Issuu

NE! RATU U UKRAJINI

НІ! ВІЙНІ В УКРАЇНІ

НЕТ! ВОЙНЕ В УКРАИНЕ

Mitropolija crnogorsko-primorska SPC pokrenula postupak kod Uprave za katastar i državnu imovinu

Traže vlasništvo nad crkvama Sv. Dimitrija i Sv. Danila u Ljubotinju U zahtjevu, koji je predat 24. maja ove godine Upravi za katastar i državnu imovinu, a u koji je Pobjeda imala uvid, navodi se da su „crkve Sveti Danilo i Sveti Dimitrije organizovani dio Mitropolije crnogorsko-primorske“. MCP traži upis ne samo na objektima, već na svim nepokretnostima evidentiranim u LN br. STR. 15. 414 i LN br. 549

NO! TO THE WAR IN UKRAINE

Predsjednik Srbije već dva i po mjeseca ignoriše pismo predsjednika Srpskog nacionalnog savjeta Momčila Vuksanovića, razlog nezadovoljstvo kako su trošene pare

Vučić još ne šalje novac srpskim organizacijama

Crkva Svetog Dimitrija, 2013. godine

Tražili smo pomoć jer su nas crnogorske institucije i fondacije izopštile potpuno iz mogućnosti da dobijamo određena sredstva evo skoro pet godina. I onda ne možemo da funkcionišemo normalno. Nema odgovora, nijesmo dobili nikakav odgovor, rekao je Momčilo Vuksanović u izjavi za Pobjedu STR. 2.

Ombudsman i strani zvaničnici reagovali na izjavu premijera Abazovića da se Gradska TV ,,može blokirati kao Sputnjik“

AKCIJA ,,UIKS“: Krivične prijave protiv 12 osoba zbog stvaranja kriminalne organizacije

Zatvorskog policajca sumnjiče da je bio logistika ,,kavčanima“ koji su planirali ubistvo Vukotića

Cetinjanka policiji juče prijavila da je na magistrali Budva – Cetinje pratilo vozilo za koje tvrdi da je u vlasništvu Crkve Srbije

STR. 11.

Pokušaj ugrožavanja Nadležni organi da utvrde života aktivistkinje da li je bilo govora mržnje Svetlane Pajović?

Radnici Željezare radikalizovali protest, noć provode na krovu fabrike

STR. 8. i 9.

STR. 8.

R. PEROŠEVIĆ

Portal In4s objavio, pa nakon demantija povukao, foto-montažu na kojoj je prikazan Darko Šuković sa osobom koja nosi ustašku kapu

Željezarci ostali da čekaju Abazovića

STR. 5.

Besprizorna podmetačina promotera ,,srpskog sveta“

STR. 8. i 9.

U Višem sudu u Podgorici izrečena presuda

Cetinjaninu 15 godina zatvora za silovanje djevojčice

STR. 10.

Politika

Subota, 30. jul 2022.

Predsjednik Srbije već dva i po mjeseca ignoriše pismo predsjednika Srpskog nacionalnog savjeta Momčila Vuksanovića, razlog nezadovoljstvo kako su trošene pare PODGORICA - Predsjednik Srbije Aleksanadar Vučić više od dva mjeseca nije odgovorio na pismo srpskih organizacija iz Crne Gore kojim je zatražen novac za funkcionisanje tih organizacija. Prema saznanjima Pobjede razlog je činjenica da još uvijek nije formirana vlada koja treba da donese formalnu odluku ali i nezadovoljstvo vrha Srbije kako su pojedina ogromna sredstva utrošena. - Predsjedniku Srbije je sugerisano da je dio novca potrošen nepotistički i netransparentno od strane dijela srpskih organizacija. To je jedan od razloga, saopštio je izvor Pobjede navodeći da se ta konstatacija ne odnosi na Savjet koji vodi Momčilo Vuksanović.

Vučić još ne šalje novac srpskim organizacijama Tražili smo pomoć jer su nas crnogorske institucije i fondacije izopštile potpuno iz mogućnosti da dobijamo određena sredstva evo skoro pet godina. I onda ne možemo da funkcionišemo normalno. Nema odgovora, nijesmo dobili odgovor nikakav, rekao je Momčilo Vuksanović u izjavi za Pobjedu.

ČEKANJE

Predsjednik Srpskog nacionalnog savjeta Momčilo Vuksanović je u kratkoj izjavi za Pobjedu rekao da još nema odgovora od predsjednika Srbije. - Nemam komunikaciju sa njim (predsjednikom Srbije) direktno, pismo je dostavljeno, ne znam odakle vama ta informacija. Tražili smo pomoć jer su nas crnogorske institucije i fondacije izopštile potpuno iz mogućnosti da dobijamo određena sredstva evo skoro pet godina. I onda ne možemo da funkcionišemo normalno. Nema odgovora, nijesmo dobili odgovor nikakav, rekao je Vuksanović u izjavi za Pobjedu. Vodeće srpske organizacije iz oblasti kulture, nauke i medija u Crnoj Gori uputile su 13. maja ove godine otvoreno pismo predsjedniku i premijerki Srbije Aleksandru Vučiću i Ani Brnabić u kojem traže materijalnu pomoć i zaštitu od ,,projektovane asimilacije i diskriminacije koje ozbiljno prijete da trajno poremete nacionalnu, vjersku i jezičku strukturu srpskog stanovništva u Crnoj Gori“. U pismu koje potpisuju Srpski nacionalni savjet Crne Gore Momčila Vuksanovića, Udruženje književnika Crne Gore,

Aleksanadar Vučić i Momčilo Vuksanović

Institut za srpsku kulturu, Matica srpska – društvo članova u Crnoj Gori, Udruženje novinara Crne Gore, Srpski pokret „Njegoš“ i S-mediji u Crnoj Gori, traži se direktna pomoć od Vučića. - Nažalost, nerazumijevanje i suprotstavljenost lidera političkih stranaka u Crnoj Gori koje podržava srpski narod, umanjuje uticaj i snagu srpskog naroda za šta se mora pronaći rješenje. Od vas molimo i očekujemo svaku vrstu pomoći

kroz intenziviranje bilateralnih odnosa sa Crnom Gorom na ostvarivanju legitimnih prava i potreba srpskog naroda, a do tog vremena i po mogućnosti nastavak materijalne pomoći kako bi se u Crnoj Gori očuvale kulturne, naučne i medijske organizacije srpskog naroda - navodi se, između ostalog, u pismu

ŠEMA

Nezvanična saznanja Pobjede govore da se ponavlja ista šema

kao i 2016, 2018. i 2020. godine kada se, nakon Vuksanovićevog pisma Vučiću, odmah sastala Vlada Srbije i opredijelila milionske iznose pomoći za parapolitičke organizacije Srba u Crnoj Gori. Dio tog novca je, kako je pisala Pobjeda, iskorišćen u predizborne svrhe 2016, a posebno 2020. godine. - Položaj srpskog naroda u Crnoj Gori je izuzetno složen i pokazuje da utvrđena većinska volja građana na posljednjim parlamentarnim izborima ne

Poslanik DPS-a o ponašanju premijera Crne Gore

omogućava promjenu višedecenijskog poništavanja identiteta srpskog naroda u Crnoj Gori. Ni nakon više od petnaest godina od nasilnog izdvajanja Crne Gore iz zajedničke države sa Srbijom i skoro toliko vremena od donošenja novog Ustava, srpski narod nema riješen ustavno-pravni status, niti, nažalost, to još uvijek ne zahtijevaju naši politički predstavnici - tvrdi se u pismu koje ima isti sadržaj i 2016. i 2020. godine, kada je takođe tražena pomoć

od Vučića. Pobjeda je u svom istraživanju od 2020. godine objavila da Vlada Srbije koju kontroliše Aleksandar Vučić je u posljednjih šest godina Srpskoj kući, Srpskom nacionalnom savjetu i Matici srpskoj zbirno dotirala čak 5,83 miliona eura. Od tog iznosa Srpskoj kući, koja je formirana 2017. godine, dotirano je četiri miliona eura, Srpskom nacionalnom savjetu 860 hiljada eura, a Matici srpskoj gotovo milion eura. Da je riječ o ogromnom novcu, svjedoči podatak da je Vlada Srbije u proteklih šest godina svim srpskim organizacijama i eparhijama SPC u Crnoj Gori dotirala 12 miliona eura. Od tog iznosa Vlada Srbije je srpskim organizacijama dodijelila ukupno 7.089.680 eura, a eparhijama SPC u Crnoj Gori skoro pet miliona eura. Pomoć srpskim organizacijama je naročito postala izražena nakon 2016. godine kada je pod firmom „očuvanja i njegovanja identiteta“ tim organizacijama podijeljeno preko sedam miliona eura, a pomoć je rasla kako se bližio datum izbora 2020. godine. I 2020. godine je, uoči izbora, Vlada Srbije bila izdašna prema srpskim organizacijama. Kako je ranije pisala Pobjeda, Vlada Srbije je zaključkom od 21. maja ove godine dotirala srpskim organizacijama čak 1.640.730 eura. N. ZEČEVIĆ

Inicijativa Centra za građansko obrazovanje

Bošković: Abazović ima obavezu CGO: Poslanike nenajavljeno prema Beogradu koju mora da ispuni testirati na psihoaktivne supstance, pregledi kod psihologa da budu obavezni PODGORICA - Ukoliko Vlada potpiše ugovor sa Crkvom Srbije, kao što je najavio premijer Abazović, Crnu Goru očekuju prijevremeni izbori, uvjeren je poslanik DPS-a Predrag Bošković. Gostujući u Pressing-u Gradske RTV, on je osudio jučerašnji, novi napad premijera na Gradsku RTV i ocijenio da je Abazović interes Crne Gore podredio agendi Beograda. - Onog momenta kada i ako gospodin Abazović, i pored protivljenja najvećeg dijela sadašnje parlamentarne većine, uprkos protivljenju međunarodne zajednice, potpiše jedan takav ugovor sa Crkvom Srbije, onda ova parlamentarna većina ne postoji, ta je odluka donešena i na našim i na organima drugih političkih partija koje čine ovu parlamentarnu većinu, i siguran sam da ćemo imati izbore u vrlo bliskoj budućnosti, smatra Bošković.

Predrag Bošković

On je objasnio razloge za visoku motivisanost premijera Abazovića da forsira potpisivanje ugovora sa Crkvom Srbije. - I pored svih razgovora, dogovora, ubjeđivanja da se ugovor sa Crkvom Srbije može potpisati u narednom periodu i da pokuša da posluša stručnu javnost koja je više

nego jasno saopštila što misli o takvom ugovoru, nije želio da sasluša dobronamjerne sugestije najvećih predstavnika međunarodne zajednice u Crnoj Gori, jer jednostavno ima obavezu prema Beogradu koju mora da ispuni. To je očigledno iz njegovih postupaka - objašnjava poslanik. R.P.

PODGORICA - Centar za građansko obrazovanje (CGO) uputio je skupštinskoj radnoj grupi za izradu nacrta zakona o Skupštini inicijativu da se tim aktom definiše zakonska obaveza ljekarskog pregleda za poslanike i poslanice Skupštine Crne Gore i zaposlene u administraciji parlamenta. Pritom bi, kako navode iz CGO, procedura uključivala i posebno testiranje mentalnopsihološke sposobnosti, kao i inicijalno i kasnije redovno nenajavljeno testiranje na psihoaktivne supstance. - CGO je već javno istakao nejednakost pred zakonom najviših javnih funkcionera, s jedne strane, i državnih službenika i namještenika, kao i ostalih javnih funkcionera, u dijelu (ne)obaveznosti prolaska kroz ljekarski pregled prilikom stupanja

u radni odnos ili na funkciju, i prilaganja shodnih uvjerenja o zdravstvenoj sposobnosti kako bi ispunili uslove za zasnivanje radnog odnosa ili imenovanja. Među onima koji takvu obavezu nemaju su i poslanici/ce Skupštine Crne Gore, a zakon o Skupštini je prava prilika da se to ispravi i uspostave mehanizmi u skladu sa savremenim potrebama, navedeno je u saopštenju. Oni smatraju da bi upravo od samih poslanika i poslanica trebalo da se afirmiše princip jednakosti pred zakonom, ali i praćenja savremenih tokova i usaglašavanja zakonodavnog okvira sa istima, a sve kako bi najviši javni funkcioneri nesumnjivo bili spremni da odgovore na složenosti i odgovornosti koje nose njihove funkcije. R. P.

Politika

Subota, 30. jul 2022.

Predsjednik Crne Gore o mogućem raspletu političke krize

Đukanović: Vlada će pasti ako bude Bašibozluk, potpisan ovakav bagra i brabonjci ugovor sa SPC KOMENTAR

» Piše: Milorad PUSTAHIJA

PODGORICA - Vlada će pasti ako bude potpisan ovakav ugovor sa Srpskom pravoslavnom crkvom, kazao je predsjednik Crne Gore Milo Đukanović. On je u intervjuu za Televiziju N1 rekao da mu nije senzacionalno iznenađenje to što je premijer Dritan Abazović najavio potpisivanja ugovora sa SPC početkom avgusta. - On se opredijelio da ne prihvati sugestije da obavi inkluzivniji proces konsultacija prije nego Vlada donese odluku o ugovoru. Tačno je, naknadno je prihvatio da se ne potpiše ugovor dok se konsultacije ne obave. Međutim, sve što je urađeno potom bilo je trapavo, i nije došlo do formiranje ekspertskog tima. Suštinski on je odluku donio na sjednici Vlade i očekivalo se da će se odlučiti i na potpisivanje ugovora sa SPC - rekao je Đukanović. Ukoliko se potpiše ugovor u postojećoj formi, Đukanović poručuje da nema manevarskog prostora i da će DPS ići sa inicijativom ka Skupštini za izglasavanje nepovjerenja Vladi. - Nećemo izglasavati nepovjerenje parlamentu jer tada ne bi mogli da donosimo odluke na evrop-

Milo Đukanović

skom putu. Parlament bi nastavio da funkcioniše sve do izbora - rekao je Đukanović. Istakao je da je siguran da ovo nije najbitnije političko pitanje u Crnoj Gori, ali da ga je društvo i medijsko spinovanje učinilo takvim. - Potpuno bespotrebno je ovo pitanje dovedeno u status top teme. Više puta sam rekao u razgovoru sa Abazovićem da ugovor treba potpisati njegova Vlada. Ali pošto dira neka ne-

uralgična mjesta crnogorske istorije i odnosa sa Srbijom, smatrao sam da treba da se uključi stručna javnost i detaljno se razmotri ovo pitanje. Sve je to ignorisano - rekao je Đukanović. Preambulu ugovora smatra problematičnoj jer predstavlja krivotvorenje istorije Crne Gore. - Predložio sam premijeru da bih u ovom slučaju potpuno potpisao ugovor koji ima samo

Abazović: ,,Temeljni ugovor“ će biti potpisan, svako odgovara za svoje poteze - Pitanja koja i dalje izazivaju neku nedoumicu treba sklanjati sa dnevnog reda na način da se svim vjerskim zajednicama u Crnoj Gori omogući potpuno adekvatan i isti tretman. Tako da će se to definitivno desiti, u ovoj ili onoj formi, ali ukoliko neko poslije toga povuče politički potez, ništa, svi ćemo snositi odgovornost za ono što će biti - rekao je premijer Dritan Abazović. On je to kazao za TVCG sinoć u Rožajama, komentarišući stav predsjednika Crne Gore Mila Đukanovića da ,,ukoliko bude potpisan ugovor sa SPC, kakav je sada, da će pokrenuti inicijativu za smjenu Vlade“. Abazović je kazao da razumije politički kontekst te izjave.

Kako je naveo, kada je riječ o izboru najvećih funkcionera sudske vlasti, odnosno članova Ustavnog suda ili Sudskog savjeta, to i dalje ostaje kao opcija. - Mi imamo sjutra šansu da glasamo za Sudski savjet, nemojte misliti da je sve na Vladi, mi se ne možemo baviti poslom poslanika. To je to. Ono što je moj apel jeste da se služimo algoritmom koji smo zajednički dogovorili i da iskoristimo ovaj period, naredna dva dana kada završava proljećno zasijedanje Skupštine da se izglasa Sudski savjet. Kada je riječ o Ustavnom sudu, očekujem da izaberemo sva četiri člana, na vanrednom zasijedanju koje može da bude održano, po mom sudu, početkom septembra - istakao je Abazović.

normativni dio teksta, jer crkve imaju potrebu da u preambuli zabilježe istoriju onakvom kakvom je oni vide. U normativnom dijelu teksta je sporno nekoliko tačaka u kojima se povređuju Ustav i pravni sistem Crne Gore. U članu 2 se govori da se SPC daju javno-pravna ovlašćenja. Ustav i zakoni jasno govore da javno-pravna ovlašćenja pripadaju državi - objasnio je Đukanović. Državna politika Srbije, smatra naš predsjednik, mora da prihvati da je Crna Gora nezavisna država koja ima pravo na izbor svog puta. - Da prestane sa ocjenama, koje ste kao i ja puno puta pročitali, od predsjednika (Aleksandra) Vučića kao ključna zamjerka njegovom prethodniku Borisu Tadiću – da je puštio Crnu Goru da ode, naveo je Đukanović. Prema njegovim riječima, Crnu Goru nije niko puštao. - Crna Gora je hiljadugodišnja država koja je svojom voljom ušla u drugu Jugoslaviju, bila njen dio sve do devedesetih, ostala dio Savezne Republike Jugoslavije poslije raspada SFRJ, koja je u datom trenutku odlučila da obnovi svoju nezavisnost i to je stvar naše volje, kazao je Đukanović. Na pitanje da li je nakon 2013. godine dolazio u Srbiju, Đukanović je kazao da u posljednje dvije godine nije, ali da jeste ranije. - Imam prijatelje u Beogradu, Novom Sadu, imam porodicu… – dodao je on. Đukanović je rekao da koliko god se neki centri trudili da od njega naprave anti-Srbina, da im to ne polazi za rukom. - Nijesam ni anti-Srbin, ni antiHrvat, ja sam Crnogorac, čovek koji ima najbolje emocije prema svima koji žive u Crnoj Gori, prema svima iz našeg okruženja, svim ljudima generalno. Prema tome, zašto bih izbjegavao Srbiju, Beograd? Ne pada mi na pamet, istakao je Đukanović. R. P.

Predsjednik Crne Gore primio akreditivna pisma novoimenovanih ambasadora Alžira, Italije, Ukrajine i Njemačke

Crna Gora apsolutno posvećena EU PODGORICA – Crna Gora je apsolutno posvećena evropskom putu i, kao multietnička demokratija, prolazi kroz interesantan period političkog i demokratskog života, ali uspijeva da potvrdi funkcionalnost institucija i odlučan vanjskopolitički kurs, rekao je crnogorski predsjednik Milo Đukanović.

Kako je saopšteno iz Službe za informisanje predsjednika, Đukanović primio je juče akreditivna pisma novoimenovanih, izvanrednih i opunomoćenih ambasadora Alžira, Fataha Mahraza, Italije Andreine Marsele, Ukrajine, Oleha Herasimenka i Njemačke, Petera Feltena. Đukanović je, kako se navodi, odvojeno

razgovarao s ambasadorima, poželio im dobrodošlicu na prijestono Cetinje, uspješnu misiju i iskazao uvjerenje da će tokom svojih mandata svaki od ambasadora, u saradnji sa državnim organima Crne Gore, dati doprinos unapređenju međudržavnih odnosa. R. P.

E pa, bagro i brabonjci, ,,ustaša“ Meštrović je bio značajniji „Srbin“ od vas. Izvajao je strašne statue svoga Vidovdanskog ciklusa, sagradio kip ,,Pobjednika“ i Spomenik neznanom junaku na Avali i još mnogo koječega. I nikad vam nije palo na um da njega i njegovo djelo razorite u Srbiji nego u Crnoj Gori. Zašto? Zato što treba porobiti i razoriti Crnu Goru

Na početku litijaškog procesa sam učesnike nazvao talibanima i stoički podnio medijsku harangu i potjernice koncerna „Vijesti“ i otvoreni prijeteći prezir solidnog dijela komšija, sugrađana, Grbljana i ,,srpskog sveta“ širom domovine nam. A da - i snažnu začuđenost dijela rodbine nastanjene u Srbiji. Nakon izborne pobjede talibana umotanih u razne politikantske ambalaže, i evo dvije godine osvježavanja, zaključio sam da je „talibani“ suviše blag i neadekvatan naziv, te sam došao do epiteta iz naslova. Oni mnogo dublje, šire i tačnije definišu milet okupljen na mobi destrukcije Crne Gore i brisanja njene istorijske, kulturne, duhovne i etničke esencije. Uvijek sam volio citirati velike stvaraoce i mislioce, državnike i ratnike, pa sam ovoga puta posegao za opisom pripadnika velikosrpskog pokreta koji je u jednom intervjuu izrekao Koča Popović – ,,Bašibozluk, bagra i brabonjci“. Kakva širina preciznost i analitičnost u ovoj Kočinoj lakonskoj izreci o pripadnicima pokreta obnavljanja Dušanovog carstva! A i zaštićen sam od ruke „pravde, istine i razvoja“. Jer čak ni naš premijer nije toliko glup i bezobrazan da udari na Koču, sina bogatog predratnog bankara u Beogradu, sorbonskog studenta filosofije i pariškog nadrealiste i ljevičara, kosmopolite, artiljerijskog kapetana Španske republikanske armije, komandanta Prve proleterske brigade NOVJ, Prve proleterske divizije NOVJ, Druge armije NOVJ, poslijeratnog načelnika Generalštaba i ministra i tvorca moćne diplomatije nove Jugoslavije. I velikog čovjeka. I to da bi obručio i uplašio dobroga poluanonimnoga mene? Vidi se da pišem u brzini od straha da će „pokrenuta ruka pravde“ ugasiti Pobjedu prije nego izađe ova kolumna. Elem, nakon brojne velikosrpske političke i „naučne i umjetničke“ bagre i četvoroministrice bašibozlučice, na Njegošev mauzolej je nagrnuo i vladičanski bašibozluk Joanikije, da nas oslobodi ustašluka i njegovog simbola mauzoleja projektovanog i građenog po ideji - pogađate: ustaše - Meštrovića. I to iz poštovanje prema Njegošu i Crnogorcima za basnoslovni honorar od pleća mesa ovnujskoga, grude sira katunskoga i oke vina crmničkoga. E pa, bagro i brabonjci, ,,ustaša“ Meštrović je bio značajniji „Srbin“ od vas. Izvajao je strašne statue svoga Vidovdanskog ciklusa, sagradio kip ,,Pobjednika“ i Spomenik neznanom junaku na Avali i još mnogo koječega. I nikad vam nije palo na um da njega i njegovo djelo razorite u Srbiji nego u Crnoj Gori. Zašto? Zato što treba porobiti i razoriti Crnu Goru. Zato što vam se čini da nema ko da je brani jer je zastupaju kvazigrađanske stranke koje kao gmazi gmižu između vaših brabonjak stranaka, bez želje za snažnim i istinskim otporom radi pokušaja odbrane svoje imovine sticane putem „valorizacija“ upitne zakonitosti. I revijalnih naših patriotsko-građanskih i intelektualnih pobuna koje vi nekažnjeno isprebijate i udavite suzavcem. Ako nijesmo sposobni da organizujemo nešto kao „Mladu Bosnu“ i rodimo Principa, Mehmedbašića i Čubrilovića, koji ubiše Ferdinanda, možemo li barem da jurnemo na vladu, Skupštinu, i rupe gdje se kriju ovi brabonjci. Da li bi, ne daj Bože, neko bio spreman poginuti za slobodu? Sva ova otezanja i odugovlačenja učvršćuju ih u vlasti i povećavaju im moć. Vidite li da je prošla vlada putem konsiljera nekog tamo kriminalnog klana bila na domak cilja da našu ANB pretvori u srpsku BIA-u, a da sadašnji premijer pomoću Kurtija osuđivanog ubice u par pokušaja i bliskom krijumčarima marihuane iz Albanije, pokušava da ANB pretvori u Sigurimi. Smijemo li ostati bez naše ANB? Nećemo zauzimati stavove na prvu nego izvucimo zaključak nakon ozbiljne dedukcije. Ne čusmo našu bezbjednosnu službu da prati i suzbija rusko-srpsku meku moć, nego su nam NATO službe slale informacije i upozorenja. Da li je ANB bila totalno nesposobna ili korumpirana; da li su slali informacije institucijama državne vlasti? Ako nijesu onda ih treba rastjerati i praviti novu ali bez brabonjaka. Ako jesu, zašto tadašnje vladajuće stranke ne pokušaše ništa ozbiljno da spriječe ovo što nam se događa, nego fukarski umilješe u kohabitaciju? Ako je legalno i regularno da NATO I EU kažu da Demokratski front nije politička stranka od njihovog povjerenja i pogodna za saradnju, zašto to nijesu mogle učiniti državne institucije od prije osvježenja? Ili nijesu imale pameti, ili su bile kukavne, ili su njihovi članovi imali previše korupcionaškog putera na glavi? Sa ovoliko upitnika i bez ijedne nedvosmislene istine dedukcija pada u vodu. Zašto misliti da je ANB bila ispravna kad su i policija i pravosuđe bili i ostali poltronske institucije? Kako povjerovati da nas neće tući, trovati, plašiti i hapsiti svi zajedno i ako neki treći alavi amateri dođu na vlast? Otpor! Bunt! Ili da odmah uđemo u tor i umilno blejimo.

Politika

Subota, 30. jul 2022.

Predsjednica Skupštine zakazala sjednicu na kojoj će se raspravljati o izmjenama Zakona o zaradama zapošljenih u javnom sektoru, uslijedile burne reakcije DF-a i Demokrata

Knežević najavio krivičnu prijavu i inicijativu za smjenu Đurović PODGORICA – Predsjednica Skupštine Danijela Đurović zakazala je za danas sjednicu sa jednom tačkom dnevnog reda – prijedlog zakona o izmjenama i dopunama Zakona o zaradama zapošljenih u javnom sektoru, što je izazvalo burne reakcije poslanika Demokratskog fronta i Demokrata. Oni su ustvrdili da je Đurović zakazala sjednicu sa „prevarnim motivom“ kako bi omogućila da se u dnevni red uvrsti i prijedlog Zakona o teritorijalnoj organizaciji kojim bi Zeta postala samostalna opština.

Izmjene i dopune Zakona o teritorijalnoj organizaciji koje su predložili DPS, SDP, BS, Ura i SNP, povučene su iz skupštinske procedure u srijedu nakon što je poslanik Dragan Ivanović povukao potpis sa prijedloga ustvrdivši da je potrebno doraditi postojeću ili izraditi novu studiju izvodljivosti o održivosti. Prijedlog je ponovo vraćen u proceduru, ali ovoga puta bez potpisa poslanika SNP-a Dragana Ivanovića. Poslanik DF-a Milan Knežević najavio je krivičnu prijavu protiv Đurović ukoliko u dnevni red uvrsti, kako je rekao, „antizetske zakone o teritorijalnoj organizaciji i Glavnom gradu“, a poručio je i da će podnijeti inicijativu za njenu smjenu sa mjesta predsjednice Skupštine.

ZLOUPOTREBA

- Jer je brutalnim zloupotrebama službenog položaja od najvišeg zakonodavnog organa napravila političku pijacu na kojoj je planirala da proda i interese 20.000 građana Ze-

Poslanici DF-a i Demokrata oštro su reagovali zbog zakazivanja sjednice Skupštine, ustvrdivši da je to učinjeno kako bi se na ,,prevaran način“ u dnevni red uvrstio i prijedlog zakona kojim bi Zeta postala samostalna opština

Danijela Đurović

te. Ni Ivan Vuković, ni Luka Rakčević, ni Danijela Đurović, ne mogu biti važniji od građana Zete i činjenice da ovim zakonskim prijedlozima žele da teritorijalno obogalje ovo područje i pretvore ga u pustu zemlju – istakao je Knežević.

Milan Knežević

Podsjetio je da se zalaže da Zeta bude samostalna opština u granicama iz 1957. godine koje bi joj, kako je rekao, garantovale održivost i razvoj kako se ne bi pretvorila u većinu opština koje zavise od egalizacionog fonda i pomoći države. - Još uvijek ne želim da vjeru-

jem kako ovi antizetski prijedlozi zakona imaju veze s mojom mogućom kandidaturom za gradonačelnika Podgorice, i zato da bih podnosioce ove inicijative relaksirao i oslobodio straha od mene, nudim im dogovor pred čitavom Crnom Gorom. Predložite zakon u

Vlada dostavila pozitivno mišljenje na prijedlog Zakona o teritorijalnoj organizaciji Premijer Dritan Abazović proslijedio je predsjednici Skupštine Danijeli Đurović pozitivno mišljenje Vlade o prijedlogu izmjena i dopuna Zakona o teritorijalnoj organizaciji Crne Gore, kojima je predviđeno formiranje samostalne opštine Zeta. - Imajući u vidu da je uz prijedlog zakona, saglasno članu 32 stav 1 Zakona o teritorijalnoj organizaciji Crne Gore, dostavljena i Studija o opravdanosti teritorijalne promjene opštine u okviru Glavnog grada - Golubovci izdvajanjem, koja ispunjava formalno pravne pretpostavke u skladu sa zakonom i podzakonskim aktom, te da se istim stvaraju neophodne normativne pretpostavke za

povećanje nivoa decentralizacije, odnosno obima ostvarivanja ustavnog prava građana na lokalnu samoupravu sa područja opštine u okviru Glavnog grada - Golubovci, na način što se istoj daje status samostalne opštine Zeta, čime se obezbjeđuje dalji razvoj ove lokalne samouprave, Vlada Crne Gore podržava prijedlog zakona o izmjenama i dopunama Zakona o teritorijalnoj organizaciji Crne Gore – navedeno je u mišljenju. Ističe se i da je potrebno sa tim aktom uskladiti i Zakon o Glavnom gradu u kojem sada stoji da gradska opština Zeta i mjesne zajednice u njenom sastavu pripadaju teritoriji Podgorice.

kojem će buduća opština Zeta imati devet katastarskih opština iz 1957. godine: Bijelo Polje, Botun, Cijevna, Dajbabe, Golubovci, Gostilj, Mahala, Mataguži, Vukovci i Vranjina – kazao je Knežević. Obećao je da će glasati za takvo predloženo rješenje i da se u tom slučaju neće kandidovati za gradonačelnika Podgorice, a poručio je i da je zbog „protivustavnog djelovanja parlamentarne većine“ eliminisana šansa da se glasa za članove Sudskog savjeta. Njegov kolega iz saveza Andrija Mandić kazao je da je Đurović suprotno Poslovniku o radu Skupštine i bez dogovra na Kolegijumu nasilno zakazala sjednicu „koja ima za cilj uguravanje tačke dnevnog reda o prevarnom odvajanju Zete od Podgorice“. - Motivi onih koji hoće krnju Zetu kao neodrživu opštinu, bez resursa i teritorija koje joj istorijski pripadaju, nijesu utemeljeni u volji samih Zećana. Upozoravamo ih još jednom da to ne čine. Ovaj nečastan posao i razbojničko postupanje naići će na jasan odgovor naroda – napisao je Mandić na Tviteru. I poslanici Demokrata oštro su reagovali zbog zakazivanja sjednice. Boris Bogdanović ukazao je da je Đurović, sa prevarnim motivom i na zahtjev DPS-a i Ure, zakazala sjednicu kako bi se dopunom dnevnog reda raspravljalo i o Zakonu o teritorijalnoj organizaciji kojim se Zeta odvaja od Podgorice. - Samo zato što DPS-Ura-SNP

žele da protivnicima DPS-a smanje prednost nad DPS-om tako što će glasove iz Zete izuzeti iz ukupnog broja glasova na lokalnim izborima u Podgorici – naveo je Bogdanović.

„ZAKAZIVANJE NA ZAHTJEV“

Predložio je da Đurović sazove sjednicu sa rokom kraćim od 24 sata kako bi „zaštitila Podgoricu i Zetu od planirane prevare predlagača“, ali je ona, kako je kazao, odbila taj prijedlog i time pokazala da sa Draganom Ivanovićem aktivno učestvuje u prevari. - Zeta treba i mora biti samostalna opština, ali ne na ovako prevaran način kako su to zamisli gospoda iz DPS-SNPUra. Odgovorno tvrdim da je SNP ovdje ključni nosilac ove unaprijed isplanirane manipulacije – poručio je Bogdanović. Poslanik Aleksa Bečić ustvrdio je da parlamentarna većina nastavlja sa izazivanjem pravnog i političkog haosa pokušavajući da usvoji „Zakon o zabrani glasanja građanima Zete na predstojećim lokalnim izborima u Podgorici“ - SNP prvo potpisao prijedlog zakona protiv Zete i Zećana, zatim glasao protiv uvrštavanja sopstvenog prijedloga u dnevni red, nakon toga povukao potpis čime je pao prijedlog zakona, da bi sada vrhuncem perfidnosti odigrao ključnu ulogu u pravnom nasilju za račun DPS-a i Ure kako bi se građanima Zete onemogućilo glasanje na lokalnim izborima u glavnom gradu. Ova antievropska i antidemokratska vlast gura zemlju u totalni pravni, politički i institucionalni haos i anarhiju – napisao je Bečić na Tviteru. Ž. Z.

Opštinski odbor DPS-a Zeta poručio da su neistinite tvrdnje da je Zeti oduzeta bilo kakva teritorija PODGORICA – Apsolutno su neistinite tvrdnje da je Zeti oduzeta bilo kakva teritorija, naprotiv, teritorija opštine u okviru glavnog grada Golubovci je veća za preko 1.000 hektara u odnosu na teritoriju koju je, istorijski gledano, prethodna opština Golubovci iz 1955. godine imala, a to na osnovu činjenice da sada u njen sastav ulazi i naselje Vranjina, poručili su iz Opštinskog odbora DPS-a u Zeti. Oni su ukazali i da teritorija opštine Golubovci u svom sastavu ima sve katarstarske parcele koje pokušava da „spasi“ funkcioner DF-a Milan Knežević. - Teritorija opštine Golubovci danas u svom sastavu ima sve one katastarske opštine za kojima vapi Milan Knežević, zbog kojih pominje navodno otetih devet hiljada hektara i koje volšebno pokušava da vrati od Podgorice, a dobro

Opština Golubovci veća za preko hiljadu hektara nego što je bila 1955. godine zna pravo stanje – istakli su. Naveli su i da kritičari samostalne opštine Zeta okupljeni u Odboru ,,Za spas Zete“ tvrde da buduća opština treba da bude u granicama opštine iz 1957. godine, iako činjenice pokazuju da je Zeta tada bila u sastavu opštine Titograd. - Javnosti radi, a sa ciljem razotkrivanja ove prevare, kao dodatni dokaz ističemo činjenicu da zadnji zakon kojim je Zeta, odnosno Golubovci imala status opštine datira iz 1955. godine – naveli su. Tim zakonom, dodali su, u tadašnjoj teritoriji Golubovaca nijesu ulazili ni Dajbabe, ni Dahna (nije ni postojala kao naselje), ni Zelenika, ni Zabjelo, ali ni Vranjina koja je bila u

Dokaz o granicama Zete iz 1955. godine

sastavu tadašnje opštine Rijeka Crnojevića. - U sastavu opštine Zeta oduvijek su bili i biće i aerodrom

Golubovci i vodoizvorište Bolje sestre i koncesije na Morači i Cijevni, zajedno sa servisno skladišnom zonom Cijevna, a

od 2017. kada smo kroz institucionalne promjene uvećali teritoriju za preko 2.300 hektara, u sastav Zete spadaju i Lesendro

i Tanki rt i Vranjina i dobar dio Nacionalnog parka Skadarsko jezero, dio Plantaža i veći dio KAP-a sa industrijskom zonom u neposrednoj blizini! Zeta danas ima uvećanu teritoriju u odnosu na famoznu 1957. koju tako pompezno pominju i traže tadašnje granice - navode oni. Poručili su da će se sveukupnom podjelom imovine, teritorije, nadležnosti i osnovnih sredstava baviti posebni organizacioni odbor. - To nam daje mogućnost da očekujemo čak i kompromisno uvećanje resursa koji su na raspolaganju opštini, kako bi se dodatno podržala i ekonomski osnažila buduća samostalna opština – zaključili su iz zetskog odbora DPS-a. Ž. Z.

Ekonomija

Subota, 30. jul 2022.

Željezarci nezadovoljni razgovorom sa ministrom Goranom Đurovićem

Na krovu zgrade čekaju rasplet

Radnicima je ministar Đurović saopštio da moraju sačekati mišljenje Evropske komisije (EK) u vezi plana države da uđe sa Miodragom Dakom Davidovićem u vlasničku strukturu fabrike. Kazao im je kako je najbolje rješenje da uzmu otpremnine koje se kreću do pet do sedam hiljada eura ali je to njima neprihvatljivo. Poručuju da ih niko pa ni Vlada neće ,,vući za nos“. Predstavnik radnika Ivan Vujović kaže da se već mjesec priča o varijanti da država sa Davidovićem kupi fabriku od turske Tosjali grupe i niko se do sada nije sjetio da je potrebno konsultovati EK da li se radi o

državnoj pomoći ili ne. On ističe da je nezadovoljstvo radnika veliko i da Sindikat ne može više da ih ,,kontroliše“. Naveo je da im je Davidović kazao da ne želi da da više od 15,1 miliona eura, za koliko je država prije deceniju i prodala Željezaru Turcima. Zbog ove situacije radnici su, kako navodi Vujović, ponovo došli u pat poziciju, jer im rok ističe 1. septembra do kada će primati naknadu. Država je, kako je kazao, voljna da uđe u ovaj aranžman, ali se postavlja pitanje koliko ova procedura u EK može trajati, ističući da oni vremena za čekanje više nemaju. Gotovo dva mjeseca traje saga oko Željezare, otkada su radnici dobili informaciju da njih 229 ostaje bez posla. Od tada je dio njih zauzeo prostorije fabrike, zbog čega su protiv pregovaračkog tima Turci podnijeli krivične prijave. Radnici su u više navrata dolazili ispred Vlade u majicama sa brojem 229, koji simbolizuje broj otkaza, dok su im premijer i ministri poručivali da stoje iza radnika. M.Lk. – Ra.P.

Junski podaci EKIP-a o mobilnoj telefoniji

M:tel i dalje lider PODGORICA - U Crnoj Gori je na kraju juna bilo 1,15 miliona korisnika mobilne telefonije, što je 2,64 odsto više u odnosu na maj. Broj korisnika u junu odgovara penetraciji od 186,18 odsto, navedeno je u izvještaju Agencije za elektronske komunikacije i poštansku djelatnost (EKIP). U odnosu na isti period prošle godine, broj korisnika u junu veći je 4,44 odsto. Udio postpejd korisnika izno-

V. d. generalnog direktora EIB Markus Berndt u posjeti Crnoj Gori

Potpisan ugovor o zajmu vrijedan 50 miliona eura PODGORICA – V. d. direktora EIB Globala Markus Brendt i izvršna direktorica IRF-a Irena Radović potpisali su juče ugovor o kreditu vrijedan 50 miliona eura za klimatski prihvatljiva i energetski efikasna ulaganja lokalnih malih i srednjih preduzeća, saopšteno je iz IRF-a.

