Dnevni list Pobjeda 26.03.2022. by Pobjeda

NE! RATU U UKRAJINI

НІ! ВІЙНІ В УКРАЇНІ

Države Zapadnog Balkana dobile mjesto u Strateškom kompasu EU koji pruža akcioni plan za jačanje sigurnosne i odbrambene politike EU

НЕТ! ВОЙНЕ В УКРАИНЕ

NO! TO THE WAR IN UKRAINE

Vlada odlazećeg premijera nastavila praksu zapošljavanja svojih kadrova u državnoj upravi

Umjesto da uvedu sankcije Rusiji, Krivokapić i Spajić zapošljavaju svoje kadrove Izvor Pobjede je objasnio da će zbog podjele resora morati da se radi nova sistematizacija, a da bi svi imenovani državni namještenici imali pravo na zarade još 12 mjeseci pa bi to državu koštalo puno novca

Region nestabilan zbog sve većih stranih uplitanja Države Zapadnog Balkana dobile su mjesto u Strateškom kompasu Evropske unije, dokumentu koji je potvrđen na samitu lidera EU, održanom u četvrtak i petak. Kompasom se Evropskoj uniji pruža ambiciozan akcioni plan za jačanje sigurnosne i odbrambene politike zajednice do 2030. U dokumentu se konstatuje da je invazijom Rusije na Ukrajinu ponovo doveden rat u Evropi čime je dovedena u pitanje sposobnost Unije da sprovodi svoju viziju i brani interese. - U nesigurnom svijetu, punom prijetnji i geopolitičkih okolnosti koje se brzo mijenjaju, Strateški kompas usmjerava i poboljšava naše djelovanje kako bi EU bio snažniji i sposobniji pružatelj sigurnosti. U tu su svrhu u njemu utvrđeni jasni ciljevi u području sigurnosti i odbrane EU, sredstva za njihovo postizanje i konkretni rokovi za mjerenje napretka – ističe se u dokumentu.

STR. 2.

STR. 3.

Predstavljena knjiga ,,Moj Bog – pitajte popa“ Dragana Veselinova u izdanju Pobjede I.MANDIĆ

Ministar Jakov Milatović najavio 1.000 eura za novorođenčad u opštinama sa negativnim priraštajem iz 2020. godine, po 500 eura u ostalim

Iskrena briga za demografiju ili populizam STR. 7.

Crkva živi komforno i u demokratijama i u diktaturama

Ministar ekologije, prostornog planiranja i urbanizma sam odlučuje da zaustavi, pa da nastavi, izradu plana generalne regulacije

Mitrovićev ,,piši-briši“ za sada košta 400 hiljada eura

STR. 6. i 7.

STR. 4. i 5.

Vujačiću 20 godina zatvora, Popović oslobođen

D. MALIDŽAN

Izrečena presuda optuženima za ubistva Veselina Kalezića i Mila Ilića

STR. 9.

Politika

Subota, 26. mart 2022.

Vlada odlazećeg premijera nastavila praksu zapošljavanja svojih kadrova u državnoj upravi

Umjesto da uvedu sankcije Rusiji, Krivokapić i Spajić zapošljavaju svoje kadrove

PODGORICA - Vlada premijera Zdravka Krivokapića u tehničkom mandatu, umjesto da sprovodi svoje međunarodne obaveze o usklađivanju spoljne politike sa EU i uvede sankcije Ruskoj Federaciji, planirala je ili već sprovela niz namještenja u državnoj upravi.

Više izvora Pobjede saopštilo je da se u najvećoj mjeri namještenja pripremaju u Ministarstvu finansija i socijalnog straranja. – Žuri se jer je izvjesno da mandatar Dritan Abazović planira podjelu tog ministarstva na dva: na resor finansija i socijalnog staranja, pa bi kadrovi koji budu postavljeni imali pravo na 12 mjeseci primanja plate na osnovu Zakona o zaradama javnih funkcionera – rekao je izvor Pobjede koji je bio u vrhu Krivokapićevog aparata. Isti izvor je objasnio da će zbog podjele resora morati da se radi nova sistematizacija, a da bi svi imenovani državni namještenici imali pravo na zarade još 12 mjeseci pa bi to drža-

Izvor Pobjede je objasnio da će zbog podjele resora morati da se radi nova sistematizacija, a da bi svi imenovani državni namještenici imali pravo na zarade još 12 mjeseci pa bi to državu koštalo puno novca

NASTAVAK PARTIJSKOG ZAPOŠLJAVANJA: Jakov Milatović, Zdravko Krivokapić i Milojko Spajić

vu koštalo ogromnog novca. Iz EU i SAD je odlazeća Vlada upozorena da mora uskladiti svoju politiku sa EU, nakon

što je premijer Krivokapić opstrukcijom prekinuo sjednicu Vlade koja je trebala da donese tu odluku. Međutim zbog lokal-

nih izbora u Beranama Vlada se oglušila o ta upozorenja pa u četvrtak nije ni održana sjednica. Ministarstvo finansija i so-

Demokratski front reagovao na intervju direktora Agencije za nacionalnu bezbjednost u emisiji „Načisto“

cijalnog staranja raspisalo je sredinom februara konkurs za 14 pomoćnika ministra koji su direktori direktorata. Javni konkurs za potrebe ovog resora Uprava za kadrove objavila je 11. februara i otvoren je do 3. marta. To su pomoćnička mjesta za poreski i carinski sistem, evropske integracije i međunarodnu saradnju, centralnu harmonizaciju, investiciono razvojne projekte, finansijski sistem i finansijske tehnologije, budžetsku inspekciju, državni budžet, obračun, kontrolu i politiku zarada, lokalnu samoupravu i privredna društva u većinskom državnom vlasništvu, državni trezor, upravljačku strukturu, finansiranje i ugovaranje sredstava EU pomoći, penzijsko i invalidsko osiguranje i boračku zaštitu i isporuku rezultata. Takođe, Uprava za kadrove je za potrebe Ministarstva raspi-

Iz EU i SAD je odlazeća Vlada upozorena da mora uskladiti svoju politiku sa EU, nakon što je premijer Krivokapić opstrukcijom prekinuo sjednicu Vlade koja je trebala da donese tu odluku sala javni konkurs za izbor direktora Uprave prihoda i carina koji je otvoren do 28. marta. U konkursu je navedeno da se direktor imenuje na period od pet godina. Tu poziciju pokriva Milena Petričević koju je Vlada izabrala za vršioca dužnosti direktora UPC krajem oktobra prošle godine, dok je odlučeno da se dotadašnjem vršiocu dužnosti Aleksandru Damjanoviću ne produži mandat. Koga god da izabere nova vlada, jasno je da će tu funkciju morati da pokriva kadar blizak novom ministru finansija. Vlada odlazećeg premijera Zdravka Krivokapića je na prijedlog Spajića spojila tri uprave - poresku, carina i igara na sreću. Vlada je u julu prošle godine usvojila Pravilnik o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji Ministarstva finansija kojim je broj direktorata povećan na 21, a Ministarstvo je u septembru prošle godine raspisalo javni poziv za 20 vršilaca dužnosti generalnih direktora direktorata, odnosno pomoćnike ministra. Nenad ZEČEVIĆ

Ministar vanjskih poslova na konferenciji o budućnosti Evrope

Radulović: Pravi DF: Javno posrnuće Vukšića trenutak da EU potvrdi posvećenost pokazatelj da je sezona politici proširenja

izdaje u punom jeku

Milan Knežević i Andrija Mandić

PODGORICA – Demokratski front reagovao je na intervju direktora Agencije za nacionalnu bezbjednost Dejana Vukšića u emisiji „Načisto“ ocijenivši da je njegovo javno posrnuće najbolji pokazatelj da je sezona izdaje u punom jeku i da se nekadašnji nosilac njihove liste „Za budućnost Kotora“ kandidovao za „batlera Dritana Abazovića u manjinskoj vladi za prevaru

većinske volje građana“. On je u intervjuu, između ostalog, govorio o navodima DF-a da se na njihovoj listi našao pod pritiskom Crkve, a komentarisao je i optužbe da je pratio njihove funkcionere i ustoličenje mitropolita SPC Joanikija. U DF-u smatraju da se Vukšić svjestan činjenice da „broji sitno na funkciji ANB-a“ pokušao dodvoriti zapadnim ambasadama ne bi li izvršile pritisak na Abazovića da ga zadrži na mje-

stu prvog čovjeka Agencije. - Zato je direktor ANB-a bezuspješno pokušavao oprati svoju crkveno-rusku biografiju i činjenicu da je u Manastiru Lastva u Grblju određen za nosioca naše liste, i to poslije deset sati rasprave i bez znanja lidera DF-a, koji su ga prvi put vidjeli pred televizijsko sučeljavanje nosilaca liste za Kotor – naveli su. Istakli su i da će vrijeme pokazati ko je u izvještajima sveštenike i monahe SPC označavao kao antidržavne elemente u vezi sa dešavanjima oko ustoličenja Joanikija. Jedva čekaju i „skidanje oznake tajnosti sa dokumenata o ulozi službenika ANB-a na izborima u Nikšiću i konstantnog praćenja i prisluškivanja Andrije Mandića i Milana Kneževića kao navodnih nosilaca ekstremističke ideologije“. - Iste one ideologije koja je omogućila Dejanu Vukšiću da volšebno postane direktor ANB-a. Očekujemo i da neki novi menadžment skine sve

oznake tajnosti sa slučaja poznatog kao „državni udar“, kako bi se čitava Crna Gora još jednom uvjerila o kakvim zloupotrebama i monstruoznosti se radilo, a sve sa ciljem ustavne zabrane DF-a – saopštili su. Očekuju i da se sazna ko je kao advokat, zastupajući Ruse, zaradio milione kroz prodaju nekretnina, da li je neko vođama kavačkog klana odavao tajne informacije koje su im poslužile da uz logistiku djelova bezbjednosnog sistema napuste Crnu Goru i izbjegnu krivičnopravno gonjenje. - A o švercu cigareta i narkotika vjerujemo da će novi glavni specijalni tužilac utvrditi ulogu ANB-a i njeno (ne)činjenje u pretvaranju Crne Gore u mini-Kolumbiju. Mnogo je pitanja na koja će Dejan Vukšić jednom morati da odgovori kad bude smijenjen sa funkcije direktora ANB-a, osim ako u međuvremenu ne zatraži politički azil u Blizikućama – zaključili su iz DF-a. Ž. Z.

PODGORICA - Pravi je trenutak da Evropska unija potvrdi svoju posvećenost politici proširenja, kazao je ministar vanjskih poslova Đorđe Radulović dodajući da Crna Gora stoji rame uz rame sa svojim evropskim partnerima. Radulović je, kako je saopšteno iz Ministarstva vanjskih poslova, učestvovao na Konferenciji o budućnosti Evrope - Jedinstvom i snagom zajedno u odbrani demokratije i slobode. - Danas svjedočimo najtamnijem periodu u poslijeratnoj istoriji evropskog kontinenta. Svjesni te činjenice, dužni smo da pokažemo naše jedinstvo, snagu i volju u odbrani vrijednosti demokratije i slobode - kazao je Radulović tokom onlajn obraćanja. Radulović je naglasio da budućnost EU ujedno označava i budućnost Crne Gore, koja je, kako je rekao, najnapredniji kandidat za članstvo u Uniji i dosljedno prati njenu zajedničku spoljnu i bezbjednosnu politiku. To znači da i u teškim vremenima, poput ovog, koje će zasigurno odrediti našu generaciju, ona stoji rame uz rame sa svojim evropskim partnerima, rekao je on. Radulović je kazao da tokom po-

Đorđe Radulović

sljednjih 30 godina ,,svjedočili smo brojnim sličnim trenucima koji su definisali budućnost prethodnim generacijama“. - Zato nema sigurne, stabilne i prosperitetne budućnosti za Crnu Goru, bez naše zajedničke evropske budućnosti - kazao je Radulović. Govoreći o ratu u Ukrajini, on je reko da Crna Gora čvrsto podržava suvernitet, nezavisnost i teritorijalni integritet Ukrajine u okviru njenih međunarodno priznatih granica. On je naveo i da se, osuđujući napad na tu državu, Crna Gora pridružila sankcijama protiv Ruske Federacije. R. P.

Politika

Subota, 26. mart 2022.

Reakcije na preletače u kotorskom parlamentu

Milica Ljutić

Dejan Ognjanović

Mladen Donković

DPS: Ognjanović, Ljutić i Donković isključeni iz stranke KOTOR - Dejan Ognjanović, Milica Ljutić i Mladen Donković isključeni su iz Demokratske partije socijalista – saopšteno je juče iz Opštinskog odbora DPS-a Kotor. Oni su, kako je navedeno u saopštenju, isključeni na preksinoć održanoj sjednici Opštinskog odbora DPS-a Kotor. - Ova odluka uslijedila je nakon prekjučerašnjeg istupa ova tri odbornika koji su svojim prisustvom na sjednici lokalnog parlamenta i glasanjem djelovali mimo stava DPS-a sa čije liste su izabrani. Time su prekršili odredbe Statuta stranke, na osnovu čega je Opštinski odbor donio odluku o njihovom isključenju iz partije. Iako su preletači Ognjanović i Ljutić u medijima ranije naveli da su napustili partiju, to do preksinoć nije bilo tačno, već je tek ovom odlukom prestalo njihovo članstvo – ističe se u saopštenju DPS Kotor. Oni su dodali da od troje odbornika koji su zloupotrijebili podršku i povjerenje stranke, stranačkih kolega i njihovih birača očekuju da vrate mandate Demokratskoj partiji socijalista, jer, kako su naveli, u suprotnom će svjesno oteti više od 1.200 glasova koji su građani dali listi DPS-a. - Oslobođen od izdajica i lažnih prijatelja, kotorski DPS kao najjača partija u gradu nastavlja istim putem, bez trulih kompromisa i sa još većom energijom za realizaciju svojih programskih načela potpuno jasno i otvoreno predstavljenih građanima. Na nadležne tužilačke instance, Specijalno državno tužilaštvo, još jednom apelujemo da istraže ovaj brutalni primjer političke korupcije i procesuiraju sve aktere neprihvatljivog poduhvata zloupotrebe funkcije odbornika osmišljene u bezbjednosnim brlozima odlazeće garniture – zaključuje se u saopštenju DPS Kotor. Iz kotorskog Odbora Demokratske partije socijalista ističu da se Demokrate predstavljaju kao navodni braniči narodne volje, a u zapravo su ozbiljne političke neznalice koje, kako su istakli, samo mahinacijama mogu opstajati na vlasti, a političku korupciju koju su sami sproveli i

kupovinu odbornika DPS-a nazivaju poštenim činom. - Mora se priznati da su naši „odbjezi“ kao stvoreni za Demokratsku Crnu Goru. Takvi karakteri su se, očigledno, posredstvom bezbjednosnih službi, i našli u DPS-u, jer DPS je u svojim redovima imao i imaće iskrene, odane i poštene ljude, koji danas slave što su se oslobodili foteljoljubaca i podanika novcu, kao jedinom svome bogu, zaključili su u DPS-u. Iz Socijalističke narodne partije poručili su da je postalo jasno da se u Kotoru dogodila politička korupcija, kako su kazali, u režiji Demokrata, tih moralnih čistunaca koji ovih dana na sva usta pričaju o izdaji i prekrajanju izborne volje na državnom nivou. - Nadali smo se da kolege iz Demokrata neće pribjeći istom načinu rješavanja nezgodnih političkih situacija kojima se godinama služio DPS, te da nećemo svjedočiti još jednom primjeru političke trgovine koja će, sasvim izvjesno, još više pogoršati stanje u Kotoru, ali desilo se suprotno – kazali su oni. Kada se zatresu fotelje, kako su istakli, situacija se mijenja i Demokrate se ne libe da naprave dil čak i sa svojim „arhineprijateljima“ DPS-ovcima. - S obzirom na to da su pogazili sve principe za koje su se zalagali, ako su ih uopšte i imali, pozivamo Demokrate da sada spuste glas, okončaju organizovanje propalih protesta i prestanu da bilo koga prozivaju za izdaju, prodaju, trgovinu, korupciju i prekrajanje izborne volje jer na to nemaju nikakvo pravo – zaključili su u saopštenju. Demokrate su reagovale na saopštenje SNP-a tvrdnjom da baš oni čuvaju izbornu volju građana Kotora, a da je partija Vladimira Jokovića prodaje na državnom nivou. - Tvrdnju da se radi o bilo kakvoj političkoj korupciji i prevari opovrgava dato obećanje aktuelnog predsjednika Opštine Kotor, gospodina Jokića, da će ukoliko se utvrdi bilo kakva finansijska korist od toga što su opozicioni odbornici dali podršku odblokiranju lokalnog parlamenta, napustiti Crnu Goru i prestati da se bavi politikom, napominju Demokrate. Z. D.

Države Zapadnog Balkana dobile mjesto u Strateškom kompasu EU koji pruža akcioni plan za jačanje sigurnosne i odbrambene politike EU

Region nestabilan zbog sve većih stranih uplitanja PODGORICA – Države Zapadnog Balkana dobile su mjesto u Strateškom kompasu Evropske unije, dokumentu koji je potvrđen na samitu lidera EU, održanom u četvrtak i petak. Kompasom se Evropskoj uniji pruža ambiciozan akcioni plan za jačanje sigurnosne i odbrambene politike zajednice do 2030. U dokumentu se konstatuje da je invazijom Rusije na Ukrajinu ponovo doveden rat u Evropi čime je dovedena u pitanje sposobnost Unije da sprovodi svoju viziju i brani interese. - U nesigurnom svijetu, punom prijetnji i geopolitičkih okolnosti koje se brzo mijenjaju, Strateški kompas usmjerava i poboljšava naše djelovanje kako bi EU bio snažniji i sposobniji pružatelj sigurnosti. U tu su svrhu u njemu utvrđeni jasni ciljevi u području sigurnosti i obrane EU, sredstva za njihovo postizanje i konkretni rokovi za mjerenje napretka – ističe se u dokumentu. Omogući će, kako se navodi, zajedničku procjenu strateškog okruženja EU, prijetnji i izazova sa kojima se suočava i njihovih posljedica, veću usklađenost, zajednički osjećaj svrhe za djelovanje u području sigurnosti i odbrane. - Kompas utvrđuje nova djelovanja i sredstva koja nam omogućavaju brže i odlučnije djelovanje u slučaju krize, osiguravanje naših interesa i zaštitu naših građana jačanjem sposobnosti EU-a za predviđanje i ublažavanje prijetnji, podsticanje ulaganja i inovacija radi zajedničkog razvoja potrebnih sposobnosti i tehnologija, produbljivanje sa-

radnje s partnerima, posebno s UN i NATO, kako bi se postigli zajednički ciljevi – naglašava se u dokumentu. Naglašava se da je EU suočena sa opasnom kombinacijom oružane agresije, nezakonitih pripojenja, nestabilnih država, revizionističkih sila i autoritarnih režima koji tvore plodno tlo za brojne prijetnje evropskoj sigurnosti. - Od terorizma, nasilnog ekstremizma i organizovanog kriminala do hibridnih sukoba i kibernapada, instrumentalizacije nezakonitih migracija, širenja oružja i postupnog slabljenja strukture za nadzor naoružanja – navedeno je uz ocjenu da finansijska nestabilnost i ekstremne društvene razlike mogu dodatno pogoršati takvu dinamiku i imati sve veći uticaj na sigurnost. U dijelu dokumenta u kojem se

opisuje strateško okruženje Unije naglašeno je da sigurnost i stabilnost na Zapadnom Balkanu još uvijek nijesu zagarantovane. - A jedan od razloga za to sve su veća strana uplitanja, uključujući kampanje manipulisanja informacijama, te moguće prelivanje trenutno pogoršane evropske sigurnosne situacije – navedeno je. Zbog toga, dodaje se, posebno je važno podržati suverenitet, jedinstvo i teritorijalnu cjelovitost Bosne i Hercegovine na temelju načela jednakosti i nediskriminacije svih građana i konstitutivnih naroda sadržanih u Ustavu te zemlje, kao i proces reformi na njenom putu prema Evropi. Ističe se i da je neophodno nastaviti dijalog Prištine i Beograda pod vođstvom EU i ostvarivati vidljiv napredak u području vladavine prava i reformi koje se

temelje na evropskim vrijednostima, pravilima i standardima. - S evropskom perspektivom kao strateškim izborom koji je ključan za sve partnere koji teže članstvu u EU – pojašnjeno je. Zapadni Balkan pominje se i u dijelu o „prilagođenim bilateralnim partnerstvima“ koja će EU graditi na temelju zajedničkih vrijednosti i interesa. Naglašeno je da će EU i dalje predano raditi na poboljšanju otpornosti društava i demokratskih procesa, političkih institucija i ključne infrastrukture u regionu. - Kao i jačanju sajber bezbjednosti, suzbijanju dezinformacija i podupiranju napora u borbi protiv terorizma u regiji. Kako bi se pomoglo u izgradnji civilnih i vojnih kapaciteta i otpornosti u regiji veoma je važno blisko sarađivati sa UN, NATO i OESS-om – navedeno je. Ž. ZVICER

Predsjednik SDP-a poručio na sastanku Opštinskog odbora Socijaldemokratske partije u Plavu

Konjević: Crna Gora nema vremena da ulazi u eksperimente slične Krivokapićevoj vladi PODGORICA - Crna Gora je u prethodnih godinu i po dana značajno nazadovala, i na unutrašnjem planu kroz dalju degradaciju institucija, i na međunarodnom planu gubljenjem kredibiliteta pouzdanog partnera i potpunom blokadom EU procesa, rekao je predsjednik SDP-a Raško Konjević na sastanku Opštinskog odbora Socijaldemokratske partije u Plavu. Predsjednik SDP-a je naveo da Crna Gora više nema vremena niti potrebe da ulazi u bilo kakve eksperimente slične vladi Zdravka Krivokapića. - To bi bilo neoprostivo gubljenje vremena i značilo bi dalje urušavanja pozicije Crne Gore u jednom veoma delikatnom i osjetljivom trenutku kada bezbjednost, nažalost, ponovo postaje ključno pitanje na globalnom i evropskom nivou, pa posljedično tome, i posebno, i u regionu Zapadnog Balkana - kazao je Konjević. R. P.

Raško Konjević

Ekonomija

Subota, 26. mart 2022.

Odloženo ročište po tužbi bivše savjetnice direktora protiv Aerodroma

Biljana Knežević sumnja u pristrasnost sutkinje

FOTO: DAN

Tužilja traži izuzeće sutkinje Ane Bečanović jer smatra da dozvoljava neopravdano odugovlačenje spora i selektivno se odnosi prema dokazima

Biljana Knežević

PODGORICA - Bivša savjetnica direktora Aerodroma Biljana Knežević je u sporu oko poništenja odluke o imenovanju Petra Radulovića za zamjenika direktora, koji je pokrenula protiv Aerodroma, tražila izuzeće sutkinje Osnovnog suda Ane Bečanović zbog sumnji u njenu pristrasnost. Postupak će biti nastavljen kad predsjednica suda Željka Jovović odluči o tom zahtjevu. Na jučerašnjem ročištu nije bilo zastupnice Aerodroma Ivane Jončić koja je odlaganje, zbog porodičnih obaveza, tražila par dana prije, što je sutkinja Bečanović odobrila i odložila za 18. april. Zbog toga je, između ostalog, Knežević i tražila njeno izuzeće ocjenjujući njenu odluku neopravdanom, a zahtjev usmjerenim na odugovlačenje. Stava je da je Jončić mogao mijenjati neko od kolega iz njene kancelarije, kao što je

Najava državnog sekretara MKI-a

ona dva dana ranije mijenjala kolegu u drugom postupku Aerodroma. Obrazlažući zahtjev za izuzeće, Knežević je dodala da je riječ o radnom sporu, koji bi trebalo da je hitan, te da se od starta neopravdano odugovlačilo, počevši od vremena koje je prošlo od podnošenja tužbe prošlog juna do zakazivanja krajem januara. Zamjera sutkinji što je Aerodromima više puta davala rokove za dostavljanje dokumentacije iz personalnog dosijea Radulovića i odbijala da u zapisnik uđu njeni navodi kojima bi pobila navode Jončić koji su unijeti. Ukazuje da tokom ročišta nije bilo pomena o, kako je navela, glavnom dokazu da Radulović nema dovoljno iskustva za ovu poziciju, odnosno potvrdi Uprave prihoda i carina (UPIC) da nije bio prijavljen u kompaniji čiju je potvrdu o iskustvu dostavio uz prijavu za posao. Sutkinja Bečanović je na prošlom ročištu naložila Aerodromima da dostave kopiju lične karte i diplome Radulovića sa magistarskih studija Ekonomskog fakulteta, nakon što je Knežević ukazala da dokumentacija, uprkos navodima Aerodroma, nije kompletna. Dodatno je sud trebalo od Zavoda za zapošljavanje da traži potvrdu da li je Radulović od marta 2014. do januara 2018, bio na evidenciji nezaposlenih ili volontera, imajući u vidu da u UPIC-u nije bio prijavljen. U posljednjem podnesku Knežević je ukazala da se iz dokumentacije koju su Aerodromi dostavili vidi da je Radulović uz prijavu za posao dostavio potvrdu da je bio zamjenik generalnog direktora kompanije Wir-metaloprerada. Tvrdi da nedostaje dokaz o crnogorskom državljanstvu, iako je u prijavi navedeno da je podnijet, lična karta nije ovjerena, a prijava na oglas nije potpisana. Knežević je ocijenila da prijava Radulovića u tom slučaju nije ni trebalo da bude uzeta u obzir, imajući u vidu da je u oglasu navedeno da se nepotpuna dokumentacija neće razmatrati. - U nepotpunoj dokumentaciji uočila sam papir koji nijesam uočila na dan vršenja uvida, a to je obrazac prijave za radno mjesto. Ovakav dokument meni nikada nije dat na popunjavanje, a prijavila sam se na isti oglas. U njemu se navodi da ,,poslodavac zadržava pravo da provjeri istinitost datih podataka“. Da je poslodavac provjerio istinitost podataka, do ovog suđenja ne bi ni došlo – navodi Knežević. U tužbi navodi da Radulović, sin poslanika PZPa Branka Radulovića nije zadovoljavao uslove oglasa te da nema traženo radno iskustvo za zamjenika direktora. Iz Aerodroma, s druge strane, navode da posjeduju dokumentaciju koja potvrđuje da Radulović ima iskustvo traženo konkursom te da ispunjava sve ostale uslove. Nakon što ih je Knežević tužila, protiv nje su iz ove kompanije podnijeli krivičnu prijavu zbog kredita i pokrenuli tri disciplinska postupka. M. Lk.

Ministar ekologije, prostornog planiranja i urbanizm pa da nastavi, izradu plana generalne regulacije

Mitrovićev ,,piši-b sada košta 400 h Tek nakon što je tim za izradu planskog dokumenta presavio tabak, Mitrović se sjetio da od Vlade traži odobrenje za nastavak izrade PGR-a. Kada su mu odgovorili da ih se to ne tiče, jer ih nije pitao ni kada je prekidao, sam donosi odluku da isplati honorare i nastavi izradu dokumenta PODGORICA - Nakon što je ministar Ratko Mitrović, čim je preuzeo Ministarstvo ekologije, prostornog planiranja i urbanizma, zaustavio izradu plana generalne regulacije bez obrazloženja, isto tako ga je nakon godinu nastavio. I to objavom na sajtu, iako tome treba da prethodi odluka Vlade. Razlog je, između ostalih, to što je stručni tim za izradu tog dokumenta tužio Ministarstvo Osnovnom sudu u Podgorici. Tužba je pokrenuta zbog jednostranog raskida ugovora sa njima čime je prestao angažman članova.

kumenta potrebno nastaviti, u skladu sa aktuelnom legislativom“. Rukovoditeljka izrade plana generalne regulacije Ksenija Vukmanović potvrdila je Pobjedi da je Mitrović zaustavio sudski proces. - Platio nam je nadoknadu da zaustavi sudsku proceduru, tako

TUŽBA

Mitrović prekida sudski proces tako što nastavlja izradu plana generalne regulacije (PGR) i uplaćuje stručnom timu 400.000 eura ugovorene nadoknade. Mitrović je procijenio, kako stoji na sajtu, ,,da je izradu SAD OVAKO, SJUTRA ONAKO: ovog planskog do- Odluke ministra Mitrovića

Poslanica SDP-a uputila inicijativu potpredsjedniku Skupštine

Od utorka Vuksanović-Stanković traži da blagi pad cijena goriva Bulajić zakaže sjednicu parlamenta PODGORICA - Od utorka se može očekivati blago pojeftinjenje goriva, najavio je državni sekretar u Ministarstvu kapitalnih investicija Marko Perunović. Tu najavu temelji na jučerašnjem padu cijena barela na 117 dolara. - Sukob u Ukrajini i sankcije Rusiji nijesu jedini uzroci rasta cijena goriva. U ovakvim vremenima postoji jako puno špekulacija, neko zarađuje ogromne novce - saopštio je Perunović RTCG i istakao da je jedini i pravi način da padne cijena goriva usvajanje izmjena Zakona o akcizama, koji predviđa smanjenje te dažbine. S. P.

PODGORICA - Poslanica SDP-a Draginja Vuksanović-Stanković uputila je inicijativu potpredsjedniku Skupštine Strahinji Bulajiću da zakaže sjednicu na kojoj bi se raspravljalo o izmjenama i dopunama Zakona o akcizama.

Draginja Vuksanović-Stanković

Strahinja Bulajić

- Podsjećam da je Odbor za ekonomiju na sjednici od 18. marta donio zaključak kojim Vas poziva da do kraja marta zakažete sjednicu Skupštine na kojoj bi se raspravljalo o izmjenama i dopunama Zakona o akcizama koje je podnijela SDP, kasnije i Vlada navodi se u inicijativi.

Vuksanović-Stanković je kazala da niz zakona koji su u skupštinskoj proceduri ne mogu biti razmatrani, usljed činjenice da Skupština ne ostvaruje svoju ustavnu funkciju, usljed čega trpe grđani. - Pred Skupštinom stoji i obaveza da u bezbjednosno veoma delikatnom trenutku ne dozvoli da odlazeća vlada, suprotno volji građana i čvrstom proevropskom i proNATO opredjeljenju, suprotstavlja Crnu Goru našim EU i NATO partnerima i 140 članica Ujedinjenih nacija rekla je Vuksanović-Stanković. S. P.

Ratko Mitrović

da postupak nije ni krenuo. Ministar je povukao obavještenje o raskidu i najavio da će čak i da nastavi sa nama. Čeka se da se vidi šta će dalje biti. Isplatio je to što nam je dužan. Ministarstvo je na sajtu pozvalo građane da ponovo dostavljaju incijative i zahtjeve – rekla je Vukmanović i dodala da je uslov za nastavak izrade tog dokumenta odluka Vlade da se donese aneks ugovora sa kojim njihov tim treba da se usaglasi. Podsjećamo da je bivša vlada donijela odluku o izradi plana generalne regulacije, imenovala rukovodioca izrade plana i radni tim i odredila troškove izrade i rokove. Nakon dolaska na funkciju krajem decembra 2020. ministar Mitrović bez najave poslao je dopis u koji je Pobjeda ima-

PODGORICA – Nakon što je sudija Privrednog suda Ivan Kovačević odbio prijedlog zastupnika Vektra Boke da ponovo odloži ročište oko uvođenje stečaja, iz ove kompanije tražili su i njegovo izuzeće. Zbog toga će ovaj postupak ponovo biti u prekidu, dok predsjednik suda Blažo Jovanić ne odluči i o ovom zahtjevu za izuzeće. Jovanić je prethodno usvojio prijedlog Vektre i izuzeo sudiju Dragana Vučevića koji je prije više od godinu pokrenuo predstečajni postupak na zahtjev Uprave prihoda i carina (UPIC) zbog nepoštovanja plana reorganizacije i duga koji je uveliko premašio milion. Kovačeviću je ovaj predmet dopao nakon izuzeća njegovog kolege, a do sada

Ekonomija

Subota, 26. mart 2022.

ma sam odlučuje da zaustavi,

briši“ za hiljada eura

la uvid rukovodiocu izrade o jednostranom raskidu ugovora koji je sačinio sekretar Ministarstva Radovan Bojović. Odgovarajući na pitanja poslanika krajem marta 2021. Mitrović je potvrdio stopiranje PGR-a i objasnio da će se raditi potpuno novi zakon o planiranju i izgradnji, kao jedan od šest prioritetnih sistemskih zakona koje je urgentno trebalo mijenjati.

Dogovori

Nakon toga, dogovoreno je da se planerskom timu isplati dio naknade za prvu fazu izrade PGR-a, ali uprkos javnom obećanju i prezentacijama materijala koje je tim uradio, kao i angažovanju inostrane evaluacione komisije koja je ove materijale pregledala i ocijenila, Mitrović od maja prošle godine ignoriše zahtjeve planerskog tima da im se isplati dio naknade. Nakon niza neuslišenih mejlova, oni se obraćaju Centru za alterna-

tivno rješavanje sporova, ali da postupak medijacije nije mogao biti sproveden pošto se na ročištima nije pojavio niko iz Ministarstva. Planerski tim u januaru 2022. podnosi tužbu i tek nakon toga Mitrović na jednoj od sjednica Komisije za ekonomsku politiku i finansijski sistem u februaru ove godine traži od odlazeće vlade da ga ovlasti da postigne vansudsko poravnanje sa planerskim timom u iznosu 400.000 eura. Vlada to ne odobrava, uz obrazloženje da je nije ni konsultovao kada je planerima poslao dopis o jednostranom raskidu ugovora. Potom se 10. marta na sajtu Ministarstva pojavljuje obavještenje o nastavku izrade PGRa u kojem pored ostalog stoji: ,,Ministarstvo ekologije, prostornog planiranja i urbanizma je, nakon sagledavanja svih okolnosti vezanih za izradu plana generalne regulacije Crne Gore, procijenilo da je izradu ovog planskog dokumenta potrebno nastaviti, u skladu sa aktuelnom legislativom“. Osim tužbe na to ga je navelo, kako saznaje Pobjeda, i to što su se pojavili problemi vezani za važeću plansku dokumentaciju, kojoj ističe rok u drugoj polovini godine. Ministar dolazi u nezgodnu situciju da, pošto prostorni plan nije završen, a PGR bio obustavljen, državu da ostavi bez planske dokumenatcije. Za duže od godinu mandata njegov resor nije izmijenio zakon, što je trebalo po planu rada Vlade napraviti lani u četvrtom kvartalu, prekinuo je izradu prostornog i plana generalne regulacije, a strateška procjena uticaja nije ni počela da se radi. N. K.

Komedija se nastavlja: Ponovo odloženo ročište oko stečaja za Vektra Boku

Sad traže izuzeće sudije Kovačevića je ročište odlagao dva puta, prvi put radi dopune finansijskog izvještaja privremenog stečajnog upravnika Vidaka Boričića, a prošli put da bi se stranke o tome izjasnile. Ipak, dvije nedjelje nijesu bile dovoljne Vektra Boki da se izjasni, zbog čega je juče i traženo odlaganje, koje sudija Kovačević nije dozvolio. Bivši radnici ove kompanije su se nakon više protesta u Herceg Novom, preselili u Podgoricu, pa su prekjuče ispred Privrednog suda apelovali da se hitno uvede stečaj

radi očuvanja stečajne mase i naplate potraživanja. Izrazili su sumnju da vlasnik kompanije Dragan Brković nikada nije ni platio kupoprodajnu cijenu prilikom privatizacije HTP Boka te pitali šta se desilo sa 28 miliona eura kredita za koje je garantovano imovinom Boke, imajući u vidu da za sve ove godine nijedan euro nije uložen. Sa posljednjeg protesta u Herceg Novom poručili su da će, ako ne otvore stečaj, doći pred sud ili nasilno ući u hotel ,,Plaža“ i tamo sačekati stečaj. M. Lk.

PODGORICA - U toku je postupak za raspisivanje tendera za rekonstukciju puta koji će prioritetnu dionicu autoputa spojiti sa Kolašinom, odnosno sa mrežom magistralnih puteva ka sjeveru Crne Gore, rečeno je Pobjedi iz Ministarstva kapitalnih investicija. - Putni pravac Mateševo – Kolašin predstavlja regionalni put R-13, kojim je trenutno moguće odvijanje saobraćaja. Međutim, s obzirom na očekivani obim saobraćaja Uprava za saobraćaj je u kapitalnom budžetu za ovu godinu predvidjela sredstva za njegovu rekonstrukciju – kazali su Pobjedi iz Ministarstva. U kapitalnom budžetu za ovu godinu se navodi da ta rekonstrukcija treba da košta 5,2 miliona eura. Iz Ministarstva objašnjavaju da su prije raspisivanja tendera morali usvojiti plan javnih nabavki, kojim je stvoren osnov za to. Dionica regionalnog puta od Kolašina do Mateševa duga je oko devet kilometra. - Put se rekonstruiše na način da se određena tehnička rješenja unapređuju (povećanje radijusa krivina), saniraju kosine, vrši zamjena asfaltnog zastora na cijeloj dužini, zamjena opreme puta i saobraćajne signalizacije i dr. Put će imati dvije vozne trake, po jedna za svaki smjer – pojasnili su iz MKI. Tvrde da će auto-put moći da se otvori za saobraćaj, iako rekonstrukcija prilaznog puta od Mateševa do Kolašina neće biti završena. - Postojeći put Mateševo - Kolašin može da obezbijedi odvijanje saobraćaja, uz određena ograničenja (manja brzina) – tvrde iz MKI. Iz MKI su prošle godine naveli da rekonstrukcija ovog puta nije bila jedna od prioritetnih aktivnosti u proteklom periodu, budući da je namjenski povezana za eksploataciju auto-puta, pa je samim tim i ostavljena da se realizuje pararelno sa završnim radovima na predmetnoj dionici auto-puta. Iz MKI su ranije ove sedmice Pobjedi saopštili da je na pri-

Tek je u toku priprema za raspisivanje tendera za rekonstrukciju regionalnog puta Mateševo - Kolašin

Turisti će sa auto-ceste silaziti na seoski put

Rekonstrukcija puta od Mateševa do Kolašina koštaće 5,2 miliona eura i sigurno neće biti završena do početka turističke sezone. Postojeći put Mateševo - Kolašin, tvrde iz Ministarstva, može da obezbijedi odvijanje saobraćaja, uz određena ograničenja (manja brzina)

Auto-put otvaraju u maju, dva puta sedmično lete iz Kraljeva Auto-put Bar - Boljare biće otvoren u maju, što će Crnu Goru učiniti bližom turistima iz Srbije, najavio je ministar ekonomije Jakov Milatović na Međunarodnom sajmu turizma u Beogradu. Najavio je i da će Air Montenegro iz Kraljeva, opštine sa 120 hiljada stanovnika, imati dva puta sedmično letove do Tivta u vrijeme sezone.

oritetnoj dionici auto-puta od Smokovca do Mateševa preostalo je da se završi povezivanje elektro-mašinskih instalacija i testiranje sistema kontrole i upravljanja. Izgradnja ove dionice počela je 2015. i rok završetka probijen je tri puta. Ukupna dužina prioritetne dionice je 41,5 km, sa 20 mostova na glavnoj trasi, devet mostova

Put Mateševo-Kolašin

na rampama četiri petlje, dva nadvožnjaka, osam podvožnjaka, 7,2 kilometra betonskih zidova, 16 dvocijevnih tunela, dugih 17,7 kilometara. Cijena proritetne dionice autoputa prema osnovnom ugovoru je bila 809,6 miliona eura. Od kineske Eksim banke pozajmljena su 944 miliona dolara na 20 godina, sa kamatom od dva odsto, uz grejs period od šest godina, a početkom jula prošle urađen je hedžing aranžman sa

evropskim i američkim bankama, kojim je, kako tvrde, smanjena kamatna stopa. Malo je što se sa auto-puta sa četiri trake silazi na cestu sa dvije, već ta cesta nije ni magistralni pravac, već seoski put. I ne zna se do kada će biti seoski put, ali su sve prilike da će takav dočekati ovogodišnju turističku sezonu. Iz Ministarstva ništa nijesu kazali o budućim ,,čepovima“ vozila domaćih i turista na ovom putu. S. P – J. r.

Sjednica Odbora udruženja trgovine PKCG

Lanac snabdijevanja nije ugrožen

PODGORICA - Trgovci kontinuirano i efikasno ispunjavaju svoju misiju snabdijevanja tržišta, saopštili su iz Privredne komore (PKCG) i dodali da lanac snabdijevanja nije ugrožen, iako inflatorna kretanja uzrokovana ratom u Ukrajini utiču na sve. Na sjednici Odbora udruženja trgovine PKCG ocijenjeno je da je neophodno uložiti dodatni napor da se obezbijedi nesmetana nabavka brašna.

Odbor je pozvao na što skorije formiranje nove vlade, kako bi se u saradnji sa resornim ministarstvom u punom kapacitetu reagovalo na ključne izazove u oblasti trgovine. Država, kako je poručeno, mora intervenisati u ovim vanrednim okolnostima. - Nestabilnost i rast cijena su očekivani za naredni period. Globalno postoji jaz u snabdijevanju i zadovoljavanju tražnje, jer mnogi žele da imaju zalihe, što može da podigne među-

Sa sjednice odbora PKCG

narodne cijene hrane i za 20 procenata iznad već povišenih nivoa. Evidentan je rast cijena brašna, žitarica i ulja, a poseban negativni efekat će imati zna-

čajno povećanje cijena naftnih derivata, što će se preliti na cijene svih finalnih proizvoda - saopšteno je iz PKCG. Upućen je apel da se iznađu

Milatović čeka Srbiju

Ministar ekonomskog razvoja Jakov Milatović je kazao da procjenjuje da će Vlada Srbije ukloniti privremenu mjeru zabrane izvoza brašna i ulja. Kazao je da je razgovarao sa beogradskom koleginicom Tatjanom Matić i ocijenio da je suština trgovinskih regionalnih saradnji predvidljivost u vrijeme krize i izbjegavanje mjera privremenih zabrana.

alternativna tržišta za snabdijevanje artiklima koji u budućnosti mogu postati deficitarni. Trgovci smatraju da najavljeno ograničavanje cijena pojedinih proizvoda treba da bude praćeno konsultacijama Vlade sa sektorom trgovine i adekvatnim subvencijama. Neophodno je da se i dalje baštine vrijednosti tržišne ekonomije i razvija institucionalni okvir, koji će doprinijeti produktivnosti i konkurentnosti privrede. Čula se i ocjena da je nedovoljno samo umanjiti PDV na osnovne namirnice, već je to neophodno učiniti i za druge prehrambene artikle, između ostalog i na hranu za bebe. Odbor se pridružuje građevinarima u inicijativi da se iznađu mogućnosti kako bi se cijene u javnim nabavkama prilagođavale inflatornim promjenama na tržištu. Ponovo je podržana inicijativa da trgovine rade nedjeljom u turističkoj sezoni. S. P.

Društvo

Subota, 26. mart 2022.

Formirana interna komisija koja će da utvrdi kako je pacijentu greškom data krv

Opšta bolnica u Nikšiću

Ministarstvo naložilo ispitivanje slučaja u Nikšiću PODGORICA – Direktorat za kontrolu kvaliteta zdravstvene zaštite Ministarstva zdravlja preduzeo je sve aktivnosti kako bi rasvijetlio slučaj u kome je, navodno, pacijent Opšte bolnice Nikšić dobio terapiju koja mu nije bila namijenjena, saopštio je juče generalni direktor tog direktorata Slobodan Mandić. Pacijentu, koji je bio smješten na Internom odjeljenju bolnice u Nikšiću, prije nekoliko dana greškom je data krv i to još neodgovarajuće krve grupe. On nije ni trebalo da primi krv, već je ona bila namijenjena drugom pacijentu, a grešku je napravila medicinska sestra. Prema saznanjima Pobjede, pacijent koji je greškom primio krv, dobio je pola jedinice, a sa transfuzijom je prekinuto kada mu je pozlilo, i tek tada su medicinski radnici shvatili da su pogriješili. Drugi pacijent, kojem je transfuzija bila namijenjena, primio je drugu polovinu preostale jedinice krvi. Na tom odjeljenju su bile dvije medicinske sestre, od kojih je jedna volonterka, kako saznaje Pobjeda. Drugoj sestri koja je donijela krv je te večeri rečeno da više ne dolazi na posao. Kada je pacijent koji je primio pogrešnu terapiju upao zbog toga u stanje anafilaktičkog šoka, prebačen je u Klinički centar Podgorica. Njegovo opšte zdravstveno stanje je dobro, objavilo je juče Ministarstvo zdravlja. Pobjedi je nezvanično rečeno iz Kliničkog centra da je kod njih bio samo kratko, dok mu se stanje stabilizovalo.

- Direktorat je naložio Opštoj bolnici Nikšić da tamošnja Komisija za kontrolu kvaliteta zdravstvene zaštite, u skladu sa svojim nadležnostima, utvrdi sve okolnosti i činjenice i da o tome povratno i bez odlaganja informiše Ministarstvo zdravlja - navodi Mandić. Ističe da je interna komisija već formirana, a o nalazu će detaljno biti informisana i javnost. Zbog svega što se desilo pacijentu, juče je reagovao poslanik DPS-a dr Halil Duković koji je kazao da je neophodna ostavka direktora nikšićke bolnice Marka Mitrovića. On navodi da ovo nije ni prva ni posljednja katastrofalna greška koju pravi medicinsko osoblje najvažnije zdravstvene ustanove u Nikšiću, otkad je na njenom čelu Mitrović. - Beskrupulozno nagomilavanje partijskih kadrova bez ikakvih profesionalnih referenci neminovno vodi ka tome da zbog njihovih grešaka ispaštaju pacijenti - naveo je Duković. Ističe da je ovaj skandal, koji su, kako tvrdi Duković, pokušali da zataškaju, opasan prikaz onoga što se dešava svakodnevno na svim nivoima. - Osobe koje su dovele u opasnost život pacijenta treba da odgovoraju u skladu sa zakonom, ali ključna odgovornost za ukupno stanje u nikšićkoj bolnici je na direktoru Mitroviću i onima u zdravstvenom sistemu Crne Gore koji su mu dali odriješene ruke za ovakvo institucionalno razaranje jedne zdravstvene ustanove i zanemarivanje građana koji se liječe u njoj -zaključio je Duković. K. J.

Poziv građanima da podrže akciju ,,Sat za planetu Zemlju“

Danas od 20.30 do 21.30 ugasimo svjetla PODGORICA - Simbolično gašenje svjetla na sat vremena od 20.30 do 21.30 je globalna akcija nazvana ,,Sat za planetu Zemlju“, koju od 2007. godine organizuje Svjetski fond za prirodu (WWF). - Događaj se održava svake posljednje subote u martu, podstičući pojedince, zajednice i preduzeća da ugase električnu rasvjetu koja nije neophodna, na jedan sat, kao simbol posvećenosti planeti – apelovali su iz Ministarstva ekologije, prostornog planiranja i urbanizma. Crna Gora se od 2010. priključila ovom pokretu, a simbolično gašenje svjetla je u cilju podizanja svijesti o važnosti štednje energije. N. K.

Predstavljena knjiga ,,Moj Bog – pitajte popa“ Dragana Veselinova

I u demokratijama i u diktaturama crkva živi komforno

PODGORICA – U pravoslavnoj galaksiji ruska i srpska crkva čine nerede, ostale su mirne. Samo ove dvije crkve imaju nacionalistički program teritorijalnog osvajanja svog Naroda, koji je njihov u tom smislu da podliježe ujedinjavanju u korist jednog centra.

