Issuu

NE! RATU U UKRAJINI

НІ! ВІЙНІ В УКРАЇНІ

НЕТ! ВОЙНЕ В УКРАИНЕ

NO! TO THE WAR IN UKRAINE

Završnim riječima juče pred Disciplinskom komisijom okončan postupak protiv dvojice pilota MUP-a okrivljenih da su prošle godine odbili da na Cetinje transportuju velikodostojnike Crkve Srbije

Šaponjić: Sačuvao sam lični i profesionalni integritet

Delević i Vlahović trebalo da budu „glineni golubovi“

STR. 4.

Pozivajući se na iskaze svjedoka tokom ovog procesa advokati Mugoša i Drakulović ocijenili su „da tokom spornog događaja u noći između 4. i 5. septembra prošle godine među zvaničnicima i službenicima bezbjednosnih službi Crne Gore nije postojala nikakva koordinacija i komunikacija“ i da, u konačnom, nije bilo izdatog zadatka za Delevića i Vlahovića. Zato smatraju da njihovi klijenti Delević i Vlahović moraju biti oslobođeni bilo kakve odgovornosti STR. 2. i 3.

Stefan Šaponjić, koji je do marta 2021. godine bio načelnik Direkcije za nabavke u Direktoratu za materijalne resurse, „zbog potreba rada“, počev od 2. marta 2021. raspoređen je na drugo radno mjesto, čime je, iz „kategorije ekspertsko-rukovodnog kadra“ raspoređen u „kategoriju ekspertskog kadra“. Postupke u istom slučaju vodio je u dva navrata i rješenjima od 27. maja prošle i 26. maja ove godine. Komisija za žalbe poništila je rješenja o raspoređivanju i vratila ih Ministarstvu odbrane na ponovno odlučivanje

Stefan Šaponjić

EPILOG BEZ EPILOGA: Nakon godinu od smrti policijskog službenika iz Ulcinja iz Višeg državnog tužilaštva saopštili rezultate

Tvrde da nema osnova za pokretanje krivičnog postupka u slučaju Rudolfa Elezovića

Nova 182 slučaja infekcije, tri novorođenčeta u stabilnom stanju

Nevrijeme u četvrtak veče napravilo najveću štetu poljoprivrednicima

STR. 17.

Igor Delević i Dražen Vlahović

Raste broj zaraženih korona virusom

STR. 10.

Za desetak minuta uništeni sav trud i ulaganja

S. VASILJEVIĆ

Komisija za žalbe Vlade Crne Gore u još jednom slučaju poništila rješenje Ministarstva odbrane i potvrdila nezakonito postupanje bivše ministarke Olivere Injac

STR. 9.

SKANDALOZNO: Spomen-obilježje na Barutani ponovo zapušteno i na meti nesavjesnih pojedinaca

Izmet, smeće i korov sramni „prilozi“ djelu Kane Radević STR. 14.

Politika

Subota, 25. jun 2022.

Promjena na čelu Opštinskog odbora Demokratske partije socijalista prijestonice

Završnim riječima juče pred Disciplinskom komisijom okončan post okrivljenih da su prošle godine odbili da na Cetinje transportuju velik

S.VASILJEVIĆ

Delević i Vlahović da budu „glineni g

Oskar Huter

Oskar Huter novi predsjednik cetinjskog DPS-a PODGORICA - Oskar Huter novi je predsjednik cetinjskog odbora Demokratske partije socijalista, saznaje Portal Analitika. Huter je do sada bio odbornik u cetinjskom lokalnom parlamentu, a od 2017. godine obavlja dužnost direktora Turističke organizacije Prijestonice Cetinje. Prije toga, 17 godina radio je u Narodnom muzeju Crne Gore, gdje je četiri godine bio i rukovodilac turističke službe. Svojevremeno je dugo nastupao za fudbalski klub Lovćen. Specijalista je iz oblasti menadžmenta i biznisa, a na prošlogodišnjim lokalnim izborima bio je treći na listi DPS-a. Cetinjski odbor bio je jedan od rijetkih u kojem nije bilo promjena nakon što su prošle godine najavljene unutarstranačke reforme u DPS-u. R. P.

Menadžment Crnogorskog elektrodistributivnog sistema reagovao na tekst u Pobjedi

Advokat Mugoša juče ispred zgrade Disciplinske komisije sa pilotima Delevićem i Vlahovićem

CEDIS: Angažovana Pozivajući se na iskaze svjedoka tokom ovog procesa advokati Mugoša i Drakulović ocijenili su „da tokom spornog događaja u noći između 4. i 5. septembra lica u komisijama prošle godine među zvaničnicima i službenicima bezbjednosnih službi Crne Gore nije postojala nikakva koordinacija i komunikacija“ i da, u konačnom, i koordinatori su nije bilo kakvog izdatog zadatka za Delevića i Vlahovića. Zato smatraju da njihovi stručni ljudi klijenti Delević i Vlahović moraju biti oslobođeni bilo kakve odgovornosti PODGORICA - Menadžment Crnogorskog elektrodistributivnog sistema reagovao je na tekst u Pobjedi „Preko koordinatora i komisija izvukli više od milion eura iz CEDIS-a“ gdje su potvrdili navode o osnivanju komisija i koordinacionih tijela. Negiraju da su u pitanju fantomska tijela i tvrde da su sva angažovana lica imala odgovarajuće reference za bavljene poslom. - Na osnovu odluke Odbora direktora CEDIS-a, u junu 2021. godine, formirano je deset komisija na period od šest mjeseci, dok je u januaru 2022. godine produžen rad još tri komisije za dodatnih šest mjeseci. Način isplate članova komisije i koordinacionih tijela usklađen je sa propisima, naknade su isplaćivane na osnovu ugovora i preko računa angažovanih lica, tako da o isplaćivanju „na ruke“ u slučajevima rada komisija u CEDIS-u nema ni govora. Sva lica angažovana u navedenim komisijama imaju odgovarajuće reference uz obavezan uslov – visoku stručnu spremu. Napominjemo da za sve navedeno

posjedujemo odgovarajuću dokumentaciju, koju smo spremni da pružimo na uvid zainteresovanoj javnosti, navode u CEDIS-u. O učinku komisija dovoljno govori preko 20 izvještaja dostavljenih Odboru direktora CEDIS-a, na osnovu kojih je izvršni direktor CEDIS-a uputio dopis Vrhovnom državnom tužilaštvu i dostavio sedam izvještaja, koje je Vrhovno državno tužilaštvo proslijedilo Specijalnom državnom tužilaštvu, kako bi cijenili da li ima elemenata krivičnog dijela. - Takođe je tačno da su formirana i koordinaciona tijela, međutim riječ je o pilot projektu kojim se namjerava unaprijediti koordinacija između lokalnih samouprava, korisnika i CEDIS-a, zbog uočenog manjka sinhronizovanosti. Koordinaciona tijela su formirana krajem juna 2021. godine, dok o rezultatima njihovog rada najbolje svjedoče korisnici, kojima su tokom proteklih godinu, riješeni mnogi problemi vezano za uredno napajanje električnom energijom, zaključeno je u reagovanju. R. P.