Radnici na krovu Upravne zgrade

PODGORICA/NIKŠIĆ – Nezadovoljni ishodom razgovora sa ministrom ekonomskog razvoja i turizma Goranom Đurovićem radnici Željezare održali su poslijepodne zbor i nakon toga protest nastavili na krovu upravne zgrade. Insistiraju da sa njima hitno razgovara premijer Dritan Abazović. Najavili su da će noć provesti na krovu.

sio je 59,34 odsto, a pripejd 40,66 odsto. Od ukupnog broja korisnika najviše je imao M:tel 410,6 hiljada ili 35,57 odsto, zatim Crnogorski Telekom 396,16 hiljada ili 34,32 odsto i One 347,64 hiljade ili 30,11 odsto. M:tel je imao 38,65 odsto od ukupnog broja pripejd korisnika, One 35,21 odsto, a Crnogorski Telekom 26,14 odsto. Crnogorski Telekom je u junu imao 39,92 odsto postpejd korisnika, M:tel 33,45 odsto, a One 26,62 odsto. R.E.

Nova klimatska kreditna linija predstavlja drugu tranšu finansijskog okvira koji je potpisan prošle godine. Berndt je ocijenio da će ovaj ugovor pomoći crnogorskim kompanijama da transformišu poslovanje i pređu u klimatski neutralnu, cirkularnu i održivu ekonomiju. - Ovaj zajam je još jedan znak kontinuirane podrške EIB Globala Crnoj Gori i njenoj transformaciji u održivu i zelenu ekonomiju, sposobnu da stvori radna mjesta i prihode za građane - naveo je Berndt. Radović je podsjetila da je IRF, u saradnji sa EIB-om, implementirao 1,2 hiljade projekata plasirajući zajmove vrijedne 520 miliona eura. EIB Global i IRF su od 2020. godine obezbijedili 150 milio-

Potpisivanje ugovora

na eura kredita kako bi podstakli oporavak nakon pandemije i dekarbonizaciju crnogorske privrede. - EIB Global spreman je da podrži Ekonomski ai investicioni plan Evropske komisije povećanjem finansijske i tehničke

podrške za razvoj infrastrukture, povezanosti i projekata energetske efikasnosti u Crnoj Gori, koji su ključni za održivi, zeleni razvoj zemlje i brže pristupanje EU - navodi se u saopštenju. EIB je do sada podržao eko-

Istraživanje agencije IPSOS o sivoj ekonomiji u formalnom sektoru, podataka o neformalnom sektoru nema

Regularne firme utajile petinu BDP-a PODGORICA - Siva ekonomija u Crnoj Gori ove godine u formalnom sektoru iznosi 20,6 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), što je smanjenje od 3,9 procentnih poena u odnosu na 2014, pokazalo je istraživanje agencije IPSOS. Istraživanje, koje je iniciralo Ministarstvo finansija, potkrijepilo je tvrdnje da je udio sive ekonomije i dalje na znatno višem nivou u odnosu na evropske zemlje, navedeno je iz tog resora. - Istraživanje je pokazalo i da se u regulisanju oporezivanja rizičnih oblasti i širenju poreskog obuhvata nalazi ozbiljan poreski potencijal, odnosno da bi propušteni prihodi po tom osnovu bili dovoljni da se izbjegne neophodno zaduži-

vanje za tekuću godinu – kaže se u saopštenju. Rezultati su pokazali da je obim sive ekonomije u Crnoj Gori približan nivou u Poljskoj i Letoniji, viši je nego u Litvaniji i Estoniji, a niži nego u Rusiji, Ukrajini, Kirgistanu, Moldaviji, Kosovu i Rumuniji. Iz Ministarstva su napomenuli da procjene obuhvataju samo dio sive ekonomije koji

se odnosi na formalni sektor, budući da su anketirana samo registrovana preduzeća i preduzetnici. - Dodatni oprez, iako je riječ o nešto nižoj stopi u odnosu na 2014. godinu, zahtijeva uključenost crnogorskih preduzeća u aktivnosti sive ekonomije, koji prema sopstvenom priznanju menadžera, pokazuje da se gotovo svaki deseti pri-

Danas ističe mandat predsjedniku Senata DRI Milanu Daboviću

Kovačević na čelu do izbora predsjednika PODGORICA – Predsjedniku Senata Državne revizorske institucije (DRI) dr Milanu Daboviću danas ističe devetogodišnji mandat, pa će od ponedjeljka nastaviti angažman u DRI-ju kao senator – saopšteno je iz ove institucije. Senatom će do izbora novog predsjednika, kako navode, predsjedavati senator Niko-

la N. Kovačević, koji će i predstavljati DRI. - Zakon o DRI propisuje da u slučaju odsutnosti ili spriječenosti predsjednika Senata zamjenjuje najstariji član Senata. Predsjedniku Senata dr Daboviću bila je velika čast obavljati dužnost i predstavljati instituciju i svoju državu Crnu Goru u okviru zajednice Međunarodne i Evropske organizacije vr-

hovnih revizorskih institucija. Predsjednik Senata se zahvaljuje na izuzetnoj saradnji i podršci u pravcu jačanja revizije javnog sektora u Crnoj Gori. Senat i DRI će ostati posvećeni promovisanju ključnih vrijednosti i nastaviće postizati zapažene rezultate na domaćoj i međunarodnoj sceni – saopšteno je iz ove institucije. R. E.

Dabović i Kovačević

nomski i društveni razvoj Crne Gore sa blizu milijardu eura. Brendt se juče sastao sa premijerom Dritanom Abazovićem i ministrima, a sastanku je prisustvovala i šefica Delegacije EU u Crnoj Gori Kristina Oana Popa. R. E. vredni subjekat bavi aktivnostima sive ekonomije - navodi se u saopštenju. Iz Ministarstva su dodali da je nešto niža sklonost ka aktivnostima sive ekonomije posljednjih nekoliko godina uzrokovana poboljšanjem poslovnog ambijenta i smanjenjem nelojalne konkurencije neformalnog sektora. Relativno dobre ocjene bilježi uspješnost inspekcije rada, Uprave prihoda i carina, kao i tržišne inspekcije, u segmentu detektovanja zaposlenih bez ugovora o radu i drugih oblika neformalnog zapošljavanja i sive ekonomije. - Značajno smanjenje utvrđeno je i u dijelu neformalnog zapošljavanju na tržištu rada u odnosu na 2014. godinu, pa je tako udio zaposlenih koji su radili bez plaćenih poreza i doprinosa, sa 22,3 odsto snižen na 15,7 odsto. Ipak, ne ohrabruje podatak da je udio zaposlenih koji primaju dio zarade u gotovini bez plaćanja poreza i doprinosa ostao na istom nivou - navodi se u saopštenju. Iz Ministarstva su kazali da, u cilju svođenja stope sive ekonomije na najmanju mjeru, kontinuirano razmatraju moguće mehanizme. S. P.

Ekonomija

Subota, 30. jul 2022.

U registru poljoprivrednih gazdinstava i Eparhija budimljansko-nikšićka

SPC ima voćnjak i može koristiti sredstva iz Agrobudžeta

Episkop Metodije

PODGORICA - Eparhija budimljansko-nikšićka Srpske pravoslavne crkve (SPC), čije je sjedište u Beranama bavi se i poljoprivrednom proizvodnjom i nalazi se u registru poljoprivrednih gazdinstava, saopšteno je Pobjedi iz Ministarstva poljoprivredu.

Na čelu ove eparhije SPC je episkop Metodije. - U registar poljoprivrednih gazdinstava upisana je, tj. registrovala je svoje poljoprivredno gazdinstvo Eparhija budimljansko-nikšićka, Berane. Eparhija budimljansko-nikšićka u registru poljo-

privrednih gazdinstava evidentirala je poljoprivredne parcele sa različitim vrstama kultura: voćnjaci, livade, pašnjaci i šume i šumsko zemljište – kazali su iz Ministarstva poljoprivrede našoj redakciji. Iz tog Vladinog resora nijesu odgovorili na pitanje Pobjede da li je ova eparhija SPC do sa-

Iz pokreta ,,Evropa sad“ nezadovoljni radom Aleksandra Damjanovića



Dritan Abazović

Mohamed bin Salman

Tajno o ulaganju u energetiku i turizam PODGORICA - Crnogorski premijer Dritan Abazović razgovarao je u Atini u srijedu sa saudijskim prijestolonasljednikom Mohamedom bin Salmanom o mogućnosti investiranja Saudijske Arabije u energetiku i turizam na Zapadnom Balkanu, potvrđeno je Pobjedi. Sastanku su prisustvovali grčki i albanski premijeri Kirijakos Micotakisi i Edi Rama. Prema saznanjima naše redakcije Abazović će ubrzo imati sastanak sa nekim od visokih zvaničnika Saudijske Arabije. Podsjećamo da američke obaveštajne službe ali i Amnesti International tvrde da je Salman odobrio ubistvo novinara Vašington posta Džamala

Kašogija 2018. godine. U izveštaju sa kojeg je administracija predsjednika Džozefa Bajdena skinula oznaku tajnosti navodi se da je princ odobrio planove da se novinar koji je živio u izgnanstvu uhvati ili ubije. Ovo je bilo prvi put da Amerika direktno i javno označava princa kao jednog od glavnih krivaca. Kašogi je ubijen dok je bio u posjeti konzulatu Saudijske Arabije u Istanbulu. Međutim princ Mohamed bin Salman je, izgleda, ponovo rado viđen gost u SAD i EU. On je, naime, 22. juna bio u zvaničnoj posjeti Turskoj, 16. jula je razgovarao sa američkim predsjednikom Džozefom Bajdenom, a u četvrtak uveče je doputovao u zvaničnu posjetu predsjedniku Francuske Emanuelu Makronu. R. E.

Revizija finansija i poslovanja RDC-a za prošlu godinu

Računovodstvene operacije prikrile 618 hiljada eura minusa

PODGORICA - Predstavnici pokreta ,,Evropa sad“, bivši ministri Milojko Spajić i Jakov Milatović, ocijenili su da aktuelna vlada planira da kumulativno do 2025. godine državu zaduži još 2,6 milijardi eura, kada se uzme u obzir i otplata duga. - I pored priče slučajnog ministra finansija Aleksandra Damjanovića kako su prihodi budžeta za ovu godinu planirani optimistično i kako su uključeni određeni ,,fiktivni“ prihodi, on u smjernicama makroekonomske i fiskalne politike predlaže veći nivo prihoda za šest miliona, pri tome ne planirajući nijednu novu mjeru za povećanje prihoda - navodi se u saopštenju ovog pokreta i ističe da se samo iz te činjenice vidi da Vlada nema nikakve vizije upravljanja javnim finansijama i vođenja ekonomije zemlje. - Uz to, za šest mjeseci ove godine, prema podacima Ministarstva finansija, deficit budžeta je na rekordno niskom nivou od 33 miliona, a tek predstoje prihodi od turističke sezone, za koju resorni ministar tvrdi da je bolja nego 2019. godine, ali i reprograma pore-

da dobijala i koristila sredstva podrške iz Agrobužeta, kao ni da li je dobijala podsticaje iz sredstava-fondova Evropske unije, preko nekog od IPARD programa. Ipak na osnovu odgovora tog Vladinog resora postoji zakonski osnov da Eparhija budimljansko-nikšićka koristi ta sredstva podrške. - Prema Zakonu o poljoprivredi i ruralnom razvoju, pravo na podsticaj može ostvariti nosilac poljoprivrednog gazdinstva koji je podnio zahtjev, sa potrebnom dokumentacijom, za ostvarivanje prava na podsticaj i koji je upisan u Registar poljoprivrednih gazdinstava iz člana 63 ovog zakona. Svako pravno ili fizičko lice koje ispunjava propisane kriterijume, bez obzira na primarnu djelatnost kojom se bavi, ima pravo na predviđenu podršku – pojasnili su iz Ministarstva. Iz resora na čijem je čelu Vladimir Joković naveli su da do sada osim ove eparhije SPC ni jedna druga vjerska zajednica nije registrovana u registru poljoprivrednih gazdinstava. S. P.

Premijer se u Atini sastao sa saudijskim prijestolonasljednikom na njegovoj turneji po EU

PODGORICA – Zbog pokrivanja gubitka od 617,8 hiljada eura neraspoređenom dobiti bez odgovarajućih odluka, Državna revizorska institucija (DRI) je uz pozitivno mišljenje skrenula pažnju na finansijsku reviziju Radiodifuznom centru (RDC) za 2021. godinu.

Spajić i Damjanović

Tvrde da nema viziju upravljanja finansijama skog duga. Iz ovoga proizlazi da bi nas ova vlada dodatno zadužila oko 150 miliona - navodi se u saopštenju i ukazuje da u Ministarstvu pri projektovanju nijesu uzeli u obzir uštede ostvarene za šest mjeseci na rashodnoj strani i prihode koji su naplaćeni iznad plana, već su samo dodavali nove obaveze

Da bi se ostvario deficit od 400 miliona za ovu godinu, sa ovakvim rezultatima za šest mjeseci, bilo bi neophodno da deficit do kraja godine u svakom mjesecu prosječno iznosi 60 miliona

udovoljavajući svim potrošačkim jedinicama. - Da bi se ostvario deficit od 400 miliona za ovu godinu, sa ovakvim rezultatima za šest mjeseci, bilo bi neophodno da deficit do kraja godine u svakom mjesecu prosječno iznosi 60 miliona, što nije realno, naročito u periodu jul-septembar kada je, zbog sezonskog karaktera, najveće punjenje budžeta. Dakle, očigledna je nekonzistentnost između makroekonomskog i fiskalnog okvira - dodaje se u saopštenju. R. E.

Na to je uticalo i evidentiranje troškova na pogrešnim pozicijama, te propusti u prikazivanju amortizacije i otpremnina, što je povećalo iznos gubitka na 3,1 milion eura. Revizori su utvrdili kršenje zakona o unutrašnjim kontrolama, o radu, računovodstvu, zaštiti i zdravlju na radu, zaštiti lica i imovine i javnim nabavkama, te više pravilnika, zbog čega su na pravilnost poslovanja dali uslovno mišljenje. Zbog toga će sa izvještajem upoznati skupštinski odbor za ekonomiju, bord RDC-a i Ministarstvo ekonomije. RDC nije donio plan unapređenja upravljanja i kontrola, nije uspostavljena unutrašnja revizija ni registar rizika niti preduzete aktivnosti za njihovu identifikaciju, analizu i procjenu. Nedostaju knjigovodstveni tragovi o preknjižavanjima za 50 hiljada eura. Internih procedura za postu-

panja odgovornih, kao ni kontrolnih mehanizama, nema, pa su revizori preporučili omogućavanje vidljivosti postupaka i zaštitu podataka.

NEtRaNSPaRENtNo zaPošljavaNjE

RDC je tokom 2019. i 2020. godine preuzeo sedam zaposlenih, čime je izbjegao javno oglašavanje, koje bi, smatraju revizori, pokazalo veći stepen transparentnosti. Preporučili su raspisivanje konkursa, a preuzimanje samo kao izuzetak. Ukazano je na obavezu zaštite zdravlja zaposlenih, posebno imajući u vidu po-

Spor sa RTCG RDC je prošle godine premašio planirane prihode za 19 hiljada pa su iznosili 5,46 miliona eura, ali su zato rashodi, iako planirani na 3,4 miliona eura, iznosili 8,8 miliona eura. Ova razlika se, kako navode revizori, u najvećem dijelu odnosi na spor sa RTCG u vezi naknade za prenos i emitovanje radiodifuznog signala te na štetu zbog havarije antenskog stuba na Bjelasici krajem 2020. godine.

stojeći ugovor za te poslove sa kompanijom koja ne ispunjava ugovorne obaveze. Registrovani su propusti i u planovima rada i popisu imovine, koji nije dostavljen Upravi za katastar i državnu imovinu u propisanom roku i obrascima.

viSoka PotRaživaNja

RDC potražuje 1,13 miliona eura, a nedostaju procedure procjene naplativosti. Revizori traže da se aktivnijim radom na naplati i utuženjima spriječi zastara potraživanja. Preporučuju donošenje strategija naplate i akcioni plan sa mjerama, aktivnostima i mjesečnim izvještavanjem odbora direktora. RDC je isplaćivao dnevnice i za službena putovanja za udaljenosti manje od 30 kilometara, bez izdavanja i pravdanja putnih naloga. Nije utvrđen startni dio zarade kojim je predviđeno da ne može biti niža od 70 odsto cijene rada, niti su poštovane procedure oko prekovremenog rada. RDC je preko agencije angažovao lica za poslove iz redovne djelatnosti, a ti ugovori ne sadrže sve elemente predviđene zakonom. Revizijom je rukovodio senator Zoran Jelić sa predsjednikom Senata dr Milanom Dabovićem. M. lk.

Društvo

Subota, 30. jul 2022.

Mitropolit crnogorsko-primorski nastavio kampanju za vraćanje zadužbine Karađorđevića na Lovćen

PODGORICA – Mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije službom i molebanom na Ivanovim Koritima prije dva dana dovršio je, kako je saopšteno iz SPC, okrugli sto posvećen 50 godina „razaranja Njegoševe kapele na Lovćenu“ koji je 27. jula održan u podgoričkom Hramu Hristovog vaskrsenja.

Kako je navedeno, Joanikije je „u blizini ostataka razorene Njegoševe lovćenske kapele Svetog Petra Cetinjskog služio molebni kanon cetinjskom čudotvorcu“, čime je nastavljeno zastupanje teze iz koje bi se, da nije drugih istorijskih izvora, moglo zaključiti da mitropolit govori o autentičnoj Njegoševoj kapeli koje, zahvaljujući poduhvatu Aleksandra Karađorđevića, nema još od 1925. godine. Te godine je - pored činjenice da u austrougarskom bombardovanju crnogorskih položaja na Lovćenu 1916. godine Njegoševa kapela nije bila oštećena do te mjere da je trebalo praviti novu - kralj Aleksandar Karađorđević odlučio da bude ktitor novom objektu na drugoj mikrolokaciji, koji će umjesto Svetom Petru Cetinjskom posvetiti Svetom Đorđu, kao i rođenju svog sina, prijestolonasljednika Petra II Karađorđevića... To je objekat koji je zamijenjen Njegoševim mauzolejom, ali se to ne čuje iz stavova SPC danas u Crnoj Gori.

PrizivanJe duha

Kako je objavljeno na sajtu Mitropolije, nakon bogosluženja, mitropolit Joanikije u četvrtak na Ivanovim Koritima je rekao „da smo se nakon pedeset godina od rušenja lovćenske kapele i razaranja groba Njegoševa sabrali da produžimo djelo branitelja kapele“. - Bilo ih je veoma mnogo. Ne možemo ih sve nabrojati. Ali

MITROPOLIJA

Samo je jedna Njegoševa kapela, a to nije ona o kojoj besjedi Joanikije

Joanikije na Ivanovim koritima

moramo pomenuti mitropolita Danila Dajkovića i najuglednije profesore, književnike, umjetnike, mislioce koji su stali na stranu crkve na Lovćenu i amaneta Njegoševog. Sabrali smo se na ovom razorenom kamenju Lovćenske kapele da proslavimo njenog nebeskog pokrovitelja Svetoga Petra Cetinjskoga, da njegovu svetost prizovemo da idemo pravim božjim putem. Ali da prizovemo i duh velikog Petra II Petrovića lovćenskog tajnovidca, duhovnog učitelja, ne samo Crne Gore nego i cijelog srpstva i cijelog slovenstva - rekao je Joanikije. Rekao je, kako se navodi, da je razaranje Njegoševe kapele događaj koji potresa „našu savjest i da smo se stoga sjetili svih nesrećnih okolnosti koje su dovele do rušenja Lovćenske kapele“. - Razmatrali smo na okruglom stolu taj događa sa istorijske, vjerske, etičke i metafizičke strane. I čini nam se kao da smo samo načeli tu temu. Naravno, to će biti tema kojom ćemo se i u budućnosti baviti, jer vjerujemo

da se Lovćenska kapela, iako je porušena – na nebo vaznijela. I da je stekla nebesko dejstvo, što vidimo po mnogim kapelama koje su se podigle u posljednjih dvadesetak godina, naročito. Naravno, treba se sjetiti i onih prvih, koje su podignute prije četrdeset godina - rekao je on. Dodao je da se u posljednjih dvadeset godina desilo čudo. - Njegošev duh je prizvao graditelje novih crkava na mnogim meridijanima, ne samo u Crnoj Gori nego i u ostalim srpskim zemljama i dijaspori. Svetost Njegoša i njegove kapele djeluje svuda - naglasio je mitropolit Joanikije.

rušenJe

Stavom mitropolita Joanikija i kampanjom koju zastupa nastavljena je uporna zamjena teza i promocija falsifikovanja istorije jer se nigdje u njegovom diskursu ne pominju utemeljene istorijske činjenice: da je Njegošev mauzolej napravljen umjesto zadužbine Karađorđevića koja je po zahtjevu kralja

Aleksandra zamijenila orginalnu kapelu u kojoj su bile pohranjene kosti Petra II Petrovića Njegoša. Zadužbina Karađorđevića sagrađena 1925. godine i tako je postala simbol zatiranja crnogorske državnosti i nestanka Crne Gore 1918. godine i njenog bezimenog utapanja u Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca. Zbog čega je onda teško mitropolitu i SPC da otvoreno kažu da se zdušno zalažu za vraćanje zadužbine Karađorđevića posvećene Njegošu, a ne originalne kapele Njegoševe koju nijesu uklonili komunisti, već zapravo Karađorđevići. Kada su, u januaru 1916. godine, Austrougari gađali crnogorske položaje, kako kažu istorijski izvori, jedno đule je pogodilo Njegoševu kapelu i napravilo je oštećenje na objektu, promjera od jednog metra. Kako je ranije Pobjeda pisala, austrougarska vojna uprava kasnije je tražila da se privremeno Njegoševe kosti prenesu na Cetinje kako bi se kapela sanirala,

STAV

Dosta zapomaganja! Umjesto toga podnijeti krivičnu prijavu protiv mitropolita Joanikija

Autor: Vladimir KeKoVić Očekivao sam da će na okupu srpskih popova, (27. ovog mjeseca u Hramu Hristovog vaskrsenja) biti još jedan udar na suverenu Crnu Goru. Zašto bi se drugo i okupili? Ali ne i da će pored apela za rušenje Njegoševog mauzoleja poslati opskurnu poruku ,,da se Crna Gora očisti od ustašluka koji je donekle zahvatio Crnu Goru“. Zlokobnije i lažnije poruke nije mogao osmisliti i sasuti u lice Državi i Narodu Crne Gore. Taj je spreman i na neki konkretni korak koji vodi u krvoproliće. Uslijedile su oštre reakcije, hiljadu puta ponovljene zbog kojih SPC može samo da likuje. U nadmetanju SPC i države Crne Gore, ovi prvi su

čemu se opirala tadašnja Crnogorska pravoslavna crkva. Tome svjedoči ponašanje posljednjeg mitropolita autokefalne CPC Mitrofana Bana koji se protivio izmještanju Njegoševih kostiju na Cetinje, jer je stručna komisija, koja je obišla Lovćen, zapisala da je: „... našla crkvu i grob u potpunom redu“. Ostalo je nejasno zašto je originalna kapela na Lovćenu uopšte i srušena, ako je tada potvrđeno da se mogla sanirati, odnosno, kako piše u zaključku komisije, da se „dovede u prvobitno stanje do 1. septembra 1921. godine“. Odgovor daje istorija koju mitropolit Joanikije uporno zaobilazi i svojim nastupima u javnosti kreira zapaljivu atmosferu koja otvara nove-stare linije razdora. Pobjeda je u tekstu od 7. maja ove godine, dan nakon što je Joanikije održao službu na Njegušima, podsjetila da je odbor za prenos Njegoševih kostiju u vrijeme Karađorđevića ipak odlučio da gradi novu kapelu 1924. godine. Kralj Aleksandar Karađorđević je prihvatio da bude

U polemici o Njegoševom mauzoleju izliv šovinizma i provokacija Liberalna partija saopštila je da je članica Predsjedništva te stranke juče na TV Prva bila žrtva agresije i mržnje predstavnika SPC koji su pokušali da ponize jednu ženu vjerskom mržnjom i šovinizmom. Kako navode, Marković je vodila argumentovanu i pristojnu diskusiju o njegoševom mauzoleju na Lovćenu, u kojoj je sveštenik SPC Jovan Plamenac, poznat kao novinar Pobjede iz ratnohuškačkog vremena jurišanja na Dubrovnik, Marković nazivao raznoraznim imenima ,,Jasmina, Merima itd“ vjerujući da će tako poniziti sagovornicu nazivajući je bošnjačkim imenima, što je očigledno posebno

svojstveno jednom duhovniku koji zastupa vjersku zajednicu u emisiji. - Isto tako, urednik glasila SPC ,,Svetigora“, izvijesni vojinović, našao je za shodno da se Jeleni Marković obrati sa ,,gospođo Merima“ i poruči ,,pozdravite svog partijskog šefa Omera“ misleći pritom na andriju Popovića predsjednika Liberalne partije Crne Gore. Vojinović je očigledno pokušavao da ponizi Marković ali i lidera LP Popovića nazivajući ih muslimanskim imenima, što je zaprepašćujuće i što plaši svakog građanina Crne Gore - kažu u saopštenju. Dodaju da šokantni izlivi mržnje prema svemu crno-

gorskom, ali i otvorena mržnja prema Muslimanima, nacionalnim, vjerskim i drugim manjinama, moraju biti hitno sankcionisani od strane nadležnih organa. - Ovakva mržnja u javnom etru, živom programu jedne televizije sa nacionalnom frekvencijom, nije viđena u Crnoj Gori decenijama. Pozivamo prije svega TV Prva da osudi ovakvo ponašanje u sopstvenom studiju, zatim i SPC da se izvini i ogradi od ovakvih izjava ako to nijesu njeni zvanični stavovi, a zatim i nadležno tužilaštvo da procijeni postojanje elemenata krivičnog djela u ovom govoru mržnje i odgovorne privede pravdi - zaključuju u saopštenju.

apsolutni pobjednici sve agresivniji i zloćudniji pa nam šalju poruku – „Ma kakva ste vi Država kad vam mi ovo radimo?“ Tako se ne brani država. Da se Crna Gora branila od Otomanske sile kao što se brani od ovih nasrtaja ne bi bilo Martinićke bitke, Careva Laza, Grahovca, ne bi bilo Crne Gore. Pitam se ima li primjera u Evropi tolike moći jedne crkvene organizacije i tolike nemoći države. Pa dokle Ijudi, dokle državnici? Ovđe postoji samo jedan, i to pravni lijek, umjesto demaskiranja i negiranja tog gadluka i opasnih namjera, institucije Crne Gore moraju krivično procesuirati mitropolita Joanikija zbog krivičnog djela izazivanja vjerske i nacionalne mržnje i razdora koji vrši u kontinuitetu, a za što postoji obimna i neupitna dokumentacija. Pravo je pitanje smije li biti pogodbe sa bilo kim, kada su u pitanju temelji crnogorske države i naroda.

ktitor, a za glavnog izvođača radova odabran je arhitekta Nikolaj Krasnov, ruski emigrant. Zanimljivo, Krasnov je utvrdio da je moguće sačuvati osnovne konture Njegoševe kapele, ali nalogodavci to nijesu prihvatili zbog političkih motiva. Zato je urađen projekat za novu kapelu, koja je građena od jula do septembra 1925. godine.

Posveta

Najveća razlika je bio ktitorski zapis na ulazu kapele, ali i to što ona nije bila posvećena Sv. Petru Cetinjskom – nego Sv. Đorđu. Takođe, kralj Aleksandar je kapelu podigao u čast rođenja svog sina i prijestolonasljednika Petra II, a kapelu je osveštao mitropolit Dožić. Prilikom prenosa Njegoševih posmrtnih ostataka u novu kapelu 21. septembra 1925. godine, kralj Aleksandar je naveo nacionalnu simboliku tog čina. - Nad grobom Njegoševim, danas je kamen sa Venčaca, na domak Karađorđeve Topole i pod njime će lako ležati vladika Rade – izjavio je Karađorđević prema istorijskim izvorima. Da to nije bila autentična Njegoševa kapela potvrdio je i sam Aleksandar Karađorđević koji je na kraju svečanosti mitropolitu Dožiću kazao: „Visokopreosvešteni, predajem Vam u amanet moju zadužbinu i kosti slavnog Njegoša da ih dalje čuvate“. Tako je kapela na Lovćenu, koju je podigao Aleksandar Karađorđević 1925. godine, na čijoj obnovi insistira mitropolit Joanikije, postala simbol okupacije Crne Gore iz 1918. godine. i.PeriĆ

Društvo

Subota, 30. jul 2022.

Cetinjanka policiji juče prijavila da je u srijedu na magistrali Budva – Cetinje pratilo, a onda prepriječilo put, crno vozilo za koje tvrdi da je u vlasništvu Crkve Srbije

Ombudsman i strani zvaničnici reagovali na izjavu pre da se Gradska TV ,,može blokirati kao Sputnjik“

Pokušaj ugrožavanja života aktivistkinje Svetlane Pajović?

Nadležni organi da li je bilo govo

PODGORICA – Vozilo „dacia duster“ budvanskih tablica, crne boje, u srijedu popodne, 28. jula, pratilo je građansku aktivistkinju sa Cetinja Ivanu Pajović na magistrali Budva – Cetinje, a onda je u mjestu Stanišići prepriječilo put njenom automobilu, zbog čega je ona morala naglo da zakoči i skrene da bi izbjegla sudar, pa je zakačila potporni zid uz cestu, nakon čega joj je auto stao. - Nemam dilemu da je ovo bio pokušaj ugrožavanja mog života, namjerno izazivanje saobraćajnog udesa, a vozilo, prema mojim nezvaničnim saznanjima, pripada Crkvi Srbije, odnosno njenoj Mitropoliji crnogorsko-primorskoj – kazala je Pajović za Pobjedu. Ona je juče podnijela prijavu policiji i pored ostalog navela da je primijetila da je crno vozilo prati dok je prolazila kroz naselje Podkošljun. U mjestu Markovići, gdje su tri kolovozne trake, to vozilo je prešlo u susjednu traku i vozač je, paralelno s njom, vozio sve do naselja Stanišići. Pajović je, kako je prijavila policiji, usporavala automobil, ali je neznanac koji je pratio nije preticao. U Stanišićima je ona ubrzala, pa je i vozač crnog automobila dao gas, pretekao je, kako je navela u prijavi, za dvije dužine njenog vozila i onda naglo prešao u njenu traku. Koliko je prelazak u njenu traku bio nagao pokazuje i detalj da se „dacia duster“ zaljuljala. Pajović je, kako bi izbjegla sudar, naglo zakočila, skrenula desno i okrznula potporni betonski zid, poslije čega se njen automobil „ugasio“. Vozač „dacie“ dao je gas i nastavio prema naselju Lapčići. Kada se pribrala Pajović je pošla za njim. U Lapčićima je to vozilo skrenulo prema selu Pobori. - Kako sam poznata crnogorska građanska aktivistkinja smatram da su me ove osobe prepoznale i da su htjele da mi naude ovim postupcima. Osjećam se ugroženo. Brinem za svoju bezbjednost. Strahujem da slične radnje mogu da se ponove – navela je Pajović u prijavi policiji.

PODGORICA - Zaštitnik ljudskih prava i sloboda Crne Gore je juče saopštio da nije prvi put da su pojedini mediji iskazali bojazan za svoj status i budućnost zbog političkih izjava u kojima se najavljivalo, insinuiralo njihovo ,,gašenje“, otpuštanje, pozivanje na odgovornost i na slične načine iskazivalo nezadovoljstvo njihovim radom, što su doživjeli kao prijetnje, revanšizam i udar na medijske slobode.

Ivana Pajović

Za Pobjedu je ispričala da, s obzirom na to da je „dacia“ imala zatamnjena stakla, samo je primijetila da su u vozilu bile tri osobe. - Naglo su mi prepriječili put kako bi me natjerali da se prevrnem i izletim sa ceste. Srećom, iskusna sam za volanom pa sam uspjela da savladam svoj automobil i ne izletim sa magistrale – istakla je Pajović. Ona je apelovala na institucije da slučaj rasvijetle do kraja. - Smatram da se ovo može ponoviti i poručujem izvršiocima i nalogodavcima da im pokušaji ubistva slobodnih građanki i građana neće pomoći da nas ućutkaju u borbi za naša građanska i nacionalna prava. Da je vječna – zaključila je Pajović. Govor mržnje, verbalni, ali i fizički obračuni neistomišljenika

eskalirali su u našoj zemlji nakon dolaska nove klerikalne vlasti u avgustu 2020, ali ne jenjavaju ni pošto je ta vlada oborena i prije nekoliko mjeseci formirana manjinska. Aktuelni premijer Dritan Abazović, kao i partija na čijem je čelu – Ura, te Crkva Srbije, uz podršku proruskih i srpskih snaga u našoj zemlji svakodnevno produbljuju jaz podjela u našoj zemlji. Institucije kadrovski slabe i pod snažnim političkim pritiskom aktuelne vlasti, ali i proruskih i srpskih snaga, nemoćne su da se odupru anarhiji u koju zapada crnogorsko društvo, štoviše, nekim odlukama dodatno podupiru haos. Povodom ovog slučaja uputili smo pitanja Upravi policije. K. KRSMANOVIĆ

Podsjetili su i da utvrđivanjem postojanja govora mržnje treba da se bave nadležni državni organi. Abazović je novinarki Gradske televizije, nakon što je postavila pitanja o navodnoj umiješanosti u korupciju članova njegove partije i koalicionih partnera Zorana Miljanića i Srđana Pavićevića, kazao da slobodno postavlja pitanja a da on stalno odgovara „ali nemojte da mislite da vaš govor mržnje treba da se prećuti“. - Ako smo blokirali onaj Sputnjik, nije ni Gradska toliko daleko – kazao je premijer Abazović. Nakon reakcija esnafskih udruženja i organizacija za zaštitu ljudskih prava da je premijer prijetio jednom mediju, stiglo je objašnjenje iz kabineta da je riječ o „šaljivoj opaski“ na račun Gradske televizije. Kabinet premijera je nastavio sa pritiskom i naglasio da je njihova uređivačka politika „često sklona teškim i spornim kvalifikacijama koje su na granici govora mržnje, a koja brutalno etiketira, spinuje i širi mržnju dominantno na račun predsjednika Vlade“, te da to za rezultat ima česte uvrede i prijetnje po bezbjednost predsjednika Vlade. Ombudsman je pozvao na suzdržanost nosilaca državnih funkcija i predstavnika političkih elita od komentarisanja

Rajnke: Političarima je dužnost da štite novinare Nakon javnog istupa i „dobronamjerne šale“ kako je rečeno iz kabineta premijera, juče je reagovala Džudi Rajzing Rajnke, ambasadorka SAD u Crnoj Gori. - Izabrani zvaničnici i političari imaju odgovornost da štite novinare i trebalo bi da stvore uslove da pravosuđe, mediji i civilno društvo obavljaju svoje dužnosti nezavisno, odgovorno i bez nedopuštenih uticaja – napisala je na Tviteru - Zaštita istinske slobode i nezavisnosti medija nije stvar šale napisala je ona.

uređivačke politike medija ili bilo koje vrste nedozvoljenih pritisaka na rad novinara. - Smatramo neophodnim unapređenje mehanizama samoregulacije i podsticanje javnosti da se nezadovoljstvo izvještavanjem i radom bilo kog medija treba iskazati kroz formalne zahtjeve mehanizmima samoregulacije i/ili zakonom predviđene mogućnosti, nikako prijetnjama i stvaranjem negativne atmosfere pogodne za ugrožavanje medijskih prava i sloboda – saopštio je Ombudsman.

Iz te institucije je saopšeno da očekuju da profesionalizam, objektivnost i odgovornost, kao neupitni postulati novinarske profesije, neće popustiti pred izazovima i interesima koje stvara i nameće društveno-politički kontekst. - U tom pravcu neophodna je i veća saradnja i solidarnost unutar same medijske zajednice, kako bi se uticalo na očekivane promjene, koje se tiču poštovanja strukovnih načela i postupanja. Zaštitnik je apelovao na sve činioce koji imaju nespornu

Portal In4s objavio, pa nakon demantija povukao, foto-montažu na kojoj je prikazan Darko Šuković sa osobom koj

Besprizorna podmetačina prom PODGORICA - Samo dva dana nakon što je poslanik Demokratskog fronta Slaven Radunović u parlamentu, bez skrupula, nazvao ,,antiSrbinom“ glavnog urednika Antene M Darka Šukovića, srpsko-ruski propagandni portal In4s objavio je fotomontažu na kojoj je prikazan Šuković sa osobom koja na kapi nosi ustaška obilježja.

Montirana fotografija

Rada Čanović

Ta je objava na društvenim mrežama odmah dobila niz uvredljivih, pa i prijetećih komentara prema Šukoviću.

Nakon demantija na Anteni M, portal In4s je povukao sporni tekst sa foto-montažom. Antena M je juče objavila da je riječ o Nikšićanki Radi Čanović koja se zapravo slikala sa Darkom Šukovićem, a zasad nepoznati autor je zloupotrijebio njihovu zajedničku fotografiju i na njeno tijelo namontirao glavu sa kapom koja ima ustaška znamenja Čanović se javila redakciji Antene M, i kazala da nije mogla da pronađe fotografiju koja je poslužila za foto-montažu, ali je poslala drugu, koja pokazu-

je da su se fotografisali na tom mjestu u toj odjeći... Na pokušaj diskreditovanja i manipulacije reagovao je Darko Šuković koji je kazao da nekome sa slovom ,,U“ na kapi nikada ne bi dozvolio da mu se primakne. - Pošto portal-štenara In4s ne radi ništa bez komande gazde, a komandu smo čuli prekjuče u Skupštini, bilo bi dobro da im narodni poslanik komanduje - aport! Mudrima dovoljno! – napisao je Šuković u svom odovoru na foto-montažu. Portal In4s nije registrovan u

Društvo

Subota, 30. jul 2022.

Tužilački savjet produžio mandat vrhovnoj državnoj tužiteljki

emijera Abazovića

i da utvrde ora mržnje Delegacija EU: Vlasti da se uzdržavaju od pritiska na medije

širu društvenu podršku, one iz državnih institucija, civilnog društva i drugih subjekata, da ne koriste uvredljiv i govor koji prelazi granicu tolerancije slobode izražavanja, pazeći da svojim djelovanjem ne remete ionako narušenu društvenu koheziju u zemlji. - Na taj način bi se izbjegle mnogo teže posljedice kojima mržnja i netolerancija truju društvo i mogu izazvati mnogo teži konflikt, zbog kojeg bi Crna Gora mogla dugoročno stagnirati – smatra Zaštitnik. Povodom Abazovićeve izjave, juče se oglasio i nekadašnji ministar odbrane Slovenije i bivši poslanik u Evropskom parlamentu Roman Jakič. On je na Tviteru napisao da ga zabrinjavaju izjave Abazovića o zabrani medija. - Ako nas je obradovala deklarativna podrška povratku Crne Gore na evropski put, u EU smo zabrinuti zbog njegovih izjava o zabrani medija. Isto tako i zbog izjava onih koji zbog nestatka vizije budućnosti često posežu za prošlošću i povijesnim revizionizmom -napisao je on.