To je kazao autor knjige ,,Moj Bog – pitajte popa“ Dragan Veselinov sinoć na promociji u Narodnoj biblioteci ,,Radosav Ljumović“ u Podgorici. Izdavač je Pobjeda. Veselinov je govorio o tome da crkva nema odgovor ni na jedno važno, socijalno pitanje, te da se pronalaze samo ,,u osloncu na budžet, ratni program osvajanja teritorija u sadejstvu sa beogradskom vladom“. Kada, kako je rekao, nestane taj progam, ona će se gubiti… Veselinov je kazao da misli da neki zračak svjetlosti postoji, a odnosi se na Crnu Goru i Srbiju. A to je, dodao je on – politička nespretnost u okviru SPC. Istakao je da je mitropolit SPC Joanikije stao uz intervenicju Rusije u Ukrajini, a Patrijaršija u Beogradu je stala u korist odluka Vlade Srbije da glasaju protiv intervencije. -Sada je došlo do nespretne podjele. Meni se to jako dopada – rekao je on. Profesor na Fakultetu političkih nauka dr Srđan Darmanović kazao je da je knjiga Veselinova nesvakidašnja. Rekao je da smo mislili da živimo u svijetu nauke, ali da ,,odjednom imamo dramatični povratak velikih religija na veliku scenu sa ogromnom silom“. Kazao je da je crkva mogla da bude emancipatorska, kao što je bilježi istorija pojedinih zemalja, ili oslobodilačka… Crkva je, dodao je on, znala da bude i zločinačka sila. -Naša generacija pamti sunovrat iz 90-tih. Zločinci 90-tih i dalje su ikone mnogih društava. Da li znamo da je iz krila crkve neko proglašen ratnim zločincem, prije bih rekao da su to

I.MANDIĆ

Sa promocije održane sinoć u biblioteci ,,Radosav Ljumović“

njeni junaci na našim prostorima – kazao je Darmanović. Istakao je da crkva živi u demokratijama i diktaturama jednako komforno. Veselinov je prokomentarisao kako popovi nemaju odgovore na ključna pitanja. Rekao je i da je politika svetosavlja prevara, da Sveti Sava nikada nije formirao nikakvu doktirnu. On je, kako je dodao, bio samo sjajan interpretator, da nije izradio nijednu školu, niti je znao za školske sisteme. -Nikada nije bio ni na jednom univerzitteu. Nije utemeljivač nikakve srpske države. Srpska država u njegovo vrijeme ne postoji – rekao je on. Veselinov je, pored ostalog, komentarisao kako crkva zabranjuje međuvjerske brakove i da se odobrava ljubav samo u okviru njihove ideologije. -A međuljudska stvarna ljubav koja prevazilazi religiju, pop to

neće. To je građanski brak – rekao je on. Veselinom čvrsto stoji na slobodi humanizma – krasi ga renesansna zagledanost u čovjeka i čovječnost, ocijenio je publicista i novinar Pobjede Slobodan Čukić. -Bio sam – piše Veselinom – u Patrijaršiji u ljeto pred rat 1991. godine na sastanku koji je sazvao patrijarh Pavle kada se neslužbeno kalkulisalo da ćemo dobiti sukob sa Hrvatskom sa ne više od 50.000 žrtava. Čuvši to otišao sam van sa uljudnim pozdravom. Odbio sam da potpišem novi krstaški rat za teritorije sakriven deklaracijom o međudržavnom nacionalnom jedinstvu Srba pod vođstvom srbijanskog Beograda – kazao je Čukić. Prof. dr Ekonomskog fakulteta Veselin Pavićević podsjetio je da je papa Franjo jednom prilikom rekao da neki ljudi u

istoriji nijesu vjerovali u Boga, dok oni koji jesu, radili su najgore stvari u njegovo ime. -Ovo štivo provocira. Bio bih zadovoljan kada bi roditelji pročitali ovu knjigu. Računam da žele najbolje za svoju djecu. Kad bi vidjeli šta sve ne znaju o religiji – rekao je Pavićević. Veselinov ne tvrdi ,,da Boga nema“. Nije ni protiv religije. Protiv je nadmenosti vjernika i klera da su oni konačne sudije o smislu ljudskog života i zasnovanosti zakona društva. Protiv je autoritarnosti crkve i njenih težnji ka monopolu na definiciji vječnih istina i bilo kakvih istina. -Takva je crkva perverzija religije i tamničar ljudi – navodi autor na samom početku djela. -U Evropi mnoge crkve ne žive od krvi, ali kad se bore onda ustaju protiv unapređenja pojma prirodnih ljudskih prava na LGBT populaciju,

Predstavnici VDT-a i devet nevladinih organizacija o problemu nasilja u porodici

Tužilaštva da postupaju sa povećanim sen PODGORICA - Vršiteljka dužnosti vrhovne državne tužiteljke Maja Jovanović sa saradnicima razgovarala je sa predstavnicima devet nevladinih organizacija koje se bave problemom nasilja u porodici, saopšteno je iz VDT-a. Predstavnici NVO su državnim

tužiocima ukazali na konkretne probleme koji se javljaju u praksi kada je riječ o predmetima nasilja u porodici. Državni tužioci istovremeno su imali priliku da objasne zbog čega u određenim situacijama reakcija državnog tužilaštva izostaje. - Moram da napomenem da je državno tužilaštvo organ go-

njenja učinilaca krivičnih djela, što nažalost u konkretnim slučajevima porodičnog nasilja znači da državno tužilaštvo ne može preventivno da djeluje - istakla je Jovanović. Jovanović je takođe napomenula da to ne znači da državna tužilaštva ne treba da postupaju sa povećanim senzibili-

tetom u slučajevima porodičnog nasilja na šta je, prilikom nedavnog sastanka, skrenula posebnu pažnju svim rukovodiocima državnih tužilaštava. Ona je istovremeno podsjetila na ranije stavove državnotužilačke organizacije o potrebi što hitnijeg usaglašavanja crnogorskog zakonodavstva sa

Društvo

Subota, 26. mart 2022.

Ministar Jakov Milatović kao „odgovor na demografsku krizu“ najavio 1.000 eura za novorođenčad u opštinama sa negativnim priraštajem iz 2020. godine, po 500 eura u ostalim

Šahisti su nacija Dragan Veselinov kao

šahista misli da su šahisti nacija i da bi se šahisti morali ujediniti u gens una summus i zatražiti od Ujedinjenih nacija da im se dodijeli teritorija za državu, po mogućnosti nenastanjeno ostrvo, kako bi na miru igrali šah. - Da ne gledaju ovaj svijet – piše u knjizi, u dijelu o autoru.

PODGORICA – Ministar ekonomskog razvoja Jakov Milatović juče je, na iznenadno zakazanoj konferenciji za medije, saopštio da će Vlada naredne sedmice usvojiti mjeru kojom će „odgovoriti na demografsku krizu“ na način što će roditeljima svakog djeteta koje se rodi ove godine u crnogorskim opštinama, koje su u 2020. godini imale negativan prirodni priraštaj, obezbijediti 1.000, a u ostalim 500 eura. Zanimljivo je da ovaj potez Milatovića dolazi dva dana prije lokalnih izbora u Beranama i Ulcinju, ali i desetak dana nakon objavljivanja izvještaja koji su objavili Društvo statističara i demografa i Centar za demokratsku tranziciju, u kojem se ocjenjuje da je Crna Gora doživjela devastaciju stanovništva, ali i upozorava da se ovaj problem ne smije svoditi isključivo na populističke mjere, odnosno finansijske podsticaje „koje obično vode isključivanju žena iz tržišta rada i svođenju uloge žene samo na reproduktivnu“. U analizi ove dvije organizacije preporučili su donosiocima odluka „ukoliko im je ostalo vizije i potrebe za očuvanje osnovne supstance stanovništva, da bez odlaganja“ formiraju kancelariju za vođenje populacione politike, hitno usvoje strategiju demografske revitalizacije Crne Gore do 2030, ali i kreiraju otvorene dinamičke baze podataka o demografskim kretanjima u Crnoj Gori, bez kojih nema ozbiljnog bavljenja demografskom politikom.

slobodni i miješani vjerski brak, samilosnu eutanaziju nemoćnih ljudi i drugih oblika sloboda, dok pored hiljada dnevnih potreba ljudi u ekonomiji, prosvjeti, kulturi, urbanizmu, nauci i drugih prolaze sa maskom Zoroa na licu. To su uzroci sloma hrišćanstva u Evropi i ne vidi se kako će se spasavati sem sinkretističkim preuzimanjem tuđih rješenja. Bog je mrtav, religije ćute – ističe autor u pregovoru ove knjige. Dragan Veselinov je ovo djelo napisao na osnovu svojih politikoloških, ekonomskih i filozofskih istraživanja, gdje je dio nalaza iz njih unosio u svoja predavanja na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu iz Političke ekonomije, Ekonomskih ideologija savremenih vjerskih sistema i Političkog sistema i privrednog razvoja. N. ĐURĐEVAC

nzibilitetom međunarodnim standardima prema kojima se svaki oblik nasilja u porodici tretira kao krivično djelo. Predstavnici nevladinih organizacija saglasili su se da organizacija sastanka predstavlja ohrabrenje i da će doprinijeti unapređenju buduće saradnje. J. M.

BESPLATNI UDŽBENICI VID POPULACIONE POLITIKE

Na novinarsku konstatciju da nijedan od ova tri elementa nije predstavljen na konferenciji za medije, Milatović je ustvrdio da je Vlada vodila populacionu politiku i kazao da će u okviru Zakona o kreditno-garantnom fondu, prvi put biti uvedena norma koja će dozvoljavati unapređivanje stambene politike mladih ljudi za obezbjeđivanje prvih stambenih jedini-

MILATOVIĆ: Crna Gora bi, da nije bilo kovida, 2023. godine ušla u zonu negativnog prirodnog priraštaja

Iskrena briga za demografiju ili populizam Upitan zbog čega se do sada nijesu bavili „odgovorom na demografsku krizu“ već to rade sada, kada je Vlada maltene na kraju mandata, a s obzirom na to da se problem sa rastućim negativnim prirodnim priraštajem razvija još od 2020. godine, Milatović je kazao „da nikada nije kasno za bilo šta“ ca, ali i kao djelove populacione politike naveo besplatne udžbenike i dječje dodatke. Saglasio se, međutim, da je ono što je trenutno nedostajuće u organizacionom sistemu Vlade kancelarija koja bi se bavila demografijom i populacionom politikom. - To je sasvim sigurno nešto što je trenutno, ajde tako da kažem, malkice stavljeno ad akta u kontekstu političke situacije, a o čemu je više puta interno razgovarano u Vladi. Pored dječjih dodataka, koji pomažu u dugom roku, u smislu una-

pređenja životnog standarda porodica, vodili smo se smanjenjem fiksnih troškova sa kojima su porodice suočene prilikom dobijanja djece – kazao je Milatović.

NIKAD NIJE KASNO

Upitan zbog čega se do sada nijesu bavili „odgovorom na demografsku krizu“ već to rade sada kada je Vlada maltene na kraju mandata, a s obzirom na to da se problem sa rastućim negativnim prirodnim priraštajem razvija još od 2020. godine, Milatović je kazao „da

nikada nije kasno za bilo šta“. - Mislim da je ova vlada do sada uradila mnogo kada je u pitanju, prije svega, unapređenje ekonomsko-socijalnih aspekata koji su ključni i suštinski za demografiju, zato što su oni uglavnom razlog zbog čega ljudi emigriraju i zbog kojih se ljudi ne opredjeljuju za šire planiranje porodice – kazao je Milatović. Prema njegovim riječima, u odnosu na trendove u natalitetu i mortalitetu posljednjih 15 godina, Crna Gora bi, da nije bilo kovida, 2023. godine ušla

u zonu negativnog prirodnog priraštaja. - Ono što se desilo zbog kovida je da je mortalitet naglo skočio 2020. godine, tako da smo te godine ušli u onu zonu u koju bismo svakako ušli 2023. godine - pojasnio je Milatović. Međutim, prema izvještaju CDT-a i DSD-a, Crna Gora je pet godina ranije nego što se očekivalo ušla u zonu negativnog prirodnog priraštaja, što znači da bi u zonu negativnog priraštaja ušli tek 2025, a stopa smrtnosti iz 2021. godine je najveća nakon Drugog svjetskog rata. Takođe, prema riječima ministra, kao referentnu godinu za dodjelu pomoći od 1.000 eura po djetetu, u Vladi su uzeli 2020. godinu u kojoj je negativni prirodni priraštaj zabilježen u 17 opština. Kako je pojasnio u 17 opština svako dijete koje se rodi ove godine dobiće po hiljadu, a mališani koji se rode u opštinama koje su imale pozitivan prirodni priraštaj po 500 eura. Međutim, u 2021. godini, iako je riječ o preliminarnim podacima, negativan prirodni priraštaj je zabilježen u 20 opština, tako da će djeca iz Bara, Plava i Tivta rođena ove godine, umjesto 1.000, primiti 500 eura državne pomoći. Osim Bara, Plava i Tivta, roditelji djece iz Podgorice, Budve, Rožaja i Tuzi će primati naknadu od 500 eura.

PET MILIONA ZA NOVOROĐENE

Milatović je naveo da će iz budžetske rezerve za jednokratnu pomoć za djecu rođenu ove godine biti izdvojeno oko pet miliona eura. Džavna sekretarka u Ministarstvu ekonomskog razvoja Milena Lipovina-Božović je kazala da će, kada je riječ o ostvarivanju prava na naknadu, postupak sporovoditi centri za socijalni rad, te da će od 1. maja sa njima uspostaviti proceduru. - To će biti slični postupci kao u ostvarivanju prava socijalne i dječje zaštite, gdje će uz određenu dokumentaciju moći da ostvare to pravo - kazala je Lipovina-Božović. D. MIHAILOVIĆ

Nedavni incident pokazao da su u našem društvu i dalje snažni stereotipi i predrasude

Zeković pozvao VDT da ispita slučaj rasizma PODGORICA – Osnovno državno tužilaštvo je na osnovu prijave za govor mržnje i uvrede na rasnoj osnovi okvalifikovalo da N. O. iz Berana nije počinila krivično djelo već prekršaj. Aleksandar Saša Zeković, aktivista za ljudska prava i generalni sekretar Crnogorskog helsinškog odbora za ljudska prava, juče je pozvao Više državno tužilaštvo da preispita ovaj slučaj. Centar bezbjednosti (CB) Podgorica je protiv N. O. podnio zahtjev za vođenje prekršajnog postupka po osnovu člana 19 Zakona o javnom redu i miru zato što je na javnom mjestu vrijeđala djecu po osnovu njihove rasne pripadnosti. Za ovaj prekršaj predviđena je novčana kazna od 250 do 1.500 eura ili kazna zatvora do 60 dana.

U CB Berane su prije tri dana od N. O. prikupljena obavještenja, a tom prilikom je ona negirala da je vrijeđala djecu zbog njihovog afričkog porijekla, već je kazala da je ona vrijeđana. Građanka A. V. je prijavila policiji, odmah nakon incidenta, da je građanka N. O. ničim izazvana iznijela neprimjerene komentare na račun djece. Podnositeljka prijave je policiji prijavila, između ostalih, i komentare ,,kad porastu biće preružni“, ,,kad porastu biće crnčuge, pravi majmuni“. Porodici nije poznato da li je prijavlje-



na iskazala žaljenje ili spremnost da se izvini zbog postupka. - Video-nadzor izuzet sa lica mjesta potvrđuje njihov kontakt a svjedokinja događaja je i radnica na štandu u tržnom centru građanka A. Vi. u neposrednoj blizini kojeg se incident i dogodio – kazao je Zeković. On je pohvalio odlučnost porodice da prijavi situaciju kojoj su bili izloženi. - Ovaj slučaj je pokazao da su u našem društvu i dalje snažni stereotipi i predrasude ali i da sistem zaštite prava na jednakost nije dovoljno efikasan.

- Ovaj slučaj je pokazao da su u našem društvu i dalje snažni stereotipi i predrasude ali i da sistem zaštite prava na jednakost nije dovoljno efikasan. Neadekvatna pravna i institucionalna zaštita može da vodi i ugrožavanju lične bezbjednosti i da uspori razvoj demokratskog i inkluzivnog društva – istakao je Zeković

Neadekvatna pravna i institucionalna zaštita može da vodi i ugrožavanju lične bezbjednosti i da uspori razvoj demokratskog i inkluzivnog društva – istakao je Zeković. Roditelji djece, od kojih je jedan državljanin Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Sjeverne Irske, obratili su se ambasadorki Karen Medoks i upoznali je sa slučajem. Tom prilikom su iskazali zabrinutost da bi na pravosudne organe mogao biti izvršen neprimjeren politički i drugi uticaj. Prema saznanjima Pobjede, N. O. je majka jednog političkog funkcionera. - Politički pritisci i interesi, koji uključuju i obrazovanje nove vlade Crne Gore, kao i političke veze na bilo koji način ne smiju da sprečavaju državno tužilaštvo i policiju da profesionalno i odgovorno primjenjuju zakon – kazao je Zeković. J. M.

Društvo

Subota, 26. mart 2022.

Premijer saopštio da informacija o stanju letilica koje se koriste za zaštitu od požara nije razmatrana zbog formalnih propusta resora unutrašnjih poslova

Krivokapić krivi MUP za neodgovornost u planiranju

Krivokapićev kabinet je naveo da je o formalnim nedostacima u redovnoj proceduri obavijestio MUP, čime je i odgovornost za kašnjenja u osiguranju letilica, koje su „neregistrovane“ od 1. decembra 2021. godine, a time neoperativne, prebacio na taj resor.

PRIORITETI

Premijer je preko Kabineta pozvao MUP da „umjesto što pokušava da odgovornost za svoje nepravovremeno reagovanje i planiranje prenese na drugoga, u svoju svakodnevnu praksu bi trebalo da uključi osnovne principe pametnog planiranja, kako bi što prije obezbijedilo da Avio-helikopterska jedinica hitno izađe iz nezavidne situaciju u kojoj se nalazi u ovom trenutku“. - U svakom slučaju, pitanje Avio-helikopterske jedinice Vlada smatra prioritetnim i u tom smislu je jedinici, posredstvom Ministarstva kapitalnih investicija, obezbijedila podršku od 650.000 evra, kako bi se problemi, nastali neažurnošću predstavnika Ministarstva unutrašnjih poslova, sanirali ističu iz Vlade. Iz MUP-a je prije dva dana zvanično saopšteno da do danas iz Vlade nijesu dobili formalno obrazloženje ili pojašnjenje zašto informacije o stanju u

likopterskoj jedinici Ministarstva unutrašnjih poslova, radi neophodnosti ispunjenja formalnih uslova koje iste treba da sadrže - kazali su iz Krivokapićevog kabineta.

Predmetne informacije nijesu sadržale mišljenje Ministarstva finansija i socijalnog staranja, a što je propisano Poslovnikom o radu Vlade, te je dogovoreno da Ministarstvo unutrašnjih poslova, u komunikaciji i po standardnoj proceduri, uputi informacije na mišljenje Ministarstvu finansija, kako bi se ispunili tehnički uslovi da iste bude razmatrane - saopšteno je iz kabineta

TEHNIČKI USLOVI

s. vasiljević

PODGORICA - Iz Kabineta premijera Crne Gore Zdravka Krivokapića saopštili su da Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) nije do kraja ispunilo proceduru na osnovu koje bi Vlada Crne Gore mogla da obezbijedi dodatna sredstva za unapređenje stanja u Avio-helikopterskoj jedinici čija se efektiva koristi, između ostalog, za zaštitu od požara i spašavanje.

Avion MUP-a u akciji gašenja požara prošlog ljeta u okolini Podgorice

AHJ nijesu razmatrane u oktobru. Kao ni razlog što se, i pored više obraćanja i zvaničnih zahtjeva MUP-a Vladinim tijelima, čekao kraj prošle godine (29. decembar) da makar dodatna sredstva, neophodna za reosiguranje jednog aviona i helikoptera, posredstvom Ministarstva finansija i socijalnog staranja budu opredijeljena, ali u momentu kada ih po zakonu nije bilo moguće iskoristiti za finansiranje tendera koji se realizuje po sistemu centrali-

zovanih javnih nabavki za koje je zadužena Uprava za katastar i državnu imovinu.

vodom teksta publikovanog u dnevnom listu Pobjeda, od 25. marta 2022. godine, koji se odnosi na „loše“ stanje Aviohelikopterske jedinice Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP), u čijoj je to i nadležnosti, javnost obavještavamo da je Vlada Crne Gore na sjednici od 7. oktobra 2021. godine odgodila odlučivanje o informaciji o potrebi nabavke srednjeg višenamjenskog helikoptera kao i informaciji o potrebi unapređenja stanja u Avio-he-

HRONOLOGIJA

Na takav stav MUP-a, koji su u četvrtak prenijeli mediji iz Kabineta Krivokapića, nije bilo reakcije, ali jeste na informaciju sa detaljima i hronologijom problema koji je objavila Pobjeda u petak na osnovu uvida u Vladina dokumenta. - U cilju tačnog i potpunog informisanja javnosti, a po-

Prema njihovim riječima, predmetne informacije nijesu sadržale mišljenje Ministarstva finansija i socijalnog staranja, a što je propisano Poslovnikom o radu Vlade, te je dogovoreno da Ministarstvo unutrašnjih poslova, u komunikaciji i po standardnoj proceduri, uputi informacije na mišljenje Ministarstvu finansija i socijalnog staranja, kako bi se ispunili tehnički uslovi da iste bude razmatrane. - Takođe, Vlada je informisala predstavnike Ministarstva unutrašnjih poslova da, kada se radi o traženju nedostajućih sredstava od strane Ministarstva unutrašnjih poslova iz državnog budžeta, koje u tom trenutku zbog lošeg planiranja MUP-a nijesu bile predviđene za 2021. godinu, treba uputiti zahtjev Komisiji za raspodjelu dijela sredstva iz budžetske rezerve, opet, sa mišljenjem Ministarstva finansija i socijalnog staranja, kako bi potrebna sredstva, po hitnom postupku, bila i odobrena. Ministarstvo unutrašnjih poslova ovu proceduru do kraja nije ispoštovalo - dodaju iz Krivokapićevog kabineta. Iz Vlade je navedeno da je tokom održavanja sjednice Vlade 7. oktobra 2021. godine, skrenuta pažnja Ministarstvu unutrašnjih poslova da bi problem zaštite i spašavanja trebalo sistemski riješiti, a ne parcijalno, kako je predloženo, „imajući u vidu da Vojska Crne Gore raspolaže helikopterima koji takođe imaju tehničke mo-

gućnosti, ali i zakonsku osnovu, da budu korišćeni za civilne potrebe - zaštite i spašavanja“. U tom smislu, kako su kazali iz Vlade, MUP-u je naloženo je da napravi analizu rezultata požarne sezone i listu preporuka za naredni period, kako bi se problem sistemski riješio - a Ministarstvo, prema navodu Kabineta Krivokapića, ni ovaj zadatak nije odradilo do kraja. - U daljem razvoju situacije, predsjednik Koordinacionog tima za zaštitu i spašavanje, prof. dr Zdravko Krivokapić, zakazao je prvu sjednicu Koordinacionog tima za zaštitu i spašavanje 9. marta 2022. godine. MUP je na ovoj sjednici, na razmatranja i usvajanje, dostavio dvije informacije: informaciju o potrebi unapređenja stanja Aviohelikopterske jedinice MUP-a i Informaciju o potrebi nabavke srednjeg, višenamjenskog helikoptera – navode iz Vlade. Dodaju da je „zbog zastarjelosti informacija i sadržaja koji datira iz 2021. godine“, Koordinacioni tim donio zaključak da MUP ažurira predmetne informacije sa konkretnim brojkama za 2022. i 2023. godinu i da ih, u najkraćem roku, opet pošalje Koordinacionom timu na odlučivanje. - Takođe, predmetne informacije nijesu sadržale mišljenja Ministarstva finansija i socijalnog staranja, a koja je MUP bio u obavezi da dobavi - navode oni. Prema njihovim riječima, naredna sjednica Koordinacionog tima za zaštitu i spašavanje bila je planirana za 22. mart 2022. godine, ali je na zahtjev MUP-a otkazana, zbog nemogućnosti predstavnika tog resora da na njoj učestvuju. Kako dodaju, termin održavanja sastanka Koordinacionog tima pomjeren je za ponedjeljak 28. marta 2022. I. P – R. P.

U Podgorici organizovana blokada saobraćajnice, u Kotoru otkazana

Traže da se smanje cijene proizvoda Grupa građana ranije je saopštila da se okupljaju na ovaj način zato što su vlasti ignorisale njihove apele da se sazove sjednica Skupštine Crne Gore na kojoj bi se donijele mjere za ublažavanje teške socio-ekonomske krize u zemlji koja je dovela u pitanje egzistenciju svih nas. Negodovali su što nije uvažen

d. malidžan

PODGORICA - Grupa građana zbog teške socio-ekonomske krize blokirala je juče u podne saobraćajnicu na kružnom toku na Starom aerodromu. Blokada je trajala oko sat vremena. U Radanovićima, međutim, nije održana, jer se, kako je procijenjeno, nije odazvalo dovoljno građana.

Blokada saobraćaja na kružnom toku na Starom aerodromu u Podgorici

njihov poziv da se zakaže sjednica, juče u podne, na kojoj bi se donijela odluka da se smanje, odnosno ograniče cijene svih životnih namirnica i goriva.

Jedan od okupljenih u Podgorici Milovan Gojović kazao je medijima da je došao iz inostranstva da podrži blokadu i Crnogorce. - Došao sam iz inostranstva

prije 15 dana. Današnji utisak je katastrofalan, je li moguće da je više novinara i policajaca nego naroda koji se žali da je gladan? Zamolio bih narod da počnu da glasaju stomakom rekao je on. Beba Bulajić rekla je za Pobjedu da ne funkcioniše nijedna institucija. - Sve je korumpirano. Poslanici zatvorili Skupštinu, ne donose odluke - a primaju plate i to kakve - to nema nigdje na svijetu. Njima su primanja bruto 10.000 mjesečno, što će nam toliko poslanika, na naše biračko tijelo dovoljno nam je 20 poslanika - rekla je Bulajić. Grupa građana je ranije najavila da je jučerašnji protest prvo upozorenje na rapidan pad životnog standarda u

državi. Pozvali su građanke i građane da izađu u što većem broju da se izbore za svoju egzistenciju i egzistenciju svojih porodica. - Očekujemo i podršku sindikalnih organizacija. Posebno ističemo i apelujemo na sve da se na protestu ne ističu bilo kakva obilježja - politička, stranačka ili vjerska - poručila je grupa građana. Planirana blokada kružnog toka u podne u Radanovićima, na magistralnom putu Kotor – Tivat, nije održana. Došlo je osmoro građana. Kotoranin Željko Roganović je kazao „da izgleda da mi živimo u Luksemburgu, a ne u Crnoj Gori i da nam je životni standard dobar“. - Došao sam na skup kao gra-

đanin da dam podršku, nadajući se da će i ostali sugrađani to uraditi jer je ovdje riječ o životnom standardu građana. Cijene previsoke, mnogi ljudi žive na ivici egzistencije, tu su penzoneri, nezaposleni, samohrane majke nezaposlene. Očekivao sam da će ovaj skup podržati prije svega ove kategorije stanovništva, ali evo vidimo da se izgleda kod nas jako dobro živi. Cijene su prihvatljive, sa 150 eura mogu da uživaju, onda nema potrebe da se ovakvi skupovi više organizuju. Znači naš narod izlazi samo na političke skupove, kad im partije daju 20 eura i zadovoljni idu za vođama, za partijom i đe im kažu. Nemam riječi, ovo je žalosno - kazao je Roganović. A. I -Iv. K.

Hronika

Subota, 26. mart 2022.

Podnijeta krivična prijava protiv rukovoditeljke Filijale za upravne poslove državljanstva i strance u Kolašinu

Ministarstvo unutrašnjih poslova

Omogućila nabavku oružja licu koje nije ispunjavalo uslove? PODGORICA - Službenici Uprave policije su Specijalnom državnom tužilaštvu podnijeli krivičnu prijavu protiv načelnice Filijale za upravne poslove državljanstva i strance u Kolašinu V. A. (59) zbog postojanja osnovane sumnje da je počinila krivično djelo zloupotreba službenog položaja, saopšteno je iz Uprave policije. Prema njihovim riječima, sumnja se da je V. A. u svojstvu rukovodioca navedene filijale

u Kolašinu, kao javni funkcioner, protivpravnim iskorišćavanjem službenog položaja, suprotno Zakonu o oružju u novembru 2020. i maju 2021. godine izdala dva odobrenja za nabavku oružja licu koje nije ispunjavalo zakonske uslove za dobijanje ovih odobrenja. - To lice je na osnovu dobijenih odobrenja izvršilo nabavku lovačke puške za koju mu je V. A. izdala oružni list za držanje i nošenje oružja, kao i nabavku pištolja – kazali su iz Uprave policije. C. H.

Pretresom u Tuzima pronađeno oružje

Oduzeti pištolj i municija u ilegalnom posjedu PODGORICA - Pretresom stana i drugih prostorija koje koristi Podgoričanin M. O. (51) policija je juče u Tuzima pronašla pištolj u ilegalnom posjedu. Kako je saopšteno iz policije, pretresom je pronađen pištolj ,,CZ 9 mm“ i municija različite vrste i kalibra. O događaju je obaviješten državni tužilac u Osnovnom državnom tužilaštvu u Podgorici koji je naložio da se protiv M. O. podnese krivična prijava zbog sumnje da je počinio krivično djelo nedozvoljeno držanje oružja i eksplozivnih materija. C. H.

Podignuta optužnica protiv Bjelopoljca zbog neovlašćene proizvodnje, držanja i stavljanja u promet opojnih droga

Sumnjiče ga da je prodavao marihuanu

PODGORICA - Protiv L. D. iz Bijelog Polja podignuta je optužnica jer je u periodu od 9. aprila do 21. avgusta 2021. godine neovlašćeno prodavao konoplju (marihuanu). Kako se navodi u optužnici, L. D. je, iako je bio svjestan da postupa neovlašćeno i protivpravno, po prethodnom dogovoru, telefonskim putem zakazivao i određivao mjesto primopredaje droge sa kupcima, kojima je za novčanu naknadu prodavao drogu. U optužnici je precizirano da je L. D. 9. aprila 2021. godine, prodao H. V. ručno pravljeni zamotuljak od plastične folije u kojoj se nalazilo 1,659 grama marihuane i 21. avgusta L. S. zamotuljak od plastične folije u kojem se nalazilo 1,094 grama marihuana. Drogu koju je prodao H. V i L. S. pronašla je policija. L. D se na teret stavlja produženo krivično djelo neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga. U optužnici se navodi da se protiv L. D. vodi postupak pred Višim sudom u Podgorici zbog neovlašćene proizvodnje, držanja i stavljanja u promet opojnih droga.A.R.

Izrečena presuda optuženima za ubistva Veselina Kalezića i Mila Ilića

Vujačiću 20 godina zatvora, Popović oslobođen optužbi PODGORICA - Marjan Vujačić juče je u podgoričkom Višem sudu, u odsustvu, osuđen na ukupno 20 godina zatvora za ubistva Podgoričana Veselina Kalezića i Mila Ilića, dok je Rade Popović oslobođen od optužbi da je Vujačiću pomagao u izvršenju ova dva zločina.

Presudu je izrekla sutkinja Višeg suda u Podgorici Vesna Pean. Ona je pojasnila da je tokom sudskog postupka sud utvrdio postojanje nespornih činjenica da je Vujačić početkom 2017. godine oformio kriminalnu organizaciju u okviru koje je s leđa ubio Jugoslava Cvetanovića u Vranju i u Podgorici likvidirao Veselina Kalezića i Mila Ilića dok nije bilo uvjerljivih dokaza da je Rade Popović pomagao Vujačiću u ovim krivičnim djelima.

BLAŽA KVALIFIKACIJA

Sud nije prihvatio kvalifikaciju tužilaštva da je Vujačić počinio ubistva iz niskih pobuda i na podmukao način, jer nijesu potkrijepljene tvrdnje specijalne tužiteljke Nataše Bošković da su žrtve bile članovi suprostavljenih kriminalnih grupa. - Ovdje nema neke posebne lukavosti koje je Vujačić preduzeo. Činjenica je da je ubistvo izvršio usred bijela dana na frekventnim lokacijama, pa se ne može reći da je krivično djelo izvršio na podmukao način. Takođe, u spisima predmeta nije bilo ni jednog dokaza na osnovu kojeg bi se utvrdilo da su žrtve bile pripadnici bilo koje, a posebno suprostavljene kriminalne organizacije. Iz tog razloga sud je smatrao da u ovom pravcu nije mogla da opstane kvalifikacija SDT-a već je utvrđena blaža kvalifikacija (krivično djelo ubistvo) – pojasnila je sutkinja Pean. Ona je istakla da nema dileme da je Vujačić počinio ubistva, a što je između ostalog dokazano prije svega antropološkim vještačenjem gdje je vještak nesporno utvrdio da se na snimcima sa video-nadzora vidi Vujačić. Iz tog razloga Vujačić je za ubistva Kalezića i Ilića dobio po 15 godina robije što je maksimalna kazna za ubistvo, 10 godina za

Marjan Vujačić

stanica - kazala je sutkiSud nije prihvatio kvalifikaciju tužilaštva bazna nja Pean navodeći da proračun vremena koji je bio potreban da da je Vujačić počinio ubistva iz niskih Popović preuzme vozilo, odvepobuda i na podmukao način, jer ze ga u Botun i zapali nije dovoza pouzdan zaključak da je nijesu potkrijepljene tvrdnje specijalne ljan pomagao Vujačiću. tužiteljke Nataše Bošković da su žrtve OSLOBAĐAJUĆA bile članovi suprotstavljenih kriminalnih PRESUDA Zbog nepouzdanih dokaza kogrupa. Sutkinja Pean je navela da je je tužilaštvo ponudilo protiv je tužilaštvo ponudilo indicije koje Popovića sud ga je oslobodio od optužbi usljed nedostatka nijesu dovoljne za utvrđivanje učešća dokaza. Popovića u izvršenju ovih krivičnih djela Sud je ukinuo pritvor Popovistvaranje kriminalne organizacije i po godinu za dva djela nedozvoljenog držanja oružja. - Primjenom člana 48 ZKP-a sud je izrekao jedinstvenu i maksimalnu kaznu zatvora od 20 godina zatvora. Radi se o maksimalnoj kazni koja nije mogla biti stroža jer za krivično djelo ubistvo zakonom nije propisana kazna dugotrajnog zatvora - pojasnila je sutkinja Pean.

PRIJATELJSKI RAZGOVORI

Kada je u pitanju Rade Popović, sutkinja Pean je kazala da je tužilaštvo kao dokaz ponudilo listinge koji ukazuju da je Popović imao komunikaciju sa Vujačićem, ali ne i sadržaj tih telefonskih kontakata koji bi ukazao na njihovo dogovaranje za izvršenje dva ubistva. - Sa druge strane Popović nije ni

sporio da je komunicirao sa Vujačićem, ali kao sa prijateljem, što je detaljno i opisao tokom postupka. Njegove tvrdnje potvrdili su i svjedoci prilikom saslušanja - kazala je sutkinja Pean. Ona je navela da tužilaštvo nije ponudilo nijedan dokaz kojim bi se Popović mogao povezati sa paljenjem automobila u zetskom selu Botun koji je korišten u ubistvu Veselina Kalezića. - Tužilaštvo je ponudilo indicije koje nijesu dovoljne za utvrđenje učešća Popovića u izvršenju ovih krivičnih djela. U optužnici se navodi da je bazna stanica Stari aerodrom 350 koja pokriva mjesto paljenja automobila uhvatila i signal Popovićevog telefona oko 17 časova kada se dogodilo ubistvo Kalezića. Međutim, utvrđeno je da Popović živi na Starom aerodromu koji pokriva upravo ta

ću i naložio da se odmah pusti na slobodu. Podsjetimo, Ilić je ubijen 30. aprila 2019. nakon što je u blizini autobuske stanice u Podgorici izašao iz kladionice i krenuo ka svom automobilu. Kamere su tada snimile osobu sa kačketom, koja je ispalila 13 hitaca. Ilićev prijatelj Veselin Kalezić ubijen je 19. novembra 2018. u podgoričkom naselju Stari aerodrom ispred kafića ,,Level“. U njega je ispaljeno 10 hitaca, a kamere su snimile likvidaciju. Vujačić je uhapšen 12. juna 2019. godine u Novom Sadu zbog sumnje da je 2017. godine u Vranju sa više od 30 hitaca iz vatrenog oružja ubio Jugoslava Cvetanovića. Ovo ubistvo vodi se kao odmazda Luke Bojovića, jer je Cvetanovićev brat Saša u zatvoru zbog ubistva Nikole Bojovića u Beogradu. B. R.

Zbog šest krivičnih djela u Baru odgovaraće četiri osobe

Terete ih za krađu, provalu, prijetnju i prevare

BAR – Protiv četiri osobe podnijete su prijave zbog sumnje da su počinile šest krivičnih djela. F. N. (54) se tereti da je iz parkiranog vozila koje je bilo otključano ukrao mobilni telefon. Albanski državljanin S. B. (51) se sumnjiči da je iz dvorišta po-

rodične kuće ukrao više komada građevinskog alata. Za krivično djelo nasilje u porodici ili porodičnoj zajednici odgovaraće G. S. (37). - On je oštećenoj uputio riječi prijeteće sadržine koje su kod nje izazvale osjećaj ugroženosti lične bezbjednosti. Po nalo-

gu tužioca G. S. je lišen slobode – saopšteno je iz policije. Osim toga, policija je u Baru uhapsila osobu za kojom je bila raspisana lokalna potraga. E. M. (45) iz Bosne i Hercegovine sa boravkom u Baru se sumnjiči za tri krivična djela prevara i on je priveden Osnovnom dr-

žavnom tužilaštvu u Baru. U postupku do podnošenja krivičnih prijava utvrđeno je da je E. M. u februaru i martu ove godine preuzeo vozila od tri oštećena lica, koja je održavao u zabludi, a vozila prodao trećim licima radi sticanja protivpravne imovinske koristi u iznosu od oko 12.000 eura. C. H.

10 Crnom Gorom

Subota, 26. mart 2022.

NVOEUROMOST

BIJELO POLJE: Inspektor za vode podnio krivičnu prijavu protiv N. N. lica zbog zagađenja rijeke

U Lim ispušten životinjski otpad OTPAD POTIČE IZ KLANICE: Lokacija na kojoj je uočena krv

BIJELO POLJE – Inspektor za vode Dragan Šekularac podnio je juče krivičnu prijavu protiv N. N. lica zbog zagađenja Lima koje je izazvano ispuštanjem živo-

tinjskog otpada u tu rijeku. Šekularac je na teren izašao nakon što ga je NVO Euromost informisala da su građani prijavili kako se u rijeku Lim u mjestu Loznice, koje je udaljeno svega

HERCEG NOVI: U toku izrada elaborata procjene uticaja na životnu sredinu

Fali saglasnost države za izgradnju deponije RThN

Državnim planom upravljanja otpadom definišu se količine otpada, strateške tačke, gdje, na kojim mjestima i na koji način će se upravljati otpadom. Nemamo zvaničnu odluku države da li na lokaciji Duboki do može da se gradi sanitarna deponija – objašnjava Olivera Doklestić

LOKACIJA NA KOJOJ JE PREDVIĐENA DEPONIJA: Duboki do

HERCEG NOVI – Izgradnjom sanitarne deponije Duboki do mogao bi biti riješen višedecenijski problem odlaganja otpada u Herceg Novom. Prethodno treba dobiti saglasnost na elaborat procjene uticaja na životnu sredinu, što je jedan od preduslova za dobijanje građevinske dozvole. Fali i plan upravljanja otpadom. Problem je, objašnjava za

RTHN članica tima za izradu elaborata Olivera Doklestić, što je taj plan istekao. – Državnim planom upravljanja otpadom definišu se količine otpada, strateške tačke, gdje, na kojim mjestima i na koji način će da se vrši upravljanje otpadom. Iz državnog plana proizlaze smjernice za lokalni plan upravljanja otpadom. Mi sada nemamo zvaničnu odluku države da li na lokaciji Duboki do može da se gradi

sanitarna deponija. Znači, neko mora da donese odluku da može – naglašava Doklestić.

GRANICE

Po njenim riječima potrebno je preispitati granice bafer i UNESKO zone. Sredstva za gradnju deponije Duboki do lokalna samouprava bi samostalno mogla obezbijediti jedino ukoliko bi gradnji pristupila etapno. Sekretar za ekologiju i energetsku efika-

snost Milan Isaković kaže da to nije najbolje rješenje. – Mislim da se to može izbjeći ako bi se sve tri opštine ujedinile. IPA fondovi su tu, praktično na dohvat ruke, a mislim da kod nas postoje ekonomisti koji znaju da im priđu i da bismo mi mogli vrlo brzo da uradimo deponiju – kazao je Isaković. Prema podacima iz 2012. godine svaki građanin Herceg Novog u prosjeku je proizvodio 0,9 kilograma otpada dnevno, te treba dati nove procjene količine. Doklestić je mišljenja da bi deponija mogla zadovoljiti samo potrebe našeg grada. – Ovaj projekat zasniva se na nabijanju otpada i vrstama otpada koje će se tamo skladištiti. Treba da radimo na razdvajanju opasnog, hemijskog, građevinskog otpada. Građevinski otpad ne smije da ide kao sada u bruto količini, već mora biti tretiran prije odlaska na deponiju. Takođe, potrebno je obaviti reciklažu i izbaciti plastiku, papir i karton iz te buduće deponije – to znači da sadašnje količine otpada treba smanjiti za 25 odsto – navodi ona.

DOZVOLA

Na projektu sanitarne deponije Opština radi dvije decenije. Resorno ministarstvo je 2015. godine izdalo građevinsku dozvolu za njenu izgradnju, koja je poništena 2017. zbog tužbe Mjesne zajednice Morinj. Postupak je obustavljen 2018. nakon žalbe Opštine Herceg Novi, da bi dvije godine kasnije Ministarstvo odbilo novi zahtjev za izdavanje građevinske dozvole zbog isteka ekološke saglasnosti. C. G.

NIKŠIĆ: Godišnja Skupština pčelarske organizacije

500 metara od centra grada, ispušta krv. Fotografije i videozapise na kojima se vidi cijev iz koje se u Lim ispušta otpad objavili su na svojoj Fejsbuk stranici. Prema tvrdnjama NVO Euro-

most, u blizini lokacije gdje je ispuštena krv nalazi se klanica, ali njen vlasnik nema odobrenje za rad te očekuju od nadležnih da zaustave zagađenje rijeke. C. G.

TIVAT: Obilježeno 80 godina od pogibije Gracije Petkovića

SJEĆANJE NA HEROJA: Juče u Tivtu

Život je dao za slobodu i dostojanstvo čovjeka TIVAT – Udruženje boraca NOR-a i antifašista Opštine Tivat juče je u Bogdašićima posjetilo grob palog borca Gracije Petkovića, a na komemoraciji su pored članova UBNOR-a prisustvovali i članovi njegove porodice. Gracija Petković je rođen 1919. godine u Bogdašićima, u Komunističku partiju je primljen 1940. godine, a juče se navršilo 80 godina od njegove pogibije u borbi protiv italijanskih fašista na Paštrovnici kod Budve. Predsjednik UBNOR-a i antifašista Tivat Darko Vuković kaže da je Gracija Petković još jedan u moru heroja iz Drugog svjetskog rata, koji su u borbi za slobodu i dostojanstvo čovjeka zaslužili vječnu zahvalnost i poštovanje.

- Samo ovo naše podneblje može da iznjedri ovakve heroje koje su ideali pravde, jednakosti, bratstva, junaštva i slobode vodili nepokolebljivo u borbu protiv neprijatelja i okupatora. Nijesu oni mnogo razmišljali o svojoj ličnoj budućnosti ili sigurnosti već su jurišali i padali, znajući da nijesu oni žrtve rata već iskre budućnosti koja će donijeti slobodu i pravednije društvo. Trajna obaveza svih nas nije da se samo jednom godišnje okupimo oko tvoga groba, već da tvoj svijetli lik i junački primjer ponovo izdignemo na mjesto koje mu pripada – kazao je Vuković. Tivćani sjećanje na Graciju Petkovića čuvaju i kroz naziv Radničkog doma u kome rade Centar za kulturu, Radio Tivat i Gradska biblioteka. S. K.

Nadaju se medonosnoj godini Djevojčicu napao NIKŠIĆ – Nikšićki pčelari održali su godišnju Skupštinu, to je bila prilika da razmijene iskustva, detaljnije se upoznaju sa mjerama podrške Ministarstva poljoprivrede.

Predsjednik najbrojnije pčelarske organizacije u Crnoj Gori Miodrag Radulović kaže da subvencije nijesu definisane po košnici, već za prihranu i preparate kojima

se tretiraju društva protiv zaraznih bolesti. - Nemamo regres po košnici, a pčelari misle da bi to bila najprihvatljivija opcija – kazao je Radulović. Pčelari se pripremaju za novu sezonu, prihranjuju društva kako bi što spremnije dočekali vrijeme medobranja. - Ne znamo kakva će biti sezona, ali je važno da je dočekamo što spremniji, a mnogo faktora može uticati na pri-

nose. Proljeće je počelo, a naši pčelari kažu da nijesu imali većih gubitaka u toku zime – kazao je Radulović. Ne znaju u Nikšiću precizan broj pčelinjih društava, ali članovi koji su evidentirani imaju desetak hiljada košnica. - Ne možemo reći da imamo više pčelara u nikšićkom kraju, ali imamo zavidne rezultate. Svi pčelari su članovi Skupštine i oni usvajaju izvje-

CETINJE: Incident u naselju Gipos

štaj rada za prethodnu, kao i plan rada za tekuću godinu. Imali smo lani 257 članova, a vjerujem da ćemo ove godine biti i brojnija organizacija. Najbitnije je da budemo produktivniji, a jasno je da se sve više na tržištu traži domaći proizvod. Zavisimo od klimatskih uslova, ali dosta je i do samih pčelara, kako su pripremili društva, u kakvoj su kondiciji – riječi su Radulovića. Ra. P.

šarplaninac

CETINJE – Maloljetnu T. P. (10) napao je pas rase šarplaninac dok je šetala manjeg psa nedaleko od naselja Gipos. Radio Cetinje saznaje da je T. P. zadobila povrede na leđima, ruci i butini, ali da je uspjela da ostane na nogama dok je bila napadnuta.

- Djevojčica je primljena u cetinjsku bolnicu gdje joj je ukazana pomoć i data doza antitetanusa, a potom je upućena u Institut za javno zdravlje gdje je pregledao epidemiolog – navedeno je u tekstu. Slučaj je prijavljen policiji koja je sprovela istragu kako bi se utvrdilo ko je vlasnik psa. C. G.

Crnom Gorom

Subota, 26. mart 2022.

kOLAŠIN: Vatrogascima stigla pomoć iz vazduha, komandir Službe zaštite ogorčen ponašanjem građana

Ovome se mora stati na kraj, država mora otkriti i najstrože kazniti počinioce. Umorni su i vatrogasci i mještani koji se danima bore da lokalizuju požare. Juče ujutro dobili smo poziv iz Gornje Morače od mještana koji su izazvali požar, poručio sam im da kako su ga zapalili neka ga gase – kaže Željko Darmanović

KOLAŠIN – Vatrogascima su od juče popodne u gašenju požara pomagali helikopteri Vojske Crne Gore. Šef Službe zaštite i spašavanja Željko Darmanović kaže da im je pomoć neophodna jer gori na nekoliko lokacija i na nepristupačnom terenu pa ne mogu stići svuda.

SLUŽBA ZAŠTITE

Iz Crnogorskog elektrodistributivnog sistema saopštili su da požari koje izazivaju nemarni građani ugrožavaju uredno snabdijevanje električnom energijom. - Na području opština Nikšić i Plužine, a slična situacija je i u Kolašinu, u posljednjih nekoliko dana, aktivni su brojni požari. Vazdušni vodovi 10 kV i niskonaponske mreže CEDIS-a koji su izgrađeni na drvenim stubovima su ugroženi, pa smo zbog havarija imali ispade i isključenja na dalekovodu Povija, djelovima dalekovoda Trubjela kao i Grahovo. Trenutno su i dalje aktivni požari koji ugrožavaju Poviju, Grahovo, Zaslap, Nudo, Grahovac. Takođe, vatra ugrožava dalekovod Rovca u Kolašinu. Na području nikšićke opštine stradale su i dvije niskonaponske mreže Somina i Osječenica, a zapaljena je i stubna trafostanica Manastira Ostrog. Problema imamo i na energetskim objektima Ivanje i Zaton u Bijelom Polju – naveli su iz CEDIS-a. Usljed požara na područjima nikšićke i plužinske opštine,

cEdIS

Darmanović: Država da reaguje, požari su namjerno izazvani

CEDIS: Izgorjelo 17 drvenih stubova

zaključno sa 24. martom, izgorjelo je 17 drvenih stubova na dalekovodu Trubjela i niskonaponskim mrežama: Vilusi 3, Crni Kuk, Donja Somina i Savino Brdo, ali i ormar sa usponskim vodovima Manastir Ostrog. U Bijelom Polju i Kolašinu, bilježimo sedam izgorjelih drvenih stubova i dva portalna na dalekovodima za Rovca i Ivanje kao i na niskonaponskim mrežama Zaton, Cerovica i Zakrlije.

