицине и социологије жестоко су подијељена, они

који подржавају лишавање слобода добијају значајну медијску пажњу и благослов душебрижника, а они који не подржавају бивају дискредитовани, ућуткани и проглашени будалама. Глобално душебрижништво финансијски збринутог стада оваца постаје суперсила, слободни људи бивају омаловажавани и дискриминисани. Душебрижници код нас се препуцавају и комбиновано са политиком: ,,Пренијели су нам корону ови те љубе мртво-

га попа!“ - ,,Е није но су је пренијели ови те цмиздре на трг за државицом!“

Међутим, ствари постају много озбиљне, па овог августа у Црној Гори полако се назиру нове орвеловске мјере против људских слобода. Не може се у кафану ако нијеси вакцинисан. Питам се како планирају да спроведу да у кафанама могу да бораве само вакцинисани грађани? Да ли ће конобари да обављају дужност за коју су плаћени државни органи или ће државни органи да раде свој посао? О чему говорим: уколико гост у кафани пуши цигар, казну плаћа кафана, а не лице које је пуши. Кобајаги плаћа и онај који пуши, али то није тачно, кажњавају се само кафане. Да ли ће и сад кафане да плаћају казне за невакцинисана лица? Питам за друга. Има ли и какве обавезне вакцине против цигара? Ако татица и мамица пушињају цијели живот, огромне су шансе да се та болест пренесе на ђецу у касном малољетству, која иначе без ограничења купују дуванске производе и алкохол, знате л’? Свако ко мисли да је законом то регулисано и да она упозорења по продавницама ишта значе, тај је идиот. Кол’ко живота у Црној Гори понесе корона, а кол’ко тројка ГТИ без таблица? Још се возе. Ђеца болесна од цистичне фиброзе немају више лијек преко здравственог осигурања, оћемо ли ту затварат кога? Или ради короне цијелу државу силу на срамоту? 

САВРЕМЕНА ЖАОКА

ШИБИЦАРИ И МОЋНИЦИ М

ноги се сјећају култног филма ,,Жаока“ добитника седам Оскара, са Полом Њуменом и Робертом Редфордом, о преварантима највише класе у Америци четрдесетих година прошлог вијека. Некада је то било респектабилно занимање, резервисано само за најспособније. Захтијевало је интелигенцију, знање, свестраност, сугестивност, проницљивост… Најбољи преваранти су увијек били неколико корака испред плијена. У нејасном заплету у почетку су били у улози жртве и увијек се морао чекати сами крај да би се јасно виђело ко је преварант, а ко је преварен. Жртви се увијек давала предност, лажни осјећај да контролише ситуацију и нада да је само на неколико корака од брзе и лаке зараде. А онда када се све заврши, долази до болног отрежњења. Они који су се полакомили на добру зараду, остану преварени од врхунских мајстора заната. Било је интересантно гледати такве филмове и увијек су све наше симпатије имали врхунски преваранти, који су били шармантни мангупи неухватљиви за полицију. Лошија времена изњедрила су другачије варалице. Нема више оних џентлмена који су варали на прихватљив начин. Оних, код којих су предатор и плијен имали

Технолошки напредак донио је народу мало већи стандард, а много веће прохтјеве. Све те наше ,,потребе“ у први план су избачиле нову, модификовану структуру утицајних и моћних. Банке, велике корпорације, контроверзни бизнисмени и државна предузећа вођена политичарима су на једној,

УМРЕЖЕНИ, УИГРАНИ И ПРАВИЛНО РАСПОРЕЂЕНИ, МОЋНИЦИ СЕ НАЛАЗЕ У СВИМ НАЦИЈАМА, ВЈЕРАМА И ПОЛИТИЧКИМ ПАРТИЈАМА. ПОВЕЗАНИ СУ НОВИМ, РАЗРАЂЕНИМ И СИГУРНИМ НАЧИНОМ ОТИМАЊА. НЕРАВНОПРАВНА БОРБА. МОЋНИЦИ БЕЗ РИЗИКА, А НАРОД БЕЗ ШАНСЕ