Vlasti treba da afirmišu podsticajno okruženje za istraživačko novinarstvo i slobodu medija, kroz ažurno reagovanje i javnu osudu govora mržnje, kao i uzdržavajući se od političkog pritiska na novinare, uključujući i putem javnih izjava, rečeno je Pobjedi iz Delegacije Evropske unije u Crnoj Gori. - Sloboda izražavanja i medija je ključna demokratska vrijednost Evropske unije. Unapređenje slobode medija i slobode informisanja je jedan od ključnih nedostataka u oblasti vladavine prava u Crnoj Gori – kazali su iz Delegacije. Istakli su i da je Crnoj Gori potrebno unapređenje profesionalnih i etičkih standarda i odgovornosti u medijskom izvještavanju.

Izjava premijera Abzovića je kao rijetko koji događaj u kojem su mediji i zaposleni u njima na ponižavajući način bili tretirani od ljudi koji imaju vlast u državi, ujedinila esnaf koji je jednoglasno kazao da Abazović prijeti i da novinari moraju da postavljaju pitanja a ne samo da prenose saopštenja i izjave. U reakcijama je navedeno da premijer ne smije ni u šali da prijeti gašenjem medija, da su slobodni mediji stub demokratskog društva te da je nedopustivo da premijer u javnosti prijeti gašenju medija zbog postavljenog pitanja, pod bilo kakvim okolnostima. J. M.

ja nosi ustašku kapu

Jovanović v. d. još pola godine Dosadašnjoj v. d. vrhovne državne tužiteljke Maji Jovanović produžen je mandat još šest mjeseci. Tužilački savjet je na jučerašnjoj elektronskoj sjednici sa devet glasova produžio mandat Jovanović. Ministar pravde Marko Kovač čestitao je novi izbor za v. d. VDT-a. - Maja Jovanović je svojim dosadašnjim

radom u potpunosti opravdala očekivanja stručne i laičke javnosti. Ministarstvo pravde, i ja lično, iskazujemo joj punu podršku da istu funkciju obnaša i u narednom periodu – rekao je Kovač. Kako je kazao, Ministarstvo pravde se i ovom prilikom zahvaljuje novom Tužilačkom savjetu na izuzetnom doprinosu u jačanju vladavine prava i jačanju povjerenja u institucije pravosuđa. R.D.

rodno-matematičkom fakultetu, predsjednik je Izvršnog odbora Matice srpske u Crnoj Gori koji je i osnivač NVO Akademska alternativa, a sa Raičevićem je jedan od 34 osnivača Srpske kuće. Božovića je u javnosti lider Pokreta za promjene Nebojša Medojević označio kao suštinskog osnivača nevladine organizacije ,,Ne damo Crnu Goro (svetinje)“ i aktera pregovora tokom kojih je, uz podršku SPC, Zdravko Krivokapić postavljen za nosioca izborne liste koalicije ,,Za budućnost Crne Gore“. J.M.

Maja Jovanović

Nakon četiri mjeseca, na konferenciji za medije predstavljene nove protivepidemijske mjere

Pregovori o nabavci novih količina vakcina u završnoj fazi PODGORICA - Pregovori sa proizvođačima oko nabavke novih količina vakcina zasnovanih na mRNA tehnologiji u završnoj su fazi, saopštili su juče predstavnici crnogorskih zdravstvenih vlasti odgovarajući na novinarska pitanja tokom prve konferencije za medije organizovane povodom epidemije korona virusa nakon više od četiri mjeseca. Na pitanje Pobjede što je konkretno Institut za javno zdravlje (IJZ) preporučio Ministarstvu zdravlja u vezi sa nabavkom vakcina, s obzirom na činjenicu da do kraja septembra ostajemo bez oko 170 hiljada ,,fajzer“ vakcina zbog isteka roka, a na koje našem listu nije odgovoreno već dvadesetak dana, direktor Instituta Igor Galić je kazao da će građani imati dostupne „najefektivnije, najdjelotvornije, bezbjedne, vakcine“. - Preporuke NITAG-a (Stručno savjetodavno tijelo za imunizaciju) su bile precizne da najbolju efektivnost imaju informacione RNK vakcine (mRNA) najsavremenije tehnologije i u tom smjeru su i bili razgovori sa proizvođačima - kazao je Galić. Državni sekretar u Ministarstvu zdravlja Elvis Omeragić je kazao da je u prethodnom periodu postojalo više vakcina nego zainteresovanih za vakcinaciju. - U svakom momentu svaka zdravstvena ustanova u Crnoj Gori imaće dovoljan broj vakcina, koje pružaju kvalitetan imuni odgovor. To što ljudi ne žele da prime vakcinu, ja ne mogu da opravdam ni kao ljekar, ni kao građanin - rekao je Omeragić. Na pitanje da li će biti i pete doze vakcine, Galić je kazao da će taj odgovor dati sama pandemija. - Koliko dugo bude trajala, to-

liko dugo će biti neophodno vakinisati se. Cilj vakcinacije je da se postigne nivo ličnog i kolektivnog imuniteta. Korist vakcinacije nije samo da spriječi teške oblike bolesti i smrtne ishode - kazao je on. Upitan koliko je realno očekivanje ministra prosvjete Miomira Vojinovića da se pređe na redovnu nastavu, on je kazao da je trenutna situacija takva da su se stekli uslovi da časovi traju 45 minuta, ali da će, kada dođe trenutak da djeca krenu u školu, analizirati epidemiološku situaciju. Omeragić je rekao da će zdravstveni sistem učiniti sve da školski čas bude onakav kakav treba da bude, u trajanju od 45 minuta, i da djeca najmanje ispaštaju. - Spremni smo da maksimalno stručno, savjetodavno i na svaki način omogućimo da časovi budu u trajanju od 45 minuta – poručio je Omeragić. Na pitanje da li će se razmatrati produženje izolacije, koje je prema aktuelnom protokolu u

Za dvije sedmice otkriveno 11.650 slučajeva Tokom četvrtka u Crnoj Gori je od posljedica infekcije korona virusom preminula jedna osoba, a registrovana su 1.022 nova slučaja infekcije, što je broj otkrivenih slučajeva u posljednje dvije sedmice podiglo na 11.650. Iz Instituta za javno zdravlje je saopšteno da je tokom četvrtka analizirano 2.437 uzoraka, što znači da je udio pozitivnih slučajeva u ukupnom broju testiranih iznosio veoma visokih 42 odsto. Prema zvaničnim podacima IJZ-a ukupan broj trenutno aktivnih slučajeva kovida-19 u Crnoj Gori je 6.516, dok je prema statističkim modelima procijenjeni broj inficiranih preko 24.000.

Crnoj Gori sada sedam dana, a u svjetlu naučnih studija koje su potvrdile da je u prosjeku četvrtina inficiranih infektivn o i nakon perioda od 10 dana, direktor IJZ-a je kazao da se o tome trenutno ne razmišlja. Postoji stručni konsenzus, koji se postiže preko međunarodnih partnera i svih javnozdravstvenih radnika u regionu i Evropi, i na osnovu toga se donose protokoli - rekao je Galić.

motera ,,srpskog sveta“ Maske obavezne u prodavnicama, Crnoj Gori. U impresumu je kao glavni i odgovorni urednik potpisan Feliks Savon, dok se u javnosti kao urednik predstavlja Gojko Raičević. Jedan od osnivača portala In4s je aktuelni rektor Univerziteta Crne Gore prof. dr Vladimir Božović, preko kompanije Atlantic News Group llc registrovane u poreskom raju Delaver. Osnivač Atlantic News Group llc. je, prema javnim podacima, dr Vladimir Božović, sadašnji rektor Univerziteta Crne Gore, inače vanredni profesor na Pri-

apotekama, ustanovama javne uprave... U Crnoj Gori je, nakon više mjeseci, ponovo obavezno nošenje zaštitnih maski u svim ustanovama javne uprave i objektima od vitalnog značaja, kao što su prodavnice prehrambene robe, apoteke i benzinske stanice, saopštio je juče nove mjere direktor IJZ-a Igor Galić. On je kazao da je nošenje zaštitnih maski obavezno u zatvorenim djelovima aerodroma, željezničkim i autobuskim stanicama. Galić je naveo da su mjere na snazi narednih 14 dana, do 12. avgusta. On je naglasio da će, ukoliko mjere ne dovedu do poboljšanja epidemiološke situacije i nastavi se trend rasta indikatora obolijevanja i umi-

ranja, sa povećanim brojem zahtijeva za hospitalizaciju, uslijediti mjera obaveznog nošenja zaštitnih maski u svim zatvorenim prostorima. Kako je kazao Galić, da do toga ne bi došlo potrebno je da osobe koje se nijesu vakcinisale protiv kovid-19 infekcije to i učine. - Ukoliko jesu, da prime treću ili četvrtu buster dozu najmanje tri mjeseca nakon kompletne vakcinacije ili prirodne infekcije, naročito rizične grupe, a to su osobe starije od 65 godina, imunokompromitovane osobe ili sa hroničnim bolestima -rekao je Galić. On je naveo da su od ukupnog broja preminulih 72 odsto bile nevakcinisane osobe.

Omeragić je kazao da se većina novozaraženih uglavnom može liječiti na nivou primarne zdravstvene zaštite. Direktorica Kliničkog centra Ljilljana Radulović saopštila je da su u Crnoj Gori trenutno hospitalizovana 82 pacijenta. Ona je kazala da se u kovid centru KCCG trenutno liječi 30 pacijenata, od čega je njih troje na mehaničkoj ventilaciji. - Riječ je o pacijentima koji su ugroženi prvenstveno zbog različitih, dominantno internističkih pridodatih bolesti - dodala je Radulović. Ona je kazala da, osim u KCCG, ne postoji nijedan pacijent na mehaničkoj, dok se jedan pacijent nalazi na neinvazivnoj ventilaciji. Radulović je navela da su, zbog porasta broja slučajeva, nakon privremene obustave redovnih operacija na Klinici za kardiologiju, koja je trajala desetak dana, nastavili sa radom i da pozivaju pacijente sa redovne liste. Ona je naglasila da za sada neće privremeno zatvarati Polikliniku gdje se obavljaju specijalistički i supspecijalistički pregledi. D. MIHAILOVIĆ

10 Hronika

Subota, 30. jul 2022.

U Višem sudu u Podgorici izrečena presuda

PODGORICA – Pedesetogodišnji Cetinjanin osuđen je na 15 godina zatvora jer je od januara do juna prije dvije godine više puta silovao petnaestogodišnju komšinicu, saopšteno je Pobjedi iz Višeg suda. Presudu je izrekla sutkinja Višeg suda u Podgorici Vesna Kovačević. – Optuženi Cetinjanin je nakon sprovedenog krivičnog postupka oglašen krivim i osuđen na maksimalnu kaznu zatvora koja je propisana za krivično djelo silovanje – precizirano je iz Višeg suda gdje je u ovom slučaju bila isključena javnost. Prema saznanjima Pobjede, djevojčica je više od pola godine ćutala o onome što je trpjela jer se bojala da će silovatelj ostvariti prijetnje tako što će joj ubiti oca. U istrazi je ispričala da je komšija uspostavio kontakt sa njom tako što je počeo da joj šalje poruke kako je lijepa, da treba da gospodari njegovom kućom i da će je oženiti kada postane punoljetna. Mjesec kasnije je prešao na prijetnje. Slao joj je poruke da će, „ako ne dođe da ga ne-

što posluša“ njene oca i majku ostaviti bez posla, a prijetio je i da će joj oca ubiti. Pod prinudom, djevojčica je otišla u njegovu kuću da mu preda potrepštine koje je prethodno kupila u prodavnici. Odmah po ulasku u njegovu kuću, Cetinjanin je nasrnuo na petnaestogodišnjakinju. Skinuo joj je garderobu i zaključao vrata. Njeni napori da se odbrani od fizički nadmoćnog muškarca bili su bezuspješni. Kada je počela da vrišti, silovatelj ju je uhvatio za vrat i bacio na pod. Poljubio ju je i pustio da ide kući. Ovaj napad bio je samo početak horora koji je petnaestogodišnjakinja proživljavala pola godine. Čim je poslije ovog incidenta napustila njegovu kuću, dobila je poruku u kojoj joj je silovatelj pisao da treba da nastave sa seksualnim odnosima, te da će je oženiti i sa njom izroditi djecu čim postane punoljetna. U porukama je od petnaestogodišnjakinje tražio da mu dovede i druge djevojčice, ali kako je kazala istražiteljima, ona je to odbila, jer nije željela

d.mijatović

Cetinjaninu 15 godina zatvora za silovanje djevojčice

Viši sud u Podgorici

da još neko ispašta kao ona. Nekoliko dana kasnije, komšija je opet prisilio djevojčicu na seksualni odnos. Suze i zapomaganje petnaestogodišnjakinje ni na trenutak nijesu pokolebale Cetinjanina da prestane sa nasilnim seksualnim odnosom. Prvi put, kako je ispričala pred istražiteljima, nije pokazivao

grubosti kao kasnije u njihovim odnosima koje nije brojala. Od konstantnog nasilja i straha koji je trpjela djevojčica je promijenila ponašanje što je primijetio njen otac. Istražujući razlog čudnog ponašanja, otac petnaestogodišnjakinje je pregledao njen telefon.

Među porukama našao je i poruku komšije koji je pozivao da dođe kod njega kući kako bi pravila društvo njegovoj kćerci koja mu je došla u posjetu. Otac je potom pozvao bivšu suprugu silovatelja koja mu je kazala da je kćerka sa njom kod kuće i da je nije slala kod bivšeg muža. Bilo je jasno da je uzrok čud-

nom ponašanju djevojčice povezan sa komšijom. Otac i ostali ukućani su nakon razgovora odlučili da je najbolje da brat djevojčice razgovara sa njom i pokuša da sazna od kada i zašto je djevojčica u komunikaciji sa komšijom. Već u prvom razgovoru djevojčica je bratu otkrila šta preživljava u prethodnih pola godine. Porodica je slučaj prijavila policiji nakon čega je silovatelj uhapšen i pritvoren. Cetinjanin je u istrazi tvrdio da nije nikada silovao djevojčicu, te da je petnaestogodišnja komšinica dobrovljno pristala na seksualne odnose sa njim. Ustvrdio je i kako je sa njom imao seksualne odnose kao „sa svojom budućom suprugom“. On je pred tužiocem naveo da je sa ocem petnaestogodišnjakinje dogovorio da će djevojčicu oženiti kada napuni 18 godina. Rekao je „da je normalno da i kroz taj vid odnosa (seks) vide da li su jedno za drugo“. Naveo je da je djevojčica sa njim „izgubila nevinost“, da je njihov odnos „bio odnos upoznavanja, sticanja povjerenja i povezivanja za budući zajednički život“. B. R.

Subota, 30. jul 2022.

Hronika

Udes na magistralnom putu Cetinje-Podgorica

AKCIJA ,,UIKS“: Krivične prijave protiv 12 osoba zbog stvaranja kriminalne organizacije

Sa mjesta nesreće

Poginuo motociklista

PODGORICA - Motociklista srednjih godina stradao je u udesu na magistralnom putu Cetinje-Podgorica, juče oko 15 časova, u mjestu Barutana, saopšteno je Pobjedi iz Operativno-komunikacionog centra policije. Prema tvrdnjama očevidaca, motociklista se kretao iz pravca Cetinja u pravcu Podgorice, kada je iz za sada neutvrđenih razloga udario prvo u jedan automobil, a onda i u drugi koji je dolazio iz suprotnog smjera. Na licu mjesta nijesu pronađena identifikaciona dokumenta stradalog, a motocikl nije imao registarske oznake. C. H.

Nakon tri godine bjekstva stavljene lisice na ruke organizatoru šverca 56 kilograma kokaina brodom „Jadran“

Dejan Rovčanin uhapšen u Banjaluci

Zatvorskog policajca sumnjiče da je bio logistika ,,kavčanima“ koji su planirali ubistvo Vukotića Krivične prijave podnijete su protiv Radoja Zvicera, Milana Vujotića, Slobodana Kašćelana, Dragana Kneževića, Gorana Vukčevića, Igora Terzića, Stefana Kraljevića, Danila Bakića, Radovana Mujovića, Filipa Kneževića, Ratka Živkovića i Vladana Lučića PODGORICA – Zatvorski policajac Vladan Lučić uhapšen je zbog sumnje da je dio kriminalne organizacije, u policijskim evidencijama označene kao kavački klan, koja je imala za cilj ubistvo Jovana Vukotića, šefa škaljarskog klana Krivične prijave podnijete su protiv Radoja Zvicera, Milana Vujotića, Slobodana Kašćelana, Dragana Kneževića, Gorana Vukčevića, Igora Terzića, Stefana Kraljevića, Danila Bakića, Radovana Mujovića, Filipa Kneževića, Ratka Živkovića i Vladana Lučića. Kako nam je saopšteno, osumnjičeni su stvorili kriminalnu organizaciju koja je imala za cilj ubistvo Vukotića. Zvicer i Vujotić, pripadnici kavačkog klana, sumnjiče se i za krivično djelo teško ubistvo putem podstrekavanja. - Službenici Uprave policije sproveli su juče akciju „UIKS“ i procesuirali Specijalnom državnom tužilaštvu 12 lica koja se sumnjiče za stvaranje kriminalne organizacije, od kojih se dva lica sumnjiče za krivič-

Istražni zatvor

no djelo teško ubistvo putem podstrekavanja, saopšteno je iz Uprave policije. Dodaju da je sedam osumnjičenih trenutno nedostupno nadležnim organima, dok se četiri osumnjičena lica nalaze u UIKS-u na izdržavanju kazni zatvora zbog drugih krivičnih djela - saopšteno je iz Uprave policije. Sumnja se, kako se navodi iz policije, da su Zvicer i Vujotić tokom 2020. godine formirali

Uhapšen osumnjičeni za zelenašenje

Novljanina terete da je od sugrađanina za osam Prema navodima optužnice, godina uzeo 450.000 eura BANJA LUKA – Crnogorski državljanin Dejan Rovčanin, Nikšićanin Dejan Rovčanin i Sa hapšenja

jedan od vođa kriminalne grupe koja je pokušala šverc 56 kilograma kokaina školskim brodom „Jadran“, uhapšen je u Republici Srpskoj po potjernici koju je za njim raspisala podgorička kancelarija Interpola.

Rovčanin se potraživao po naredbi Višeg suda u Podgorici kako bi se obezbijedilo njegovo prisustvo na suđenju za optužbe za stvaranje kriminalne organizacije, šverc droge i nedozvoljeno držanje oružja. Prilikom hapšenja Rovčanina, kod njega su pronađena falsifikovana dokumenta na druge lične podatke koje je koristio tokom svog skrivanja. NCB Interpol Sarajevo je o hapšenju Rovčanina obavijestio sudiju Suda Bosne i Hercegovine, koji će dalje odlučivati u vezi sa međunarodnom potjernicom.

srpski državljanin Vladimir Račić tokom 2018. godine oformili su kriminalnu organizaciju kojoj su pristupili Vojin Stupar, podoficir Vojske Crne Gore Duško Radenović, Tivćanin Radomir Osmajić i stariji vodnik Miloš Kulić kome je u istrazi dodijeljen status svjedoka saradnika. Njihov zadatak je bio da na školski brod „Jadran“ sakriju kokain koji je trebalo da se preveze u Tursku. Pošiljka kokaina trebalo je da bude plaćena heroinom koji bi na isti način bio prokrijumčaren u povratku. Kulić i Radenović su kokain spakovan u rance dovezli do školskog broda ,,Jadran“ i Radenović je, kako se osnovano sumnja, drogu smjestio u spavaonu, ispod svog kreveta, a dio u vojničke ormariće. Kulić je u istrazi istakao da Osmajić nije znao da je droga unešena na brod. B. R.

HERCEG NOVI - Milovan Šćekić (26) uhapšen je u Herceg Novom zbog sumnje da je od sugrađanina zelenaštvom uzeo 450.000 eura u proteklih osam godina. Kako je saopšteno iz policije, na teret mu se stavlja krivično djelo zelenašenje. Njemu je određeno tužilačko zadržavanje. - Pripadnici Centra bezbjednosti Herceg Novi su sprovedenom kriminalističkom obradom došli do sumnje da je M. Š. od 2014. godine do maja 2022. godine oštećenom licu iz Herceg Novog davao novac na zajam, ugovarajući za sebe mjesečnu kamatu u iznosu od 15 do 20 odsto. On je, kako se sumnja, na ovaj način pribavio oko 450.000 eura, čime su nastupile teške posljedice po oštećenog i njegovu porodicu, koji su bili prinuđeni da prodaju nepokretnosti velike materijalne vrijednosti, a zatim novac od prodaje predaju M. Š. na ime vraćanja duga i kamata – saopšteno je iz policije. A.R.

kriminalnu organizaciju sa ciljem izvršenja najtežih krivičnih djela protiv života i tijela, a čiji članovi su postali ostala osumnjičena lica. - Te su u cilju realizacije kriminalnog plana R. Z. i M. V. podstrekavali druge članove kriminalne organizacije na izvršenje teškog krivičnog djela protiv života i tijela na štetu lica jedne suprotstavljene kriminalne organizacije – navode iz policije. Sumnja se, takođe, da je V. L,

službenik UIKS-a, za zadatak imao pružanje logističke podrške prilikom izvršenja krivičnog djela. Vođe oba klana - kavačkog i škaljarskog su u bjekstvu. Vukotiću je u četvrtak potvrđena optužnica kojom mu je stavljeno na teret da je stvorio kriminalnu organizaciju radi likvidacije pripadnika i čelnika suprotstavljenog kavačkog klana Slobodana Kašćelana i Radoja Zvicera. A. R.

U Baru uhapšen osumnjičeni za uličnu prodaju narkotika

Zaplijenjeni droga, vaga i novac BAR – U stanu koji koristi S. R. (21) pronađeno je 47 grama marihuane, koja je bila spakovana u 26 zasebnih pakovanja i namijenjana za dalju distribuciju, pronađena je i vaga za precizno mjerenje, kao i novac za koji se sumnja da je pribavljen prodajom droge. Kako je saopšteno iz policije, stan osumnjičenog je pretresen po naredbi Osnovnog suda u Baru. O događaju je obaviješten tužilac u Višem državnom tužilaštvu u Podgorici po čijem nalogu je S. R. uhapšen zbog sumnje da je počinio krivično djelo neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga. C. H.

Sudija za istrage u Bijelom Polju odredio pritvor osumnjičenom za pokušaj ubistva

Beranac sjekirom povrijedio sugrađanku BIJELO POLJE – Berancu Ljubiši Šćekiću (58) određen je pritvor do 30 dana zbog pokušaja ubistva sugrađanke M. K. kojoj je sjekirom nanio povrede po glavi i tijelu. Odluku o pritvoru donijela je sutkinja za istragu Višeg suda u Bijelom Polju Vanja

Rakonjac. Ovaj događaj se desio u Beranskoj ulici 29. novembra prošle godine, a tim povodom je iz Uprave policije (UP) saopšteno da se sumnja da je Lj. Š. oštećenoj M. K. nanio povrede sjekirom u predjelu glave i lijeve podlaktice, u namjeri da je ubije, nakon čega je napustio lice mjesta

i zaključao se u stanu u kojem boravi. - Lj. Š. je nakon dolaska policije odbio da se preda, te je angažovan pregovarač, a nakon toga i pripadnici Protivterorističke jedinice (PTJ) koji su izvršili upad u prostorije i lišili slobode Lj. Š. – ističu iz Uprave policije. B. Č.

12 Crnom Gorom

Subota, 30. jul 2022.

KOTOR: Skupština usvojila odluku o poskupljenju

Preduzeće Vodovod i kanalizacija je od marta fakturisalo račune po osnovu privreme cijene koja je utvrđena u odnosu na prošlogodišnju umanjenu deset odsto i Opština je subvencionisala cijenu za građane. Ako danas ne usvojimo odluku, Vodovod će od sjutra sve račune fakturisati Opštini – kazao je predsjednik Opštine Vladimir Jokić

danas u ovu poziciju, ako znamo da je Vodovod tokom 2021. uputio zahtjev Agenciji za regulaciju cijena i da je dobio 23. januara saglasnost“. – Zbog čega nijeste insistirali da se odluka stavi na dnevni red prije 24. marta, i zašto ste čekali 29. jul, zašto nijeste skupštinu organizovali ranije, pa da pokušamo da štete prouzrokovane ovakvim stanjem svedemo na minimum. Da li je Opština platila Vodovodu tih dest odsto umanjenja cijena, sa koje pozicije i koliko je to ukupno novca. Znači, neko se usudio da bez odluke koja je predviđena budžetom isplati Vodovodu određena sredstva koja mi odbornici nijesmo dobili u materijalu. Da vidimo koliku štetu je budžet grada pretrpio i ko je za to odgovoran – kazao je Avramović.

,,MATEMATIKA“

ISTEKAO ROK PRIVREMENIM CIJENAMA: V.d. direktora DOO Vodovod i kanalizacija Đuro Marković

KOTOR – Skupština je usvojila odluku o povećanju cijene vode od deset do 12 odsto u odnosu na dosadašnju cijenu. To je bila jedina tačka dnevnog reda zasijedanja oko koje se povela skoro četvorosatna diskusija. Kubik vode za fizička lica (bez PDV-a) koštaće 1,02, a za pravna oko 1,70 eura. I fizička i pravna lica će ubuduće za uslugu odvođenja komunalnih otpadnih voda po metru kubnom izdvajati 0,27 (varijabilni dio) odnosno 0,79 eura (fiksni dio), takođe bez PDV-a.Dosadašnja cijena vode je bila 0,84 eura za fizička lica, odnosno 1,60 za pravna, a građani su je tokom ove godine, u skladu sa privremenim cijenama, plaćali umanjenu za deset odsto.

SUBVENCIJE

Predsjednik Opštine Kotor Vladimir Jokić podsjetio je

da je na sjednici u martu ove godine na dnevnom redu bila ista odluka, ali da tada nije dobila podršku odbornika. – S obzirom na to da u martu nijesu prihvaćene predložene cijene vode, faktura Vodovoda i kanalizacije računa za vodu po osnovu privremene cijene koja je utvrđena u odnosu na prošlogodišnju umanjenu deset odsto, Opština je šest mjeseci subvencionisala ci-

jenu vode za građane. Danas imamo opciju da usvojimo ovu odluku i da Vodovod i Opština normalno funkcionišu. Druga opcija je da SO ne usvoji odluku i da nakon toga Vodovod od sjutra bukvalno sve račune fakturiše Opštini. To bi bili iznosi neprihvatljivi za Opštinu – kazao je Jokić. Odbornik DPS-a Željko Avramović pitao je Jokića „ko je odgovoran i zašto smo došli

Snežani Jonici zimnica iz Vodovoda? Odbornik DPS-a Željko Avramović pitao je po kom osnovu se na spisku od 99 ljudi iz Vodovoda koji su dobili zimnicu našla Snežana Jonica (Socijalisti Crne Gore). – Koliko ja znam, Jonica je zaposlena u Luci Kotor, kandidat je za sudiju Ustavnog suda, a dobija zimnicu iz Vodovoda u kojem ne radi, već po ugovoru o djelu kao neki konsultant. I pitam se koliko je još takvih spoljnih saradnika primilo zimnicu i ostale nadoknade – kazao je Avramović.

Jokić je kazao da su od Vodovoda mjesecima tražili da dostave potraživanja, ali ,,sa prethodnim direktorom Vodovoda Lazarom Kordićem nijesmo mogli da izađemo na ’tu matematiku’“. Kordić je nedavno smijenjen sa funkcije direktora Vodovoda. – Posljedica odluke donesene 24. marta su takve da su proteklih šest mjeseci građani Kotora plaćali jeftiniju vodu, a Vodovod i Opština će regulisati svoja potraživanja , tako da ja ovo ne bih nazvao štetom ili štetnom posljedicom – konstatovao je Jokić. Prema riječima v.d. direktora DOO Vodovod i kanalizacija Kotor Đura Markovića, u odnosu na dosadašnje redovne cijene – povećanje cijene naplate usluga je od deset i 12 odsto. On je pojasnio da s obzirom na to da Vodovod prvobitno nije dobio saglasnost na cjenovnik, morali su primjenjivati privremene cijene umanjene za deset odsto iskazane na računu za mjesec koji prethodi mjesecu podnošenja zahtjeva za sljedeći regulatorni period, a koji traje najduže šest mjeseci kako je propisano Zakonom o komunalnim djelatnostima. – Istekom privremenih cijena i nedavanjem saglasnosti na cjenovnik usluga za 2022. godinu Vodovod neće moći da fakturiše usluge korisnicima niti da ostvaruje prihod od osnovne djelatnosti s obzirom na to da nema utvrđeni cjenovnik – kazao je Marković. Iv. K.

GOV.ME

Voda skuplja od deset do 12 odsto

Raspisan međunarodni arhitektonski konkurs

KONKURS OTVOREN DO 30. SEPTEMBRA: Lokacija predviđena za izgradnju

Traže projekat za zoo-vrt u Beranama BERANE – Ministarstvo ekologije, prostornog planiranja i urbanizma raspisalo je međunarodni konkurs za idejno arhitektonsko rješenje centra za prihvat ugroženih vrsta divljih životinja (sa CITES konvencije) i zoološkog vrta. Konkurs je međunarodni, opšti, jednostepeni i anonimni. Kako je navedeno, od učesnika se očekuje da ponude rješenje koje će, uz uvažavanje prirodnih i morfoloških odlika prostora, predložiti novi specifičan sadržaj koji će na adekvatan način tretirati rijeku i ostale zatečene i planirane elemente kontaktne zone obuhvata. Osim ostvarenja visokih ambijentalnih vrijednosti i

atraktivnosti dizajna, potrebno je obezbijediti pristup sadržajima za sve grupe korisnika. U cilju aktivnog korišćenja prostora, neophodno je predmetni zahvat konkursa obogatiti sadržajima koji će podstaći na intenzivno korišćenje, kako stanovnike Berana, tako i posjetioce iz drugih gradova Crne Gore. Pravo učešća na konkursu, imaju fizička i pravna lica iz zemlje i inostranstva. Rok za predaju radova je 30. septembar, a rezultati konkursa biće objavljeni do 17. novembra. Nagradni fond iznosi 26.000 eura. Prva nagrada – 12.000, druga – 7.500, treća – 3.500 i dva otkupa po 1.500 eura. I. R.

TIVAT: Humanitarna akcija 3. avgusta

Opštinari će dati krv TIVAT – U multimedijalnoj sali Opštine, 3. avgusta, od 9 do 12 časova biće održana 13. akcija dobrovoljnog davalaštva krvi u kojoj će učestvovati zaposleni u organima lokalne uprave Opštine Tivat, zaposleni u preduzećima, ustanovama i organizacijama čiji je osnivač Opština, kao i odbornici. Kako su organizatori kazali, zaposleni koji daju krv u ovoj akciji, dobiće člansku knjižicu i postati članovi kluba dobrovoljnih davalaca krvi, ukoliko to već nijesu. Ukoliko posjeduju knjižicu, potrebno je da je ponesu sa sobom radi novog upisa davanja. – Podržimo humanu akciju, dajmo krv, spasimo nečiji život – poručili su organizatori. Zaposlenima koji daju krv pripada pravo na slobodan radni dan, prema opštem kolektivnom ugovoru. I. R.

NIKšIć: Sa 5,5 tona kalifornijske pastrmke poribljena jezera Slano, Krupac i Grahovsko

U Zetu smije samo potočara, a njene mlađi na tržištu nema NIKŠIĆ – Malo ko pamti niži vodostaj u nikšićkim jezerima Krupac i Slano i trend opadanja nastaviće se, vjerovatno, do kraja mjeseca, jer tek u avgustu se očekuje redovni godišnji remont HE ,,Perućica“.

Vlajko Simović

Međutim, ribolovci su zadovoljni, prije svega zbog toga što je ove godine samo u ta dva rivira ubačeno po dvije i po tone pastrmke, gotovo konzumne veličine.

Sekretar Sportsko-ribolovnog društva Nikšić Vlajko Simović kaže da su i Grahovsko jezero poribili sa oko pola tone kalifornijske pastrmke, što znači da su te tri akumulacije „bogatije“ za oko 5,5 tona ribe. – Šteta je što nijesmo poribili Zetu, ali Zakon predviđa da se ta rijeka može poribiti isključivo autohtonom vrstom pastrmke, tzv. potočarom. Nažalost, do te mlađi se teško može doći, nema je čak ni u

zemljama okruženja. I za ova poribljavanja koja smo nedavno imali trebalo je „brdo“ dokumentacije, dozvola i saglasnosti. Poštujući pravila, Elektroprivreda Crne Gore je obezbijedila 60 odsto novca za nabavku ribe, po 15 odsto sredstava obezbijedili su lokalna uprava i Ministarstvo poljoprivrede, a deset odsto SRK Nikšić kao koncesionar. Trenutno brojimo više od 500 članova, a imamo dosta mladih ribolovaca, veliki broj takmičara i

teško je sve to isfinansirati. Rijetki su vikendi da neka naša ekipa ne ode na takmičenje. Naši pioniri su prvaci Crne Gore, naša ekipa je bila najbolja na mušičarenju prošlog vikenda u Šavniku... – kaže zadovoljno Simović. Godišnja ribolovna dozvola u Nikšiću košta 50 eura, penzioneri plaćaju upola manje, djeca svega 20 eura, a takmičari su oslobođeni plaćanja. Stroga je kontrola mlađi kojom se porobljavaju nikšićke vode, mada se Simović nada da će uskoro iznaći rješenje i za poribljavanje gornjeg toka rijeke Zete, te da će svoju organizaciju onda dodatno omasoviti i imati zadovoljne i najprobirljivije ribolovce. Ra. P.

Crnom Gorom

Subota, 30. jul 2022.

Mojkovac: DOO Komunalne usluge – Gradac ublažilo višedecenijski problem manjka grobnih mjesta

Hercegnovski KSC na ,,Festivalu mira“ u Maroku

Na licitaciji u zakup dato 27 novih grobnica Javno nadmetanje nije uobičajen način zakupa grobnih mjesta. Na to smo se odlučili kako bi svi zainteresovani, a podnijet je veliki broj zahtjeva, imali ravnopravan status – saopštili su Pobjedi iz preduzeća ,,Gradac” ČUvajTE DIjETE U SEBI: Članovi KSC ,,Diano“

,,Diano“ predstavio grad i Crnu Goru

GRoBLjE DEcENIjaMa TIjESNo: Mojkovac

MOJKOVAC – DOO Komunalne usluge – Gradac putem licitacije dalo je u zakup 19 grobnica sa po dva grobna mjesta i osam sa po četiri. Sve se nalaze na novoizgrađenom dijelu gradskog groblja. Zakup traje 30 godina. – Početna cijena korišćenja grobnice sa dva grobna mjesta je iznosila 1.758,20 eura, a sa četiri 2.158,28 eura. Prosječna postignuta cijena za dvorakne je 2.477,89, a za četvororakne 3.924,37 eura – kazali su

Pobjedi iz Komunalnog preduzeća. Mada javno nadmetanje nije uobičajen način zakupa grobnih mjesta, iz Komunalnog objašnjavaju da je to pružilo najbolju mogućnost da svi zainteresovani budu u ravnopravnom položaju. – S obzirom na to da je preveliki broj zahtjeva podnijet preduzeću, a radi transparentnosti postupka davanja na korišćenje grobnica, odlučeno je da se dodjela vrši postupkom javnog nadmetanja. Na taj način su svi zainteresovani imali ravnopravan status i jednaku mogućnost da

uzmu na zakup grobnice – saopštili su iz Komunalnog. Inače, nedostatak grobnih mjesta u Mojkovcu je dugogodišnji problem. – Grobnice koje su date u zakup se nalaze na novoizgrađenom dijelu gradskog groblja, jedinog kojem gazduje DOO Komunalne usluge. Postoji manjak grobnih mjesta, što predstavlja višedecenijski problem Opštine Mojkovac, ali u toku je pronalaženje nove lokacije za izgradnju gradskog groblja – kazali su iz Komunalnog. I. RADONJIĆ

HERCEG NOVI – Novski Kulturno-sportski centar „Diano“ ovih dana u Maroku predstavlja svoj grad i državu, kao jedina grupa iz Crne Gore koja nastupa na „Festivalu mira“. Šesnaest članica KSC ,,Diano“ su glavnim gradom Maroka, Rabatom, prodefilovale u narodnim nošnjama naše zemlje i uniformama sa grbom grada, izvele su tri koreografije, a na festival su ponijele i svoju poruku mira, kako bi bila pročitana tokom prijema u parlamentu Kraljevine Maroko. Poruka koju je napisala Milica Vitorović glasi: „Cio život su nam govorili da

budemo ljubazni, da dijelimo, da volimo, da inspirišemo. To su nas odrasli učili. Ipak, uvijek su odrasli ti koji su često nepristojni, sebični, nevoljni, dosadni. Uvijek su oni ti koji narušavaju čak i trunke mira koje je ovaj svijet ikada imao. Ali, jednog dana će mala djeca, sklupčana u ćebad, nevina, ljubazna, izrasti u odrasle ljude. I, draga djeco, kada odrastete – evo savjeta: čuvajte dijete u sebi u svakom trenutku. Jer, kao što reče Dostojevski, duša se liječi kada ste sa djecom“. Internacionalni „Festival mira“ u Maroku traje 14 godina, a ovo je prvi put da je i Crna Gora među zemljama učesnicama. I. R.

BERaNE: Manifestacija na Limu

koLašIN: Procedura za opštinske nagrade

Novi žiri izabraće avgustovske laureate KOLAŠIN – Odluke o ovogodišnjim dobitnica opštinskih nagrada trebalo bi da donese novi žiri čije je konstituisanje zakazano za 1. avgust kada će se održati 27. sjednica Skupštine opštine. Za članove žirija predloženi su profesorica Snežana Šćepanović-Đurasović (osnivač Kolašinskog amaterskog pozorišta i predsjednica Savjeta JU Centar za kulturu), Zoran B. Rako-

čević (pozorišni reditelj i glavni i programski urednik „Korifeja“), Ivan Grdinić (pravnik, zaposlen u Osnovnom državnom tužilaštvu), Spasenija Dunja Vlahović ( nastavnica u JPU ,,Sestre Radović“) i Nataša Šuković (sekretarka za društvene djelatnosti u lokalnoj upravi). Nagrade i priznanja podrazumijevaju plaketu i zahvalnicu, priznanje - počasni građanin Kolašina i nagrade mladima. Prijedlozi se mogu podnijeti do 4. avgusta. Dr. D.

Danas Šlaufijada BERANE – Beranska Šlaufijada 2022. biće održana sjutra, a okupljanje učesnika zakazano je u 11 časova u parku pored Lima. Kako je saopšteno iz Turističke organizacije Berane, u okviru Manifestacije održaće se trka šlaufima, te će dobitnicima prva tri mjesta biti uručene prigodne nagrade, a planirano je i takmičenje u kuvanju riblje čorbe. I. R.