MATERIJALNA ŠTETA BIćE VELIkA: Juče u Kolašinu

Helikopteri su djelovali na području Jasenove i Međuriječja.

INTERVENCIJA

Darmanović objašnjava da su pomoć iz vazduha imali u srijedu, a da je u četvrtak izostala jer je zbog gustog dima bila smanjena vidljivost. -Tokom prijepodneva, kao i prethodnih dana, sprečavali smo da se požar u Cerovici

proširi s donje strane puta, gdje se nalazi veći broj kuća. Pomažu nam i danas kolege iz Podgorice – ispričao je Darmanović. On kaže da je ogorčen jer požare izazivaju građani koji spaljuju otpad nakon čišćenja imanja. - Juče ujutro dobili smo poziv iz Gornje Morače. Pozvali su nas mještani koji su izazvali požar, a ja sam im poručio da

kako su ga zapalili neka ga sada gase, jer mi nemamo više ljudi da pokrijemo sva mjesta na kojima gori – ispričao je Darmanović. Čelnik kolašinske Službe zaštite poručuje da se tome mora stati na kraj, da država mora intervenisati. - Ovo mora država da kontroliše i da otkrije ko pali i najstrože kazni počinioce. Ovo prelazi sve mjere, umorni su

i vatrogasci i mještani koji se danima bore da lokalizuju požare. Trenutno nema ugroženih objekata, ali nikada ne znamo kako će se se situacija odvijati. Dok mi gasimo na jednom mjestu vatra se pojavljuje na drugom – objašnjava Darmanović.

PODMETANJE

Uvjeren je i da su neki požari namjerno izazvani.

- Očekivano je da se vatra pojavi na rubovima onih područja gdje je bio požar, ali kada se pojavi na sasvim drugom mjestu, gdje vatre nije bilo, onda je jasno da neko namjerno pali. U nekoliko sela mještani su se organizovali i nastoje da spriječe vatru da im ugrozi kuće– upozorava Darmanović koji je svakodnevno na terenu sa kolegama. Dr. DRAŠKOVIĆ

Dabetić: Što sagori za jedan dan, obnavlja se decenijama

NIkŠIć: Deponija Mislov do ugašena, aktivni požari u selima

Gori u Počekovićima, na Ilinom brdu, u Klenku…

NIKŠIĆ – U nikšićkoj opštini gori na sve strane. Dežurni telefoni su se ,,usijali“ u Službi zaštite i spašavanja, pogotovo juče poslije podne. Novi požari prijavljeni su u Počekovićima, Klenku, na Ilinom brdu, Oštrovcima, a gori i na lokacijama koje su juče bile aktuelne.

Komandir Slavko Tadić kaže da imaju šest kamiona, kao i jedno tzv. navalno vozilo bez kojeg ne smiju ostaviti grad. - Svi smo na terenu i taman kad smo pomislili da

ćemo sanirati postojeće požare, buknuli su novi. No, ako smo nečim zadovoljni dok ne padne kiša onda je to činjenica da je deponija Mislov do, napokon, ugašena. Tamo je jedna naša ekipa danonoćno dežurala, ali je lokalna uprava u saradnji s privrednicima maksimalno bila angažovana i već je deponija potpuno prekrivena tamponom. Prijatno sam iznenađen. Čak je napravljena i nova lokacija u Mislovom dolu gdje će se ubuduće odlagati komunalni otpad, riječi su komandira nikšićke Službe zaštite i spašavanja Slavka Tadića. Ra. P.

ekipe su bile preventivne na drugim područjima. - Na području kolašinskih šuma najčešće se javljaju prizemni požari. Oni najviše štete donose prirodnom podmlatku i mjestimično većim stablima koji se zbog toga suše. Visoki požari se rijetko javljaju na području sliva rijeke Tare, a u privrednim šumama su veoma rijetki. Najugroženije područje je sliv rijeke Morače gdje su požari mogući u svako doba godine, pošto je mala količina padavina takva da je ovo područje ugroženo i tokom zimskih mjeseci. Ovdje su posebno ugrožene

poBjEdA

DRAGOCJENA POMOć: Helikopteri Vojske

- Od 19. marta, uz ostale poslove, moramo da se borimo i sa vatrenom stihijom u radnim jedinicama Maganik i Rovačke šume, na prostoru od Osredaka do Cerovice. Požar je krenuo sa privatnih imanja i sjeverni vjetar je brzo proširio vatru. Površina koja je zahvaćena požarom je ogromna, a procjenu opožarenih šuma ćemo utvrditi detaljnim obilaskom – kazao je direktor radne jedinice Uprave za šume u Kolašinu Radovan Dabetić. On ističe da je Slaven Bulatović, čuvar šuma u tom regionu, od prvog dana bio uključen u gašenju požara a čuvarske

UGAŠENA POSLIJE PET DANA: Deponija Mislov do

privatne šume tako da je neophodno preventivno djelovanje – smatra Dabetić. Prema njegovim riječima uzroci požara su neodgovorni pojedinci koji svojim nesavjesnim djelovanjem ugrožavaju imovinu i živote drugih. - Nanosi se neprocjenjiva šteta šumskom eko-sistemu koji treba da se oporavlja desetinama godina. Neophodne su i izmjene zakonskih rješenja i revizija strategije borbe protiv požara. Porazna je činjenica da u 21. vijeku nemamo svijest da priroda nije samo riječ već živi organizam čiji smo mi sastavni dio – poručio je Dabetić.

12 Svijet

Subota, 26. mart 2022.

TRIDESETI DAN INVAZIJE NA UKRAJINU: Uništeno skladište goriva kod Kijeva i raketirano nekoliko vojnih objekata, dvije zaraćene strane iznose različite podatke o gubicima

Rusi otvorili artiljerijsku vatru na grad Višgorod Zaraćene strane su juče iznijele oprečne podatke o gubicima tokom 30 dana rata u Ukrajini. Moskva tvrdi da je nastradao 1.351 ruski vojnik, a da je na suprotnoj strani poginulo njih 14 hiljada. Vlasti u Kijevu su, istovremeno, objavile svoje podatke, prema kojima je ubijeno 16 hiljada ruskih i oko 1.300 ukrajinskih vojnika KIJEV/MOSKVA - Ruske oružane snage juče su, tokom tridesetog dana inavzije na Ukrajinu, uništile skladište goriva u blizini Kijeva, raketirale jedan vojni objekat u Dnjepropetrovskoj oblasti i otvorili artiljerijsku vatru na grad Višgorod i tom prilikom oštetile stambeni blok na periferiji tog grada. Portparol ruskog ministarstva odbrane general-major Igor Konašenkov je, kako je prenio Rojters, saopštio da je da je napad na skladište goriva u blizini Kijeva izvedeno u noći između četvrtka i petka upotrebom krstarećih raketa „Kalibar“, koje su ispaljene sa mora.

čine Donbas, prenosi Rojters, pozivajući se na ruske novinske agencije. Ministarstvo nije isključilo mogućnost upada u ukrajinske gradove koji su pod blokadom i upozorilo da će odmah reagovati na bilo koji pokušaj da se zatvori vazdušni prostor iznad Ukrajine, što je Kijev više puta zatražio, a što NATO za sada odbija da uradi.

PREGOVORI

RAZARANJA

Konašenkov tvrdi i da je skladište goriva korišćeno za snabdijevanje ukrajinskih oružanih snaga u centralnom dijelu zemlje. Rusko ministarstvo odbrane je, takođe, objavilo snimak lansiranja taktičkih balističkih raketnih sistema „Iskander“ koji su, kako tvrde, uništili bazu za obuku stranih plaćenika u Ukrajini. Iz ukrajinskog ministarstva odbrane, sa druge strane, navode da su ruske snage otvorile jaku artiljerijsku vatru na Višgorod, grad u blizini Kijeva. Ukrajinska agencija Ukrinform je prenijela i kako je tom prilikom oštećen stambeni blok koji se nalazi na periferiji tog grada. - Okupatori su 24. marta pucali iz teške artiljerije na stambeno naselje na periferiji Višgoroda. Kao rezultat toga, oštećen je stambeni blok. Prema preliminarnim podacima, nema žrtava. Policija radi na licu mjesta i dokumentuje posljedice – navedeno je u saopštenju Ministarstva odbrane Ukrajine. Ruske snage su, kako je na Fejsbuku navela Vazdušna komanda Istok, izvele i raketni napad na jedan vojni objekat u Dnjepropetrovskoj oblasti. Ukrajinski zvaničnici tvrde i da su ruske snage grad Černihiv, koji već danima drže pod opsadom, odsijekle od ostakla

Uništeni stambeni blokovi širom Ukrajine

zemlje. To je saopštio regionalni guverner Vjačeslav Čaus, ističući da je grad pod vatrom ruske artiljerije i ratnih aviona. - Grad je operativno opkoljen neprijateljem – izjavio je Čaus na ukrajinskoj televiziji, a prenio Rojters.

GUBICI

Dvije zaraćene strane su juče iznijele oprečne podatke o gubicima tokom 30 dana rata u Ukrajini.

Moskva tvrdi da je nastradao 1.351 ruski vojnik, a da je na suprotnoj strani poginulo njih 14 hiljada. Vlasti u Kijevu su, istovremeno, objavile svoje podatke, prema kojima je ubijeno 16 hiljada ruskih i oko 1.300 ukrajinskih vojnika. Ukrajinska vojska tvrdi i da je u protekla 24 sata neutralisala dvije stotine ruskih vojnika i brojne jedinice vojne tehnike, navedeno je u najnovijem izvještaju Generalštaba Oruža-

Mađarska neće zaustaviti uvoz ruskih energenata Mađarska je odbacila pozive Ukrajine da joj dozvoli isporuku oružja preko svoje teritorije i da zaustavi uvoz ruske nafte i gasa, jer ne želi da rizikuje bezbjednost svog stanovništva, kaže mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto. Mađarski ministar je podsjetio da je ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski tokom prvog dana samita EU u Briselu ponovio dva dobro poznata zahtjeva Ukrajine – dozvolu Mađarske da se snabdijeva oružjem preko njene teritorije i prestanak uvoza prirodnog gasa i nafte iz Rusije. - Mađarska vlada neće pristati na ovo, jer ne želi da rizikuje živote i bezbjednost svog naroda i ne želi da plaća visoku cijenu rata – saopštio je Sijarto na Fejsbuku.

nih snaga Ukrajine. - U toku prethodnog dana naši vojnici su odbili devet neprijateljskih napada, uništili 12 tenkova, oko 20 oklopnih vozila i devet artiljerijskih sistema. Neprijatelj je izgubio više od 200 vojnika. Jedinice PVO oborile su dva neprijateljska aviona i dvije bespilotne letilice. Prethodnog dana su pogođeni i vazdušni ciljevi, odnosno po jedan avion i bespilotna letilica i četiri krstareće rakete -–navedeno je u saopštenju. Rusko ministarstvoi odbrane, sa druge strane, navodi da je prva faza ruske „vojne operacije u Ukrajini“ uglavnom okončana i da će se usredsrediti na ,,oslobađanje“ istočnog ukrajinskog regiona Donbas. Ovo saopštenje ruskih vlasti je, kako prenosi Rojters, nagovještaj da bi Rusija mogla da se preusmjeri na ciljeve koji su više ograničeni, nakon što se suočila sa žestokim ukrajinskim otporom prvog mjeseca rata. Ministarstvo odbrane tvrdi da proruski separatisti sada kontrolišu 93 odsto ukrajinskog Luganska i 54 odsto Donjecka, dva područja koja zajedno

Ruski pregovarač Vladimir Medinski saopštio je da Rusija traži sveobuhvatan dogovor u razgovorima sa Ukrajinom koji pokrivaju čitav niz pitanja, bez kojih je postizanje dogovora teško moguće, prenio je Rojters pozivajući se na Interfaks. Medinski je rekao da Moskva vjeruje da Kijev pokušava da se „razvuče“ pregovore. Ranije je naveo da su dvije strane postigle napredak u ključnim pitanjima. Ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba je, takođe, izjavio je da mirovni pregovori protiču teško. On je, međutim, demantovao medijske izvještaje da je ostvaren napredak u rješavanju četiri od šest ključnih pitanja. - Ne postoji konsenzus sa Rusijom o četiri tačke – rekao je Kuleba u objavi na društvenoj mreži Fejsbuk. Predsjednik Ukrajine Volodimir Zelenski obratio se preksinoć putem video veze na samitu Evropskog savjeta u Briselu i tom prilikom zahvalio Evropi što se ujedinila u podršci njegovoj zemlji, ali im i poručio da su ,,malo zakasnili“ u zaustavljanju Rusije. - Da su sankcije bile preventivne, Rusija možda ne bi ušla u rat. Blokirali ste Sjeverni tok 2, i na tome smo zahvalni, bio je to ispravan potez, ali ste malo zakasnili. Da je to urađeno na vrijeme, Rusija ne bi stvorila krizu sa energentima – rekao je ukrajinski predsjednik i naglasio da Rusija možda ne bi ušla u rat da je znala da će on potrajati. Zelenski je ocijenio i kako Ukrajina i Rusija imaju različi-

EU i SAD postigle dogovor o kupovini gasa Evropska unija i Sjedinjene Američke Države postigle su dogovor o kupovini američkog tečnog prirodnog gasa (LNG), kojim bi se smanjila evropska energetska zavisnost od Rusije. Dogovor je objavljen tokom posjete predsjednika SAD Džozefa Bajdena Briselu, a nakon intenzivnih sastanaka u sjedištu EU, gdje su lideri zapadnih zemalja istakli podršku Ukrajini. - SAD će raditi sa svim međunarodnim partnerima kako bi tržištu EU dostavile dodatne količine tečnog prirodnog gasa – saopšteno je iz Bijele kuće. Cilj je da se do 2030. godine obezbijedi dodatnih 50 milijardi kubnih metara tečnog naftnog gasa godišnje, dok su se SAD obavezale da će, u saradnji sa međunarodnim partnerima, do kraja ove godine u EU izvesti 15 milijardi kubnih metra LNG. Predsjednik SAD je poručio iz Brisela da se njegova zemlja već odrekla svih ruskih energenata i da će snažna američka industrija podržati dobrodošle namjere EU da brzo smanji zavisnost od ruskog gasa i osigurati da „evropske porodice imaju grijanje tokom naredne dvije zime“, dok se ne izgradi infrastruktura za otpornu i čistu energetsku budućnost Evrope. Predsjednik SAD je iz Brisela otputovao u Poljsku gdje će sa tamošnjim zvaničnicima razgovarati o planu za zbrinjavanje izbjeglica. Bajden će, kako je najavljeno, posjetiti grad Žešov na istoku zemlje, koji je udaljen samo 80 kilometara od Ukrajine, gde će se sresti sa ukrajinskim izbjeglicama.

te vrijednosti i životne stavove. - Ruska vojska uopšte ne vidi šta je dostojanstvo, oni ne znaju šta je savjest, ne razumiju zašto toliko cijenimo slobodu – zaključio je Zelenski. U Ukrajini je od početka rata, prema podacima Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za ljudska prava, poginuo 1.081, a ranjeno 1.707 civila. Iz kancelarije ovog komesarijata ističu i da je realan broj žrtava vjerovatno znatno veći.

Najavljena široka operacija duboko u teritoriji Saudijske Arabije

Huti raketirali skladište goriva u Džedi

Nakon napada u skladištu izbio požar

DŽEDA- Jedno od skladišta goriva u rafineriji nafte u Džedi pogođeno je u napadu Huta, javljaju saudijski mediji. Huti su najavili ,,široku operaciju duboko u teritoriji“ Saudijske Arabije.

Gust dim viorio se iz rafinerije nafte ,,Aramko“ u Džedi, dvadesetak minuta prije nego što su Huti potvrdili da je počela ,,opsežna operacija duboko u teritoriji“ Saudijske Arabije. Saudijski mediji su, istovreme-

no, javili da je napadnuta rafinerija u Džedi. Napad je uslijedio nekoliko časova pošto su saudijske oružane snage saopštile da su oborile sedam dronova i projektil ispaljen sa položaja Huta

u Jemenu. Nije jasno na koji će se način ovaj napad odraziti na održavanje trke Formule 1, koja se ovog vikenda održava u Džedi. » Priredila: Bojana PRELEVIĆ

Subota, 26. mart 2022.

Marketing

14 Kultura

Subota, 26. mart 2022.

Sa predstavljanja knjige

ZAGREB - U velikoj dvorani Galerije Klovićevi dvori u Zagrebu održana je promocija knjige likovnih eseja ,,Slikarstvo i mržnja“ crnogorskog slikara i pisca Dimitrija Popovića. Knjigu je objavila izdavačka kuća „Naklada Ljevak“ iz Zagreba. O knjizi su govorili akademik Krešimir Nemec i istoričarka umjetnosti dr Mikica Maštrović. Prateći stvaralaštvo Dimitrija Popovića kao likovnog umjetnika, esejiste i romansijera, Nemec je govorio o ,,karaktersitičnoj interakciji pisane riječi i slike, odnosno, o plodnosti i produktivnosti

intermedijalnih dodira“. Maštrović je istakla sposobnost Dimitrija Popovića da istovremeno kao promatrač i inerpretator precizno analizira složene slojeve umjetničkog djela. - Izvorište hermeneutike slike jeste tamo gdje slikovno iskustvo oka prelazi u medij jezika – kazala je Maštrović. Uz predstavljanje knjige Dimitrije Popović je upriličio performans ,, Juditino svitanje“ koji je izvela manekenka Ivana Majstorović. Autor je eksplicirao koncept knjige, način kako su nastajala pojedina poglavlja, te kako se u svom stvaralaštvu bavio motivima koji su za temu imali mržnju. A. Đ.

Nastavak programa u podgoričkim kvartovima

Koncert i predstava ovog vikenda na Zabjelu

PODGORICA - Koncert kamernog ansambla „Chamber box“ biće održan danas u 12 sati u parku na Zabjelu (Ulica 27. marta), u okviru programa „Kultura u kvartu“. Na repertoaru tog ansambla osim klasičnih, nalaze se i poznate filmske, kao i teme iz popularne muzike. Najmlađi će sjutra, u 14 sati, biti u prilici da prisustvuju izvođenju edukativne predstave „Mladost“, autorski projekat rediteljke Dušanke Belade, u produkciji Malog ateljea „Arlekin“. Inspirisani pjesmom „Daj nam neba“ Miladina Šobića, u predstavi se bave temom mladosti i preispitivanjem osobina koje neke ljude čine prerano ostarjelima ili istovremeno neke druge vječito mladima. Tekst je uradio ansambl predstave, a u projektu učestvuju polaznici škole glume: Milica Strugar, Nađa Spasojević, Hana Jovićević, Vukota Marsenić, Jana Jovović, Ksenija Radonjić, Mia Milačić, Pavle Jovanović, Jovan Brnović, Sofija Radulović, Milena Dragićević, Pavle Bogićević, Mia Vojvodić i Nevena Mrvaljević. R. K.

Djelo Endija Vorhola na aukciji u maju

Dvjesta miliona dolara za portret Merilin Monro

LONDON - Aukcijska kuća „Christie’s“ na prodaju će u maju ponuditi portret glumice Merilin Monro, američkog umjetnika Endija Vorhola, koji je procijenjen na 200 miliona dolara, javlja AFP. Riječ je o djelu „Shot Sage Blue

Marilyn“ koje je Vorhol naslikao 1964. godine, naveli su iz aukcijske kuće „Christie’s“ i dodali da čuvena slika pripada ciriškoj fondaciji Tomasa i Doris Aman. Fondacija će prihod namijeniti poboljšanju života djece širom svijeta kroz zdravstvene i obrazovne programe. - Sav prihod ide u dobrotvorne svrhe – dodali su iz aukcijske kuće. Endi Vorhol (1928-1987) smatra se jednim od najvažnijih predstavnika pop arta. Slikao je omote za više prehrambenih proizvoda, poznat je i po portretima holivudskih zvijezda, a dizajnirao je i omote za dva albuma Rolingstonsa. R. K.

Što je nama nas Pokreta nesvrs CSUCG

PODGORICA - Istraživačka izložba ,,Povezani pejzaži“ crnogorske umjetnice Irene Lagator-Pejović poručuje da savremena umjetnost treba i mora da se bavi društveno odgovornim pitanjima, a jedno od njih svakako je odnos prema kulturi i nasljeđu. Izložba nudi pogled na nasljeđe Pokreta nesvrstanih i njegovo proširenje kroz umjetnički angažman sa predmetima, idejama, prekinutim razvojem i okolnom prirodom navedene kolekcije. Ovaj umjetnički projekat se sastoji od dvije cjeline – intervencije na stazi u parku i postavke od tri rada u prostoru Fondacije, a odvija se u saradnji CSUCG, konkretno kolekcije umjetnosti nesvrstanih zemalja i Fondacije Petrović Njegoš.

EKOLOGIJA

Intervencija na stazi ispred Dvorca Petrovića naslovljena je ,,Simbiotička kolekcija“. U ovom radu umjetnica ističe taksonomiju kolekcije umjetnosti nesvrstanih zemalja koju proširuje uključenjem naziva živih organizama, drveća i biljaka iz parka oko Dvorca. Ljepota ove intervencije je i u tome što se mnogi fenomeni otkrivaju u samoj njenoj fizičnosti – vi hodate prema Dvorcu i čitate tekst, ali, tekst se manje ili više vidi u odnosu na to kako je svjetlost u toku dana pozicionirana. - Radi se o procesno-orijentisanom radu koji će trajati do septembra, a po mogućnosti i duže. U radu je upotrijebljen fenomenološki metod Morisa Merloa Pontija i njegovog koncepta o proživljenoj distanci. On smatra da je naša percepcija o raznim stvarima i pitanjima iz stvarnosti objektivna jedino onda ako sa određene kritičke distance posmatramo stvari. U tom smislu, čak i sama fizička pozicija ovog teksta na stazi govori o toj objektivnoj distanci. Sam tekst

Sa otvaranja izložbe u Dvorcu Petrovića

nije fizički jako blizu Dvorcu i kolekciji već je „posmatra“ sa određene distance. Sam rad nije samo navođenje radova iz kolekcije, već je proširuje ka onoj sferi, konkretno, životnoj sredini kojoj smo mi kulturalno jako malo posvećeni kao čovječanstvo. Evo, dokaz je da smo doveli do klimatskih promjena – istakla je LagatorPejović. Kako bi došla do podataka o stablima iz kruševačkog parka, umjetnica je angažovala biologe kako bi joj pomogli da napravi dendrofloru. - Oni su na moju molbu obišli čitav kruševački park. Pokazali su mi da postoje određene endemske vrste, vrste koje su tu prilagođene, vrste donesene iz inostranstva... Ovaj rad

D. Mijatović

Marko PrPić

Analiza slojeva umjetničkog djela

Irena Lagator-Pejović za Pobjedu o istraživačkoj izložbi ,,Povezani pejzaži“, koj

Irena Lagator-Pejović

pokazuje publici da postoji čitava jedna sfera o kojoj mi apsolutno ništa ne znamo – istakla je ona. Ovaj rad će se odvijati u sarad-

nji sa raznolikom domaćom publikom tokom tri radionice organizovane u parku Dvorca Petrovića u proljeće (Karolina Majewska-Gude, Toni

Dječji simfonijski orkestar muzikom poziva na timski rad i toleranciju u Crnoj Gori

U svijetu sa previše podjela, umjetnost donosi jednakost

PODGORICA – Više od 60 učenika četiri muzičke škole u Crnoj Gori, okupljenih u dječji simfonijski orkestar, održali su koncert u Muzičkom centru Crne Gore, u čast timskog rada, istrajnosti, tolerancije i empatije kao univerzalnih vrijednosti čovječanstva.

Crnogorskog simfonijskog orkestra, koji su u ulozi mentora djeci pružili dodatnu podršku. - Mi jesmo mladi i tek smo ušli u svijet umjetničke muzike, ali ona je zaslužna za to što 70

ljudi na sceni dišu kao jedno, međusobno se poštuju i tu sliku šalju cjelokupnom narodu Crne Gore – kazao je jedan od učesnika koncerta Matija Bulajić, učenik Muzičke škole „Dara Čokorilo“ iz Nikšića.

UNiCEF/D. MiljaNić

U Zagrebu promovisana nova knjiga Dimitrija Popovića

Odluku da zajednički organizuju ovaj koncert donijeli su inspirisani programom za razvoj socio-emocionalnih vještina „Moje vrijednosti i vrline“, koji je do sada uveden u više od 100 osnovnih i srednjih škola, zahvaljujući podršci Zavoda za školstvo i UNICEF-a.

DIŠU KAO JEDNO

Koncert „VIVUM“ pripremljen je u saradnji muzičkih škola sa profesionalcima iz

Sa koncerta u Muzičkom centru Crne Gore

S njim je saglasan i njegov kolega iz dječjeg simfonijskog orkestra Mateo Nicaj, učenik Umjetničke škole za muziku i balet „Vasa Pavić“ u Podgorici. - U svijetu kojem pripada naša generacija postoji previše podjela, ali umjetnost je najljepša i najduhovnija oblast u kojoj smo svi jednaki. U zajedničkom radu puno smo vježbali, prihvatali razlike, tolerisali i poštovali jedni druge. Tako postajemo bolji ljudi i zato želim da sva djeca u Crnoj Gori dožive ova osjećanja – kazao je Nicaj. Za Martinu Kovačević, učenicu Muzičke škole iz Tivta, bilo je veliko zadovoljstvo svirati u dječjem simfonijskom orkestru, jer je to za nju bilo jedno

Kultura

Subota, 26. mart 2022.

ja je otvorena u Fondaciji Petrović Njegoš Miloš Karadaglić za Pobjedu o koncertu povodom Segovijinog prvog nastupa u Njujorku

Hildebrandt), ljeto (Anđelka Badnjar Gojnić) i jesen (Bojana Piškur), a u saradnji sa Laboratorijom kolekcije umjetnosti nesvrstanih zemalja.

BALANS

PODGORICA - Poznati crnogorski i svjetski gitarista Miloš Karadaglić svirao je 20. marta u Gradskoj kući u Njujorku povodom stogodišnjice prvog nastupa Andresa Segovije u ovom koncertnom prostoru i u čast svih fantastičnih koncerata održanih na tom mjestu.

Svoje impresije nam je prenio nakon što je stigao u Toronto, gdje će boraviti nekoliko dana prije nastavka turneje. Finiš će biti u gradu Tampa – Florida. U tom će gradu sa njihovim simfonijskim orkestrom odsvirati „Rodrigov Aranjuez“. - Baš se radujem što ću sarađivati sa svojim dugogodišnjim kolegom i prijateljem Majklom Frensisom koji je fantastičan dirigent – rekao je Karadaglić za Pobjedu.

VELIKA ČAST

O njujorškom koncertu u čuvenom Town Hall-u Karadaglić priča sa neskrivenim uzbuđenjem, kao da ga još uvijek nije ostavio za sobom. - Rijetki su koncerti i nastupi koji nose tu vrstu emotivnog i muzičkog doživljaja, zato što je legat Segovije i sve ono što predstavlja toliko bitan. Za sve nas Segovija je džin koji je svima nama gitaristima danas dao samu profesiju i koji je gitaru kao jedan skroman i ne toliko cijenjen instrument iznio na prijesto najvećih svjetskih dvorana. To je nešto što danas ja sa svojim kolegama nastavljam, a i sama činjenica da je jubilej njegovog prvog nastu-

SVAKI NASTUP U NJUJORKU JAKO JE BITAN: Miloš Karadaglić

pa u Americi, u Town hall-u u Njujorku, obilježen mojim koncertom je zaista jedna velika čast – rekao je Karadaglić. Priznaje da je svaki nastup u Njujorku, kao jednom od najuzbudljivijih gradova na svijetu, jako bitan, i za za njega uvijek vrlo uzbudljiv. - Tu se uvijek moramo predstaviti na najbolji i na najjači mogući način, sa svim onim što nosimo u sebi kao najiskreniju muzičku zamisao i ideju u tom trenutku. Težina tog Segovijinog legata u repertoaru koji sam izveo tamo, težina tog nevjerovatnog opusa koji je ostavio iza sebe, je nešto čega sam u svakom trenutku tog koncerta bio svjestan. Puno ljudi koji su bili na tom koncertu su prisustvovali Segovijinim koncerti-

ma, tako da mi je to cjelokupno iskustvo zasad obilježilo ovu godinu – rekao je jedan od najboljih crnogorskih gitarista.

NOVI PROJEKTI

Koncertom u Njujorku Karadaglić je završio seriju koncerata „Tribute to Segovia“ koji su ga odveli do Los Anđelesa, San Dijega, Las Vegasa, Finiksa, Toronta, tako da se raduje narednim idejama i nastupima koji slijede. - Pri povratku u Veliku Britaniju očekuju me neki novi projekti, nove ideje koje su vezane za naredni album i za naredni period. To su jako bitni momenti i razgovori i radujem se svemu što dolazi – najavio je, iako skromno. Na pitanje da li je u posljednje

sasvim novo i korisno iskustvo. - Morali smo da budemo veoma složni, strpljivi i tolerantni, ali na kraju smo dobili odličan rezultat, stekli nova prijateljstva i probali nešto novo – rekla je Kovačević. Predsjednik Savjeta za prava djeteta Dritan Abazović čestitao je učenicima i nastavnicima na ovoj inicijativi, kojom se djeca podržavaju da razviju empatiju, toleranciju, lični integritet i da postanu timski igrači. Prema njegovim riječima, ovaj program jedan je od načina da se smanji nasilje, s obzirom na to da djecu uči tome kako da upravljaju svojim osjećanjima i da konflikte rješavaju kroz konstruktivan dijalog.

NAUČILI MNOGO

Za Zavod za školstvo ovaj koncert predstavlja primjer dobre prakse na koji bi sve škole trebalo da se ugledaju kako bi što češće zajednički radile na promociji timskog rada i drugih socio-emocionalnih vještina među učenicima.

Šef predstavništva UNICEF-a u Crnoj Gori Huan Santander impresioniran je koncertom. - Uvjeren sam da su, tokom priprema za ovaj koncert, učenici svih muzičkih škola naučili mnogo o timskom radu. Poznato je da umjetnost i kultura podstiču socio-emocionalni razvoj. Upravo iz tog razloga, UNICEF poziva da se svakom djetetu u Crnoj Gori pruži mogućnost da se bavi umjetnošću i kulturom – poručio je Santander. Program za razvoj socioemocionalnih vještina uveden je u obrazovni sistem Crne Gore 2015. godine, uz podršku UNICEF-a i u saradnji sa Zavodom za školstvo. Od tada se program proširio na više od 100 osnovnih i srednjih škola. Do sada je više od 20.000 učenika kroz ovaj program imalo priliku da nauči da prepoznaje sopstvene i tuđe emocije, da pomažu jedni drugima i zajedno rješavaju probleme. R. K.

vrijeme bilo utisaka koji će se stopiti u konkretne kompozicije, Karadaglić se opet vraća na jednu od najpoznatijih američkih lokacija. - U Njujorku sam proveo skoro nedjelju dana i moram da priznam da sam inspirisan tom posjetom. Boravak u gradu koji juri, koji je nabijen jednom nenormalnom energijom, koji vas puni energijom a u isto vrijeme vam uzima posljednju kap iste, nešto je nevjerovatno i to je injekcija kreativnosti koja mi je možda bila potrebna poslije perioda kovida i svega ostalog. Tako da sam pun utisaka, pun sam novih ideja i mislim da će implementacija tih ideja i naredni period biti jako uzbudljivi – rekao je Karadaglić. D. ERJAVŠEK

Veče posvećeno poeziji Borisa Jovanovića Kastela održano u KIC-u Izvođenje predstave

Jedrenjak u kovitlacu mora „Atomsko tri mlade glumice

PobjEda

Izložba se nastavlja na prvom spratu Fondacije sa serijom crteža ,,...već postoji osjećaj protoka“, koji je nastavak rada sa staze u parku. - Tu su crteži grafitnom olovkom koji reprodukuju mnogo veći broj podataka o mnogo većem broju djela iz kolekcije umjetnosti nesvrstanih zemalja, koje sam pronašla u Nacionalnoj bilioteci ,,Đurđe Crnojević“ na Cetinju. Tamo sam više godina istraživala ovo nasljeđe. Na taj način sam željela sa podvučem kritički elemenat ovoga rada koji treba da osvijesti tu činjenicu koliko su značajni arhivi za bitne djelove našeg kulturnog nasljeđa. Na ovom radu se takođe smjenjuju podaci o djelima i o stablima iz parka – istakla je Lagator-Pejović. Pored ovog rada je djelo ,,Vazduh kojeg dijelimo“ koji pokazuje da se jedan veliki dio našeg vazduha sastoji od elemenata čestica ugljenika koje ne vidimo, a koje udišemo. - To je serija malih ručno rađenih slika koje samo koriste hemijski simbol ugljenika (C), koji prikazuje asptraktan pejzaž. Naše prirodno okruženje je sastavljeno od onih elemenata koje smo proizveli upravo našim odnosom prema tom okruženju kroz našu generalnu kulturu koja je bila kultura industrijalizacije i eksploatacije prirode – smatra LagatorPejović. A. Đ.

Rad po kojem izložba nosi ime je video-instalacija ,,Povezani pejzaži“. Pri samom ulasku u prostor čuje se zvučni sloj instalacije – cvrkut ptica snimljenih u beogradskim parkovima. - Znamo da je Pokret nesvrstanih zvanično uspostavljen na prvom kongresu u Beogradu, pa odatle i ta relacija. Na ekranima vidimo pet radova iz kolekcije koje sam dokumentovala u kratkim video-formama na izložbi ,,Južne konstelacije“ u Ljubljani. Posljednji put sam kolekciju nesvrstanih u cjelosti mogla vidjeti 1995. godine kada je ona i dalje bila Galerija ,,Josip Broz Tito“. Te godine je promijenila ime i integrisana je u CSUCG. Od tog perioda do danas, mi, kao građani Podgorice i Crne Gore, nijesmo tu kolekciju bili u mogućnosti u cjelosti da posjetimo, sem u izložbama koje su kurirane sa vremena na vrijeme. U Ljubljani sam srela ovih pet radova i s obzirom na temu koju tretiraju – žanr pejzaža – uradila sam tjelesni čin primacanja tim pejzažima objektivom, ne koristeći zum, sa jednim posebnim kritičkim naglaskom na tehnologiju koja remeti balans sklada čovjeka i prirode – kazala je Lagator-Pejović.

Iskustvo koje je zasad obilježilo ovu godinu

EstEr HazE

sljeđe stanih

Kolekcija nekadašnje galerije „Josip Broz Tito“ dostupna samo povremeno

Sa promocije u Podgorici

PODGORICA - Promocija knjiga „Ako dojedrim“ i „Konzul i juvelir Mediterana“ Borisa Jovanovića Kastela, okupila je u Multimedijalnoj sali KIC-a „Budo Tomović“ veliki broj ljubitelja poezije rođene pod sjenkom maslina, jedara i palmi. Jovanović je skoro tri decenije dosljedan svojoj strasti, a nedavno je za izuzetan književni opus i doprinos evropskoj poeziji dobio prestižnu poljsku nagradu „Klemens Janicki“. Zbirka poezije „Ako dojedrim“ objavljena je prošle godine. - Ova zbirka nema, kao ostale moje zbirke, četiri strane svijeta.

Ona je naprosto jedan jedrenjak u nekom kovitlacu spoljašnjih i unutrašnjih mora. Ona je zapravo peta strana života u kojoj se čovjek i more stapaju u jedno jedino biće. Zato mi se često čini da su se mnoge pjesme iz ove zbirke kao more iz naručja trgle iz mog zagrljaja i svaka je za sebe izabrala sopstveni put – rekao je Jovanović. Knjiga „Ako dojedrim“, prema njegovim riječima, je na fonu čuvene Kamijeve rečenice da će se filozofija zla upravo raspršiti iznad obala i beskrajnih pučina ovog našeg Mediterana. - Ona je, zapravo, huk talasa, huk mora, ona je huk nepripadanja bilo kakvim dogmama,

huk nepristajanja na bilo kakve principe i u nekoj konačnici huk navigarenja do samog čovjeka, do njegove slobode i beskraja – rekao je Jovanović. Zbirku eseja „Konzul i juvelir Mediterana“ o poeziji Borisa Jovanovića Kastela, koju potpisuje 40 autora, pjesnik smatra svojevrsnom ličnom kartom svoje poezije, nekom vrstom svog književnog pasoša. - Iskreno se nadam da će vam ova zbirka eseja u vaše domove, vaše knjižare, vaše posteljine, noćne stočiće ili, ako negdje putujete, ruksake, donijeti šum Mediterana, donijeti huk ove naše unutrašnje civilizacije, naše mediteranske sudbine i da će vam reći ko ste i šta ste – rekao je Jovanović i dodao da je za njega ta knjiga „statua od soli koju su klesale ruke znanih ili neznanih majstora pisane riječi“ U ime izdavača, JU Narodna biblioteka „Stevan Samardžić“ iz Pljevalja, Đina Bajčeta je istakla da saradnja ove institucije i pjesnika traje još od 2018. godine kada je u Pljevljima predstavljen kompletan opus najvažnijeg crnogorskog „kartografa Mediterana“. Ona je i vodila program, a Jovanovićevu poeziju i odlomke iz eseja čitala je Sofija Kirsanov. D. E.

cvijeće“ u Kolašinu

KOLAŠIN - Tri uspješne, mlade crnogorske glumice, ovoga puta su uz glumu i na zajedničkom rediteljskom zadatku. Jelena Đukić, Anđelija Rondović i Marija Đurić potpisuju i glumu i režiju pozorišne predstave „Atomsko cvijeće“, koja će biti izvedena večeras u 19 sati u velikoj sali Doma kulture. Radi se o nezavisnoj produkciji koja je realizovana uz pomoć opštine Kolašin i JU Centar za kulturu. Porodična drama prati sudbinu četiri ženska lika i zeca, koji se neprijatno suočavaju u svijetu koji liči na zečju jazbinu. Dr. D.

16 Hronika Podgorice Glavni grad objavio novi paket Vajber stikera za besplatno preuzimanje

Podgorički i na mobilnim telefonima Glavni grad objavio novi paket Vajber stikera za besplatno preuzimanje. - Podgoričkim stikerima želimo da podsjetimo na neke od simbola našeg grada i da, kao i autentični podgorički izrazi, žive i kroz ovu formu i koriste se u svakodnevnoj komunikaciji. Podsjećamo da ovo nije prvi put da putem ove aplikacije Glavni grad uvodi nešto novo kada je u pitanju digitalna komunikacija, tako da vjerujemo da će korisnicima Vajbera, ljudima koji vole Podgoricu, ovaj sadržaj biti zanimljiv – poručili su iz Glavnog grada. Vajber stikeri mogu se skinuti putem linka na zvaničnom sajtu Glavnog grada (www.podgorica.me). H. P.

U Podgorici i još pet crnogorskih gradova biće obilježen Dan sporta

O važnosti sporta uči se od malih nogu

Glavni grad i još pet crnogorskih opština (Nikšić, Bar, Kotor, Budva i Ulcinj) obilježiće 6. aprila Dan sporta. Planirano je da oko 500 djece iz 13 privatnih predškolskih ustanova koje su članice Udruženja privatnih predškolskih ustanova, u saradnji sa sportskim klubovima, pošalju jasnu poruku o važnosti sporta i zdravih stilova života. Vrtići učesnici su: PPU ,,Maša“, International kindergarten ,,Maša“, PPU ,,Artić Pinokio“, PPU ,,Čarli Čaplin“, PPU ,,Kockica“, PPU ,,Nova kućica“, PPU ,,Dobra vila“, PPU ,,Naše

malo kraljevstvo“, PPU ,,Mašta“, PPU ,,Happy Kids“, PPU ,,Čarobnjak iz Oza“, PPU ,,Pipi Duga Čarapa“ i PPU ,,Dvor“. Mališani će se upoznati i oprobati u raznim sportovima – fudbalu, košarci, rukometu, karateu, džudou, džiu džicuu, tenisu, stonom tenisu, gimnastici, šahu… Manifestaciju će moći da posjete i roditelji djece i sami se pridruže nekoj od sportskih aktivnosti. Mjesto obilježavanja Dana sporta u Podgorici biće Tološka šuma. Podršku u organizaciji manifestacije pružili su Glavni grad i Bemax arena. H. P.

Subota, 26. mart 2022.

Gradonačelnik ugostio članove Dječjeg parlamenta Gradonačelnik Ivan Vuković ugostio je juče članove Dječjeg parlamenta, mlade sugrađane koji svake godine koriste priliku da sa predstavnicima gradske uprave podijele svoje ideje, prijedloge i sugestije, ali i da traže odgovore na neka pitanja. Iskazujući zadovoljstvo zbog susreta sa mladima u okviru inicijative koja postoji već petnaestak godina, gradonačelnik Vuković je podsjetio da je cilj te inicijative da motiviše mlade ljude u Podgorici i Crnoj Gori da uzmu učešće u procesima donošenja odluka. - Vrlo sam zadovoljan kako je to danas izgledalo i prijatno sam iznenađen ozbiljnošću i nivoom upućenosti naših mladih sugrađana u ono što su problemi i izazovi sa kojima se suočavamo u Glavnom gradu – kazao je gradonačelnik. On je zahvalio NVO Centar za prava djeteta, kao i partnerima iz NLB banke koji su omogućili da ova inicijativa traje. - Danas sam vrlo rado odgovarao na pitanja i mladima istovremeno poručio da moraju ostati aktivni i da moraju sa svojim vršnjacima razgovarati sa ciljem da podignemo nivo svijesti da je Podgorica naš zajednički dom, i da smo svi dužni da u kontinuitetu doprinosimo da ona svake godine postaje sve ljepše i bolje mjesto za život. Mislim da smo postigli tu vrstu dogovora, te sam kao gradonačelnik zadovoljan ovogodišnjim izdanjem Dječjeg parlamenta – rekao jeVuković. Direktorica NVO Centar za prava djeteta Crne Gore Rajka Perović naglasila je da ta organizacija od

Podgorica je naš zajednički dom

Dječji parlament u gostima Glavnom gradu

2008. godine podržava rad lokalnog Dječjeg parlamenta koji čine predstavnici osnovnih i srednjih škola na teritoriji Podgorice. - Danas smo imali priliku da organizujemo sastanak sa gradonačelnikom, upravom grada, predstavnicima NLB banke koji su pokrovitelji rada lokalnog Dječjeg parlamenta, kojima zahvaljujem na iskazanoj senzitivnosti na ono što su potrebe djece i zato što su podržali rad lokalnog Dječjeg parlamenta. Današnji sastanak je bila prilika da djeca kažu šta je to

što su njihove potrebe na nivou Glavnog grada, koji su izazovi i da iniciraju promjene kako bi unaprijedili položaj i kvalitet života djece na teritoriji Podgorice – kazala je Perović. Ona je dodala da je cilj parlamenta osnaživanje djece da uzmu učešće u aktivnostima kako na nivou porodice, tako i škole, lokalne zajednice i države. - Ovo je prilika da u saradnji sa Glavnim gradom, u partnerstvu sa NLB bankom i sa djecom pokrećemo inicijative, akcije

i aktivnosti koje će doprinijeti stvaranju zdravijeg, sigurnijeg ambijenta koji je primjeren djeci – poručila je Perović. Predsjednik Upravnog odbora NLB banke AD Podgorica Martin Leberle kazao je da vjeruje da su upravo djeca budućnost naše zemlje i da NLB banka, kao njihov partner, želi da upravo od mladih ljudi čuje na koji način može pomoći, odnosno pružiti podršku realizaciji ideja koje imaju u pogledu daljeg razvoja grada i zemlje. H. P.

Hronika Podgorice

Subota, 26. mart 2022.

Mještani najavili formiranje NVO Udruženje za razvoj Pipera

U prvom planu biće zaštita prostora, prirode i kulturnoistorijskog nasljeđa

Ciljevi udruženja biće da doprinese razvoju Pipera kroz kvalitetnije upravljanje prirodnim i ekonomskim potencijalima, ali i uz aktivnu saradnju sa državnim i opštinskim organima u smislu efikasnijeg usklađivanja lokalnih potreba i interesa sa nacionalnim i lokalnim razvojnim strategijama – poručeno je sa skupa Pipera i. ManDić

Na skupu mještana Pipera, održanom u restoranu ,,Stefan“ na Vranićkim njivama, donesena je odluka o sazivanju osnivačke skupštine nevladine organizacije Udruženje za razvoj Pipera. Tom prilikom predstavljeni su ciljevi i plan djelatnosti buduće NVO. Predstavnik osnivačkog odbora Dragutin Vučinić naveo je da će NVO imati pet osnovnih ciljeva.