а народ је на другој страни. Код једних је велики капитал, моћ и политички утицај, а други немају ништа. Далеко иза нас су остали дани када су харали врхунски преваранти. Прошло је и вријеме када су појединци учествовали у ,,игри“, имали шансу да побиједе или се просто нудили да буду преварени. Сада је све уређено законом. Новој генерацији отимача нијесу мета само наивни и лакоми, они отимају од свих. Сада не питају народ оће ли да учествује и функционишу на потпуно другачији начин. Никоме не дају ни најмању шансу да их побиједи. Бизнис, уз потпуно одсуство било каквих емоција. До детаља је разрађена стратегија узимања пара од народа сталним притиском да се троши више него што се зарађује. Приморан си да ,,играш“, иако си свјестан да из игре никада не можеш изаћи као побједник. Ново вријеме нас ћера да имамо аутомобиле као најбољи спортисти и гардеробу као славни глумци. Да би се укључили у ,,прави живот“ који живе познати пјевачи, мора се сваки корак снимати најновијим телефоном и све то постављати на друштвене мреже. Овај начин живота нам намећу медији, а медије контролишу моћни. Просто смо усисани од компанија и затрпани рачунима који свакодневно стижу: телефон, те-

imdb.com

РАЈКО ПЕРОВИЋ

исту шансу. Дошли су неки нови, којима је радно мјесто на улици и наочиглед свих, уз активно учешће пролазника. Испод три кутије од шибица крије се куглица. Добија се дупло од уложеног. Вјеште руке шибицара пребацују куглицу, у почетку доста брзо, али не тако да се не примијети ђе је сакривена. И увијек су у радозналој гомили шибицареви саиграчи. Они су ти који у почетку добијају. А онда када се подигну тензије и јасно одреди жртва, шибицар успори. Тада сви мисле да јасно виде ђе је куглица сакривена. Маса се полакоми и неко са великим улогом покушава да дође до лаке зараде. И наравно, куглица није тамо. Неко из гомиле је остао без једне добре мјесечне плате, а да у ствари није имао никакве шансе, јер куглицу шибицар држи малим прстом и увијек је у његовој руци. Добро уиграна екипа је од наивних пролазника зарадила дневницу, а да противницима није дала ни промил шансе за побједу. Улица је изгубила оно равноправно и витешко надметање. Зато се радња ових нових варалица који на ружан, јефтин и брз начин узимају паре наивном народу, зове шибицарење.

ЖАОКА

Џорџ Рој Хил, 1973.

левизија, интернет, вода, струја, комуналије, одржавање улаза, куповање на рате, кредити у швајцарцима… Везани смо потписаним уговорима који су препуни ситних слова, а које нико никада није прочитао. Вртимо се у затвореном кругу и безуспјешно покушавамо да пронађемо излаз. И увијек плаћамо нешто што нијесмо потрошили. Ко се побуни пошаљу му неразумљив одговор, запријете адвокатима и најаве му судске извршитеље. Умрежени, уиграни и правилно распоређени, моћници се налазе у свим нацијама, вјерама и политичким партијама. Повезани су новим, разрађеним и сигурним начином отимања. Неравноправна борба. Моћници без ризика, а

народ без шансе. Како се изборити са проблемом који није локални него глобални? Да ли је дошло вријеме да свака породица мора да школује по једног правника, да би могла да буде равноправна у времену које је дошло? Јесмо ли то пали у руке модерних шибицара? Може ли се народ увући између медија и моћника? Могу ли се зауставити незајажљиви? Може ли држава направити искорак и заштитити народ, или су моћници у ствари држава? Може ли нам помоћи историја и традиција? Немамо баш пуно избора. Ипак, нико нам не може ускратити могућност да са сјетом одлутамо у вријеме професионалних и харизматичних превараната, који ће опет побрати све наше симпатије. 