BIjELo PoLjE: Inicijativa NVO i Udruženja penzionera

Država da kupi siromašnima po pet metara drva za ogrijev SIRoMašNE ČEka TEška ZIMa: Juče u Bijelom Polju

BIJELO POLJE – U toku je potpisivanje peticije da se ugroženim kategorijama stanovništva pomogne da nabave drva za ogrijev. Riječ je o inicijativi koju su pokrenuli Nevladina organizacija Bjelopoljski demokratski centar, Udruženje penzionera i invalida rada sa najnižim primanjima i Udruženje za zaštitu

prava radnika i nezaposlenih lica. Oni traže da penzionerima sa najnižim primanjima i korisnicima socijalnih davanja država obezbijedi subvencije u vidu pet metara ogrijevnog drveta. Peticija se može potpisati na štandu ispred zgrade Ekonomskog i Pravnog fakulteta.

Izvršni direktor NVO Bjelopoljski demokratski centar Zdravko Janjušević poručio je da se neće odustati od tog zahtjeva. – Podržava nas veliki broj građana. Inicijativu smo pokrenuli imajući u vidu visoke cijene ogrijevnih asortimana na tržištu, a prvenstveno ogrijevnog drveta. Smatramo da država mora da pomogne

ovim kategorijama društva i da ima mehanizam za to, i to kroz privatno-javno partnerstvo. To za državu nije veliki trošak, ali jeste velika pomoć materijalno ugroženim licima – poručio je Janjušević. Naveo je da će ovu inicijativu uputiti Vladi, Ministarstvu rada i socijalnog staranja, kao i Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. B. Č.

14 Kultura

Subota, 30. jul 2022.

Počinje Ljetnji kamp za kamernu muziku

U Danilovgradu otvorena 15. izložba „Savremena crnogorska skulptura“

Usavršavanje za 35 muzičara PODGORICA - Jedanaesti „Ljetnji kamp za kamernu muziku“ počeće danas i trajaće do 7. avgusta na Ivanovim koritima, u Turističkoedukativnom centru Lovćen. Ljetnji kamp je svih ovih godina prepoznat kao jedinstven projekat u regionu koji promoviše kamernu muziku i zajedničko muziciranje i pruža jedinstvenu priliku mladim muzičarima da stiču i usavršavaju svoja znanja kroz rad sa renomiranim profesorima i umjetnicima. Mentorski tim čine ugledni umjetnici i muzički pedagozi iz Crne Gore među kojima su univerzitetski profesori – flautistkinja Žana Lekić, pijanistkinja Nataša Popović (Muzička akademija, Cetinje), violinista Marko Simović (Muzička akademija Sarajevo), članovi Crnogorskog

simfonijskog orkestra, violista Petar Obradović, violončelista Milan Ninković, kontrabasistkinja Ana Zvicer, te gosti-mentori iz regiona i svijeta proslavljeni violinista Sreten Krstić, klarinetista Veljko Klenkovski i violončelista Dmitri Prokofjev. Za učešće na Ljetnjem kampu prijavilo se 35 muzičara različitih generacija iz Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Srbije, Sjeverne Makedonije, Italije, Švajcarske i SAD. Nosilac projekta i glavni organizator Ljetnjeg kampa je KIC „Budo Tomović“, a realizuje se uz podršku Ministarstva kulture i medija Crne Gore, Francuskog instituta i Njemačke ambasade u Crnoj Gori. Završni koncerti će biti održani na Cetinju, 6. avgusta u sali Ministarstva kulture i medija, u 20 sati, i u Podgorici, 7. avgusta u KIC-u „Budo Tomović“, takođe u 20 sati. S. V.

Nagrada „Trga od knjige“ za „Kotorske legendice“

Knjiga koja je pomjerila granice PODGORICA – knjiga „kotorske legendice“, koja je objavljena u izdanju JU „Muzeji“ kotor, dobila je nagradu za najljepšu knjigu hercegnovskog sajma „Trg od knjige“. Nagrada je uručena direktorki „Muzeja“ Dušici Ivetić, a kako je u obrazloženju naveo predsjednik žirija za dodjelu nagrade Voislav Bulatović, JU „Muzeji“ Kotor objavila je u 2022. godini knjigu „Kotorske legendice“ koja je pomjerila granice u domenu domaćeg izdavaštva za djecu. - Tekst je priredila Milka Kolundžić, ilustracije uradila Ana Rodić, a knjiga je objavljena na crnogorskom, engle-

skom, italijanskom i ruskom jeziku. Na djeci prilagođen način predstavlja legende našeg kraja i delikatno pojašnjava što je to nematerijalna kulturna baština i u čemu je razlika između materijalne i nematerijalne kulturne baštine. Neke od objavljenih legendi su zaštićeno kulturno dobro Crne Gore (poput Legende o nastanku Kotora, Legende o Tre sorele i Legende o ljubavi Katice Kalfić i francuskog vojnika) – navedeno je, između ostalog, u obrazloženju odluke žirija. Podsjetimo, knjiga predstavlja prvo obraćanje kotorskih „Muzeja“ djeci ovog kraja kao ohrabrenje da se od malena uči o kulturnoj baštini Boke Kotorske. S. V.

Veče poezije u Kolašinu KOLAŠIN – Veče poezije bivših članova Kolašinskog amaterskog pozorišta (KLAP) biće održano večeras, u 20 sati, u velikoj sali Doma kulture u Kolašinu. Učestvovaće Jelena Đukić, Anđelija Rondović, Snežana Šćepanovič-Đurasović, Jelena Simović, Iva Simonović, Marija Drašković, Bosiljka – Cica Šćepanović, Đorđije Tatić, Nikola Lića Šćepanović, Zoran Rakočević, Jovan Braco Popović i Marko Rajković. U muzičkom dijelu programa učestvovaće Andrej i Stefan Pajković. Dr. D.

Stručni žiri koji je donio odluku o nagradi „Drago Đurović“ radio je u sastavu: Branko Bošković, predsjednik Opštine Danilovgrad i predsjednik žirija, kao i članovi Dimitrije Popović, akademski slikar, vajar i likovni kritičar i Zlatko Glamočak, akademski vajar. Dobitniku nagrade pripašće i novčani dio u iznosu od 1.000 eura. Na izložbi, koju je otvorio savjetnik za likovnu umjetnost u Ministarstvu kulture i medija Petar Kovačević, predstavljena su djela 33 crnogorska akademska vajara. Prema riječima Kovačevića, najbolje prakse crnogorskog vajarstva problematizuju pitanja današnjice i komplikovanih realnosti koje živimo a koje se sve većom brzinom usložnjavaju i čije umjetničko dekodiranje vraća neophodnu senzibilnost i esencijalnu duhovnost našem bivstvovanju. - Nad ovim radovima bdi gorostasna sjenka dobroćudnog diva, maestralnog Draga Đurovića, čijim imenom je uveličana nagrada koja se dodjeljuje 15-tu godinu zaredom, garantujući kontinuitet stvaralačke iskre u kamenu. Zrelost autora i majstorstvo formulacije promišljanja, osjećajnosti i prepoznavanja skrivenog i

Sa dodjele nagrade Marku Čaloviću u Danilovgradu

Bokan, Danilo Dale Brajović, Aleksandra Božović, Stefan Bošković, Dobrica Dinić, Anka Gardašević, Željko Đuričković, Milutin Kasom, Nada Kažić, Joveta Ljumović, Ina Martinović, Sreten Milatović, Ana Miljkovac, Bogdan Musović, Ljubodrag Mrdović, Zoran Obrenović, Jelena Pavićević, Velibor Pavićević, Suzana Pajović, Marko Petrović Njegoš, Ivanka Vana Prelević, Ivana Radovanović, Sveto Radović, Željko Reljić, Rajko Sušić, Nikolina Zuber, Maja Čakalović, Marko Čakalović, Milun Čvorović i Miodrag Šćepanović. U ime domaćina izložbe učesnike i goste pozdravila je direktorica JU „Umjetnička kolonija“ Vesna Jovović ističući da programi UK odražavaju sopstveno djelovanje, upravo predstavljanjem aktuelnih umjetničkih stremljenja kroz djela učesnika prkoseći na najljepši način globalnoj krizi i recesiji čime postaju sve veći i bogatiji. B. K.

Uticaj informacija koje mijenjaju našu ličnost Obrazlažući odluku o nagradi „Drago Đurović“, žiri je istakao da skulptura „Unutrašnjost i teret“ vraća povjerenje u ljudsko tijelo, ne u smislu povratka tradicionalnim vrijednostima plastike, nego u koncipiranju oblikovanja tijela kao savremenog izraza. - Suptilni odjek estetike pop arta i „novog realizma“ autor preobražava u sopstveni karakteristični umjetnički izraz koji suprotstavljene elemente dezintegrisanog korpusa oblikuje u koherentnu cjelinu – navodi se, između ostalog, u obrazloženju stručnog žirija. Marko Čakalović je za PR centar rekao da se u svom stvaralaštvu vodi kritikom filozofije transhumanizam, navodeći da je srž njegovog rada informacija kao gradivno sredstvo, kao nešto što utiče na čovjeka, njegova osjećanja i osobine. - Pokušao sam da prikažem unutrašnjost i osobenost, koja predstavlja težinu u današnjem vremenu – da čovjek iskaže svoju individualnost, da bi ona isplivala. Često dolazi do sukoba u unutrašnjosti, uvijek smo pod uticajem raznoraznih informacija koje se trude da promijene vašu ličnost - naveo je Čakalović.

„zarobljenog“ u materijalu, a koje su umjetnici znalačkom egzekucijom i specifičnim rukopisima donijeli pred nas, je impresivna i garantuje intrigantnost crnogorske savre-

mene skulpture – naglasio je Kovačević. Na ovogodišnjoj izložbi radovima su se predstavili Krsto Andrijašević, Milivoje Babović, Nikola Balević, Lana

Poznata vokalna umjetnica održala koncert na prepunoj Ljetnjoj pozornici u Baru

Medunjanin: Ovoliku ljubav nijesam očekivala BAR - Sarajevska diva sevdaha i jedna od najboljih world music interpretatorki Amira Medunjanin održala je koncert na prepunoj Ljetnjoj pozornici Doma kulture, u okviru festivala Barski ljetopis. U pratnji izvanrednih muzičara, Atille Aksoja na gitari, harmonikaša Antonia Vrbičkog i Riada Guzine na basu, tokom dvosatnog koncerta, Medunjanin je publiku povela na „sevdah šetnju“ izvodeći kompozicije poput „Ajde Jano“, „Neću babo Aliju“, „Kad ja pođoh na Bembašu“, Indexovih „Žutih dunja“, Azrine „Ako znaš bilo što“, ali i numere sa njenog posljednjeg albuma „For Her and Him“ posvećenog Tomi Zdravkoviću i Silvani Armenulić.

A. Alomerović

Sa jednog od ranijih koncerata polaznika kampa

DANILOVGRAD – Akademski vajar Marko Čakalović osvojio je nagradu „Drago Đurović“, u okviru izložbe „Savremena crnogorska skulptura“ koja je otvorena u galeriji JU „Umjetnička kolonija“ u Danilovgradu. Čakalović je nagrađen za skulpturu pod nazivom „Unutrašnjost i teret“.

Pr centar

Čakaloviću nagrada „Drago Đurović“

Sa koncerta Amire Medunjanin na Barskom ljetopisu

Osvajajući glasom, pjesmom i neposrednošću u komunikaciji sa publikom, Medunjanin je još jednom dokazala zbog čega je prati reputacija vrhunskog umjetnika, „balkanske Bili Holidej“ i činjenicu da svaki

njen koncert predstavlja neprocjenjivo iskustvo i poseban, emocijama nabijen događaj. - Predivno je bilo, iskrena da budem, nijesam se ovome nadala. Ovoliku ljubav nijesam očekivala. Prštalo je sve. Mom-

ci su bili izvanredni. Rekla sam im sada u bekstejdžu da su najbolje svirali do sada – kazala je ona. Prema njenim riječima, zahvaljujući ljudima u publici, toliko pozitivne energije su dobili, toliko su duša nahranili. - Ja sam svoju nahranila za narednih godinu dana. Kompletna pozornica je fenomenalna, divan prostor, odličan zvuk što je nama muzičarima jako bitno – rekla je Medunjanin. Prilično neočekivano, Amira je za kraj koncerta izabrala pjesmu Miladina Šobića „Umjesto gluposti“. - Meni je to najdraža, zbog stihova i to je bila neka B strana. Po njoj se zove album „Umjesto gluposti“. Ja jako volim taj tekst. Druga najdraža njegova mi je „Džemper za vinograd“, pa onda sve ostale su mi najdraže. Oba ta albuma znam napamet i mislim da je on dar od Boga, definitivno nije sa ovog svijeta. Taj talenat teško da će se ponoviti – kazala je Medunjanin. R. K.

Kultura

Subota, 30. jul 2022.

Mitropolija crnogorsko-primorska SPC pokrenula postupak kod Uprave za katastar i državnu imovinu PODGORICA – Mitropolija crnogorsko-primorska SPC pokrenula je postupak kod Uprave za katastar i državnu imovinu, sa zahtjevom za upis u svoje vlasništvo crkava Sveti Danilo i Sveti Dimitrije, koje se nalaze u Ljubotinju i zaštićeno su nepokretno kulturno dobro Crne Gore. Ovaj zahtjev, po svemu sudeći, poklapa se sa aktuelnim spornim odredbama tzv. temeljnog ugovora, koji premijer Dritan Abazović planira da uskoro potptiše sa Srpskom pravoslavnom crkvom. U članu 7, podsjetimo, navodi se da se „država obavezuje da, u skladu sa sopstvenim pravnim poretkom, izvrši uknjižbu svih neupisanih nepokretnosti u vlasništvo Mitropolije crnogorsko-primorske, Eparhije budimljansko-nikšićke, Eparhije mileševske, Eparhije zahumsko-hercegovačke i njihovih crkveno-pravnih lica kojima pripadaju“.

TRAŽE IZJAŠNJENJE

U zahtjevu, koji je predat 24. maja ove godine Upravi za katastar i državnu imovinu, a u koji je Pobjeda imala uvid, navodi se da su „crkve Sveti Danilo i Sveti Dimitrije organizovani dio Mitropolije crnogorsko-primorske“. MCP traži upis ne samo na objektima, već na svim nepokretnostima evidentiranim u LN br. 414 i LN br. 549. Sa ovim predmetom 28. jula upoznata je i Uprava za zaštitu kulturnih dobara, od koje je Uprava za katastar i državnu imovinu, Područna jedinica Cetinje, zatražila izjašnjenje jer je 24. decembra 2009. godine u G listu LN br. 414 i LN 549 upisan teret i to „zabilježba zaštićenog spomenika kulture“ u korist nekadašnjeg Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, na osnovu rješenja o uvođenju ovih crkava u registar Zavoda. Upravi za zaštitu kulutnih dobara, koja nema ingerencije da se bavi utvrđivanjem vlasništva, ostavljen je rok od 15 dana za izjašnjenje povodom ovih zabilježbi. Ovlašćeno lice Područne jedinice Cetinje, kako saznaje Pobjeda, sačinilo je hronologiju

Crkva Svetog Dimitrija, 2013. godine

promjena na predmetnim nepokretnostima iz koje proizilazi da je formiranjem katastra nepokretnosti 2001. godine, u LN br. 414 KO Ljubotinj I upisana kat. parcela br. 195 na Pravoslavnu crkvu Sv. Danilo. Kako se navodi u zahtjevu koji je iz Uprave za katastar i državnu imovinu proslijeđen Upravi za zaštitu kulturnih dobara, prethodni upis po evidenciji popisnog katastra bio je u posjedovnom listu br. 352 kao „Dobro crkve Mratinje“.

Ostaci Crkve Svetog Danila, 2013. godine

Sa druge strane, formiranjem katastra nepokretnosti 2001. godine u LN br. 549 KO Ljubotinj I upisana je kat. parcela br. 1682 i 1683 na Sabornu pravoslavnu crkvu Sv. Dimitrije. Prethodni upis, po evidenciji popisnog katastra, bio je u posjedovnom listu br. 354 kao „Dobro crkve Donja crkva“ i to samo za objekat. Zanimljivo je da se Crkva Svetog Danila ne nalazi na spisku kulturnih dobara Opštine Cetinje, niti je pod tim imenom

Belada: SPC pokušava da što prije ugrabi sakralne objekte Komentarišući najnoviji zahtjev Mitropolije crnogorsko-primorske SPC o upisu vlasništva na dvije crkve u Ljubotinju, advokat Nikola Belada podsjetio da je da u tzv. temeljnom ugovoru „stoji odredba koje nema niđe od kad je vijeka i svijeta, da će se Srpskoj crkvi u Crnoj Gori vratiti u pravo svojine objekti koji nijesu upisani na njeno ime“. - Takve odredbe niđe nema u svijetu, da neko već unaprijed zna da je ugroženo nečije pravo svojine, te da će mu se dozvoliti da se upiše nad tim nepokretnostima – kazao je Belada. Najnoviji zahtjev prema Upravi za katastar i državNikola Belada nu imo-

vinu, Belada vidi kao ofanzivu SPC. - Crkva Srbije hoće što prije da to ugrabi. Đe prođe, prođe, upiše se u njeno vlasništvo, kao što se radilo i ranije – rekao je Belada. On je poručio da u ovo pitanje treba da se uključe mještani Ljubotinja, ili njihova mjesna zajednica, kao zainteresovane stranke u postupku. Svi zainteresovani, kako je rekao, moraju kod katastra insistirati na usmenoj raspravi. - Iz hronologije upisa nema toga ko će zaključiti da je pravni sljedbenik tih crkava bila Mitropolija crnogorskoprimorska. Nikako to ne mogu dokazati. Od njih se mora tra-

obrađena kroz elaborate u okviru projekta revalorizacije kulturnih dobara, tokom 2012. i 2013. godine. Ova crkva je, kako saznaje Pobjeda, kao kulturno dobro zapravo registrovana pod imenom „Crkva Sv. Stefana“, dok je u aktuelnom listu nepokretnosti upisana kao Crkva Sv. Danila. U elaboratu o revalorizaciji ovog kulturnog dobra, iz 2013. godine, navodi se da nije poznato tačno vrijeme podizanja crkve.

žiti da dokažu da je ovaj koji je prethodno bio upisan kao vlasnik crkava Sveti Danilo i Sveti Dimitrije – prethodnik Mitropolije crnogorsko-primorske. Nema tog dokaza, niti se to može dokazati – rekao je Belada. Komentarišući činjenicu da je u Rješenju o uvođenju ove dvije crkve u Registar nepokretnih kulturnih dobara kao vlasnik navedena Crkvena opština Cetinje, Belada je konstatovao da to ne znači ništa jer Crkvena opština nema svojstvo pravnog lica, niti je ikada imala. - Mitropolija je dobila svojstvo pravnog lica tek 9. juna 2021. godine, na zahtjev koji je podnijela, ali samo Mitropolija kao eparhija. Crkvena opština Cetinje nije bila pravno lice. Ne može se ni Crkvenoj opštini, manastiru ili hramu, priznati svojstvo pravnog lica aktom crkve, ako nije taj akt priznat od strane državnog organa. Može Mitropolija crnogorsko-primorska proglasiti pravnim lice Crkvenu opštinu po hiljadu puta, ako nije upisana u registar ministarstva, nije pravno lice – rekao je Belada.

- U literaturi se pominje crkva u Mratinju, posvećena Sv. Iliji. Dalje, navodi se da su je Turci planirali porušiti još 1692. godine, ali sticajem okolnosti, zbog veće međusobne svađe, nijesu je devastirali. To mjesto svađe među Turcima nosi naziv „Pogibene njive“, a nalazi se u neposrednoj blizini sadašnje crkve. Već duže vrijeme, crkva nije aktivna – navodi se u elaboratu. U odjeljku o stanju ovog kulturnog dobra ističe se da je crkva statički nestabilna, u ruševnom stanju, bez krova, obrušenih prozorskih otvora, bez prozora i vrata, ispunjena šutom, obrasla bršljanom, mahovinom i drugim rastinjem.

SAGRADIO KNJAZ

Što se tiče Crkve Sv. Dimitrija, u elaboratu za ovo nepokretno kulturno dobro navodi se da je ovaj sakralni objekat sagrađen krajem XIX vijeka, na inicijativu crnogorskog knjaza i kralja Nikole I, koji je priložio 2.000 fiorina, kao doprinos za izgradnju crkve. O tome svjedoči zapis na ikonostasu, koji je završen 1893. godine. U odjeljku „Stanje kulturnog dobra“, u elaboratu se navodi da je crkva konstruktivno stabilna i u funkciji. - Spoljašnjost Crkve je u dobrom stanju, osim tragova vlage u gornjim zonama zapadnog zida, koja je evidentna i u unutrašnjosti. Krovni pokrivač je mediteran crijep koji je

zamijenio prvobitnu kanalicu. Spoj sa zvonikom je loše urađen, što je rezultiralo pojavom vlage na zapadnom zidu i svodu. Ikonostas je dobro očuvan. U blizini crkve je objekat stare škole koji je u fazi restauracije – navodi se u elaboratu. Uz elaborat je priložen i izvod iz lista nepokretnosti, ažuriran 15. maja 2013. godine, u kojem se navodi da je vlasnik Crkve Sv. Dimitrija – Crkva Sv. Nikole, što dodatno unosi zabunu u hronologiju promjena na ovom nepokretnom kulturnom dobru. Situaciju da je jedan objekat vlasnik drugog, ili da je jedna crkva istovremeno sama sebi vlasnik, komentarisao je u maju za Pobjedu i doskorašnji v. d. direktora Uprave za zaštitu kulturnih dobara Mladen Zagarčanin. On je ocijenio da je jasno da se radi o neuređenim listovima nepokretnosti iz razloga što jedan objekat ne može biti vlasnik drugog. - Pitanje ove, kao i mnogih drugih nejasnoća i neuređenosti u zvaničnim katastarskim podacima (a koje značajno otežavaju vršenje poslova i ovoj upravi), je u nadležnosti resornog organa – kazao je Zagarčanin. U rješenjima o uvođenju ove dvije crkve u Registar nepokretnih spomenika kulture, od 8. jula 1961. godine, navodi se da je vlasnik ova dva kulturna dobra u tom trenutku bila – Crkvena opština Cetinje. Jovan NIKITOVIĆ

16 Svijet

Subota, 30. jul 2022.

STO PEDESET ŠESTI DAN INVAZIJE NA UKRAJINU: U napadu na Donjecku narodnu republiku pogođen zatvor u Olenivki

Ubijeno najmanje 40 ratnih zarobljenika Ministarstvo odbrane Rusije saopštilo je da je zatvor u Olenivki gađan američkim višecijevnim raketnim sistemom HIMARS. S druge strane, iz ukrajinskog ministarstva inostranih poslova optužuju Rusiju da iza napada na zatvor stoji njihova vojska KIJEV/MOSKVA – U raketnom napadu koji je ukrajinska vojska juče izvela na samoproglašenu Donjecku narodnu republiku, pogođen je zatvor u mjestu Olenivka prilikom čega je nastradalo najmanje 40, a povrijeđeno oko 75 ratnih zarobljenika. Ministarstvo odbrane Rusije saopštilo je da je zatvor u Olenivki gađan američkim višecijevnim raketnim sistemom HIMARS i da su se u trenutku napada u njemu nalazili zarobljeni pripadnici ukrajinskih oružanih snaga, među kojima i pripadnici bataljona „Azov“. - Ubijeno je 40, a ranjeno 75 zarobljenih pripadnika ukrajinskih snaga. Povrijeđeno je i osmoro zaposlenih u pritvorskom centru – saopštilo je rusko ministarstvo odbrane. Povodom napada na zatvor u Donjecku oglasilo se i ukrajinsko ministarstvo inostranih poslova optužujući Rusiju da iza napada na zatvor stoji nji-

Zatvor u Olenivki nakon napada

hova vojska. Iz tog resora tvrde kako je Moskva, raketnim udarom na sopstveni zatvor u Donjeckoj oblasti, počinila ratni zločin.

- Pozivam sve partnere da najoštrije osude brutalno kršenje međunarodnog humanitarnog prava i proglase Rusiju za terorističku državu – napisao je na

Španski premijer počeo turneju po Zapadnom Balkanu

Sančezova podrška EU integracijama MADRID – Premijer Španije Pedro Sančez počeo je juče turneju po Zapadnom Balkanu, tokom koje će pet država ovog regiona podržati na njihovom putu prema Evropskoj uniji, saopšteno je iz njegovog kabineta. Sančez, 50-godišnji socijalista, biće prvi premijer Španije koji će posjetiti Crnu Goru, Srbiju, Bosnu i Hercegovinu, Sjevernu Makedoniju i Albaniju. Sančezu, koji je na vlasti od jula 2018. godine, Bosna i Hercegovina je posebno zanimljiva jer je toj zemlji radio kao šef kabineta visokog predstavnika Karlosa Vestendorpa od 1997. do 1999. godine. Tokom boravka u BiH posjetiće, kako je najavljeno, Sarajevo i Mostar. Ova turneja mu je jako važna kako zemlje Zapadnog Balkana, nezadovoljne dugim boravkom u čekaonici EU-a, ne bi izgubile volju za ulaskom u Evropsku uniju u trenutku kada su ubrzani pregovori sa Ukrajinom i Moldavijom zbog invazije Rusije na Ukrajinu. Španija će, inače, 30. juna iduće godine preuzeti šestomjesečno predsjedavanje Savjetom Evropske unije.

Pedro Sančez

Sančez će od Srbije, Crne Gore, Albanije, Sjeverne Makedonije i Bosne i Hercegovine zatražiti sprovođenje reformi na kojima insistira Brisel premda su one teške, rekli su izvori iz španske vlade novinarima. Sančezova prva stanica biće Beograd, gdje će se sresti sa predsjednikom Aleksandrom Vučićem koga je primio u Madridu u februaru, uoči njegove pobjede na izborima u Srbiji. U Srbiji, koja je u martu 2012. godine dobila status kandidata za EU, Sančez će se sastati i s predsjednikom parlamenta Ivicom Dačićem, koji je do 2020. bio ministar vanjskih poslova.

Jedna od tema razgovora biće dijalog Beograda i Prištine o normalizaciji međusobnih odnosa. Španija je jedna od pet zemalja EU-a koja ne priznaje nezavisnost Kosova. - Sančez će podržati rješenje temeljeno na njihovom dijalogurekao je izvor iz vlade. Iz Beograda će otputovati u Bosnu i Hercegovina gdje će se sresti sa predstavnicima tročlanog predsjedništva te zemlje, predstavnicima parlamenta i gradonačelnicom Sarajeva. Zatim će u Mostaru odati počast za 23 Španca poginula tokom rata, a obići će i Stari most. U nedjelju će posjetiti Crnu Goru, koja je najdalje dogurala u pregovorima sa EU. U Crnoj Gori će razgovarati sa premijerom i predsjednikom Dritanom Abazovićem i Milom Đukanovićem. Turneju će završiti u Sjevernoj Makedoniji i Albaniji čime će postati prvi premijer iz neke od zemalja EU-a koji je posjetio te dvije zemlje nakon što su im deblokirani pregovori sa Briselom. U Tirani, glavnom gradu Albanije, Sančez bi u ponedjeljak trebalo da održati i konferenciju za medije prije povratka u Madrid.

Tviteru šef ukrajinske diplomatije Dmitri Kuleba. Sa druge strane, zvaničnici Donjecke narodne republike navode kako je ukrajinska vojska

Moskva uskoro predlaže vrijeme razgovora sa Blinkenom Moskva će uskoro predložiti vrijeme razgovora sa američkim državnim sektetarom Entonijem Blinkenom, koji je ranije izrazio želju da sa ruskim zvaničnicima razgovara o razmjeni zatvorenika u ruskim i američkim zatvorima. - Narednih dana ćemo našim američkim kolegama ponuditi pogodan datum – potvrdio je juče šef ruske diplomatije Sergej Lavrov, a prenio Rojters. Lavrov je naveo i kako je Blinkenu u srijedu rekao kako je Vašington napravio „značajnu ponudu“ za oslobađanje američke košarkaške zvijezda Britani Griner i bivšeg marinca Pola Vilana, koji su zarobljeni u Rusiji. Vašington je voljan da zauzvrat Rusiji isporuči osuđenog trgovca oružjem Viktora Buta.

za svega pola sata na tu oblast ispalila više od 20 granata. U noći sa srijede na četvrtak ruske snage su izvele napade na više ukrajinskih regiona. Na udaru na istočni grad Nikolajev je, prema tvrdnjama ukrajinskih zvaničnika, poginulo najmanje pet, a povrijeđeno sedam osoba. Načelnik Nikolajevske oblasti Vitalij Kim je na Telegramu napisao da je projektil pao u blizini stanice javnog prevoza. Načelnik regionalne ukrajinske vojne administracije Valentin Rezničenko navodi da su raketirani i Nikopoljski i Krivoriški okrug Dnjepropetrovske oblasti. - Ruske snage su namjerno gađale stambeni kvart, budući da je tamo palo više od 40 raketa. Oštećeno je šest privatnih kuća i poslovnih objekata – rekao je Rezničenko, a prenio Ukrinform. Ruske snage su juče rano ujutru gađale i centralni dio Harkova.

- Pogođene su jedna dvospratna kuća i jedna visokoškolska ustanova – saopštio je gradonačelnik Harkova Igor Terehov. Iz Kijeva je, u međuvremenu, saopšteno kako je Ukrajina spremna da počne sa isporukom žita iz crnomorskih luka u skladu sa sporazumom postignutim uz posredovanje Ujedinjenih nacija. Agencija Rojters prenosi kako bi uskoro tri broda natovarena žitom trebala da isplove iz ukrajinske luke Černomorsk u okviru implementacije sporazuma o hrani. I ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski je potvrdio da je njegova zemlja spremna da pokrene izvoz žita, ali i objasnio da se za početak isporuka čeka signal od Ujedinjenih nacija i Turske. - Ministar infrastrukture je u direktnom kontaktu sa turskom stranom i UN. Čekamo njihov signal da možemo da počnemo – istakao je Zelenski, a prenio Rojters.

Obilne padavine i poplave pogodile američku saveznu državu Kentaki

Vanredno stanje proglašeno u šest okruga

Nastradalo najmanje 15 osoba

FRANKFORT - Najmanje 15 osoba, među kojima ima i djece, nastradalo je u poplavama koje su, nakon obilnih padavina, pogodile istok američke savezne države Kentaki, prenosi CNN. Guverner Kentakija Endi Be-

šir proglasio je vanredno stanje u šest okruga i istakao da se očekuje da će se broj stradalih udvostručiti, kao i da među nastradalima ima i djece. Naglasio je i kako bi, za oporavak od pričinjene štete, mogle da budu potrebne godine. - Trenutno se suočavamo sa

jednom od najgorih i najrazornijih poplava u istoriji Kentakija. Stotine ljudi će izgubiti domove – rekao je Bešir. Za spasavanje ljudi koji su ostali zarobljeni u svojim domovima aktivirani su Nacionalna garda i državna policija koji ljude, kako prenose američki mediji, izvlače helikopterima i čamcima za spasavanje. Do sada je u skloništa prebačeno više od 200 ljudi. - Kuće su potpuno pometene usred noći, vjerovatno dok su stanovnici još spavali – rekao je Bešir. Spasioci danonoćno rade kako bi došli do područja gdje je voda odnijela puteve i mostove nakon jake kiše koja je padala tokom noći između srijede i četvrtka.

Ispovijest bivše zamjenice šefa kabineta Borisa Džonsona

Karma naplaćuje sa kamatom LONDON - Bivša zamjenica šefa kabineta Borisa Džonsona Kleo Votson, uporedila je svoju ulogu u Dauning stritu 10 sa ulogom premijerove „dadilje“. Ona je u prvim javnim izjavama otkako je napustila kabinet 2020. godine, govorila i o tome kako je osoblje napravilo „barijeru za štene“ kako bi spriječilo britanskog premijera da napusti kancelariju tokom perioda samoizolacije. U tekstu za časopis „Tatler“ Kleo Votson, koju je Dominik Ka-

mings doveo u vladu nakon što je radio na kampanji za Bregzit 2016. godine, izjavila je da njena nekadašnja uloga zvuči otmeno, ali je mnogo vremena „bila mnogo bliža tome da bude Borisova dadilja“. U, kako navodi Independent, neugodnom prikazu vremena provedenog u ulici Dauning, Votson je izjavila da je, kada je testiranje bilo ograničeno na početku pandemije, ona mjerila temperaturu premijera kako bi provjerila da li ima simptome kovida.

Opisujući sopstvenu smjenu sa mjesta zamjenice šefa kabineta u novembru 2020. godine, Votson je tvrdila da joj je premijer rekao da ga podsjeća na Dominika Kamingsa, koji je napustio vladu dvije nedjelje ranije. - Kao što mnogi u politici znaju, kraj dolazi prije ili kasnije. Generalno prije ako ste zaposleni kod ovog premijera. Karma mu se nedavno vratila sa kamatama – dodala je Votson. Priredila: Đurđica ĆORIĆ

Hronika Podgorice

Subota, 30. jul 2022.

Parking servis nastavlja osavremenjavanje parkirališta i modernizaciju opreme

Savremena tehnika za bolju kontrolu i red na parkinzima U toku je nabavka sistema automatske kontrole naplate parkiranja (tzv. oko sokolovo), čija oprema će biti isprobana na jesen. Do tada će ovo gradsko preduzeće osavremeniti i sistem naplate na još dva parkirališta – na zatvorenom kod hotela ,,Podgorica“ Garaža u Ulici arhitekte Miladina Popovića i u garaži u Ulici arhitekte Miladina đenoj površini izgraditi još sto- ku električnog vozila, uspostavtinak mjesta za parkiranje, kao ljanje informatičke platforme Popovića i u garaži u Ulici arhitekte Mi- za unapređenje rada službe za Gradsko privredno društvo Parking servis nastavlja ulaganje u osavremenjavanje i proširivanje parkirališta i modernizaciju opreme. U toku je nabavka sistema automatske kontrole naplate parkiranja (tzv. oko sokolovo), čija oprema će biti isprobana na jesen. Do tada će ovo gradsko preduzeće osavremeniti i sistem naplate na još dva parkirališta – na zatvorenom kod hotela ,,Podgorica“, gdje će na neure-

ladina Popovića, koje će zahvaljujući samonaplatnom sistemu naplate postati četvrto ,,smart“ parkiralište u gradu.

,,OKO SOKOLOVO“

Direktor Parking servisa Nusret Canović za Pobjedu je kazao da su ranije raspisali tender za uvođenje sistema automatske kontrole naplate parkiranja (tzv. oko sokolovo), u okviru kojeg je uz sistem kontrole planirana i nabavka električnog vozila. Kako je pojasnio, ovaj projekat podrazumijeva nabav-

Doprinijeli boljoj turističkoj valorizaciji prirodnih ljepota Zete

kontrolu i naplatu parkiranja i održavanje softvera i zakup veb-prostora. - Kada je riječ o sistemu ,,oko sokolovo“, završili smo nabavku kamera i sistema za kontrolu, ali nijesmo još dobili ponudu kada je u pitanju nabavka električnog vozila, pa ćemo za to raspisati novi tender – kazao je Canović. Dok ne nabave električno vozilo, dodaje, opremu će instalirati na vozilo sa kojim već raspolažu. - Instaliraćemo opremu, kako

Za pola godine prihodovali oko milion eura Direktor Parking servisa Nusret Canović navodi da su ostvarili rekordan prihod za pola godine. - Prihodovali smo oko milion eura za prvih pola godine. Takođe, postignuta je rekordna dobit, gotovo svi parametri su rekordni. U odnosu na 2019. godinu, koja nam je bila rekordna, parametri su za prvih pola godine veći oko 20 odsto – naveo je Canović.

no da provjeravaju sve tablice parkiranih vozila – objasnio je Canović.

,,SMART“ PARKINZI

bismo uveli sistem u rad, jer je potrebno nekoliko mjeseci obuke i prakse na terenu, prije nego sistem bude i zvanično pušten u rad – kazao je Canović. On je najavio da će testni period početi na jesen. - Raspisali smo tender za nabavku sistema automatske kontrole naplate parkiranja na opštim parkiralištima i nabavku električnog vozila. Na vozilu će biti instalirana kamera, tzv. oko sokolovo, koja će automatski učitavati tablice vozila i identifikovati one čiji vlasnici nijesu platili parking kartu. Taj posao trenutno obavljaju naši kontrolori, koji moraju pojedinač-

U planu je prikupljanje ponuda za nova ,,smart“ parkirališta, a do kraja godine će još dvije lokacije biti opremljene pametnim sistemima naplate (samonaplatne rampe umjesto rada zaposlenih). - Ovakav sistem naplate uvešćemo na postojećem zatvorenom parkiralištu kod hotela ,,Podgorica“, gdje ćemo neuređenu površinu pored gradskih bazena privesti namjeni i integrisati u jedinstveni parking. Zahvaljujući tome dobićemo stotinak novih mjesta, pa će prošireno parkirališe raspolagati sa oko 170 parking mjesta – naveo je Canović. Isti sistem naplate biće uveden i u garažu u Ulici arhitekte Miladina Popovića (iza zgrade ,,Maša“), gdje se nalazi i Operativni centar. Kroz donaciju Sekretarijata za

planiranje prostora, Parking servis sprovodi realizaciju projekta ugradnje solarnih panela na krov ove garaže. Navodeći da će solarni paneli biti korišćeni za zadovoljavanje energetskih potreba te garaže, Canović je podsjetio da u ovom objektu već imaju punionicu za električna vozila. - Cilj nam je da uz novi ,,smart“ sistem naplate i nabavku električnog vozila dobijemo energetski nezavisne objekte i zaokružimo taj tzv. zeleni krug. Ukoliko se ovo pokaže kao dobro rješenje, nastavićemo takve projekte da sprovodimo i u drugim garažama i zatvorenim parkiralištima, kako bi i oni bili energetski efikasni – najavio je direktor Parking servisa. Zaposleni koji rade na naplatnim rampama na parkinzima na kojima će biti uveden samonaplatni sistem biće raspoređeni na nova radna mjesta jer, navodi Canović, kapaciteti njihovih usluga se šire i potreban im je dodatni broj radnika. I. MITROVIĆ

Zaštićeno područje glavnog grada dobilo još jedan sadržaj

Uredili vidikovac Opština u okviru Glavng grada – Golubovci uredila je vidikovac u podnožju brda Oblun, kod Malog Blata.

– Osim postavljanja panoramskog okvira koji će služiti za fotografisanje prolaznika, sa prelijepom panoramom Malog Blata, postavljena je i info-tabla na kojoj su prikazane zanimljive informacije o ovom dijelu Nacionalnog parka „Skadarsko jezero“, kao i interesantna legenda koja se vezuje za nastanak Malog Blata, odnosno vodoizvorišta Bolje sestre – objavljeno je iz te opštine. Panoramski okvir i info-tabla

Vidikovac u podnožju Obluna

nalaze se uz samu rekreativnu stazu, koja vodi do srednjovjekovnog utvrđenja ,,Oblun“, koja je obnovljena početkom godine u saradnji sa NVO „Psiho vodič“. – Na ovaj način doprinijeće se boljoj turističkoj valorizaciji ovog područja, izuzetno bogatog prirodnim ljepotama i kulturnim znamenitostima, a koje iz godine u godinu postaje sve posjećenije, kako od strane turista, tako i domaćih posjetilaca. Realizaciji ovog projekta doprinijela je firma „Studio MLV“ izradom idejnog rješenja, dok je radove na izradi i montaži okvira izvršila firma „MV Inox“. I. M.