CILJEVI

Sa skupa za osnivanje Udruženja za razvoj Pipera

rijske baštine u Piperima. - Udruženje će se baviti promocijom lokalnog aktivizma usmjerenog na zaštitu prostora, prirode i kulturno-istorijskog nasljeđa, saradnjom sa nadležnim javnim organima u cilju planiranja i poboljšanja saobraćajne, vodovodne, elektro-energetske i informaciono-teleko-

U Siti kvartu pri kraju radovi na uređenju lokacije između profesorskih zgrada

Novi park sa dječjim igralištem u Siti kvartu

Niče još jedna zelena oaza sa igralištem za najmlađe Ekipe gradskih preduzeća Zelenilo i Komunalne usluge privode kraju radove na uređenju zelene površine u Siti kvartu. Riječ je o, do skoro, neuređenom prostoru između profesorskih zgrada, koji je Univerzitet Crne Gore ustupio Glavnom gradu, kako bi se izašlo u susret inicijativi građana toga dijela Podgorice. Lokacija je prethodnih tridesetak dana pejzažno uređena, zasađeno je više od 30 odraslih sadnica drveća i više od 500 sadnica žive ograde sa travnjakom. Takođe, ova površina od 1.120 kvadratnih metara opremljena je parkovskim mobilijarom, rasvjetom i sistemom za navodnjavanje. Prostor će imati dio za najmlađe sa dječijim igralištem na podlozi od tartana i dio za odmor za starije sugrađane. Vrijednost ovih radova iznosila je oko 34.000 eura. H. P.

munikacione strukture, zatim učešćem u radnim tijelima i komisijama državnih i opštinskih organa u vezi sa prostornim planiranjem, ekonomskim razvojem i zaštitom kulturne baštine, kao i aktivnom komunikacijom sa stanovnicima Pipera u cilju prikupljanja njihovih razvojnih potreba i koordinacijom sarad-

nje i zajedničkih akcija, pogotovo u smislu ekološkog aktivizma, solidarnosti i humanitarne podrške – kazao je Vučinić. Boris Ristović je kazao da će ciljevi i djelatnosti udruženja biti prilagođavani svim potrebama mještana koje se budu javljale tokom rada organizacije. - Ovaj dokument, koji smo sa-

INICIJATIVE

Mještanin Dragić Marković kazao je da će uputiti inicijativu za izgradnju puta od kuće Ivana Milutinovića do kuće generala Vojina Popovića. - Pripremam se da po drugi put podnesem inicijativu gradonačelniku Podgorice. S obzirom na to da se formira ova Skupština,

Za generacije koje dolaze Aleksandar Božović kazao je da sve što udruženje bude radilo u cilju razvoja Pipera, radiće za djecu, za buduće generacije. - Puno mi je srce što vidim ovdje sve nas, svih generacija, profesija, sa svih mjesta i sela. Ovo je nešto što je neprocjenjivo, prvi preduslov nečega dobrog. U startu smo čuli zadatke od naših starijih plemenika, tako da, već koliko je sjutra, možemo da djelujemo. Sve što radim i budem radio, radiću za svoje dijete i za našu djecu – kazao je Božović.

jedan dio ću uputiti i Udruženju za razvoj Pipera. Sve inicijative bi trebalo od sada da idu u jednu rijeku – kazao je Marković. Milorad Ivanović iz Mrka konstatovao je da je dobra svaka ovakva akcija, a pogotovo ova jer je podstakla ujedinjenje mještana Pipera. - Sav dio Donjih Mrka i Potoka odsječen je od gornjeg dijela Pipera. Osnovno bi bilo da se to poveže, da budemo jedinstveni u svemu – kazao je Ivanović. I Vlado Vučinić ocijenio je da je ideja o osnivanju udruženja sjajna. - Treba što češće da se srijećemo, da ustanovimo jedan dan u mjesecu ili svaka dva mjeseca kada ćemo se sastajati. Da svako dođe pripremljen, sa idejama što treba preduzeti. Smatram da je ovaj način komunikacije najbolji. Da ostanemo jedinstveni, okupljeni oko ideje da Piperi budu prosperitetniji i bolji – istakao je Vučinić. Aleksandar Ljumović predložio je da sve inicijative budu stavljene na papir i da bude otvoren žiro-račun na koji će svako moći da uplati novac, onoliko koliko ko može. Nj. ŽIVANOVIĆ

Liga osnovnih škola Podgorice – završeno takmičenje u malom fudbalu za djevojčice

Šampionska titula za učenice Osnovne škole ,,Zarija Vujošević“ Učenice Osnovne škole ,,Zarija Vujošević“ iz Mataguža osvojile su prvo mjesto na fudbalskom turniru Lige osnovnih škola Podgorice, koju 22. put organizuje Sekretarijat za kulturu i sport. Izabranice profesorice Sanje Džudović su u finalu bile uspješnije od ekipe OŠ ,,Pavle Rovinski“ i trijumfovale rezultatom 2:1. U meču za treće mjesto, u kojem su se sastale ekipe OŠ ,,Maksim Gorki“ i OŠ ,,Marko Miljanov“, nije bilo golova u regularnom dijelu utakmice, pa je nakon izvođenja penala bronzana medalja pripala fudbalerkama iz OŠ ,,Maksim Gorki“. U konkurenciji dječaka odigrani su polufinalni okršaji – ekipa OŠ ,,Milorad Musa Burzan“ bila je bolja od izabranog tima OŠ ,,Maksim Gorki“ i pobjedom od 3:1 izborila plasman u finale. U drugom polufinalnom meču, mali fudbaleri iz OŠ ,,Marko Miljanov“ uspjeli

D. Lopičić

- Ciljevi udruženja biće da doprinese razvoju Pipera kroz kvalitetnije upravljanje prirodnim i ekonomskim potencijalima, ali i uz aktivnu saradnju sa državnim i opštinskim organima u smislu efikasnijeg usklađivanja lokalnih potreba i interesa sa nacionalnim i lokalnim razvojnim strategijama. Jedan od ciljeva biće i podsticanje solidarnosti i humanitarnih aktivnosti, zatim promocija principa održivog razvoja i ekološkog aktivizma, kao i zaštita kulturno-istorijskog nasljeđa Pipera – kazao je Vučinić. Jedna od djelatnosti kojoj će biti posvećena posebna pažnja je razvoj i upravljanje projektima usmjerenim na razvoj poljoprivrede, stočarstva i turizma, kao i zaštitu prirodne i kulturno-isto-

stavljali zajedno, smatrajte kao živu stvar koja će biti prilagođavana svim potrebama i ciljevima koji se budu javljali u međuvremenu, tokom rada ove organizacije. Suština udruženja je da budemo u kontaktu sa svim stanovnicima Pipera, da prikupljamo ono što su životne potrebe, od poljoprivrede do infrastrukturnog razvoja i da istovremeno istupamo pred državnim organima, koordiniramo sve potrebe. Jedno je kad se pojedinac obraća državnom organu, a drugo je kad to radi udruženje koje iza sebe ima veliki broj stanovnika Pipera. U vremenu podjela, ovo je lijepa priča, svi ovi ciljevi i vrijednosti koji će da proisteknu iz ovog dokumenta, nadam se da će nas podsjetiti i osnažiti ono što nas je kroz vrijeme krasilo, a to je zajedništvo – kazao je Ristović.

Odigrano mnogo interesantnih utakmica

su da savladaju vršnjake iz OŠ ,,Branko Božović“ sa 2:0. Finalni meč u konkurenciji dje-

čaka biće odigran u poneđeljak u 12.40. Svi mečevi turnira u malom

fudbalu u obje konkurencije odigrani su na terenu SC ,,Arena“. H. P.

Arena

18 Fudbal

Subota. 26. mart 2022.

Fudbaleri Crne Gore odradili trening u Podgorici nakon

Vešović: Biće bo Izabranici Blagoja Milevskog priredili senzaciju protiv Italije u pretposljednjoj utakmici za Mundijal

Makedonci u transu

PODGORICA – Jasna podjela na favorite i autsajdere u fudbalu na postoji – pokazala je to Sjeverna Makedonija koja je pobijedila Italiju u Palermu (1:0) u polufinalu ,,plej-ofa“ za plasman na Mundijal u Kataru.

Ranije Njemačka, a sada ,,azuri“ – očigledno ništa nije slučajno nakon što su izabranici Blagoja Milevskog u roku od godinu savladali dva četvorostruka svjetska prvaka – u gostima. Makedonija nakon velikog trijumfa ne spava... - Pobijedili smo Italiju njihovim načinom igre. Imali smo dva udarca na gol, a opet smo slavili. Ponosan sam na ove momke. Ostala je još jedna prepreka. Možemo da je preskočimo – rekao je selektor Milevski. Italija je dominirala, stvorila mnogo šansi, uputila preko 30 udaraca na gol, izvela 16 kornera. Ali, lopta jednostavno nije htjela u mrežu. Sa druge strane, povučeni, inferiorni protivnik preživio je sve napade domaćina, a svoj trenutak imao je u sudijskoj nadoknadi kada je Aleksandar Trajkovski pogodio sa distance – u sami ćošak. - Italija je odlična ekipa i znali smo što nas čeka. Spremili smo se, igrali kako treba. Znam što je kvalitet mog tima. Rekao sam momcima da uživaju. Oni su i uradili. Srećan sam zbog Trajkovskog. Zaslužio je ovako nešto. On je riješio utakmicu, ali za pobjedu su zaslužni svi – ističe

Milevski. Odluka o putniku za Mundijal pada u utorak veče u Portu, na stadionu ,,Dragao“ (20.45 h). Rival je Portugal koji je prethodno nadigrao Tursku (3:1). Makedonci će biti jači za fudbalera Napolija – Elifa Elmasa. - Svi smo u šoku, napravili smo nešto posebno. U zemlji je euforija. Sada se spremamo za put u Portugal. Možemo li da pobijedimo? Pokazali smo koliko možemo. Uradićemo sve da prvi put zaigramo na Svjetskom prvenstvu – kazao je kapiten i član Dinamo Zagreba Stefan Ristovski.

ITALIJA U SUZAMA

Dok jedni slave, drugi tuguju. Za manje od devet mjeseci Italija je iz fudbalskog raja otišla u pakao. Od rimskih ulica prepunih tifoza koji su slavili osvajanje posljednjeg Eura – do sicilijanskih suza kojima se oplakuje eliminacija iz borbe za Svjetsko prvenstvo. Roberto Manćini prošao je najljepše trenutke na klupi ,,azura“, a sada su ga Makedonci bacili u očaj. - Ako mi je pobjeda na Evropskom prvenstvu u julu bila najveća radost, ovo je bez sumnje glavno razočaranje. Ponekad se u fudbalu dešavaju nevjerovatne stvari. Možda nije trebalo ni da budemo ovđe – rekao je Manćin nakon šoka u Palermu. To je drugo uzastopno Svjetsko prvenstvo bez kojeg je ostala Italija. Čitava generacija fudbalera sa Apeninskog poluostrva neće moći da pre-

tenduje na planetarni tron. Neće moći da se ugledaju na svoje heroje iz Berlina 2006. godine. Ovo dođe kao loš mamurluk nakon Eura. - Mnogo je teško. Ne možemo da se pomirimo sa činjenicom da smo ispali. Nijesmo igrali loše, daleko od toga... Teško je ovo objasniti, naći prave riječi – rekao je vezista Žoržinjo. Italija je propustila samo tri Mundijala u istoriji. Sadašnja eliminacija, od protivnika koji je bio najpoželjniji u prvoj rundi ,,plej-ofa“, zaboljela je gotovo sve na ,,čizmi“. Tamošnji mediji puni su kritika, ne biraju se riječi, ali ima i onih koji na poraz ne gledaju kao na smak svijeta. - Ne možemo da se izjednačavamo sa Engleskom, Francuskom ili Njemačkom. Njihovi najbolji igrači nastupaju u najvećim klubovima. A naši? Naše zvijezde su Žoržinjo i Verati, iz Čelzija odnosno PSŽ-a, a gdje su ostali? Blok iz Juventusa više ne postoji, nema igrača iz Milana i Intera, ali ima trojica iz Sasuola, kluba koji se u Seriji A bori za osmo mjesto. To nije mana za Sasuolo, ali je kritika naših nosilaca fudbala – rekao je jedan od novinara nacionalne italijanske televizije. U međuvremenu, iz Saveza napadaju klubove što nijesu odložili posljednji dan lige i dali Manćiniju više vremena za pripremu. Na snagu je stupio ,,građanski rat“ koji traži žrtvene jarce u pokušaju da se objasni istorijski neuspjeh. D. K.

PODGORICA – Marko Vešović nije putovao sa reprezentacijom u Jerevan zbog zategnutih odnosa Jermenije i Azerbejdžana, gdje crnogorski fudbaler nastupa za Karabag iz Bakua. ,,Hrabri sokoli“ su se vratili u Podgoricu, a treninzima ekipe priključio se iskusni Podgoričanin koji je na TV ekranu odgledao partiju našeg tima na stadionu ,,Republika“. Kakvi su utisci nakon poraza (1:0) – bilo je prvo pitanje za Vešovića uoči treninga u kampu FSCG na Starom aerodromu? - Ne znam što bih rekao, a da zvuči pametno. Dosta stvari trebalo bi da se popravi. Možemo bolje u svim segmentima. Jeftino smo primili gol, a mislim da želja i motiv kada igramo za reprezentaciju ne smiju da fale, bez obzira na to da li se radi o prijateljskoj ili takmičarskoj utakmici. Ipak, prvi meč u godini, imali smo dosta kadrovskih problema, a šansu su dobili neki novi momci da se pokažu. Ne treba uzimati za zlo neke greške ili neke stvari koje se mogu ispraviti. Na tome ćemo raditi do starta Lige nacija – rekao je Vešović. Martovski termin rezervisan je za dvije prijateljske provjere. Jedna je završena, druga je u poneđeljak veče pod Goricom,



Stevan Jovetić nije trenirao juče sa ekipom, ali se kasnije priključio reprezentaciji. Stefan Savić bio je sa saigračima na terenu kampa FSCG gdje će izabranici Miodraga Radulovića ugostiti Grčku. - Imamo šansu da popravimo utisak i siguran sam da će tako da bude. Vraćaju se i najvažniji igrači i siguran sam da će naša partija, motivacija i zalaganje biti na mnogo većem nivou. Igramo kući, protiv jačeg i atraktivijeg protivnika. Lijepa prilika da u vedrom raspoloženju dočekamo start Lige nacija u junu – poručio je nekadašnji član Budućnosti, Crvene zvezde, Torina, Rijeke i poljske Legije. Pobjede su neophodne za atmosferu i izgradnju timskog duha, a u posljednjih 11 Crna Gora ima samo jednu. Koliko to remeti ekipu? - Fali nam to, kako bi se stvorio pobjednički mentalitet i dobra atmosfera. Nama tih pobjeda fali u prijateljskim utakmicama i protiv Grka imamo šansu da se

popravimo u tom smislu. Vidjeli ste da smo u prošlim kvalifikacijama igrali protiv mnogo jačih selekcija, ostavljali smo srce na terenu, a stadion nam je aplaudirao i nakon meča sa Letonijom, iako nijesmo osvojili tri boda – ističe Vešović. Brzonogi bočni fudbaler potpuno otvoreno je napravio razliku između mečeva koji se igraju za bodove i prijateljskih koji su izgubili smisao u natrpanom kalendaru obaveza. - Zalaganje i motiv u prijateljskim utakmicama nijesu kao u kvalifikacionim. U takmičarskim igraš za bodove, a u prijateljskim znaš da nemaš velikih posljedica i ako je izgubiš. Prijateljske utakmice nijesu pokazatelj. Neću da ih potcjenjujem, ali ni da krijem – svjesni smo da u tim duelima niko neće da te kazni i da služe da se probaju razne varijante. Nije lijepo izgubiti, naravno. Treba imati prustup svakoj utakmici, nije to sporno, ali samo se u takmičarskim mečevima pokazuje karakter, pravi kvalitet, to su susreti koji daju draž – naglašava Vešović. ,,Sokoli“ su u Jerevanu izašli u formaciji sa tri štopera... - Igramo tu formaciju, ali sve to zavisi od protivnika i situacije. Meni formacija sa tri centralna beka odgovara, iako je ona teška za igranje. Čak i u klubu, gdje se

Crnogorski internacionalac osvojio osmu krunu u fudbalskoj kar

Indonezija slavi Iliju Spasoje Kolo prije kraja sve je poznato – Bali junajted ponovo je šampion Indonezije! Tim u kojem igra crnogorski internacionalac Ilija Spasojević još jednom je ,,protutnjao“ ovom azijskom zemljom, a Indonezija slavi upravo Spasogola, koji je prvi strijelac lige i najza-

služniji za novu krunu. Neposredno prije utakmice protiv Persebaje stigla je vijest da je Pesrib igrao neriješeno protiv Persika (0:0), što je značilo da će u svakom slučaju Bali imati najmanje četiri boda više od rivala iz Bandunga i da će još jednom imati priliku da slavi titulu.

Ipak, činjenica da je utakmica bez rezultatskog značaja očigledno je uticala na fudbalere Balija, koji su poraženi od Persebaje (3:0), čime su prekinuli niz od 15 utakmica bez poraza (14 pobjeda i remi), a zanimljivo je da je Bali posljednji poraz doživio još 5. januara, upravo od Persebaje (3:1).

Arena

Fudbal 19 I. MANDIĆ

Subota. 26. mart 2022.

poraza u Jermeniji, novi test u poneđeljak pod Goricom

D. MALIDŽAN

olje protiv Grčke



Selektor Miodrag Radulović naknadno je pozvao Marka Rakonjca, koji je za mladu selekciju sinoć dao gol protiv Italije to mnogo duže trenira i uigrava. Mogu da pokažem potencijal u tom sistemu. Lično mi se sviđa. Sjeverna Makedonija je potvrdila da u fudbalu, generalno u sportu, ništa nije nemoguće. Selekcija Blagoja Milevskog savladala je Italiju u Palermu, u završnici kvalifikacija za Mundijal. Do odlaska u Katar, Makedoncima je ostala još jedna prepreka – Portugal. - Gledao sam Makedonce, pokazali su veliko srce, ginuli na terenu. Svaka im čast. Jedan momenat na meču ih je nagradio i ne vidim razlog zašto u budućnosti ne bi i nas. Mi nijesmo u prošlom ciklusu napravili rezultat, ali smo imali senzacije u Istanbulu i ovdje protiv Holandije. Ako budemo imali sreće i ako svi budemo na okupu, valjda će doći i taj momenat.

Talentovanom golmanu Lazaru Careviću pomiješane emocije nakon duela sa Jermenijom

Srećan sam zbog debija, nezadovoljan zbog poraza Četiri debitanta za Crnu Goru u utakmici sa Jermenijom, a među njima i golman Lazar Carević. Dvadeset trogodišnji član Barselone stao je među stative ,,hrabrih sokola“ na početku drugog poluvremena – i ostavio dobar utisak. Ostao je nesavladan, ali je naš tim izgubio nakon kapitulacije u 19. minutu. - Srećan sam zbog debija u reprezentaciji. Sa jedne strane sam zadovoljan, ali sa druge ne – jer smo izgubili. Počeli smo utakmicu malo lošije. Oni su izašli agresivno, napali nas, a mi se nijesmo najbolje snašli. Poslije smo počeli da igramo, ali smo primili gol. U nastavku smo bili hrabriji, imali šanse, ali nijesmo mogli da izjednačimo. Nesrećno smo poraženi. Nastavićemo da radimo. Pred nama je meč sa Grčkom i potrudićemo se da ispravimo utisak iz Jerevana. Priključiće nam se glavni igrači, biće na raspolaganju gotovo cijela ekipa, a kada je tako – vjerujem da će biti bolja i igra i rezultat – rekao je Carević na brifingu uoči treninga. Branio si drugo poluvrijeme, imao nekoliko intervencija, bio siguran, nijesi primio gol, ali opet nije bilo dovoljno da se izbjegne poraz. Kakva su osjećanja? - Nakon svake utakmice prvo analiziram sebe. Nijesam savladan, imao sam nekoliko odbrana, nogom fino igrao i gledano iz tog ugla – zadovoljan sam. A što se tiče ekipe – sigurno možemo bolje. Možda je zaključak poslije izdanja u Jerevanu nešto lošiji, ali imamo par dana da treniramo i ispravimo greške. Nadam se da ćemo protiv Grčke pokazati koliko stvarno vrijedimo. Koliki su dometi crnogorske reprezentacije? - Možemo mnogo. Vidjelo se to u duelima sa Holandijom

i Turskom. Protiv tako jakih ekipa, došao je do izražaja naš kvalitet. Pristup i želja moraju da budu na najvišem nivou, u svakoj utakmici, prijateljskoj ili takmičarskoj. Kada igramo protiv jakih reprezentacija, moramo da uđemo sa većim žarom od njih da bismo napravili rezultat. To je bio slučaj u duelima sa Turskom i Holandijom. Ako to ponovimo u junu u Ligi nacija, napravićemo pozitivan učinak – odgovorio je Carević. Stanje u Barseloni? - Bolje je mnogo od kada je došao Ćavi. Sve je krenulo. Svi smo zadovoljni. Borimo se. Ja treniram sa prvim timom, čekam šansu sa klupe tokom utakmica, ali branim za B tim. Ima nas dva golmana, rotiramo se, branimo po nekoliko mečeva. Produžio sam ugovor, iako je bilo opcija da promijenim sredinu. U tom trenutku to je bila najbolja solucija. Odlučio sam tako, a da li sam ispravno postupio, pokazaće vrijeme. Zadovoljan sam što sam u tako velikom klubu. Nije mala stvar iz Crne Gore biti u Barseloni – zaključio je Carević.

Možda poslije ove utakmice sa Jermenijom to zvuči nerealno, ali ja sam optimista i vjerujem u ovu ekipu. Fali nam jedan

dobar ciklus da odigramo, ali svako od nas treba da pokaže više vjere u sebe i cijelu ekipu – zaključio je Vešović. D. KAŽIĆ

Mlada reprezentacija Crne Gore remizirala sa Italijom u 8. kolu kvalifikacija za Evropsko prvenstvo

Bod nagrada za hrabru igru

rijeri

evića, Bali ponovo šampion! Bali je tako nakon dvije godine opet šampion (u Indoneziji je bila velika pauza zbog korone), što je za Iliju Spasojevića četvrta titula u Indoneziji, jer osim dvije sa Balijem, ima i pehar sa Persibom još 2015. godine, kao i sa Bajangkarom (2017. godine). Ova titula za nekadašnjeg mladog crnogor-

skog reprezentativca ukupno je osma u karijeri – tri puta bio je prvak Gruzije sa Dinamom iz Tbilisija, a jednom i Malezije, sa Melaka junajtedom. Prethodne sezone postigao je 20 golova, bio u idealni tim lige, a izabran je i za najpopularnijeg fudbalera u Indoneziji.

Ove sezone Spasogol pomjerio je granice – Ilija je odigrao sve 33 utakmice (na svakoj bio starter), postigao 22 gola i ima priliku da još jednom bude najbolji strijelac lige, jer je na drugom mjestu Brazilac Ćiro sa 20, dok je Portugalac Karlos Fortes postigao 19, baš kao i Španac Žozef Ezejari.

Mlada fudbalska reprezentacija remizirala je sa Italijom (1:1) u okviru 8. kola grupe F kvalifikacija za Evropsko prvenstvo. Crna Gora je odavno bez posebnih ambicija, ali je igrom i rezultatom protiv najjače selekcije u grupi pokazala da ima snagu, potencijal i kvalitet, a samim tim i veliki zalog za ,,A“ tim u kojem će se sigurno preseliti uskoro Janjić, Krstović... ,,Crveni“ su bili bez rezultatskog imperativa u meču protiv Italije, ali su ostavili odličan utisak. Selektor Miodrag Vukotić je dan ranije najavio je da će mlada reprezentacija igrati ofanzivno i bez previše respekta – tako je i bilo. Očigledno silno motivisani Crnogorci su od starta pokazali da mogu da se nose sa favorizovanim Italijanima. Nesporni kvalitet prema naprijed osjetio se u uvodnim minutima, ali je Vukotić uspio posljednju liniju dobro da ,,skocka“, tako da je Italija neočekivano dobro bila zatvorena i generalno bez mnogo šansi. Italija se mučila, bila potpuno odsječena, a tek nakon dvadesetak minuta gosti su priprijetili – Parizi je sa više od dvadesetak metara uputio šut, koji nije predstavljao posebnu opasnost za Ivezića. Pet minuta kasnije Janjić, iako je opet bio na poziciji zadnjeg veznog, uspio je da dođe do pozicije da ugrozi rivala, jer je nakon odbijene lopte pokušao, ali je njegov udarac odbrana ,,azura“ izblokirala. Crna Gora je u 37. minutu nagrađena za borbenost i energiju – došla do vođstva od 1:0. Krsto-

Rakonjac: Zaslužili smo pobjedu Zaslužili smo pobjedu – bile su prve impresije, strijelca gola za Crnu Goru Marka Rakonjca. – Dobro smo ušli u meč. Pokazali smo da imamo kvalitet da igramo protiv Italijana. Držali smo ih čitavu utakmicu, štaviše imali i bolje šanse za gol. Ipak, na kraju remi kojim se moramo zadovoljiti. Sve ovo ukazuje da smo na pravom putu – zaključio je Rakonjac.

vić je izveo slobodnjak sa oko 30 metara, lopta upućena nisko po zemlji je na ivici šesnaesterca zakačila Divanovića, srećno stigla do Rakonjca, koji je majstorski šalje iza leđa golmana Italijana Karnesećija. Bio je to trenutak za erupciju i oduševljenje na tribinama. S razlogom. Puleni selektora Miodraga Vukotića su bolju igru krunisali golom. Ali, prednost našeg tima trajala je samo dva minuta. Nakon centaršuta sa desne strane i loše reakcije Babića, Rići sa desetak metara matira Ivezića – 1:1. U drugom poluvremenu mnogo manje šansi – Crna Gora je pokrivala dobro teren, Italija nije imala mnogo prostora da napravi višak, krila su bila potpuno odsječena. Kako je vrijeme odmicalo gosti su sve karte bacali na napad, ali ,,crveni“

Crna Gora

Italija

11 11

Stadion: pod Goricom. Gledalaca: 1.500. Sudija: B. Berke (Mađarska). Golovi: 1:0 Rakonjac u 37, 1:1 Rići u 39. Žuti kartoni: Krstović, Janjić (Crna Gora), Belanova (Italija).

Crna Gora

Italija

Ivezić Pešukić Perović Babić Ražnatović Brnović (od 61. Vukotić) Janjić (od 90. Krstović) Vukčević (od 73. Striković) Divanović Krstović Rakonjac (od 73. Bojović)

Karneseći Belanova Lovato Okoli Parizi Portanova Espozito Rići (od 63. Fađoli) Kolombo (od 63. Kanćeleri) Luka (od 82. Jeboa) Vinjato (od 81. Gaetano)

Grupa F BiH – Luksemburg Crna Gora – Italija 1. Švedska 2. Italija 3. BiH 4. Republika Irska 5. Crna Gora 6. Luksemburg

1:0 1:1 7 6 8 6 8 7

4 4 3 3 2 0

2 2 2 1 2 1

1 18:5 14 0 10:3 14 3 9:12 11 2 7:5 10 4 10:14 8 6 2:17 1

su odlično odrađivali posao na sredini terena. Italijani su bili bez pravih prilika, sve do 85. minuta, kada je nakon ubačene lopte iz kornera, Okoli imao zicer. Ali, lopta ne pogađa cilj. Sa druge strane, Crna Gora je za razliku od prethodnih mečeva dobro igrala na rezultat, imala polušanse Krstovića, koji je dva puta bio neprecizan, dok je u samom finišu pokušao i Bojović. Poslije svega, viđen je potencijal koji obećava i daje svjetliju budućnost našeg fudbala. R. P.

Vukotić: Pokazali smo timsku snagu Selektor Miodrag Vukotić imao je razloga da bude zadovoljan remijem. - Rekao sam da ćemo nastojati da napravimo dosta problema Italiji i mislim da smo uspjeli u tome. Moguće da smo zaslužili i više od boda, ali, naravno, ne možemo biti nezadovoljni. Italija je najjača selekcija u našoj grupi, ali nije mogla da dominira. Igrali smo hrabro od starta i stavljali ih na muke. Mislio sam da krenemo u

formaciji 4-4-2, ali to nije najbolje djelovalo na treninzima, tako da sam se odlučio za 4-2-3-1, gdje je Krstović bio lijevo, a ne skroz naprijed. Moguće da smo ih tu iznenadili. Ali, dobro smo trčali, osjetilo se da igraju svi u klubovima. Momci su bili motivisani, igrali hrabro, a opet ostaje žal što primamo gol iz nekih gluposti. Ali, svakako pozitivan utisak nakon meča sa prvim favoritom – zaključio je Vukotić.

Arena

20 Sportski miks

Subota. 26. mart 2022.

Košarkaši SC Derbija danas (17 h) gostuju Igokei, u 24. kolu Admiralb

Bitka za plej-of u Laktašima Danas svih pet mečeva 24. kola Druge lige

Lider u Podgorici PODGORICA – Iako je neđelja termin za drugoligaše, ovog vikenda utakmice Druge lige biće odigrane u subotu, jer ih već u srijedu čeka novo kolo. Današnje, 24. kolo, donosi nekoliko zanimljivih duela – lider Jedinstvo gostuje Mladosti, koja juri baraž, dok će u Tivtu Arsenal ugostiti Kom, koji nakon pobjeda protiv Bokelja i Jedinstva, takođe sada razmišlja o baražu… Mladost je dobro otvorila drugi dio sezone, bila na pragu senzacija u Tivtu, ali je prokockala prednost od 2:0, dok je Jedinstvo razočaralo protiv Koma. Bjelopoljci su svjesni da ih sada svaki kiks dovodi u probleme, pa će i ovo gostovanje biti veliki pritisak za tim trenera Vuka Bogavca. U Arsenalu se nadaju još nekom ,,poklonu“ od Bjelopoljaca, ali prije svega moraju odraditi svoj dio. Danas ih očekuje meč protiv Koma, gdje su Tivćani već upisali bodove, ali znajući da je Kom iznenadio u drugom dijelu i Kotorane i Bjelopoljce, jasno je da domaćina ne čeka rutinski posao. Zlatičani ako izbjegnu poraz možda bi na najbolji način dokazali da

Raspored PODGORICA: OFK Mladost DG - Jedinstvo KOTOR: Bokelj - Grbalj IGALO: Igalo - Cetinje PODGORICA: OFK Titograd - Berane TIVAT: Arsenal - Kom Sve utakmice počinju u 15 časova. TABELA 1. Jedinstvo 23 17 4 2 42:9 55 2. Arsenal 23 13 9 1 32:16 48 3. Bokelj 23 11 7 5 26:12 40 4. OFK Mladost DG 23 11 6 6 33:26 39 5. Kom 23 11 4 8 32:27 37 6. Igalo 23 9 4 10 27:22 31 7. Berane 23 9 3 11 25:30 30 8. Grbalj 23 4 7 12 21:34 19 9. Cetinje 23 4 1 18 15:46 13 10. OFK Titograd 23 2 3 18 13:44 9

zaista mogu da se bore za baraž. Bokelj je nakon dva vezana poraza ,,skliznuo“ na jedno kolo iz zone baraža, ali se vratio ekspresno. Međutim, Kotorani danas nemaju pravo na kiks protiv Grblja. Domaćin juri baraž, a gosti da sačuvaju dobru zalihu u odnosu na opasnu zonu. Igalo je u zlatnoj sredini i šanse da se bori za baraž su samo u domenu teorije. Ipak, domaćin je danas favorit protiv Cetinja, koji juri bodove spasa. Slično je i za meč Titograd – Berane. Domaći su teoretski još u igri za spas, dok su gosti u zlatnoj sredini totalno bezbrižni… R. P.

PODGORICA – Nakon pobjede u prošlom kolu protiv Budućnost Volija, najveće u klupskoj istoriji, koju niko ili malo ko je očekivao, na košarkaše SC Derbija će se u preostalim mečevima ligaškog dijela gledati sa još više poštovanja. Ali i sa dodatnom dozom opreza, možda i straha, jer je debitant u ABA ligi i prije meča protiv ,,starijeg brata“ bio zavrijedio maksimalan respekt, kao najprijatnije iznenađenje regionalnog takmičenja.

Sa 10 pobjeda i 12 poraza, a nakon što su ostvarili prvi cilj u sezoni, opstanak u ligi, trenutno sedmoplasirani izabranici Andreja Žakelja danas (17 sati) su u igri za plej-of. Istina, Podgoričani imaju težak raspored do kraja, jer pored Igokee gostuju Zadru i Mornaru, a dočekuju Cedevita Olimpiju. Međutim, raspored je bio još teži pred prošli vikend, pa su ,,studenti“ sa desetkom položili taj ispit i sa još više samopouzdanja gostuju

petoplasiranoj Igokei, koja ima dvije pobjede više i imperative pobjede kako bi osigurala mjesto u plej-ofu (igraju ga prvih šest ekipa) i izbjegla ,,kockanje“ u završnici ligaškog dijela… - Idemo na teško gostovanje ekipi koji i po odlasku Starksa igra na visokom nivou. Igokea je kvalitetan tim, visok i fizički snažan, što nama ne odgovara previše, ali ćemo se spremiti i za to. Kao ekipa su veoma dobro vođeni, neugodni tako da nas očekuje težak meč, ali se nadam da će naša energija biti na istom nivou kao na prethodnim mečevima, a tada možemo da pariramo protivnicima – kazao je Andrej Žakelj, trener SC Derbija. SC Derbi je u ,,Morači“ savladao Igokeu 93:90, pa će Podgoričani pokušati da tim iz Laktaša bude drugi ove sezone koga su ,,studenti“ porazili dva puta (do sada je samo Split tako prošao). - Imam osjećaj da možemo dobiti svakoga u ABA ligi. Zavisi samo od nas, da li igramo

PODGORICA – Međunarodni ultramaraton na 50 kilometara, Montenegro 2022, biće održan danas u Podgorici.

Podgorički ultramaraton održava se 23. put, a ultramaratonci će i ove godine trčati Ulicom crnogorskih serdara, pored brda Ljubović, a kružna staza duga je kilometar. Vremenski limit za takmičenje je ograničen na šest sati, pa će zvaničan rezultat važiti samo onim takmičarima koji 50 kilometara pređu za to vrijeme. Ultramaraton će biti i zvanično prvenstvo Crne Gore, a održava se u okviru manifestacije Dan trčanja Podgorice. U okviru ultramaratona predviđene su trke učenika od prvog do četvrtog razreda na 400 metara, pionirki na 600, pionira i juniorki na 800, juniora na hiljadu

metara, seniorki na pet hiljada i seniora na deset hiljada metara. Trke na pet i deset kilometara biće i zvanično prvenstvo Crne Gore na cesti, u konkurenciji juniora i seniora. Na ovogodišnjoj manifestaciji, pored registrovanih crnogorskih atletičara, nastupiće i takmičari iz Albanije, Kosova, Bosne i Hercegovine, Srbije, Rusije, Ukrajine i Hrvatske. Ukupno se očekuje učešće oko 300 takmičara. Tehnički organizator manifestacije je ATK Podgorički maraton, u saradnji sa Atletskim savezom Crne Gore, a pod pokroviteljstvom Sekretarijata za sport i kulturu Podgorice i Uprave za sport i mlade. Start trke na pet kilometara planiran je za 10 časova, dok će ostale početi sat kasnije. R. P.

Bajić: SC Derbi je skup jako Dragan Bajić, trener Igokee, ističe da kao trener ne želi da zavisi od drugih. - Zavisimo samo od sebe i ova utakmica je prvi test iz kojeg možemo doći do cilja i da se plasiramo u plej-of ABA lige. Za ekipu SC Derbija

možemo reći je debitant u ligi, ali i najprijatnije iznenađenje. Međutim, gledajući na roster i tim kojim raspolažu, pokazuju da je to skup jako dobrih i kvalitetnih igrača, a u prilog tome govori i rezultat koji su postigli ove sezone. To je tim sa jakim

Sutjeska izgubila meč koji je izgledao dobijen Sutjeska Zlatibor

Derbi u Herceg Novom

Novi atletski spektakl

našu igru, da li igramo jako, borimo li se za ,,ničije“ lopte. Ako imamo tu istrajnost, osjećam da možemo svakoga da pobijedimo – ističe plej SC Derbija Erik Nil, koji je prije sedam kola zamijenio Kajla Vinjalesa, i do sada je pokazao da je pravo pojačanje za ekipu. - Osjećam da moja igra donosi dosta i pomaže ekipi. Brz sam, razigravam saigrače u napadu, napadam koš, kreiram, mogu da šutiram sa distance. Osjećam da pomažem ekipi – zaključio je američki košarkaš. S. J.

Posljednji ,,balon“ ABA2 lige u Širokom Brijegu

Prva liga za vaterpoliste (11. kolo)

Danas 26. Podgorički ultramaraton

Sa prvog meča u Morači

PODGORICA - Novi derbi u Herceg Novom između Jadrana i Primorca zakazan je za večeras od 19 sati. Prethodna dva završena su 1:1 u pobjedama, a treći po redu, u 10. kolu domaćeg šampionata, odlučiće ko će sa

startne pozicije u završnim borbama za titulu. Nakon ovog kola naše najbolje četiri ekipe odigraće još jedno, a onda kreće plejof. U istom terminu Budva će dočekati ekipu Katara. A. M.

72 73

ŠIROKI BRIJEG – Dvorana: ,,Pecara“. Gledalaca: 50. Sudije: Kruljac, Stanković, Sedlar. Rezultat po četvrtinama: 21:16, 25:15, 21:24, 5:18. SUTJESKA: Milović, Varajić 2, Koprivica 2, Ćalić 10 (2-1), Vujović, Bojić, Spasojević 18 (1-1), Tomašević 28 (2-2), Vujošević, Vojinović, Gutović, Simić 12 (32). ZLATIBOR: Protić 23 (13-11), Čabrilo 6, Adžić, Kutlešić 12 (63), Grubelič 13, Vesović, Đuran, Joksimović, Tadić 8 (4-4), Nikolić 11. Nakon što su protiv Borca u posljednjoj četvrtini nadoknadili

20 poena zaostatka i stigli do nevjerovatne pobjede, košarkaši Sutjeske su skoro jednako tako u posljednjem kvartalu ispustili pobjedu protiv Zlatibora (72:73), u drugom meču posljednjeg ,,balona“ ABA2 lige u Širokom Brijegu. Izabranici Darka Vujačića su pred posljednju četvrtinu imali 12 poena prednosti (67:55), šest i po minuta prije kraja su vodili 70:71, ali su na kraju ostali kratkih rukava, jer su u posljednjem kvartalu upisali svega pet poena. I pored takve igre u napadu, Sutjeska, koja je igrala bez pleja Adija Zahiragića, bila je blizu pobjede, pošto je na sedamdesetak sekundi prije kraja imala vođstvo od 72:68. Međutim, Nikšićani do kraja više nijesu upisali ni poen, primili su

Crnogorski plivači na mitingu u Splitu

Nastupaju Dedivanović, Đurović i Đukić

PODGORICA – Crnogorska paraplivačka reprezentacija nastupiće ovog vikenda na sankcionisanom međunarodnom plivačkom mitingu u Splitu.

Nastupiće Iskra Dedivanović u kategoriji S9 (50 metara slobodo i prsno i 100 metara slobodnim stilom i leđno), Andrija Đurović u kategoriji S9 (50 metara slobodnim stilom, prsno, delfin i leđno) i Nikola Đukić koji će plivati 50 metara slobodnim stilom u kategoriji S1.

Trener Boško Radulović kazao je da se nastavlja kontinuitet jakih međunarodnih takmičenja, koja će značiti mladim crnogorskim plivačima. - Očekujem nove lične rekorde i konstantan napredak do krucijalnog takmičenja ove sezone, a to su Evropske igre mladih paraolimpijaca koje će se krajem juna održati u finskom Lahtiju – rekao je Radulović. Organizator mitinga u Splitu je Hrvatski paraolimpijski odbor uz tehničku podršku Hrvatskog plivačkog saveza osoba s inva-

Iskra Dedivanović

liditetom, kao i Sportskog saveza osoba s invaliditetom grada Splita i Lokalnog plivačkog kluba Cipal. R. P.

Subota. 26. mart 2022.

Arena

Sportski miks 21

Vršilac dužnosti direktora Uprave za sport Marko Begović odgovorio na brojne kritike nakon raspodjele sredstava nacionalnim sportskim savezima

bet ABA lige

Odluka je odraz potreba, uvijek će biti nezadovoljnih PODGORICA - V. d. direktora Uprave za sport i mlade Marko Begović reagovao je na brojne kritike odluke o raspodjeli sredstava nacionalnim sportskim savezima, od strane pojedinih sportista i sportskih organizacija. Ističe da je odluka odraz potreba u ovoj godini i da će uvijek biti nezadovoljnih.

o dobrih i kvalitetnih igrača tijelima i odličnom energijom, sa agresivnom odbranom po cijelom terenu. Ne dozvoljavaju protivniku ništa lako, a to su i dokazali u prošlom kolu, pobjedivši Budućnost. Mi moramo, a to sam rekao svojim igračima, da shvatimo

ovu utakmicu kao da nam dolazi najkvalitetniji tim u ABA ligi. Samo jednim ozbiljnim pristupom, ako damo uz svoj maksimum i ispoštujemo sve dogovore iz svlačionice, možemo se nadati pozitivnom rezultatu – rekao je Bajić.

UDARNA IGLA NIKŠIĆANA: Radosav Spasojević

pet, pa je Zlatibor stigao do pobjede, kojom se izjednačio po skoru sa Sutjeskom (5-7). Bez obzira na poraz, Sutjeska je kolo prije kraja ligaškog dijela osigurala plasman u plej-of (među osam najboljih), a nakon posljednjeg kola će se znati s kim će se sastati u četvrtfinalu plej-ofa. Sutjeska u posljednjem kolu, u neđelju od 19 časova, igra protiv

zemunske Mladosti. Inače, Sutjeska je odigrala odlične tri četvrtine, tokom kojih je konstantno vodila, i do 18 razlike (49:31), ali je posustala u posljednjih šest minuta. Najbolji u ekipi Sutjeske bio je Vladimir Tomašević sa 28 poena i sedam skokova, uz indeks 31. Radosav Spasojević je meč završio sa 18 poena i šest asistencija. S. J.

Košarka u kolicima

Paramont na turniru u Nišu PODGORICA – Košarkaški klub osoba sa invaliditetom Paramont nastupiće danas na trećem turniru Balkanske lige košarkaša u kolicima u Nišu. Paramont će u dvorani ,,Čair“, u deset sati, igrati sa Levskim iz Sofije, dok će se u 14 sati i 30 minuta sastati sa liderom lige, ekipom

Bijeljine. Sastaće se još Nais i Bijeljina, kao i Nais i Levski. Poslije dva odigrana turnira i četiri kola lider lige je Bijeljina sa sve četiri pobjede, dok je Paramont na drugom mjestu sa polovičnim učinkom i boljom koš razlikom od Naisa. Levski je na začelju bez bodova. Trener Erol Vrević kazao je da su momci spremni i da očekuje dobre rezultate. - Na krilima dobrih rezultata sa posljednjeg turnira NLB lige u Podgorici odlazimo za Niš. Momci su spremni i očekujem dobre partije – kazao je Vrević. Domaćin turnira je niški Klub košarke u kolicima Nais. R. P.

Poslavljeni crnogorski sportisti Anđela Bulatović i Milan Tičić izjavili su da su, kao članovi Komisije za raspodjelu sredstava sportskim savezima, bili zatečeni kada su u javnost viđeli da odluka koju je potpisao Begović ne sadrži gotovo nijedan iznos koji je navedena komisija zvanično predala Upravi za sport i mlade. Predsjednik Crnogorskog olimpijskog komiteta Dušan Simonović bio je najkonkretniji, istakavši da neće nikome dozvoliti da ih kao predstavnike olimpijske porodice, ponižava i poništava sve ono što su decenijama stvarali. Simonović je naglasio da će Upravnom odboru COK-a predložiti da ne prihvati sredstva Uprave za sport i mlade. Objašnjavajući raspodjelu Begović je kazao da se odlučio za jedan drugačiji pristup, te da preuzima punu odgovornost. Podsjetio je i na zakonski okvir, odnosno da komisija dostavlja izvještaj, a Uprava je ta koja donosi odluku. - Kako se radi o raspodjeli javnih sredstava, poreskih obveznika države Crne Gore, svako može imati uvid. Razumije se, uvijek će biti nezadovoljnih, ali svi ključni sportski programi i individualni programi sportista su podržani. Recimo, ako je Atletski savez Crne Gore predložio za Mariju Vuković, četvrtu na svjetskom prvenstvu, stipendiju od 10 hiljada eura, naša procjena je da je neophodno mnogo više, konkretno 25 hiljada, tako da naša Marija može na miru da se posveti onome u čemu je najbolja. Slično je za Milivoja Dukića kao i dvojici mladih jedriličara kojima su duplirani iznosi stipendija jer želimo da Milivoje u Parizu, a dvojica mladih u Los Anđelesu, budu kandidati za medalju. Vjerujem da oni to mogu - kazao je Begović. Kada su u pitanju, kako kaže, komentari u vezi Paraolimpijskog komiteta, Begović podsjeća da je u radu ove krovne organizacije urađeno mnogo iznad mogućeg. - Svaki dan biju bitku sa institucionalnom diskriminacijom, a sistemski rad je donio medalju na nedavno održanim Paraolimpijskim igrama, što je uz rezultat rukometašica iz Londona, naš najveći sportski rezultat na Igrama - kazao je on. Govoreći o Rukometnom savezu, ističe da imaju prilično izazovan kalendar aktivnosti koji će zaokružiti organizacijom grupne faze Evropskog

prvenstva za žene. - Veoma ozbiljnim izazovom koji nijesmo imali na teritoriji Crne Gore od 2005. godine, i organizacije grupne faze Evropskog prvenstva za košarkaše. Nakon što su ispravljene nepravilnosti u radu Vaterpolo saveza, sa selektorom Vladimirom Gojkovićem je dogovorena dugoročna podrška koja će, vjerujem, rezultirati medaljom u Parizu – zato ne razumijem zašto bi nekome smetalo što je Uprava dodatno podržala program ovog saveza. Takođe, rezultati boksera, njihov potencijal i ozbiljna organizacija saveza, zavređuje posebnu pažnju. Valja napomenuti i da je ovoj godini fokus na razvoju sportske infrastrukture – podsjetio bih da je ove godine skoro pet miliona opredijeljeno za tu namjenu, dok za narednu planiramo 10. Neophodno je stvoriti pretpostavke kako za koncept sport u službi razvoja društva, tako i za vrhunska sportska postignuća sa odgovarajućim strateškim okvirom za 2028. godinu - navodi Begović. On ističe da ,,promjene iz jednog zatvorenog, partitokratskog sistema sa izraženom kulturom korupcije i negativnom selekcijom su teške i neprijatne“. - No, kao društvo, nemamo alternativu. Naši mladi svakodnevno odlaze, i taj trend ne zaobilazi ni naše sportiste, pa se ne smijemo čuditi zašto nastupaju za druge zemlje. Paradoks je dakle da i dalje imamo vrhunske sportiste, koji su više plod roditeljskog pregnuća, trenera entuzijasta i nevjerovatnog talenta, uprkos gore navedenim poražavajućim činjenicama. Tako da sam, u svom radu, imao dva puta – prvi put lažnog patriotizma sa jednom rukom zavučenom u džep građana i kontinuitet uspostavljenog, a drugi, manje prijatan ali prijeko potreban, pretpostavlja izlazak iz komfor zone i preuzimanje odgovornosti - poručuje Begović. V. d. direktora Uprave za sport i mlade ističe da se nikada do sada nije temeljno kontrolisao rad i funkcionisanje sportskog pokreta kako bi se obezbijedila zaštita državnog interesa. - Da je sportski pokret spreman za sveobuhvatnu reformu dovoljno govore poražavajući podaci nedavno sprovedenog istraživanja o učešću građana u organizovanim fizičkim aktivnostima. Razlog leži i u samoj prirodi funkcionisanja sportskog pokreta, kojeg karakteriše prilično zatvoren, vertikalno ustrojen, sistem donošenja odluka sa pojedincima na pozicijama odlučivanja bez ikakvih ograničenja. Predugo su građani finansirali potrebe u oblasti sporta bez ikakvih kriterijuma ili kontrole. Dobar primjer su velike sportske manifestacije, iako su recimo skoro svi troškovi pokriveni. Određene sportske

Reagovanje Auto i karting saveza Crne Gore

Boli ih crnogorska zastava na pobjedničkim postoljima širom Evrope Na odluku Uprave za sport i mlade da se Auto i karting savezu Crne Gore za aktivnosti u 2022. godini dodijeli svega 500 eura, reagovali su iz tog saveza. - Smatramo da je ova odluka ponižavajaća, posebno iz razloga što je Crna Gora prepoznata u svijetu automobilizma na evropskim prostorima. O brojnim uspjesima naših automobilista decenijama unazad je suvišno govoriti. Samo prošle godine Crna Gora je imala tri šampiona na prvenstvu centralno-evropske zone i to: Vasilija Jakšića, Nikolu Asanovića i Filipa Petkovića, a jedina smo država od svih evropskih zemalja, koje su članice Centralno-evropske zone (CEZ), i učestvuju u organizaciji šampionata CEZ-a, koja je dobila organizaciju dvije trke ovog ranga, pored domaćeg šampionata – stoji u reagovanju Auto i karting saveza Crne Gore. Iz saveza napominju da će Crnu Goru na Evropskom prvenstvu, najprestižnijem takmičenju ove vrste, prvi put ove godine predstavljati Vasilije Jakšić. - Cifra koju je nam je Uprava za sport i mlade u iznosu od 500 eura namijenila je smiješna, jer ne pokriva nijednu stavku troškova predviđenih projektom koji smo kandidovali. Javnost mora biti upoznata da za organizaciju jedne trke domaćeg šampionata je potrebno minimum 10.000 eura, a za organizaciju trka koje se boduju za CEZ cifra je mnogo veća. Razočarani smo što nijedna predložena stavka našeg projekta nije uvažena samovoljom v. d. direktora Marka Begovića. Sramno je što na ovaj način Uprava za sport i mlade želi da uništi sport koji broji minimum 100 aktivnih vozača. U Auto i karting savezu se pitaju da li je za očekivati da, poslije brojnih uspjeha crnogorskih automobilista na domaćoj i međunarodnoj sceni, treba da strijepe za opstanak? - Pitamo se koji je bio kriterijum za dodjelu sredstava? U prošloj godini nam je opredijeljeno 13.000 eura, što je takođe minimalno, a sada kad imamo više aktivnosti samo 500? Koji je razlog? Da li nadležni u Upravi za sport i mlade na ovaj način žele dodatno da ponize ovaj sport i uspjehe naših takmičara? Jesmo li toliko antipatični kad s ponosom podignemo crnogorsku zastavu na pobjedničko postolje širom Evrope? Mnogo pitanja bez odgovora - stoji u saopštenju Auto i karting saveza Crne Gore. Iz saveza, na kraju, ističu da su preduzeli aktivnosti za zakazivanje sjednica organa upravljanja đe će donijeti odluku o daljem djelovanju, ali najavljuju da će potražiti pravni lijek za odluku Uprave za sport i mlade kod nadležnih institucija u državi.

organizacije su dobijale sredstva za istu namjenu, i tako unazad godinama. Nikada se nije znao ni spisak putnika, ni priroda putovanja, a uzimale su se i ulaznice za manifestacije na kojima je zbog epidemiološke situacije bio zabranjen pristup publici – objašnjava Beogović i nastavlja. - Ukoliko se bude insistiralo na ovome, upoznaću javnost sa tri dokumenta – Dossier (za šefove misija), ugovor MOKa i Organizacionog komiteta u Pekingu (i Tokiju), kao i sa

izvještajem Olimpijske solidarnosti o finansijskim sredstvima za period 2016-2021, koja su opredijeljena svim nacionalnim olimpijskim komitetim. Da budem konkretan, ovdje se radi o diskrepanciji izvještavanja na internacionalnom i nacionalnom nivou. Nažalost ovim se nijesu bavili moji prethodnici, pa s tim u vezi, ostajem zainteresovan da sa svakim, ko je izrazio nezadovoljstvo, ukrstim argumente javno - kazao je na kraju reagovanja Marko Begović. J. T.