7

31. јул 2021.

КРОЗ ВРИЈЕМЕ

С

ваку причу, па и причу о превари и преварантима, треба релаксирати већ на самом почетку. Зато, ево једне шале о брачним преварама, које су и те како честе, али не са посљедицама какве могу имати неке друге врсте превара. Шала гласи овако: Ступили у брак Фата и Мујо, и договоре се ако дочекају 50 година брака да заједно то прославе. Један од услова приликом прославе био је да за сваку превару понесу по једно зрно риже. Година за годином и дочекају они Златни Пир који су прослављали уз предивну вечеру. Након вечере договоре се да изваде рижу и да покажу шаке, како би видјели ко је кога више варао. Мујо, сав у невољи, не може да затвори своју шаку пуну риже и каже: Фато, како си ти мени фина, имаш само пар зрна риже, а ја кретен, пуну шаку, не могу ни да је затворим. На то му Фата каже, јесте, јесте, а да ти само знаш колико си сарме појео од моје риже... У зависности од тога шта читамо, или искуства особе коју питамо за мишљење, можемо добити широк распон одговора, па и оних везаних за превару и преваранте. У том контексту треба посматрати и наш однос са историјом, са којом, узгредно казано, увијек имамо много недоумица, односно, историјом често не сматрамо све оно што се око нас дешава. Зато проблеми са разумијевањем историје започињу када пожељну представу прошле стварности сматрамо или узимамо за истину о нама самима или о времену у коме живимо. Свакако, оно што се догодило не можемо промијенити и једино што можемо, јесте да се прихватимо поправљања прошлости. Међутим, тај посао није нимало лак и он најчешће подразумијева и неку врсту варања које захтијева много умјешности, коју, признаћемо, сви не посједујемо. И колико год се трудили да поправљање буде добро, остаје чињеница да историја и са поправкама остаје упитна и непоуздана.

ВАСИЛИЈЕВА ОБМАНА Прелиставајући странице историографских дјела може се наићи на много примјера превара кроз историју. На њих није била имуна ни црногорска прошлост. Међу владарима династије Петровић примјер за то је митрополит Василије, који се током боравка владике Саве у Русији од 1742. до 1744, својим политичким ангажманом наметнуо за прву личност у тадашњој Црној Гори. Наиме, он је у име црногорских главара преговарао са Млечанима о спору који је избио између Црне Горе и Републике Светог Марка, због тога што су млетачке власти забраниле улазак Црногорцима у Котор. Да би настали спор изгладио, архимандрит Василије је половином априла 1744. са шесторицом одабраних људи отпутовао у Венецију снабдјевен притом лажним изјавама црногорских главара. Био је то пут у велику политичку авантуру, која се на крају завршила успјешно, јер је млетачки Сенат након многобројних молби донио одлуку којом се Црногорцима дозвољавао улазак у Котор. Иако успјешно завршена по Црну Гору, ова мисија је, на другој страни, изазвала сукоб између владике митрополита Саве и архимандрита Василија. Разобличавајући Василија као фалсификатора, митрополит Сава је тражио од Млечана да не примају Василијева писма. Сукоб двије прве духовне личности за првенство