Informativne table kod glavne kapije i kod Spomenika partizanu borcu

Na Gorici postavljene četiri info-table Kod glavne kapije na ulazu u Goricu, na ulazu sa zagoričke strane, kod Spomenika partizanu borcu i kod Crkve Svetog Đorđa postavljene su informativne table. Tablu kod glavne kapije sa osnovnim informacijama o Gorici otkrili su gradonačelnik Ivan Vuković i ambasador Republike Slovačke Boris Gandel. – Imamo zadovoljstvo da svečano obilježimo ono što se dogodilo prije mjesec, a riječ je o odluci o proglašenju našeg brda Gorica za zaštićeno prirod-

no područje, odnosno park prirode. Ovu inicijativu je Glavni grad pokrenuo u februaru 2020. godine. U međuvremenu su ispunjene sve za to zakonom predviđene pretpostavke, tako da konačno možemo da konstatujemo da smo učinili sve da trajno zaštitimo ovaj prirodni dragulj našeg grada – kazao je gradonačelnik Vuković. On je zahvalio svima koji su učestvovali u realizaciji ovog projekta, naglašavajući da je Ambasada Slovačke donirala sredstva za postavljanje informativnih tabli koje će građa-

nima i posjetiocima Podgorice približiti sve ono što ona nudi. – Nadam se da ćemo Goricu u narednim godinama mnogo bolje čuvati od onoga što je bio slučaj i prošle i svih prethodnih godina – poručio je gradonačelnik. Ambasador Gandel iskazao je zadovoljstvo zbog učešća u ovom projektu i zahvalio gradonačelniku i Agenciji za upravljanje zaštićenim područjima Podgorice na saradnji i posvećenom odnosu po pitanju zaštite spomenika prirode.

– Gorica je zaista dragulj ovog grada i svi Podgoričani je izuzetno vole, posebno u doba kada su velike vrućine ovdje bude mnogo prijatnije. Simbolično, na ovom mjestu ostaje i mali dio Slovačke koja je veliki prijatelj Crne Gore – kazao je ambasador Republike Slovačke. Direktor Agencije za upravljanje zaštićenim područjima Dragutin Đeković kazao je da su informativne table napravljene od prirodnih materijala, prateći sve standarde kada je riječ o signalizaciji na zaštićenim područjima grada. H. P.

Arena

18 Fudbal

Subota, 30. jul 2022.

Fudbaleri Budućnosti eliminisani od Brejdablika sa Islanda u 2. kolu kvalifikacija za Ligu konferencija PODGORICA – Svi crnogorski klubovi završili su nastupe na evropskoj sceni – posljednja je eliminisana Budućnost koja nije mogla dalje od 2. kola kvalifikacija za Ligu konferencija. ,,Plavi“ su u ukupnom skoru bili slabiji od Brejdablika – na Islandu je slavio domaćin sa 2:0, dok su ,,plavi“ pred svojim navijačima pobijedili 2:1. Za razliku od prošlog ljeta – Podgoričani se nijesu obrukali. Terzić i društvo preskočili su kosovski Lapi na startu, a protiv Brejdablika se borili, izgarali, dali što su imali, igrali muški... A kada je tako – sa tribina stigne aplauz, navijači jednostavno prepoznaju kada igrači ,,ostave srce na terenu“. Žal ostaje. Sastav sa sjevera Evrope bio je poželjan protivnik uoči žrijeba, a on ide dalje, pravo na megdan Bašakšehiru protiv kojeg će gotovo sigurno okončati ino-misiju. Budućnost je pokazala više talenta i brzine, puna je mladosti, a djeluje čak i potentnije od tima Oskara Torvaldsona. Nosili su se ,,plavi“ sa čvrstim Islanđanima, ali su ispali – ponajviše zahvaljujući sopstvenim greškama. Podgoričani su sami sebe dobili u Kopavoguru nakon dva crvena kartona, a pred svojom publikom promašili zicere koji su morali da budu golovi. Evropa to ne prašta. Zato je epilog takav kakav je... Trener Aleksandar Nedović takođe je isključen na Islandu, što je automatski značilo da će revanš gledati sa tribina. - Pobijedili smo u revanšu, ali ostaje gorčina jer nijesmo prošli. Imali smo previše šansi za evropsku utakmicu koje nijesmo realizovali. Nije lako ,,juriti“ 2:0, pokušali smo presingom, možda se i previše potrošili. Imali smo pad koncentracije kod primljenog gola, kod pozitivnog rezultata i kada smo mogli da uvedemo meč u ritam koji smo željeli. Imali smo ranije nevjerovatnu šansu Đukanovića. Promašio je, ali to je dijete, niko mu neće zamjeriti. Vjerujem da će on, a i svi mi, dobiti mnogo iz ovakvih mečeva. Ostaje žal poslije mnogo dobre igre u obje utakmice. Naišli smo na

Zbogom, Evropo, do narednog ljeta

rivala koji je u prednosti što se tiče takmičarske forme, ali što se tiče igre – zaslužili smo više – rekao je Nedović. Plan je bio da ,,plavi“ izađu visoko, pritisnu od starta i brzim golom poremete protivnika. Nije krenulo najbolje. Ekipa je bila stegnuta, u grču, a onda je proradila u finišu prvog poluvremena. Janković je pogodio za 1:0 u 37. minutu, da bi Đukanović u 43. prošao golmana, ali nije zatresao praznu mrežu. Nastavak je pošao naopako. Brejdablik je izjednačio u 51, a domaći minut kasnije propustili su novi zicer kada je golman odbranio Petrovićev šut glavom.

bogatu internacionalnu karijeru. Simić u Budućnosti ima Iskusni Obrenovčanin je nosio dres PakhtaDan nakon eliminacije na evropskoj sceni, Budućnost pojačava odbranu. ,,Plavi“ su dogovorili saradnju sa crnogorskim reprezentativcem Markom Simićem. Trideset petogodišnji štoper doputovao je u Podgoricu, a poslije ljekarskih pregleda – potpisaće ugovor. Simić dolazi iz letonske Lijepaje, a iza sebe

Od tog momenta više ništa nije bilo isto. Uslijedio je pad entuzijazma i morala fudbalera podgoričke ekipe. Trudili su se Nedovićevi momci, ali nije išlo, duel je bio pod kontrolom Islanđana. Budućnost je išla na sve ili ni-

kora, Rostova, Kajzerija, Bate Borisova, Jagodine, u mlađim selekcijama Partizana. Simić je neko ko će iskustvom i kvalitetom pomoći podgoričkom timu na domaćoj sceni – u borbi za titulu i trofej Kupa koji brani. Ostavio je dubok trag u našem najboljem državnom timu za koji je odigrao 50 utakmica i postigao dva gola.

šta, bacila sve karte na napad, svjesno rizikujući pozadi. Otvorio se prostor ofanzivcima rivala koji su prokockali nekoliko obećavajućih situacija. A onda je Adžić u 86. digao sve na noge – vrativši kakvu-

takvu nadu u produžetke, potom i u preokret. Ipak, bilo je kasno, bez obzira na to što je arbitar iz Velsa Tim Oven pokazao šest minuta nadoknade. Falilo je ,,benzina“, nije bilo snage za posljednji pritisak,

za još jednu priliku. ,,Plavi“ su ispali. Ništa od spektakla i sudara sa bogatim turskim predstavnikom u narednoj rundi. - Osjetio se grč u uvodnom dijelu. Možda zbog atmosfere, važnosti, ali poslije toga smo kontrolisali utakmicu, šteta što na poluvremenu nijesmo poveli sa 2:0. Mlada smo ekipa, momci su dobijali ogromnu energiju i podršku uoči revanša, vjerovatno je i to imalo uticaja da budemo stegnuti. Imali smo šanse, imali su i oni, ali morali smo da igramo na taj način, da rizikujemo. Ponosam sam i na igrače i na navijače, koji su nas podržavali u svakom momentu – ističe Nedović. Budućnost je odigrala četiri duela na međunarodnoj sceni. Nije malo, ali utisak je da je mogla više. - Ni na jednom od četiri meča nijesmo nadigrani. To je poenta. Dali smo šest golova, promašili smo dosta toga, trudili smo se da približno igramo kao što se igra u Evropi. Imali smo šanse, koje nijesmo iskoristili, a to se na evropskom nivou ne prašta. Uradili smo sve da prođemo Brejdablik. Igrali sa dva, pa kasnije i sa četiri špica... Da je Petrović dao gol za 2:1, mislim da bi na kraju bilo drugačije jer smo imali polet, nevjerovatnu podršku sa tribina. Publika nas je nosila i navijači su zaslužili svaku pohvalu – kazao je Nedović. ,,Plavi“ se okreću Meridianbet 1. CFL. Slijedi gostovanje Petrovcu u neđelju veče (21 h). Nedović neće odustati od napadačke taktike, pa i sistema u kojem su tri krila u vrhu oštrice. - Imamo polivalentne igrače, a ja sam neko ko voli da igra sa bočnim napadačem koji ima karakteristike špica. Nije slučajno što smo prošle sezone dali onoliko golova, najviše poslije generacije Mija Radulovića koji je osvojio titulu. U Evropi smo izgledali dobro. Nećemo odstupiti od toga, a šansu će dobiti oni koji su u najboljoj formi. Biće prostora i za Mrvaljevića i Perišića – zaključio je Nedović. D. KAŽIĆ

Arena

Subota, 30. jul 2022.

Fudbal 19

Ovog vikenda igraju se utakmice 2. kola Meridianbet 1. CFL PODGORICA – Produžen vikend u crnogorskom klupskom fudbalu – dvije utakmice 2. kola Meridianbet 1. CFL igraju se u subotu veče (21 h), a tri meča na programu su u neđelju. Rundu domaćeg prvenstva otvoriće Dečić i Iskra, odnosno Rudar i Mornar. Sljedeće noći sastaće se Sutjeska – Jezero (20 h), Petrovac – Budućnost (21 h) i Arsenal – Jedinstvo (21 h).

Dečić cilja novu trojku

DERBI NOSI POSEBNU ULOGU

Dečić će večeras (21 h) ugostiti Iskru, ekipu sa kojom je prošle sezone vodio bitku za finale Kupa i za treće mjesto. Učesnici kvalifikacija za Ligu konferencija imaju poseban motiv – Tuzani nakon dobrog starta i trijumfa u Baru protiv Mornara žele da u derbiju dokažu spremnost za velike stvari, dok Danilovgrađani imaju premijeru. Tuzani u Baru nijesu blistali, ali su odradili posao. Sada, nakon dodatnih sedam dana, svi u taboru Tuzana očekuju da će Dečić izgledati još bolje, a nova ,,trojka“ već na startu sezone podigla bi samopouzdanje i raspoloženje. - Meč protiv Mornara bio je specifičan iz više razloga. Nakon kratkih priprema i mečeva na evropskoj sceni trebalo je odmah da se fokusiramo na domaće prvenstvo. Nije bilo lako, a Mornar ima dobru ekipu, dodatno pojačanu, a baš zbog toga, taj trijumf na startu nam mnogo znači. Sigurno da ćemo tek biti pravi, a ta pobjeda donijela je mirnoću, dobro raspoloženje i sa još više samopouzdanja sada očekujemo meč sa Iskrom – rekao je univerzalac u timu Dečića Jovan Nikolić. Iskra je na startu kvalifikacija za Ligu konferencija zaustavljena od Ljačija. Tuzani su, ipak, svjesni da su Danilovgrađani od tada imali dovoljno vremena da se dodatno spreme, uigraju… - Iskra je dosta mijenjala tokom pauze. Sigurno da će sada djelovati bolje nego u evropskim mečevima. Spremali smo se prethodnih dana, svjesni da su

Dečić

Iskra

(4-2-3-1)

Rudar

(4-3-3)

Stadion: pod Golubinjom. Kapacitet: 5.500. Sudija: M. Bešović. Pomoćnici: V. Radenović i U. Rašović. Početak: 21 čas.

Marković

Muminović

Drešaj

Ćuković

Tući

Nikolić

Božović

Vucaj

Đeljaj

Harada

Bećiraj Kojašević Popović

Pavlićević

Nikolić

Zečević

Guzina

Grbić

Smiljanić

Raspored Tuzi: Dečić – Iskra (21 h) Pljevlja: Rudar – Mornar (21 h) Neđelja Nikšić: Sutjeska – Jezero (20 h) Petrovac: Petrovac – Budućnost (21 h) Kotor: Arsenal – Jedinstvo (21 h)

Argentinac može da napusti klub za 20 miliona

Totenhem prodaje Lo Selsa PODGORICA - Đovani lo Selso (26), vezista Totenhema, ima dozvolu da napusti londonski klub za obeštećenje od 20 miliona eura. Igrač izuzetne tehnike nije uspio da se nametne tokom

Za njega Dečić je, takođe, na neki način sportski dužnik jer je slavio protiv Iskre dva puta, jednom u prvenstvu i u polufinalu Kupa. - Nastojaćemo da se revanširamo istom mjerom. To podrazumijeva ofanzivnu strategiju i presing od prvog do posljednjeg zvižduka sudije, naravno uz neophodnu dozu opreza i čvrst bedem ispred Kordića – dodao je Novović.

KORONA POREMETILA RUDAR

Korona virus desetkovao je Rudar uoči utakmice sa Mornarom. Pozitivni na testu bili su trener Srđan Nikić, te igrači Irfan Šahman i Ljubomir Pejović, dok nekoliko prvotimaca čeka rezultate PCR testa. Pitanje je sa kakvim će sasta-

vom Pljevljaci dočekati Barane nakon što je odbijen njihov zahtjev da se utakmica odloži. - Imamo mnogo problema u pripremi utakmice. Dosta članova ekipe se požalilo na tegobe – povišenu temperaturu, malaksalost, bol u mišićima... Šef i par igrača su pozitivni na kovid, a nekoliko momaka očekuje rezultate testa. Rečeno nam je da moramo da igramo, ali još ne znamo koja će ekipa izaći protiv Mornara – rekao je ofanzivni vezista Miloš Zečević. Pljevljaci su izgubili na premijeri protiv Jezera u Beranama, a Mornar kod kuće od Dečića. - Bićemo oslabljeni sigurno, ali ko god da izađe na teren – vjerujem da će dati maksimum. Dolazi nam ozbiljna ekipa. I Mornar želi do bodova. Opasni su, posjeduju kvalitet na svim pozicijama i nema sumnje da će biti teško. Kada nastupamo na svom terenu – pobjeda je imperativ. Ali, u sadašnjim

Stevanović Baošić

Kajević

Vukčević

Trener Srđan Nikić

Trener Andrija Delibašić

okolnostima dobro je sve osim poraza – kazao je Zečević, koji se takođe požalio na simptome koji ukazuju na koronu. Fudbaleri Mornara ostavili su dobar utisak protiv Dečića na premijeri nove sezone, ali su poraženi od Tuzana, pa će prve bodove tražiti protiv Rudara u Pljevljima. Mornar je novu sezonu dočekao u nešto izmijenjenom sastavu, stiglo je par pojačanja, čime su čelnici barskog prvoligaša pokazali da će ovaj tim opet imati velike ambicije. - Očekuje nas zahtjevno gostovanje Rudaru. Pljevljaci nijesu dobro otvorili sezonu, pa će imati dodatno moranje protiv nas. Očekujem ofanzivni Rudar, ali bez obzira na sve, razmišljamo samo o sebi, svjesni da ako odigramo kao što možemo sigurno da treba da budemo optimisti – naglasio je napadač Barana Boško Guzina. Mornar će biti bez ofanzivca Aleksandra Vujačića, ali i pored toga Barani žele da napadnu rivala. - Nećemo se braniti, idemo da otvorenom igrom pokušamo da ostanemo neporaženi. Imamo dobru ekipu, prva kola su specifična, ali znamo da bi nam pozitivan rezultat značio iz više razloga – objasnio je Guzina. R. P – D. K.

Menadžer se usprotivio planovima uprave Liverpula tri sezone u Evroligi. Veći dio prethodne sezone proveo je u Viljarealu, odlično je nastupao u španskoj Primeri i ukupno odigrao u 22 meča za taj klub. Upravo je Viljareal među klubovima koji su najviše zainteresovani za ovaj transfer ovog ljeta, a konkurencija za Lo Selsov potpis je italijanska Fiorentina. Od 2017. Lo Selso je nastupio u 39 mečeva za nacionalni tim Argentine (tri puta ove godine) i nada se pozivu za nastup na šampionatu planete. R. A.

Klop ne pušta Firmina u Juventus

PODGORICA - Jirgen Klop, menadžer Liverpula, pokušava ovih dana da blokira praktično dogovoren transfer napadača Roberta Firmina u redove vicešampiona Serije A Juventusa.

Uprava ,,redsa“, vicešampiona Premijer lige, odbila je prvu ponudu ,,stare dame“ za Brazilca u visini od 22,5 miliona eura za obeštećenje. Ipak,

dogovor je blizu, sam igrač je zainteresovan za transfer – ali, pita se Klop. Firmino je prethodnih godina bio jedan od ključnih igrača u taktičkom manevru Klopa. Prethodna sezona bila je loša za njega, postigao je svega pet golova u Premijer ligi. - Bobi Firmino je ključan igrač za nas, on je srce i duša ovog tima. Sve izgleda da je sasvim u redu i sa mnom nema pro-

Čileanac karijeru nastavlja u velikom francuskom klubu

Aleksis Sančes u Olimpiku PODGORICA - Aleksis Sančes (33), slavni čileanski ofanzivac, dogovorio je transfer u Olimpik Marsej, u francusku Ligu 1. Iza iskusnog igrača je sezona u milanskom Interu tokom koje je

Sekulović

Vukotić

Obradović

Trener Derviš Hadžiosmanović

Peličić

Živković

Kordić

Trener Vladimir Janković

Gašević

Kaluđerović

Mitrović Kumburović

Golubović

Ćetković

Marković

Šaletić

Bakrač

Janjić

Boričić

Ivanović

Denković

Boljević

po treći put izbore plasman na međunarodnu scenu. - Odlaganje meča sa Podgoričanima nije nam poremetilo koncepciju. Iskoristili smo kraću pauzu da uigramo raspoloživi kadar s obzirom na to da su se neki pojedinci kasnije priključili prvom timu. Uspjeli smo u tome, tako da potpuno spremni izlazimo na megdan favorizovanom domaćinu. Bolje rečeno, mi ćemo kao i do sada hrabro, agresivno i maksimalno koncetrisani uz sav respekt prema renomiranom protivniku adekvatno odgovoriti njihovim namjerama da uvećaju bodovni saldo. Imamo snage i kvaliteta da odgovorimo prvom, možda i najvećem izazovu u ovoj sezoni – rekao je Novović, koji će imati na raspolaganju sve potencijalne prvotimce.

(4-3-3)

Stadion: Dečića. Kapacitet: 2.000. Sudija: N. Vođević. Pomoćnici: M.Paunović i D. Dević. Početak: 21 čas

Nikač

opasni, da imaju izuzetno dobre i kvalitetne pojedince, ali mislim da nas ne mogu iznenaditi. Prvih nekoliko mečeva na otvaranju sezone uvijek su teški, specifični nakon priprema i sigurno da će i ovo biti zahtjevan duel za nas, ali vjerujem da možemo do pobjede – naglasio je Nikolić. Nakon odlaganja utakmice iz prvog kola protiv Budućnosti, Iskra će imati premijeru na Tuškom polju, gdje će odmjeriti snage sa jednim od pretendenata na titulu. Ali, sudeći po atmosferi u taboru Danilovgrađana, to neće obeshrabriti izabranike Milivoja Novovića da ponovo stave do znanja crnogorskoj fudbalskoj javnosti da im je mjesto u gornjoj polovini tabele i da će nastojati da ponove uspjeh iz prethodne sezone, tačnije da

Mornar

(4-3-3)

bio prvotimac (devet golova na 39 nastupa u svim takmičenjima), ali tokom koje najčešće nije pružao izdanja na vrhunskom nivou u Seriji A. Sa Interom (tri sezone u klubu) osvojio je šampionsku ti-

tulu prošle godine, kao i Kup Italije ove godine. Sančes vjeruje da u Olimpiku može da bude jedan od lidera izuzetno ambicioznog projekta kluba koji napreduje na svim nivoima.

Kako je objavio pariski L’Ekip, već je dogovorena Sančesova plata u Olimpiku, u visini od sedam miliona eura za godinu. S obzirom na to da ima još sezonu aktuelnog ugovora u Interu, očekuje se da obeštećenje bude u rangu nekoliko miliona eura – a opcija je i raskid ugovora. R. A.

blema. Ne sumnjam u njegove kvalitete, da, on je od suštinskog značaja za nas. Nećemo dovoditi još novih igrača ovog ljeta, jedino ako neko od igrača ode – rekao je Klop. Dolaskom napadača Darvina Nunjeza, Firmino je svjestan da će se teško izboriti za status startera u bitnim mečevima i to je glavni motiv zbog čega je zainteresovan da pređe u Juventus. R. A.

Arena

Sportski miks 20 Košarka

Subota, 30. jul 2022.

Košarkaši Crne Gore sa dobrim raspoloženjem p kao i za nastup na Ev

Svi uzbuđeni i s od sebe da urad Muška juniorska košarkaška reprezentacija Crne Gore od danas na Evropskom prvenstvu u turskom Izmiru

Opstanak u A diviziji je cilj

PODGORICA – Nakon uspjeha mlade košarkaške selekcije i bronze na nedavnom Evropskom prvenstvu u Podgorici, pažnja je usmjerena na nastup crnogorskih juniora na Evropskom prvenstvu u turskom Izmiru, od danas do 7. avgusta. Rivali izabranika Vasa Milovića u grupi D su Litvanija (prvi rival, danas od 17.15 sati), Hrvatska i Italija, a cilj je jasan… - Očekivanja ostaju ista kao i pred početak priprema, a to je opstanak u A diviziji. Siguran sam da će momci dati sve od sebe da to i ostvarimo. Analizirali smo protivničke ekipe, njihove sastave i samu igru. Litvanija je sigurno najveći favorit u ovoj grupi, fizički su dominantni i biće teško adaptirati se na to. Hrvati su talentovani i takođe fizički konkurentni, a Italijani su u pripremnom turniru u Grčkoj pokazali koliko su zapravo opasni, kako u spoljnoj tako i unutrašnjoj liniji – ističe selektor Vaso Milović. Reprezentacija je od 20. juna na okupu, a Milović je zadovoljan kako su odrađene pripreme. - Veoma smo zadovoljni od-

Raspored grupe D Subota Litvanija – Crna Gora (17.15) Hrvatska – Italija (19.30) Neđelja Italija – Litvanija (15.00) Crna Gora – Hrvatska (17.15) Poneđeljak Italija – Crna Gora (12.45) Litvanija – Hrvatska (15.00)

nosom i zalaganjem naših momaka. Tokom pripremnog perioda odradili smo dobar posao i spremili se za ono šta nas očekuje u Izmiru – poručio je Milović. U pripremnim mečevima pobijeđeni su Kosovo i Bugarska, ali onda su stigli porazi od Grčke, Sjeverne Makedonije i Mađarske. - Pripremni mečevi su nam pružili jasnu sliku koliko će zapravo biti teško ostvariti zacrtane ciljeve, ali ne i nemoguće. Svjedoci smo kakve sve rezultate pravi naša „A“ selekcija, kao i mladi košarkaši koji su osvojili bronzanu medalju. Nevjerovatan uspjeh za našu državu. Na njihovim primjerima treba da se ugledamo, damo sve od sebe i nadamo

se da će uloženi trud na kraju uroditi plodom – ističe selektor juniora. Nije imao Milović na raspolaganju sve košarkaše koje imamo u ovom uzrastu. - Nažalost, od starta smo imali mnogo pehova. Imamo mali fond igrača i svaki otkaz baš osjetimo na koži, a pogotovo ako je to slučaj sa četiri ili pet košarkaša koji su u startu projektovani kao nosioci igre. Međutim, ne bih trošio riječi na to, sa nama je 12 najspremnijih i najboljih igrača trenutno i sva pažnja je usredsređena na njih – zaključio je Milović. Boje Crne Gore na ovom EP braniće Amar Ličina, Petar Minić, Milorad Brajović, Amar Hot, Boško Janković, Nikola Ratknić, Krsto Dubljević, Petar Radonjić, Filip Bošković, Igor Joković, Nikola Glendža i Aleksa Lekić. Po završetku grupne faze sve selekcije će se plasirati u osminu finala. Grupa Crne Gore u osmini finala ukršta se sa grupom C, u kojoj su Srbija, Češka, Grčka i Slovenija. Titulu brani Španija, ali iz 2019, jer se u prethodne dvije godine, zbog korona virusa, nijesu održavali šampionati Evrope. S. J.

PODGORICA – Julske pobjede, naročito protiv Francuske, ali i Portugala, povratile su poljuljano samopouzdanje i pomalo izgubljenu pozitivnu atmosferu u košarkaškoj reprezentaciji Crne Gore, a nakon poraza kod kuće od Mađarske, koji je, srećom samo trenutno, udaljio „crvene“ od Mundobasketa. Sa dvije pobjede u posljednjem „prozoru“ prve runde kvalifikacija slika se promijenila. Ekipa Boška Radovića je ponovo u igri za plasman na Svjetsko prvenstvo, ima realne šanse da se drugi put uzastopno nađe na najvećoj košarkaškoj smotri svijeta. To dobro raspoloženje se i osjeća u taboru naše reprezentacije, koja je, istina nekompletna, u četvrtak počela pripreme za dva avgustovska meča prvog „prozora“ druge runde kvalifikacija za SP, kući protiv Bosne i Hercegovine i u gostima sa Litvanijom, te za nastup na septembarskom Evropskom prvenstvu… - Lijep je povod za okupljanje. Svi smo uzbuđeni, srećni što smo tu, probaćemo da damo sve od sebe da uradimo što bolji posao – ističe krilni centar Nemanja Radović. Dino Radončić je zbog zdravstvenih problema bio primoran da preskoči julske izazove, ali je sada spreman da ponovo pruži maksimum. - Ja sam veoma srećan što sam ponovo tu. Nakon manjih zdravstvenih problema, ponovo mogu da pomognem reprezentaciji. Momci su došli sa maksimalnim ambicijama i kad se kompletiramo mislim da će to izgledati dosta dobro. Prvo ovaj „prozor“ u kvalifikacijama protiv jakih rivala, treba da idemo maksimalno

Sad će biti lakše pod košem U prethdnom prozoru je Crna Gora imala samo jednog klasičnog centra – Zorana Nikolića, pa su ostali, prije svega Nemanja Radović, morali da pomažu više pod košem. Sada je situacija drugačila, u tim se vraćaju Bojan Dubljević, Marko Simonović, Marko Todorović… - Naravno da će biti lakše. Svaka pomoć je dobrodošla. Suvišno je govoriti o kvalitetu igrača poput Dubljevića, Torodovića, Simonovića…Na nama je da se ukomponujemo, da stvorimo hemiju, spremimo dobro i iskoristimo maksimum iz svih nas – ističe Nemanja Radović.

jako u svakom meču i smatram da će to da izgleda kako treba – kazao je Radončić i osvrnuo se na mečeve koje je propustio: - Prvenstveno mi je jako žao bilo što nijesam mogao da budem tu. Iako nijesam mogao da igram, samo da sam bio tu sa igračima u onoj atmosferi i svemu što se doživjelo na meču protiv Francuske… Bilo mi je jako žao, ali opet imam šansu da pomognem reprezentaciji i to me čini srećnim – dodao je Radončić.

BIH OZBILJNA EKIPA

Rivali Crne Gore u drugoj rundi kvalifikacija za SP su Bosna i Hercegovina, Litvanija i Češka. Prvi protivnik je BiH, a potvrđeno je da će komšije predvoditi NBA igrač

Ženska kadetska reprezentacija u Skoplju najavila lijepu perspektivu

Djevojčice ostavile dobar utisak PODGORICA – Ženska kadetska košarkaška reprezentacija Crne Gore u okviru priprema za Evropsko prvenstvo B divizije odigrala je dva prijateljska meča protiv selekcije Sjeverne Makedonije. Naše mlade košarkašice za manje od 24 časa dva puta su savladale domaćina, koji će baš kao i Crna Gora, učestvovati na šampionatu Starog

kontinenta B divizije, koji se održava u Podgorici od 18. do 27. avgusta. Izabranice Petra Stojanovića slavile su u prvom meču protiv Sjeverne Makedonije 77:49, da bi u drugom bile još ubjedljivije – 80:31. Za naš tim su igrale: Ana Filipović, Katarina Radulović, Radulović Janja Dragišić Dragišić, Atina Radević, Anastasija Kasalica Kasalica, Valentina Vrcan Vrcan, Anđela Rondović, Kristina Ilić, Milena Vujović Vujović, Hristina Zuber, Anđela Radkočević Radkočević, Nađa Drobnjak Drobnjak, Sanja Akšam, Ljube Andrić i Ksenija Nišavić.

– Iskoristili smo priliku da nakon početnog perioda priprema u Podgorici odigramo dva meča u Skoplju protiv Sjeverne Makedonije. S obzirom na to da je ovo jedna nova selekcija, gdje je dosta djevojčica mlađe od uzrasta na prvenstvu Evrope, sigurno da nam su nam potrebni ovakvi dueli da bismo imali što bolji uvid u odrađeno – objasnio je Petar Stojanović, selektor Crne Gore. Našu selekciju očekuju provjere protiv Hrvatske, dok će Crna Gora od 1. do 3. avgusta u ,,Bemax areni“ igrati kontrolne mečeve protiv Izraela.

– Svaka utakmica nam je jako bitna i sigurno da će njima koristiti. Nastojaćemo da ovaj period iskoristimo maksimalno, kako bismo što spremnije dočekali prvenstvo Evrope. Igrati na Evropskom prvenstvu znači mnogo za njih i sigurno da će im donijeti dosta u narednom periodu. Bićemo jedna od mlađih ekipa na tom šampionatu. Nemamo imperativ rezultata, ali daćemo sve od sebe da ostavimo što ljepši utisak – naglasio je Stojanović. Na šampionatu Evrope u Podgorici Crna Gora igraće u grupi sa Bugarskom, Norveškom i Turskom. R. P.

Sa presa u Košarkaškom savezu Crne Gore

Jusuf Nurkić (Portland) i Džanan Musa, novi igrač Reala. - BiH je jedna ozbiljna ekipa i nijesu pokazali maksimalan kvalitet u dosadašnjim utakmicama, smatram da mogu još bolje. Biće sigurno jedan ozbiljni protivnik. Musa, Nurkić i ostali, suvišno je govoriti o njima, to su ozbiljni igrači, koji mogu da ubace 30 poena i preokrenu utakmicu u njihovu korist. Tako da moramo dobro da se spremimo, uđemo maksimalno i uz pomoć naše publike slavimo. Mnogo je važna utakmica jer u ovoj novoj grupi kvalifikacija, po nekim proračunima moramo dobiti tri od šest utakmica da bi se plasirali na SP. Svaki meč kod kuće mora da se shvati ozbiljno, bez nekog prevelikog

Crnogorski odbojkaš kari

Delić no Maka

PODGORICA – Crnogorski odbojkaš Jovan Delić karijeru nastavlja u Izraelu, u dresu šampiona Makabija iz Tel Aviva. Delić u Izrael dolazi nakon odlične sezone u Švedskoj, gdje je u dresu Halmstada osvojio šampionsku titulu. Ovaj 29-godišnji primač servisa, koji je igrao i na poziciji korektora, ponikao je u Budućnosti, ali je pažnju na sebe skrenuo u Studentskom centru, u kojem je proveo tri

Arena

Sportski Fudbal miks 21 ŠAHOVSKI SAVEZ CRNE GORE

Subota, 30. jul 2022.

počeli pripreme za nastavak kvalifikacija za SP, vropskom prvenstvu

srećni, daće sve de što bolji posao

pritiska na ekipu jer to ne može biti dobro – kazao je Nemanja Radović. Vrlo je specifična situacija. Meč sa BiH mogao bi da bude i presudan u kvalifikacijama. Pred drugu rundu, Crna Gora je treća na tabeli (pozicija koja vodi na SP), sa po pobjedom više od Češke, BiH i Mađarske, od koje je naša selekcija bolja međusobno. - Imamo dosta teške rivale, BiH i Litvanija nijesu naivni. Mislim da svaki meč u drugoj rundi treba da se shvati ozbiljno. Ali, mislim da imamo dobre šanse. Kući smo dosta jaki, kad odemo u Litvaniju vidjećemo, jer su oni košarkaška velesila, ali mislim da sve mečeve što imamo kući možemo i moramo da napadnemo – analizira Radončić.

GRUPA NA EP JAKA

Uz duelu sa Bosnom i Hercegovinom mora se misliti i na Eurobasket, gdje će Crna Gora igrati u grupi sa Španijom, Turskom, domaćinom Gruzijom, Belgijom i Bugarskom. - Grupa je na Eurobasketu jaka. Po dosadašnjem iskustvu sa velikih takmičenja, mislim da moramo da idemo korak po korak. Do sada kad god smo išli na velika takmičenja nijesmo uspjeli da pokažemo pun potencijal i da igramo kako treba. Uvijek smo igrali dobro kvalifikacije, ali kad se dođe na Evropsko ili Svjetsko prvenstvo, nijesmo igrali našu najbolju košarku. Mislim da sada treba da iskoristimo impuls dobrih igara iza nas otkada je Boško selektor i da pokušamo, korak po korak, kao

ijeru nastavlja u Izraelu

ovi član abija sezone, prije nego je otišao u srpski Đerdap, a potom Novi Sad, odakle se 2013. godine ponovo vratio u Budućnost. Nakon sezone u Podgorici, Delić je ponovo otišao u Đerdap, a onda u Novi Pazar, gdje je proveo sezonu 2015/2016, prije nego što je stigao u Bijelo Polje, u Jedinstvo, u kojem se igrao dvije sezone i osvojio dvije duple krune. Zahvaljujući tim rezultatima, 2017. i 2018. godine je biran za najboljeg odbojkaša Crne Gore.

U sezoni 2018/19. je bio član Budve, sa kojom je, takođe, osvojio duplu krunu, a duple krune je osvojio i u dvije sezone u kojima je nosio dres Mladosti iz Brčkog, odakle se preselio u Švedsku… Delić je sa seniorskom reprezentacijom Crne Gore 2019. godine osvojio zlatnu medalju na Igrama malih zemalja Evrope u Budvi. Trenutno je sa reprezentacijom u Kolašinu, gdje se priprema za start kvalifikacija za Evropsko prvenstvo i prvi meč sa Luksemburgom (3. avgust). S. J.

što smo radili u kvalifikacijama i uz pomoć navijača odradimo konačno dobar posao na velikom takmičenju. Ponavljam, ključ je da ne stavljamo veliki pritisak na ekipu, već da pokušamo da uživamo u svakoj utakmici i damo maksimum – zaključuje Nemanja Radović. Radončić ističe da je „veoma srećan što smo upali na EP“. - Mislim da je to jedna šansa. Meni lično je to drugo Evropsko prvenstvo, a za reprezentaciju je nešto jako veliko. Jedva čekam da se svi okupimo, da se spremimo kako treba i, ako bog da, da svi zdravi odemo tamo i odradimo posao najbolje što možemo – zaključio je Radončić. Boško Radović je na startu priprema imao 10 igrača a to su Nikola Pavlićević, Igor Drobnjak, Petar Popović, Dino Radončić, Radosav Spasojević, Nemanja Radović, Aleksa Ilić, Vasilije Baćović, Zoran Nikolić i Marko Todorović. Danas će se priključiti dvojica bronzanih momaka sa nedavnog EP za mlade, Đorđije Jovanović i Filip Anđušić. Džona Radebou će doći 1. avgusta, Vladimir Mihailović dva dana kasnije, poslije turnira u Sloveniji, ekipa će biti kompletna, jer će se od 7. avgusta priključiti Marko Simonović, Bojan Dubljević, Kendrik Peri i Nikola Ivanović. Zbog povreda koje treba da lijepi, predstojeće akcije će preskočiti Fedor Žugić, Jovan Kljajić je obavijestio selektora „da će ovog ljeta da se bavi individualnim radom“, dok Andrija Grbović u svom klubu, Megi, „ima program napretka, najviše na fizičkoj snazi i spremi“… S. J.

Maksimalan učinak crnogorskih selekcija na šahovskoj Olimpijadi u Indiji

Osam od osam

PODGORICA - Muška i ženska šahovska reprezentacija Crne Gore ostvarile su pobjede prvog takmičarskog dana Olimpijade u Indiji. Šahisti su bili maksimalni protiv Avganistana, a šahistkinje protiv Butana.

Crnogorski predstavnici u osam partija ostvarili su isto toliko pobjeda i na sjajan način započeli nastup na najvećoj svjetskoj smotri šaha. Pobjede za mušku reprezentaciju upisali su velemajstori Denis Kadrić, Nikola Đukić i Luka Drašković i debitant Andrej Šuković, koji je i doveo Crnu Goru u vođstvo. Drašković je rano stekao prednost koju je sigurno realizovao, baš kao i Nikola Đukić. Kadrić je nadigrao protivnika, a slavio je nakon što je rivalu pala zastavica u izgubljenoj poziciji.

U ženskoj konkurenciji Aleksandra Milović je na prvoj tabli brzom pobjedom najavila slavlje crnogorskih reprezentativki. Na 2:0 povisila je Nikolina Koljević, a Kristina Bačić i Mateja Popović su stavile pečat na maksimalnu pobjedu. Danas je na programu drugo kolo. Muška reprezentacija se sastaje sa Irakom, a na svim tablama važi za favorita, dok dame ocekuje izazov i meč sa Grčkom, koju predvodi nekadašnja omladinska prvakinja svijeta Stavrula Tsolkaidu. Prvo kolo proteklo je bez iznenađenja, a vrijedi spomenuti da su prve poteze povukli indijski ministar sporta Anurg Tukur i predsjednik svjetske šahovske federacije FIDE Arkadij Dvorkovič. R.A.

Maja Savić izabrala tim za Svjetsko rukometno prvenstvo u Skoplju

Kadetkinje drastično oslabljene PODGORICA – Crnogorske kadetkinje stigle su u Skoplje, a današnji (10.30 h) duel sa Alžirom na premijeri Svjetskog prvenstva dočekaće bez golmanke Andree Škerović i krila Maše Kuzmanović (možda se naknadno pridruže timu). Neposredno pred put test je pokazao da su pozitivne na korona virus.

Ogromni hendikep, ali za Maju Savić i djevojke nema stajanja. Skoro dva mjeseca tim je bio ,,u pogonu“, u hodu rješavao milion stvari, a stvarne mogućnosti vidjeće se tek u Sjevernoj Makedoniji. Kadetkinje u pripremnom periodu nijesu igrale kontrolne utakmice, što je sa jedne strane dobro jer ih rivali nijesu

skenirali, a sa druge nije neka prednost jer kako treneri kažu: ,,jedna loša utakmica je bolja od deset najboljih treninga!“. Savić je za SP u spisak uvrstila pionirke Maju Ceklić (članica Zete) i Ninu Ramusović (Nikšić). Društvo na golu Mariji Marsenić praviće Aleksandra Bazović. Na spisku su: (golmanke), Marija Marsenić, Aleksandra Bazović, (pivotkinje) Maša Mitrović, Ema Kolić, Andrea Brajović, (krila) Lana Pavićević, Ivana Vujadinović, Tamara Radonjić, Nina Radmanović, (bekovi) Jelena Vukčević, Mia Ražnatović, Katarina Šutović, Nikolina Marković, Nađa Micevska, Nina Ramusović, Maja Ceklić, Kristina Arsenijević. A. M.