PODGORICA – Piloti Aviohelikopterske jedinice Ministarstva unutrašnjih poslova Igor Delević i Dražen Vlahović, sudeći prema završnim riječima juče pred Disciplinskom komisijom, bili su određeni da budu „glineni golubovi“ u policijskoj akciji dopremanja velikodostojnika Crkve Srbije Joanikija Mićovića i Porfirija Perića na Cetinje 5. septembra prošle godine. Delević je, kao rukovodilac letilice, u uslovima teško narušene bezbjednosne situacije u prijestonici, gdje je na protestu bilo okupljeno više hiljada građanki i građana, dobio nejasan usmeni nalog od pomoćnika direktora Uprave policije Miloša Rakonjca da podigne helikopter. Kako je juče rekao, nikada mu

nije uručena pisana odluka o kakvom je zadatku riječ, niti saopšteno vrijeme, mjesto i svrha polijetanja. U skladu sa propisima, ali i uputstvom MUP-a o načinu korišćenja i upotrebi helikoptera i aviona, Delević nije smio podići letilicu u uslovima narušene sigurnosti po posadu, transport i sami helikopter. Tadašnji ministar Sergej Sekulović sjutradan je, 6. septembra, suspendovao Delevića i njegovog kolegu kopilota Vlahovića, pod optužbom da su počinili težu povredu službene dužnosti. Disciplinska komisija odluku će donijeti narednih dana. Ovlašćeni predstavnik MUP-a Zoran Drašković juče je u završnoj riječi ocijenio da Delevića i Vlahovića treba oglasiti odgovornim i izreći im disciplinske mjere.

Cijena koju nikad niko neće nadoknaditi Pilot Igor Delević je posebno istakao da su dešavanja vezana za njega i Dražena Vlahovića, u vezi cetinjskih događaja, uticala na njihove privatne živote i njihovih porodica, objavljivanjem njihovih imena u medijima. - To je najveća cijena koju smo platili i koju nam niko nikada neće nadoknaditi, bez obzira kakvu će konačnu odluku donijeti komisija – zaključio je on.

- Iskaz službenika neosnovan je u dijelu da nijesu ispunjeni bezbjednosni uslovi da se preduzme pilotiranje, odnosno postupi po izdatom zadatku, a ovo iz razloga što su vremenski uslovi, kao i stanje letilice u tehničkom smislu bili takvi da je mogla da se upotrijebi letilica, što je potvrđeno i od strane državnih službenika – istakao je on. Ustvrdio je i da su bezbjednosne procjene „u dijelu eventualne ugroženosti fizičkog ili psihičkog integriteta bilo kojeg građanina“ radile Agencija za nacionalnu bezbjednost i Uprava policije, a da su „one bile takve da su postojali svi uslovi da se izvrši prevoz lica, odnosno da letilica bezbjedno stigne do određenog mjesta“.

BEZ PISANOG NALOGA

Advokat Miloš Vukčević, zastupnik Delevića, u završnoj riječi je rekao da se njegov klijent ne može smatrati odgovornim jer „iz iskaza svih svjedoka, Sekulovića, (Miodraga) Bešovića, (Miloša) Rakonjca i (Dragana) Gorovića jasno prozilazi da mu „nikada nije ni postavljen jasan nalog koji konkretno zadatak treba da izvrši“. Istakao je da upustvo o načinu korišćenja i upotrebi helikoptera i aviona MUP-a precizira da je

ministar, shodno članu 6, morao donijeti odluku o korišćenju i upotrebi letilice, prije svega, kako je rekao, u formi pisanog naloga, izuzetno u slučaju hitnosti mogao je izdati i usmeni nalog. Ali i u tom slučaju, objasnio je, nalog je morao da sadrži vrstu letilice, datum i vrijeme polijetanja i maršrutu i svrhu leta. - Sve navedeno je izostalo – konstatovao je Delevićev zastupnik. Tokom završnih riječi konstatovano je i da je Bešović - pretpostavljeni Deleviću i Vlahoviću tokom svjedočenja jasno pokazao da je sve vrijeme 5. septembra ujutro pokušavao da sa sebe „skine“ bilo kakvu odgovornost za naloženu akciju. Konstatovao je i da Rakonjac ni po kom osnovu nije mogao da izdaje komande Deleviću. Njegov klijent, kao profesionalan pilot i vođa vazduhoplova, kako je rekao, bio je dužan da postupa po Operativnom priručniku koji nalaže da je „vođa vazduhoplova ovlašćen i odgovoran da odbije da preveze lica ili teret koji mogu da utiču na sigurnost vazduhoplova, a lica koja se u njemu nalaze može da iskrca, a teret da istovari“. Tim priručnikom je precizirano da pilot može da „odbije da obavi let ako utvrdi da postoje odstupanja od operativnog ograničenja iz propisa o

Politika

Subota, 25. jun 2022.

tupak protiv dvojice pilota MUP-a kodostojnike Crkve Srbije

ć trebalo golubovi“ 

Pilot Delević je kategoričan da je Miloš Rakonjac u svjedočenju iznio niz neistina i kontradiktornosti, te da je htio da stvori utisak kako ne poznaje administrativne procedure za angažovanje helikoptera MUP-a i izbjegne ličnu odgovornost za nepostojanje urednog zahtjeva i saglasnosti ministra. Konstatovao je i da je „izgleda jedini Miloš Rakonjac tačno znao što je zadatak“

osnovnim pravima u oblasti civilnog vazduhoplostva i nadležnostima Evropske agencije za sigurnost vazdušnog saobraćaja“. Ocijenio je da je jasno da Delević nije smio podići helikopter, pogotovo u svjetlu činjenice da je svjedok Gorović rekao da su „postojali operativni podaci policije da postoji bespilotna letilica - dron sa eksplozivom koja je mogla da ugrozi bezbjednost helikoptera i lica koja se nalaze u njemu“, a što je potvrdio i sam ministar Sekulović.

ŽRTVA POLITIČKOG PROGONA

Precizirao je da je Delevića obavezivao i Zakon o bezbjednosti vazdušnog saobraćaja - član 99 - pilot odgovara za sigurnost lica i stvari u vazduhoplovu. Smatra da je njegov klijent žrtva političkog progona i političkih nadgornjavanja, te da je čitav disciplinski proces politički montiran. Pilot Delević je u završnoj riječi podsjetio na svjedočenje Sekulovića koji je kazao da je moguće da ne bi došlo do pokretanja ovog postupka da je dobio pisani izvještaj o razlozima dvojice pilota da odbiju da polete. Istakao je i da njegov kolega Vlahović nije ni trebalo da bude obuhvaćen postupkom, jer nije imao „kvalifikacije niti ovlašćenja da upravlja tim vazduhoplovom samostalno“, te da je on u ovom procesu kolateralna šteta. Kategoričan je da je i Miloš Rakonjac u svjedočenju iznio niz neistina i kontradiktornosti, te da je htio da stvori utisak kako ne poznaje administrativne procedure za angažovanje helikoptera MUP-a i izbjegne ličnu odgovornost za nepostojanje urednog zahtjeva i saglasnosti ministra. Konstatovao je i da je „izgleda jedini Miloš Rakonjac tačno znao što je zadatak“. - Odnosno šta je smislio, šta će s nama, s obzirom na to da je imao „generalnu saglasnost“. Da je u njegovom umu bilo da se puca u narod iz helikoptera, mi bismo mu u tome morali pomoći. Gospodo, nema generalne saglasnosti u ovom sistemu, samo precizna i jasna uputstva – kategoričan je Delević, uz konstataciju da su „jedino idejni tvorac ‘operacije vijeka’ i Miloš Rakonjac znali šta žele od AHJ MUP-a“ Upozorio je da „pilot koji nije

pripremljen za zadatak, a koji ode na taj zadatak, predstavlja najveću opasnost za lica koja prevozi, posadu i ljude na zemlji“ i da takav pilot i ne treba da radi taj posao. Kategoričan je i da je svjedočenje Miloša Rakonjca pokazalo da je komandovanje AHJ-om preuzeo on ili neko drugi od pripadnika Policije posebne namjene. - Samo po sebi to je izuzetno skandalozno, a suštinski je supotno svim propisanim normama – naglasio je Delević.