Arena

22 Sportski miks

Subota. 26. mart 2022.

Prva liga za odbojkašice (18. kolo)

Baranke druge TV pred plej-of

Vaterpolo - Crnogorska liga 19.00: Jadran - Primorac Košarka - ABA 2 liga 15.00: Rogaška - Lovćen 19.00: Široki - Podgorica

Košarka - ABA liga 17.00: Igokea - SC Derbi Košarka - NBA 22.00: Nju Orleans - San Antonio

Rukomet - Liga šampiona (ž) 16.00: Krim - FTC

Rukomet - Njemačka liga 18.00: Magdeburg - Kil

Fudbal - Prijateljski mečevi 15.00: Hrvatska - Slovenija 18.30: Engleska - Švajcarska 20.45: Holandija - Danska

Fudbal - Prijateljski mečevi 20.45: Njemačka - Izrael

PODGORICA – Prva dva meča posljednjeg kola ligaškog dijela prvenstva otklonila su posljednje dileme oko startnih pozicija u plej-ofu Prve lige za odbojkašice. Maksimalnom pobjedom u Pljevljima protiv Rudara, ekipa Luke Bar je zadržala drugo mjesto i imaće prednost domaćeg terena u eventualnoj majstorici polufinala plej-ofa protiv Albatrosa. Kapitenka Dušanka Petrović je bila najefikasnija u barskom timu sa 16 poena, Mia Ražnatović je upisala osam, a Mia Martinović šest. U ekipi Rudara najviše poena osvojile su Kristina Gazdić i Žana Čakar – po sedam, Teodora Leovac je dodala šest. Galeb je kod kuće opravdao ulogu favorita protiv Albatrosa, pobjedom od 3:0. ,,Galebice“ su stigle do 16. pobjede u 18 mečeva, a kao prvoplasirana ekipa u polufinalu će igrati sa četvrtoplasiranom Akademijom. U pobjedi protiv Novljanki, najviše poena osvojila je Andrea Laković – 14, Megan Fergus je upisala devet, a Garard Mamie osam. U po-

OSCG

Sport na

Podrška uz želju da zablista u Parizu PODGORICA – Crnogorska rekorderka u skoku uvis Marija Vuković i u narednom olimpijskom ciklusu biće stipendista Crnogorskog olimpijskog komiteta.

Odbojkašice Luke Bar

raženom timu istakle su se Milanka Samardžić-Pecelj (15) i Anđela Kukobat (11). Ostali mečevi igraju se za vikend, a najzanimljiviji je meč u neđelju u Budvi, gdje igraju ,,fenjeraš“ Mediteran (8) i pretposljednji Gimnazijalac (11). Pošto oba tima imaju po tri pobjede, a poredak na tabeli određuje upravo broj pobjeda, poraženi iz meča u Budvi ispada iz lige, dok bi pobjednik, u slučaju poraza Budućnost voleja,

izbjegao i baraž. Budućnosti, dakle, treba pobjeda kod kuće protiv Jedinstva da bi izbjegla baraž, a Bjelopoljke ne mogu biti bolje ni gore od pete pozicije. Rezultati 18. kola: Galeb Liko Soho Group – Albatros 3:0 (25:16, 25:20, 25:14), Rudar – Luka Bar 0:3 (22:25, 14:25, 17:25). Danas: Budućnost volej – Jedinstvo (18), Sjutra: Akademija – Morača (13), Mediteran – Gimnazijalac (18). S. J.

Danas i sjutra prvi mečevi osmine finala Lige šampiona za rukometašice

Brnović i Grbić u klinču! PODGORICA – Tatjana Brnović i Itana Grbić danas (16) će u Ljubljani sa Krimom i FTC-om odigrati prvo poluvrijeme osmine finala Lige šampiona. Revanš je u Budimpešti sedmicu kasnije. Crnogorske reprezentativke sa svojim ekipama mogu daleko, a slovenački tim, koji je nedavno ojačao redove sa Anom Gros i Brnović, ima visoke ambicije. U drugom meču osmine finala (dan kasnije od 16 sati) sastaće se Odenze i Brest naše Đur-

Atletičarka Marija Vuković potpisala novi stipendijski ugovor sa COK-om

đine Jauković koja se oporavlja od povrede. U nedjelju će snage odmjeriti Borusija i Mec, a pobjednik dvomeča direktno će na završni turnir elitnog takmičenja. Vrata njemačkom i francuskom predstavniku širom su otvorena nakon što je Rostov isključen iz takmičenja. Direktan plasman među osam najboljih izborili su Đer, Esbjerg, Vajpers i Bukurešt crnogorskih rukometašica Eme Ramusović i Andree Klikovac. A. M.

Brnović i Grbić igrale su zajedno u Budućnosti

Ugovor o stipendiranju potpisali su Vuković, predsjednik COK-a Dušan Simonović i generalni sekretar Atletskog saveza Milan Madžgalj. Vuković će mjesečnu stipendiju od 1,4 hiljade dolara primati do Olimpijskih igara u Parizu. Najavljeno je da će COK stipendirati osam sportista u individualnim sportovima. Simonović je, nakon potpisivanja ugovora, kazao da COK nastavlja sa stipendiranjem i podrškom Vuković i svim sportistima kandidatima za Pariz i istakao da su stipendije ranije obezbijedili preko olimpijske solidarnosti Međunarodnog olimpijskog komiteta. - Trudimo se da u najskorije vrijeme počnemo sa isplatom tih stipendija. Vuković nas nije iznenadila, imamo sa njom dobru saradnju desetak godina. Iskreno vjerujemo da će nas u periodu pred nama obradovati medaljom sa nekog od najvećih takmičenja. Ustalila se na sjajnim visinama, vjerujem da se tu može napraviti još korak naprijed. Volio bih da zablista na Olimpijskim igrama u Parizu. Bila bi to kruna njene karijere i našeg zajedničkog rada – rekao je Simonović i objasnio da stipendija iznosi 1.400 dolara mjesečno i da je to iznos koji zaslužuje. - Ona dobija najveću stipendiju, jer ima i najbolje rezultate u pojedinačnoj konkurenciji. Mi ćemo ispoštovati i ostale sportiste sa stipendijama, ima-

mo osam olimpijskih kandidata. Stipendije se kreću od 600 do 1.400 dolara za sportiste u individualnim sportovima – rekao je Simonović. Prema njegovim riječima, COK će se potruditi da u saradnji sa Rukometnim i Vaterpolo plivačkim savezom obezbijedi stipendije i u kolektivnim sportovima. Vuković je podsjetila da je COK uvijek bio uz nju, podržavao je i kada nije išlo kako treba. - Drago mi je što smo nastavili saradnju, a srećna sam što sam u Tokiju opravdala podršku i vratila se u vrh. Drago mi je što sam nastavila u istom ritmu, nadam se da ćemo do Pariza zajedničkim snagama, voljom i željom, doći do još boljih rezultata i krunisati ciklus lijepim odličjem. Podrška mi puno znači, pogotovo što predsjednik Dušan Simonović nikada nije odustajao i uvijek je bio uz me. Drago mi je što sam opravdala to povjerenje. Nadam se da ću to i u budućnosti opravdati i da će biti još bolji rezultati – kazala je Vuković. Njene želje i ambicije su velike. - Ustalila sam se na visini od 195 centimetara, to je lijep osjećaj. Cilj je da pređem granicu od dva metra, a vidjećemo da li će biti dovoljno za medalju. Očekivanja od Svjetskog prvenstva bila su velika. Prije svega i sama sam očekivala više, jer je sezona krenula kako treba. Nije bila medalja, ali je četvrto mjesto ozbiljan rezultat. Vjerujem da će na nekom narednom takmičenju biti stepenik više – rekla je Vuković. R. P.

Feljton 23

Subota, 26. mart 2022.

23.

PATRIOTSKO FORSIRANJE ZOMBIJA

Vjerski nacionalizam je, bez premca, najopasniji kriminal Nije svako podneblje i podnebesje isto i identično – za karakternog stvaraoca. Podneblje i podnebesje crnogorske Krnje Jele, i beogradske Krnjače biće da se nešto razlikuju? Recimo, iskreno mi je žao zbog toga Mira… Talentovan pisac, i zapažen kulturni poslenik djelatnosti u kojoj je proveo radni vijek. Sad u(o) glavio u društvu sa „mediteranskim Srbinom“, vječitim površnim i jevtinim improvizatorom, dr S. Jelušićem. I taj akademik, bogme (ali CANU). I tako dalje, došlo i do okorelog barda velikosrpskog šešeljanja po Crnoj Gori, dr R. Marojevića. Pa piscem „o drugoj strani bića“ – o „obrazu“ bez lica. O još jednom para mistiku o Nemanjićima i sv. Savi, Mićoviću, Tunguzoviću. Ambicioznom papazjanijom prevara iz korporativne srpske izdaje Crne Gore – u maligno pustopolje kulturnog prostora Srba… Svodeći Njegoša (i „tamu“ Crne Gore!) na mediokritetsku kategoriju parapolitičko pravoslavnu! Tunguzovićke mu „Luče u tami Crne Gore“? Teorijski i praktično, bez vrijednosnog utemeljenja. Uporno glumeći intelektualna mudrovanja, i samodopadljivo frazirajući, i gomilajući svoje „filozofske“ zaumnosti. Uglavnom u duhu kulturološke strategije iz projektne memorandumske špilje: dokumenata iz 1986. i 2011. godine. Zbog toga je dobio državnu nagradu Crne Gore: „Miroslavljevo jevanđelje“! Crna Gora definisala ovu nagradu kao svoju, državnu. Iako joj je Srbija davno plijenila i odvukla „Miroslavljeno jevanđelje“ u bisage svoje nacionalne kulture? A ono je zaludu nastalo u Crnoj Gori, i rukopisano zetskom redakcijom. I tema mu je uopšteno vjerska, kanonska? Neprolazna, stalna jurnjava ludog i zbunjenog … Ne mogu a da ne podśetim i na neki Odbor za proučavanje jezika i dela Njegoševa (Matice srpske), čiji sastav su činili: pomenuti Miro „Krnjojelac“, mitropolit Amfilohije Radović, poznati Bokovljanin, beo-



Po najpopularnijem srpskom priručniku, „Prosvjetinoj“ enciklopediji, Beograd 1968/69, Srbi nijesu značajnije bili prisutni u Crnoj Gori. Gotovo da ih i nema. Zatim, po popisu iz 1971. godine Srba ima 39.512. Približno kao Albanaca, a duplo manje nego Muslimana. Hrvata je tada bilo 9.192

ski) dobijati iz državne kase po 1.500 eura mjesečno. Godinu dana: „radio, ne radio – svira ti radio“, po nekom zakonu o (inače) besprizorno povlašćenom statusu javnih funkcionera. Dok je među „poštovanim građama“ Crne Gore 24 odsto nezaposlenih, i mnogo, mnogo više onih koji su na stalnom izgladnjivanju sa svojom mjesečnom „crkavicom“.

PINGVINI SA MADAGASKARA

Na protestu u Bijelom Polju 21. 2. 2022. istaknut je i transparent sa citatom iz knjige Milutina Mićovića - primjerom jezika mržnje

Po popisu iz 1971. godine, Crnogoraca u Srbiji je bilo 125.260. Danas ih treba gotovo „svijećom tražiti“? Ipak, nije lijepo: mnoge istrijebi „prva slana“! No, u Crnoj Gori je mnogo gore: Beograd jedne prisiljava, druge izdašno plaća, treće vodaju kao na uzici… Uzbujali demokratski pervertiti gradski prof. Lompar, akademik Ivanović… Sigurno nijesu počeli „istraživanja“ sa onim beogradskim izdanjem „Gorskog vijenca“ iz 1927. godine. Kojom prilikom je za srpsku klijentelu „Gorski vijenac“ preinačen u formi pripovijetke. Pošteno prilagođen srpskom jeziku, srpskoj tradiciji, srpskom mentalitetu. Odnosno srpskom nepoznavanju, i nerazumijevanju Crne Gore. I „Gorskog vijenca“ kao njenog karakternog ogledala. Uprkos tome, i dalje mnogi bulazne neizlječivo: „Gusle su kolijevka srpstva“! Jednako kao što je za hohštaplerske etno-biznismene „Njegoš najveći srpski pesnik“. Čini mi se da je bilo vrijeme S. Miloševića, pa jedan od pomenutih „osvanuo“ na nekom povećem spisku (podrške) – poznatih Srba, kulturnih i javnih radnika… Bio mi je, već sam pomenuo, drag poznanik, profesionalni kolega. Pitam ga iznenađeno – kako mu se to desilo da se nađe na tom spi-

Sa protesta u Bijelom Polju 21. 2. 2022. na dan uručenja nagrade Milutinu Mićoviću

sku? Očekujući da će reći – da nije znao, da su ga upisali bez njegova znanja, i slično: - Lako je u Crnoj Gori biti Crnogorac, ovamo to trenutno stvara mnogo problema… Nijesam očekivao takav odgovor, iako je to (tada) bila istina. Sada je i u Crnoj Gori podjednako „komplikovano“ biti Crnogorac. Po popisu iz 1971. godine, Crnogoraca u Srbiji je bilo 125.260. Danas ih treba gotovo „svijećom tražiti“? Ipak, nije lijepo: mnoge istrijebi „prva slana“! No, u Crnoj Gori je mnogo gore: Beograd jedne prisiljava, druge izdašno plaća, treće vodaju kao na uzici… Uzbujali demokratski pervertiti. Po „izbornoj volji građana“: „Tako su govorili naši preci“, i tvrdili „srpska stanovišta“ po sadašnjoj Crnoj Gori? Došlo se do faze programski sirovog bahaćenja, i „junačkog“ podvriskivanja gomile… Međutim, po najpopularnijem srpskom priručniku, „Prosvjetinoj“ enciklopediji, Beograd 1968/69., Srbi nijesu značajnije bili prisutni u Crnoj Gori. Gotovo da ih i nema. Zatim, po popisu iz 1971. godine Srba ima 39.512. Približno kao Albanaca, a duplo manje nego Muslimana. Hrvata je tada bilo 9.192. Danas ih (zbog čestih šubaraških „incidenata“) jedva ima – u odnosu na vazda „ugrožene Srbe“. Koji su jedinstveno narasli, na preko 30 odsto!? Zahvaljujući patološkom invazionizmu „ugroženih Srba“, u Crnoj Gori je odavno malo normalnoga. Crkva Srbije se ranije opasno brecala, kao zla maćeha, na bilo kakav pomen njenog registrovanja, ili vezi-

D.MALIDŽAN

» Piše: Čedomir DRAŠKOVIĆ

Milutin Mićović

vanja ugovorom sa Crnom Gorom. - Oni su domicilni, svetosavski, evo 800 godina! Oni su stvarali i stvorili Crnu Goru. Sada kombinuju sa nekom drukčijom „vrijednosnom“ pozadinom, pa uslužni premijer (u odlasku) Krivokapić ponudi na potpisivanje državni „Temeljni ugovor sa Crkvom Srbije“ – bez ikakvog pravnog i institucionalnog utemeljenja. Dan-dva prije nego mu je Vlada oborena. Identično tome, i popis stanovništa u Crnoj Gori, koji predstoji i za kojim vapi „srpsko stanovište“ – nije statistička rabota. Već ideološko i političko, i materijalno srpsko „nacionalno“ namamljivanje pravoslavnog potencijala Crne Gore! Još jedan takav „kapitalno“ sramni dodatak u prilogu opet pripremio „naš Zdravinja“, dan prije nego mu je izglasano nepovjerenje. Inokosnik ružni, mimo zakonskih ingerencija, vrzimački promivisao Odluku o promijeni kriterijuma za sticanje crnogorskog državljanstva? Koja nosi

mogućnost brzog, pobočnog prihvatanja velikog broja brzopoteznih novih crnogorskih glasača. Naravno, prije svega iz Srbije, Republike srpske, BiH. Zašto da ne i to, po sličnom principu, kad mu je skoro pola Vlade (i članova njihovih porodica) – „na vrat na nos“ dobilo „počasno državljanstvo“ Crne Gore? Kao „kapitalno“ značajni pojedinci – stručno, naučno, kulturno, sportski, politički… Na primjer, „kapitalna državljanka“ Crne Gore je Vesna Bratić?! Da je odgovorne države, prioritetno bi se morala veoma kritički pozabaviti ko nam i kako vaspitava i obrazuje mlade naraštaje: iz kojeg kulturološkog habitusa! Situacija je takva – da se i najveći ateisti u čudu počnu krstiti. Recimo, što čini taj okoreli anti crnogorski „vjernik“, dojučerašnji komunista? Taj isti „državnik“, premijer Krivokapić (zadnji dan prije pada Vlade) pripetljao, tj. upisao u platni spisak još jednu imaginarnu „savjetnicu“. Koja će blanko (zakon-

Nerazumno i neshvatljivo: savremeni svijet je sve više ugrožen fenomenom „neprijateljskog profesionalizma“. Blokovske podjele, žandarmska isključivost „velikih sila“, Ujedinjene nacije kao formalni i nefunkcionalni „ukras“ svijeta. Državni autoriteti, narodni tribuni, i politički lideri… kao patetični cirkusni „artisti“. Političke parije i narodnjačke stranke – kao jazbine identično rizičnih „gospodara“. Na kraju i potpuni, jedinstveni međunarodni apsurd: vakcine kao največi domet medicinske struke i nauke, na frontalnom udaru paušalnih i potpuno iracionalnih „antivaksera“. Vučićeva Srbija (po svakodnevnoj bujici optužbi iz vrha vlasti, i njihovih dominantnih javnih medija) – bez tužilačkog i sudskog pokrića – nije imala takvog kriminogenog domaćeg uzurpatora i mega lopova narodnog blaga – kao D. Đilasa? Aktivnog, vodećeg opozicionara, i predstavnika bivše vlasti. Uoči skorašnjih izbora, po istoj matrici se besomučno nasrće i na raritetno ugledne ličnosti, i izgledne protiv kandidate za postojeću ego manijalnu i komplotnu vlast. Đukanovićeva (i DPS) „diktatura“ u Crnoj Gori je sve vrijeme – od brojne klerikalne, pro-srpske tj. velikosrpske opozicije u Crnoj Gori – bučno satanizovana („Milo lopove“, „Milo ustašo“ itd.). I to upravo zbog onoga što je u Đukanovićevoj eri dobro, i najuspješnije rađeno: spoljna politika, i međunarodna koncepcija razvoja Crne Gore. Zbog čega će Đukanović državnički ubjedljivo ostati, kao trajna figura na crnogorskom horizontu istorije. Vjerski nacionalizam na Zapadnom Balkanu je neuporedivo najopasniji kriminal, i najprofitabilniji biznis. Bujice neprijateljstava klero-nacionalističkih stranaka funkcionišu kao izuzetno funkcionalna i produktivna društvena i državna preduzeća. Uspostavljena na nivou retrogradne, banalne primitivizacije društva. Po mutiranom, propovijednom aktivizmu nauke i kulture. Sa generisanim glupostima o nacionalnoj posebnosti na jednoj, i pratećim „istorijskim“ neprijateljima na drugoj strani. (Nastavlja se)

24 Oglasi i obavještenja

Subota, 26. mart 2022.

Iv. broj 138/21 Javni izvršitelj Mato Jovićević iz Danilovgrada, odlučujući u pravnoj stvari izvršnog povjerioca “Crnogorski Telekom” AD, Podgorica, protiv izvršnog dužnika Simonović Olivere, Glavica bb, Danilovgrad, radi naplate novčanog potraživanja, v.s. 59,72 €, na osnovu vjerodostojne isprave - izvoda od 26.01.2021. godine, za period 02.12.2019. godine do 02.07.2020. godine, u smislu člana 45 ZIO, dana 24.03.2022. godine, donio je odluku o

Iv. broj 139/21 Javni izvršitelj Mato Jovićević iz Danilovgrada, odlučujući u pravnoj stvari izvršnog povjerioca “Crnogorski Telekom” AD, Podgorica, protiv izvršnog dužnika Radulović Milene, Novice Škerovića bb, Danilovgrad, radi naplate novčanog potraživanja, v.s. 87,87 €, na osnovu vjerodostojne isprave - izvoda od 26.01.2021. godine, za period 02.11.2019. godine do 02.07.2020. godine, u smislu člana 45 ZIO, dana 24.03.2022. godine, donio je odluku o

Iv. broj 194/22 Javni izvršitelj Mato Jovićević iz Danilovgrada, odlučujući u pravnoj stvari izvršnog povjerioca “Crnogorski Telekom” AD, Podgorica, protiv izvršnog dužnika Šundić Petra, Daljam, Danilovgrad, radi naplate novčanog potraživanja, v.s. 127,62 €, na osnovu vjerodostojne isprave - izvoda od 02.02.2022. godine, za period 02.03.2021. godine do 02.11.2021. godine, u smislu člana 45 ZIO, dana 24.03.2022. godine, donio je odluku o

DOSTAVLJANJU JAVNIM OBJAVLJIVANJEM

Izvršnom dužniku Simonović Oliveri vrši se dostavljanje rješenja o izvršenju Iv. broj 138/21-2, od 10.02.2021. godine, kojim je isti obavezan da na ime duga isplati izvršnom povjeriocu iznos od 59,72 €. Izvršni dužnik Simonović Olivera može se obratiti Javnom izvršitelju Matu Jovićeviću, ul. Baja Sekulića bb, Danilovgrad, u roku od 8 dana od dana objavljivanja oglasa radi preuzimanja rješenja o izvršenju Iv. broj 138/21-2, od 10.02.2021. godine. Upozorava se izvršni dužnik Simonović Olivera da se ovakav način dostave smatra urednim i da će negativne posledice koje mogu nastati ovakvim načinom dostavljanja snositi sama stranka, odnosno izvršni dužnik. Dostavljanje se smatra izvršenim nakon isteka roka od osam dana od isticanja pismena na oglasnoj tabli suda, ukoliko je prethodno izvršeno objavljivanje u dnevnom štampanom mediju. JAVNI IZVRŠITELJ Mato Jovićević

Izvršnom dužniku Radulović Mileni vrši se dostavljanje rješenja o izvršenju Iv. broj 139/21-2, od 10.02.2021. godine, kojim je isti obavezan da na ime duga isplati izvršnom povjeriocu iznos od 87,87 €. Izvršni dužnik Radulović Milena može se obratiti Javnom izvršitelju Matu Jovićeviću, ul. Baja Sekulića bb, Danilovgrad, u roku od 8 dana od dana objavljivanja oglasa radi preuzimanja rješenja o izvršenju Iv. broj 139/21-2, od 10.02.2021. godine. Upozorava se izvršni dužnik Radulović Milena da se ovakav način dostave smatra urednim i da će negativne posledice koje mogu nastati ovakvim načinom dostavljanja snositi sama stranka, odnosno izvršni dužnik. Dostavljanje se smatra izvršenim nakon isteka roka od osam dana od isticanja pismena na oglasnoj tabli suda, ukoliko je prethodno izvršeno objavljivanje u dnevnom štampanom mediju. JAVNI IZVRŠITELJ Mato Jovićević

Izvršnom dužniku Šundić Petru vrši se dostavljanje rješenja o izvršenju Iv. broj 194/22-2, od 10.02.2022. godine, kojim je isti obavezan da na ime duga isplati izvršnom povjeriocu iznos od 127,62 €. Izvršni dužnik Šundić Petar može se obratiti Javnom izvršitelju Matu Jovićeviću, ul. Baja Sekulića bb, Danilovgrad, u roku od 8 dana od dana objavljivanja oglasa radi preuzimanja rješenja o izvršenju Iv. broj 194/22-2, od 10.02.2022. godine. Upozorava se izvršni dužnik Šundić Petar se ovakav način dostave smatra urednim i da će negativne posledice koje mogu nastati ovakvim načinom dostavljanja snositi sama stranka, odnosno izvršni dužnik. Dostavljanje se smatra izvršenim nakon isteka roka od osam dana od isticanja pismena na oglasnoj tabli suda, ukoliko je prethodno izvršeno objavljivanje u dnevnom štampanom mediju.

Iv. broj 217/21 Javni izvršitelj Mato Jovićević iz Danilovgrada, odlučujući u pravnoj stvari izvršnog povjerioca “Crnogorski Telekom” AD, Podgorica, protiv izvršnog dužnika “PROHEKO GROUP” doo, Grlić bb, Danilovgrad, PIB: 03303233, radi naplate novčanog potraživanja – v. s. 102,81 €, na osnovu vjerodostojne isprave - izvoda od 11.02.2021. godine, za period 02.06.2020. godine do 03.11.2020. godine, u smislu člana 45 ZIO, dana 24.03.2022. godine, donio je odluku o

Iv. broj 432/21

Iv. broj 1024/21

Javni izvršitelj Mato Jovićević iz Danilovgrada, odlučujući u pravnoj stvari izvršnog povjerioca “Crnogorski Telekom” AD, Podgorica, protiv izvršnog dužnika Šćepanović Stefana, Bileća bb, Danilovgrad, radi naplate novčanog potraživanja, v.s. 190,44 €, na osnovu vjerodostojne isprave - izvoda od 11.02.2021. godine, za period 02.05.2020. godine do 03.11.2020. godine, u smislu člana 45 ZIO, dana 24.03.2022. godine, donio je odluku o

Javni izvršitelj Mato Jovićević iz Danilovgrada, odlučujući u pravnoj stvari izvršnog povjerioca “Crnogorski Telekom” AD, Podgorica, protiv izvršnog dužnika Despotović Darka, Orašje, Danilovgrad, radi naplate novčanog potraživanja, v.s. 140,30 €, na osnovu vjerodostojne isprave - izvoda od 15.06.2021. godine, za period 02.10.2020. godine do 02.04.2021. godine, u smislu člana 45 ZIO, dana 24.03.2022. godine, donio je odluku o

DOSTAVLJANJU JAVNIM OBJAVLJIVANJEM

JAVNI IZVRŠITELJ Mato Jovićević

DOSTAVLJANJU JAVNIM OBJAVLJIVANJEM

Izvršnom dužniku Šćepanović Stefanu vrši se dostavljanje rješenja o izvršenju Iv. broj 432/21-2, od 25.03.2021. godine, kojim je isti obavezan da na ime duga isplati izvršnom povjeriocu iznos od 190,44 €. Izvršni dužnik Šćepanović Stefan može se obratiti Javnom izvršitelju Matu Jovićeviću, ul. Baja Sekulića bb, Danilovgrad, u roku od 8 dana od dana objavljivanja oglasa radi preuzimanja rješenja o izvršenju Iv. broj 432/21-2, od 25.03.2021. godine. Upozorava se izvršni dužnik Šćepanović Stefan se ovakav način dostave smatra urednim i da će negativne posledice koje mogu nastati ovakvim načinom dostavljanja snositi sama stranka, odnosno izvršni dužnik. Dostavljanje se smatra izvršenim nakon isteka roka od osam dana od isticanja pismena na oglasnoj tabli suda, ukoliko je prethodno izvršeno objavljivanje u dnevnom štampanom mediju.

Izvršnom dužniku Despotović Darku vrši se dostavljanje rješenja o izvršenju Iv. broj 1024/21-2, od 06.07.2021. godine, kojim je isti obavezan da na ime duga isplati izvršnom povjeriocu iznos od 140,30 €. Izvršni dužnik Despotović Darko može se obratiti Javnom izvršitelju Matu Jovićeviću, ul. Baja Sekulića bb, Danilovgrad, u roku od 8 dana od dana objavljivanja oglasa radi preuzimanja rješenja o izvršenju Iv. broj 1024/21-2, od 06.07.2021. godine. Upozorava se izvršni dužnik Despotović Darko se ovakav način dostave smatra urednim i da će negativne posledice koje mogu nastati ovakvim načinom dostavljanja snositi sama stranka, odnosno izvršni dužnik. Dostavljanje se smatra izvršenim nakon isteka roka od osam dana od isticanja pismena na oglasnoj tabli suda, ukoliko je prethodno izvršeno objavljivanje u dnevnom štampanom mediju.

JAVNI IZVRŠITELJ Mato Jovićević

Iv. broj 1411/21

Iv. broj 1514/21

Javni izvršitelj Mato Jovićević iz Danilovgrada, odlučujući u pravnoj stvari izvršnog povjerioca “Crnogorski Telekom” AD, Podgorica, protiv izvršnog dužnika Martić Marine, Ćurilac, Danilovgrad, radi naplate novčanog potraživanja, v.s. 101,16 €, na osnovu vjerodostojne isprave - izvoda od 23.09.2021. godine, za period 02.01.2021. godine do 02.07.2021. godine, u smislu člana 45 ZIO, dana 24.03.2022. godine, donio je odluku o

Javni izvršitelj Mato Jovićević iz Danilovgrada, odlučujući u pravnoj stvari izvršnog povjerioca “Crnogorski Telekom” AD, Podgorica, protiv izvršnog dužnika Bojović Nade, Ćurilac, Danilovgrad, radi naplate novčanog potraživanja, v.s. 223,60 €, na osnovu vjerodostojne isprave - izvoda od 23.08.2021. godine, za period 03.11.2020. godine do 03.06.2021. godine, u smislu člana 45 ZIO, dana 24.03.2022. godine, donio je odluku o

Iv. broj 1515/21 Javni izvršitelj Mato Jovićević iz Danilovgrada, odlučujući u pravnoj stvari izvršnog povjerioca “Crnogorski Telekom” AD, Podgorica, protiv izvršnog dužnika Medojević Igora, Danilovgrad, radi naplate novčanog potraživanja v.s. 2.093,52 €, na osnovu vjerodostojne isprave - izvoda od 23.09.2021. godine, za period 02.12.2020. godine do 03.06.2021. godine, u smislu člana 45 ZIO, dana 24.03.2022. godine, donio je odluku o

DOSTAVLJANJU JAVNIM OBJAVLJIVANJEM

Izvršnom dužniku Martić Marini vrši se dostavljanje rješenja o izvršenju Iv. broj 1411/21-2, od 04.10.2021. godine, kojim je isti obavezan da na ime duga isplati izvršnom povjeriocu iznos od 101,16 €. Izvršni dužnik Martić Marina može se obratiti Javnom izvršitelju Matu Jovićeviću, ul. Baja Sekulića bb, Danilovgrad, u roku od 8 dana od dana objavljivanja oglasa radi preuzimanja rješenja o izvršenju Iv. broj 1411/212, od 04.10.2021. godine. Upozorava se izvršni dužnik Martić Marina se ovakav način dostave smatra urednim i da će negativne posledice koje mogu nastati ovakvim načinom dostavljanja snositi sama stranka, odnosno izvršni dužnik. Dostavljanje se smatra izvršenim nakon isteka roka od osam dana od isticanja pismena na oglasnoj tabli suda, ukoliko je prethodno izvršeno objavljivanje u dnevnom štampanom mediju. JAVNI IZVRŠITELJ Mato Jovićević

Izvršnom dužniku Bojović Nadi vrši se dostavljanje rješenja o izvršenju Iv. broj 1514/21-2, od 21.10.2021. godine, kojim je isti obavezan da na ime duga isplati izvršnom povjeriocu iznos od 223,60 €. Izvršni dužnik Bojović Nada može se obratiti Javnom izvršitelju Matu Jovićeviću, ul. Baja Sekulića bb, Danilovgrad, u roku od 8 dana od dana objavljivanja oglasa radi preuzimanja rješenja o izvršenju Iv. broj 1514/212, od 21.10.2021. godine. Upozorava se izvršni dužnik Bojović Nada se ovakav način dostave smatra urednim i da će negativne posledice koje mogu nastati ovakvim načinom dostavljanja snositi sama stranka, odnosno izvršni dužnik. Dostavljanje se smatra izvršenim nakon isteka roka od osam dana od isticanja pismena na oglasnoj tabli suda, ukoliko je prethodno izvršeno objavljivanje u dnevnom štampanom mediju.

Izvršnom dužniku Medojević Igoru vrši se dostavljanje rješenja o izvršenju Iv. broj 1515/21-2, od 21.10.2021. godine, kojim je isti obavezan da na ime duga isplati izvršnom povjeriocu iznos od 2.093,52 €. Izvršni dužnik Medojević Igor može se obratiti Javnom izvršitelju Matu Jovićeviću, ul. Baja Sekulića bb, Danilovgrad, u roku od 8 dana od dana objavljivanja oglasa radi preuzimanja rješenja o izvršenju Iv. broj 1515/212, od 21.10.2021. godine. Upozorava se izvršni dužnik Medojević Igor se ovakav način dostave smatra urednim i da će negativne posledice koje mogu nastati ovakvim načinom dostavljanja snositi sama stranka, odnosno izvršni dužnik. Dostavljanje se smatra izvršenim nakon isteka roka od osam dana od isticanja pismena na oglasnoj tabli suda, ukoliko je prethodno izvršeno objavljivanje u dnevnom štampanom mediju.

JAVNI IZVRŠITELJ Mato Jovićević

Poslovni broj Iv.br.2247/2021 Javni izvršitelj Snežana Begović iz Pljevalja, ul. Boška Buhe bb, odlučujući u izvršnoj stvari izvršnog povjerioca CRNOGORSKI TELEKOM AD PODGORICA, MOSKOVSKA 29, Podgorica, PIB: 02289377, koga zastupa ADV. JOVANA PAVLOVIĆ, SLOBODE 60/IV, Podgorica protiv izvršnog dužnika MOMČILO ĆUZOVIĆ, OTILOVIĆI bb, Pljevlja, rođen: 17.11.1963. godine, sa poslednje poznatom adresom kako je ovde naznačeno, radi naplate novčanog potraživanja izvršnog povjerioca u iznosu od 115,27 eura, dana 24.03.2022 godine,u skladu sa odredbama čl. 45 Zakona o izvršenju i obezbjeđenju („Sl.list CG“ br.22/17) donio je

Poslovni broj Iv.br.154/2021 Javni izvršitelj Snežana Begović iz Pljevalja, ul. Boška Buhe bb, odlučujući u izvršnoj stvari izvršnog povjerioca CRNOGORSKI TELEKOM AD PODGORICA, MOSKOVSKA 29, Podgorica, PIB: 02289377, koga zastupa ADV. PETAR VUKOTIĆ, NOVAKA MILOŠEVA 37/II, Podgorica protiv izvršnog dužnika ANĐELKA ŠLJUKIĆ, RATNIH VOJNIH INVALIDA 35, Pljevlja, rođena: 12.02.1959. godine, sa poslednje poznatom adresom kako je ovde naznačeno, radi naplate novčanog potraživanja izvršnog povjerioca u iznosu od 66,51 eura, dana 24.03.2022 godine,u skladu sa odredbama čl. 45 Zakona o izvršenju i obezbjeđenju („Sl.list CG“ br.22/17) donio je

Izvršnom dužniku “PROHEKO GROUP” doo, Grlić bb, Danilovgrad, vrši se dostavljanje rješenja o izvršenju Iv. broj 217/21-2, od 26.02.2021. godine, kojim je isti obavezan da na ime duga isplati izvršnom povjeriocu iznos od 102,81 €. Izvršni dužnik “PROHEKO GROUP” doo, Grlić bb, Danilovgrad, može se obratiti Javnom izvršitelju Matu Jovićeviću, ul. Baja Sekulića bb, Danilovgrad, u roku od 8 dana od dana objavljivanja oglasa radi preuzimanja rješenja o izvršenju Iv. broj 217/21-2, od 26.02.2021. godine. Upozorava se izvršni dužnik “PROHEKO GROUP” doo, Grlić bb, Danilovgrad, se ovakav način dostave smatra urednim i da će negativne posledice koje mogu nastati ovakvim načinom dostavljanja snositi sama stranka, odnosno izvršni dužnik. Dostavljanje se smatra izvršenim nakon isteka roka od osam dana od isticanja pismena na oglasnoj tabli suda, ukoliko je prethodno izvršeno objavljivanje u dnevnom štampanom mediju. JAVNI IZVRŠITELJ Mato Jovićević

Iv. broj 1632/20 Javni izvršitelj Mato Jovićević iz Danilovgrada, odlučujući u pravnoj stvari izvršnog povjerioca “Crnogorski Telekom” AD, Podgorica, protiv izvršnog dužnika Kalezić Slađane, Kosić, Danilovgrad, radi naplate novčanog potraživanja, v.s. 50,11 €, na osnovu vjerodostojne isprave - izvoda od 18.11.2020. godine, za period 02.01.2019. godine do 02.08.2019. godine, u smislu člana 45 ZIO, dana 24.03.2022. godine, donio je odluku o

DOSTAVLJANJU JAVNIM OBJAVLJIVANJEM Izvršnom dužniku Kalezić Slađani vrši se dostavljanje rješenja o izvršenju Iv. broj 1632/20-2, od 11.12.2020. godine, kojim je isti obavezan da na ime duga isplati izvršnom povjeriocu iznos od 50,11 €. Izvršni dužnik Kalezić Slađana može se obratiti Javnom izvršitelju Matu Jovićeviću, ul. Baja Sekulića bb, Danilovgrad, u roku od 8 dana od dana objavljivanja oglasa radi preuzimanja rješenja o izvršenju Iv. broj 1632/202, od 11.12.2020. godine. Upozorava se izvršni dužnik Kalezić Slađana da se ovakav način dostave smatra urednim i da će negativne posledice koje mogu nastati ovakvim načinom dostavljanja snositi sama stranka, odnosno izvršni dužnik. Dostavljanje se smatra izvršenim nakon isteka roka od osam dana od isticanja pismena na oglasnoj tabli suda, ukoliko je prethodno izvršeno objavljivanje u dnevnom štampanom mediju.

Z A K LJ U Č A K

Za izvršnog dužnika ANĐELKA ŠLJUKIĆ, vrši se dostavljanje Rješenja o izvršenju Iv.br.154/2021 od 19.02.2021. godine, sa predlogom za izvršenje i prilozima i Rješenja o izvršenju o naknadnim troškovima Iv.br.154/2021 od 24.03.2022 godine. Izvršni dužnik može preuzeti navedena pismena u kancelariji javnog izvršitelja, na adresi ul. Boška Buhe bb u Pljevljima, u roku od 3 dana od dana objavljivanja oglasa, u suprotnom, dostavljanje se vrši javnim objavljivanjem, a smatra se izvršenim nakon isteka roka od 8 dana od dana isticanja svih pismena na oglasnoj tabli nadležnog Osnovnog suda, s obzirom da je prethodno izvršeno objavljivanje u dnevnom štampanom mediju. Upozorava se izvršni dužnik da se dostavljanje javnim objavljivanjem smatra urednom dostavom i da negativne posljedice koje mogu nastati snosi sama stranka, odnosno, izvršni dužnik.

JAVNI IZVRŠITELJ Mato Jovićević

Za izvršnog dužnika MOMČILO ĆUZOVIĆ, vrši se dostavljanje Rješenja o izvršenju Iv.br.2247/2021 od 10.12.2021. godine, sa predlogom za izvršenje i prilozima i Rješenja o izvršenju o naknadnim troškovima Iv.br.2247/2021 od 24.03.2022 godine. Izvršni dužnik može preuzeti navedena pismena u kancelariji javnog izvršitelja, na adresi ul. Boška Buhe bb u Pljevljima, u roku od 3 dana od dana objavljivanja oglasa, u suprotnom, dostavljanje se vrši javnim objavljivanjem, a smatra se izvršenim nakon isteka roka od 8 dana od dana isticanja svih pismena na oglasnoj tabli nadležnog Osnovnog suda, s obzirom da je prethodno izvršeno objavljivanje u dnevnom štampanom mediju. Upozorava se izvršni dužnik da se dostavljanje javnim objavljivanjem smatra urednom dostavom i da negativne posljedice koje mogu nastati snosi sama stranka, odnosno, izvršni dužnik. Pljevlja, 24.03.2022. godine, JAVNI IZVRŠITELJ Snežana Begović

Poslovni broj Iv.br.325/2021 Javni izvršitelj Snežana Begović iz Pljevalja, ul. Boška Buhe bb, odlučujući u izvršnoj stvari izvršnog povjerioca CRNOGORSKI TELEKOM A.D PODGORICA, MOSKOVSKA 29, Podgorica, PIB: 00000000, koga zastupa ADV. PETAR VUKOTIĆ, NOVAKA MILOŠEVA 37/II, Podgorica protiv izvršnog dužnika LEJLA BEĆOVIĆ, VUKA KNEŽEVIĆA 7, Pljevlja, rođena: 27.11.1998. godine, sa poslednje poznatom adresom kako je ovde naznačeno, radi naplate novčanog potraživanja izvršnog povjerioca u iznosu od 84,09 eura, dana 24.03.2022 godine,u skladu sa odredbama čl. 45 Zakona o izvršenju i obezbjeđenju („Sl.list CG“ br.22/17) donio je

Poslovni broj Iv.br.1010/2021 Javni izvršitelj Snežana Begović iz Pljevalja, ul. Boška Buhe bb, odlučujući u izvršnoj stvari izvršnog povjerioca CRNOGORSKI TELEKOM AD PODGORICA, MOSKOVSKA 29, Podgorica, PIB: 02289377, koga zastupa ADV. PETAR VUKOTIĆ, NOVAKA MILOŠEVA 37/II, Podgorica protiv izvršnog dužnika DANIJEL MILIĆ, GOTOVUŠA, Pljevlja, rođen: 01.08.1997. godine, sa poslednje poznatom adresom kako je ovde naznačeno, radi naplate novčanog potraživanja izvršnog povjerioca u iznosu od 53,97 eura, dana 24.03.2022 godine,u skladu sa odredbama čl. 45 Zakona o izvršenju i obezbjeđenju („Sl.list CG“ br.22/17) donio je

Poslovni broj Iv.br.1327/2021 Javni izvršitelj Snežana Begović iz Pljevalja, ul. Boška Buhe bb, odlučujući u izvršnoj stvari izvršnog povjerioca CRNOGORSKI TELEKOM AD PODGORICA, MOSKOVSKA 29, Podgorica, PIB: 02289377, koga zastupa ADV. PETAR VUKOTIĆ, NOVAKA MILOŠEVA 37/II, Podgorica protiv izvršnog dužnika IVAN MALIDŽAN, NARODNE REVOLUCIJE BB, Pljevlja, rođen: 05.11.1981. godine, sa poslednje poznatom adresom kako je ovde naznačeno, radi naplate novčanog potraživanja izvršnog povjerioca u iznosu od 2.266,74 eura, dana 24.03.2022 godine,u skladu sa odredbama čl. 45 Zakona o izvršenju i obezbjeđenju („Sl.list CG“ br.22/17) donio je

Za izvršnog dužnika DANIJEL MILIĆ, vrši se dostavljanje Rješenja o izvršenju Iv.br.1010/2021 od 20.05.2021. godine, sa predlogom za izvršenje i prilozima i Rješenja o izvršenju o naknadnim troškovima Iv.br.1010/2021 od 24.03.2022 godine. Izvršni dužnik može preuzeti navedena pismena u kancelariji javnog izvršitelja, na adresi ul. Boška Buhe bb u Pljevljima, u roku od 3 dana od dana objavljivanja oglasa, u suprotnom, dostavljanje se vrši javnim objavljivanjem, a smatra se izvršenim nakon isteka roka od 8 dana od dana isticanja svih pismena na oglasnoj tabli nadležnog Osnovnog suda, s obzirom da je prethodno izvršeno objavljivanje u dnevnom štampanom mediju. Upozorava se izvršni dužnik da se dostavljanje javnim objavljivanjem smatra urednom dostavom i da negativne posljedice koje mogu nastati snosi sama stranka, odnosno, izvršni dužnik. Pljevlja, 24.03.2022. godine, JAVNI IZVRŠITELJ Snežana Begović

Za izvršnog dužnika IVAN MALIDŽAN, vrši se dostavljanje Rješenja o izvršenju Iv.br.1327/2021 od 16.07.2021. godine, sa predlogom za izvršenje i prilozima i Rješenja o izvršenju o naknadnim troškovima Iv.br.1327/2021 od 24.03.2022 godine. Izvršni dužnik može preuzeti navedena pismena u kancelariji javnog izvršitelja, na adresi ul. Boška Buhe bb u Pljevljima, u roku od 3 dana od dana objavljivanja oglasa, u suprotnom, dostavljanje se vrši javnim objavljivanjem, a smatra se izvršenim nakon isteka roka od 8 dana od dana isticanja svih pismena na oglasnoj tabli nadležnog Osnovnog suda, s obzirom da je prethodno izvršeno objavljivanje u dnevnom štampanom mediju. Upozorava se izvršni dužnik da se dostavljanje javnim objavljivanjem smatra urednom dostavom i da negativne posljedice koje mogu nastati snosi sama stranka, odnosno, izvršni dužnik. Pljevlja, 24.03.2022. godine, JAVNI IZVRŠITELJ Snežana Begović

Z A K LJ U Č A K

Za izvršnog dužnika LEJLA BEĆOVIĆ, vrši se dostavljanje Rješenja o izvršenju Iv.br.325/2021 od 05.03.2021. godine, sa predlogom za izvršenje i prilozima i Rješenja o izvršenju o naknadnim troškovima Iv.br.325/2021 od 24.03.2022 godine. Izvršni dužnik može preuzeti navedena pismena u kancelariji javnog izvršitelja, na adresi ul. Boška Buhe bb u Pljevljima, u roku od 3 dana od dana objavljivanja oglasa, u suprotnom, dostavljanje se vrši javnim objavljivanjem, a smatra se izvršenim nakon isteka roka od 8 dana od dana isticanja svih pismena na oglasnoj tabli nadležnog Osnovnog suda, s obzirom da je prethodno izvršeno objavljivanje u dnevnom štampanom mediju. Upozorava se izvršni dužnik da se dostavljanje javnim objavljivanjem smatra urednom dostavom i da negativne posljedice koje mogu nastati snosi sama stranka, odnosno, izvršni dužnik. Pljevlja, 24.03.2022. godine, JAVNI IZVRŠITELJ Snežana Begović

Z A K LJ U Č A K

Pljevlja, 24.03.2022. godine,

JAVNI IZVRŠITELJ Snežana Begović

Z A K LJ U Č A K

Subota, 26. mart 2022.

Oglasi i obavještenja 25

26 Oglasi i obavještenja

Subota, 26. mart 2022.

Poslovni broj: Iv. br. 194/22. Javni izvršitelj Veselin Šćepanović iz Bara, odlučujući u pravnoj stvari izvršnog povjerioca “Expo Commerce” doo Kotor, Industrijska zona bb, protiv izvršnog dužnika “Ekrit” doo Bar/ Stara raskrsnica bb, na osnovu vjerodostojne isprave – račun br. 100373722 od 20.07.2020. godine, radi naplate novčanog potraživanja, dana 25.03.2022. godine, donio je

CRNA GORA VLADA CRNE GORE AGENCIJA ZA ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE Na osnovu člana 20 Zakona o procjeni uticaja na životnu sredinu („Službeni list CG”, broj 75/18) Agencija za zaštitu životne sredine

J A V N O O B J A V LJ U J E da je kod ovog Javnog izvršitelja u toku izvršni postupak po predlogu izvršnih povjerioca, protiv izvršnog dužnika dužnika “Ekrit” doo Bar/ Stara raskrsnica bb, na osnovu vjerodostojne isprave – račun br. 100373722 od 20.07.2020. godine. Javni izvršitelj nije mogao da izvrši uredno dostavljanje pismena u vidu rješenja o izvršenju sa predlogom i prilozima od 23.02.2022. godine, kod izvršnog dužnika. S tim u vezi potrebno je da se izvršni dužnik u roku od 8 dana obrati ovom Javnom izvršitelju radi preuzimanja pismena, u suprotnom, dostavljanje se vrši javnim objavljivanjem, a smatra se izvršenim danom posljednjeg objavljivanja. Ovakav način objavljivanja smatra se urednom dostavom i negativne posljedice koje mogu nastati snosiće izvršni dužnik. Javni izvršitelj Veselin Šćepanović Bar, 25.03.2022. godine.