22 Oglasi i obavještenja

Subota, 30. jul 2022.

Oglasi i obavještenja 23

Subota, 30. jul 2022.

Dnevni list

OPŠTINA ULCINJ Sekretarijat za komunalne djelatnosti i zaštitu ambijenta Na osnovu člana 20 Zakona o procjeni uticaja na životnu sredinu (“Sl. list CG”, broj 075/18 ), Sekretarijat za komunalne djelatnosti i zaštitu ambijenta, Opština Ulcinj,

Elektronska pošta: desk@pobjeda.me

OBAVJEŠTAVA zainteresovane organe, organizacije i zainteresovanu javnost

Direktor i glavni i odgovorni urednik:

da je nosilac projekta „Tula Company“ d.o.o., Totoši b.b. Ulcinj, podnio zahtjev za davanje saglasnosti na Elaborat procjene uticaja na životnu sredinu, za projekat- Pogon za obradu kamena i obradu metala (izrada kovane bravarije), u Bratici, Opština Ulcinj. Pozivamo vas da tokom Javne rasprave, izvršite uvid u predmetni elaborat, u prostorijama Sekretarijata za komunalne djelatnosti i zaštitu ambijenta Opštine Ulcinj, kancelarija broj 76, I sprat, radnim danima od 11 do 14 časova, kao i na web sajtu Opštine. Rok za javni uvid i dostavljanje primjedbi i mišljenja u pisanoj formi, je do 07. 09. 2020 god.(srijeda), na adresu: Opština Ulcinj, Blv. Gjergj Kastrioti Skenderbeu b.b. Javna tribina o predmetnom elaboratu održaće se u maloj sali Opštine Ulcinj, dana 06. 09. 2022.godine(utorak), sa početkom u 11.00 časova.

DRAŠKO ĐURANOVIĆ Naziv osnivača: Društvo sa ograničenom odgovornošću za proizvodnju, promet i usluge, export-import ,,Nova Pobjeda“ - Podgorica Sjedište osnivača: 19. decembar br. 5 PIB:03022480

Zamjenica izvršnog direktora: MILENA GOLUBOVIĆ

Ivm. broj 226/18 Javni izvršitelj Mato Jovićević iz Danilovgrada, odlučujući u pravnoj stvari izvršnog povjerioca “PRVA BANKA CRNE GORE” ad, Podgorica, protiv izvršnih dužnika Pavićević Sandre i Nikaljević Suzane, ul. Slobode broj 60, Podgorica, radi naplate novčanog potraživanja, v.s. 19.445,71 €, na osnovu vjerodostojne isprave - mjenice AA 0167537 od 17.01.2007. godine, u smislu člana 45 ZIO, dana 29.07.2022. godine, donio je odluku o

Direktorica marketinga: ŽELJKA RADULOVIĆ

REDAKCIJSKI KOLEGIJUM

Zamjenica glavnog i odgovornog urednika

DOSTAVLJANJU JAVNIM OBJAVLJIVANJEM

RADMILA USKOKOVIĆIVANOVIĆ

Izvršnom dužniku Nikaljević Suzani vrši se dostavljanje zapisnika Ivm. broj 226/18-93 i zaključka Ivm. br. 226/18-96. Izvršni dužnik Nikaljević Suzana može se obratiti Javnom izvršitelju Matu Jovićeviću, ul. Baja Sekulića bb, Danilovgrad, u roku od 8 dana od dana objavljivanja oglasa radi preuzimanja navedenih akata. Upozorava se izvršni dužnik Nikaljević Suzana da se ovakav način dostave smatra urednim i da će negativne posledice koje mogu nastati ovakvim načinom dostavljanja snositi sama stranka, odnosno izvršni dužnik. Dostavljanje se smatra izvršenim nakon isteka roka od osam dana od isticanja pismena na oglasnoj tabli suda, ukoliko je prethodno izvršeno objavljivanje u dnevnom štampanom mediju. JAVNI IZVRŠITELJ Mato Jovićević

Pomoćnici glavnog i odgovornog urednika NENAD ZEČEVIĆ (politika) JADRANKA RABRENOVIĆ (ekonomija) JELENA MARTINOVIĆ (društvo) MARIJA JOVIĆEVIĆ (nedjeljno izdanje)

MALI OGLASI

Urednici JOVAN NIKITOVIĆ (kultura) MARIJA ŽIŽIĆ (crna hronika) DRAGICA ŠAKOVIĆ (Crnom Gorom) NIKOLA SEKULIĆ (hronika Podgorice) JOVAN TERZIĆ (Arena) SLOBODAN ČUKIĆ (feljton i arhiv) VUKMAN IVANOVIĆ (dizajn) DRAGAN MIJATOVIĆ (fotografija) LOGOTIP POBJEDE Miloš Milošević i Nikola Latković (2019), inspiracija Anton Lukateli (1944) PORTAL POBJEDE

Urednica JOVANA ĐURIŠIĆ OBJEKTIV

Urednica MARIJA IVANOVIĆ -NIKIČEVIĆ KULT

Urednica TANJA PAVIĆEVIĆ TELEFON: 020/409-520 - redakcija 020/409-536 - marketing 020/202-455 - oglasno Vlasnička struktura osnivača medija ,,Media NEA” d.o.o. Podgorica -100 odsto Tiraž: 3.150 Adresa sjedišta medija: Ulica 19. decembra broj 5, Podgorica PIB 02842777 Broj žiro računa: 560-822-77 Universal Capital Bank

RAZNO OTČEPLJENJE sve vrste kanalizacija el.sajlom.

Na osnovu člana 34 Zakona o upravljanju otpadom (»Službeni list CG« broj 64/11, 39/16) Agencija za zaštitu životne sredine

OBAVJEŠTAVA zainteresovanu javnost da je Društvo sa ograničenom odgovornošću »SS ALGA« iz Nikšića, Centralna 1/10 Ćemenca, šifra djelatnosti 4941, podnijelo zahtjev za dobijanje dozvole za preradu i/ili zbrinjavanje otpada 16 01 04*- otpadnih vozila na lokaciji: Opština Berane, kat. parcela br.240/1 KO Talum. Podnosilac Zahtjeva će na pomenutoj lokaciji vršiti obradu otpadnih vozila. Postupak prerade je R4-rezanje, sortiranje, razdvajnaje i sl. U vezi sa navedenim pozivamo zainteresovanu javnost da izvrši uvid u dostavljenu dokumentaciju u prostorijama Agencije za zaštitu životne sredine, ulica IV Proleterske broj 19, kancelarija broj 1, radnim danima od 10.00 do 12.00 časova (pauza od 11.00 do 11.30). Rok za dostavljanje mišljenja i predloga u pisanoj formi, na adresu Agencije za zaštitu životne sredine, je 15. avgusta 2022 godine. dr Milan Gazdić DIREKTOR

Dolazim odmah NON-STOP. Sitne vodoinstalaterske opravke. Pregled cijevi kamerom. Begović Tel.069/747-204, 069/424-150, 067/473-367 1

OTČEPLJENJE kanalizacije i svih vodovodnih

cijevi , popravka i zamjena instalacija. Non stop ! Begović Tel. 067/579-709 , 069/269-550 2 POTREBAN vozač C kategorije sa radnim iskustvom Tel.069/032-380 3 POTREBNI fizički radnici za slaganje robe u magacinu Tel.069/032-380 4 Stručno i savjesno radimo skoro sve vrste građevinskih poslova, adaptacije, popravka krovova, dimnjaka i ostalo. Tel: 069/926-382; 020/629-558 5

24 Oglasi i obavještenja

Subota, 30. jul 2022. Našoj voljenoj Sonji

Posljednji pozdrav našoj bivšoj koleginici

SONJA JOVANOVIĆ Pamtićemo je vedru i nasmijanu, dosljednu svojim stavovima, uprkos svim izazovima sa kojima se hrabro nosila.

SONJI JOVANOVIĆ

Prijateljice: TATJANA MARTINOVIĆ, ANA VLAHOVIĆ i SNEŽANA MIJUŠKOVIĆ 1174 Posljednji pozdrav prijatelju

Sa tugom i dužnim poštovanjem opraštamo se od dugogodišnje službenice i pomoćnice direktora Fonda. MILANU RAKOČEVIĆU Počivaj u miru.

IVAN, MARKO i SANJA MEDENICA

FOND PENZIJSKOG I INVALIDSKOG OSIGURANJA CRNE GORE

1200 Posljednji pozdrav prijatelju

1169 MILANU RAKOČEVIĆU Дана 29. јула 2022. у 91. години живота преминула је наша драга

RADOVAN i TANJA KRKOVIĆ 1199 Dana 31. jula 2022. godine navršava se 40 tužnih dana od smrti naše voljene

ЈОВАНКА Милова МИТРОВИЋ рођена МИЈАТОВИЋ

Саучешће примамо у капели у Милочанима дана 29. јула од 14 до 16 часова и дана 30. јула од 10 до 16 часова, када ће се обавити сахрана на мјесном гробљу Милочани.

ОЖАЛОШЋЕНИ: син СТЕВАН, брат БОЖИДАР - ШОРО, снахе СОЊА, МИЛЕНКА, МАРИНА, СЛАВИЦА и НАДА, јетрва ПЕТРИЦА, унучад ЈОКО, ДАДО, ЂОРЂИЈЕ - ЂОКА, МИЛИЦА и МАРИНА, братанићи, братанична, сестрићи, сестрична, ђеверичићи, ђеверичне и остала породица МИТРОВИЋ и МИЈАТОВИЋ

RADMILE – MILE DOBRKOVIĆ rođ. Vlahović 26. 7. 1943 – 22. 6. 2022.

Svojom ljubavlju i dobrotom obilježila si naše živote i ostavila neizbrisiv trag. Bila si naš oslonac i podrška, a svojim časnim i dostojanstvenim životom učinila si da te se sa ponosom sjećamo. Neka tvoja dobra duša počiva u miru, a mi ćemo te ljubavlju čuvati od zaborava. Umjesto uobičajenog četrdesetodnevnog pomena prilažemo novac JU Dječiji dom „Mladost“ – Bijela. U nedjelju, 31. jula u 10 časova, porodica će u najužem krugu posjetiti njenu vječnu kuću.

1162 Tvoji: TOMISLAV – ČIČA, IVICA i DIANA

Dragoj majci, svekrvi i babi 1198

JOVANKI MITROVIĆ Bol nije u riječima i suzama nego u našim srcima u kojima ćeš živjeti vječno. STEVAN, MILENKA, MILICA i MARINA 1185

Oglasi i obavještenja 25

Subota, 30. jul 2022. Posljednji pozdrav

Dana 29. jula 2022. godine preminula je naša draga

Дана 29. јула 2022. у 85. години живота умро је наш драги

MILANU Stanojevom RAKOČEVIĆU Ostaćeš zauvijek u našim srcima i mislima. Počivaj u miru. Tvoji: supruga SLOBODANKA, sin ALEKSANDAR, kćerke SVETLANA, SONJA i ANA, snaha NATAŠA i zetovi BOŽIDAR i MILAN

STANKA MIRANOVIĆ rođena Raičević

Sahrana će se obaviti dana 30. jula u krugu porodice na mjesnom groblju Donji Kokoti.

Ožalošćeni: sin PREDRAG, ćerke VESNA, BUDA i BILJANA, snaha ZORICA, brat PAVLE, bratanići, bratanična, đeveričić, đeverične, unučad, praunučad i ostala mnogobrojna porodica MIRANOVIĆ i RAIČEVIĆ

1194 ĐEDE,

Саучешће примамо у градској капели у Колашину, дана 29. јула од 10 до 18 часова и дана 30. јула од 9 до 14 часова када ће се обавити сахрана на градском гробљу.

MILANE Tvoji unuci će te vazda pominjat i pamtit. Počivaj nam u miru. MARKO, DUŠAN, EMILI, KAJA, SAŠA, MATIJA, TADIŠA, PETAR, ANDRIJA, NINA, SARA, STAŠA, SOFIJA i snaha NELA

1182

МИЛАН Станојев РАКОЧЕВИЋ

ОЖАЛОШЋЕНИ: супруга СЛОБОДАНKА, син АЛЕКСАНДАР, кћерке СВЕТЛАНА, СОЊА и АНА, браћа МИЛОВАН и НОВИЦА, сестра ДУЊА, снахе НАТАША, КРУНА и ДРАГИЦА, унучад, сестричина, братанићи, братаничине и остала многобројна родбина

1195

Prestalo je da kuca veliko srce naše

Dragom

1149 Posljednji pozdrav našoj voljenoj kumici

MILANU RAKOČEVIĆU

STANKE MIRANOVIĆ Ostaje neizbrisivo sjećanje na tvoju ljubav, beskrajnu požrtvovanost i plemenitost. Istrajnost u svemu sto si radila, sjećaćemo se tvog vedrog duha koji te je krasio. Ponosni smo što se zovemo tvojima, hvala ti na svemu.

Počivaj u miru. MOMIR JOVANOVIĆ sa porodicom

DRAGANI DADI VUČINIĆ-SAMARDŽIĆ

1196

Ćerka BUDA sa porodicom Prođe godina dana od kada nijesi sa nama

1180 Voljenoj babi

Dok postojimo sjećaćemo se tvoje nesebičnosti, dobrote, šarma i ljepote.

BOŽO STANKI MIRANOVIĆ Zauvijek nam ostaju sjećanja na tvoju brižnu dušu i nježnost, beskrajnu ljubav i snagu koje si nam pružala. Hvala ti, bako, za sve. Počivaj u miru, naš dobri anđele.

I dalje boli tvoj iznenadni odlazak, oči tetkine. Nedostaju mi tvoje tople riječi, zagrljaji, nježnost i ljubav koju si mi pružao. Živjećeš vječno u našim srcima, sa lijepim uspomenama, ljubavlju koju smrt ne prekida, koju vrijeme ne liječi. Bio si nam ponos, nada i utjeha. Počivaj u zagrljaju svoga oca Vlada, đeda Novelje i babe Blage.

Tvoja unučad BOJANA, IVANA i MILOŠ

U vječnoj tuzi, tetka DANICA sa porodicom

1181

Tvoji kumovi BORKA, ZEKO, BALŠA i MATIJA BOŽOVIĆ

1176

1192

Dragi moj

Posljednji pozdrav voljenoj sestri i tetki

ĐURI

SMILJKA JANKOVIĆ MILEVI Vukašinovoj CELIĆ

U nevjerici prolaze dani bez tvog poziva, javljanja i tvog vedrog i nasmijanog lica. Imali smo mnogo zajedničkih planova, želja i košarkaških nedosanjanih snova. Pamtiću te, čuvati od zaborava i rado te se sjećati. Počivaj u miru, moj dobri druže.

Vječno ćemo te čuvati od zaborava. S poštovanjem, tvoji sestra MIJOJKA, sestričići RAJKO, DANILO i DRAGAN

Godina dana je prošla. Nedostaješ. Neka tvoja plemenita duša počiva u miru.

1193 DANILO KOJIČIĆ

Tvoj brat KOSTA MILANOVIĆ sa porodicom OGLASNO ODJELJENJE “POBJEDA”

1197

020-202-455, 020-202-456 1187

26 Oglasi i obavještenja

Subota, 30. jul 2022.

BOJANE VOJO VUJOVIĆ Srećo naša, Dana 1. avgusta 2022. je pola godine od kada si otišao, a nama, sine, vječnost. Preteško je živjeti bez tebe, skoro nemoguće. Vrijeme, sine, prolazi, a naša bol je sve jača. Kako pronaći snagu i nastaviti dalje, živote naš? Nekako se još nadamo da ćeš se odnekuda pojaviti, da je ovo samo ružan san. Ni rijeke suza ne mogu da nam olakšaju bol koja steže u grudima. Budimo se i liježemo sa tobom u srcu i mislima, tu nam te niko nikada uzeti ne može. Ni na jedno pitanje odgovora nema, samo muk tišine i jauci srca naših. Svojim odlaskom odnio si naše srce i našu dušu, ali ostavio puno toga za svojih 35 godina koliko smo te imali. Ponosu majčin i diko tatina. Ostavio si nam Bogdana i Božidara koji nas svakoga dana podsjećaju na tebe i daju snagu da nastavimo da živimo.

Potonje zbogom, dragi brate. Neka ti je laka ova naša sveta Dukljanska zemlja, koju si iskreno i neizmjerno volio.

Toga dana u 10 h posjetićemo Bojanovu vječnu kuću.

MILO VUJOVIĆ Tvoji neutješni roditelji, majka NADA i otac BORO

1191

1188

BOJAN BOJAN Batko moj, rano moja, Pola godine bez tebe, najtežih i najtužnijih 6 mjeseci u našim životima. Da im bar ima kraja… Da se bar mogu vratiti u taj 1. februar da ti dam pola svoga srca, pa da i dalje zajedno živimo našu sreću sa tvojom voljenom Marijom, mojim Markom i naše četiri najveće radosti. Svakog trena si pred mojim očima, 32 godine ti i ja nerazdvojni, u svakom koraku, svakoj misli, sreći i tuzi. Nadam se da si znao i da sada znaš koliki bi me samo ponos i sreća preplavili kada me neko predstavi sa ,,Bojina sestra“, iako znamo i ti i ja, a i tvoji dobri drugovi ponajviše, da sam ti prvo bila brat pa sestra. Pomisao na to šta smo sve još zajedno trebali boli nepodnošljivo. Odnio si u nepovrat dio mene sa sobom, ali me ostavio bez izbora da se predam ovoj patnji, jer ko će pričati i učiti Taru, Bogdana, Mladena i Božidara o našoj bratskoj i sestrinskoj ljubavi. Sve ono što sam ti tog 1. februara obećala daje mi snagu da živim dan za danom, a kako, to samo ja znam. U inat zloj sudbini živjećeš sa nama dok dišemo. Čuvaj nas, srećo naša.

Nismo mnogo tražili od života ti i ja. Dovoljna nam je bila naša ljubav, naša djeca, naš mali svijet nježnosti i pripadanja. Onda je jedan trenutak zauvijek srušio naš svijet. I dok vrijeme mjeri pola godine života bez tebe, ja još uvijek stojim zarobljena u tom trenutku, velika ljubavi i patnjo moja.

Tvoja MAKA, BOGDAN i BOŽIDAR

Tvoja sestra TAMARA sa porodicom

1189

1190

Oglasi i obavještenja 27

Subota, 30. jul 2022.

Тата

Драги наш тајо, Дана 29. јула 2022. преминуо је у 86. години наш драги

БРАНО

Онај који је једном летио, земљом хода с погледом окренутим ка небу јер тамо је био и тамо жели да се врати. Мирно плови небеским плаветнилом.

СТОЈАН Љубов ДУРУТОВИЋ

Има људи чији је живот тако добро испуњен да ни својом смрћу не могу да нас обесхрабре.

Саучешће примамо у породичној кући у Доњим Брезнима дана 30. јула до 16 када ће се обавити сахрана на мјесном гробљу у Доњим Брезнима.

Хвала ти што си нас својим примјером научио да живимо храбро и искрено.

Ожалошћена породица ДУРУТОВИЋ

1173 Posljednji pozdrav

Твоје ћерке МИЛЕНА и ИВАНА

Твој МЕНЧО

BRANU Ovaj let je trebalo da kasni. BALŠA BURZANOVIĆ sa porodicom

1184

1183

Našem dragom

1152

Posljednji pozdrav dragom prijatelju i kolegi

BRANU

BRANISLAVU - BRANU STOJANOVIĆU kapetanu vazduhoplovstva

Kad veliki ljudi odlaze, oni iza sebe ostavljaju veliki trag, veliku prazninu, veliku tugu i bol jer nisu više sa nama. Ostavljaju nešto što ne možemo zaboraviti, nešto što ćemo čuvati u najljepšoj uspomeni. Počivaj u miru nebeskog plavetnila.

Strina RADMILA, braća SLAVKO, MOMO i sestra VESNA sa porodicama KOLEKTIV AVIO-HELIKOPTERSKE JEDINICE MUP-a CG

1156

1177

28 Oglasi i obavještenja Обавјештавамо родбину и пријатеље да је преминуо наш драги

Subota, 30. jul 2022. Dana 26. jula 2022. godine preminuo je u Beogradu naš dragi

Posljednji pozdrav

NEMANJA Milana GAČIĆ

МИТАР Милошев МЕЂЕДОВИЋ

DRAGAN Vojislava STANKOVIĆ

Саучешће примамо у капели у Горњем Пољу дана 29. јула од 11 до 16 часова и дана 30. јула 2022. од 11 до 15 часова када ће се обавити сахрана на мјесном гробљу.

Ispraćaj za kremaciju obaviće se 2. avgusta u 10.15 časova na Novom groblju u Beogradu.

Još od vrtića smo klupu dijelili i cijelo školovanje i život zajedno proveli. Zar ovako da se rastanemo i sudbina da nas razdvoji. Kako prihvatit da se više nećemo vidjet? Počivaj u miru i s anđelima, ja ću te uvijek čuvati u srcu od zaborava.

Tvoj drug SLOBO VULOVIĆ

ОЖАЛОШЋЕНИ: кћерка ЉИЉАНА, син УГЉЕША, снахе ЗОРИЦА и СОЊА, унучад ДАНИЛО, МИЛОШ, МАЈА, НИНА и АНЂЕЛА и остала многобројна родбина

1150

1172 Ožalošćeni: bratanići MIRKO i MILOŠ, sestričine IVANA i ALEKSANDRA CEROVIĆ, snaha MILENA i ostala rodbina

Voljeni naš kume

1153

Posljednji pozdrav mom dragom ujaku i velikom gospodinu

Posljednji pozdrav dragom ujaku

Voljeni

RANKO

MITRU MEĐEDOVIĆU

GAGA

MITRU MEĐEDOVIĆU Počivaj u miru.

RADMILA NIKOLIĆ sa porodicom

SENKA MIRKOVIĆ sa porodicom

Uprkos vremenu koje prolazi, vječno ćeš živjeti u našim srcima, zauvijek voljen i poštovan.

Širio si ljubav i imao veliko srce za nas. U našim si najljepšim uspomenama.

1168

1167

Tvoji MUDREŠE

S ljubavlju tvoje, Preminula je poslije duge bolesti moja sestra

sestričine IVA i SAŠKA

1154

1165

POMENI

Sa tugom se opraštamo od dragog strica i đevera

GINA OJDANIĆ LEKIĆ

Prošla je jedna godina od dana preranog odlaska našeg dragog

SJEĆANJE

BOŽA BAKOVIĆA

dr VLADO BAKOVIĆ

Ožalošćeni: brat ĐORĐIJE, snaha GORDANA, bratanić MAKSIM, brataničine MAJA i JELENA i ostala rodbina

DRAGANA Vojislava STANKOVIĆA

1163 Posljednji pozdrav

profesora matematike

1982–2022.

MIRKO, MILOŠ i MILENA

VOJISLAV VOJO VUJOVIĆ

dugogodišnji aktivista Saveza sindikata Crne Gore

Sudbina koju si svojim preranim odlaskom podijelio sa svojim ocem Vladom, vječita je rana i ožiljak na našim srcima. Svakim novim dahom i mišlju njegujemo sjećanje i najljepše uspomene na vas.

1161 Posljednji pozdrav dragom komšiji

Pamtićemo Voja kao iskrenog druga i čovjeka koji je nesebično iskazivao sindikalnu solidarnost.

Zauvijek vaši VOJISLAV - MIŠKO, NOVELJA i MARKO BAKOVIĆ

SAVEZ SINDIKATA CRNE GORE

VOJU VUJOVIĆU 1151 OGLASNO ODJELJENJE “POBJEDA”

1178

Od MILANA i BOSE JOVIĆEVIĆ i djece NATAŠE, NENA i IVICE 020-202-455, 020-202-456

1164

e-mail: oglasno@t-com.me

Oglasi i obavještenja 29

Subota, 30. jul 2022. Dana 31. jula 2022. navršava se četrdeset dana od smrti našeg voljenog supruga i oca

Dana 2. avgusta 2022. navršava se godina od smrti

Godina dana je od smrti našeg voljenog

MILANA Božova JANKOVIĆA

BORIVOJA CAKA RADINOVIĆA

Čuvajući sjećanje na Milana porodica će 31. jula u 9 časova obići njegov grob u Drušićima. Porodica JANKOVIĆ 1166

MAŠANA Vidaka MILIĆ Dani koji prolaze ne brišu sjećanja na tebe, ne umanjuju bol i prazninu koje si ostavio. Tvojim odlaskom ostalo je dosta toga nedorečenog. Dan za danom prolazi, a nijedan bez sjećanja na tebe. Porodica će posjetiti njegovu vječnu kuću dana 31. jula 2022. u 10 časova u selu Dučići – Kuči.

Živio si časno i pošteno, nedostaješ, uvijek u našim srcima. Porodica će izaći 31. jula u 9 časova, posjetiti njegov grob.

Tvoji supruga ANKA, sin DARKO kćerke OLJA i DIJANA sa porodicama

SAVO OŽALOŠĆENA PORODICA

1175

Ljubice moja, izgubile su se sve želje i nadanja. Neka ti moja beskrajna ljubav bude vodilja među zvijezdama, a ja ću gledati u nebo i znaću da me čuvaš, anđele moj. Mirno putuj nebeskim prostranstvima. Zauvijek ćeš biti dio moga srca i moje duše, voljeni moj Savo.

1145

Živote, dušo, srce, anđele, svijete naš

Tvoja MAJA

U nedjelju se navršava 40 dana od smrti našeg dragog

SAVO ŠOROVIĆ

1157

CAKO Ž. RADINOVIĆ SAVO ŠOROVIĆ Cako, otišao si poslije kraće bolesti i ostavio nas da se sa čašću, poštovanjem i ponosom sjećamo tvog imena. Počivaj u miru pored tvojih najmilijih.

U nedjelju, 31. jula 2022. godine navršava se 40 tužnih dana otkako je prestalo da kuca plemenito srce našeg dragog i voljenog unuka Sava. Radosti naša, ovoj istini ne možemo vjerovati. Rado će te se sjećati i misliti na lijepo provedene dane sa tobom

Prođoše i ovih 40 dana od kojih nije mogao ni minut proći da nijesi sa nama u mislima, sine. Ode od nas, srećo naša, i ne pozdravi se sa nama, a bili smo pored tebe, ne znajući da će te ta opaka bolest odnijeti i ostaviti pustoš iza tebe. Ni sa bratom se pozdravio nisi misleći da ćeš se brzo vratiti kao i uvijek do sad. Tvoje srce i snaga popustiše ovoga puta. Ostadoše ti otac, majka i brat misleći i pateći za tobom kao da ćeš se vratiti sa dalekog puta i doći u naš zagrljaj. Zbogom, anđele naš.

Tvoji neutješni TATA, MAJKA, BRAT i BABA

Baba NADA, ujak NIKOLA, ujna SNEŽANA i braća VASILIJE i JOVAN.

Snaha SLAVKA, bratanične SANJA, SUZANA i MAJA sa porodicama

1159

Počivaj u miru, anđele naš. 1158 1186

Dana 5. avgusta navršava se pola godine od kada nas je napustila naša voljena Tužno sjećanje na našeg oca, našu majku

40 dana je od smrti voljenog

JAVORKA Radovana NIKČEVIĆ MIJA PAVLEKA 17. 3. 2000. god.

MILENU PAVLEK 30. 7. 2012. god.

i našu sestru

SAVA ŠOROVIĆA

Ti postojiš u svakoj suzi koja padne, u svakom trenu kad ti ime izgovorimo. Nisi nestao, samo si zaspao. Vrijeme ne liječi rane, ali nauči kako sa njima da živi. U našim srcima si voljen i nikad zaboravljen, Savo!

Tvoji: tetka VJERA, tetak BRANKO, braća RADOMIR – LAKI i DRAŽEN i snaha MILICA sa djecom

Ostala je velika praznina poslije tvog odlaska, ali i sjećanje na svu ljubav kojom si nas obasipala. Neka tvoja dobra duša nađe mir a mi ćemo te čuvati u našim srcima. U nedjelju, u 9 sati 31. jula 2022. na Vrbicama porodica ce posjetiti vječnu kuću naše Javorke.

Suprug RADOVAN, ćerka TATJANA sin VLADIMIR, zet MLAĐAN, snaha ZVEZDANA unuke NIKOLETA i KATARINA unuk STRAHINJA i praunuka MILA

LJILJANU ZENOVIĆ Rođ. Pavlek 13. 7. 2020. god.

S ljubavlju i poštovanjem, kroz mnogo lijepih uspomena, čuvamo vas od zaborava. Nedostajete...

1170

VAŠA PORODICA 1155

1179

e-mail: oglasno@t-com.me

OGLASNO ODJELJENJE “POBJEDA”

020-202-455, 020-202-456

30 Oglasi i obavještenja

Subota, 30. jul 2022.

TUŽNO SJEĆANJE 30. 7. 2012 – 30. 7. 2022.

Navršilo se 40 dana od smrti

BOJANA MINIĆ

PORODICA

LJUBINKE - CICKE BUĆIN rođene Pavićević

1146 Драга наша

Cile, ako si pronašla mir koji si sanjala 17 godina i nama je lakše. Mi nastojimo da se držimo dostojanstveno kako bi i ti od nas to tražila. Zahvaljujemo svima koji su na bilo koji način učestvovali u žalosti. Veliko hvala Informativnom i muzičkom programu Radija, Anitinim drugaricama, koje su uz nas jednako kao 2005. godine, hvala Miri, Vesni, Franju, Deju, Slobu, Karadžićima ………. Veliko ti hvala što si pazila moju majku kao tvoju, što nijesi razdvajala dom i rod, što si, kao ijedna, pazila kuću i porodicu. Posebnu zahvalnost dugujemo doktorici Mileni Dapčević koja je bila uz tebe, kao najrođenija i nadala se čemu i mi. Milena je kao dio naše porodice. Mi ćemo nastojati da realizujemo sve ono što bi očekivala od nas.

БОЈАНА МИНИЋ Ни вријеме да олакша бол, ни залијечи тугу. Волимо те. ЉИЉА, ИВАНА и ДОРА

Počivaj u miru,

1147

NIKOLA DELIBAŠIĆ

BOBANE

tvoji DADO i BUDO

Ni danas nema utjehe. S ljubavlju, ponosom i poštovanjem čuvamo te u srcu i mislima. Nedostaješ... Baba MILEVA i stric SLAVKO

1142

1160

Navršava se 40 dana od kada si nas napuštio mužu, oče, đede

Navršava se 40 tužnih dana od kada nas je napustio naš dragi

Neprebolu moj.

MAJKA

1140

GORAN Žarkov ŠĆEPANOVIĆ BOBANE,

DRAGOLJUB ZAMBATA KALUĐEROVIĆ Pola vijeka skoro s tobom i nije baš malo. Različiti po prirodi ipak smo se razumjeli. U tom našem životu dobili smo Sanju i Tanju. Naša zajednička sloga i u tvojoj ne kratkoj bolesti, dodjeli nam uloge. Ja zabavljač, Sanja pregovarač i osoba pouzdana da te vodi po bolnica i klinika. Tanja za čistoću oko tebe, okretanje i prevrćanje. Niti je to bilo tebi, a ni nama lako. Nada za sve nas bi taj 21. jun i odlazak u Brezovik bolnicu. On dođe ali ti izdahnu. Taj dan u vječnom sjećanju ostaće nam. Dan kad smo nas tri poluotvorene oči potpuno otvorile. Ostalo nam je da se zajednički borimo kao da si i ti tu. Počivaj u miru i odmori ako uopšte možeš. Hvala za sve. Voljećemo te dok živimo.

Ljepoto i ponosu naš Živjećeš u našim uspomenama i zauvijek ćeš biti dio nas. U subotu, 30. jula porodica će posjetiti njegov vječni dom.

Porodica ŠĆEPANOVIĆ

1148

Tvoja ujčevina BJELICE

Navršava se pola godine od kada si zauvijek otišla 1141 SJEĆANJE 29. 7. 1997 – 29. 7. 2022.

Tvoji: NADA, SANJA, TANJA i unučad

MILOJKA POPOVIĆ

1144

Draga seko, vrijeme ne može umanjiti bol za tobom. Uvijek ćeš živjeti u našim srcima,voljena, poštovana nikad zaboravljena.

STIJEPO Ristov HAJDUKOVIĆ

Sestra LJILJANA sa porodicom

Svaka pomisao na dragog i poštovanog ujaka budi najljepša sjećanja. Njegovu blagorodnu dušu, plemenitost i pažnju ne damo zaboravu. Rado ga se sjećaju i pominju

1143

OGLASNO ODJELJENJE “POBJEDA”

MIKI i MACA

020-202-455, 020-202-456 1171

Subota, 30. jul 2022.

Marketing

32 Marketing

Subota, 30. jul 2022.

30. јул 2022. | година III | број 126

ГРАЂАНСКО ДРУШТВО И ЊЕГОВИ (НЕ)ПРИЈАТЕЉИ AЛЕКСАНДРА БОСНИЋ-ЂУРИЋ

СИЛА И ОБМАНА

због својих сумњивих интереса, руше добро уређене државе и њихове „демократске поретке“, потом би услиједила примјена насиља и, на крају, легитимизација употријебљене силе. Вјероватно је да ће се једном, у некој будућој доброј теоријској или публицистичкој анализи наћи и детаљнија анамнеза јавних и тајних процедура којима су били подвргавани грађани симулакрума званог „српски свет“… Нажалост, симулакрума који полако добија све реалније контуре. У те ће студије свакако ући и податак да је Савјет за грађанску контролу рада полиције Црне Горе до сада примио укупно пет притужби на поступање полиције у Никшићу, приликом прославе 13. јула - Дана државности. А те притужбе изгледају овако: „Грађани Ј. М, Ж. К. и М. Р. тврде да су полицијски службеници приликом поступања на главном градском тргу у Никшићу, дана 13. јула, прекорачили овлашћења јер су, без оправданог основа, у њиховом правцу испалили патроне сузавца, иако претходно нијесу реметили јавни ред на било који начин, нити им је изда-

У МЕЂУВРЕМЕНУ, У ИШЧЕКИВАЊУ НОВИХ ПРОТЕСТА, РЕЖИРАНИХ КОНТРАПРОТЕСТА, НОВИХ ЛАЖИ И НОВИХ ЗАСТРАШИВАЊА НАСИЉЕМ, „СРПСКИ СВЕТ“ СЕ ОЗБИЉНО ПРИБЛИЖАВА ДЕФИНИЦИЈАМА ТОРТУРЕ ПОПУТ ОНЕ КОЈУ ЈЕ, У ИСТОИМЕНОЈ КЊИЗИ, ДОНАТЕЛА ДИ ЋЕЗАРЕ ПРЕПОЗНАЛА КАО ПРОЦЕС КОЈИ СЕ ДЕШАВА ОНДА КАДА ИНТЕРЕС ДРЖАВЕ ПРЕОВЛАЂУЈЕ НАД ПОСЉЕДЊИМ ОСТАЦИМА ХУМАНИЗМА, А НАСИЉЕ ВИШЕ НЕ ЗАЗИРЕ ДА СЕ ПОКАЖЕ ОНАКВИМ КАКВИМ ЈЕСТЕ. КАО ВЈЕЧНИ СПОЈ СИЛЕ И ОБМАНЕ

то упозорење и наређење да напусте скуп и локацију. Они су се пожалили, а нарочито грађанка Ј. М. која је и дојиља тек рођеног дјетета, да је полиција својим неблаговременим поступањем довела у питање и онемогућила законито и мирно окупљање и угрозила њихово здравље“. Црногорски грађански активиста Александар Саша Зековић поводом овог догађаја апеловао је на јавност сумњом да су националистичке и екстремистичке скупине у Никшићу под посебном заштитом локалних полицијских старјешина, да понашање полиције изазива несигурност код грађана, да је та несигурност изазвана нарочито код припадника мањинских народа и заједница, да изазивана ситуација одговара екстремистичким групама

и мотивише их да наставе и појачају своје дјеловање, као и да ће „негативне и клеветничке кампање“ живот у Црној Гори учинити неподношљивим. На другој страни „српског света“, у Новом Саду, само седам дана касније, догодио се брутални обрачун приватног обезбјеђења и полиције са грађанима који су протестовали поводом усвајања Генералног урбанистичког плана. Захтјев који су том приликом упутиле организације цивилног друштва, окупљене око платформе Три слободе, изгледа овако: „На фотографијама и снимцима који су јавно доступни на медијским порталима и друштвеним мрежама, могуће је видети како припадници приватног обезбеђења насилно гурају и обарају демонстранте, забележен је и моменат

ISSN 2704-5226

ЈОВАНА МУГОША

јечни рецепт за све диктаторе, аутократе и оне који планирају да то постану састоји се од два незаобилазна састојка. Ријеч је о она два састојка која, када су примјењивана у правој сразмјери, код већине људи изазивају ефекте слуђености - усљед интензивног и непрестаног обмањивања и страха - усљед примјене силе, насиља, тортуре, ниског или високог интензитета… Сходно тренутним потребама аутократе, диктатора или оног који то планира да постане. За непослушније грађане у земљама пројектованог „српског света“ јул 2022. био је врео у сваком смислу. Неки од њих, тачније они који се нису дали ни тако лако збунити, завести ни уплашити готово гебелсовски пројектованим илузијама, били су подвргавани специјалним третманима и специјалним захватима: сузавцем, пендрецима и, сада већ глобално познатом, техником кољеном-на-врат. Рукописи су били зачуђујуће слични, а манифестовали су се у неколико фаза: фаза медијске припреме у којој су потенцијални изгредници мјесецима третирани као терористи, насилници, фашисти, нацисти, згубидани, укратко, као они који би да,

у којем су насилно одгурнули једну активисткињу која је том приликом пала на земљу. Након доласка припадника полиције, дошло је до сукоба са демонстрантима, а доступан је и снимак привођења једног од активиста уз прекомерну употребу силе, како се сумња, од стране припадника полиције у цивилу“. Организације цивилног друштва захтијевале су од надлежних институција и да неодложно покрену поступке против припадника полиције и приватног обезбјеђења ради утврђивања да ли је дошло до прекомјерне употребе силе према грађанкама и грађанима који су протестовали. У оба случаја, индикативна су саопштења званичника. Дритан Абазовић, премијер Црне Горе, је у случају (не)реаговања полиције у Никшићу, између осталог, изјавио: „Стајем у заштиту полиције...“, док је Милош Вучевић, градоначелник Новог Сада, објаснио да су биле „примерене реакције полиције, али и припадника приватне агенције за физичко-техничко обезбеђење“, а затим додао и да „није било никаквог приватног обезбеђења, већ се ради о званичној лиценцираној приватној агенцији за физичко-техничко обезбеђење“ (?!). Мање заинтересовани посматрач, или неко ко у искуству нема све марифетлуке већ виђене раних деведесетих година двадесетог вијека, могао би да остане потпуно збуњен декларативном мирноћом којом се бране „добра државна уређења“ и онда када се манипулише очигледним... Мирноћом, којом се манифестује старо пропагандистичко питање „да ли више вјерујете држави или сопственим очима?“ У међувремену, у ишчекивању нових протеста, режираних контрапротеста, нових лажи и нових застрашивања насиљем, „српски свет“ се озбилно приближава дефиницијама тортуре попут оне коју је, у истоименој књизи, Донатела ди Ћезаре препознала као процес који се дешава онда када интерес државе преовлађује над посљедњим остацима хуманизма, а насиље више не зазире да се покаже онаквим каквим јесте. Као вјечни спој силе и обмане.