PILOTI POSTUPILI PROFESIONALNO

Advokati Vanja Mugoša i Maja Drakulović, zastupnici pilota Vlahovića, bili su decidirani da su njih dvojica postupali u skladu sa profesionalnim i etičkim kodeskom, a samim ti u skladu sa zakonom, što je, kako su rekli, dokazano u svim fazama postupka. Ocijenili su i da „faktički nijedan svjedok niti predstavnik MUP-a njihove iskaze nijesu osporili na bilo koji način“. Smatraju da je generalni direktor Direktorata za zaštitu i spašavanje Miodrag Bešović,u svjedočenju ,,sve vrijeme izbjegavao svoju odgovornost i faktički nije obavljao svoju dužnost“. Podsjetili su na svjedočenje Rakonjca koji je 27. aprila kazao da mu je Bešović dao broj telefona Delevića i rekao mu da bi najbolje bilo da se on čuje sa njim, što, stav je advokata, jasno dokazuje da je Bešović izbjegavao da preuzme odgovornost, i pokušao da radnje za koje je isključivo on nadležan delegira Rakonjcu. Pozivajući se na iskaze svjedoka tokom ovog procesa advokati Mugoša i Drakulović ocijenili su „da tokom spornog događaja u noći između 4. i 5. septembra prošle godine među zvaničnicima i službenicima bezbjednosnih službi Crne Gore nije postojala nikakva koordinacija i komunikacija“ i da, u konačnom, nije bilo kakvog izdatog zadatka za Delevića i Vlahovića. Zastupnici Delevića i Vlahovića smatraju da njihovi klijenti moraju biti oslobođeni bilo kakve odgovornosti. Pilot Dražen Vlahović, odlukom Komisije, vraćen je prije nekoliko dana na dužnost. Kaćuša KRSMANOVIĆ

Konferencija CDT-a povodom decenije pregovora Podgorice sa EU PODGORICA – Crna Gora je i dalje predvodnik evropskih integracija u praksi, a to što su Ukrajina i Moldavija dobile status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji je dobar znak za vašu zemlju koja bi mogla biti kolateralni dobitnik u novonastaloj situaciji, smatra izvjestilac Evropskog parlamenta za Crnu Goru Tonino Picula. - Promjene na geopolitičkoj sceni trebale su biti podsticaj oživljavanju procesa EU, ali se to nije dogodilo. To što su Moldavija i Ukrajina dobile status kandidata za članstvo u EU dobar je znak za Crnu Goru. Podgorica bi zaista mogla biti kolateralni dobitnik u novonastaloj situaciji - rekao je Picula obraćajući se video-linkom na jučerašnjoj konferenciji Centra za demokratsku tranziciju „Prvih 10 godina pregovora: Jubilej za proslavu ili zabrinutost“. On je naglasio i kako Crna Gora i dalje uživa iskrenu podršku svih proevropskih partija u Evropskom parlamentu. - Sporost proširenja na Zapadni Balkan je posljedica raznih internih kriza i spoljnih šokova sa kojima se blok morao nositi posljednjih 15 godina, ali danas to više ne može biti opravdanje za nedjelovanje – rekao je Picula. Izvršni direktor CDT-a Dragan Koprivica smatra da je evropska solidarnost, koja je ruskom vojnom agresijom u Ukrajinu ponovo izbila u prvi plan, u slučaju Zapadnog Balkana ipak izostala. - Agresija Rusije na Ukrajinu je promijenila okolnosti i ponašanje EU. Po prvi put, izuzev pandemije, u više posljednjih godina, vidjeli smo zaista odlučan i energičan nastup. Vidjeli smo ponovo evropsku vrijednost koja je, u prethodnom periodu, sve više blijedila. Ponovo je na djelu bila evropska solidarnost. Međutim, ta ista solidarnost mora biti

Picula: Crna Gora može biti kolateralni dobitnik u novim okolnostima

Dealj sa panela

pokazana i prema Zapadnom Balkanu – naglasio je Koprivica. A da na poteze nove vlade, kojoj su evropske integracije u vrhu agende, Evropa gleda pozitivno potvrdio je i ambasador te zemlje u Podgorici Kristijan Timonije. Francuski ambasador kaže da je dobro to što u Crnoj Gori postoje diskusije između različitih snaga. To može biti test za dobijanje završnih mjerila, ali i zrelosti društva. Timonije naglašava i da vladavina prava ostaje ključna. - Vladavina prava je važna za dostizanje kraja pregovora, kao i za završna mjerila za poglavlja 23 i 24. Važno je imati funkcionalan sistem, jer jedino funkcionalne zemlje možemo da integrišemo

u EU - poručio je Timonije. Šef crnogorske diplomatije Ranko Krivokapić kaže da je istorija nepravedna naročito na Balkanu gdje su devedesete godine, kako je naveo, ponovo suviše realne. - Ta ideologija nije poražena, već je postala još dominantnija. Umjesto memorandumskog nacionalizma dobili smo kleronacionalizam kao posebnu vrstu trovanja društva i vraćanja u prošlost. Nažalost, ponovo smo u situaciji da će te snage druge Srbije, a to može biti i druga Crna Gora, morati da igraju u prostoru evropeizacije koji je jedini siguran i otvoren put. Crna Gora upravo na tome poboljšava sebe. Nije dobro, ali predati se nećemo

Sa sudijama iza rešetaka teško do funkcionalnog pravosuđa Za Crnu Goru je važno da ima funkcionalan pravosudni sistem, a to je teško postići ako su dva subjekta pravosuđa iza rešetaka, poručio je ambasador Francuske u Podgorici Kristijan Timonije. - To je teško za pravosudni

sistem, koji mora da bude resetovan imenovanjima koja predstavljaju vjetar nove realnosti što nije lak zadatak - rekao je Timonije. Predsjednica Skupštine Danijela Đurović smatra da taj slučaj predstavlja veliku sramotu, ali i iskorak za

Crnu Goru. - Činjenica da je osoba koja je dugi niz godina bila na čelu VDT-a došla do procesuiranja, znači da smo mi kao društvo postali zreliji i da se hvatamo u koštac sa svojim problemima – rekla je Đurović.