OBAVJEŠTAVA zainteresovanu javnost da je Preduzeće „Luka Bar“ AD, Bar, podnijelo zahtjev za davanje saglasnosti na Elaborat procjene uticaja na životnu sredinu za dopunski rudarski projekat eksploatacije i pripreme tehničko-građevinskog kamena sa ležišta „Volujica“, Opština Bar. U vezi sa navedenim pozivamo vas da izvršite uvid u dostavljenu dokumentaciju u prostorijama Agencije za zaštitu životne sredine ulica IV Proleterske 19, II sprat, kancelarija broj 216, u Sekretarijatu za komunalno-stambene poslove i zaštitu životne sredine, Opštine Bar, radnim danima od 9 do 12 časova. Elaborat je moguće preuzeti sa sajta Agencije za zaštitu životne sredine www.epa.org.me. Rok trajanja javne rasprave i dostavljanje primjedbi i mišljenja u pisanoj formi, na adresu Agencije za zaštitu životne sredine, je do 17.04.2022.godine.

IVM - 61/2021 Javni izvršitelj Budva, Darko Rajković, Jadranski put bb, u predmetu izvršnog povjerioca PRVA BANKA CRNE GORE AD PODGORICA, PODGORICA, ul. BULEVAR SVETOG PETRA CETINJSKOG BR. 141 , PIB: 02096099 protiv izvršnog dužnika Olivera Perak,koga zastupa Ivo Bošković, advokat iz Tivta, radi namirenja potraživanja u skladu sa članom 45 ZIO radi namirenja novčanog potraživanja donosi

ZAKLJUČAK

Da se suvlasnici nepokretnosti koje su predmet prodaje u izvršnom postupku ĐURANOVIĆ M. ZDRAVKO, ĐURANOVIĆ SANELA, ĐURANOVIĆ MONIKA, ĐURANOVIĆ M. LJUBOMIR, ĐURANOVIĆ ELIZABETA, ĐURANOVIĆ P. SREĆKO, ĐURANOVIĆ P. SLAVIO, ĐURANOVIĆ MARTA, ĐURANOVIĆ MARIO, ĐURANOVIĆ ANĐELKO, ĐURANOVIĆ AGICA, ĐURANOVIĆ KRISTIJAN, ĐURANOVIĆ GRACIJA. BRACANOVIĆ J. ĐORĐINA i PETROVIĆ P. LIDIJA u roku od tri dana, od dana objavljivanja ovog pismena, u periodu od 10-14 h javi Javnom izvršitelju Darku Rajkoviću ul. Jadranski put bb u Budvi, radi uručenja Zapisnika o ročištu za V prodaju nepokretnosti uz zaključak kojim se ista oglašava neuspješnom i Zaključka o VI prodaji nepokretnosti koja će se održati dana 20.04.2022. godine u 09:45 h u kancelariji ovog Javnog izvršitelja, sve posl. oznake IVM 61/2021 od 23.03.2022 , jer im se nije moglo uručiti na adresi iz spisa predmeta uz upozorenje na posledice neodazivanja ovom pozivu, a koje se ogledaju u tome da ako se izvršni dužnik i suvlasnici , ne jave Javnom izvršitelju smatraće se da im je ovom objavom izvršeno uredno dostavljanje danom posljednjeg objavljivanja. Ovo objavljivanje izvršiće se jednom u dnevnom listu Pobjeda. Budva, dana 25/03/2022 godine Javni izvršitelj Darko Rajković Poslovni broj : I.br.719/21 Javni izvršitelj Ivan Petrović iz Podgorice, Njegoševa br. 45 (PC Petrović) u pravnoj stvari izvršnog povjerioca, “Hipotekarna banka ” a.d. Podgorica, adresa sjedišta ul Josipa Broza Tita br.67, koga zastupaju glavni izvršni director Esad Zaimović I izvršni direktor za rizike Jelena Vuletić, protiv izvršnog dužnika Radulović Rajka iz Podgorice, adresa prebivališta ul. Veliše Mugoše br.1/11, radi naplate novčanog potraživanja izvršnog povjerioca u iznosu od 24.204,04 eura, u smislu člana 45 ZIO-a dana 25.03.2022.godine,

Javna tribina o predmetnom Elaboratu održaće se u Sali za sastanke Preduzeća „Luka Bar“ AD, Bar, dana 15.04.2022.godine, sa početkom u 11 časova.

“Na osnovu člana 13 Zakona o procjeni uticaja na životnu sredinu (“Službeni list CG”, broj 75/18) Sekretarijat za zaštitu prirodne i kulturne baštine

OBAVJEŠTAVA zainteresovanu javnost da je nosiocu projekta Grigorenko Valerij Evgeny, donijeto Rješenje UP/I 0501-322/22-4767 od 24.03.2022. godine o utvrđivanju potrebe izrade Elaborata procjene uticaja na životnu sredinu za projekat rekonstrukcije objekta hotela ’’Splendido’’, kategorije 4* na lokaciji koju čine katastarske parcele br. 1303 i 1304 KO Prčanj, u obuhvatu PPPN za obalno područje PUP-a (’’Sl. List CG’’, br. 56/18) i GUR-a (’’Sl. List CG’’, br. 95/20), Opština Kotor. U sprovedenom postupku odlučivanja o potrebi procjene uticaja na životnu sredinu predmetnog projekta utvrđeno je da će se izradom Elaborata procjene uticaja obezbijediti nedostajući neophodni podaci, detaljno utvrditi stanje kvaliteta segmenata životne sredine, predvidjeti negativni uticaji projekta na životnu sredinu, utvrditi odgovarajuće mjere zaštite životne sredine i definisati program praćenja uticaja na životnu sredinu u toku funkcionisanja projekta kao i u slučaju havarije. Protiv ovog rješenja može se izjaviti žalba Glavnom administratoru u roku od 15 dana od dana prijema obavještenja o izdavanju rješenja, a preko ovog organa.” v.d. sekretarka Sekretarijata za zaštitu prirodne i kulturne baštine Bojana Petković, dipl.ing.arh

JAVNO OBJAVLJUJE Da se izvršni dužnik Radulović Rajko iz Podgorice, adresa ul. Veliše Mugoše br.1/11 ,u roku od 3 dana obrati ovom javnom izvršitelju kako bu se istom uručio Zapisnik sa trećeg ročišta I.br.719/21 od 14.03.2022.godine, Zaključak o dodjeljivanju I.br.719/21 od 14.03.2022.godine, Zapisnik o predaji I.br.719/21 od 14.03.2022.godine, Zaključak o namirenju I.br.719/21 od 14.03.2022.godine. Ukoliko se izvršni dužnik ne javi ovom izvršitelju u ostavljenom roku smatraće se da je ovim objavljivanjem izvršeno uredno dostavljanje gore navedenih pismena, te će isti snositi negativne posledice koje mogu nastati ovakvim načinom dostavljanja. Dostavljanje se smatra izvršenim nakon isteka roka od 8 dana od dana isticanja pismena na oglasnoj tabli suda ukoliko je predhodno izvršeno objavljivanje u dnevnom stampanom mediju, shodno čl.5 Zakona o izmjenama i dopunama ZIO-a , a u vezi sa čl.45 ZIO-a. Podgorica 25.03.2022.godine Javni izvršitelj, Ivan Petrović s.r. Poslovni broj: Iv 2151/21 Javni izvršitelj Ana Nikić Petričević iz Bara, ul. Rista Lekića I-26, u pravnoj stvari izvršnog povjerioca DOO “KARISMA HOTELS ADRIATIC MONTENEGRO” PODGORICA, CETINJSKA 11, V SPRAT, Podgorica, PIB: 03134687, protiv izvršnog dužnika DOO “FINAL TRADE” BAR, ČELUGA BB, Bar, PIB: 02662574, radi naplate novčanog potraživanja, vr.sp. 14.303,29 eura, dana 25.03.2022. godine,

Javni izvršitelj Veselin Šćepanović iz Bara,odlučujući u pravnoj stvari izvršnog povjerioca Prva banka Crne Gore AD Podgorica, Bulevar Svetog Petra Cetinjskog 141, koju zastupa Tarik Telaćević, glavni izvršni direktor, protiv izvršnog dužnika Duraković Jasna iz Bara, Pečurice bb, na osnovu vjerodostojne isprave – mjenice serijskog broja BB 2891422, radi naplate novčanog potraživanja, dana 25.03.2022. godine, donio je

J A V N O O B J A V LJ U J E da je kod ovog Javnog izvršitelja u toku izvršni postupak po predlogu izvršnih povjerioca, protiv izvršnog dužnika dužnika Duraković Jasna iz Bara, Pečurice bb, na osnovu vjerodostojne isprave – mjenice serijskog broja BB 2891422. Javni izvršitelj nije mogao da izvrši uredno dostavljanje pismena u vidu rješenja o izvršenju sa predlogom i prilozima od 17.02.2022. godine, kod izvršnog dužnika. S tim u vezi potrebno je da se izvršni dužnik u roku od 8 dana obrati ovom Javnom izvršitelju radi preuzimanja pismena, u suprotnom, dostavljanje se vrši javnim objavljivanjem, a smatra se izvršenim danom posljednjeg objavljivanja. Ovakav način objavljivanja smatra se urednom dostavom i negativne posljedice koje mogu nastati snosiće izvršni dužnik.

JAVNO OBJAVLJUJE

Ukoliko se izvršni dužnik ne javi ovom izvršitelju u ostavljenom roku, smatraće se da je ovim objavljivanjem izvršeno uredno dostavljanje gore navedenog pismena, te će isti snositi negativne posljedice koje mogu nastati. Dostavljanje se smatra izvršenim nakon isteka roka od osam dana od dana isticanja pismena na oglasnoj tabli suda, ukoliko je prethodno izvršeno objavljivanje u dnevnom štampanom mediju, shodno čl. 5 Zakona o izmjenama i dopunama ZIO-a, a u vezi sa čl. 45 ZIO. JAVNI IZVRŠITELJ Ana Nikić Petričević, s.r.

I - 980/2017 Javni izvršitelj Budva, Darko Rajković, Jadranski put bb, u predmetu izvršnog povjerioca PRVA BANKA CRNE GORE AD PODGORICA, BULEVAR SVETOG PETRA CETINJSKOG 141, PIB: 02096099, protiv izvršnog dužnika DRAGO DRAGOJLOVIĆ, KOTOR, nepoznate adrese radi namirenja potraživanja u skladu sa članom 45 ZIO radi namirenja novčanog potraživanja donosi

ZAKLJUČAK Da se izvršni dužnik DRAGO DRAGOJLOVIĆ KOTOR rođen 15.09.1969. u roku od tri dana, od dana objavljivanja ovog pismena, u periodu od 10-14 h javi Javnom izvršitelju Darku Rajkoviću ul. Jadranski put bb u Budvi, radi uručenja Zapisnika o ročištu za XIV prodaju nepokretnosti uz zaključak kojim se se ista oglašava neuspješnom i Zaključka o XV prodaji nepokretnosti koja se zakazuje za dan 20.04.2022. u 11.00 h u kancelariji ovog javnog izvršitelja, sve Posl.broj I 980/2017 od 23.03.2022. jer mu se nije moglo uručiti na adresi iz spisa predmeta uz upozorenje na posledice neodazivanja ovom pozivu, a koje se ogledaju u tome da ako se izvršni dužnik, ne javi Javnom izvršitelju smatraće se da mu je ovom objavom izvršeno uredno dostavljanje danom posljednjeg objavljivanja. Ovo objavljivanje izvršiće se jednom u dnevnom listu Pobjeda. Budva, dana 25/03/2022 godine

Javni izvršitelj Darko Rajković

UslUgE RESTORAN brze hrane traži radnike na duži period. Pozicija kuhinja, kasa. Na duži period isključivo! Tel. 068/378-391 1 OTČEPLJENJE Sve vrste kanalizacija el. sajlom. Dolazim odmah – NON STOP. Sitne vodoinstalaterske opravke, pregled cijevi kamerom. BEGOVIĆ Tel: 069/747-204; 069/424150; 067/473-367 2 OTČEPLJENJE kanalizacije električnom sajlom WC šolja, sudopera, kada, umivaonika i šahti. Dolazim odmah. Povoljno.Vukčević. Tel. 069/991-999 , 067/000-008 3 STRUČNO i savjesno radimo skoro sve vrste građevinskih radova, kao i popravka krovova, dimnjaka i slično Tel.069/926-382, 020/629-558 4

PRoDaJa PRODAJEM poslovni prostor! Ul. Slobode br. 72, Podgorica (centar grada) 66 m2. Cijena 200.000 e Tel 069/435-606 6

Poslovni broj: Ivm. br. 183/22.

Javni izvršitelj Veselin Šćepanović Bar, 25.03.2022. godine.

Da se izvršni dužnik DOO “FINAL TRADE” BAR, u roku od 3 dana obrati ovom javnom izvršitelju kako bi se istom uručilo rješenje Iv.br. 2151/21 od 14.03.2022. godine.

Mali oglasi

Na osnovu člana 149,151 i 161 Zakona o privrednim društvima i člana 46, 47 i 53 Statuta sazivam

X VANREDNU SKUPŠTINU AKCIONARA AD “IZBOR“ – Bar

Prodajem porodičnu kuću (garaža, prizemlje, sprat i potkrovlje, 250m2) u blizini parka Šumice u Beogradu. Pogodna za stanovanje, ali i kao poslovni prostor. Kontakt: jelenav0307@yahoo.com, viber

+381653559230

Potrebni radnici na duži vremenski period. - Stolari, SSS, rad na stolarskim mašinama, obrada drveta, ugradnja gotovih elemenata na plovilima, - Farbari, SSS, priprema za farbanje, farbanje plovila

Kontakt 067-220-635

Za X Vanrednu skupštinu akcionara predlaže se slijedeći DNEVNI RED I Donošenje Odluke o prodaji Hotela “GRAND” - Cetinje X Vanredna skupština akcionara će se održati dana 27.04.2022. godine, u prostorijama Hotela “GRAND” – Cetinje, ulica Njegoševa broj 1, sa početkom u 09,00 časova. Materijal za Vanrednu skupštinu akcionara staviće se na raspolaganje akcionarima na način i u rokovima predviđenim Zakonom, u poslovnim prostorijama u sjedištu Društva u Baru, ulica Vladimira Roloviča broj 22, sve do održavanja Vanredne skupštine akcionara. Sve potrebne dodatne informacije o dnevnom redu akcionari mogu dobiti u poslovnim prostorijama AD “IZBOR” – Bar. Zasijedanje X Vanredne skupštine akcionara održaće se u skladu sa epidemiološkim mjerama i preporukama, koje budu važile na dan zasijedanja. Odbor direktora

Subota, 26. mart 2022.

Oglasi i obavještenja 27

28 Oglasi i obavještenja

Subota, 26. mart 2022.

Dana 25. marta 2022, u 94. godini, preminula je naša draga

Dana 25. marta 2022. preminula je u 63. godini naša draga

BATO

MILEVA Vojinova GAZIVODA rođena Božović

VERA Vasilja KOVAČEVIĆ Nema te, a svuda si.

Saučešće primamo u gradskoj kapeli na Čepurcima, 26. marta od 10 do 13.30 časova, kada se kreće za selo Rvaši, gdje će se obaviti sahrana u 15 časova na mjesnom groblju Rvaši. Cvijeće se ne prilaže.

Saučešće se prima u Gradskoj kapeli u Nikšiću, 26. marta od 11 do 16 časova i 27. marta od 11 do 11.30 časova, kada se kreće za Spilu grahovsku gdje će se primati saučešće do 14 časova, kada će se obaviti sahrana na mjesnom groblju. Tvoji: VEKO, SVETLANA, BOŽO, JOVANA, MAŠA i NIKOLINA

Ožalošćena: ćerka ĐINA, bratanići, bratanične, sestrići, sestrične i ostala rodbina

1379

Ožalošćeni: brat NIKOLA, sestre JOVANKA, NADA, OLGA i ANKA, bratanići GOJKO i MARKO, bratanična SLAVICA, sestrić MILUTIN, sestrične i ostala mnogobrojna rodbina KOVAČEVIĆ

1378

1376

Posljednji pozdrav dragom

Dana 30. marta 2022. navršava se godina od smrti naše drage majke, svekrve i babe

NIKOLI

MILJE Miloradove ZORIĆ 1935–2021.

S ljubavlju i poštovanjem,

DUŠKO, SNEŽANA, JAKŠA i JOVANA

S ljubavlju, ponosom i poštovanjem čuvamo je u našim srcima i mislima.

1377 ŽELJKO, BRANKA, ANDRIJA, NEMANJA i STEFAN

1369 Uskoro se navršava godina dana od smrti moje voljene majke

MILJE ZORIĆ

Sjećanja i snovi umjesto njenog prisustva. Mnogo nam nedostaje.

SNEŽANA, RADOVAN, PETAR, VUK i ANASTASIJA

1368

Oglasi i obavještenja 29

Subota, 26. mart 2022.

Dragoj sestri i tetki Dana 25. marta 2022. preminula je, u 80. godini, naša draga

DRAGOLJUB - BATO ĐUKANOVIĆ

VESNI RACKOVIĆ

PLANA Blagojeva NIKOLIĆ rođena Jovanović

Počivaj u miru, dobri naš brate.

Hvala ti za velikodušnost i pažnju koju si nam pružala do kraja svog života. U našim srcima ostaju lijepa sjećanja i nikad zaboravljena! Zauvijek ćemo te voljeti!

VEKO, MILKA, DANA, SLAVKA, BRANKA i RADMILA

Tvoja sestra CVIJETA sa porodicom

Saučešće primamo u kapeli u Liverovićima – Župa, 25. marta od 11 do 17 časova i 26. marta od 11 do 14 časova, kada će se obaviti sahrana na mjesnom groblju Liverovići.

Ožalošćeni: sin IGOR, kćerke RADA, RANKA i SLOBODANKA, braća DUŠAN, GOLUB i BLAGOJE, đeveričić ACO, snahe ANĐELA, ANGELINA, JELENA, MARIJA, GORDANA i BOSILJKA, jetrva BUDIMKA, đeverične DRAGICA, VESELINKA i MOMIRKA, unučad i ostala rodbina NIKOLIĆ i JOVANOVIĆ

1366

1363 Četrdeset dana je od smrti našeg dragog i nikad prežaljenog

Навршава се 40 дана откад није са нама наша драга

1370 Posljednje zbogom majci i babi

BATA ĐUKANOVIĆA Premalo je riječi, a previše tuge da kažemo koliko nam nedostaješ. Zauvijek ćeš u našim srcima ostati poštovan, voljen i sačuvan od zaborava, jer tebe je teško zaboraviti. Tvoja PORODICA 1360

Hvala ti za ljubav, pažnju i nježnost koju si nam podarila. Ponosni smo i Bogu zahvalni što smo te takvu imali. Živiš u našim srcima. Volimo te. Ćerka LJILJANA sa djecom SUZANOM i RADOVANOM

Voljeni moj

АНКА Миланова РАЖНАТОВИЋ

KOSI B. KONTIĆ

1374

рођена Станишић

Остаје нам само тужно сјећање на тебе, твој драги лик и племенитост, на твоју доброту. Ужа породица ће у недјељу изаћи на гробље, а умјесто четрдесетодневног помена ћемо приложити 500 еура Црквеном одбору у Винићима за одржавање гробља.

Posljednji pozdrav našoj dragoj babi Твоја ПОРОДИЦА

BATO Čekam da dođeš, raširiš ruke i kažeš, živote moj.

Tvoja JOKI

KOSI Bila si nam dobra baba i zauvijek ćeš biti u našim srcima. 1375

BORIS, ĐORĐIJE, NIKOLA, SANJA i OLJA

1361 Četrdeset je dana otkako nas je napustio naš voljeni

1359 Voljenoj sestri Četrdeset dana je od kada nije sa nama

VELJKO Dušanov RACKOVIĆ

KOSI B. KONTIĆ BATO ĐUKANOVIĆ Malo je riječi koliko nam nedostaješ. Zauvijek ćemo te pamtiti po svemu dobrom i plemenitom. Živjećeš vječno u našim srcima kroz najljepše uspomene.

posljednji pozdrav. Sestre JELICA i SLOBODANKA 1372 Dragoj tetki i zaovi

Dragi naš, nedostaje nam ljubav i pažnja kojom si nas darivao. Nedostaje tvoj blagi lik, topao razgovor i razumijevanje, a posebno tvojoj životnoj saputnici kojoj dan počinje i završava se tvojim imenom. Zauvijek ćeš živjeti u našim srcima.

Tvoji MIRKO, VESNA i SAŠA ŽARKOVIĆ sa porodicama 1371 Tvoji: supruga BRANKA, sin SRĐAN, snaha DRAGANA, unučad DARIJA i VUK

KOSI B. KONTIĆ

e-mail: oglasno@t-com.me

posljednji pozdrav. Snaha ANKA, MILKA, MILAN i DANILO sa porodicama 1373

1367

30 Oglasi i obavještenja

Subota, 26. mart 2022.

26. 3. 2020 – 26. 3. 2022.

Dana 24. marta 2022. u 69. godini preminula je, poslije duge i teške bolesti, naša draga

VESNA Vladova RACKOVIĆ

SAŠA

Poštujući želju pokojnice sahrana je obavljena 25. marta u krugu najuže porodice, na groblju u Donjoj Gorici. Kuća žalosti: dr Anta Gvozdenovića, br 8.

Ožalošćeni: sin FILIP VUKČEVIĆ, brat DANILO – MIŠKO, sestre CVIJETA, TATJANA i LJILJANA, snaha LIDIJA, unuk ANDRIJA, bratanići, bratanična, sestrići, sestrične i ostala rodbina

Uvijek sa nama.

1285

Tvoji RADOJIČIĆI

Mojoj Vesni, velikom borcu i hrabrom srcu

1364

VESNA RACKOVIĆ Посљедњи поздрав нашем вољеном

Draga majko,

Znam, našla si dugo očekivani spokoj i mir. A ja... zatvoriću oči i poći u svijet gdje ću te naći i tako čuvati od zaborava.

НОВУ ДРАГОЈЕВИЋУ

VESNA RACKOVIĆ

Нека твоја душа нађе мир, а ми ћемо те чувати од заборава. Остаћеш у нашим срцима као лијепа успомена.

Tvoji: LJILJA, LJUBO, MAKI, MIKI Твоји: ДАНИЦА, ЖЕЉКО, ТАЊА, МИЛЕНА, АНДРИЈА и ЈЕЛЕНА 1365 Četrdeset dana od smrti našeg dragog

Iako beskrajno tužni zbog tvog odlaska, sa ponosom u srcu i osmijehom na licu ćemo se zauvijek sjećati tvoje nesebične ljubavi, dobrote i požrtvovanosti. Ne štedeći sebe, uvijek si se trudila da tvojim najbližima pružiš svu pažnju i ljubav jer nisi umjela drugačije. Neka tvoja napaćena duša pronađe zasluženi mir a mi ćemo te čuvati od zaborava.

1287 Opraštamo se od naše tetke Tvoji: sin FILIP VUKČEVIĆ, snaha LIDIJA i unuk ANDRIJA

VELJKA RACKOVIĆA 1286 Tajo moj, nedostaješ puno. Čuvamo te od zaborava kroz najljepše uspomene.

VESNE Hvala ti za svu ljubav i razumijevanje koje si nam pružila. Ponosni smo na tebe i tvoju borbu koju si stoički vodila. Zauvijek u našem sjećanju,

SVETLANA sa porodicom 1357

1362

OGLASNO ODJELJENJE “POBJEDA”

tvoji IVANA, FILIP i IGOR

020-202-455, 020-202-456

e-mail: oglasno@t-com.me

Oglasi i obavještenja

Subota, 26. mart 2022. Posljednji pozdrav dragoj

Posljednji pozdrav dragom anđelu, našem prvom unučetu

Тужним срцем и са великим болом обавјештавамо родбину, кумове и пријатеље да је 24. марта 2022, у 9. години, преминула наша драга

MAŠI MAŠI Od đeda PERA, babe VJERE, ujaka MARKA i tetke MILICE 1346

Od babe DANICE, đeda VIDA, ujaka BORISA i ujne MILICE

МАША Крстова ТОДОРОВИЋ Posljednji pozdrav dragoj

Сахрана драге нам покојнице обавиће се 26. марта у 15 часова код цркве Полагање ризе Пресвете Богородице у Бијелој. Саучешће за нашом драгом Машом примамо у кући жалости у Бијелој, 25. марта (петак) и 26. марта (субота) до 12 часова, а од 13 часова до момента сахране у цркви.

MAŠI Od đeda KRSTA, ujaka MILORADA, ujne DANIJELE, sestara TAMARE, IVANE i brata LJUBA 1347

Ожалошћени: мајка ЈЕЛЕНА, отац КРСТО, сестре МИЛА и НИКОЛИЈА, бабе БРАНКА и ДАНИЦА, ђедови ВАСО и ВИДО, тетка НАТАША, тетак БОЈАН, брат ЂОРЂЕ, ујак БОРИС, ујна МИЛИЦА и остала породица ТОДОРОВИЋ и ПЕНДА

1345

Дана 24. марта 2022. преминула је у 81. години наша драга

1280

Posljednji pozdrav dragoj

КОВИЉКА Момчилова БЛАГОЈЕВИЋ

Posljednji pozdrav dragoj

рођена Вујачић По жељи покојнице сахрана је обављена у кругу породице, 25. марта у 14 часова на Градском гробљу.

MAŠI MAŠI Od babe RADMILE i ujaka BLAŽA

Ожалошћени: син ДРАГАН-БАТО са породицом, кћерка БРАНКА БОЖОВИЋ са породицом и остала родбина БЛАГОЈЕВИЋ и ВУЈАЧИЋ

Od tetke SANJE, tetka MIOMIRA i brata ILIJE VUJNOVIĆ 1284

1351

1348 Posljednji pozdrav dragoj

Posljednji pozdrav dragoj

Dana 25. marta 2022, u 84. godini života, umro je naš dragi

MAŠI

Od tetke ANE i tetka GLIGA RADOVIĆ

Od tetke MILENE, tetka IVICE, sestre ANJE i brata NIKOLE GOJKOVIĆ

DRAGAN – DUCO Milike BULATOVIĆ

1352

1349 Posljednji pozdrav dragoj

Saučešće primamo u gradskoj kapeli u Kolašinu, 25. marta od 14 do 18 časova i 26. marta od 10 do 14 časova, kada će se obaviti sahrana na gradskom groblju.

Posljednji pozdrav dragoj

Ožalošćena porodica: supruga JASNA, sin VOISLAV, sestra DRAGICA sa porodicom, snaha DARKA, unuci MILIKA i BOJAN, bratanica ERIKA, svastika MLADENKA i ostala porodica

1335

MAŠI

Od tetke SVETLANE, tetka MLADENA, sestre TEODORE i brata VASILIJE LATKOVIĆ 1350

Od tetke SANDRE i tetka NIKOLE BAČANIN 1353

OGLASNO ODJELJENJE NOVA ,,POBJEDA“ 020-202-455, 020-202-456. e-mail: oglasno@pobjeda.me

32 Oglasi i obavještenja

Subota, 26. mart 2022. Dragi moj

Dana 25. marta 2022. u 82. godini, prestalo je da kuca srce našeg dragog

Дана 25. марта 2022. преминуо је у 48. години живота наш драги

TATA NOVO Radovanov DRAGOJEVIĆ

НИКОЛА Милорадов СТАЊЕВИЋ

Саучешће ће се примати у градској капели у Загоричу дана 26. марта од 10 до 15 часова и дана 27. марта од 10 до 14 часова када ће се обавити сахрана.

О Ж А Л О Ш Ћ Е Н И: супруга ЈЕЛЕНА, кћерка МИЛИЦА, отац МИЛОРАД, сестра СЛАВИЦА, сестрићи ДАНИЛО, ДАМЈАН, сестрична АНЂЕЛИЈА, тетке, ујаци и остала многобројна родбина СТАЊЕВИЋ и ДЕЛИБАШИЋ

Hvala ti za nježnost i pažnju koju si mi podario. Bio si moj vjetar u leđa, moj oslonac, moj uzor. Uvijek stamen i hrabar. Ponosna sam i Bogu zahvalna što sam te baš takvog imala. Bog odluči da je vrijeme da svoja leđa ukrasiš Anđeoskim krilima i da se preseliš na Nebo gdje nema bola i patnje. Meni ostaje tuga, ali i vječna ljubav prema tebi koja nikad neće umrijeti.

Saučešće se prima u gradskoj kapeli na Cetinju, dana 25. marta od 14 do 16 časova i dana 26. marta od 12 do 14 časova, kada će se i obaviti sahrana na Novom groblju.

Tvoja NATAŠA

OŽALOŠĆENI: supruga ZORKA, sin MIODRAG, kćerke NEVENKA, NATAŠA i JADRANKA, sestra VOJKA, sinovac ŽELJKO, snahe DANICA, LIDIJA i TANJA, bratanične, sestrići i sestrične, braća i sestre od stričeva, ujaka, tetaka, unučad, praunučad i ostala mnogobrojna rodbina DRAGOJEVIĆ

1312

1337 Dragi đede i prađede

1319 Posljednji pozdrav dragom

NOVO Tvoj životni put je bio dostojanstven i tako si i sve nas učio da budemo pošteni, hrabri i pravedni kao što si i ti bio. Hvala za svu ljubav i pažnju koju si nam pružao. Neka te Anđeli čuvaju u carstvu nebeskom, a mi ćemo te uvijek nositi u našim srcima i čuvati od zaborava.

NIKOLI

Tvoji: unuk NIKOLA, unuka NIKOLETA, snaha TANJA, zet JOVAN sa praunučadima

Svima će nam nedostajati poštovanje, ljubaznost i srdačnost koji su te krasili.

TATA

Kobna, bolna i nepromijenjena sudbina bi jača od naše volje i snage da te sačuvamo od bolesti kako bi još neki dan bio među nama, brižan, mudar i pun ljubavi prema svima. Dragi roditelju, postoji i život posle smrti jer si ti ostavio dovoljno svoje svjetlosti u srcima nas koji ćemo zaplakati za tobom.

1338 Voljenom ocu, đedu i tastu Tvoja NEVENKA sa porodicom KOMŠIJE iz ulaza Sima Barovića 24

1330

NOVU Vječno ćemo te čuvati u našim srcima.

1355 Posljednji tužni pozdrav voljenom ujaku

NOVU DRAGOJEVIĆU

Posljednji pozdrav

1332

JADRANKA, PEĐA, DRAŽEN, DARIA i DARKO

NOVU DRAGOJEVIĆU

NIKOLI STANJEVIĆU

Neka tvoja plemenita duša nađe mir u nebeskom raju. ŽARKO i SANJA sa porodicama Porodica SUKAČEV 1333

Posljednji pozdrav ocu našeg dragog kolege

1339

Nema djeteta koje ti se nije obradovalo. Nema osobe koja ti se nije nasmijala. Nema prijatelja koji uz tebe nije našao utjehu i radost. Tako si i naša djetinjstva i naše mladosti ukrasio svojim uvijek veselim osmijehom i obogatio svojom vedrošću i sjajem svoga lica. Hvala ti, voljeni naš Niki, na bezbroj zajedničkih trenutaka, koje ćemo istovremeno i uz osmijeh i uz tugu prepričavati dok smo živi.

DOO INTERPRODUCT CETINJE

Neka ti je vječan pomen i carstvo nebesko! RUŽICA, MARKO i JELENA sa porodicama 1336

e-mail: oglasno@pobjeda.me

1331

Oglasi i obavještenja 33

Subota, 26. mart 2022.

Četiri su godine i sedam mjeseci od smrti naših roditelja

26. 3. 2004 – 26. 3. 2022.

VLADETE - BATA BRANKO BULATOVIĆ

MIRUNE - MIRE

ILIĆ Dragi naši voljeni roditelji, I dalje očekujemo i nadamo se vašim pozivima, dolasku. Svaki naš dan ispunjen je željom da sa vama podijelimo sve što ima novo, da vam ispričamo šta unuke rade, da ih vidite kako rastu i budete ponosni njihovim uspjesima, ali i našim… I dalje se nismo pomirili sa time što je vaš odlazak morao biti tako brz, nikada nećemo. U svemu ste bili zajedno, cijeli život u borbi i trudu da nama obezbijedite lak život, pa ste i valjda morali i na neko bolje mjesto tako brzo, zajedno… Tata, četiri duge godine te nema. Nedostaje tvoj snažan i siguran zagrljaj u kome smo i kao odrasli ljudi bili samo djeca. Nedostaje tvoja blagost, čvrst oslonac i požrtvovanost. Majko, bole ovih sedam mjeseci, mnogo. Na svaki zvuk zvona misao ide ka tebi. Nedostaje nam dom u kome nas ti čekaš, sa vedrim osmijehom i najširim zagrljajem, nedostaje tvoja bezrezervna ljubav. Dragi naši voljeni roditelji, hvala vam na svemu što ste nam omogućili, siguran dom, sigurnu budućnost, a najviše na ljubavi koju ste nam pružili, a koju sada dajemo jedni drugima i našoj djeci. Ponosni smo na vas i volimo vas zauvijek.

DEJAN SAVIĆEVIĆ

Vaši MLADEN, DIJANA i MIRKO sa porodicama 1356

1354

Dvije i po godine od smrti voljene majke i svekrve

Navršava se godina dana od smrti naše voljene tetke

Voljeni naš

ĐINE MITROVIĆ Voljena naša, svakog trenutka očekujemo da ćeš se pojaviti i nasmijati se, ali uzalud je nadanje. Tvoj osmijeh, tvoja ljubav, podrška i snaga ostaju u nama i živjećeš dok nas ima. Nedostaje toplina koju si nam pružala, a dom bez tebe nije isti. Kroz svaki korak, misao i odluku čuvamo te u nama i sa pogledom u nebo znamo da gledaš i paziš na nas. Zauvijek ćemo čuvati uspomenu na tebe.

DARE MITROVIĆ

NIKOLA - NIKO STANIŠIĆ

Navršavaju se dvije godine tuge koje ne mogu izbrisati sjećanje na tvoj dragi lik, veliko srce, ljubav i dobrotu koju si nam pružao. Još uvijek osluškujemo tvoj glas, osmijeh, još se nadamo da ćeš doći kao nekad. Teško se mirimo sa sudbinom što te prerano od nas odvoji. Vječno ćeš živjeti u našim srcima.

Tvoji MILAN i SABINA

Vrijeme koje prolazi ne liječi bol za tobom. Tuga nije u riječima, nego u našim srcima. Ostaćeš vječno voljena i nikad zaboravljena, tetka. Tvoji: RATKO, SNEŽANA, AKI i ANA 1343 Godina dana je od smrti naše voljene tetke

1342 Tvoji: majka LJUBICA, brat BOĆA, sestra NATAŠA, sinovac DRAGAN, snaha NANA

Danas se navršava godina dana od smrti našeg dragog

DARE MITROVIĆ 1321

DUŠAN Antonije MUMOVIĆ

Istina da te nema je teška, praznina prevelika, a riječi malo da kažu koliko nam nedostaješ. Znamo da si sad na nekom boljem mjestu i da nas čuvaš odozgo, a mi tebe od zaborava nikad, voljena naša Tetka. Tvoji MILAN i SABINA

Hvala ti za sve što si uradio za nas.

1344

S tugom i poštovanjem, tvoja PORODICA 1358

OGLASNO ODJELJENJE “POBJEDA”

020-202-455, 020-202-456

34 Oglasi i obavještenja Prošla je godina od tvoje smrti

Subota, 26. mart 2022. Двије године су од када нас је напустио наш вољени

SAVO VUŠKOVIĆ

ДРАШКО Бошков САВКОВИЋ

MILKA VUŠKOVIĆ

S ponosom i tugom ću te nositi u svom srcu do kraja života.

Voljeni naš,

Хвала ти за сву љубав коју си нам пружао. Живјећеш вјечно у нашим срцима кроз најљепше успомене.

Dvije godine su prošle bez tebe, bez tvoje ljubavi. Teško je i prazno kad nijesi među nama. Negdje gore, među zvijezdama, treperi tvoja duša i čuva nas. Dođeš u san, poput izmaglice, a onda nestaneš. Nedostaješ u svakom momentu, u svakom djeliću našeg života. Sve nas podsjeća na tebe, na srećne trenutke koje smo provodili sa svojom djecom i unučadima. Ne damo te zaboravu, čuvamo te u duši, nosimo u srcu. Ljubav je jača od smrti, a naša djeca i unučad su naš ponos i radost.

СОЊА, ДЕЈАН, САЊА и ГОРАН САВКОВИЋ са породицама Ćerka RAJKA

Zauvijek tvoji: supruga VANJA, ćerka BOBANA, sinovi LUKA i MILOŠ, snaha BOJANA, zet VIDOJE, unuke ELENA i MAŠA

1289

1334

1291

Godina dana je od smrti naše svekrve, babe i prababe

Dvije tužne godine su od kada nije sa nama naš voljeni đever i stric

Dvije godine su prošle od kada te nema

MILKE VUŠKOVIĆ

DRAŠKO SAVKOVIĆ

Počivaj u miru. Ostaju uspomene, sjećanje. Snaha VANJA, unučad BOBANA, LUKA, MILOŠ, praunučad ELENA, MAŠA 1292

SAVO VUŠKOVIĆ Bio si dio našeg srećnog života, punog ljubavi i poštovanja. Zapravo, ti si sa nama, u našim srcima, u našim uspomenama. Nedostaješ nam neizmjerno. Prolaze dani, mjeseci i godine, a čežnja za tobom je sve veća i veća. Zauvijek si u mojim mislima i sjećanju.

TUŽNO SJEĆANJE Tvoji: SLAVICA, ZORAN, LIDIJA i SILVIJA sa porodicama

1301

MILKA VUŠKOVIĆ 30. 3. 2021 – 30. 3. 2022.

Sestra RAJKA Deset godina je od smrti

Najljepšim sjećanjima čuvamo Te od zaborava. 1290 Tvoji: RAJKO, IVAN, DANKA i MIRA 1295

BRANKA KOVAČEVIĆA

Danas se navršava četrdeset dana od smrti naše drage

SJEĆANJE 27. 3. 1912 – 27. 3. 2022.

Čuvamo te od zaborava.

Tvoji ĆARA, TANJA i VANJA 1294

DUŠANKE Nenadove ŠAŠIĆ Čuvaćemo te zauvijek u našim srcima.

VASILJKA GARDAŠEVIĆ

Dana 26. marta 2022. navršava se godina od smrti naše drage i voljene

S ljubavlju i poštovanjem, Tvoja PORODICA

Majko, živiš u mojim mislima i sjećanjima.

1288

MILE CEROVIĆ Čuvaćemo te od zaborava. VOJISLAV Tvoji: suprug RADOJICA, sin BRANKO, kćerka MARGARETA, snaha ANA, unučad RADULE, ĐORĐIJE, ANĐELA i MARKO 1293

1323

Oglasi i obavještenja 35

Subota, 26. mart 2022.

Godina dana je prošlo Navršava se 25 godina od smrti

DARI

BOŠKA Mirkovog VUČINIĆA Nosioca Partizanske spomenice 1941.

Bol i tuga će ostati zauvijek u meni, srce će vječno plakati i tugovati za tobom. Nedostaješ mi. Nedostaju mi tvoji zagrljaji, da čujem tvoj glas i da budeš pored nas. Hvala ti SESTRO na beskrajnoj ljubavi koju si nam pružila.

MEŠTER

Tvoja MARIJA sa porodicom 1325

Biće nam uvijek primjer i putokaz.

Danas je godina dana od smrti moje sestre

NEBOJŠA, MIRA, MALIŠA i JELENA

Tvoj IĆO

DARINKE MITROVIĆ Dani koji prolaze bolno podsjećaju na sve što sam izgubio tvojim odlaskom. Zauvijek ćeš živjeti u mom srcu, uvijek voljena i nikad zaboravljena. Zahvalan za ljubav i pažnju, za život posvećen meni.

1317

Znam tu si negdje, posmatraš sve moje borbe i prstom prijetiš kad ponekad pognem glavu i kažeš: ,,Nema odustajanja, glavu gore“. Nedostaješ mi! Znaš da te nikada neću zaboraviti.

1322

Tvoj brat DRAGAN Voljenoj sestri

Prvog aprila navršava se godina dana od smrti mog jedinog brata

1326

DARINKI MITROVIĆ Ni u vremenu koje prolazi nijesmo naučili da živimo sa time da nijesi tu. Živiš u svakom uzdahu, u svakoj misli, u svakom trenutku. Hvala što si nas naučila kako se nesebično i bezrezervno voli, i značenju plemenitosti u njenom najljepšem obliku. Bićeš uvijek dio nas.

ZORANA - TOTA RAIČEVIĆA

DADI Zaključaću san u kojem još srce ti kuca, u kojem još dišeš, u kojem nasmijana si. Sjutra ću naći drugi način da oživim te i tako svaki dan, do kraja vječnosti... Dok opet ne zagrlim te. Tvoja MARINA

MARTA sa porodicom 1327

Željo moja. Ne mogu da vjerujem da te godinu dana nisam vidjela, čula, poljubila. Neprebolu moj, možeš li da vidiš kako ti sestre, tvoja dva oka u glavi pate, možeš li da vidiš kako ti majka, koju si volio najviše na svijetu, svakim danom umire. Ne ljuti se, sunce moje, na nas, ti ne bi volio da nas vidiš ovakve, ali žive umiremo. Rano moja, rano živa, miruj u nebeske carske dvore jer si zaslužio. A ja ću ranu, želju, bol, patnju i čežnju za tobom nositi u srcu dok sam živa.

1328 Навршава се година дана од када је умрла наша вољена Godina dana je od smrti našeg dragog kolege

Tvoja neutješna sestra, Tvoj LJIŠO

БОСА Анђелкова ДАКОВИЋ рођена Мићовић учитељица у пензији

DRAGANA BOŠKOVIĆA

Ostaćeš u našim sjećanjima kao iskren i dobar kolega i prijatelj. Čast nam je i zadovoljstvo što si bio dio našeg kolektiva. Čuvaćemo uspomenu na tebe.

1279 Godina dana je od gubitka mog najboljeg i jedinog brata

Туга што више нијеси са нама и захвалност за све добро и лијепо што си нам несебично пружала преплићу се у нашим срцима. Нека у миру и спокоју почива твоја племенита душа.

1283

Твоја ПОРОДИЦА

ZORANA Sjećanje na voljenu mamu, baku i taštu Nedostaješ mi, brate, željo moja, tugo sestrina, boli me što ne mogu da ti čujem glas, što ne mogu da te zagrlim, boli me ova praznina, boli san u kojem te nema, riječi koje nijesmo rekli, boli ćutanje i ova nemoć. Dok sam živa bit će rana za tobom, najbolji moj brate. A ova crna zemlja i ledna ploča neće te otrgnuti iz mojih misli i mog srca nikad.

KOLEKTIV STADION DOO – PODGORICA

DARMANOVIĆ BERNARDKA - NADA Hvala ti za dobrotu, ljubav i sreću kojom si nas nesebično darivala. Nedostaješ nam.

1318

OGLASNO ODJELJENJE “POBJEDA”

MILIJANA, RANKA, ASJA, BOBO i ADO

020-202-455, 020-202-456 1300

Tuguje za tobom tvoja sestra MIKICA 1329

e-mail: oglasno@t-com.me

36 Oglasi i obavještenja Prošla je godina dana od kada nije sa nama naš dragi i voljeni

Subota, 26. mart 2022.

BRANKO Blažov MITROVIĆ

Tvojim odlaskom ostaje nam velika praznina koju ćemo ispuniti sjećanjima na tvoju čistu dušu i veliko srce u kojem je bilo mjesta za sve nas. Porodica će posjetiti njegovu vječnu kuću u subotu, 26. marta 2022. godine u 10 časova.

Navršava se četrdeset dana od smrti moga oca

Voljeni brate i ujače,

SIMEUNA – SIĆA RADOJEVIĆA

KRSTO BEGOVIĆ

Živiš u našim srcima, mislima i razgovorima. Nedostaješ...

Bio si oličenje poštenja i dobrote. Bez tebe ništa nije isto. Teško je doći, a da nas ne dočeka tvoj vedri lik. Ponosni što smo te imali.

Tvoja sestra JOVANKA i sestrične GORANA, DRAGANA, SVETLANA i ANA sa porodicama

TVOJI NAJMILIJI

Šćer MAJA GORANOVIĆ sa porodicom 1277 Dana 30. marta 2022. navršava se godina dana od kada nas je napustila naša draga supruga i majka

1303

1297 Četrdeset je dana od smrti našeg dragog prijatelja

TUŽNO SJEĆANJE

VESNA LAGATOR

BATO ĐUKANOVIĆ

rođena Koljević

Još uvijek u nevjerici da nijesi sa nama. Prolaze dani, a svaki sa sobom nosi novu tugu i bol kao da je jača. Bez tebe, a uvijek sa tobom Tvoji: sestra RAJKA, VLADIMIR, JELENA i DRAGANA

SIMEUNA – SIĆA RADOJEVIĆA U nedjelju, 27. marta u 11 časova, porodica će posjetiti vječnu kuću pokojnice i pokloniti se njenim sjenima.

1305

S ljubavlju i poštovanjem čuvamo te od zaborava. Neka tvoja plemenita duša počiva u miru.

Voljeni ujo

Tuguju za tobom: Suprug JOVO, kćerke ANITA i SANDRA, sin LUKA

BATO Prođe 40 dana otkad si otišao te februarske noći i nijesi se vratio. Ostade harmonika i sve naše uspomene. Smrt ne postoji, ljudi umiru samo kad ih svi zaborave. I zato si ti besmrtan, jer živiš u svakoj mojoj suzi i u svakom osmijehu.

PETAR i MILENA GORANOVIĆ

1307 Dana 27. marta 2022. navršava se 40 tužnih dana od smrti našeg

1313 Tvoja sestrična JELENA Sjećanje na našeg dragog

1306 40 je dana od smrti našeg dragog

DRAGUTINA Jovanovog MANDALINIĆA

MIOMIRA MIŠA NOVIĆEVIĆA

Tvoje postojanje bilo je naša snaga, tvoje ime naš ponos. Časnim životom i poštovanjem zaslužio si vječno sjećanje.

BATA ĐUKANOVIĆA Nije trebalo ovako da odeš iznenada i bez pozdrava. Znamo da si pronašao toplinu u zagrljaju stvojih roditelja i sestre Olge. Neka vaše duše odmaraju u miru a mi ćemo vas čuvati od zaborava. DARA i ROLA

Zauvijek u našim mislima i srcima. Ponosna i zahvalna. Tvoji: supruga LJILJANA, sin BORIS, ćerka LJUBICA, unuk FABIO, sestre OLGA i ANĐELKA, zetovi ARSENIJE i STEFANO, sestrići MIRKO, LJUBIŠA, BOBO, sestrične NADEŽDA, DANIJELA i DRAGANA i ostala mnogobrojna rodbina MANDALINIĆ i POPOVIĆ

1299

e-mail: oglasno@t-com.me

26. 3. 2007 – 26. 3. 2022.

1298

Tvoja PORODICA 1278

Oglasi i obavještenja 37

Subota, 26. mart 2022.

Navršava se dvije godine od smrti našeg voljenog

ALEKSANDRA – SAŠE Radomirovog KLIKOVCA 1973 – 2020

Voljeni naš Saša, iza tebe je ostala velika tuga, praznina i nepodnošljiv nedostatak ljubavi, pažnje i privrženosti koju si nam pružao. Na našu veliku žalost, završen je jedan kratak i uspješan život. Život pun dobrih i plemenitih djela. Teško je živjeti ovako, sa ranom u duši i bez svega što si nam davao i koliko značio. Naše ranjene duše spas i utjehu traže u ponosu na tvoju dobrotu, dostojanstvo, plemenitost i u tome što si bio poseban a naš. Velika ljubav nikad neće prestati, a sjećanje na tebe trajaće zauvijek. Neka tvoja plemenita duša počiva u miru s anđelima. Porodica će u subotu, 26. marta u 10 sati, posjetiti Sašinu vječnu kuću, na groblju u Mahali.