30. јул 2022.

ИЗОШТРЕНА СЛИКА

ДИКТАТОРСТВО, ПРОСТАКЛУК И ИЗДАЈА РАЈКО ЦЕРОВИЋ

о су Дританови, то јест Порфиријеви и Јоаникијеви кандидати за експертски тим који треба да утврди уставност и законитост такозваног темељног уговора државе Црне Горе са Црквом Србије? Никакви неутрални експерти, него управо исте опскурне особе које су, далеко од јавности и сваког облика учешћа релевантних институција Црне Горе, непосредно радиле на смишљању ставки у уговору које ће што темељније обездржавити и понизити Црну Гору. Није ријеч само о адвокату Велибору Марковићу, који се властитим изјавама и јавним понашањем одавно дебело искомпромитовао, него и другој двојици који, бивајући да су аутори познатих спорних формулација у уговору, природно не заслужују да пристојни човјек на јавном мјесту са њима попије кафу. Што рећи када је о нашем Дритану ријеч, за његово мизерно прећуткивање мишљења Црногорске академије наука и умјетности о уставности поменутог докумен-

СВЕ ДО САДА, УПРКОС СВОЈЕМ ПРАКТИЧНО ЕГЗЕРЦИРАНОМ ШОВИНИСТИЧКОМ ПЕДИГРЕУ, ОД ДРИТАНА СУ СЕ МОЖДА МОГЛИ ОЧЕКИВАТИ КОРИСНИ И СВРСИСХОДНИ ПОСТУПЦИ, ВЕЗАНИ ЗА ЦРНОГОРСКУ ГРАЂАНСКУ И ДРЖАВНО-СЕКУЛАРНУ, КАО И ЕВРОАТЛАНТСКУ БУДУЋНОСТ. ЧАК СЕ ЊЕГОВО ТВРДОГЛАВО ВИШЕМЈЕСЕЧНО ПОНАШАЊЕ, УЗ ИДИОТСКУ ТВРДЊУ ДА ЈЕ ТЕМЕЉНИ НИШТА ДРУГО НЕГО САМО ЈОШ ЈЕДНА ИСТА ВЕРЗИЈА ВЕЋ ПОТПИСАНИХ УГОВОРА СА ДРУГЕ ДВИЈЕ ВЈЕРСКЕ ЗАЈЕДНИЦЕ У ЦРНОЈ ГОРИ, МОГЛО ТУМАЧИТИ ПРЕМИЈЕРОВОМ ЕЛЕМЕНТАРНОМ НЕОБАВИЈЕШТЕНОШЋУ И КРАТКОМ ПАМЕЋУ, АЛИ СЕ ПОСЛИЈЕ СИЛЕЏИЈСКОГ УСВАЈАЊА НАЦРТА ПОМЕНУТОГ ДОКУМЕНТА, МИМО РЕЛЕВАНТНИХ МИШЉЕЊА ДВОЈИЦЕ КЉУЧНИХ МИНИСТАРА, И СА НЕПОТПУНОМ ВЕЋИНОМ У ПАРЛАМЕНТУ, ПОСЕБНО ПОСЛИЈЕ ЊЕГОВОГ ИМЕНОВАЊА ТРОЈИЦЕ КАНДИДАТА ЕКСПЕРТСКОГ ТИМА ЗА АНАЛИЗУ УСТАВНОСТИ И ЗАКОНИТОСТИ ТАКОЗВАНОГ ТЕМЕЉНОГ УГОВОРА ДРЖАВЕ ЦРНЕ ГОРЕ СА ЦРКВОМ СРБИЈЕ, ТАЧНИЈЕ ЊЕГОВЕ СПРДЊЕ И СА ИНИЦИЈАТИВОМ ПРЕДСЈЕДНИКА ДРЖАВЕ И ПРЕТПОСТАВКАМА ДОБРОНАМЈЕРНЕ ЈАВНОСТИ, МОЖЕ ОЧЕКИВАТИ САМО ДИКТАТОРСКИМ ПРОСТАКЛУКОМ И БАГАТЕЛИСАЊЕМ РАЗУМА ЊЕГОВ САМОВОЉНИ ПОТПИС НА ИНКРИМИНИСАНИ ДОКУМЕНТ

та, и то мишљења институције која се послије вишедеценијског ћутања усудила да најзад нешто проговори, чак и у корист државе Црне Горе чија је „кровна научна институција“? Што опет рећи за самовољу и дрскост нашег актуелног предсједника Владе који, опет упркос противљења свога потпредсједника Владе и министра војног, именује на функцију ни више-ни мање него генералног инспектора у АНБ-у свога абаба Артана Куртија својевремено осуђиваног за два кривична дјела - убиство у покушају и наношење тешке тјелесне повреде?

Што рећи за саопштавање Дританове самовољне одлуке, мимо свог министра војног, да Сињајевина неће постати полигон за артиљеријско обучавање Војске Црне Горе, а при том популистички не именовати алтернативна рјешења типа плодне Зетске равнице или питомих Бјелопавлића? Сви који њиме управљају, а има их сијасет, почев од Александра Вучића, затим патријарха Цркве Србије Порфирија или Дританових освједочених нациистомишљеника у Демократском фронту, или буљуку пратећих српских странака у Црној Гори, нестрпљиво и милитантно пожурују Дри-

тана да што прије, и без размишљања, потпише уговор у чију су реализацију националшовинисти Србије и Црне Горе улагали и уложили сву своју пропагандну артиљерију, да не кажемо ендемску мржњу на Црну Гору и националне Црногорце. Њиховом је стрпљењу очигледно дошао крај. Тако правни заступник Митрополије црногорско- приморске Цркве Србије Далибор Каварић апелује на Дритана да „приступи извршењу правоснажне одлуке Владе Црне Горе од 8. јула 2022. године, којом је утврђен приједлог уговора између Владе Црне Горе и Српске православне цркве“. Није се чудити адвокатима

господи Каварићима ни Шоћевима што, темељно залијегајући за обилну касу Митрополије, не устврде да су и само хришћанство измислили Срби?

Лажно транспарентан, на увид јавности достављен уочи самог гласања итд... епилог је у накнадној памети „дијалога и консултација“ и комисији за утврђивање не знам чега. Све је јасно! „Будућност припада онима који се најдаље и најдуже с́ећају прошлости“ – Фридрих Ниче. Е, сад, примијените Ничеов цитат на преамбулу Растемељеног уговора, добијамо инверзивни историјски фалсификат, који ће нас водити у „свијетлу будућност“, заправо брисање цјелокупног црногорског временског континуума илити трајања. Врло..., умало не написах ријечи које нијесу примјерене. Неђе сам чуо или прочитао (више и не знам) да је исписан комплетан сценарио дешавања у Црној Гори, у наредне три године. Нимало оптимистичан наравно, војске Мордора су око нас, и пред нашим вратима. Растемељени уговор (овакав какав јесте), „Отворени Балкан“ и попис становништва су три тачке које се морају хитно одрадити, и то се не крије. Ове три тачке чине Бермудски троугао, у којем Црна Гора сигурно нестаје, ако нешто и претекне то ће бити само формални оквир. Нема заваравања више! Појачано, бестијално изједначавање фашиста и антифашиста (парастос Чича Дражи) је такође дио овог сценарија. Нећу улазити у већ познате детаље приче. На фону изреченог (написаног), имали смо прославу Дана државности у Никшићу, на којој се паралелно „славило“ са заставама друге државе?! Пјевале се „пасторално-лирске“ пјесме, из идиличног периода ратова 90-их. Искривљено огледало, у коме се савршено и кристално јасно види одраз Франкештајна.

И, поново су се активирале „топ листе за одстрел“ (само фале четничке црне тројке), ликвидацију људи који неће да ћуте, грађанских активиста, интелектуалаца и бораца за људска и свака друга права, људи који се неће предати тами која се шири, која као велика плима надолази. „Жил Верн“ са Twittera, оглашава се из 20.000 миља под земљом, мрачног брлога несвијести како су: „Андреј Николаидис, Алеx Зековић, Љубо Филиповић и њима слични зрели за одстрел“, и као бонус – „надам се да ће ти неко лобању изломити“ има тога још... Већ је речено да се Црна Гора претвара у православну џамахирију, у којој се бачају „фатве“ на слободомислеће људе (част истинским вјерницима). И, да додам папагајску причу о „помирењу“, или „историјском помирењу“, како воле често да кажу – маскирану реторику иза које се крије „измиритељско посрбичење“, како то написа проф. Сретен Зековић у једној од својих књига. Ништа више не треба додати! Кажу да се Саво Фатић до краја живота кајао због учињеног и изреченог на Подгоричкој скупштини 1918. године („Ми више нијесмо Црногорци, него Срби!“), нешто не вјерујем у такво што јер – „Нико не мрзи никога тако као издајник издану домовину“. И на самом крају, за Безрепог лисца са почетка текста, препорука поновног преслушавања пјесме Џонија Штулића – „Тко то тамо пјева“, („Камо даље, рођаче“) – посљедња строфа пјесме:

Што се тиче пожуривања на поменути потпис, и звијезда Демократског фронта Мандића и Кнежевића и њихових уцјена у вези Абазовићеве политичке будућности, није на одмет рећи да је господин Дритан својом досадашњом самовољом, неразумним и дрипачким понашањем своју политичку будућност у доброј мјери појео. Имао је, нажалост, велику отворену шансу које није био достојан! 

„КАМО СРЕЋЕ, РОЂАЧЕ“ ИЛИ:

РАЈКО РАДУЛОВИЋ

асна је алегоријски књижевни жанр и управо из тог разлога у позадини приче измишљених ликова или карактера (најчешће животиња), „крије“ се слика моралних и друштвених девијација, деградација – падова, свакојаких људских порока и недостатака... и тако даље и тако више. Да не залазим више у теоретисање, подсјетићу уважене читаоце на једну добро познату басну (постоји више верзија). Један млади лисац, препреден – вјешт ловац кокошака и пилића, одлучи да крене у лов на крупније животиње по наговору и упутствима искуснијег, олињалог и доказано немилосрдног лисца, познатог по крађи и присвајању туђе ловине. „Дијелит ћемо плијен, који ће бити велик и обилан ако ме будеш слушао.“ Иако су му била знана многа лукавства, млади лисац се једног лијепог дана ухвати у гвожђа (замку). Једва и с тешком муком се ослободи, али не остаˈ читав, његов најљепши украс и понос – реп заврши у замци. Осакаћен, сам и посрамљен, одлучи наговорити остале лисице да подрежу репове. „Кад и друге буду без репова“, помисли он, „нећу се морати више стиђети“. Тако и уради. На скупу лисица јави се за ријеч: „Што ће нама овај непотребни терет? И чему нам служи реп? Треба да га одсјечемо! Погледајте мене, како сам лијеп и опуштен без репа! И у другим шумама и земљама лисице су одрезале репове. Уосталом, реп је тежак, уморите се носећи га увијек са собом, може се и без репа живјети. Једнако ћете бити лисице, са или без

ПРИЧА О БЕЗРЕПОМ ЛИСЦУ ПОШАСТ „БЕЗРЕПИХ ЛИСИЦА“ ТРЕНУТНО „ХАРА“ ЦРНОМ ГОРОМ, ШИРИ СЕ БРЖЕ НЕГО НЕКИ ДРУГИ „СОЈЕВИ“ ВИРУСА

репа. И још нешто да вам кажем, ако дозволите...“ Млади лисац је још много тога хтио рећи, али његово излагање прекиде друга лисица: „Твоје мишљење, из много разлога је упитно и врло проблематично. ˈАјде, молим те, окрени се да те мало боље погледамо“. Млади лисац невољно одговори захтјеву. „Сад, када те добро погледасмо, вјерујемо да нам не би тако нешто савјетовао, да се од тога не надаш некој користи“, закључише лисице углас. Безрепи лисац није могао више ни ријеч да проговори. Заправо, говорио је, али га нико више није озбиљно схватао. И тако лисице дан-данас с поносом носе дугачке репове.

МЕЂУТИМ... Пошаст „Безрепих лисица“ тренутно „хара“ Црном Гором, шири се брже него неки други „сојеви“ вируса.

Након „чувене“ с́еднице Владе Црне Горе, на којој је усвојен текст Растемељеног уговора, на велика врата уведена је (с намјером) и нова „перцепција стварности“ о црногорском екстремизму – национализму. Срамотно, бестидно, лицемјерно... Бићу саркастичан, али посве тачан: до те мјере иде нова кампања о екстремизму, да ни привјесак на кључевима у виду црногорске заставе не можете окачити а да вам не прилијепе етикету нацисте, расисте, екстремисте... Јадно и жалосно! О Растемељеном уговору, који је постављена мина у подумијенту (темељ) државе, сувишно је више и писати: блицкриг формат – неуставан, незаконит и посве дискриминаторски. И поред сугестија са стране (Европа, међународна дипломатија), уговор није приоритет, некоме ипак јесте. Синод Цркве Србије је експресно „прихватио“ овакав уговор, на другу верзију неће пристати, а и зашто би!

Великодушан рођаче располагати туђом муком није мала зајебанција...



30. јул 2022.

ТУ СМО…

ије добро кад нас (дез)информишу из Брисела о стању у Црној Гори и стварима о којима смо баш добро информисани. Још је горе када одавде на њих нема реаговања но се примају беспоговорно као готова ствар. Поводом прихватања темељног уговора, на нивоу Владе Дритана Абазовића, из ЕУ естаблишмента стигла је званична порука да то не занима Брисел, тј. Европу јер се ради о унутрашњој ствари Црне Горе. Другим ријечима, њих интересује евентуални спољни утицај на Црну Гору, а унутрашње нека интерно рјешава сама. Кад се тако нешто пошаље из Брисела као званичан став и „подршка“, то се овђе разумије као подржавање оне стране која је из темеља против било каквог приступа европским интеграцијама... (лише европских фондова). Таква подршка је камен темељац за растемељење свега што је европско, а утемељење свега што је просрпско-руско насљеђе одакле се све спонзорише. Зашто нас Европа дезинформише о нашој стварности са бриселске адресе и дистанце? Зашто, кад зна, као што је опште познато да из Београда већ три деценије са исте адресе долазе и пролазе као опште добро за српски свет, свака врста унијаћења Црногораца (а и других) од имовине до нације. Од тога не одустају српски прегаоци ни по цијену Хага, ђе је знатан дио радикалноратних хушкача, извођача рата и

ЕДИН СМАИЛОВИЋ

ишта ужасније не постоји за поредак заснован на лажима него истина. Што је више лажи, то су они који на било који начин, па и најсуптилнији, који говоре истину, све више угрожени. Јер поредак лажи захтијева непрекидну производњу истих. Уосталом, поред порнографије (духовне прије свега), Црној Гори данас је потребно присуство лажи на свакодневном нивоу. Имати поредак заснован на лажи значи изградити истину по властитој мјери. То свакако обухвата и потпуну реконструкцију прошлости. А у тој реконструкцији злочинци су обавезно јунаци. Поставља се питање – зашто? Одговор је, нажалост, увијек исти. Они који имају потребу за „дограђивањем“ и „ретуширањем“ прошлости, заправо желе до краја намагарчити и понизити широке народне масе. Јер након тог теста интелигенције, јасно је да не постоји ништа што масе не могу прогутати. Црна Гора је из Другог свјетског рата изашла свијетла образа. Није да се на њеној територији није десило пуно ужаса и није партизанска борба била безгрешна, али је несумњиво да је била једина која је нудила обнову Црне Горе у оквиру Југославије и гарантовала поредак заснован на основним постулатима цивилизације. Дакле, Црна Гора је из Другог свјетског рата изашла као побједник. Сада се ретроактивно требамо вратити на позицију поражених и пред цивилизацијом осрамоћених. То најбоље знају у Црној Гори данас управо они који заговарају ову гнусну ревизију историје. И зато се приступа новој тактици у борби да лаж коначно побиједи истину. А та тактика се огледа у сљедећем: они који су искрени

ПАЖЊА, ПАЖЊА! ЕВРОПА СЕ ПРАВИ СЛИЈЕПА ИЛИ КРАТКОВИДА ПА НЕ ВИДИ ВЕЋ ТОЛИКО ПУТА ВИЂЕНО: ДА ЈЕ У ПРИЈЕСТОНИЦИ СРБИЈЕ СВЕ ЗАКУВАНО, А ПОТОМ ЗАПРЖЕНО НЕПОДНОШЉИВИМ МЕНИЈЕМ МРЖЊЕ ПРЕМА СВАКОМ СУСЈЕДУ. ЗАШТО БАШ ПРЕМА СУСЈЕДИМА? ЗАТО ШТО СЕ НАЦИСТИЧКИ ИМА ПРЕТЕНДОВАТИ НА СУСЈЕДНЕ ТЕРИТОРИЈЕ, ИМОВИНУ, СТАНОВНИШТВО, ИСТОРИЈУ И ГЕОГРАФИЈУ

злочина процесуиран, затворен, властитим злом уморен или умирен доживотном робијом. Кад се све то посложи, а тога је на десетине хиљада докумената, Европа се прави слијепа или кратковида па не види већ толико пута виђено: да је у пријестоници Србије све закувано, а потом запржено неподношљивим менијем мржње према сваком сусједу. Зашто баш према сусједима? Зато што се нацистички има претен-

довати на сусједне територије, имовину, становништво, историју и географију. Све по протоколу из „Житија Светог Симеона“ - Стефана Немање I, о коме је неизбрисив траг оставио његов син Стефан Првовенчани (пуно име, Стефан Немања II, Првовенчани 1217–1227). Говорећи о свом оцу и његовој агресији на сусједе, (која је поредива са библијским Страшним судом), он каже да је његов отац Свети Симеон, рашки жупан, све сусједне земље и градове тако сравнио са земљом да камен на камену остао није те да ту људска стопа више крочити не може. (У ЦГ је срушио све до Котора). И тако осам вјекова се његује и примјењује (кад их запане) та традиција свесрпског света, па би се могло пожељети оних њихових 500 година под Турцима као опште добро, јер да су владали Срби можда заиста камена на камену остало не би. О томе на Западу појма немају или не желе да имају, јер су и они крсташили, у својој традицији попут српске, најмање четири пута по земљама источно од Западног раја покушавајући да створе уљудан свијет; огњем, мачем и пљачком. То, али и колонијализам су их уздигли, па данас могу да диктирају хуманизам и демократију до миле воље! Према томе, на Западу ништа ново! Али могло би бити, ако схвате да све што се дешава Црној Гори и по-

неким сусједима је начертаније осмовјековне агресије истовјетног типа и истог протагонисте. Праштали или не праштали некоме прошлост, она је пролазна по себи и не би је требало враћати иако је неопходно обраћати пажњу на њу. Отуда је нејасно, а и неприхватљиво да нам из Европе озваничено саопште да је ово што чини држава и државна црква Србије, унутрашња ствар Црногораца и Црне Горе. Ако одиста мисли тако како говоре, онда Европа заиста појма нема. Да би то била „унутрашња ствар“ Црне Горе морала би Црна Гора бити дио Србије па да ту унутрашњст оправдано дијели са њом. Али будући да је Црна Гора независна и као таква чланица НАТО савеза, онда су јој танки европски савезници. Баш танки ако не разумију да је ово искључиво агресивна вањска политика државе Србије са парамилитарном СПЦ, коју Србија свим силама наводи на Црну Гору да је разведе од државности. Овај данашњи дискретни европски миг Србији помало подсјећа на индискретно намигивање из 1918. када су Црну Гору савезницу препуштили Србији да је похара до границе геноцида. Тада је француски премијер Жорж Клемансо рекао да су безнадежне Србе са Солунског фронта извукли Французи из пакла њихове заблуде да било кога побиједе без савезника,

за разлику од Црне Горе која никад нити у једном рату и биткама није имала савезнике осим у Првом свјетском рату... а они су је издали! Па да не би Ж. Кламансоа препричавали, ево га у цитату: „Срби су се довукли за реповима наших коња, они су стрвинари савезничких побједа!“ Без обзира на аутентичну приповијест француског премијера, Француска је знатно допринијела Погибији црногорске државе 1918. Касније се (недавно) спорадично извинила Црној Гори на нижој дипломатској разини, али још намигује подрепашима. Да се не би наивно разумјели, нико не очекује да се НАТО настани у Цетињском манастиру и оданде брани црногорске независне тековине државе, али нека се бар мало уздрже од намигивања јер је толико учестало да личи на фацијалис. А фацијалис је болест промаје и обољење које може да прерасте у парализу. Ево како то дефинише наука! Nervus facijalis инервише мимичну мускулатуру. Најважнији мишићи које инервише су m. frontalis (набирање чела), m. orbicularis oculi (затварање очију), m. orbicularis oris (показивање зуба) и m. platysma… ЕУ затвара очи пред очигледном вањском агресијом на Црну Гору, а било би учинковито да, макар дискретно, покаже зубе овијаном спољном противнику Црне Горе. М.Р.Ш. 

УЗ ПОМОЋ „БОГА“, СПЦ И ПОЛИТИКЕ

ИСТИНА У ИЛЕГАЛИ СТЕВО ВАСИЉЕВИЋ

МИХАИЛО РАДОЈИЧИЋ ШОК

Учесници машу бакљама и заставама испод споменика краљу Николи током незваничне прославе 13. јула,Трг слободе, Никшић

грађанисти проглашавају се за националисте и фашисте, и то је прва фаза. И она је, мора се признати, прилично успјешно одрађена. Многи су заћутали. Неки из страха, неки из конформизма. И једно и друго је сасвим очекивано. И разумљиво. Посебно ово прво. На реду је друга и пуно опаснија фаза. Она у којој ће сви они који буду покушали да друштво држе будним бити изложени бруталној медијској харанги. У томе се неће бирати средства, од професионалне до личне дискредитације. Никоме неће падати на па-

мет да се расправља аргументима, јер против давно утврђених истина, аргумената нема и то је такође општепознато. Ред се потеза зна, али опет се поставља питање – зашто? Опасна је грађанска и освијештена Црна Гора. Опасно је прихватање различитости. Опасно је да вам не сметају људи који другачије вјерују. Опасно је да вам не сметају они који уопште не вјерују. Опасна је земља која има мислеће грађане, јер онај ко мисли разликује јасно добро и зло, мрак и таму.

Освијештени грађанин се прво консултује са властитом савјешћу и разумом, а тек онда се неким другим. Зато је мисија ревизиониста Другог свјетског рата, ма са које формално стране долазила, иста: народ се по сваку цијену мора држати глупим и по могућности сваки дан затупљивати више, више и више. Јер образовани и мислећи нису смјеса за манипулацију и обликовање, нису хорда већ грађани. Укратко, одређеним структурама моћи у овој држави одговара човјек редукованог интелекта.

Довољно разуман да прими наредбу, неспособан за критичко размишљање и доношење судова. Зато ће ова шака људи која још увијек има храбрости изнијети било какав став бити у све већој опасности. Јер, да поновим, знају „они“ добро шта раде. Један, само један глас мијењао је токове историје. Ако не одмах, онда на одложено, котрљајући лавину која је увијек назадњаке и мрачњаке бацала на ђубриште историје. Зато, немојмо живјети у илузији. Чекају нас врло опасна времена. Што они чија моћ почива на лажи буду више угрожени, то ће се бранити новом количином лажи. Да будем јасан, сваком појединцу да не би морао да дешифрује до сада написано: На све начине ће се покушавати да се кољачи из Другог свјетског рата прогласе за свеце и угурају у уџбенике. Јер ако они могу, неки ће нови за 50 година кољаче и злочинце из наших посљедњих ратова прогласити за свеце и угурати у уџбенике. Ту има само један мали проблем. Зло вазда остави превише трагова и прије или касније исплива на површину. Ево и скоро 80 година по завршетку Другог свјетског рата испливавају трагови нечовјештва. Наравно, не стиде се тога пропагатори ових идеологија, али се боје, као што рекох, утицаја истине на масе. Зато и постоји потреба посвећења, јер ако је Бог неког узео за свеца, како га ти, обични човјек под капом небеском смијеш нападати. И нема то никакве везе са Богом. Али има са грађењем бедема према истини. Ту лежи њихов највећи страх. 

30. јул 2022.

О ЗАСТАВАМА

ПОСЉЕДИЦА НИКОЛИНОГ ГРИЈЕХА ТИЈАНА ЛОПИЧИЋ

ржња према државној застави Црне Горе, коју често варварски девастирају, а потковани само историјским незнањем, слијепа је мржња екстремних српских националиста, чије је поријекло црногорско. С друге стране, диче се са тробојком, не знајући ни кад ни како је настала, а још мање деградирајући симболику исте. У складу са њиховим српским митовима, који често попримају и облик митоманије, долазимо до хералдике, јер смета златни државни грб Црне Горе, те застава која није тробојка. Но садашњи грб Црне Горе настао је по узору на грб Црнојевића, а 12. 7. 2004. године враћен је традиционални, односно историјски симбол Црне Горе.

Хајде да се и хронолошки прво подсјетимо како је настала тробојка у Србији. Фебруара 1835. године, у Србији је донешен „Сретењски устав“ којим је била прописана застава Србије. Застава није усвојена, већ је султан Махмуд II ферманом одредио изглед. О настанку тробојке пише познати српски историчар Радош Љушић, који је специјализовао историју Србије 19. вијека, те у својој књизи „Кнежевина Србија 18301839“ објављеној у Београду, 1986. године, каже: „Сретењским уставом Србија је постала ‘у правленију свом независимо књажество’, па је као таква добила заставу и грб. ‚Боја народна србска јесте отворено црвена, бела и челикасто-угасита’.“ Међутим, султан Махмуд II

није одобрио овакав изглед заставе, па у наставку истоимене књиге можемо пронаћи: „Ферман датиран децембра 1835. године упућен је кнезу и подунавским везирима, пашама, ајанима, војводама, кадијама и надзорницима скела. Он каже да српски народ има право развијати тробојну заставу на трговачким лађама које могу пловити рекама и морем у Цариград доходећим и туда пролазећим“. Уз ферман, они су добили по један примјерак заставе. Сада је застава добила нов распоред боја, за разлику од оне коју је прописао Сретењски устав. „Боје су биле водоравно поређане: црвена, плава и бела.“ Тробојка у Црној Гори се, по први пут, јавља у периоду књаза Дани-

ТРОБОЈКА ЋЕ СХОДНО НАСТАНКУ УВИЈЕК НОСИТИ СИМБОЛ ПОКОРНОСТИ СРБИЈЕ СУЛТАНУ, А У ЦРНОЈ ГОРИ СИМБОЛ ПОКОРНОСТИ СРБИЈИ, ТЕ НАДМОЋИ ДИНАСТИЈЕ КАРАЂОРЂЕВИЋ НАД ДИНАСТИЈОМ ПЕТРОВИЋ-ЊЕГОШ. КРАЉ НИКОЛА, ИАКО СУВИШЕ КАСНО, СХВАТИО ЈЕ КОБНУ ГРЕШКУ, О ЧЕМУ СВЈЕДОЧЕ И ЊЕГОВЕ ПОСЉЕДЊЕ РИЈЕЧИ: „НЕКА БОГ ПОМОГНЕ МОЈЕ НЕСРЕЋНЕ ЦРНОГОРЦЕ“

ла, са промјеном његове спољне политике и окретању ка Француској, са интенцијом да Француска постане заштитник црногорских националних интереса. Увођењем тробојке у периоду књаза/краља Николе, ипак ће добити другачију симболику, за коју слободно можемо рећи да је имала свесрпски карактер. Ипак, није се радило о државној застави, јер члан 39. Устава за књажевину Црну Гору из 1905. године прописује само народне боје, али не и изглед државне заставе.

Члан 39: „Народне боје су: црвена, плаветна и бијела“. Тробојка у овом периоду имала је већи број варијација, па се користила као поморско-трговачка застава са иницијалима „НI“ и круном. Даље, од 1913. године била је и војна застава са црногорским грбом, а због истог се никада није нашла ни у једној славној црногорској битки. Употребљавала се и чиста тробојка, народних боја, на неким свечаностима… Иако је Црна Гора доживјела ве-

ПОГЛЕД НА ИСКРИВЉЕНЕ ЧИЊЕНИЦЕ

ЈАСНО НЕ АСИМИЛАЦИЈИ П

реузимајући на себе ризик да из свог малог „пећинског националног свијета“, нијесам кадар увидјети све „благодети и благодарја“ које нуди врли „српски свет“, ипак, успијевам нешто разабрати. Тим прије ако се поновља по више пута. Тако сам овога пута, начуо да се опет покреће прича о урбанистичком преуређењу Језерског врха! Наново су се заориле трубе спасења, од стране попова, новинара и публициста, са задатком да покажу „ојађелој Црној Гори“ у колики је гријех упала и што мора чињети како би се на прави или небески пут вратила. А задатак је јасан, срушити Маузолеј на Ловћену и вратити капелу на Језерски врх, за спас душе своје. Баш тако, благоглагоље нам апологете „српскога света“, тим чином поново ћемо се уписати у небески народ и ово мало нашијех крша набачити на крила од Дрине и Мораве па сви заједно под скуте Створитеља. Просто к’о пасуљ! Но, не лези враже. Као што се и сам Господ бог на више мјеста жали у Старом завјету, „тврдоврат је овај мој народ!“, оно што се тада односило на древне Јевреје, може се примијенит и на данашње Црногорце. Узалуд нам објашњавају и убјеђују нас да је то капела Његошева, његова потоња жеља, аманет који нам је оставио, џаба! Тврдоврати народ не реагује. Не слуша ове нове данашње проповједнике, као што ни Израиљ није слушао, а и ови данашњи су доста далеко од некадашњих пророка. Некако не можемо да повјерујемо, ваљда преобхрван вирусом брозоморе, да нам се опет не потурају фарисејски говори и нуди градња златног телета. Због своје тврдовратости и непослушности, одбијању да слијепо клечимо и клањамо се, Црногорци не могу да прихвате, како се неће подићи

КАКО ТО ДА НАС ПРОПАГАНДИСТИ „СРПСКОГ СВЕТА“ УПОРНО ЋЕРАЈУ ДА УБИЈЕМО У СЕБИ СВЕ ЦРНОГОРСКО, У СТВАРНОЈ И У СИМБОЛИЧКОЈ РАВНИ, ПРИ ТОМ НАМ НУДЕЋИ САМО АСИМИЛАЦИЈУ У ИСТУ ИДЕОЛОШКУ МАТРИЦУ НАЗАДОВАЊА ОДАВДЕ ДО ВЛАДИВОСТОКА. ЗАТО ОСТАЈЕ САМО ЈЕДАН ОДГОВОР, А ТО ЈЕ ОДЛУЧНО НЕ, ТИМА ПОКУШАЈИМА. И ПОСЛИЈЕ СВЕГА МОРАМО СЕ ЗАПИТАТИ, ДОКЛЕ ВИШЕ?

многи врхови црногорских планина, па и тај на Ловћену. Да смо заборавили да је велики црногорски вјерски обичај изношење крста на врх планине, на св. Тројицу, чији се траг до данас сачувао највише на Румији, све док га опсадна окупаторска сила није сурово угушила стављајући му лиме-

ну творевину на мјесто античке могиле. Да не знамо да баш због величине тога култа у народу, сам владика Раде свој Горски вијенац почиње на Тројчиндан. Претпостављам, сматрајући нас превише примитивним, пропагатори унапријеђеног светосавља и идеја Николаја Вели-

3dvirtualheritage.me

ВУКОТА ВУКОТИЋ

опет капела Карађорђевића, која је и срушена током Другог свјетског рата од стране италијанске артиљерије. Ону исту коју су нам, као симбол националног препорода, комунистичке власти на грб уцртале, јер забога не знамо другу. Као да не знамо, да је прије ње на истом мјесту, од 1845. године, стајала црква посвећена св. Петру Цетињском, званичном култу Црне Горе у доба Књажевине/ Краљевине и дома Петровића. Или да још мање знамо да се на том мјесту прије свега налазила мала црква Свете Тројице, великог култа којем су били посвећени

мировића, желе нам потурити као „цивилизацијски“ чин, обнову капеле. Да смо ми ти, који не схватају симболичко значење тога чина, јер тамо, на Језерском врху, разорен је, како кажу један симбол, што ми из наше националистичке пећине докучити не можемо. Слажемо се, симбол је срушен. Па ипак, оно што назиремо из наше пећине, није борба за опстанак православља, већ да је срушен симбол једне окупације, постављен 1925. године од стране окупаторских власти, које су се својски потрудиле да заиста искажу симболичну димензију своје окупације. Зато су и одабрали као најбоље мјесто за то, сами врх Ловћена и наводну обнову капеле која је била оштећена у Првом свјетском рату. Тадашње власти Краљевине СХС, својски су се потрудиле да покажу надмоћ и превласт династије Карађорђевића над народом Црне Горе. Том приликом пажљиво је биран сваки детаљ, од камена са Венчаца, код Тополе, до стављања иконе св. Ђорђа. Тада је, у духу симболичке превласти над црногорским народом, једним потезом укинут државни култ св. Петра Цетињског, а капели промијењен патрон у св. Ђорђа, славу Карађорђевића. Овим симболичким чином, уз говор краља и владике Николаја, на кољена је бачена Црна Гора, која се до скоро саме те 1925. године, борила за своје право, част и слободу. Но, наивни какви јесмо, чини се не схватамо те суптилне покушаје кривљења историјских чињеница, у добром духу Добрице Ћосића, оца нације и идеолога српског света. Узалуд нам публициста објашњава, да је маузолеј заправо Александров, а капела Његошева. Заиста, морам признати, идеја о подизању маузолеја на Ловће-

30. јул 2022.

О ЛОШОЈ МИМЕЗИ

ну потекла је у доба прве Југославије, када је састављен одбор за прикупљање срестава за изградњу храма „интегралног југословенства“, на чијем је челу био Бранислав Нушић. Још тада је Иван Мештровић, један од креатора версајске државе Јужних Словена, одређен за аутора пројекта. Но, смрт Нушићева и проневјера фонда, омеле су планове. И тада се СПЦ није бунила, нити јадиковала над угроженим српством у Црној Гори. Нијесу јој сметали, оно што публициста заборавља да помене, планови за рушење Божије куће и грандиозни пројекти за изградњу. Оно што јој тада није засметало, хоће пар деценија касније. Уништену капелу, током Другог свјетског рата, нове власти су одлучиле уклонити и саградити нешто подесније. Иако су исте те власти, капелу ставиле на грб СР Црне Горе, ипак су препознале да је она симбол подјармљења Црногораца. Вођени принципом народне демократије, нове власти су обновиле и црногорску нацију, као равноправну са другим у социјалистичкој заједници. Прикладно томе, асимптоматично националистички, што би данас рекли, одлучили су вратити Црној Гори симбол њене државности, владику Рада, на мјесто које му припада. На Ловћен! Поново је позван Мештровић и затражен је нови пројекат Маузолеја који ће бити посвећен чисто и само Петру II Петровићу Његошу. Зато нам данас, на почетку XXI вијека, никако није јасно, како цивилизацијски чин може бити рушење споменика, маузолеја и умјетничког дјела свјетског гласа. Нити можемо појмити, да је потребно извршити харакири над сопственом културом и насљеђем, како би смо заслужили мјесто у царствију Небеском. Зар самоубиство није смртни гријех?! Како то да нас пропагандисти „српског света“ упорно ћерају да убијемо у себи све црногорско, у стварној и у симболичкој равни, при том нам нудећи само асимилацију у исту идеолошку матрицу назадовања одавде до Владивостока. Зато остаје само један одговор, а то је одлучно не, тима покушајима. И послије свега морамо се запитати, докле више? 

РАЈКО РАДОВИЋ

gov.me

лики успон за вријеме владавине књаза/краља Николе, свједочимо и највећем паду са промјеном политичке идеологије – интензивним посрбљавањем, са претензијом да постане краљ Велике Србије. Умјесто тога, широм су отворена врата за реализацију тајног српског политичког плана „Начертаније“ Илије Гарашанина из 1844. године. Данас познат као пројекат „српски свет“, разорио је нашу домовину изнутра. Црна Гора је доживјела окупацију и анексију од стране, како је неки зову, братске Србије. Тробојка ће сходно настанку увијек носити симбол покорности Србије султану, а у Црној Гори симбол покорности Србији, те надмоћи династије Карађорђевић над династијом Петровић-Његош. Краљ Никола, иако сувише касно, схватио је кобну грешку, о чему свједоче и његове посљедње ријечи: „Нека Бог помогне моје несрећне Црногорце“. А да ли ће то икада разумјети и они који поносито машу заставом вриједном само презира, јер негира све оно што Црна Гора баштини својом хиљадугодишњом историјом?! 