– poručio je Krivokapić. Nekadašnji premijer u Vladi Srbije Zoran Živković naglašava da proces prijema svih zemalja Zapadnog Balkana u EU mora biti okončan u narednih nekoliko godina. - Inače ćemo stalno imati Ukrajinu, Moldaviju ili tako nešto. Mora da se odustane od opštih mjesta i praznih govora i da se uradi nešto što će biti trajna garancija mira na ovim prostorima, a to je integracija svih u EU sa jasnim zadacima – naveo je Živković ističući da su promjene i u samoj EU neophodne, te da je odlučivanje konsenzusom „daleko od demokratije“. Bivša premijerka Hrvatske Jadranka Kosor ocjenjuje da je aktuelna Evropska komisija najslabija do sada i da dodjeljivanje statusa kandidata Ukrajini samo po sebi ne znači ništa. - Trebalo je to jasno reći i predsjedniku Zelenskom. To se jasno vidi i na primjeru Zapadnog Balkana. EK je zemljama Zapadnog Balkana juče ponudila nulu. To je za mene poražavajuće. Ako je EK već odlučila da pošalje tu poruku nade Ukrajini i Moldaviji onda je trebala ohrabriti i zemlje Zapadnog Balkana – rekla je Kosor. Đ. ĆORIĆ

Premijer poručio Crnogorskoj pravoslavnoj crkvi da je, ukoliko želi da pokrene svoj pravni tim, dobrodošla

Abazović: Vlada ima identičan pristup prema svim vjerskim zajednicama, pa i prema CPC PODGORICA – Vlada Crne Gore ima identičan pristup prema svim vjerskim zajednicama koje su registrovane u Crnoj Gori, rekao je premijer Dritan Abazović. On je, odgovarajući na pitanje novinara nakon sastanka sa privrednicima u Privrednoj komori kako komentariše izjavu predsjednice Skupštine Danijele Đurović o „kanonski nepriznatoj Crnogorskoj pravoslavnoj crkvi“, rekao da nema nikakav specijalan komentar i da svako ima politički stav u odnosu na određena pitanja. - Ukoliko CPC želi da pokrene svoj pravni tim, dobrodošli su, ne vidim problem sa tim. Nadam

se da ova tema uskoro neće biti aktuelna jer će se zaokružiti na način koji je dobar i za državu i za Crkvu. Temeljni ili bazični ugovor je ugovor kao i svaki drugi. Za nas je to stvar formalnosti. Svi će imati jednaka prava i nadam se da ćemo tu priču zaokružiti - rekao je Abazović. Govoreći o predstojećoj zvaničnoj posjeti Beogradu, Abazović ističe da nema u planu da se sastane sa patrijarhom SPC Porfirijem, ističući da može biti i obratno ako bude potrebe. Abazović ističe da će jedna od glavnih tema tokom boravka u Beogradu biti prehrambena kriza.

- To je razlog zašto ministar poljoprivrede čini dio delegacije, a tu će biti i ministar finansija. Nadam se i da će posjeta resetovati odnose dvije države. Vjerujem da ćemo se vratiti sa dobrim vijestima. U kontekstu ukupnog razvijanja odnosa imaćemo sastanak i sa Privrednom komorom Republike Srbije - kazao je Abazović. Kada je riječ o ambasadorima, premijer navodi da je rješenje blizu. - Blizu smo rješenja našeg djela posla, da imenujemo ambasadora u Beogradu. Očekujemo da i oni postupe slično, ali nećemo im ništa nametati - kazao je Abazović.

Govoreći o slučaju Svetozara Marovića, Abazović smatra da je situacija jasna. - Treba pokazati volju da bi se to riješilo, zašto se to ne dešava ne znam, vidjećemo. Znate da je i u Ohridu aktuelizovano to pitanje, jer je to pitanje pravde u Crnoj Gori - zaključio je. Odgovarajući na pitanje da li postoji mogućnost da se lokalni izbori, koji su najavljeni za oktobar, odlože za proljeće 2023. godine, Abazović ističe da nije upoznat sa takvom mogućnosti. - Mislim da će izbori biti 23. oktobra, vidite i retoriku partija svi se nekako pripremaju za taj datum - poručio je premijer. R. P.

Politika

Subota, 25. jun 2022.

Komisija za žalbe Vlade Crne Gore u još jednom slučaju poništila rješenje Ministarstva odbrane i potvrdila nezakonito postupanje bivše ministarke Olivere Injac

Šaponjić: Sačuvao sam lični i profesionalni integritet PODGORICA – Rješavajući u postupku po žalbi bivšeg načelnika Direkcije za nabavke u Ministarstvu odbrane Stefana Šaponjića Komisija za žalbe Vlade Crne Gore ponovo je poništila rješenje ovog resora kojim se, odlukom tadašnje ministarke Olivere Injac, Šaponjić raspoređuje na radno mjesto samostalnog savjetnika I u Odjeljenju za unapređivanje odbrambenog sistema. Ovim rješenjem komisije u još jednom slučaju potvrđeno je nezakonito postupanje bivše ministarke odbrane.

POSTUPCI

Šaponjić, koji je do 2. marta 2021. godine bio načelnik Direkcije za nabavke u Direktoratu za materijalne resurse, „zbog potreba rada“, raspoređen je na drugo radno mjesto, čime je, iz „kategorije ekspertsko-rukovodnog kadra“ raspoređen u „kategoriju ekspertskog kadra“. Postupke pred komisijom u istom slučaju Šaponjić je vodio u dva navrata. Ovaj Vladin organ je oba puta postupio identično – rješenjima od 27. maja prošle i 26. maja ove godine poništio je rješenja o raspoređivanju i vratio ih Ministarstvu odbrane na ponovno odlučivanje. Uprkos tome što je komisija u rješenju od 27. maja prošle godine ukazala Ministarstvu na povredu upravnog postupka i utvrdila da obrazloženje rješenja mora da bude razumljivo i da sadrži činjenično stanje na osnovu kojeg je donijeto rješenje, resor kojim je tada rukovodila Injac u ponovnom postupku nije uvažio primjedbe drugostepenog Vladinog organa. Naprotiv: donijeli su novo rješenje na koje je Šaponjić ponovo uložio žalbu koju je komisija, rješenjem od 26. maja ove godine, i usvojila.