СВ’ЈЕТ ЈЕ ОВАЈ ТИРАН ТИРАНИНУ davidebonazzi.com

САИТ Ш. ШАБОТИЋ

ИГРА КРАЉИЦА Давиде Бонаци

у земљи подијелио је Црну Гору у два безмало непријатељска табора. У насталој подјели, архимандрит Василије Петровић се није либио да оде и корак даље. Без знања и одобрења митрополита Саве и црногорског Збора, он се почетком 1746. године први пут обратио Русији. То обраћање за посљедицу је имало непријатељство Млечана, који су неколико пута покушавали да га отрују. Ипак, знајући законитости закулисних радњи и превара, архимандрит Василије је сваки пут успјешно избјегао млетачке замке. Преваре и преваранти се најчешће доживљавају као негативне појаве. Василијева склоност ка политичким интригама ипак је Црној Гори обезбиједила какву-такву новчану помоћ, али само једнократну. Са митрополитом Василијем (рукоположен је августа 1750) у Црну Гору је тада дошао и официр Пучков, са задатком да надгледа трошење додијељеног руског новца. У извјештају који је поднио руском двору, Пучков се веома негативно однио према митрополиту и Црној Гори што је утицало да Русија одустане од даљег пружања материјалне подршке. Знајући да је Црна Гора пред искушењима разних врста, да је вријеме мукотрпно и да је будућност сасвим неизвјесна, митрополит Василије није губио наду. Борио се и настављао да тражи помоћ од Русије. Током боравка у Петрограду с прољећа 1766. године упокојио се у том граду. Сахрањен је у тамошњој Благовјешћенској цркви.

ЛАЖНИ ЦАР Потребу да ствара пожељну слику о себи и свом дјеловању, имао је и Шћепан Мали, црногорски владар, који је до данас остао највећа енигма њене про-

ПРЕВАРЕ ПОСТОЈЕ, ЗАТО, ЗНАЈМО С КИМ ИМАМО ПОСЛА, ЗАТО, ЧУВАЈМО СЕ ОД НЕУОБИЧАЈЕНИХ НАЧИНА ПЛАЋАЊА, ЗАТО, БУДИМО ОПРЕЗНИ У БИЛО КОЈОЈ ВРСТИ КОМУНИКАЦИЈЕ И ТРГОВИНЕ, АКО НИ ЗБОГ ЧЕГА ДРУГОГ, А ОНО ЗБОГ ЧИЊЕНИЦЕ ДА ЈЕ ИСКРЕНОСТ ВЕЛИКА ВРЛИНА, АЛИ МОЖДА НЕДОВОЉНО ЦИЈЕЊЕНА У СТВАРНОСТИ шлости у погледу откривања његовог правог идентитета. За вријеме свог управљања Црном Гором 1767-1773. године, Шћепан Мали је радио на модернизацији земље и стварању услова за централизацију власти. Успио је да сузбије крупне свађе међу црногорским племенима и да строгим казнама потисне крвну освету. Упорно се борио против уобичајене праксе давања уточишта убицама ван територије Црне Горе. Године 1771. формирао је први стални суд, састављен од 12 племенских старјешина, чиме је први пут у историји Црне Горе почела да функционише натплеменска власт. Формирао је и први стални оружани одред, једну врсту личне страже. Градио је путеве и покушавао да оствари једну врсту увида у укупну имовину Црне Горе. Увео је порез у натури и ради тога наредио да се спроведе први попис у Црној Гори августа 1773. године. Није утврђено да ли је тај попис био спроведен, али сама идеја о томе била је и те како значајна за оновремено обчество Черногорско. Јачање централне власти у Црној Гори, иницирано од Шћепана Малог, било је противно интересима свих великих сила: Аустрије, Русије, Француске, Османске царевине и Млетачке републике. На његову појаву у Црној Гори поменуте војне и политичке силе су гледале са становишта својих интереса. На Порти су били увјерени да

је Шћепан Мали млетачки човјек, док су они мислили да се ради о обичном варалици. Док су га Французи сматрали руским агентом, руски двор је држао да је он опасна личност за њихове интересе у Црној Гори. У мрежи изукрштаних политичких интереса, Шћепан Мали, иако сматран варалицом, успио је да неутралише млетачки утицај у Црној Гори. Његов долазак у Црну Гору привукао је пажњу многих авантуриста, међу којима је било и оних који су позитивно утицали на културни рад, посебно на Приморју. Такав је био калуђер Јелисије из Далмације, који је отворио школу у Петровцу.