Ožalošćena porodica KLIKOVAC 1316

Dana 26. marta 2022. navršava se dvije tužne godine od smrti naše drage i nikad prežaljene

U subotu, 26. marta, navršava se četrdeset dana od smrti naše

DARKE

SMILJE Ljubove VASOVIĆ Vrijeme prolazi, ali nijedan dan bez sjećanja na tebe, tvoju plemenitu dušu i veliko srce u kojem je bilo mjesta za sve nas.

Moj voljeni, brate...

Draga majko, vrijeme prolazi, a bol i tuga ostaju zauvijek. Plijenila si dobrotom i plemenitošću, neka ti je laka ova crnogorska zemlja.

Tvoj sin NIKOLA i snaha MAJA

Tvoji NAJMILIJI 1315

1324

Навршава се четрдесет дана од смрти наше драге

Година је од смрти моје мајке

SAŠA Najbolje moje, od kada te nemam, shvatam koliko život može biti težak, a osmijeh skup... Prolazi vrijeme, ali ljubav i bol ne! Nedostaješ svakim danom sve više!!!

Tvoji SANJA i LUKA

1314

ВЈЕРЕ

ЦИЦМИЛ Спасоја РУЖЕ Заувијек ћеш остати у нашим срцима! С љубављу и поштовањем. Твоји НАЈМИЛИЈИ

Чувам успомену на тебе, твој лик, доброту и љубав коју си ми даривала. Знала си колико те волим али никада нећеш знати колико ми недостајеш! С љубављу, поносом и поштовањем говорим о теби. Част је била бити твоје дијете.

1296 У вјечној тузи за тобом твоја ћерка ДРАГАНА

OGLASNO ODJELJENJE

tel/fah: 020/202-455, tel: 020/202-456

1320

38 Oglasi i obavještenja

Subota, 26. mart 2022.

МОЈ ЈЕДИНИ, МОЈА ПУНА КУЋА, МООООООООООООООООООООООООООООООО ООООООООООЈ

Prošlo je 6 godina od odlaska naše drage

ЖЕЦИИИИИИИИИИИИИИИИИИИИИИИИИИИИИИИИИИИИИИИИИИИИИИИИИИ ИИИИИИИИ, МОЈЕ СВЕ

JOZEFINE BRAJOVIĆ

ЈОВАН – ЖЕЉКО Јанков КАТНИЋ MOJ ЖЕЦИ 26. 09. 2021 - 26. 03. 2022.

ЈАНКО Јованов КАТНИЋ МОЈ ТАТА

26. 04. 2017 - 26. 03. 2022.

(………….Kako Moј Рођенииииииииииии,........ Како......... научите ме........ Како сама………..?...6 мјесеци,........... 4 године и 11 мјесеци) Омча пред очима,.... досуђена гиљотина, снага с висина,

Vrijeme neumitno prolazi, a tvoj lik i ljubav koju si nam nesebično pružala su sve svjetliji i prisutniji u našem pamćenju i srcu.

Вапај обрисе кида тражим да Те имам,… да ми на длан свој донесеш кап воде, Жеци Moj… да спустиш капке моје, – Животе Мој, Јединој својој си Мој Жеци испуњавао све, зашто оволико времена не пружиш руку и спасиш ме Četrdeset je dana od smrti naše drage kume

Ја руку држим Ти око врата, ја Те имам, ја Ти трчим....., ја Ти кључ ТАТИН дајем да отвориш врата. Очи клизе по длану , мјеста у дупљи немају, а ходам, а стојим, као заточеник тренутке бројим, казну највећу, најжешћу носим......

Tvoji: KRISTINA, IGOR, LJILJANA i NENO

ТАТИНОЈ ПPАВДИ мјеста нема, а Казна Нашој Тројци без предоумишљаја изречена. Океан емоција ме препливава момци Моји пружите ми руку ‘оћу што прије да сам с Вама.

Počivaj u miru, i hvala ti na svemu.

Волиммммммммммммммммммммммммммм, гинем у рату са собом, остатке срца пружам Ти живи ми Ти ја ионако сам разнесена најјачом гранатом крвавог злокобног 26.09. ,........ а какви су били „септембри“ некада нашим маленим домом пјесма са плесом се дружила, ТАТИ МОЈЕМ забаве осмишљала, а сад’ чују се сјећања.

RAJO VUJOVIĆ sa porodicom

Баксузница Твоја Вас у загрљају држиииииииии ,,Док Нам буде куцало испод грла“

MILE RAJKOVIĆ

1281

1340

Navršava se 40 dana od smrti

1304 Četrdeset je dana od smrti

MILE RAJKOVIĆ

MILE RAJKOVIĆ S ljubavlju koju smrt ne prekida i tugom koju vrijeme ne liječi. Sin IGOR

1308

Dragoj tetki

Majko. Kako se oprostiti od tebe. Kako prihvatiti da te više nikad neću zagrliti. Boli praznina koja nikad neće biti popunjena. Bole suze. Bole uspomene. Dan za danom ide a nijedan bez sjećanja na tebe.

JANJI NIKOLIĆ

S ponosom i poštovanjem čuvaćemo sjećanje na tvoju dobrotu i plemenitost.

Ćerka IVANA Voljena naša bako

1310 RADE i MILICA Dvije godine su od smrti našeg dragog oca, prijatelja, tasta i đeda 1302

MILA RAJKOVIĆ

Godina je dana od rastanka

Uvijek si se ponosila nama a mi smo bile srećne što te imamo. Sada u našim srcima imaš posebno mjesto. Volimo te i čuvamo od zaborava. 1309

DRAGANA Rajkovog STOJANOVIĆA

Tvoje: JOVANA, ANĐELA, TINA i NINA

Petnaest godina je od smrti

Tvoje veliko srce, častan život kroz koji si hrabro koračao zaslužuje da te vječno pamtimo i čuvamo od zaborava. Hvala ti na ljubavi, savjetima i velikoj roditeljskoj podršci. S ponosom i poštovanjem čuvaćemo uspomenu na tebe.

Kćerka STIJEPOVIĆ MILICA sa porodicom

ČEDOMIRA VUJANOVIĆA

1311

Ostavio si svima nama život pun tuge i uspomena na tebe. Trebalo je da proživiš još mnogo toga i da se raduješ još mnogo čemu. Vječno će žaliti za tobom tvoji NAJMILIJI 1341

e-mail: oglasno@t-com.me

JELISAVKA KOSA KNEŽEVIĆ Ponosni smo i zahvalni sto imamo čast da smo Tvoji. Uzorna, čestita, mudra, hrabra, ugledna, obrazovana, cijenjena, razborita, otmena. Brižna majka, nježna baka, pouzdan prijatelj. Stub i oslonac u svakoj prilici. Naš uzor i putokaz. Nedostaješ! SANJA, VLADO , TATJANA i FILIP 1282

Subota, 26. mart 2022.

Poslovni broj Iv.br.1477/2021 Javni izvršitelj Snežana Begović iz Pljevalja, ul. Boška Buhe bb, odlučujući u izvršnoj stvari izvršnog povjerioca CRNOGORSKI TELEKOM AD PODGORICA, MOSKOVSKA 29, Podgorica, PIB: 02289377, koga zastupa ADV. PETAR VUKOTIĆ, NOVAKA MILOŠEVA 37/II, Podgorica protiv izvršnog dužnika RANKO MARIĆ, BJELIŠI BB, BAR, rođen: 31.03.1975. godine, sa poslednje poznatom adresom kako je ovde naznačeno, radi naplate novčanog potraživanja izvršnog povjerioca u iznosu od 713,36 eura, dana 24.03.2022 godine,u skladu sa odredbama čl. 45 Zakona o izvršenju i obezbjeđenju („Sl.list CG“ br.22/17) donio je

Z A K LJ U Č A K

Za izvršnog dužnika RANKO MARIĆ, vrši se dostavljanje Rješenja o izvršenju Iv.br.1477/2021 od 07.09.2021. godine, sa predlogom za izvršenje i prilozima i Rješenja o izvršenju o naknadnim troškovima Iv.br.1477/2021 od 24.03.2022 godine. Izvršni dužnik može preuzeti navedena pismena u kancelariji javnog izvršitelja, na adresi ul. Boška Buhe bb u Pljevljima, u roku od 3 dana od dana objavljivanja oglasa, u suprotnom, dostavljanje se vrši javnim objavljivanjem, a smatra se izvršenim nakon isteka roka od 8 dana od dana isticanja svih pismena na oglasnoj tabli nadležnog Osnovnog suda, s obzirom da je prethodno izvršeno objavljivanje u dnevnom štampanom mediju. Upozorava se izvršni dužnik da se dostavljanje javnim objavljivanjem smatra urednom dostavom i da negativne posljedice koje mogu nastati snosi sama stranka, odnosno, izvršni dužnik. Pljevlja, 24.03.2022. godine, JAVNI IZVRŠITELJ Snežana Begović

Oglasi i obavještenja 39 Dnevni list Elektronska pošta: desk@pobjeda.me

Direktor i glavni i odgovorni urednik:

DRAŠKO ĐURANOVIĆ Naziv osnivača: Društvo sa ograničenom odgovornošću za proizvodnju, promet i usluge, export-import ,,Nova Pobjeda“ - Podgorica Sjedište osnivača: 19. decembar br. 5 PIB:03022480

Zamjenica izvršnog direktora: MILENA GOLUBOVIĆ

Poslovni broj Iv.br.1710/2021 Javni izvršitelj Snežana Begović iz Pljevalja, ul. Boška Buhe bb, odlučujući u izvršnoj stvari izvršnog povjerioca CRNOGORSKI TELEKOM AD PODGORICA, MOSKOVSKA 29, Podgorica, PIB: 02289377, koga zastupa ADV. PETAR VUKOTIĆ, NOVAKA MILOŠEVA 37/II, Podgorica protiv izvršnog dužnika MIFTAR AGOVIĆ, PILOTA CVETKOVIĆA I MILOJEVIĆA 16/1-4, Podgorica, rođen: 11.01.1969. godine, sa poslednje poznatom adresom kako je ovde naznačeno, radi naplate novčanog potraživanja izvršnog povjerioca u iznosu od 422,73 eura, dana 24.03.2022 godine,u skladu sa odredbama čl. 45 Zakona o izvršenju i obezbjeđenju („Sl.list CG“ br.22/17) donio je

Z A K LJ U Č A K

Za izvršnog dužnika MIFTAR AGOVIĆ, vrši se dostavljanje Rješenja o izvršenju Iv.br.1710/2021 od 07.09.2021. godine, sa predlogom za izvršenje i prilozima i Rješenja o izvršenju o naknadnim troškovima Iv.br.1710/2021 od 24.03.2022 godine. Izvršni dužnik može preuzeti navedena pismena u kancelariji javnog izvršitelja, na adresi ul. Boška Buhe bb u Pljevljima, u roku od 3 dana od dana objavljivanja oglasa, u suprotnom, dostavljanje se vrši javnim objavljivanjem, a smatra se izvršenim nakon isteka roka od 8 dana od dana isticanja svih pismena na oglasnoj tabli nadležnog Osnovnog suda, s obzirom da je prethodno izvršeno objavljivanje u dnevnom štampanom mediju. Upozorava se izvršni dužnik da se dostavljanje javnim objavljivanjem smatra urednom dostavom i da negativne posljedice koje mogu nastati snosi sama stranka, odnosno, izvršni dužnik. Pljevlja, 24.03.2022. godine, JAVNI IZVRŠITELJ Snežana Begović Poslovna oznaka I.br.640-1/2018 JAVNI IZVRŠITELJ Aleksandar Bošković iz Podgorice, Ul. Vasa Raičkovića 4B, u predmetu izvršenja po predlogu izvršnog povjerioca Prva banka Crne Gore AD Podgorica - osnovana 1901. godine, sa sjedištem u Podgorici, Bul. Svetog Petra Cetinjskog br. 141, protiv izvršnog dužnika Marina Radinović iz Podgorice, ul. Princa Mihaila Petrovića br.14, radi naplate novčanog potraživanja, dana 25.03.2022. godine, donio je , shodno čl.45 ZIO,

ODLUKU O DOSTAVLJANJU JAVNIM OBJAVLJIVANJEM Izvršnom dužniku Marina Radinović iz Podgorice, ul. Princa Mihaila Petrovića br.14 vrši se dostavljanje Rješenja o dopuni na nepokretnostima od 16.06.2021.godine, isticanjem na oglasnoj tabli Osnovnog suda u Podgorici i objavljivanjem u dnevnom štampanom mediju koji izlazi na cijeloj teritoriji Crne Gore. S tim u vezi potrebno da se dužnik u roku od tri dana obrati ovom javnom izvršitelju radi preuzimanja pismena, u suprotnom dostavljanje se vrši isticanjem na oglasnoj tabli Osnovnog suda u Podgorica. Ovakav način dostavljanja smatra se urednom dostavom i negativne posljedice koje mogu nastati snosiće izvršni dužnik. Dostavljanje se smatra izvršenim nakon isteka roka od osam dana od dana isticanja pismena na oglasnoj tabli suda, ukoliko je prethodno izvršeno objavljivanje u dnevnom štampanom mediju. JAVNI IZVRŠITELJ Aleksandar Bošković Poslovna oznaka I.br.1111-1/2021 JAVNI IZVRŠITELJ Aleksandar Bošković iz Podgorice, Ul. Vasa Raičkovića 4B, u predmetu izvršenja po predlogu izvršnog povjerioca Nikola Martinović iz Podgorice, Vučedolska br.7, koga zastupa Slobodan Smolović iz Podgorice, protiv izvršnog dužnika Kaženegra Milivoje iz Budve, Pržno bb, radi naplate novčanog potraživanja, dana 25.03.2022. godine, donio je , shodno čl.45 ZIO,

ODLUKU O DOSTAVLJANJU JAVNIM OBJAVLJIVANJEM Izvršnom dužniku Kaženegra Milivoje vrši se dostavljanje Rješenja o dopuni na nepokretnostima od 24.01.2022.godine, isticanjem na oglasnoj tabli Osnovnog suda u Podgorici i objavljivanjem u dnevnom štampanom mediju koji izlazi na cijeloj teritoriji Crne Gore. S tim u vezi potrebno da se dužnik u roku od tri dana obrati ovom javnom izvršitelju radi preuzimanja pismena, u suprotnom dostavljanje se vrši isticanjem na oglasnoj tabli Osnovnog suda u Podgorica. Ovakav način dostavljanja smatra se urednom dostavom i negativne posljedice koje mogu nastati snosiće izvršni dužnik. Dostavljanje se smatra izvršenim nakon isteka roka od osam dana od dana isticanja pismena na oglasnoj tabli suda, ukoliko je prethodno izvršeno objavljivanje u dnevnom štampanom mediju. JAVNI IZVRŠITELJ Aleksandar Bošković

Na osnovu člana 14, a u vezi člana 28 Zakona o procjeni uticaja na životnu sredinu („Sl. list CG“, br. 75/18), Sekretarijat za planiranje prostora i održivi razvoj Glavnog grada Podgorica

OBAVJEŠTAVA zainteresovanu javnost da je nosiocu projekta, Admiral Holding d.o.o., iz Podgorice, donijeto Rješenje broj: UPI 08-331/22-203 od 24.03.2022. godine, kojim je odlučeno da za izgradnju kolektivno stambenog objekta sa poslovanjem, na životnu sredinu, koji će biti lociran na urbanističkim parcelama UP 208, 215 i 216 koju čine katastarske parcele broj 1289/5, 1649/5, 1289/6, 1290/3, 1649/7, 1289/7, 1290/4 i 1649/9 KO Podgorica I, u zahvatu DUP-a „Naselje 1. maj“, u Podgorici, nije potrebna izrada elaborata o procjeni uticaja na životnu sredinu. Uvid u navedenu odluku može se izvršiti u prostorijama Sekretarijata, ulica Vuka Karadžića broj 41, kancelarija broj 17, svakog radnog dana, u vremenu od 12h-15h, od dana objavljivanja ovog obavještenja.

Direktorica marketinga: ŽELJKA RADULOVIĆ

REDAKCIJSKI KOLEGIJUM

Zamjenica glavnog i odgovornog urednika RADMILA USKOKOVIĆIVANOVIĆ

Pomoćnici glavnog i odgovornog urednika NENAD ZEČEVIĆ (politika) JADRANKA RABRENOVIĆ (ekonomija) JELENA MARTINOVIĆ (društvo) MARIJA JOVIĆEVIĆ (nedjeljno izdanje)

Urednici JOVAN NIKITOVIĆ (kultura) MARIJA ŽIŽIĆ (crna hronika) DRAGICA ŠAKOVIĆ (Crnom Gorom) NIKOLA SEKULIĆ (hronika Podgorice) JOVAN TERZIĆ (Arena) SLOBODAN ČUKIĆ (feljton i arhiv) VUKMAN IVANOVIĆ (dizajn) DRAGAN MIJATOVIĆ (fotografija) LOGOTIP POBJEDE Miloš Milošević i Nikola Latković (2019), inspiracija Anton Lukateli (1944) PORTAL POBJEDE

Urednica JOVANA ĐURIŠIĆ

Zamjenik BORISLAV VIŠNJIĆ OBJEKTIV

Urednica MARIJA IVANOVIĆ -NIKIČEVIĆ KULT

Urednica TANJA PAVIĆEVIĆ TELEFON: 020/409-520 - redakcija 020/409-536 - marketing 020/202-455 - oglasno Vlasnička struktura osnivača medija ,,Media NEA” d.o.o. Podgorica -100 odsto Tiraž: 3.150 Adresa sjedišta medija: Ulica 19. decembra broj 5, Podgorica PIB 02842777 Broj žiro računa: 560-822-77 Universal Capital Bank

40 Marketing

Subota, 26. mart 2022.

26. март 2022. | година III | број 108

СУДБИНА ЗАПИСАНА У ВЈЕЧНОСТ

ISSN 2704-5226

едавно је осванула вест у новинама да је умро Марио Теран Салазар. Кажу овај свет је напустио у Санта Крузу, на истоку Боливије. Било му је 80. И не би то била вест вредна посебне пажње. Људи губе дах и нестају у вртлозима стварности сваки дан и све је то саставни део живота. Марио Теран, тако, ничим не би заслужио да буде издвојен из тог сеновитог вртлога анонимних жртава дневности које долазе и пролазе да није било метка којим је он у младости, октобра 1967, усмртио Че Гевару. „Буди миран и пажљиво циљај, убићеш само човека“, Салазар је тврдио да му је Че рекао пред смрт. У то доба Марио Теран је још био нико и ништа, неки наредник, униформа са пушком у рукама, који је као заклети аутоматом извршавао наређења боливијског председника, генерала Рене Баријентоса, а који је опет, са своје стране, деловао по налозима ЦИА. Притисак је зато био велики и ноћ по хватању мале дружине социјалистичких гериљероса, од стране владиних снага претворила се у пијани тулум. Можете да замислите ту латиноамеричку ноћ као Ноћ света у оном хегелијанском смислу, оргијастичку ноћ вриске и пуцања вредне паганског бога Дионизија. Јер боливијска војска није само извршила свој задатак, она је погодила око мете, ухватила усред мрестилишта велику рибу. Међу заробљенима, углавном изгладнелим, слабо обученим и лоше наоружаним страним револуционарима нашао се рањен и суперстар комунистичке интернационале и икона поп културе Еренсто Че Гевара. И како је исцрпљени Че провео ту своју последњу ноћ на Земљи у селу по имену Ла Хигуера, у некој напуштеној школи, док се напољу славило и шта му је све пролазило кроз главу, то никада нећемо знати. Субјективност бића, она самосвест за себе толико је изгледа негативна и тиме недокучиво апстрактна да можда чак ни сам Гевара није знао куда да се дене у том болесном мраку пред неизбежну егзекуцију. Али, Салазар описује блиставе очи човека који се сусреће са сопственим крајем и са тим метком судбине и са вечношћу. Описује високог Чеа и описује, заправо, сенку од човека која постаје инстант легенда. Салазар каже да је закорачио уназад према вратима, да је зажмурио и повукао ороз. Све то можемо да замислимо. И филм у глави тера сузе на очи. Али након убијања, исто тако, као да је онај хегелијански мирни закон над-чулног био неким чудом у дослуху са Гевариним духом. Наиме, неко тамо одозго, из самог врха власти, желео је доказе, црно-на-бело, о смрти државног не-

ПРИЧА О ЛЕГЕНДИ САЛАЗАР ОПИСУЈЕ БЛИСТАВЕ ОЧИ ЧОВЈЕКА КОЈИ СЕ СУСРЕЋЕ СА СОПСТВЕНИМ КРАЈЕМ И СА ТИМ МЕТКОМ СУДБИНЕ И СА ВЈЕЧНОШЋУ. ОПИСУЈЕ ВИСОКОГ ЧЕА И ОПИСУЈЕ, ЗАПРАВО, СЈЕНКУ ОД ЧОВЈЕКА КОЈА ПОСТАЈЕ ИНСТАНТ ЛЕГЕНДА. САЛАЗАР КАЖЕ ДА ЈЕ ЗАКОРАЧИО УНАЗАД ПРЕМА ВРАТИМА, ДА ЈЕ ЗАЖМУРИО И ПОВУКАО ОРОЗ

пријатеља број 1. Сликање нагог леша одметнутог револуционара значило је за уплашене властодршце који увек мисле уско и без метафора више од апсолутног и непобитног доказа у вези са историјском капитулацијом идеолошког непријатеља. Требала им је та слика пониженог политичког терористе у политичке сврхе, као модерни еквивалент оног обешеног преступника на уласку у дивљи, каубојски град, као упозорење необавештеним дошљацима, изгредницима и авантуристима.

ЖИВА СЛИКА Геварино постхумно фотографисање је, тако, на једном нивоу прерасло у упокојавање револуционарног вампира гурањем објектива камере као савременог коца кроз срце мртваца. Тај чин сликања у стању потпуне утрнулости и тиме немоћи овде је додатно, на једном другом нивоу, требало да функционише и као врста „овере“, слично метку у потиљак после стрељања или као свирепи крешендо мафијашких обрачуна. Било да је била реч о агентима ЦИА или самом генералу Баријетосу неко горе је очигледно намеравао да се не убије само човек Ернесто као вођа гериле, већ и мит о Чеу као јунаку револуције. Како Тери Иглтон примећује у „Светом терору“: „Смрт је супротност раскалашном и непокорном, и због тога је она фантазија полицијских службеника и бирократа као и нихилиста.“ Али управо у том привидном тријумфу институционалног нихилизма кроз Салазаров метак оне Чеове речи: ,,Буди миран и пажљиво циљај...“ добијају на метафоричном и готово бајковитом значењу. Јер управо нешто бајковито се дешава са фотографијом убијеног Геваре. Ту слику и данас можете да видите. Ту је, негде на интер-

ЕЛИОТ ЕРВИТ (1964) / MUSEU VIRTUAL CHE GUEVARA

РАЈКО РАДОВИЋ

Ернесто Че Гевара (1928–1967)

нету, сама и жива и ако се ради о смртоносном тренутку - тренутку трајања страшне сензације ухваћене у иконички приказ јефтине денотације. Ролан Барт примећује да је перцепција немогућа без категоризације. И ову слику мртвог Ернеста Геваре није тешко категоризовати. Она припада жанру документарне фотографије за картотеке, историју и медије. Видимо голог човека зараслог у браду, видимо бедни леш на столу, изложен као на некој пијаци смрти као доказ логике да је свакога могуће убити, па и револуционара Чеовог калибра. Али још нешто ту трауматично исијава између зрна фото-репродукције, кроз линије слике, кроз перспективу и кроз геометрију и ракурс снимања. Неко ко је сликао мртвог Чеа очигледно није знао шта ради. Не мислећи много својом главом о ефекту који производи сам чин компоновања кадра и кадрирање тај неко је на брзину, у метежу и игром случаја послужио прсту Судбине уместо да буде тек само још један плаћеник ЦИА. Усликано из горњег ракурса, одозго мртво тело славног револуционара изгледа некако изнад и изван самог чина убијања, у аури неке бесконачне покренутости, као да левитира у ваздуху смрти. Горе од тога по Геварине убице нешто у изразу лица мртвог вође герилског отпора као да сугерише блаженост и блаженство. „Нешто“ се изгледа десило у оном тренутку док је Салазар жмурио и повлачио окидач свога оружја. Као да је сва самртна еротика Гевариног бића, све оно што је било у телу као електрицитет живо-

та, пуно жудње и духа похрлило у тренутку праска у цев пушке и завршило на другој страни нишана у фотографији као слика. Слика смрти је тако жива, а Геварин леш овековечен као тело свеца у сталном настајању. У питању је дубоко мистични, хришћански моменат трансформације иначе пагански распусне латино-америчке револуционарне борбе по џунглама и селима у нешто друго, више и вечније.

ПОСЉЕДЊИ ХРИСТ И заиста на сликама са Кубе, из доба битака за власт, заједно са Кастром, Че је више као неки поета са пушком, битник смрти, и сам дионизијски агент који једнако тражи слободу мисли али и проливање крви. Геварина ратна биографија је исто тако далеко од чисте, а његова кобна боливијска авантура ширења социјализма насилним путем катастрофално лоше организована. Али све то пада у заборав пред бајковитим доказом његовог мученичког имиџа на фотографији коју су уприличиле његове убице лично. И ако је за живота Гевара могао да буде перципиран као плаховито фотогенични вагабонд и обешењак сличан Џејмсу Дину у „Бунтовнику без разлога“ (1955) Николас Реја, после Салазаровог метка он то више није. Он је одједном наш нови и последњи Христ. Све ово је битно, мислим, баш сада, док траје агресија на Украјину. Јер да сам ја Путин мање би ме бринуло америчко обећање о 100 убојитих беспилотних летилица као само једном делу великог пакета

војне помоћи украјинском отпору. Оно што би требало да плаши Путина је то што Володимир Зеленски, актуелни украјински председник све више делује као Че Гевара. И није само питање браде коју Зеленски, као бивши глумац, зна да пусти када је време за њен најубојитији драмски ефекат. Питање је то онога хегелијанског мирног закона надчулног. Једноставно сама логика ствари, устројство догађаја, уз сву крв и сав ужас разарања, све више иде на руку Украјинцима. Одједном руска страна делује споро и чак неспретно, војска од олова у живом блату богова рата. Ко се још сада сећа оног Путиновог голишавог торзоа док јаше поносно неког пастува по степи у пропагандном покушају грађења култа личности? Руски председник сада делује хитлеровски усамљено, бункерисан и у бункеру зачараног и заробљеног ума као нека врста Макбета, који стрепи од покретнуте шуме наоружаних сенки. Док Зеленски под кишом од бомби изгледа живо, покренут историјским тренутком, као Гевара у настајању. И није он једини. Стотине и хиљаде анонимних грађана Украјине и Украјинаца, сада грађана света који стоје за све нас и за цео свет ће бити Че, односно борци за слободу, особођени страха од насилне смрти кроз њену насилну претњу. Путин никада овако и оволико није био сам у свом бекству од слободе. И сада би још само могао да дозива Мариа Теран Салазара да се измести из вечности у коју је отишао и да му дође на врата Кремља са истом оном пушком у руци која је од Чеа направила и Христа и легенду. 

26. март 2022.

ЗНАЧАЈ ГРЧКЕ РЕВОЛУЦИЈЕ ИЗ 1821. ГОДИНЕ

БОРБА ГРКА ПОКРЕНУЛА ЈЕ ДРУГЕ НАРОДЕ ПАНАЈОТИС ПАРТСОС

акон што смо прошле године обиљежили значајан јубилеј - 200 година, односно два вијека од почетка Грчке револуције 25. марта 1821. године, који је и званични државни празник Грчке, питам се шта да кажем поводом 201. годишњице тог догађаја, обраћајући се јавном мњењу гостољубивог и пријатељског народа Црне Горе. Но, то ми неће бити тешко. Пошто је ријеч о Грчкој револуцији збацивања отоманског јарма, Грке и Црногорце ће увијек повезивати Васо Брајовић, кога су Грци звали Мавровуњотис (Црногорац). Васо је од самог почетка револуције учествовао у биткама са 120 Црногораца, који су му били пратиоци на путу у револуционарну Грчку. Посљедње Васово пребивалиште је Прво атинско гробље, на коме су сахрањени готово сви истакнути Грци, са првим и најбољим главарима и генералима ослободилачке борбе. Постоји разлог што користим термин ,,пребивалиште“ умјесто ,,гробница“, јер се ради о крипти испод Цркве Светог Лазара, на чијем улазу стоји натпис: ,,Кућа генерала Васа“. Заједно са њим почивају и 120 младића из Црне Горе који су га пратили у Грчку, другови и саборци у животу и у вјечности. У оквиру званиче посјете Атини, 8-9. фебруара 2022. године, предсједник Црне Горе, господин Мило Ђукановић, посјетио

ДОМИНАЦИЈА ГРЧКЕ РЕВОЛУЦИЈЕ БИЉЕЖИ, ДОДУШЕ, ЈЕДИНСТВЕНОСТ КОЈА НИЈЕ ОГРАНИЧЕНА САМО НА ГРЧКУ И ШИРИ РЕГИОН ЈУГОИСТОЧНЕ ЕВРОПЕ. ОНА ОЗНАЧАВА КРАЈ, УКИДАЊЕ НЕ САМО ОСМАНСКЕ УПРАВЕ, ВЕЋ И ФИЛОСОФИЈЕ УПРАВЉАЊА ДРУГИМ НАРОДИМА И НАЦИЈАМА. УКИДА СЕ ЛЕГИТИМИТЕТ ТИРАНИНА, ДОК СЕ УПРАВА САДА ЗАСНИВА НА НАЦИЈИ И ЊЕНОЈ ВЈЕРИ, А ПОЛИТИЧКИ НА УСТАВНОСТИ И НЕЗАВИСНОСТИ

је Васову вјечну кућу и положио вијенац. Уз помен и пригодне војне почасти обједињених гарди копнене војске, морнарице и авијације, интониране су двије државне химне. Свечаности су присуствовали и црногорски кадети који се као стипендисти обучавају на грчким војним академијама и добијају исту обуку као и њихове грчке колеге. То је награда генералу Васу, да је борба за ослобођење Грчке, којој је допринио, поставила чврсте темеље снажном пријатељству које повезује два народа. Толико бих рекао о билатералном аспекту националног празника Грчке, који се обиљежава 25. марта. Постоји, међутим, и шири контекст, онај међународни. Ништа се на међународној политичкој сцени не одвија у стерилном окружењу, јер сваки догађај из једног простора утиче на догађаје из другог простора и vice versa. У ширем контексту, дакле, ослободилачка борба у Грчкој избила је педесетак година након оне у Сјеверној Америци, гдје су првобитне колоније уздрмале контролу и моћ британске метрополе. Неколико година касније услиједила је Француска револуција,

КАБИНЕТ ПРЕДСЈЕДНИКА ЦРНЕ ГОРЕ

АМБАСАДОР РЕПУБЛИКЕ ГРЧКЕ У ЦРНОЈ ГОРИ

Посјета предсједника Црне Горе Мила Ђукановића вјечној кући генерала Васа

са распадом монархије (1789). У вријеме када се Грци боре против Турака, за независност се боре и шпанске колоније Јужне Америке, док је на југу Европе ситуација све само не мирна. Предност удаљености између америчког континента и Велике Британије показује се значајном за америчке револуционаре, док су покрети у Напуљу, Пијемонту и Сицилији угушени. Грци су наставили борбу и по-

биједили упркос свему, и у коначници, суочени са великим жртвама и недаћама, као што је била инвазија египатске војске на Пелопонез, која је била пристигла у помоћ Турцима. Доминација Грчке револуције биљежи, додуше, јединственост која није ограничена само на Грчку и шири регион Југоисточне Европе. Она означава крај, укидање не само османске управе, већ и философије управљања другим

народима и нацијама. Укида се легитимитет тиранина, док се управа сада заснива на нацији и њеној вјери, а политички на уставности и независности. Борба Грка покреће друге народе, који су им били притекли у помоћ, бивајући потлачени као и Грци. Подвиг Грка за њих је било обећање за повољан исход њихових борби, за што им је било потребно више времена, али су на крају успјели. Грчка револуција представља прву успјешну примјену теорије националне државе на нашим просторима, која је доминирала у XIX вијеку. Међутим, чак и у XX вијеку нестају сложене монархије и хегемоније остатка Европе и на њиховом мјесту појављују се нове државе, засноване на истим принципима који су се појавили у Грчкој, стварајући свијет националних држава у којем данас живимо. Други, такође важан елемент, јесте конференција која је дефинисала питање грчке независности, а која је била претеча, рекли бисмо, многих других конференција које су услиједиле у XIX вијеку, које су имале за циљ очување мира. Оне су постепено довеле до формирања Лиге народа, прве међународне организације послије Првог свјетског рата, која је била претеча Организације уједињених нација, након Другог свјетског рата. Ради се о поретку међународног система организације и безбједности који се уобличио 200 година након Наполеонових ратова у XIX вијеку и након два свјетска рата у XX вијеку, којем данас пријети инвазија на Украјину, која, поред непотребних хуманитарних драма, поставља питање о утицају који ће имати на међународни систем безбједности. 

ЗАПАДНИ САВЕЗНИЦИ И ЦРНА ГОРА

РАЗМЈЕРЕ НЕРАЗУМИЈЕВАЊА РАЈКО ЦЕРОВИЋ

анас би укупан положај Црне Горе дефинитивно био далеко стабилнији, да не кажемо европскији, хуманији, односно људскији да су нас прије 30. августа 2020. године како ваља разумјели наши западни савезници. Не заборавимо да су управо они били препуни хвале за наводне демократске промјене остварене тога 30. августа, док смо ми поражени баштиници грађанске културе, дакле мултикултурног, секуларног и уопште цивилног, па сљедствено томе и антиклерикалног друштва тога дана јасно осјетили да нам судбина новим околностима није ни најмање наклоњена. Никад Запад, примјера ради, баш никад није разумио колика опасност савременој Црној Гори, Босни и Херцеговини или Македонији пријети од увијек будног крвожедног српског четништва. Уосталом, на Западу се четништво још увијек доживљава као противтежа мрском комунизму, уз потпуно побркане појмове ко на бившем југословенском тлу

пријатељима. Још увијек је, поМОЖДА БИСМО СЕ ред осталог, Запад у актуелним овдашњим збивањима склон да МИ И ОСЛОБОДИЛИ кроз прсте нацишовиНАЦИШОВИНИСТИЧКОСРПСКЕ прогледа нистичкој Српској православној цркви, спреман да у црногорКРИВОКАПИЋЕВЕ НИКАД ском грађанском отпору насилДОВОЉНО ОДЛАЗЕЋЕ ВЛАДЕ ном недавном устоличењу српског митрополита у Цетињском ДА У ЊЕНОМ ИНСТАЛИРАЊУ манастиру види угрожавање вјер30. АВГУСТА 2020. ГОДИНЕ ских слобода окупаторске цркве. Чији опет за Црну Гору окупаторНИЈЕ СВЕСРДНО И УВЈЕРЕНО ски карактер наши западни приУЧЕСТВОВАЛА АМБАСАДОРСКА јатељи, и поред најбоље намјере, једноставно не умију уочити. Па ЧЕТВОРКА НАШИХ ЗАПАДНИХ чак ни онда кад им јасно долази до знања да је Српска православПРИЈАТЕЉА, КОЈИ СУ НАС на црква отворена руска шпијунТАДА (ПИТАЊЕ ЈЕ КОЛИКО ска филијала. Кад говоримо о западном суштинСВЈЕСНО?) УВАЛИЛИ У САДА ском неразумијевању балканВЕЋ ОЧИГЛЕДНУ НАЈМАЊЕ ских слика и прилика није наЈЕДНОИПОГОДИШЊУ НЕСРЕЋУ одмет да наведемо податак да

заиста баштини антифашизам. Није ли споменик четничком злочинцу Дражи Михаиловићу послије Другог светског рата подизан једино у Америци? То да београдској четничкој чизми, увијек спремној да независној и грађанској Црној Гори стане под грло кључну снагу и подстицај даје Русија такође никад није довољно јасно нашим западним

је сада одлазећа Кривокапићева, прије свега клерикална влада, успјешно скрпљена с коца и конопца само од декларисаних, наводно етничких Срба, од којих добар дио прије постављења на министарске положаје није ни имао црногорски пасош или други доказ неке своје везаности за Црну Гору. Све то уз несумњиви податак да су Црногорци, бар у овом тренутку још увијек бројно водећи народ у Црној Гори. Да ли је слични етничкополи-

тички инжењеринг, бар у састављању министарског тима клерикалне Кривокапићеве владе, довољно уочљив нашим западним пријатељима?

Што се заиста догодило да одједном, упркос сталним увјеравањима у искрену подршку и помоћ Црној Гори западних пријатеља и савезника, посебно охрабривањем црногорске декларисане намјере да се што прије домогне Европске уније, (читај: уљуђеног друштва!) процјена цијењене западне амбасадорске четворке тако темељно омане, фаворизујући најгоре ферменте протекле тридесетогодишње црногорске друштвене и политичке праксе? Без претензије и за каквим цјеловитијим одговором ваља само истаћи чињеницу да је млада и малобројна црногорска дипломатија, тек зачета послије референдума 2006. године, фашисоидним литијама и агресивним дјеловањем не само цркве него и легалне власти друге државе била избачена из игре, о чему посебно свједоче први потези новог постизборног Министарства вањских послова које је безразложно повлачењем већине амбасадора из најзначајнијих свјетских центара буквално обезглавило црногорску дипломатску службу.

Вјероватно је оправдана намјера западних пријатеља да своју дугу наклоност ДПС-у пренесу на друге потенцијално „демократскије“ субјекте у Црној Гори, и тако ДПС казне за ендемску корупцију и изједначавање властитог партијског интереса са државом, нажалост резултирала отварањем колико толико дуго од ДПС-а контролисаним и спутаваним жариштем фашизма као српскоцрногорске освједочене теорије и праксе деведесетих. Испоставило се да вратити клатно на колико толико потврђену не само сувренистичку ДПС праксу, него и мишљење значајног дијела црногорског становништва грађанске оријентације није ни мало једноставно. Тим прије што, надајмо се, одлазећи Кривокапићев клерофашизам показује дављеничку упорност да уличном галамом, уцјенама и другим средствима притиска пошто-пото остане на власти. У сваком случају, на основу искуства из протекле двије године, Црна Гора не смије просто подразумијевати како је њен интерес, без додатних напора, довољно видљив код и освједочено наклоних пријатеља и савезника. 

26. март 2022.

ПРЕД ТЕЛЕВИЗОРОМ

МАРКО ШПАДИЈЕР

луђени од политичког хаоса, поскупљења, чекања на нашу Владу као на Ђекну и почетак гладијаторске сезоне у Скупшини, грађани Црне Горе блену у телевизор. Немоћни и паралисани траже спас у паралелном свијету обмане и забаве. Не може се побјећи у вјештачки мир јер сваки час из кућног кина излазе мртви или прогнани људи због чије судбине нема спокојног сна. Кад смо се понадали да ће ова генерација бити посљедња која памти ратове, дошло је до рата у Украјини, у Европи. Русија, демонстрирајући свјетску силу хегемона напада свога сусједа и братски словенски народ авио-

УКРАЈИНА

КАД СМО СЕ ПОНАДАЛИ ДА ЋЕ ОВА ГЕНЕРАЦИЈА БИТИ ПОСЉЕДЊА КОЈА ПАМТИ РАТОВЕ, ДОШЛО ЈЕ ДО РАТА У УКРАЈИНИ, У ЕВРОПИ. РУСИЈА, ДЕМОНСТРИРАЈУЋИ СВЈЕТСКУ СИЛУ ХЕГЕМОНА, НАПАДА СВОГА СУСЈЕДА И БРАТСКИ СЛОВЕНСКИ НАРОД АВИОНИМА, РАКЕТАМА, ТОПОВИМА, ТЕНКОВИМА… ТАКВА КОЛОНИЗАТОРСКА ПОЛИТИКА РУСКЕ ПОЛИТИЧКЕ ЕЛИТЕ НЕ МОЖЕ БИТИ НЕГО ЗЛОЧИНАЧКА

нима, ракетама, топовима, тенковима… Таква колонизаторска политика руске политичке елите не може бити него злочиначка. Отпор Украјинаца је снажан и хе-

ројски, а њихов Маријупољ, као велики Вуковар, постаје симбол патње и јунаштва. Не разумијем се у домете ракета и разорност авионских бом-

би, али видим, као и цио свијет, како се руше вишеспратнице, видим ватрогасце, спасиоце и видим непрегледне колоне избјеглица. Већ је у изгнанству једна вишемилионска европска држава. Гледам и слушам руску пропаганду рата у Украјини. Генерали, професори, новинари, стручњаци, у специјалним емисијама на Телевизији. Какав меланж лажи, кича, бестидности, силеџијства… То је наличје Русије коју знам. Док траје дневник разарања Украјине, Европа и Америка уводе санкције какве свијет није видио, настојећи да зауставе Русе. Покушавам да успоставим интимни додир са злом које се надвило над цијелим свијетом и да видим неки излаз. Један дјечак, син мојих пријатеља који

студира на конзерваторијуму у Брисeлу, рече ми да су свим његовим колегама руским студентима наредили да напусте кампус. Какве везе ти момци са виолинама имају са Путином? Хоће ли то наудити агресивној Русији и хоће ли свијет учинити хуманијим и бољим? Западна цивилизација није комплетна без културе, умјетности, спорта, науке Истока. Зар да се више никада не сретну и заједно истражују свемир и такмиче се на олимпијадама момци и цуре из та два свијета. Зар ће се само утркивати ко ће правити јаче бомбе и ракете. Зар ћемо оставити саме хиљаде грађана Русије који се буне против рата. Култура мора остати отвор за враћање људскости у односе међу људима и државама. 

ГРАЂАНСКО ДРУШТВО И ЊЕГОВИ (НЕ)ПРИЈАТЕЉИ

та нас заиста спријечава да у сликама разорених украјинских градова, гранатираним и разрушеним болницама, стамбеним зградама и позориштима, да у сликама расутих мртвих тијела и колона избјеглица, сачињених од толико различитих лица са готово истовјетним печатом ужаса и невјерице док напуштају своје домове и своје животе, видимо очигледно? Шта било кога и било гдје спријечава? Како је заиста могуће да је перцепција ратног страдања различита само у неким дјеловима Европе, посебно интензивно различита управо у оним дјеловима пројектованим као имагинарни „српски свет“? Колико је заправо грађана склоно да повјерује процјени митрополита Српске православне цркве Јоаникија, који тврди да је из протестантске Европе дошло „зло безбожништва, атеизам и комунизам, да се православље бори против таквих безбожних идеологија и да та борба траје, да је већ однијела премного жртава код свих словенских народа...“? Колико је заиста грађана који ће повјеровати Никити Михалкову да је све оно што се већ данима дешава у Украјини ,,глобални и можда посљедњи покушај западне цивилизације да нападне руски свијет, православну етику, традиционалне вриједности“? Колико заиста има оних који ће повјеровати да се у Украјини руски војници обрачунавају са нацистима? Кремаљска пропаганда, писао је ових дана Томислав Марковић, „у Србији траје несметано већ деценијама, трујући разним дезинформацијама и суманутим теоријама своју публику. Данашња власт, али и некадашња, широм је отворила врата љубитељима Путинове диктатуре, да нас просвијетле својим погледима на свијет и околину, што је резултирало тоталним слуђивањем народних маса и онако слуђених великосрпском националистичком пропагандом“. Дуготрајно испирање мозга ауторитарним средствима, закључује Марковић, дало је резултате. Иако би све, заправо, требало да буде једноставно, јер ,,бити на страни жртве не захтева никакво политичко знање, детаљно познавање међународних односа, нити било шта слично“. Међутим...

ПОКРЕТАЊЕ МАСЕ На који то начин челични загрљај пропаганде деформише уобичајени потенцијал људскости?

ЧЕЛИЧНИ ЗАГРЉАЈ ПРОПАГАНДЕ ЈОВАНА МУГОША

AЛЕКСАНДРА БОСНИЋ-ЂУРИЋ

никама условљавања и хипнозе. Као средишње средство манипулације овдје се указује механизам понављања, посебно дјелотворан усљед чињеница да се управо понављањем ствара утисак да се понављано не доводи у питање, да чак и оно што је неаргументовано, нерационално и неосновано (те као такво проблематичног истинитоносног потенцијала) усљед понављања постаје најприје познато, потом прихватљиво и најзад „природно“ као нешто што је већ раније потврђено и доказано. Дјелотворност метода понављања заснована је како на условљавању тако и на истовременом изазивању „духовног замора“ као стања смањеног отпора, повољног за моделовање и покоравање интенцији манипулатора.

НОВА ИРАЦИОНАЛНОСТ

Имајући у виду да се употреба и ефикасност пропаганде најчешће објашњавају постојањем и покретањем гомила/маса и надређеног колективног принципа који по својој природи, уз неизбјежно насиље над индивидуом и њеном слободном вољом, упућује на исто тако неизбјежну ирационалност, претјерано образована или критичка јавност представља озбиљан изазов опредмећењу манипулаторских тежњи, па су од двадесетог вијека и технике манипулације све софистицираније и суптилније: „Будући да јавност, пише Филип Бретон на неки начин, постаје превише образована за поруке које јој се упућују, почињу да се користе методе којима ће се то образовање поништити, односно којима ће се појединац вратити у стање у којем ће бити подложнији утицајима“. Иако, дакле, манипулација представља комуникацију принудом, оно што је њена константа јесте слање одређене поруке са циљем да, под илузијом слободног избора, промијени гледиште слушаоца.

Најсофистицираније технике којима се манипулација врши је типолошки могуће диференцирати на афективне (технике којима се обликованом поруком дјелује превасходно на осјећања) и когнитивне (технике којима се утиче на суштину поруке, на њену унутрашњу структуру и њен сазнајни дио). Технике којима се дјелује на афекте предиспониране су на изазивање и подстицање осјећајности (осјећаји усхићења, страха, угрожености, привлачења) док су технике које дјелују на унутрашњу структуру поруке предиспониране на тенденциозна „кадрирања“, на изобличавање стварности, амалгамисање и обмане у перцепцији и расуђивању. У технике позива на осјећања тако спадају и различите технике завођења као нпр. завођење демагогијом, завођење стилом, али и манипулација јасноћом (говора или поруке), естетизација поруке, еманирање страха и ауторитета, и креирање амалгама, специјалних афективних спојева

којима се афективни набој спољашних елемената поруке преноси на само мишљење.

МЕХАНИЗАМ ПОНАВЉАЊА Међутим, док завођење или прибјегавање неком ауторитету подразумијева постојање друге особе као особе која, уливајући повјерење или изазивајући страх, чини да се предајемо њеном манипулативном налогу, поступак стапања има тенденцију да укине, нивелише и поништи постојеће разлике у процесу комуникације: „Жељени циљ остаје исти: поруку треба представити тако да публика сасвим зависи од милости оног који манипулише (...) Процес стапања као и завођења, почива како на одређеном односу који се успоставља између самих особа (манипулатор и изманипулисани) тако и на посебном начину представљања поруке, којим се лакше савладава могући отпор публике“. налази Бретон. Методе оваквог начина манипулативног моделовања блиске су тех-

Чини се да су у посљедњем европском рату све до сада познате технике пропаганде доживјеле свој врхунац, како у вјештини извођења, тако и у застрашујуће лакој дисперзији. Чини се да је и нова ирационалност, на коју су се у овом дијелу свијета лако накалемиле теорије завјере, које у јединство значења доводе и пандемију корона вируса, антиваксерски и антиглобалистички покрет, исто тако пријемчива и за својеврсно сљепило за призоре разорених европских градова (овога пута украјинских) и да је онима који се налазе у челичном загрљају пропаганде заправо свеједно што су Кијев, Одеса, Маријупољ и Харков у рушевинама и што је у тим рушевинама изгубљено толико живота. Језива је претпоставка да би сви они који су обухваћени новим таласом овог челичног загрљаја могли бити равнодушни, као што су једном већ били, на слике разарања било којег града који није њихов и на страдање било којег људског бића које не препознају као себи слично и достојно живљења. Истина је да су демијурзи пропаганде одувијек били најхладнокрвнији уништитељи људскости, мимикрирани идеолошким теоријама и религијским догмама, политичким и геостратешким митовима. И истина је да се том безосјећајном, челичном загрљају пропаганде увијек и свуда могуће супротставити једино рационалном осјећајношћу. Или осјећајном рационалношћу.