RAZLOZI ZA ŽALBU

U izjavi za Pobjedu Šaponjić je pojasnio da žalbu nije podnio iz želje da posao načelnika Direkcije za nabavke obavlja i u okviru rukovodstva koje je predvodila Injac, već da je to učinio kako bi sačuvao svoj profesionalni i lični integritet. - Novo rukovodstvo je od samog početka pokazalo da mu nije bio cilj da na bilo koji način unaprijedi rad Ministarstva odbrane. Umjesto da su radili ono što im je posao, oni su u najvećoj mjeri provjeravali što je radio prethodni menadžment. Na razne načine su pokušavali, različitim atacima, da nađu neke greške u radu, a to nijesu uspjeli – istakao je Šaponjić. Tome u prilog, dodao je, govori i izvještaj Državne revizorske institucija koja je dala pozitivno mišljenje o radu Direkcije za

Šaponjić, koji je do marta 2021. godine bio načelnik Direkcije za nabavke u Direktoratu za materijalne resurse, „zbog potreba rada“, počev od 2. marta 2021. raspoređen je na drugo radno mjesto, čime je, iz „kategorije ekspertsko-rukovodnog kadra“ raspoređen u „kategoriju ekspertskog kadra“. Postupke u istom slučaju vodio je u dva navrata i rješenjima od 27. maja prošle i 26. maja ove godine. Komisija za žalbe poništila je rješenja o raspoređivanju i vratila ih Ministarstvu odbrane na ponovno odlučivanje

Nemamo ,,rezervne eksperte“

Rješenje komisije za žalbe

Usvojene žalbe i drugih službenika u Ministarstvu odbrane Šaponjić je Pobjedi kazao i da je, osim u njegovom slučaju, Komisija za žalbe po istom osnovu poništila još tri rješenja. - I postupak koji su vodile još troje kolega, koji su obavljali poslove načelnika u Ministarstvu, a koji su na isti način raspoređeni na ista ili slična radna mjesta u istom odjeljenju u kojem sam i ja bio raspoređen, takođe je imao pozitivan ishod. Odnosno komisija je usvojila i njihove žalbe – rekao je Šaponjić.

Vrijeme u kojem je Injac rukovodila resorom odbrane, kazao je Šaponjić, pokazao je da Crna Gora nema „rezervne eksperte“ koji čekaju svoju šansu da vaskrsnu crnogorsko društvo. - Dok je za vrijeme kada je Ministarstvom upravljao Predrag Bošković rađeno na zadovoljavanju svih neophodnih ciljeva koje predviđaju NATO standaradi, i dok smo radili na unapređenju uslova rada za sve zapošljene u Vojsci, koja je u tom periodu modernizovana i opremana na najbolji mogući način, prethodno rukovodstvo na čelu sa Injac nije učinilo ništa – poručio je Šaponjić. Podsjetio je i da su za vrijeme njegovog angažmana u Direkciji za nabavke imali stoprocentni postotak sprovođenja postupaka, dok je procenat realizacije tih postupaka bio preko 90 odsto. - Imali smo i preko sedam miliona direktne uštede budžetskih sredstava, i to pokazuje kako se radilo i kakvi su rezultati rada prethodnog menadžmenta bili – rekao je Šaponjić.

Stefan Šaponjić

nabavke u prethodnom periodu. - Neadekvatan je bio način samog raspoređivanja – bez ikakvog obrazloženja, bez ikakvog ukazivanja koje su to potrebe procesa rada. Rješenje mi je dostavljeno poštom, ostavljeno na stolu, bez prethodnog saslušanja, a što je bila obaveza u skladu sa zakonom – naglasio je Šaponjić. Smatra da takvo postupanje samo po sebi govori da odluka bivšeg rukovodstva predstavljala „jednu vrstu revanšizma“. A tome u prilog, dodao je, govori i činjenica da je, tada novo, rukovodstvo pokušavalo da uruši njegov ugled i profesionalni integritet. - Prethodni menadžment mi je uskraćivao pravo da učestvujem na konferencijama koje su bile od izuzetnog značaja. Iako sam bio pozvan da govorim, dešavalo se da donesu odluku da umjesto mene na tim događajima pođe neko drugi, a da meni imejlom ukažu da su već delegirali govornika – kazao je Šaponjić.

OSNOVI

Zbog toga, on je odlučio da, kako kaže, istjera pravdu i uloži žalbu i na novo rješenje kojim ga je Ministarstvo rasporedilo na

radno mjesto u nižem zvanju. U ponovljenoj žalbi Šaponjić je ustvrdio da su odlukom o raspoređivanju povrijedili zakon na njegovu štetu i pogrešno primijenili materijalno pravo. Ukazao je da je Ministarstvo prekršilo odredbe člana 22 Zakona o upravnom postupku na način što je u dispozitivu navelo da „žalba ne odlaže izvršenje rješenja“ iako taj stav nije propisan članom 130 Zakona o državnim službenicima i namještenicima na koji su se pozvali. Takođe, ustvrdio je i da rješenje o raspoređivanju nije sadržalo obrazloženje niti razloge koji upućuju na odluku u dispozitivu. Šaponjić je u žalbi naveo i da mu je u ispitnom postupku ukazano da se raspoređuje u smislu člana 63 Zakona o državnim službenicima, dok je u rješenju o raspoređivanju naznačeno da je to učinjeno u skladu sa članom 130 istog zakona. Zbog te povrede, pojasnio je u žalbi, prvostepeni organ nije mogao pravilno utvrditi činjenično stanje, pa je zakon povrijeđen na njegovu štetu, a posebno jer mu je tim rješenjem zarada znatno umanjena. Ukazao je i da se izjasnio da nije saglasan sa predloženim rasporedom i zatražio da mu

se obrazloži koje su to potrebe rada zbog koji se vrsti raspoređivanje. - Komisija je razmotrila dostavljene spise predmeta, ispitala ožalbeno rješenje, ocijenila navode žalbe i našla da ožalbeno rješenje treba poništiti i predmet vratiti prvostepenom organu na ponovni postupak i odlučivanje – navodi se u rješenju komisije.

RJEŠENJE

Utvrdili su da Ministarstvo nije postupilo na način kako mu je prethodno ukazano, već da je rješenje ponovo donijeto uz povredu pravila upravnog postupka iz člana 22 Zakona o upravnom postupku, koji, između ostalog, propisuje da obrazloženje treba da bude razumljivo i da sadrži kratko izlaganje zahtjeva stranke, činjenično stanje, propise na osnovu kojeg je rješenje donijeto, te razloge koji upućuju na odluku u dispozitivu. Ocijenili su i da, iako je Šaponjić ispunjavao uslove i za radno mjesto načelnika, kao i mjesto na koje se raspoređuje, pravilo kojim se vodilo Ministarstvo da „ko može više može i manje“, ne može se cijeniti kao razlog koji ide u prilog zakonitom rješenju. Komisija je dalje ocijenila i da

se u obrazloženju nijesu uvažili svi zahtjevi žalioca, a u rješenju je istakla i da nije obrazložen propis da „žalba ne odlaže izvršenje“ kako je to predviđeno Zakonom o upravnom postupku. Konačno, u rješenju su zaključili da će prvostepeni organ u ponovnom postupku otkloniti nedostatke i donijeti zakonito rješenje. I Šaponjić očekuje da se to dogodi, a kazao nam je da je novi menadžment već pokrenuo proceduru za sprovođenje zakonitog postupka. - Siguran sam da novo rukovodstvo u proceduri ima mnogo postupaka koji su bili pred Komisijom za žalbe, ali vjerujem da će, shodno razgovoru koji sam imao sa novim direktorom Direktorata za ljudske resurse, u najkraćem roku ovaj slučaj biti riješen – zaključio je Šaponjić. Ovo nije jedini slučaj u kojem je Komisija za žalbe utvrdila nezakonitost postupanja bivše ministarke. Pobjeda je i ranije pisala o kršenim procedurama i samovolji bivšeg rukovodstva. U seriji tekstova ispratili smo slučaj kadeta Marka Mitrovića čiji je odlazak na školovanje za pilota na Vazduhoplovnoj akademiji „Ikaron“ u Grčkoj bivša ministarka Injac opstruirala.