НА ДАР Ако пођемо од правне формулације појма превара, која наглашава да је то намјерно обмањивање једне или више особа у циљу стицања имовинске користи, онда треба рећи да Шћепан Мали није био имун на такву врсту гријеха и преваре. Познато да је он лично одређивао цијене кукуруза и жита и да је разлике између старих и нових цијена задржавао за себе. Такође, једном приликом је од Црмничана покупио порез од шест лира по кући и задржао га за себе. Познато је да је имао корист од поклона које је добијао од Црногораца на добровољној основи све до прољећа 1768. године, након чега је услиједила помоћ од Русије, коју је

донио кнез Георгије Долгоруков. Тај моменат утицао је, макар тако тврди Глигор Станојевић, да од тада више није било узимања новца од стране Шћепана Малог. Сумирајући такво његово дјеловање, остаје питање у којој мјери су му тако стечена материјална добра могла помоћи у учвршћивању политичке моћи и угледа? Одговор на ово питање, чини се, може се и наслутити ако се у обзир узму оновремени услови живљења и друштвене околности. Материјална моћ као полуга владавине није непозната и занемарљива, али је она код неких других црногорских владара била много израженија него код Шћепана Малог. Стога је, историјски гледано, можда исправно поставити питање да ли је варалица Шћепан Мали преварио Црну Гору, односно, ако јесте, у чему се та превара огледа? Не треба из вида изгубити чињеницу да је у доба владавине Шћепана Малог Црна Гора остала своја на своме и да је успјела да се одупре разним интересима који су вребали из окружења. То што је вјеровао да га је Бог упутио да у Црној Гори заведе ред и мир, поклопило се са потребама Црногораца и историјским тренутком у коме су се нашли. Његову владавину, која је окончана његовим смакнућем октобра 1773. године, један млетачки провидур описао је на сљедећи начин: Не могу га друкчије окарактерисати него као човјека биједног и незналицу, исто толико славног по раду, лукавству и превари. Било како, реформе Шћепана Малог, иако сузбијене након његове смрти, биле су основа на којој је даље могао градити митрополит Петар I Петровић Његош.

МОГУЋНОСТ ИЗБОРА У савременом свијету превара је као категорија и као чињенично стање, све присутнија. Запитајмо се само колико пута нам се десило да добијемо неку понуду која је изгледала превише добро да би била истинита. Присјетимо се да ли смо, можда, добили телефонски позив путем кога нам се пријети да морамо вратити новац који не дугујемо, да се у вези са нашим осигурањем десио неки проблем и да хитно морамо уплатити неку таксу уколико желимо да останемо мирни и сл. Сваке године разне преваре и шпекулације становнике разних земаља, бизнисе и економије, коштају стотине милиона долара и доводе до емоционалних стресова и патњи. Политичари и партије варају своје бираче намирујући своје интересе. Многи за превару сматрају и вакцине створене за јачање имунитета у борби против вируса ковид-19. Једна од модерних превара јесте и тзв. крађа идентитета. Преваре, као и вируси, имају мутантне фазе и преваранти зато добро знају како да изманипулишу да би добили оно што желе. Оно што је важно јесте да знамо да свако може бити преварен, али да, исто тако, постоје и начини који могу помоћи да превару, односно намјеру да будемо преварени, препознамо и тако се од те нежељене радње заштитимо. Зато, будимо свјесни чињенице да преваре постоје, зато, знајмо с ким имамо посла, зато, чувајмо се од неуобичајених начина плаћања, зато, будимо опрезни у било којој врсти комуникације и трговине, ако ни због чега другог, а оно због чињенице да је искреност велика врлина, али можда недовољно цијењена у стварности, јер св’јет је овај тиран тиранину. 