аксиста ми каже нешто о Србима што ми у зло доба ноћи звучи забавно. Можда ће бити и вама. Причамо необавезно, док возило клизи опустелим београдским булеварима, између црвених и зелених семафора, о томе колико типичан Србин, заправо, воли да лаже. Лаже тај чим зине, каже таксиста, коме видим само беоњаче у ретровизору. Лаже онако масно, мрсно и са гуштом уз бурек и јогурт и мангулице и кафу и цигарете. Чим погледа само мало у страну, одмах крене да лаже. А богами лаже и када вас гледа у очи. Није велика разлика. Таксиста се на ове своје речи зацерека себи у браду, а мени се причини да су и брада и добар део његовог тела црњи од мрака нестали у ноћи, негде уз пут. И по систему асоцијација помислим да у последњем филму Стенлија Кјубрика „Eyes wide shut“ (1999) управо ноћни мрак не само да ствара клизаву атмосферу, већ и игра посебну улогу. А играју, руку на срце, и српске лажи. Оне су део заплета, интриге и утиснуте су у причу о тајнама дубоке државе и о сексу, мање као подтекст а више као мрља у слици или као оно што би Роланд Бартс назвао „трећим значењем“. То „треће значење“ је ту поврх онога буквалног као и оног другог, симболичког значења које мање-више сви разумемо. „Треће значење“ је врста немуштости. Оно је као акценат, означитељ без онога означеног, нешто што је ту, а није заправо. Српске лажи у Кјубриковом филму имају баш ту ауру неизрециве знаковитости изнад сваког другог знака. И управо се са тим трећим, српским значењем сусреће по изласку из ноћног таксија, главни протагониста филма, добростојећи мушкарац солидно англо-саксонског имена Бил Харфорд, кога игра Том Круз. Пут који овога човека енергичних покрета доводи, кроз ноћ, до неке сумњиве радње за рентирање костима у Greenwich Villageu, боемској четврти Њујорка, је бајковит. А власник тог фундуса за брзо маскирање је неки Србин по имену Милич. Тај Милич није, изгледа, само ноћна птица. Он је део ноћи и онај који би вас први радо упозорио да пазите да вас мрак не поједе. У тумачењу Радета Шербеџије, Миличево лице зарасло у масну косу и још маснију браду оно „треће значење“ носи у својој тајанствено суспендованој, одложеној и негде загубљеној људскости. Милич је нечовек, али нечовек с којим можете, уз одређену материјалну надокнаду, да преговарате о људскости. Он је тако биће аристократске, надмене офуцаности, као неки петпарачки Деда Мраз пре костимске пробе за подземни, лумпенпролетерски порнић за најлуђу ноћ. И управо су те прљаве конотације у вези његовог стварног идентитета оно што му омогућава да гледа са висине пуританско чисти и једнодимензионални лик Била Харфорда, који делује као отворена књига. Са те висине „трећег значења“ и сваке друге дволичности Милич шкиљи у ноћ, убеђен као неки јако искусни макро да је свака жена помало курва, а сваки човек помало лажов. Дијалог између Миличa и Харфорда зато прераста у вербалну шах партију хватања оног другог у лажи. И док је то за лик који игра Том Круз извор понижења, за Радета Шербеџију то је изговор за величанствену

Сусрет премијера Дритана Абазовића са патријархом СПЦ Порфиријем и митрополитом црногорско-приморским Јоаникијем

СРПСКЕ ИСТИНЕ И ЛАЖИ ЗАР ВОЈИСЛАВ КОШТУНИЦА НИЈЕ У ИМЕ ЛАЖНОГ ЛЕГАЛИЗМА КОВАО МАФИЈАШКЕ ПЛАНОВЕ ЗА УБИСТВО ЗОРАНА ЂИНЂИЋА? И ЗАР САДАШЊИ СРПСКИ ПРЕДСЈЕДНИК НИЈЕ ПОТОМ УКРАО ТАЈ ИМИЏ ПРОСВИЈЕЋЕНОГ ЕВРОПЕЈЦА УБИЈЕНОМ ПРЕМИЈЕРУ И ЛАЖНО СЕ ДАНАС ПРЕДСТАВЉА КАО РЕГИОНАЛНИ МИРОТВОРАЦ? И НАЈПОСЛИЈЕ, ЗАР СЕ И САМ ЦРНОГОРСКИ ПРЕМИЈЕР ДРИТАН АБАЗОВИЋ ПО УГЛЕДУ НА ЊЕГА НЕ ДОКАЗУЈЕ УПОРНО КАО СРБИН ВЕЋИ ОД СВИХ СРБА КАДА ОНАКО МАСНО МИМЕТИЧКИ ЛАЖУЋИ О ТЕМЕЉНОМ УГОВОРУ СА СПЦ УЗМЕ ДА ГА БЕЗ ВЕЋИНЕ ПРОГУРА КРОЗ ВЛАДУ

шмиру. Што више лаже, то боље глуми и што више глумата, то је мање нечовек. „Eyes wide shut“ је до тог сусрета Тома Харфорда са Миличем у ствари био еротски филм са елементима психолошке интриге, али од тог тренутка он постаје нешто друго. На почетку филма Том Харфорд је угледни доктор позван са својом супругом Алис Харфорд, коју игра Никол Кидман, код Зиглерових, угледне њујоршке породице, на божићни бал. Скуп је то раскоши и сјаја. Пије се шампањац, игра се, оркестар је жив. Све је онако како треба да буде. Али нешто у светлости и покрету камере сугерише не само бајковитост заплета, већ и неку врсту системске преваре и тиме зачараност. Захваљујући случајном сусрету са неким старим школским другом који је студије медицине заменио за ноћну каријеру пијанисте који продаје вештину својих прстију на црно-белим

диркама ономе ко плати више, божићни бал код Зиглерових ће за брачни пар Хартфорд прерасти у врсту еротског искушења опасног по живот. А сам Бил Харфорд ће из еротске сумње у верност своје супруге и у женски род уопште прећи у напети трилер лутања по граду, флерта са сваком доступном сексуалном авантуром, али и са играчима из сенке који лишавају људе живота неостављајући иза себе траг. На вратима те друге, голом оку недоступне ноћи која функционише и као огледало кроз које Харфорд пролази као Алиса у земљи чуда сачекаће га управо Милич као вратар једног неслућеног идеолошког пакла где је рентирана маска само улазница у дубље обезличавање. И у јеку Џефри Епстајн скандала у вези секс трафикинга и његових веза са белосветским моћницима „Eyes wide shut“ ми изгледа не само као Кјубрикова лабудо-

ва песма, његов можда најбољи филм, већ и као нека врста визионарског предсказања. Свет који Кјубрик слути је свет новца где су паре изгубиле значај, а свака друга вредност корумпирана. То је свет обести тајкуна и олигарха у коме је морал тек још једна монета за поткусуривање, а гола моћ коначна инстанца сваког другог прогреса. И оно треће, ирационално значење које је код Милича било само нека значењска мрља, овде на крају филма експродира као цунами знаковитости без икаквог смисла. Оргија под маскама на коју Харфорд упада непозван на крају свог лутања је колико перверзни ритуал огољених тела, толико и траума дерта безличног иживљавања. Прљаве и сулуде анималне страсти које избијају ту на површину Иво Андрић би назвао дивљом звери која живи у човеку и не усуђује се да се покаже све док баријере закона и обичаја нису уклоњене. И баш ту српска истина добија на свом скривеном, правом значају. Теорија таксисте који ме је возио до Вуковог споменика је то да Србин масно лаже зато што хришћанство никада стварно није продрло у српске домове, а камоли душе. Нешто много горе је, међутим, посреди. Ствар је у лошој мимези. Лаж је начин на који Србин мисли да може да побољша и увелича себе. Он би да „доака“ белом свету тако што ће да подражава оно најгоре у њему и подигне тиме себе на разину светског шљама на којој делују неки од моћника са глобалне сцене. Таква је српска мрачна грандоманија, глупост и охолост. И зар се Радован Караџић пред хашко хапшење није лажно представљао и живео под лажним именом у Београду маскиран као некакав надрилекар Драган Дабић? Зар Војислав Коштуница није у име лажног легализма ковао мафијашке планове за убиство Зорана Ђинђића? И зар садашњи српски председник није потом украо тај имиџ просвећеног Европејца убијеном премијеру и лажно се данас представља као регионални миротворац? И најпосле, зар се и сам црногорски премијер Дритан Абазовић по угледу на њега не доказује упорно као Србин већи од свих Срба када онако масно миметички лажући о темељном уговору са СПЦ узме да га без већине прогура кроз Владу? 

30. јул 2022.

ЕСЕЈ О СЛОБОДИ

ећ дуго се скањујем око овог есеја. И што се више скањујем, то се више удаљавам од ове филозофске фигуре. У маломе граду у којем сам одрасла и његовом великом кину, дакле, у том великом кину чија је сала као нека велика утроба могла примити тисућицу људи и служила је за концерте, квизове из марксизма, синдикална предавања и гостовања off-театара, у тој је великој и дубокој сали с високим сводовима као бродовима неке цркве која не мирише свето него напротив никад не губи онај киселкасти воњ устајалих мјеста, непровјетрених и без прозора, онај воњ који мијеша мирисе војака, апотекара, комесара, хипијеваца, зенбудиста, надобудних пјесника и осталих апартних врста, у тој је дворани дуго била насликана велика фреска, комунистички свјетовни пандан црквеној pitturi - својеврсна парафраза Делакроаове Слободе или Комуне, у прилици неке расне зреле дјевојке разголићених груди, која у једној руци носи барјак, а у другој као да вуче свјетину за собом, свјетину-бујицу лакрдијаша, а не смртно озбиљних револуционара. Иду преко својих устријељених другова, још се пуши ватра, још се није осушила крв на бајонетама, још горе градови, од Лондона до Кремља, од Хамбурга до Атене, све се љуља у свјетскоме покрету: а једна разголићена жена износи своје чврсте обле груди пред свјетину као да их све оног часа треба подојити, дати им прилику да одрасту, да се зброје и збаце окове мрске, покажу да знају за шта се боре, поготову како то да остваре. Сјећам се и политичких предавања на која су нас водили већ некако с јесени у првоме или другоме разреду гимназије и која су започињала с неизоставном Интернационалом. Сви бисмо устали, а добро озвучена кино-дворана одјекивала би од снимке с које се чуо мијешани збор: код ријечи Ви сужњи што вас мори глад, ја бих помислила на дјечје дикенсовске

ЈУЛСКЕ ВАТРЕ

ЈУЛСКЕ ВАТРЕ, И СВЕ ОНО ШТО ОНЕ ЗНАЧЕ, МОРАЈУ БИТИ И УНИВЕРЗАЛНЕ И ЦРНОГОРСКЕ, ЈЕДИНСТВЕНЕ ПО СВОЈИМ ПОРУКАМА И ДОМЕТИМА, ТРАЈНИ И НЕОДВОЈИВИ ДИО БИЋА ЧОВЈЕЧАНСТВА И ЦРНОГОРСТВА, ГРАЂАНСКОГ ОПРЕДЈЕЉЕЊА ОВОГ НАРОДА И ЊЕГОВЕ НЕУПИТНЕ САМОБИТНОСТИ, САМОСВОЈНОСТИ. СТОГА ВАЉА ИСКОРИСТИТИ ЈЕДНУ ОД ГЛАВНИХ ОСОБИНА ЦРНОГОРАЦА, ЊИХОВЕ ВАТРЕ, ЊИХОВО ИНТЕРНАЦИОНАЛИСТИЧКО ОПРЕДЈЕЉЕЊЕ ЛИДИЈА ВУКЧЕВИЋ-ВУЧУРОВИЋ

ЛИДИЈА ВУКЧЕВИЋ-ВУЧУРОВИЋ

ликове, на биједне капиталистичке наднице, на овце које су појеле своје људе, а кад би онај staccato завладао у поанти Ми нисмо ништа, бит ћемо све, ја бих се осјећала некако узвишено, најежене коже на тјемену. Ја, која се могу изједначити с човјечанством и схватити мистично значење ових порука: не бити ништа, а постати све. О како је то својски одјекивало у мојој глави која је зујала од логаритама, неправилних латинских коњугација, геофизике, пада Западног Римског Царства, квадратуре круга. Послије овакве опћене, свељудске химне ако и свратим с Т. код Небија на чај с румом,

неће пасти свијет, па ако му и допустим да ме пољуби у уста у хаустору нитко то неће знати, нитко осим нас, ако и подерем најлонке на грубим и склопивим столицама кина нећемо банкротирати, неће бити крај свијета. Мами ћу рећи да свијет има своју будућност и да сам схватила што значи ријеч ентузијазам и без Клаићева рјечника, и да ћу свакако на љето ићи на радну акцију.

ОСЛОБАЂАЊЕ ОД Професор из рускога тумачио је пушкинске риме и проповиједао предности масковскаво метроа,

агромнаво, гдје свака клозетфрајла чита дебеле књиге, гдје је топло и чисто. А ја сам за зидне новине преводила Љермонтовљеве стихове придно их исписујући с неким слаткоболним ужитком оним својим витичастим рукописом да старији разреди виде што је писменост, а не њихова техничка слова, сва иста. Касније, много касније, уз ријеч слобода ја се присјећам с неком сјетом зреле доби само главне улице у Титограду која се тако и звала, Улица слободе, с акцентом на првоме о, као да тај вокал још више раствара равно кројену улицу која је дању врвјела од

промета, а с вечери се претварала у најљепши корзо, гдје су младићи и дјевојке били подједнако заносни, и сви у све заљубљени, и сватко је свакога загледао оним медитеранским тајанственим полуосмијехом који открива бјелину зуби плочасто постављених у велике путене усне које је свака дјевојка ружем увећавала да би личила или на Брижитку или на Софију или на Ц.Ц. Момци су носили талијанске мокасине, прве траперице и кошуље у боји различка, и сваки је хтио бити Гасман, Мастројани или Делон. И сваки је у џепу носио онај метални бензински упаљач којим у башти хотела може ускочити у ситуацију као deus ex machina. Послије, кина Слобода у Тушканцу пред којим ће ми нетко рећи да посустаје или да иде у Енглеску, гдје се испија виски с пивом и назално изговарају вокали, као кад вам је пун нос, а онај т, као у фрази taedium vitae, тако прашти као мала експлозија с непчане ресице. Затим предавања о слободном зидарству које ће ми несебично и не без заноса изговорити Б. З. међу мирогојским аркадама, хотела Либертас гдје се лифтом стиже равно на плажу у онај фамозни дубровачки сутон, Војновићеве Дубровачке трилогије о којој ћу писати дипломску радњу. Слободана Ш. који ме поштедио изгнанства у часу кад моји кофери већ бјеху пуни слободе која наједном постаде хрватска и српска, бошњачка и албанска, мајкувамвашу, оцаимњихова, слободе кретања и слободе вршења празнине, слободе од и слободе за које је тако здушно бранио на својим филозофским семинарима етике професор Милан Кангрга слободе потпуне и неупитне, слободе низашто, слободе бестијалне као ова на коју нас је свело, до које нас је ослободило...

СВИ РЕГРЕСИ Овдје на Југу, у републици која је остала од социјализма и која је у међувремену постала самостална и независна, са својим Уставом и својим институцијама, овдје се непрестано пале

О ЛУДИМ ВРЕМЕНИМА РАЈКО ПЕРОВИЋ

ролази трећа година од појаве короне и општег хаоса у цијелом свијету. Промијенио се наш начин живота, понашање и размишљање. Мјере, забране, прекомпликовано функционисање и константно алармантне вијести о броју заражених и умрлих, били су дио наше свакодневице. Делте и омикрони се нијесу прескакали у комуникацији, било са потпуним странцима или са нашим најближима. Промијенио се начин на који размишљамо о свему ономе што се око нас дешава. Проблеми наших познаника, комшија и рођака су нам постали нестварни и далеки. Чак нас и невоље и отежан живот особа које су нам блиске не дотичу колико би требало. Не обазиремо се више на туђе проблеме и реагујемо на њих као да се дешава нешто најобичније и свакодневно. Потпуно одсуство емпатије на болест и на губитак живота. Да ли је корона почела да јењава, или је са насловних страна и из ударних вијести ишћерао рат у Украјини, потпуно је свеједно. Ново зло је ту, у комши-

ЛОВАЧКИ КАЗАН ОДАВНО ЈЕ ЦРНА ГОРА ЈЕДАН ВЕЛИКИ КАЗАН, СА СВИМ СВОЈИМ ГРАЂАНИМА. КРЧКАЈУ СЕ, А ПОД КАЗАНОМ НЕКИ БИЗНИСМЕНИ, НЕКИ НОВИНАРИ И НЕКИ ПОЛИТИЧАРИ, ДРЖЕ ОГАЊ. ЛОЖЕ ЛИ ЛОЖЕ. ВОДА ЈЕ СВЕ ТОПЛИЈА, АЛИ МИ ЈОШ УВИЈЕК МРДАМО. ОЋЕ ЛИ НЕКО ИЗ ЕВРОПЕ ВИЂЕТ НАШЕ МУКЕ, РАШЋЕРАТ ЛОЖАЧЕ И УГАСИТИ ВАТРУ? МОЖДА ЋЕ НЕКО НАГЛО ПОДИЋИ ТЕМПЕРАТУРУ, ПА ЋЕМО СВИ ПОИСКАКАТИ НАПОЉЕ?

луку. Разрушени градови, школе, болнице, стотине мртвих, жене, стари, ђеца… Тај ужас и страхоте, та могућност преливања сукоба на Европу и цијели свијет, приче о нуклеарном рату и потенцијалном нестанку комплетне цивилизације, веома кратко су озбиљно држале нашу пажњу и пажњу цијелог свијета. Ту је Цетиње издржало најдуже. Плаво-жуте коцке на тргу, свакодневне шетње, пароле, опомене, поруке… ипак су полако досадиле цијелом свијету. Ни на њих више нико није обраћао пажњу. Одавно су то за човјечанство постале мапе, планови о

заузимању територија, материјална корист од отетог, продаја и куповина оружја, тестирање новог наоружања. Пробати оружје које може погодити на већу даљину, бити прецизније, разорније и смртоносније. Уништену земљу, страдале и избјегле готово да више нико и не помиње. Вијести из Украјине су пребачене пред сами крај информативних емисија. Руса и Украјинаца се сјетимо кад видимо да нам на плажама фали гостију, а у буџету нема пара због лоше сезоне. Њихову патњу и страдање смо претворили у минусе у нашим касама

и у пад кривуље на нацртаним туристичким графиконима. Добро је да се неко од ових наших „стручњака“ није сјетио да њих окриви за слабу посјећеност, за високе цијене, прљавштину, буку, јурњаву по путевима и наше тотално несналажење са свим овим што нам се дешава. Је ли могуће да смо и на ово огуглали, па то страдање комплетног народа видимо само кроз поразну статистику нашег лошег пословања? Како невоље не долазе саме, уз корону и рат, ми имамо и политичка превирања. Кад смо послије 30 година виђели да није страшно промијенити Владу, изгледа да нам се то свиђело, па бисмо да је мијењамо сваки час. Не би се много обазирали на политичке комбинације политичких странака, да није оног дијела који директно утиче на нашу егзистенцију. И чудимо се како то да на нас ништа више не може да утиче, да нас изненади или забрине. Преко сваке информације, колико год била шокантна, скандало-

зна или погубна, прелазимо без икаквог коментара, као да је сасвим нормална. Прије седам-осам година је почела прича о ауто-путу. Мјесецима, чак и годинама смо забринуто покушавали да правимо калкулацију о исплативости, о томе колико доброг у економији, повезивању и спашеним животима ће нам донијети тих уложених 800 милиона. Којом брзином ћемо моћи од наплате да враћамо оно што смо се задужили. Слушали смо разна мишљења, било их је и за и против. Сад кад је пут коначно готов, видимо да је инвестиција оправдана и корисна. Али прича је о нечем сасвим другом. Прије годину и по дана смо се задужили 750 милиона и спискали ли их за годину, па сад морамо опет да се задужујемо. Не да са тим парама нијесмо ништа ново изградили, него нијесмо успјели ни да од оног саграђеног нешто окречимо. Не знамо чак ни од кога смо паре узели и коме треба да их вратимо. Заборависмо обећања која су била јуче. Нико Кубу не виђе, нико три краве не помузе и нико кола не промијени. Али је било лијепо док су нам причали бајке. Једино што су нам оставили је то да морамо

30. јул 2022.

Ето, то су те јулске ватре из наслова овог есеја, које не да се распламсавају славећи идеју револуције и слободе, трајност жудње човјекове за летом и искреним односом са себи сличним човјеком, већ и ватре исконског снатрења да ће човјечанство постати самоостварено и на колективном и на повијесном и на индивидуалном плану, испуњено не вољом за моћи него вољом за непрекидном слободом. Хвала лијепа на таквим слободама, дајте ми натраг моје неслободе, моја очекивања, моја строго контролирана, уоквирена стрепњом и надом жељезних завјеса и оловних времена, слободе пјевања и мишљења, јер само је тада гарантирана и могућа, могућа колико и потпуна и пјесничка и људска слобода. И зато јулске ватре и све оно што оне значе морају бити и универзалне и црногорске, јединствене по својим порукама и дометима, трајни и неодвојиви дио бића човјечанства и црногорства, грађанског опредјељења овог народа и његове неупитне самобитности, самосвојности. Стога ваља искористити једну од главних особина Црногораца, њихове ватре, њихово интернационалистичко опредјељење које их може поново увести тамо гдје су били и гдје припадају, у европску заједницу народа и држава. 

да трошимо паре које су намијењене за лијечење. А трошимо их на дупло скупље уље, љеб и гориво. И… Сви ћуте, нико паре не помиње. Ни од кога ни гласа ни јава. Једино се гласкају они који су узели кредит и потрошили паре, да нам кажу да они знају најбоље. Да нам поруче да су смислили неке нове приче, које због наше улоге у њима сада више личе на басне, него на бајке. Измрцварени, преварени и понижени народ и даље ћути и трпи. Једино неки са јаким везама јуришају и нагомилавају се на одавно пренатрпана мјеста по дубини, покушавајући да се примакну већ полупразним јаслама Цедиса, Електропривреде и Рудника угља. Нама је преостало само да чекамо продају најважнијих предузећа у Црној Гори. Одавно смо само грађани који више ништа не виде, не осјећају и не памте. Безлична маса која није ту да мисли, само да гласа и да не таласа. Како смо се ође уопште нашли и како смо постали овакви? Од свега лошег што је могло да нас задеси као грађане Црне Горе, десило нам се оно најгоре. Престали смо да видимо проблеме и да осјећамо патњу. Не дотиче нас ни

оно што се нама дешава, а камоли да маримо за невоље других. Сви знамо причу о томе како скувати живу жабу. Уколико би је убачили у врелу воду, она би искочила и побјегла, али ако би је ставили у млаку воду коју би постепено загријавали, жаба не би бјежала, скувала би се. Е, одавно је Црна Гора један велики казан, са свим својим грађанима. Крчкају се, а под казаном неки бизнисмени, неки новинари и неки политичари, држе огањ. Ложе ли ложе. Вода је све топлија, али ми још увијек мрдамо. Оће ли неко из Европе виђет наше муке, рашћерат ложаче и угасити ватру? Можда ће неко нагло подићи температуру, па ћемо сви поискакати напоље? Можемо ли да се тргнемо, изађемо из виртуелног лонца и оживимо заборављени осјећај за истину, правичност и критику. Тада наши познаници, пријатељи и родбина, са својим невољама неће више бити само бројеви, проценти и статистика. Ако пробудимо емоције, моћи ћемо да разумијемо туђе проблеме, осјетимо неправду и нешто промијенимо на боље. Уколико нам се врате особине које су цивилизацију повукле напријед, можда поново постанемо људи. 

МНЕ У ЕУ

ОСВЕТНИК СМРТНЕ РУКЕ САЊА ДОМАЗЕТ

а великим неповерењем гледам на своја песничка остварења. Са великим неповерењем та дела слушам. Нисам могао да схватим да поезија постоји мада је убијен човек. Убијен онај који је дозвао у живот поезију, уговорени језик који треба да изражава оно што се не да изразити. Прави покретач, узрок мог стварања била је мржња према поезији – овако је о свом стваралаштву говорио Тадеуш Ружевич, једно од највећих песничких имена XX века. Рођен је у Радомску, у Пољској, 1921. Припада трагичној генерацији која је своје прве стихове написала у кланици, тј. рату, у коме је и учествовао као борац. Пољска је била окупирана, свуда около је владао Танатос, Ружевич је био млад. Гледао је како се читав његов свет около руши и прерано видео да су то, заправо, биле тек само слабе кулисе. Био је млад и талентован. Он, видевши толико смрти око себе, а толико осетљив и рањив, више није желео да живи. Али младост у њему јесте. Трајао је рат. Он је писао поезију. Тој генерацији припадали су и Кшиштоф Бачињски (1921-1944) и Тадеуш Гајци (1922-1944), два веома даровита песника, који су погинули у Варшавском устанку. (Њихова млада, мртва тела на барикадама. Отворене очи. Раширени прсти. Руке које никада више неће миловати. Светлост која истиче из њих... И кључно питање двадесетог века: „Да ли је могућа поезија после Аушвица?“) Са Ружевичевим поколењем израстао је и песник, приповедач и публициста Тадеуш Боровски, који је себи одузео живот 1951. Ружевич је, као млад, видео смрт, њено обично, безизражајно, двополно лице, које не носи утеху. Одлучио је да јој завара траг. И да јој се освети својом величанственом поезијом. („Писање – освета смртне руке“, написала је Пољакиња и песникиња такође, Шимборска, добитница Нобелове награде, коју Ружевич није дочекао иако се више пута налазио у најужем избору). Ружевич и песничке генерације стасале тих ратних година нису имали времена за пуке спекулације и естетизирања. Тако он у поезији није имао периоде сазре-

РУЖЕВИЧ И ПЈЕСНИЧКЕ ГЕНЕРАЦИЈЕ СТАСАЛЕ ТИХ РАТНИХ ГОДИНА НИЈЕСУ ИМАЛИ ВРЕМЕНА ЗА ПУКЕ СПЕКУЛАЦИЈЕ И ЕСТЕТИЗИРАЊА. ТАКО ОН У ПОЕЗИЈИ НИЈЕ ИМАО ПЕРИОДЕ САЗРИЈЕВАЊА И ТРАГАЊА, ОН ЈЕ ОДМАХ ПОЧЕО ОД НАЈБОЉЕГ. КАО ПАСТЕРНАК. КАО МАЈАКОВСКИ. РУЖЕВИЧЕВИ СТИХОВИ УВИЈЕК ПОЧИЊУ ОД „ГОРЊЕГ ДО“ (ЦВЕТАЈЕВА) И ОПОМЕНА СУ, ЛАМЕНТ, САМОАНАЛИЗА, ОПТУЖБА, ПРЕДСКАЗАЊЕ

вања и трагања, он је одмах почео од најбољег. Као Пастернак. Као Мајаковски. Ружевичеви стихови увек почињу од „горњег до“ (Цветајева) и опомена су, ламент, самоанализа, оптужба, предсказање. „Преживео сам/ вођен на кланицу“, „Двадесет ми је година/ ја сам убица... Убио сам човека/ и црвеним прстима/ миловао беле груди жена“. Ово су стихови који нису плод инспирације, већ сурове емпирије. „Подозриво гледам на та остварења, саставио сам их из преостатка речи које су претрајале, из незаменљивих слика, из великог сметлишта, из великог гробља“, каже Ружевич о тим својим песмама. Па ипак, сав тај искуствени чемер, Ахматова јесте сматрала сновима са ђубришта од којих увек настаје поезија. И имала је право. Из ратног искуства подофицира Достојевског изникла је његова грандиозна проза. Из Ружевичевог сусрета са смрћу, његова поезија, која, с обзиром на тежњу аутора да не ствара „допадљиву“ поезију, аутоматски је, од почетка, била лишена риме и песничких слика. Ружевич је желео да каже истину, а то никада није било ни лагодно ни пријатно. Ни без последица. У Ружевичевом случају, последица је његова поезија, коју, вероватно, не говоре заљубљени, али је читају самоубице онда кад прођу и љубав и нада. Онда када падне завеса и сви схвате да Годо неће доћи. Зато што га нема. Ружевич је на Јагеланском универзитету студирао историју уметности, а као и Клод Симон, Анри Мишо, Жан Кокто, поред писања, он и слика. (Драгоцено понирање у другу уметност, прилажење истој ватри са друге стране, дата могућност несвесном да се још на један начин ослободи наслага архетипалног, мрачног, генетског, искуственог, значи трауматског). Тако су Ружевичеви стихови пуни асоцијација на слике Питера Бројгела, на Пикасове фантазмагорије, Мондријанове визије пулсирају-

Тадеуш Ружевич и Гинтер Грас

ИЗДАВАЧ „НОВА ПОБЈЕДА“ Д.О.О. ДИРЕКТОР И ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК ДРАШКО ЂУРАНОВИЋ УРЕДНИЦА ТАЊА ПАВИЋЕВИЋ ЛЕКТУРА ЉИЉАНА КРАЧКОВИЋ УРЕДНИЦА ФОТОГРАФИЈЕ ИВАНА БОЖОВИЋ ИЛУСТРАЦИЈА ЈОВАНА МУГОША ГРАФИЧКО ОБЛИКОВАЊЕ МАРКО МИЛОШЕВИЋ

delfi.rs

пуна небрига за пољопривреду и сточарство, затварање и стављање на бубањ свих рентабилних творница, лоша или никаква здравствена скрб већине грађана, пошасти које оставља бијела куга, те питање исељавања црногорских грађана, посебно на сјеверу земље, само су дио терета који лежи на овој наводно новој власти. Искрено, осим по исфорсираним хапшењима, која су више пропагандна него системска, она се ничим не разликује од претходне. Цинична је, осветољубива и себељубива, некритична и без икаквих јасних, видљивих, прихватљивих програма.

libela0.blogspot.com

и подгријавају нове политичке ватре. Задњих година које нумерички припадају новом вијеку и његовој трећој деценији, а које су године показале изнимно уочљив политички и сваки други регрес, на улицама се измјењују два политичка маскенбала. Први који су први и започели, јест онај који подузимају екстремни милитантни десничари из црквених и партијских редова. Својим инсценацијама, инвентаром, иконографијом, државним и црквеним заставама, иконама, личе на црквена приказања које је у средњем вијеку приређивала Католичка црква, најчешће да би илустрирала тзв. мартирије, муку која је повезана с Кристовим распећем и ускрснућем, оптужбом и његовом невиношћу, те вољи којом унаточ мучеништву пропагира наводно бољи свијет, свијет кршћанства у којем за сва земаљска ускраћења, човјек кршћанин бива награђен блаженством неба. Како то све сличи прекоморском ККК! Јуриш у XVIII вијек. Други који је додуше мање милитантан, али који се једнако ослања на националну и државотворну светињу настоји увјерити све становнике Црне Горе да светиње морају бити поштоване, сачуване и постати категорије изнад свих категорија, неупитне и освједочене у својим правним и етичким кодексима. Зашто сматрам да је и овај процрногорски и продржавни вид исказивања политичке воље у неком дубоком смислу краткорочан и политички неувјерљив? И поред мојих симпатија за патриотизам, он не смије бити извор-увор сам по себи. Зато јер овако инаугуриран он занемарује темељна друштвена питања и проблеме: беспримјерна стопа инфлације, осиромашење грађана, пауперизација и нестајање читавих друштвених класа од радника до занатлија, пуни заводи за запошљавање образованих беспослених људи, небрига за социјална питања бројних обитељи који живе на ивици биједе, одсуство сваке производне и продуктивне привреде, пот-

ЈЕДАН ОД НАЈВЕЋИХ САВРЕМЕНИХ ПЈЕСНИКА ПОЉСКЕ: ТАДЕУШ РУЖЕВИЧ

ћих, нових светова, као и уметничке постулате Онегера и Арпа, који постављају вечито питање: ко је умро први, Бог или човек? Јесу ли преминули заједно, у загрљају? Или је то био стисак два очајна, преварена бића... Извор за своје грандиозно стваралаштво Ружевич црпи и из путовања. Пео се на Кинески зид, Статуу слободе, бивао у мађарској равници, боравио и у Чехословачкој и у Југославији. (Драгоцена зрачења различитог тла, мириси цветова за које матерњи језик нема имена, укус ветрова у којима се дозивају мора са вековима, миловање античких скулптура тек откопаних на мајушним грчким острвима, где је седео на гробљима која су се рушила под јоргованима и писао зурећи у чисти, љубичасти хоризонт). Најинспиративнија земља за њега остала је, свакако, Италија (Мека и Аркадија песника и сликара), земља са најплављим небом на свету, којој посвећује бројне стихове („Дантеов гроб у Равени“, „Ништа у Просперовом плашту“, „Bocca della Verita“, „Осмех Леонарда да Винчија“). Памти наранџама окићена стабла за Божић, мај у Помпеји где је и даље певала трава и месец као бела застава предаје на запењеном хоризонту, махао ка Напуљу раздувавајући облаке, те џиновске лептирове. Једном му је пукао нар у руци и расплакао се: „Сјај ове боје није од овога света...“. У Пољској, у Вроцлаву, Тадеуш Ружевич сликао је до смрти у осами и писао поезију, прозу, филмска сценарија, драме, полемике, есеје. Његове песме, лишене патвореног, а богате суштином, слика су смутних времена која нас и даље никако не мимоилазе и заувек постављају питање: ко је, заправо, од нас, злочинац, а ко жртва, док ратови, тј. изговори за убијање трају, а Бог и мртви упорно ћуте? А јагоде цветају не марећи за све то, последњи чувари немуште невиности, коју је човек заувек изгубио. 

30. јул 2022.

ОД РАНОГ ХРИШЋАНСТВА ДО ДОМИНАЦИЈЕ ПРАВОСЛАВЉА

Подострог – Подмаине ЛАЗАР ПЕЈОВИЋ

ИсторИјскИ ИзворИ ћуте о настанку манастИра. народно предање каже само да је „врло стар“. првИ податак о подострогу налазИмо 1630. годИне, када је обновљен жИвопИс мале цркве успења богородИце. по позноготИчкИм архИтектонскИм елементИма ове цркве, њено оснИвање може се помјерИтИ у 15. вИјек, у перИод црнојевИћа

ЛАЗАР ПЕЈОВИЋ

Ентеријер Велике цркве Успења

Акварел је успио да предочи фортификациони карактер здања. Нуклеус Подострога представља Мала црква Успења Богородице на коју се надовезују старо и млађе крило конака. Испред њих је велика камена тераса са бистијерном, чије се подизање приписује Његошу. Грло бунара – бистијерне, има на све четири стране исклесане хе-

ралдичке мотиве – лава, грба са двоглавим орлом и крилатог анђела. Приземље конака и простор испод терасе састоји се од низа засведених просторија. У продужетку нових конака налазили су се млинови за жито и маслине. Главни акценат комплекса, округла кула, фланкира манастир са запада. Са предње стране терасе пружа се дуги оградни камени зид. Најстарији дио Подострога, Мала црква Успења Богородице, својим необичним положајем, са укопаним сјеверним зидом и објектом конака изнад ње, подсјећа на неку врсту подземне капеле. Црква има правоугаону основу и одвојену малу припрату. Карактеристично је да нема апсиде, већ се са истока завршава равним зидом. Видљив је њен јужни и западни зид, док је остали дио срастао у ткиво старијег конака. Унутрашњост цркве је засведена благо преломљеним готичким сводом. Продужни зидови су равни, без пиластера, тако да се свод директно надовезује на изражени вијенац. Црква је освијетљена само једним прозором на јужном зиду. Олтарски простор је разуђен нишама за потребе проскомидије и ђаконикона. Часна трпеза је прислоњена уз источни зид, а поред ње је озидано сједиште за епископа. Црква је дугачка 4,5, а широка 3 метра. Као што је већ речено, црква је обновљена и живописана заслугом јеромонаха Висариона из Цетињског манастира, за вријеме митрополита кир Рувима, 1630. године. Постоје индиције да се испод фресака налазе фрагменти старијег живописа, што иде у

ЛАЗАР ПЕЈОВИЋ

касније, маински поп Филип Тановић га је откупио од Аустрије. У Бокељском устанку, 1869. године, Подострог је страдао. Тада су запаљене обје цркве. У Првом свјетском рату у манастиру је био стациониран аустријски војни гарнизон и затвор. Манастирски комплекс је веома разуђен, у смислу постојања више објеката различите намјене. Истовремено, они су постављани тако да је комплекс „згуснут“ и компактан, осим Велике цркве Св. Госпође која је нешто удаљена од ове цјелине. Изглед Подострога сачуван је на акварелу Теодора Карачија из 1848. године, на којем доминира манастирска кула и види се данас порушени објекат на истоку, кроз који се улазило у комплекс.

Двоглави орао са змијом, детаљ грла бистијерне

ЛАЗАР ПЕЈОВИЋ

залеђу будванског поља, у селу Маинама, налази се манастир Подострог. Име је добио по оближњем брду Острогу. Манастир се често назива и Подмаине, чак се у старијој литератури сусријеће под тим именом. До овог двојног топонима долази због близине запустјелог манастира Подмаине са Црквом Св. Петке. Положај Подострога је смишљено одабран. Првобитно је био окружен потоцима и терасастим ливадама, из његових се одаја пружао импресиван поглед на Стари град и море. У његовој непосредној близини никле су стамбене зграде, тако да је неконтролисаном урбанизацијом контактзоне комплекс изгубио своју првобитну идиличну позицију. Историјски извори ћуте о настанку манастира. Народно предање каже само да је „врло стар“. Први податак о Подострогу налазимо 1630. године, када је обновљен живопис Мале цркве Успења Богородице. По позноготичким архитектонским елементима ове цркве, њено оснивање може се помјерити у 15. вијек, у период Црнојевића. Податак да је фреске Мале цркве обновио Висарион, из Цетињског манастира Црнојевића, упућује на то да су се црногорски митрополити бринули о Подострогу, слиједећи традицију његових оснивача. То се наставља и успостављањем династије Петровића. У Подострогу је боравио и умро владика Данило Петровић, 1735. године. Његове кости пренио је на Цетиње књаз Данило 1856. године. Владика Сава 1747. године подиже другу, Велику цркву у кругу манастира, посвећену такође Успењу Богородице, тј. Великој госпођи. У другој половини 18. вијека, Млечићи су у два наврата покушавали да освоје манастир. У њему су главари оближњих племена – Маина, Брајића и Побора одржавали народне зборове, гдје су се договарали о борби против Венеције. Падом Млетачке Републике Подострог остаје и даље под јурисдикцијом црногорских митрополита. Познато је да је француски генерал Мармон тражио од Петра Првог да му дозволи да у манастир смјести гарнизон, на што владика није пристао. Петар Други Петровић Његош је радо боравио зими у Подострогу, гдје је написао Свободијаду и дио Горског вијенца. У процесу разграничавања Црне Горе и Аустрије, посебно су биле важне стратегијске тачке манастира Стањевића и Подострога. Његош је, послије дужег дипломатског одуговлачења, био приморан да прода Подострог Аустрији за 17.000 фиорина, 1838. године. Једанаест година

Комплекс манастира Подострог, изглед с југозапада

Богородица Оранта, олтарски простор Мале цркве, 1630.

Вјекови црногорске историје

Културно-историјско и духовно насљеђе сачувано у православним манастирима Црне Горе обухвата скоро девет вјекова њене историје и просторно покрива све области, од Приморја до крајњег сјевера. У архитектури, сликарству, примијењеној умјетности, преписивачкој и штампарској дјелатности која се у њима одвијала, остварени су значајни домети који на достојан начин стављају Црну Гору у културни контекст Југоисточне Европе. У књизи „Православни манастири у Црној Гори“ сабране су најважније информације о 50 православних манастира, које ћемо, највећим дијелом, представити јавности Црне Горе. Слиједе текстови о неким од најзначајнијих манастирских здања.

прилог претпосавци о ранијем датовању Подострога. ...Други манастирски храм, из доба владике Саве Петровића, сасвим је другог карактера. То је монументално здање, лоцирано на заравни са источне стране манастира. Има једнобродну основу са пространом апсидом и осмостраном куполом, која директно излази из кровне масе, без постоља. Градиво је двобојни тесани камен свијетлосиви и ружичасти, сложен у наизмјеничне хоризонталне редове. Црква има богат пластични украс на западној фасади. Оквир врата је декорисан плитким рељефом са мотивом биљне вреже. На средини надвратника је црногорски грб двоглавог орла који у канџама држи змију. У угловима су исклесани симболи јеванђелиста. Идентични скулпторални украс имају и врата на јужном зиду. На средини западне фасаде налази се велика ажурирана розета, састављена од стубића, са флоралном орнаментиком по ободу. Унутрашњост цркве је разуђена пиластрима на травеје. Западни травеј има крстасти свод, а изнад средишњег се уздиже купола. Рјешење осмостране куполе у екстеријеру, са плитким лезенама на сваком пољу, као и употреба двобојног градива, указује да је далеки узор градитељима била средњовјековна црква Св. Марије Колеђате у Котору. Димензије Св. Госпође су: дужина 19, а ширина 6 метара. У новије вријеме комплетна унутрашњост цркве је живописана. Манастир Подострог је имао специфичну судбину. Од времена Бокељског устанка, када је запаљен и опустошен, практично више није био активан. Породица Тановић га је дуго година користила за становање. Управо у покушају његове санације затекао га је катастрофални земљотрес 1979. године, који га је драстично оштетио. Осамдесетих година 20. вијека манастир је комплетно саниран и поново је заживио као духовни центар.  Из књиге „Православни манастири у Црној Гори“, аутора Татјане Пејовић и Александра Чиликова