Mitrović je, kako smo i pisali, uprkos tome što je ispunio sve uslove iz konkursa i što je ocijenjen kao najbolji kandidat završio na trećem mjestu. Razlozi zbog kojih je Injac spriječila odlazak mladog kadeta na školovanje, očito su bili lične prirode. Njegov „primarni grijeh“ je što je sin Lidije Mitrović, specijalne državne tužiteljke koja je, još početkom maja prošle godine, formirala predmet protiv Injac na osnovu dvije krivične prijave koje je, u martu i aprilu 2021, podnio advokat Mihailo Volkov, nekadašnji direktor Direktorata za ljudske resurse. No, i ovaj slučaj dobio je „epilog“ pred Komisijom za žalbe koja je 9. juna poništila rješenje Ministarstva odbrane iz septembra prošle godine kojim se odbija žalba kadeta Mitrovića na odluku Injac o slanju pitomaca na školovanje na Vazduhoplovnoj akademiji „Ikaron“. Tom se odlukom, nakon deset mjeseci, utvrđuje nezakonitost postupanja tadašnje ministarke Injac, poništava odluka o slanju kadeta i kompletan postupak kandidovanja pitomaca vraća na početak, čime je neizvjesna sudbina i dvoje odabranih kandidata koji se već godinu školuju u Grčkoj. Ž. ZVICER

Ekonomija

Subota, 25. jun 2022.

Najavio je da je Vlada zainteresovana da kupi Port of Adriu i kompletira državno vlasništvo u Luci Bar. Port od Adria je od 2013. godine u većinskom vlasništvu turskog Global portsa. - Ako neko misli da treba da se menadžira na ovaj način, super, premijer tako ne misli. To što se dešava u Luci Bar je katastrofa, a to što Luka Bar stvara kao proizvod je smiješno. Imamo jednog strateškog partnera tamo, a ako želi da izađe država je spremna da kupi Luku Bar i da traži operatera koji može Luku Bar da promijeni i cijelu Crnu Goru sa lukom – kazao je premijer, aludirajući na kompaniju Port of Adria, koja je jedan od terminal operatora u barskoj luci, dok je drugi operator kompanija Luka Bar a.d. Kompanija Port of Adria, odnosno nekadašnji kontejnerski terminal i generalni tereti, osnovana je odlukom o restrukturiranju putem odvajanja, uz osnivanje novog preduzeća, koju je donijela Skupština akcionara Luke Bar 2009. godine. Prema riječima premijera, Luka Bar može da promijeni Crnu Goru. – Onaj ko bi bio pravi operater Luke Bar bio bi zainteresovan da modernizuje željeznicu i da gradi nastavak auto-puta. U suprotnom, njegov biznis bi bio značajno limitiran. I mislim da postoje operateri koji su za to zainteresovani – rekao je Abazović. Prema njegovim riječima, njemu nije primamljiv koncept da Luka Bar, kao i sva državna preduzeća, služi za uhljebljenje za partijske kadrove i za, kako kaže, ljude koji ne žele da rade, a žele da primaju platu. – Ista stvar važi i za Aerodrome CG. Ako želimo da damo koncesiju, treba da uđemo u pregovore, a ako želimo da nastavimo da država upravlja na ovaj način koji upravlja – srećno bilo – izjavio je premijer. Istakao je da je njegova želja da se radi er park Berane. – I mi imamo potencijalnog

Predsjednik Vlade na sastanku sa privrednicima u Privrednoj komori

Abazović planira da preproda Port of Adriu Ako postojeći strateški partner u Luci Bar želi da izađe, država je spremna da kupi tu firmu i traži operatera koji može da modernizuje željeznicu i da gradi nastavak auto-puta i mislim da postoje operateri koji su za to zainteresovani, kazao je Abazović Premijer juče sa privrednicima

Građani neće biti skroz oduševljeni ograničenjima cijena, ali moraju znati da Vlada brine o njima u domenu svojih mogućnosti, konstatovao je Abazović podsjećajući na odluku koja je donesena na posljednjoj sjednici Vlade, a kojom se ograničava marža trgovaca na osnovne životne proizvode. - Mi smo odlukom pokušali da izađemo u susret građanima. Na jesen svi očekuju veliku krizu, a mi se nadamo dobroj sezoni kako bi se pripremili za to. Kada je riječ o peletu, ideja o ograničenju izvoza je logična i

investitora da odradi er park Berane. Ne samo aerodrom nego i dva konektovana biznisa na aerodromu – kazao je Abazović.

50 DANA RADA

Završena prva faza

prihvatljiva. Nijesmo još razgovarali o tome – rekao je Abazović odgovarajući na novinarska pitanja nakon sastanka sa privrednicima. Njegova ideja je da se u Pljevljima pokuša smanjiti cijena električne energije. - Tome se gradu moramo odužiti, on trpi veliku nepravdu. Toliko taj grad daje energetskom sektoru, mislim da moramo naći neku soluciju da građanima Pljevalja olakšamo život i motivišemo ih da pređu na ekološki prihvatljiviji način grijanja - kazao je premijer.

rednik odbijen – tvrdi Abazović. Rekao je da su počeli da rješavaju neke stvari koje su problematične i prioritetne. – Jedna stvar odnosi se na Ministarstvo ekologije, prostornog planiranja i urbanizma, tamo je bio veliki čep, veliki zastoj. I ja vam obećavam da tog zastoja neće biti. Svako ko ispunjava zakonske uslove moći će da dobije građevinske

dozvole bez problema – rekao je Abazović. Najavio je uspostavljanje vodenog terminala u Tivtu. - Nije to vodeni terminal kakav bi mi željeli da vidimo, jer je to za ovu godinu bilo nemoguće, ali vam garantujem da će za deset dana svaki turista čamcem ili brodom moći sa aerodroma u Tivtu da pređe do svog hotela i smještaja – kazao je Abazović.

PODGORICA - Crnogorski Telekom je počeo otkup sopstvenih akcija, koji je najavljen na redovnoj godišnjoj Skupštini akcionara održanoj početkom mjeseca u Podgorici.

Ministarstvo finansija

Premijer je rekao da je zadovoljan onim što je Vlada uradila za prvih 50 dana rada, ističući da su vrata Vlade bila otvorena za sve privrednike. – Nijesam čuo da je neki priv-

– Završena je prva faza otkupa sopstvenih akcija, tokom koje smo utrošili prvih 100 hiljada od planiranog jednog miliona eura. U julu nastavljamo sa narednom fazom – kazao je Stjepan Udovičić, izvršni direktor Crnogorskog Telekoma. Sopstvene akcije Crnogorski Telekom kupuje po određenim uslovima, pojašnjavaju iz ove kompanije. Prosječna vrijednost kupljenih akcija na berzi u periodu od 1. oktobra 2021. do 31. marta 2022. godine iznosi 1.1872 eura, te se na osnovu ovog referentnog iznosa akcije neće kupovati za iznos manji od 20 odsto navedene vrijednosti (0.9498 eura), odnosno 20 odsto veći (1.4246 eura). Dnevni limiti su +/- 10 odsto od prosječne cijene iz prethodnog dana. R. E.

dijele i građani i vlasnici jahti, jer nije u redu, kako je kazao, da građani plaćaju litar goriva dva eura, a da to vlasnici jahti ne rade. Ministar finansija Aleksandar Damjanović je kazao da smo od 2018. do 2022. godine u budžetu imali 42 miliona eura manje zbog nenaplaćivanja akciza na gorivo za jahte.