ИЗДАВАЧ „НОВА ПОБЈЕДА“ Д.О.О. ДИРЕКТОР И ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК ДРАШКО ЂУРАНОВИЋ УРЕДНИЦА ТАЊА ПАВИЋЕВИЋ ЛЕКТУРА ЉИЉАНА КРАЧКОВИЋ УРЕДНИЦА ФОТОГРАФИЈЕ ИВАНА БОЖОВИЋ ИЛУСТРАЦИЈА ЈОВАНА МУГОША ГРАФИЧКО ОБЛИКОВАЊЕ МАРКО МИЛОШЕВИЋ

8

П

остоји једна тајна, а он ју је знао: ,,Највеће чудо света је ведрина. Од тога је само веће чудо што ведрина живи од меланхолије, што је најпримамљивији парадокс постојања. То је највише знање Арлекина“. Ромен Гари, то чудо француске литературе двадесетог века, једини који је икада међу француским писцима два пута добио Гонкурову награду (други пут под туђим именом и ово јесте прва генијална превара у његовом животу), јесте био бесконачно заводљиви, вечно насмешени артиста – Арлекин, онај који може све, осим да буде срећан. Он збиља јесте био Арлекин у тегет свили, као и сваки болесно вољени син јединац амбициозне мајке, која је у њему видела ништа мање до божанства. Даровала му је живот, а затим му усадила жудњу да он, обожавани син самохране Нине, вазда сиромашне емигранткиње, постане неодољиви официр, униформе прекривене ордењем, хваљени, награђивани писац, француски дипломата. Све је то постигао. Она тада већ беше са друге стране. Али је снажно и даље, до краја, пулсирала њена жила куцавица у његовом крвотоку. Нина, руска Јеврејка, беше дијабетичарка која је тајно ујутру себи у бутину забијала ињекцију инсулина, а затим кретала у борбу са судбином, да за сина освоји топлу чоколаду и бифтек за тај дан, са оном по снази убитачном љубављу од које нема одбране, што океански преплављује и трајно запоседа дете. О мајци ће славни Ромен Гари, рођен као Кацев, написати своје најбоље дело, Обећање у зору. Сам Гари каже да је превара и опсена бити опсесивно вољен: ,,Кроз материнску љубав у освит ваше младости, даје вам се обећање које живот никада неће испунити. Зато сте до краја живота принуђени да једете суву храну. Кад год вас жена стегне у загрљај, схватате да то није то. Стално ћете се враћати на гроб своје мајке завијајући као напуштени пас... Умираћете од жеђи крај сваке фонтане...“

ЈЕДИНА СИГУРНОСТ

ЗМАЈЕВИ У ЗОРУ ТОКОМ РАТА ДОГОДИЛА СЕ НАЈТУЖНИЈА И НАЈЊЕЖНИЈА ПРЕВАРА У ПИШЧЕВОМ ЖИВОТУ. СВО ВРИЈЕМЕ СУ ГАРИЈУ СТИЗАЛА МАЈЧИНА ПИСМА, БЕЗ ДАТУМА, ПРЕПУНА ОХРАБРЕЊА, ПУНА ЕНТУЗИЈАЗМА И НЕКОГ НАДРЕАЛНОГ, ОЧАЈНИЧКОГ ОПТИМИЗМА. КАД СЕ РАТ ЗАВРШИО И КАДА СЕ ГАРИ ВРАТИО У НИЦУ, САЗНАО ЈЕ ДА ЈЕ МАЈКА ПРЕМИНУЛА ЈОШ ПРИЈЕ ТРИ И ПО ГОДИНЕ, АЛИ ДА ЈЕ УНАПРИЈЕД НАПИСАЛА ОКО 260 ПИСАМА И ДАЛА ИХ ПРИЈАТЕЉИЦИ КОЈА ЈЕ ЖИВЈЕЛА У ШВАЈЦАРСКОЈ, ДА ИХ ШАЉЕ ЊЕНОМ СИНУ