26. март 2022.

ЈЕВ-ГЕНИЈЕ ВУЧЕТИЋ МИХАИЛО РАДОЈИЧИЋ ШОК

ада дођу времена за успјех заосталих, заостаје све. То се увијек деси кад се заостали узнесу и крену да пљују на прошлост са задовољством и незнањем... Такви кад засједну, чисте све пред собом - од портирнице до кабинета и пријестола... од претходних. Све на изван, са памећу да свијет почиње са њима и од њих. Захваљујући таквим чистачима, једном сам наишао на једну одбачену скулптурицу коју нико није хтио, па сам је покупио са отпада. Вјероватно је ономе ко се ње отарасио личила на неког идеализованог и превазиђеног јунака социјалистичког рада из доба соцреализма па му се учинило да ничему не служи као таква, осим за бачит. Иако томе који се је отарасио није личила нинашта, она је била оличење многих времена од Библије до данас. Била је то умањена реплика ,,Мачеве у плугове“ знаменитог совјетског умјетника - вајара Јевгенија Вучетића. Инспирисана је крајем II свј. Рата, али и библијским мотивом за мир. Налази се испред Уједињених нација у Њујорку. Скулптура је алегорија ајмо да живимо од рада, а не од рата. Јевгениј Вучетић (поријеклом Црногорац) био је водећи вајар поратног СССР-а. Потомак оних који су у сеобама за времена царице Елизабете (ћерка Петра Великог, 18. вијек) стигли у данашњу Украјину. Били су ти Црногорци пожељни као храбри ратници па су се и Срби (као мање поуздани ратници из

У ПУТИНОВОЈ РУСИЈИ ЈЕ ЗАЦАРИЛО ЗЛО, А ЦАРСТВО ЗЛОЧИНА СЕ ПРОШИРИЛО НА УКРАЈИНУ... ДО ТЕМЕЉА. КАКО САДА ОБЈАСНИТИ СИМБОЛИКУ ВЕЛИКОГ ВУЧЕТИЋА ,,МАЧЕВЕ У ПЛУГОВЕ“, КАД ЈЕ ПУТИН ПРЕКОВАО МАЧЕВЕ У РАОНИКЕ КОЈИМА РАЗАРА УКРАЈИНУ

Отоманске империје) пријављивали као Црногорци у толиком броју да је владика Василије Петровић изјавио протест двору у Петрограду за кривотворење црногорског поријекла. Сва та презимена досељеника су врло брзо под окриљем Руске православне цркве претопљена у Русе-Украјинце, али су Вучетићи успјели да сачувају и презиме и падр(е) ијетло (падре-отац). Ев(геније) је од тих! (Али ако наиђете на ћирилични напис о њему значи да су и њега Срби посвојили.) Вучетић је аутор грандиозног споменика ,,Мајка отаџбина зове“ (против фашизма) у Волгограду (1967)! Са истим називом Вучетић је извајао споменик ,,Мајци отаџбини“ и у Кијеву. (Али 2022. руска мајка Родњина је пријешла у фашизам!) ,,Ратник ослободилац“ је један од најхуманистичнијих Вучићевих и свјетских споменика. То је скулптура руског војника са њемачком дјевојчицом на лијевој руци и спуштеним мачем у десној, који ломи Хитлерову свастику. У питању је истинити догађај од 30. априла 1945. кад је Црвена армија ушла у Берлин, а војник Николај Масалов под ки-

шом куршума на линији фронта, рањен, спашава трогодишњу дјевојчицу на Потсдамском мосту док плаче над устријељеном мајком. (Данас нема таквих руских војника у Украјини). Умјесто овог споменика, у Treptow парку у Берлину, први совјетски маршал Климент Ворошилов дао је ласкавији приједлог, да се споменик подигне Стаљину који као ,,ослободилац свијета“ држи глобус у рукама. Нема жирија, нема комисије, за све се пита Стаљин. Стаљин се, нећете

погодити, опредијелио, не за ласкавца Ворошилова већ за умјетника Вучетића и спашену непријатељску дјевојчицу. Док пишем овај текст, Руси су у Украјини побили више од стотину дјеце. Убијају и обданишта и породилишта. Украјина нестаје, а Путин не престаје. Хоће ли Руси икад смоћи снаге да подигну икакав споменик свом злочинцу и својим злочинима? Сви знани Руси (Совјети) су прижељкивали да им дјела и недјела овјековјечи велики Евгени-

ИЛУСТРАЦИЈА: ИВАНА БОЖОВИЋ

ТУ СМО…

је Вучетић. Одан СССР-у, то је и чинио... Лењину, Стаљину и многим другим војним и политичким личностима. Један од најпознатијих је ,,Гвоздени феликс“ испред „Лубјанке“ озлоглашеног сједишта КГБ у част њеног злогласног стожера Феликса Держинског, оснивача (тајне полиције) ЧЕКЕ, који је десетине хиљада Руса, небољшевика, послао у Гулаге и Сибир. Послије августовског пуча 1991. споменик Гвоздени Филикс је уклоњен, али не и оборен. Штује га

ПОДМЕТАЊЕ ЛАЖНИХ ПРИЧА

ок је цивилизовани свијет у чуду и без ријечи, док нијемо посматра како горе украјински градови, ликују сви они који себе добровољно исписују из тог круга. Држе се скупови, трибине, демонстрације подршке московском самодршцу, кличе се његовој војсци, слави се уништење, виче се ,,ура“ на сваки погодак ракете. Међу онима који се одушевљено приклањају тиранији ових дана је и Црна Гора или бар њен дио. Онај дио који не жели да буде свој, да буде оно што јесте, већ жели да се претвори у нешто друго и туђе. Вођени сопственим неспокојем одушка себи налазе у поистовјећивању са огромном Русијом. У томе не виде ни степе, ни тајге, ни сибирска пространства, ни широке ријеке, ни величину културе Русије, само голу моћ и звекет оружја. Ма колико да се позивају на Достојевског, Чајковског, Гогоља, Гагарина, за чудо нико не помиње Толстоја, од свих њих они виде само лик једног хазјајина, оног који тренутно ведри и облачи Кремљем. И онда се они чуде нама. Још од почетка овог лудила које је задесило Украјину слушамо ударање у таламбасе и прси јуначке уз назочне фолклорне клетве, позивање на Светог Петра Цетињског, како би нас наговорили да пристанемо уз њих. Од скоро су почели да нам држе и проповиједи.

ЗАДАТАК ПЕТЕ КОЛОНЕ У СТИЛУ СВОЈИХ ПРЕТХОДНИКА ИЗ ДЕВЕДЕСЕТИХ, КОЈИ СУ НАМ ПРОПОВИЈЕДАЛИ СВУ ПОТРЕБУ „РАТА ЗА МИР“, И ЈОАНИКИЈЕ САДА ГОВОРИ О ТОМЕ ДА СЕ МОРА БРАНИТИ „УГРОЖЕНО“ ПРАВОСЛАВЉЕ. САМО НЕ ЖЕЛИ ДА НАМ ОБЈАСНИ КАКО ТО ДА КАД ПРИЧАЈУ О МИРУ, СВЕ ВЕЋИ МИТРАЉЕЗИ СЕ ПРИСЛАЊАЈУ. КАО ШТО СУ НЕКАДА ЦАРЕВИ ИКОНОКЛАСТИ ГАЗИЛИ СВАКУ ВОЉУ И ОСЈЕЋАЊА НАРОДА, И ДАНАС СЕ ГАЗИ ПРАВО УКРАЈИНАЦА ДА ЖИВЕ СЛОБОДНИ И СВОЈИ НА СВОМЕ

Док нас је „овеселио“ идејом да можемо постати мала Украјина, ваљда само да стигне миг из Москве, добри хеликоптерски митрополит позвао се, правећи само њему знане историјске паралеле, на иконоборство. Политичко-религијски покрет, који је у Византији трајао од VIII до IX вијека, за централну своју тему имао је спор око светих слика. Иконокласти, поборници покрета, сматрали су да иконе, фреске и друге слике не могу представљати ликове светаца нити им се треба одавати поштовање. Сматрајући Бога недјељивим и неспознатљивим, одбацивали су све приказе других светаца као идолопоклонство. Овај покрет тешко је погодио и подијелио византијско друштво, а одјекнуо је широм хришћанства. Расправе око поштовања икона знале су попримити и насилни облик, јер вјерско није одвајано од државног. Своје одјеке иконоклазам нашао је и у другим религијама, нарочито исламу, гдје је и данас забрањено приказивање

СТЕВО ВАСИЉЕВИЋ

ВУКОТА ВУКОТИЋ

Подгорица, 2. март 2022.

људског лика. Разни јеретички покрети још и прије званичног иконоклазма били су заговорници осуде икона. Као званична царска политика одржао се нешто дуже од стољећа, да би коначно био напуштен и осуђен 843. године.

Иако релативно кратког трајања, иконоборство је расподијелило православни свијет и оставило трајне посљедице. У вријеме најжешћих сукоба, прогањани су свештеници, паљене цркве, дизани устанци, рушене реликвије. И

поред званичне осуде на Седмом васељенском сабору у Никеји 787. године, забрану поштовања икона цареви су одржавали бруталном силом. У ту сврху, преправљане су догме, спаљиване књиге и људи који мисле другачије. Мада је мало ко мислио да то може да се деси, почетком XXI стољећа, поново нам се подмећу приче о борби за вјеру. Служећи се опробаним комунистичким геслом „непријатељ никад не спава“ увјеравају нас да је православље угрожено од мрског Запада. Да је Кијев, та вјековна тврђава православља и духовна вертикала Истока Европе, тај који се мора казнити. Тај Кијев, чија је Духовна академија кроз стољећа одњедрила генерације свештеника и духовника, међу њима и бројних са наших простора, сада је оптужен за иконоклазам. Супротстављајући се вољи московског самодршца у борби за властито постојање, овај велики центар православља, по интерпретацијама слијећућег митрополита, починио је смртни гријех. Отргнувши се од свепрожимајућег загрљаја Кремља, са жељом да буде свој и слободомислећи, Кијев је у очима свих послушника, постао одметнички. Без обзира што је ту његову одлуку признао, васељенски патријарх, а са њим и половина православног свијета, покло-

26. март 2022.

ИСТИМ ПУТЕМ

ници једноумља и царистичких идеја, то су доживјели као издају. Зато нам слијећући митрополит и проповиједа о томе како је сада у тој побуњеној Украјини најтеже припадницима руске пете колоне. Као вјерни сљедбеник надриисторика Раковића (по сопственом признању!) Мићовић нема сажаљења за бол и патње украјинског народа, нити види разорно дејство руске солдатеске. Стога, како би оправдао непочинства московског самодршца, покушава да повуче квазиисторијске паралеле са иконоборством. Нажалост, по њега, и то ради лоше, ваљда у складу са узорима. Потпуно бркајући лончиће, настоји нам објаснити како је сасвим прихватљиво рушити домове Украјинаца, јер се то ради у одбрану православља. У стилу својих претходника из деведесетих, који су нам проповиједали сву потребу „рата за мир“, и он сада говори о томе да се мора бранити „угрожено“ православље. Само не жели да нам објасни како то да кад причају о миру, све већи митраљези се прислањају. Као што су некада цареви иконокласти газили сваку вољу и осјећања народа, и данас се гази право Украјинаца да живе слободни и своји на своме. И то је јасно цијелом свијету! Једино изгледа онима који не желе то да виде и који зазивају да се и код нас слично деси. Једино они жале украјинску пету колону, јер и сами су на истом задатку. 

ДО ПОДНЕ, ПОПОДНЕ ЛИДИЈА ВУКЧЕВИЋ-ВУЧУРОВИЋ

талијанскоме језику ријеч подне mezzogiorno значи и југ. Дословце, сложеница је иста као и у хрватскоме. Само што је наша половица дана можда једноставнија, премда не и овако звучна. Пола дневи, по-подне, као да алудира и на дно. Овдје никако да запамтим како Сунце запада. Једном је то према Словенији, други пута према Стражнику, трећи пута за брдима и зидинама Старога града. Има једна лијепа експресија код нашијенаца о човјеку који је зловољан: доподне мрзи себе, поподне цио свијет. И сама сам од јутарње невољкости. Тешко се расањујем омеђена сновима и маглама, домаћим задаћама и тржницама. Пажљиво бирам ријечи у јутарњем распореду доброзборења. Чини ми се да је свака ријеч коју изговорим мала бомба или лијепо урешен фитиљ за неки вербални коктел. Рођена сам на крају како кажу приморци о копну, а темпераментом сам права јужњакиња. Зачас планем и брза сам на ријечи. Зато ујутро шутим као риба у приручнику руског језика. Кад се пробудим у суботње јутро с најавом куповине на градској тржници, слутим да ће то бити касна фантастика оловно сивог уџбеника из руског језика за пети разред основне школе. У првој се лекцији на првоме сату чита штиво у којем су осликани појмови ryba и mjaso. Наставница је нетом дошла из Velikavo Sojuza, строга је и методична. Ријечи у њеној дикцији задобивају неку непознату тјелесност, постају пуне и као да кушам оно што слушам. Асоцирам притом неку мање јасну црногорску изреку из пуних уста и доживљавам је као идеограм. Можда и могу додирнути ове ријечи као сол након купања или их лизнути с коже. Прве ријечи на неком страном а братском језику, оне које сам могла употријебити у некој земљи правећи се да нисам странкиња, ryba и mjaso, mjaso и ryba, обликоване усницама које се скупљају или круже око руског гласа jery или се шире у развученом jatu. Имала сам ја у својем руском разреду неки свој интимни, никад испричани рачун. Било је то у вези с глазбом.

Allegro, ma non troppo Љети бих код бабе јела ендемске рибе, крапа или укљеву. Мало надимљене па пржене у вреломе уљу у великоме и циганскоме тигању. Кад би их ђед куповао пазарним даном у понедјељак, трговци би их скидали с танког прутића и продавали по комаду или рјеђе, по гривни. Мајка ме рано научила једној њеној дјетињој замци: -Скобаљ и по динар и по, колико је један скобаљ? Враћам се с нововарошке пијаце мостом преко ријека, Рибнице и Мораче па онда Главном улицом, оном која се службено зове Улица слободе, и слажем бројалицу: -Скобаљ и по динар и по, колико су онда три скобаља? Касније би окус крапа у таву или димљених укљева поплавио непце и носнице, након купања у брзицама Мораче а авлијска би ку-

ЖИВИМ СВОЈЕ ФАНТАЗИЈЕ КРОЗ СВОЈЕ РУКОПИСЕ. ИСТИНИ ЗА ВОЉУ, У ТЕКСТ МИ СЕ УПЛИЋУ СЛЕНГОВИ, АРГОИ И НОВОГОВОРИ. С ТЕЛЕВИЗИЈСКОГ ЕКРАНА СНИМЉЕНЕ РЕПОРТАЖЕ ИЛИ ИЗРАВНИ ПРИЈЕНОСИ. СВОЈИМ ДУХОМ И СЛУХОМ НАГАЂАМ ШТО ТО СТОЈИ ИЗМЕЂУ УКРАЈИНСКОГ И РУСКОГ, ЕНГЛЕСКОГ И ИРСКОГ, СРПСКОГ И ЦРНОГОРСКОГ, КАЈКАВСКОГ И ЧАКАВСКОГ, ШПАЊОЛСКОГ И КАТАЛОНСКОГ, ФРАНЦУСКОГ И МАКАРОНСКОГ ПРИВАТНА АРХИВА

у свом кабинету, макар у виду прикладне бисте, Владимир Путин, од младости каријерни високи дужносник КГБ. По узору на свог вођу, А. Лукашенко је Держинском, као славном Бјелорусу, обновио родну кућу у Держинову, а бронзани споменик му посадио у Минску на угледном мјесту. (Тако, слично као у сусједној Србији, над главом се надодају руке зликовцима.) Путин је најелитнијој својој јединици унутарњих послова указом обновио традицију из 1918. кад је ,,Феликс“ цвјетао, а данас као феникс васкрснуо из пепела. Растаурирао је и остале зликовце као Јакова Свердлова који је у Јекатеринбургу 1918. слистио царску породицу Николаја II Романова; огњем, мачем и кисјелином да им ни од кости трага не остане. Та свирепост Свердлова затрла је династију Романов. Уз подршку Лењина, слистила је цара Николаја, царицу Александру, царевића Алексеја и велике књегиње; Олгу, Татјану, Марију и Александру. Послије тог злочина, у знак почасти и пошасти, Јекатеринбург је преименован у Свердловск 1924. да би му тек 1991. било враћано раније име Јекатеринбург. Међутим, читава та област је, захваљујући Путиновом знаковитом ћутању, задржала име Свердловска област. Тако је у Путиновој Русији зацарило зло, а царство злочина се проширило на Украјину... до темеља. Како сада објаснити симболику великог Вучетића ,,Мачеве у плугове“, кад је Путин прековао мачеве у раонике којима разара Украјину. P.S. Нема тог Евгенија Вучетића који би могао подићи споменик тако малом Путину а тако моћном зликовцу! До јуче пријатељу Запада, а одавно непријатељу Истока... И ко знаде, до њега самога хоће ли ико ту жив претећи, нити када ће дотичном истећи рок употребе? М.Р.Ш. 

ИЛУСТРАЦИЈА Мауро Стипанов

жина имала још нешто од присне једноставности наших сталних, вјечних селидби. Осјећала сам се тамо сигурно уз касне сјене западне свјетлости што се ломе преко мурве и калдрме авлијских облутака, међу високим зидовима авлије који су нас одвајали од осталих комшија. Мјесто је било испуњено домаћим мачкама, ријетким мишевима, корњачама и јежевима. Уоквирена прозорима и призорима авлијска је кужина била одвојена од соба и „салона“ с уличних страна дједове велике приземнице, пуних тајанствених и туробних прича. Вољела сам та касна поподнева у нашој авлији некако бестјелесно. Онако како Циганин воли свој шапат и шатор подигнут усред пустиње. У касним часовима љетних дана у авлији је као врутак врео живот, као и наши оброци, пушио се и јео, с пожудом и глади, неразумно и немилице. Тада је свако од нас шестеро унучади имало како тамо кажу једну главу девет језика, једну авлију девет нахија, једну мајку девет домовина… Такав часак у којему поподне улијеже у вечер препознајеш на главној порти куће кад шестокрака розета свјетла сажима и обећава друге обале и сличне махале, слути сродна избивања и шум вјечног враћања на почела. -„Ка’ Цигани сте“, рекла би баба кад бисмо се враћали с морач-

ких обала сивосмеђи од подневног сунца и у часку посвађани око порција хране. И заиста, Раза Мурова утолико прође иза ћошка и вапијућим гласом зазива: -Женее, ево ђердана, саханаа, тигањааа, ево жене…

ИЗЛАЗАК Кад се пак овдје на Сјеверу, добрано засуче послијеподне и смећкасти талог на дну шалице упозори да је кава попијена, знам да је час изласка. Навучем неку стару вјетровку и натакнем наочале на нос па се сиђем низ стубиште да ухватим мало дана. Обично идем истим путем, сусрећем иста лица, трпим исту љубазност. Уз старо и једино кино, поред фонтане коју надгледа скулптура босоногог партизана, испод дрвенога чадора који је власник каване испрсио за зимску терасу, до тржнице. Тамо имам свог рибара, свог месара, своје душобрижнике и своје шпије, своје сјене. Са сваким размијеним оних неколико уобичајених фраза ни о чему и низашто. Сладокусци би рекли да управо то чини живот у малом и континенталном граду смисленим и потпуним. Онако како су начињени принцес - крафне или кестен - пире, с бјелкастим шлагом питања и још слађим шаумом одговора. Све је troppo dolce, све allegretto. Кад бих рекла ваља-

но премда не и сасвим истинито, било би то речено музичком фразом: allegro, ma non troppo. Живот који водим није ништа друго него нека врста ронда у којем се ставци невоља и њихово избјегавање њежностима измјењују, варирајући једну исту кантилену. Ходам бешумно у дубоким ципелама од антилопа. Нитко ми није за леђима и нитко није преда мном. У овом средњоевропском градићу који као да је кројен по Маркузеовом шињелу, само су отворени киосци с новинама и цигаретама упозоравајући да је још једна недјеља. Замјећујем да сузе ми очи док шумећи сјеверац подиже заостало јесенско лишће у дубини дрвореда. Чини ми се тад да ме не заклања више ништа својом завичајношћу, свијете. Сустижу ме тада и састају нека наопака времена: дневи čarnije, ноћи bjelije… Покушавам им измаћи живећи ни на небу ни на земљи, само у стакленој кугли оне фантазије коју тако неједнако називамо умјетност. Фантазирала сам често о томе да сасвим приањам уз појавност, да будем у најбољем смислу те ријечи малограђанка. Тад бих уређивала свој врт, чупала коров и залијевала саднице. Уживала бих у својој кућици, у својој слободици... У међувремену, куће су постале контејнери а контејнери куће. Филозофија отпада у средишту је свјетске пажње. Екологија тражи своје представнике: властити вртови нам миришу а њихови смрде, или како се то каже у мојој прадомовини, чују. Да сам упола млађа, вјеројатно бих узгајала марихуану кад већ не могу духан… Или бих, као многи интелектуалци из моје генерације, продавала конзервирану западну маглу источним провинцијама. Овако, живим своје фантазије кроз своје рукописе. Истини за вољу, у текст ми се уплићу сленгови, аргои и новоговори. С телевизијског екрана снимљене репортаже или изравни пријеноси. Својим духом и слухом нагађам што то стоји између украјинског и руског, енглеског и ирског, српског и црногорског, кајкавског и чакавског, шпањолског и каталонског, француског и макаронског? Утолико, груби кораци младежи која маршира одјекују ми у ушима као било, као пулс новог времена. Млади опетовано и свакодневно просвједују опремљени својим руксацима и новим заставама. Тко их храни и облачи? Чиме се хране? Разумију ли само језик улице и камера? Јер оно што није било на тзв. мрежама или на телевизији, није се ни догодило. Вјерују ли они својим вођама? Или се приклањају тзв. већини? Која не једе ни од рибе ни од меса, него багателизира сваки покушај да се остане прибран и трезвен у крајностима. Које се све више намећу као modus vivendi, да не кажем цинично, као modus morendi … А наше политичко вријеме далеко од живота, с политичарима самозванцима, атавистичнима и неписменима, цури у лажну и све неизвјеснију будућност. 

26. март 2022.

КАКО ЧИТАТИ КОНТРАСТЕ

ротестантска Европа, и шта ћемо сад! У овој реченици стаје један митрополит и једна умјетница. Јоаникије и Констракта. Или како једна бесједа може да запара уши и избламира једно друштво, а колико једна пјесма може да га освјежи и забави. Да, да, баш да забави, упркос свему, јер Еуросонг у коначном јесте велика европска забава. И ко каже да забава не може бити озбиљан изазов за умјетника/умјетницу, и поред чињенице да исти/иста нема књижицу. Здравствену! За разлику од збринутог свештенства, презбринутог очигледно које нема проблем прекоријата данашњице. Прекорне класе која живи од данас до сјутра, од пројекта до пројекта, од једног до другог уговора, изостанка послова и прихода.

И није само поента у пјесми In corpore sano, поента је и у цјеловитости Констрактиног Триптиха (Nobl, In corpore sano, Mekano), овогодишње побједнице на српском избору за Пјесму Евровизије. Postgroov, beat и естетика видеомузичких спотова Констракте која нестварно звучи традиционалистима, а посебно Јоаникију. Какав шамар, и каква могућност избора за изведбу у којој има и неолиберализма и социјализма, и тоталног усмјерења на тај мрски Запад. Са протестантског Запада дошло нам је зло безбожништва, атеизма и комунизма, рече митрополит. Парола која рачуна на незнање, на немодерност, значењски изречена са јасним циљем, небулоза која рачуна на кохезију антизападних актера, удружених душебрижника за православље, па онда позив на

ЈЕДАН МИТРОПОЛИТ И ЈЕДНА УМЈЕТНИЦА ИЛУСТРАЦИЈА: ИВАНА БОЖОВИЋ

ЈАНКО ЉУМОВИЋ

КО КАЖЕ ДА ЗАБАВА НЕ МОЖЕ БИТИ ОЗБИЉАН ИЗАЗОВ ЗА УМЈЕТНИКА/УМЈЕТНИЦУ, И ПОРЕД ЧИЊЕНИЦЕ ДА ИСТИ/ИСТА НЕМА КЊИЖИЦУ. ЗДРАВСТВЕНУ! ЗА РАЗЛИКУ ОД ЗБРИНУТОГ СВЕШТЕНСТВА, ПРЕЗБРИНУТОГ ОЧИГЛЕДНО КОЈЕ НЕМА ПРОБЛЕМ ПРЕКОРИЈАТА ДАНАШЊИЦЕ

је према страдању једног народа. И још додаје, Црна Гора пројектована да буде мала Украјина! Мрак! Насупрот свјетлости Витенберга из кога је прије више од петсто година кренула промјена која до дана данашњег мијења Европу. Мартин Лутер, прецизније.

љепоту, истину, правду, милост, човјештво, богољубље и човјекољубље. Како да не! Прича о томе како може бити и како јесте. Зашто толико морбидности у јавном дискурсу, недо-

пустивог незнања, које представља градиво из основне школе о реформацији у Европи. Да ли смо ми толико оштећено друштво у коме је могуће да један високи црквени дужносник изговара такве ријечи, манипула-

тивни говор достојан телетабиса, далек у коначном од екуменизма. Неко ко је играо на карту угрожених права у тој истој хришћанској, па и протестантској Европи, показао је право лице угрожености и одсуство емпати-

Констракта је прича о љепшој страни Балкана. Она је примјер креативног Балкана, насупрот паланачком. Она је примјер аутентичности и аутономности умјетника и његовог дјела, које настаје независно од доминантних идеологија. У контексту поремећених друштвених вриједности, једноставно: Уметница може бити здрава!

ИСТИНА О ЖЕНСКОМ СВИЈЕТУ

АМПУТАЦИЈА ПРОФАНОГ САЊА ДОМАЗЕТ

ена? Одговор је сасвим једноставан, кажу они који воле једноставне формуле: она је материца, јајник. Она је женка. Та реч је довољна да је дефинише... Реч женка у мушкарцу рађа сарабанду слика: један огроман округао овулум граби и ушкопљава покретни сперматозоид. Монструозна и накљукана краљица термита влада потчињеним мужјацима; богомољка и женка паук, засићене љубављу, своје партнере прво смрскају па прождеру... - овако почиње гласовита двотомна расправа Други пол, која подробно обрађује чињенице и митове у вези са женама, после које у свету мушко-женских односа више ништа није било исто. Њен аутор је Симон де Бовоар, жена коју свет, погрешно, наравно, пре свега везује за име Жан Пол Сартра. Они су, наиме, били љубавници, саговорници и сапутници. Но, Бовоар је много више од пуког адресата Сартрових писама. То што је свет понајвише везује за име једног од мушкараца које је волела, говори о самој мачистичкој природи таквог памћења и света. Жена може бити упамћена само ако је у вези (по могућству сексуалној), са неким од важних и моћних. Ово је још једна од заблуда са којом се филозофски, интелектуално, аргумен-

товано борила Бовоар. Њено дело је, међутим, још увек терра terra incognita. Зато што је она свесно избегла да себи буде маркетиншки агент и аутопромотер. Она је, једноставно, живела. У тренутку кад Париз, тај покретни празник, како је волео да га зове Хемингвеј, постаје центар света, а то значи десетих година двадесетог века, ту је рођена Симон де Бовоар. Њена мајка гура колица у којима лежи насмејана беба Амор по Монпарнасу, около пиљари износе на улице корпе са воћем и поврћем, а из пансиона допире једнолична песма собарица које на сунце износе постељину. Симони се убрзо рађа млађа сестра, расту у интелектуалном окружењу, значи уз гомилу књига и космополитско образовање које ће им даровати могућност да буду грађанке света. (Сестра Симон де Бовоар постаће чувена сликарка). Породица Бовоар лета проводи у природи, путују, мирис хлорофила (исти мирис који ће ужасавати Сартра) опија Симон: „Дах природе којој ћу се увек враћали, напеви птица, звезде ноћу крупне као шаке и озон после кише који ми је плућа пунио нечим блиставим...“

МИСЛЕЋЕ БИЋЕ Симон расте уз родитеље којима налази безброј мана, што је природан пут за развитак мислећег бића из заметка детета. Касније

СИМОН НИЈЕ ИМАЛА НИКАКВУ ИЛУЗИЈУ О МУШКО-ЖЕНСКОЈ РАВНОПРАВНОСТИ. И НИЈЕ ЖЕЉЕЛА ДА ЈЕ ДРУГИ ИМАЈУ. ЊЕН ОДГОВОР БИО ЈЕ ДА ЈЕ СЛОБОДА ДРУГО ИМЕ ЗА СРЕЋУ И ДА ТРЕБА АМПУТИРАТИ СВЕ ОНО ШТО ЈОЈ СЕ СУПРОТСТАВЉА, ЗНАЧИ ПРОФАНО, ЛАЖНО И ДЕСТРУКТИВНО

ће мајку описивати као жену којом су владали „укочени принципи провинцијске дволичности и морал самостанске пансионарке“. А оца као човека у кога је могла имати поверења, а који јој није пружао наду. (Своје мишљење о родитељима, Симон никад није стигла да ревидира: наиме, никад није родила дете.) Симон са успехом завршава све школе у које су је уписивали (уз досаду, прирођену свој паметној деци коју убија монотонија што извире из свих институција које претендују да образују, а, заправо, обично само убијају вољу, таленат и троше драгоцено дечје време, што се све заједно зове образовањем). Као професор филозофије, Бовоар ће предавати ученицима по лицејима Марсеја, Руана и Париза. Тако су почињали и њени вршњаци и пријатељи: Сартр, Симона Веј, Арон, Морис Мерло-Понти... Споља, живот Симон де Бовоар је једноставан. Предаје преко недеље у лицеју, викендима прави излете са ранцем на леђима, који је пун књига и јабука. Распусте проводи са Сартром. Воде бескрајне разговоре. „Чинило ми се да седимо на крову света. И да лебдимо“. У тешким тренуцима (којима обилује живот сваког мислећег бића), Си-

мон до зоре чита Хегела. ,,Он ме умирује. Нуди ми другачији поредак ствари. Удаљује ме од болова.“ Кад су је опхрвавале емотивне кризе, посезала је за Хомером. ,,Нека читава цивилизација стане између мене и тахикардије изазване непослушним срцем које прескаче све што му разум аутистично диктира.“ Но, дубоко у себи, Симон проналази за себе скривено подручје само (no man’s land), у које не прима никога. То је њена тачка ослонца, испуњена бескрајним шетњама по пустом Паризу, проучавањем филозофских и других писаца, превођењем, испијањем меланжа по скривеним бистроима и одлуком да, иако је жена, читав свој живот проживи онако како жели и како осећа. Одлучује да буде слободна. И спремна је да плати високу цену за то. Јер сваки се луксуз плаћа. Када јој Сартр спомиње брак, она му одвраћа да је брак „противприродна установа“, јер зна да би брак са Сартром управо то и био. Између тога да се са њим виђа по ресторанима, путује око света и сама пише своје књиге и да буде госпођа Сартр која ће отварати врата новинарима што интервјуишу Сартра, она ће изабрати, наравно, ово прво. Јер, Сартр, бу-

дући претендент на Нобелову награду, био је до краја предан свом раду, тачније речено, сопственом егоманијаштву. И још један радни сто поред његовог би био превише (њему, а не њој). А и Симон је знала истину: љубавник ће вам можда опростити успех, али супруг не. Зашто? Зато што сте ви други пол. „Женскост је по дефиницији грешка, зато што је женскост“, писала је Ерика Џонг.

ПРОТИВ БАНАЛНОГ Симон де Бовоар одлучила је да каже истину о свету. Посебно о женском свету. Одлучила је да пише и да се бори против онога што је у људима сексистичко, мачистичко, банално. У свету где је још увек у неким деловима уобичајена ампутација клиториса, спаљивање удовица заједно са умрлим мужевима, а полигамија законски одобрена и премлаћивање жена уобичајено и одомаћено на свим континентима, Симон није имала никакву илузију о мушко-женској равноправности. И није желела да је други имају. Њен одговор био је да је слобода друго име за срећу и да треба ампутирати све оно што јој се супротставља, значи профано, лажно и деструктивно.

26. март 2022.

A TEMPO

И док се фокус јавности, па и овог есеја бави побједничком пјесмом, вратимо се нумери Nobl. Текст пјесме се завршава сликом са терасе новобеоградског стана, погледом на Генекс кулу и цркву са два златна крста. Генекс кула која је насљеђе социјалистичке архитектуре и један од кључних симбола Новог Београда, зграда која је проглашена спомеником културе, и црква једна од многих новоизграђених на простору Новог Београда. Генекс чини да мислим на Југославију, Социјалистичку Федеративну… Црква чини да мислим на Србију. Ту ћу умрети. Зар ја да умрем? Који ужас. А можда баш ја нећу. Ужас. Стихови јасно и субверзивно детектују аспекте баштине и савременог, наративе, вриједности и емоције. Примјер како популарна култура може итекако бити укључена у процесе валоризације и интерпретације баштине (Генекс кула), као и критику процеса клерикализације друштва. Ето материјала за ново саблажњивање клера, па можда на некој бесједи и Еуросонг буде тема за анатему. Боже здравља! 

Написала је низ романа: Гошћа, Туђа крв, Сви су људи смртни, Лепе слике, а за изванредан роман Мандарини добила је Гонкурову награду. Са успехом је писала и приче, а можда је њено најблиставије дело приповетка о мајчином умирању, ,,Једна тако блага смрт“. Писала је и о својим путовањима, „Америка из дана у дан“, као и оглед о Кини „Дуги марш“. Но, њена су најчитанија дела гласовити мемоари, хронике у пет томова, у којима Бовоар са стилом, али без стида, открива детаље о свом животу и о животу својих сапутника, постављајући питање о својој одговорности за то што је овај свет такав какав јесте. (Први знак зрелости је кад се одговорност потражи у себи, то је и знак мудрости, уосталом.) Њене расправе Други пол и Старост, заправо су врхунска филозофска дела иза којих стоји жена која је мислећа, која није изгубила самопоуздање и која није ,,духовно умрла у петнаестој“. На једној од фотографија из „најбољих година“ Симон де Бовоар, она има лице жене која је лепа, блага и умна, која то зна и која такође зна да јој све то неће помоћи. Њене очи су дубоке и благе, али је лук трепавица немиран и страствен. Негде иза, на крају улице, види се Сартр како полако прилази. Он је у другом плану. На фотографији, њена је коса пуна ветра и једна укосница само што се није извукла из те тамне, трепераве магле. На тој фотографији, она се осмехује. Њен осмех каже да је Бог далеко, смрт увек близу, а она опет једнако срећна. Зато што се није предала. 

ОДРАЗИ У ВОДИ ЕМИНА СМАИЛБЕГОВИЋ

астојати писати озбиљно о хисторији класичне музике у масовним медијима данас значи, у најблажој форми, очекивати да вас се прогласи поборником идеје која је стољећима поробљавала свијет и направила од њега несретно мјесто каквим га познајемо – еуроцентризма. Уз то, значи и интелектуалну бахатост писца: шта се то о музици има писати, па музика се ваљда слуша! Хоће ваљда рећи: данас је то бука која се гледа. Нећемо о буци, нити о вишеслојном проблему класична европска култура vs. mainstream култура 21. вијека, већ о музици за чије је разумијевање, баш као у филозофији, најважније на уму имати питање: зашто? Класична музика је музика идеја. Највећа њена достигнућа не почивају на „инспирацији“, већ на вјештини да се обриси одређене друштвено-филозофско-научне идеје, или прије модерне, религијске догме (грегоријански напјев, мотет, пасја) изразе композитивним средствима. Ашил Клод Дебиси (1862-1918), један од највећих композитора које је Француска имала, прошао је дуг и напоран пут до свог аутентичног израза. Чини се да је већи дио Дебисијевог опуса обиљежен атмосфером „непокретности“ музике, односно реплицирањем музичких момената који креирају такву атмосферу, као резултат одрицања од класичне романтичарске праксе музичког развоја (њемачки Entwicklung Variation).

ЗА ДЕБИСИЈА, ЗА КОГА СИМБОЛИСТИЧКИ ПОКРЕТ ОСТАЈЕ РЕФЕРЕНЦА БИТНА КОЛИКО И БЕРГСОНОВА ФИЛОЗОФИЈА, ИНСТАНТ ЈЕ ДУБОКА, ЕВОКАТИВНА И НОСТАЛГИЧНА РАЗИНА СЈЕЋАЊА ЗГУСНУТА У ЗВУЧНИ ФЕНОМЕН. ЊЕГОВА МУЗИКА ОДИШЕ МИРНОЋОМ И ,,СТАГНАЦИЈОМ“ КОЈА УСПЈЕШНО ПРИКРИВА И МЕТАР И МЕЛОС, И НЕЈАСНОГ ЈЕ ХАРМОНИЈСКОГ СМЈЕРА

И њемачки интелектуални свијет се, наравно, дотакао питања есенције времена и његовог односа са музиком, па у том смислу имамо два различита исхода. Са једне стране експанзију Махлеровог синфонизма који у себи садржи различита музичка искуства, наративног је карактера и нарочито дуг. Са друге стране, са рођењем атоналности Друге бечке школе (Schoenberg и Webern понајвише), композиције су краћег трајања, сконцентрисане око идеје атоналности, па питање времена само по себи губи централно мјесто, које му у дјелима француских композитора, најприје Дебисија, у потпуности припада. Овај интелектуалац дијелио је своје вријеме са француским симболистима – Верленом и Малармеом, дивио се Вагнеру и био познавалац филозофије Анрија Бергсона. Дошавши у контакт са мишљу Бергсона, чије ће спекулације о концепту времена увјетовати цијелу француску филозофију 20. и 21. вијека, Дебиси ће се на музичком пољу са њим поистовјетити а његова музика оставити дубок траг на свјетској сцени. Но, да бисмо разумјели везу његове музике са Бергсоновом филозофијом, потребно је подсјетити на то да се музичка естетика прије Бергсона није окуражила да понуди дефиницију музичког

времена: у првом реду јер је ријеч о два концепта [музика и вријеме], чија је дефиниција сама по себи проблематична и захтијева засебну лингвистичку анализу. За Бергсона, са појмом tempa отварају се два хоризонта: унутарње вријеме људске савјести, дакле субјективног квалитета, те вањско, хронолошко вријеме које дозвољава мјерење. Његов концепт ‘реалног трајања’ (durée réelle) и јединствени концепт вријеме-простор, који води поријекло из теорије релативитета, представљају базу филозофског поља које ће се око та два концепта развијати у наредних стотину година. Аналогно са тим, на музичком пољу, синтаксички елементи музике његовог сувременика, оријентиране су ка истом хоризонту – у Дебисијевом опусу не недостаје аналогије са Бергсоновим концептом времена. У одабраним композицијама у прилогу овог текста, које се због свог кратког трајања могу посматрати и као интимни дневник композитора, присутни су стилски елементи статичности и континуираног понављања, са минималним бројем мелодијских и ритмичких разлика. Зашто? Зато јер су они одраз унутарњег времена, времена савјести (као у књижевности Пруста) која је инертна и у овом случају (не заборавимо да је Француска почетком вијека у великој

духовној и интелектуалној кризи) лишена будућности. Све је кондензовано у Дебисијевој музици, онако како је све садржано у садашњем тренутку за симболисте, онако како је Бергсон теоретизирао концепт инстанта: не постоји прогрес као масивни стуб романтичарске естетике, па стога ни вријеме не познаје прије и послије, већ само сада. За Дебисија, за кога симболистички покрет остаје референца битна колико и Бергсонова филозофија, инстант је дубока, евокативна и носталгична разина сјећања згуснута у звучни феномен. Његова музика одише мирноћом и ‘стагнацијом’ која успјешно прикрива и метар и мелос, и нејасног је хармонијског смјера. Des pas sur la neige [Кораци у снијегу] са сталном репетицијом свог мотива нису оријентирани ка одређеном циљу, Reflets dans l’eau [Одрази у води] означава контемплацију, у Nuages [Облаци] доминира атмосфера меланхолије. Кроз ова дјела композитор отвара пут растварања до тада доминантне идеје линеарног времена у музици. Из ријечи које би требале сажети мноштво литературе која је о Дебисијевој музици написана, јасно да је пред нама композитор дубоко уроњен у своје вријеме, упознат са друштвеним околностима у којима ствара, као и са тадашњом доминантном филозофском мишљу. На концу, ниједна компонента његове музике није случајна. Ништа није препуштено таленту или срећи. Узвишена љепота музике коју слушате, резултат је једне грандиозне и никада превазиђене ствари: Дебиси је своје вријеме разумио и за свог га слушаоца сажео у фасцинантан музички израз. 

Des pas sur la neige youtu.be/jFKfuanIfdU | Reflets dans l’eau youtu.be/LLbpQl1cCl8 | Nuages youtu.be/IkmwzG7cB_U wikimedia.org [PD-US]

Да није ријеч само о још једној пјесми за Еуросонг свједоче текстови који настају након њеног премијерног наступа. Хрватски портал Културпункт пише да умјетница даје портрет пост-Балкана у неолибералној измаглици, док неки други аутори пишу о побједи Пинкове естетике и истичу да је она свака од нас, своја и самостална у свијету голих гузица, напумпаних уста, гротексних груди и неукусне надоградње на уништеној коси (Марина Радош).

Клод Дебиси (доље, у средини) испред Виле Медичи у Риму

27. јануар 1885.

ИЗДАВАЧ „НОВА ПОБЈЕДА“ Д.О.О. ДИРЕКТОР И ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК ДРАШКО ЂУРАНОВИЋ УРЕДНИЦА ТАЊА ПАВИЋЕВИЋ ЛЕКТУРА ЉИЉАНА КРАЧКОВИЋ УРЕДНИЦА ФОТОГРАФИЈЕ ИВАНА БОЖОВИЋ ИЛУСТРАЦИЈА ЈОВАНА МУГОША ГРАФИЧКО ОБЛИКОВАЊЕ МАРКО МИЛОШЕВИЋ

26. март 2022.

СИНТЕЗА АРХИТЕКТУРЕ И ПРИРОДЕ СА КУЛТУРНИМ ПЕЈЗАЖОМ СЛОБОДАН БОБО МИТРОВИЋ

кат, био је дужан Управи града Цетиња да плати порез на хонорар који није добио. Жалба му је одбијена. На Цетињу гради Државну банку Црне Горе (1908), данас Музеј новца. Била је то доградња и надоградња постојеће куће којој је Тапавица дао потпуно нови изглед. У рукопису Модерне зидана каменом са балконом у централној позицији фасаде, гради нову архитектонску ликовност у градском миљеу Цетиња. То су почеци пласирања модернистичке архитектуре на Цетињу као новог стила градње и напуштања историјске еклектике. Истовремено живи и гради у Херцег Новом (Аустроугарска). Дефиниција да је архитектура однос облика и садржаја се потпуно остварила на хотелу ,,Бока“ (1906-13), (страдао у земљотресу LAFOREST

Независна личност, авантуристичког духа, на позив књаза Николе 1906. године долази у Црну Гору. Први ангажман му је надзор на извођењу пута МатешевоКолашин. У жељи да добију репрезентативно здање Њемачког посланства (1907), адаптацију и доградњу са ентеријером су повјерили арх. Момчилу Тапавици. Није реализовано. Занимљиво је истаћи да иако је био у спору са Њемачким посланством, јер му нијесу исплатили хонорар за проје-

ХОТЕЛ ,,БОКУ“ ПРОЈЕКТОВАО ЈЕ У СТИЛУ МЕДИТЕРАНСКЕ СЕЦЕСИЈЕ СА ОТВОРЕНИМ СТАКЛЕНИМ ПОВРШИНАМА ГРАДЕЋИ СПОЈ ЕНТЕРИЈЕРА СА ЕКСТЕРИЈЕРОМ, ИНТЕГРИШУЋИ БОГАТА ПАРКОВСКА РЈЕШЕЊА МЕДИТЕРАНСКЕ ХОРТИКУЛТУРЕ СА ЉЕПОТОМ ЕНТЕРИЈЕРА И СТИЛОМ ЖИВОТА КОЈЕ НУДИ ЛУКСУЗНИ ХОТЕЛ ТОГ ВРЕМЕНА

Момчило Тапавица

1979). То је архитектонско дјело о коме се и данас прича иако га нема већ четири деценије. Са 43 собе, централним гријањем, топлом водом, био је технолошка новост високог комфора. Пројектовао га је у стилу медитеранске сецесије са отвореним стакленим површинама градећи спој ентеријера са екстеријером, интегришући богата парковска рјешења медитеранске хортикултуре са љепотом ентеријера и стилом живота које нуди луксузни хотел тог времена. Хотел ,,Бока“ је представљао синтезу архитектуре и природе са културним пејзажом и био је центар социоурбаног живота града. То је идеал јавног објекта када постане друштвени центар, а предуслов је љепота и удобност архитектонског амбијента. Многе приче о познатим личностима, о догађајима, животу и садржајима, прешле су у анегдоте и легенде, које су сцену налазиле

Државна банка на Цетињу (1908)

у салонима и апартманима луксузног хотела. Овакви хотели су често били тема у европској књижевности XIX и XX вијека. Вилу ,,Јадранска стража“ у Бијелој (1913), Тапавица је саградио као вилу за своју породицу, али из финансијских разлога продао је друштву ,,Јадранска стража“. Била је то моћна богата вила са терасом на крову објекта као осматрачницом обликована са асоцијацијом куле на замку, каквих је обриса било на херцегновским тврђавама. Специфичност њене архитектуре, са плитким кровом, нетипичним у амбијенту, скреће пажњу и данас у урбаном миљеу Боке. Пројектовао је велик број вила а Комплекс у центру Херцег Новог, од црвеног камена у комбиЦРТЕЖ: арх. БОРИС ИЛИЈАНИЋ (1985)

Хотел „Бока“ 1913.

Фотодокументација Политике

омчило Тапавица, (18721949), уживао је у спорту, игри и архитектури. Иако је као учесник Првих олимпијских игара у Атини 1896. био представник Угарске, рачуна се да је он први српски олимпијац. Био је пријављен за четири дисциплине, али због повреде, такмичио се само у тенису и освојио бронзану медаљу. Једнако успјешан био је и у пословима архитекте. Далеког поријекла из Црне Горе, родио се у Надаљу у Војводини, живио у Новом Саду, Херцег Новом, Цетињу, Рабату (Мароко), Поречу а завршио живот у Пули. Дипломирао је архитектуру у Будимпешти (1890).

ЛАЗАР ПЕЈОВИЋ

ИСТОРИЈА ГРАДИТЕЉСТВА НА ТЛУ ЦРНЕ ГОРЕ: МОМЧИЛО ТАПАВИЦА

Комплекс у центру Херцег Новог од црвеног камена

нацији астроугарског стила градње са оријенталним доксатима, нетипичним на Приморју је ријетко оригинално рјешење. Вјешто уклопљен, повезаним нивоима тераса на стрмој падини, постао је визуелна препознатљивост Херцег Новог као примјер разуђене архитектуре срасле са тереном, примјер како се може и у тешким природним условима постићи квалитетна станоградња наглашене пејзажне врједности. Тапавица је имао срећан сусрет са Херцег Новим у вријеме када се формира Подграђе града. Блиско са зеленилом Новљани су срасли са хортикултуром, она је дио народног живота у граду. Разгледнице и карактеристичне крајолике Херцег Новог фотографише Тапавица, једрилицом плови на бокешком маестралу и ужива у датостима и љепотама које нуде клима и обала Боке Которске. Оставио је траг у духу града, ангажованим стилом живота и архитектуром којом је стварао нове урбане субјекте. Током Првог свјетског рата у Мароку се бави геодетским снимањима, а између два рата у Новом Саду отвара свој пројектни биро. У Пореч одлази 1948. године гдје учествује у послијератној обнови. На Цетињу је радио Идејно рјешење за Саборни храм (1910), који није изведен. У Херцег Новом постављена му је спомен биста 1999. год. као првом олимпијцу из Југославије, а 2004. године спомен плоча на његовој породичној кући. Да све у животу може да буде плодна креативна авантура и да је живот игра са позитивним резултатима риједак је случај као у примјеру Момчила Тапавице. 