CIJENE RASTU I BEZ PDV

Struja za Pljevljake da bude jeftinija

Telekom počeo otkup sopstvenih akcija

Crnogorski telekom

M. BABOVIĆ

PODGORICA - Ovu vladu interesuje samo vladavina prava i ekonomski razvoj, a sve su ostale teme nametnute suprotno našoj volji, saopštio je juče premijer Dritan Abazović u Privrednoj komori (PKCG) na sastanku sa privrednicima.

Dodao je da je na sjeveru situacija alarmantna i apelovao je da privrednici, ko može, svoj biznis usmeravaju na sjever.

AKCIZA ZA NAUTIČARE

Predsjednik Odbora turizma PKCG Ranko Jovović kazao je da nedavna odluka da se naplaćuju akcize na goriva za jahte ima negativne posljedice za kompanije koje su vezane za nautički turizam, a da se te posljedice već osjećaju. - Negativni efekti u Adriatik marinasu su preko milion litara rezervisane prodaje goriva manje, što je za dvije trećine očekivane prodaje. Otkaz sedam rezervacija vezova u marini, to je samo početak za prvih deset dana. Smanjen je i broj kamiona koji dopremaju gorivo u Porto Montenegro – rekao je Jovović. Kada je riječ o naplati akciza porezu na jahte, Abazović je kazao da su posljedice te odluke očekivane, ali i da u kriznim vremenima teret treba da po-

Vlasnik kompanije Voli Dragan Bokan istakao je da se rast cijena ne može ograničiti ukidanjem PDV-a na neke proizvode i naveo primjer da je uvozna cijena litra ulja 2,2 eura. On je kazao da je ključna stvar za privlačenje investitora umanjenje poreza na dobit, koja se povećala sa devet na 15 odsto. Bokan je najavio da sa kompanijom ,,Goranović“ ima plan investicije u proizvodnji mesa, koja bi smanjila uvoz mesa za 60 odsto. U odgovoru na ideju Bokana o proizvodnji mesa, Abazović je kazao da je ta ideja dobrodošla, te ga je pozvao da plan predstavi Vladi već naredne sedmice. Predsjednica PKCG Nina Drakić navela je da sinergijsko djelovanje PKCG i Vlade treba da pokaže da Crna Gora ima privredu sa potencijalom za razvoj, adekvatan ljudski kapital, kao i sposobne institucije. Ona je kazala da je diverzifikacija privrede neminovnost, ali mora se znati da se radi o procesu koji zahtijeva jasne i izdašne podsticajne politike i mjere, kojima se moramo posvetiti na svim nivoima. - Takođe, visoka uvozna zavisnost naše nacionalne ekonomije mora biti smanjena, kako bi bila otpornija na sve eksterne udare. Jedino to bi moglo da vodi i povećanju zaposlenosti, posebno u nedovoljno razvijenim krajevima - navela je Drakić. S. P.

CGO kritikovao odluku Vlade da smanji iznos bankarske garancije za sticanje ekonomskog državljanstva

Uplaćene dvije rate Nastavak stimulisanja Abu Dabi kontroverznih biznismena fondu PODGORICA - Ministarstvo finansija uplatilo je juče 2,6 miliona dolara za dvije dospjele rate kredita Abu Dabi fonda. Vlada je, kako su javile Vijesti, otvorila prelazni račun sa kojeg je uplaćen taj novac i koji odmah treba da se ugasi. Na ovaj način je izbjegnut rizik da se cjelokupan dug od 24 miliona dolara proglasi dospjelim i padne na teret budžeta države. R.E.

PODGORICA - Odlukom da smanji minimalni iznos bankarskih garancija u postupku sticanja ekonomskog državljanstva sa 2,5 miliona na milion eura Vlada nastavlja da stimuliše kontroverzne biznismene, smatraju u CGO-u.

- Umjesto prekida ove sporne prakse, Vlada Dritana Abazovića dodatno stimuliše kontroverzne biznismene iz čitavog svijeta i olakšava im proceduru za sticanje crnogorskog državljanstva na ovaj način, otvoreno prkoseći upozorenjima Evropske komisije - naveli su iz CGO. Oni su podsjetili da je EK oštro kritikovala sve prethodne vlade zbog sprovođenja programa ekonomskog državljanstva, kao i da je posebno ekplicitna bila kad je bivša vlast pred istek roka važenja i bez najave produžila ovaj program. - Ovo nije obećani proreformski i proevropski pristup Vlade – zaključili su iz CGO. R. E.

Ekonomija

Subota, 25. jun 2022.

Demokrate ogorčene zbog izbacivanja njihovih kadrova iz borda direktora EPCG

Nepoznata imena svih firmi čiji bi dug

Reizbor Milutina Gradina n Đukanovića pečat na koalicioni sporazum DF-a, DPS-a, Ure i SNP-a Riječ je o porodičnoj firmi iz Rožaja koja je posljednjih osam godina u blokadi, a nije vratila ni kredit iz Abu Dabi fonda

PODGORICA - Demokratska Crna Gora je saopštila da reizbor Milutina Đukanovića (DF) za predsjednika borda direktora Elektroprivrede nije ništa do udaranje pečata na koalicioni sporazum DF-a sa DPS-om, Urom i SNP-om. Ističu da ,,stara ljubav zaborava nema, funkcije su iznad svega“ i da ,,sad to svako jasno vidi“. - Smijeniti članove borda kadrovima kojim im se po znanju i sposobnostima ne mogu primaći ni na kilometar, a izabrati sve politički podobne kadrove upitnih biografija, uz optužbe za prouzrokovanje štete subjektima u kojima su radili i građanima, znači samo jedno: po dubini, širini i visini ugurati bilo koga ko je predstavnik onih grupacija koje su prihvatile da izdaju, a revanširati se znanim i obrazovanim ljudima i onima koji nijesu bili spremni da svoj obraz bace pod noge – navodi se u saopštenju i dodaje da zato ne čudi vijest da je Marko Perunović (DF) imenovan za savjetnika Vladimira Jokovića (SNP). – Činjenica je da su njemu potrebni savjetnici, uvijek je tako i bilo, ali imajući i vidu koliko su se žalili da ih nema u vlasti i da za njih mjesta nije bilo, kako dođoše baš do kadra DF-a živo nas interesuje... Sve izjave perjanica ove političke grupacije,

Od kompletnog sastava Odbora direktora EPCG ostavljeni su samo članovi DF-a i SNP-a, dok su svi ostali smijenjeni