од њега су стизале коверте са новцем спаса, беше Иван Мозжухин, славни глумац немог филма, чије су улоге инспирисале и дечака Гарија. Гари ће признати да је почео да Касева као оца доживљава много година после његове смрти, када је сазнао да је Касев, Јеврејин, са целом породицом завршио у концентрационом логору. Али Касев није стигао да уђе у гасну комору. Преминуо је пре уласка – од страха, језе, ужаса. Та страхотна појединост повезала је Гарија са њим. Сенка је постала пунокрвно људско биће, које се боји, стрепи, умире од страха. Но, живети уз мајку значило је – сигурност. И повремено луду забаву. Сам Гари је сматрао да је „хумор декларација о достојанству“. Гаријева прва љубав беше фатална, осмогодишња Валентина. Он је имао скоро девет година. Беше бринета провидних, сјајних очију. Спустио јој је у наручје три украдене, зелене јабуке. Љупко је загризла и узгред му саопштила да је „Јанек због ње појео читаву збирку поштанских маркица“. Слагала је. У данима који уследише, дечак је због Валентине појео неколико пуних шака кишних црва, велики број лептирова,

кило трешања са коштицама, миша и – комад своје вољене, гумене ципеле. Она беше неумољива Месалина. Дозволила је да је пољуби, „али да јој не укваси образ, јер то не воли“. И док се мајка бринула о егзистенцији, у једној хаљини успевала је да завара свет да је грофица, Гари је са тринаест година упознао радост интимности са веселом служавком Маријетом. Када се Нина грешком вратила кући раније затекла их је и, мислећи од урлика које је чула да јој син има напад слепог црева, скочила је на кревет да му спасе живот, „скромна, слабашна инкарнација античке трагедије“. Гари је био у стању блаженства и обамрлости, док је мајка Маријету истукла великим штапом, нишанећи њен љупки, зајапурени профил. Али мајку су мориле велике бриге – у којој ће области своју урођену генијалност најбоље исказати њен син – виолина и плес су одбачени – није имао слуха, сликарство је стављено ван конкуренције, мајка је сматрала да сви сликари умиру од глади, добијао је часове певања, а велики мајстори локалне опере имали су задатак да процене када ће дечак постати bbc.com

Све је почело у Виљнусу, рођен је 1914. као ванбрачно дете које никада неће бити сигурно од кога је наследио азурноплаве очи. Према крштеници, његов отац био је Леонид Касев, који је имао и другу породицу. Но, ово беше превара за јавност. Митски отац, а по свој природи и биолошки, јер му је Гари веома физички наликовао, а у тренуцима кризе

КЛАСИК ФРАНЦУСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ: РОМЕН ГАРИ

newyorker.com

САЊА ДОМАЗЕТ

31. јул 2021.

Џин Сиберг и Ромен Гари

Шаљапин, који ће под златном прашином рефлектора бацити масе у понор транса.

СА ПЛАНОМ Али Ромен Гари беше у потпуном неспоразуму са својим гласним жицама. И тако је мајка одредила да ће дечак постати амбасадор и то француски. Све делује још невероватније кад се зна да је дечаков матерњи језик руски, а да је о Француској слушао бајке као друга деца о Василиси Прекрасној. У земљу снова, Француску, прешли су из Пољске када је дечак имао четрнаест година. Са лажним документима, на превару, наравно. Настанивши се у Заливу анђела, у Ници, мајка није успела да прода сребро са царским жигом, али један је Француз запослио да продаје од врата до врата „накит који је наследила од своје аристократске породице“. Ускоро, мајка је отворила и мали хотел, који је пословао успешно и служио укусна француска јела. До тада, мајка је била једну собу њиховог стана претворила у пансион за животиње, читала је судбину са длана, узимала станаре... За то време, дечак је покушавао да јој помогне тако што ће писати бесмртна ремек дела. По отварању хотела, живот је постао стабилнији. Ту је и Гаријеву мајку Нину просио сликар Пољак, веома богати господин, наочити Заремби, који је желео Нину да венча и просио је од – сина. Објаснио је да жели само мало материнске бриге, а да је видео колико је Нина у томе страсна и вешта. Обећао им је за узврат безбрижан, богат живот. Нина и Ромен су рекли – не. Бог је заборавио да пресече пупчану врпцу. У Ници тог тренутка живи око 10.000 руских породица, а Ромену и мајци је најснажније уживање седење на некој од клупа на Енглеској променади и грицкање киселих краставаца и црног хлеба у поноћ, док допире музика месечарских оркестара из близине. Гари ће написати: ,,На тој обали био сам срећан“. Студије права у Паризу ново су искушење. Док се пробијао као писац и студирао, Гари је био келнер у ресторану на Монпар-

насу, достављач хране на трициклу, рецепционар у великом хотелу на Етоалу, статиста на филму, перач судова код „Ларија“ и у „Рицу“... Радио је и у зимском циркусу, а за недељник Воала упустио се у детаљно истраживање декора и атмосфере неколико јавних кућа у Паризу. И ту се увукао преваром - да је дошао да буде са једном од најлепших девојака. У џепу није имао пара ни за чашу најјефтинијег вина.

ВЕЛИКА ФЕШТА Када му је објављена прва прича, у Ници је мајка организовала велику фешту. До објављивања следеће је гладовао. Ускоро се вратио у Ницу, после пропале љубавне авантуре са лепом Швеђанком, коже попут врелог снега. Рат је био на помолу. Нина је и даље страсно пушила голоаз, од гликемије падала на улицама, ослоњена на штап шпартала Ницом и – изнела Ромену план да мора да оде до Немачке и – убије Хитлера. Ромен се сагласио – Нини се нисте могли супротставити. Купили су возну карту и Гари се запрепастио када је добио тридесет посто попуста на вожњу као студент. Ипак, ноћ пред полазак, мајка се предомислила. Преклињала је сина да не иде и не ризикује. Последњи сусрет са мајком догодио се када је Гари већ кретао у рат. Узео је одсуство и затекао Нину у клиници „Сенантоан“. Лежала је ту, смањена, потамнела птичица, која није испуштала голоаз. На ноћном сточићу, истакнута на видном месту, била је љубичаста кутија са сребрном медаљом, где је било урезано име Ромен Гари – као дечак освојио је шампионат у пинг-понгу 1932. Седели су ћутке, сат или два. Онда му је мајка шапнула на руском: ,,Благосиљам те“. Током рата догодила се најтужнија и најнежнија превара у пишчевом животу. Све време су Гарију стизала њена писма, без датума, препуна охрабрења, пуна ентузијазма и неког надреалног, очајничког оптимизма. Кад се рат завршио и када се Гари вратио у Ницу, сазнао је да је мајка преминула још пре три и по године, али да је унапред написала око 260 писама и дала их пријатељици која је живела у Швајцарској, да их шаље њеном сину. И преко смрти, лебдела је над њим, тај обузет љубављу, уздрхтали, захтевни анђео. Гари је постао романописац, дипломата, филмски редитељ, авијатичар. Био је мајстор последњих реченица у књигама које је писао. Папирнати змајеви завршавају се реченицом: ,,Зато што се боље не може рећи“. Обећање зоре, дело које се сматра најбољом књигом о мајчинској љубави на планети, има као последњу реченицу мисао: ,,Живот није проживљен узалуд“. Гари је имао два брака. Други са фаталном Џин Сиберг, дечачки ошишаном лепотицом из чувеног Годаровог филма „До последњег даха“. Она се убила 1979. Ромен Гари годину дана касније. Био је сам у стану, Арлекини су увек сами. Легао је на кревет, ставио црвену капицу за купање и пуцао себи у уста из револвера умереног калибра, 38. Изостала је и предсмртна патња и страхотан призор расутог мозга. Судски медицински вештак овако је описао призор: ,,Црте лица смирене, плаве очи широм отворене, израз лица спокојан“. 