Milutin Đukanović

iako su nama odavno jasne, sada dobijaju svoj puni smisao. Svima je sada očigledno zašto je ,,Memorandum čaj od nane“ i zašto je ,,Joković čovjek koji sigurno neće izdati“ – navode Demokrate i pitaju zašto je iz borda EPCG izbačen Rajko Radusinović, navodeći da bi njegov CV zastidio i stručnjake van Crne Gore. Ističu da je iza njega stotinu projekata u Crnoj Gori, gdje je bio projektant, konsultant i nadzorni organ

međunarodnih organizacija, 2016. g. biran za člana Upravnog odbora Inženjerske komore CG, član je UO Crnogorskog centra energetske efikasnosti i Udruženja zaštite na radu. Nije im jasno ni kako su smijenjeni inženjeri Milun Božović i Jovan Radošević. Podsjećaju da je bord kolektivni organ i da se odluke donose glasanjem članova tog organa, te da su u sve pozitivne odluke OD EPCG znanje i stručnost utkala ova

tri smijenjena inženjera. – Ne može se niti pozitivan niti negativan rezultat vezati za pojedince ako je organ kolektivnog odlučivanja. Ovako su od kompletnog sastava borda EPCG ostavljeni samo članovi DF-a i SNP-a, što znači da su kriterijumi rezultata, stručnosti i uvažavanja uspjeha ovom odlukom Vlade pali u vodu i razotkrili političku pozadinu i tajne dilove – navode iz Demokrata i dodaju da javnost treba da sudi da li je u njihovom interesu što je umjesto eksperta doveden bivši šef ANB-a i što su eksperti, kao standard postavljeni ne tako davno, zaboravljeni kao da ih nikad nije ni bilo. - Naravno da niti jedan naš čovjek neće podnositi ostavke i olakšavati političkim prevarantima, zato što je naše ljude izabrala legitimna Vlada i pobjednička parlamentarna većina. Međutim, nije suština u ostavkama, već u tome što sve naše kadrove eliminiše nelegitimna Vlada, a funkcionere Nove srpske demokratije bira na ključne rukovodeće pozicije. Zato i narod smatra da mu je manje ogavna ona direktna izdaja SNP-a i Ure, ulazak u vlast i zauzimanje fotelja po visini, nego ova vaša prikrivena politička izdaja, gdje popunjavate dubinu rame uz rame sa funkcionerima DPS-a – zaključuju Demokrate. R. E.

PODGORICA – Firma Gradina kompani iz Rožaja najveći je dužnik među 22 korisnika kredita koji CKB nijesu vratili ukupno 842.380 eura, koliko sada ta banka potražuje od države, rečeno je nezvanično Pobjedi u Vladi. Riječ je o porodičnoj firmi, čiji je jedan od osnivača i izvršni direktor Džemal Škrijelj, osnovanoj 2002. godine za trgovinu stokom. Firma je 2007. godine dobila kredit preko CKB banke kao pomoć Poljske Crnoj Gori, ali ga nije vratila. Gradina kompani u blokadi je posljednjih osam godina zbog duga od 3,6 miliona eura. Sa njom povezana firma Gradina, istog vlasnika, dobila je 2015. godine kredit od Abu Dabi fonda vrijedan tri miliona

eura, koji takođe nije vraćen. To kreditiranje bilo je pod lupom tužilaštva koje je istraživalo je li novac iskorišćen za prave namjene. I ta firma, registrovana za prozvodnju mesnih prerađevina, je u blokadi osam godina, a dug joj je 53.000 eura.

Premijer sa ministrima u posjeti auto-putu

Očekuje otvaranje 13. jula PODGORICA – Premijer Dritan Abazović je juče sa nekoliko ministara obišao prioritetnu dionicu auto-puta od Smokovca ka Mateševu poručujući da sljedeći put želi da dođe sa cijelom Vladom na otvaranje – 13. jula. Očekuje, kako je naveo, da izvođač do 5. jula preda svu potrebnu dokumentaciju za tehnički pregled, čime bi se stvorili neophodni uslovi za otvaranje ovog dijela auto-puta na Dan državnosti. Predstavnik CRBS je kazao da vjeruje da će uz dodatne napore svih koji učestvuju u izgradnji uspjeti da sprovedu sve radnje, kako bi do 5. jula osposobili auto-put za probni rad, a osam dana kasnije i za otvaranje. Sa Abazovićem, auto-put su posjetili i potpredsjednik Vlade Ervin Ibrahimović, ministri zdravlja, javne uprave, sporta i bez portfelja Dragoslav Šćekić, Maraš Dukaj, Vasilije Lalošević i Adrijan Vuksanović. R. E.

Kompanija Duška Kneževića Meljine kompleks žalila se zbog stečaja

Sva imovina pod hipotekom, računi ugašeni PODGORICA – Opština Herceg Novi nije imala ni pravni ni ekonomski interes da traži otvaranje stečaja, jer joj je moralo biti poznato da, na mnogo brži i lakši način, može naplatiti svoja potraživanja korišćenjem bilo kog drugog pravnog sred-

stva – stoji u žalbi kompanije Duška Kneževića Meljine kompleksa (MK) u kojoj je prije mjesec otvoren stečaj. U žalbi u kojoj od Apelacionog suda traže da odluku ili preinači i odbije zahtjev Opštine ili ukine i naloži da se postupak

Izabran arbitar Advokat Miloš M. Vuksanović saopštio je da je u postupku investicione arbitraže koju su Atlas grupa i Duško Knežević pokrenuli protiv Crne Gore izabran arbitar. Navodi da prema UNCITRAL arbitražnim pravilima, Crna Gora ima rok od 30 dana da izabere svog arbitra, a ukoliko to ne uradi, izabraće ga Stalni arbitražni sud u Hagu. - Pravni tim Atlas grupe i dr Duška Kneževića su 1. decembra 2020. godine poslali zahtjev za arbitražu, čime je pokrenut arbitražni postupak protiv Vlade Crne Gore radi naknade štete. Arbitražni postupak je započet zbog kršenja Međunarodnog ugovora između Crne Gore i Kipra o uzajamnom podsticanju i zaštiti ulaganja, koji propisuje u ovom slučaju primjenu arbitražnih pravila UNCITRAL – saopštio je Vuksanović.

ponovo sprovede, navode da je Opština mogla da obezbijedi potraživanje stavljanjem zaloge na nepokretnosti, pa smatraju da je zahtjev za stečaj zloupotreba. Odluka o stečaju je, kako tvrde, zasnovana na nepotpunom izvještaju privremenog stečajnog upravnika, imajući u vidu da MK krivicom suda i ranijeg stečajnog upravnika nema dokumentaciju na osnovu koje bi mogao biti urađen valjan izvještaj, a upravnik nije pribavio dokumenta koja se nalaze kod Specijalnog policijskog odjeljenja za organizovani kriminal. Sudija Privrednog suda Dragan Vučević otvorio je stečaj zbog poreskog duga od 720 hiljada eura, a za stečajnog upravnika imenovao je Lada Šekularca. Da li će biti održan prvi sastanak povjerilaca zakazan za 12. jul, kao i ročište za ispitivanje potraživanja 20.

jula, zavisi od odluke Apelacionog suda po žalbi MK. MK je ranije upravljala bolnicom Meljine, koja je u stečaju od jeseni 2019. zbog duga za struju od 242,3 hiljade eura. Sporni porez na nepokretnosti MK nije plaćao od 2014. do 2020. godine. Stečaj je do sada otvaran tri puta na zahtjev direktorice Olivere Elez-Mihajlović, isto toliko puta ukidan, dok je drugi sudija četvrti njen zahtjev odbio, jer su u međuvremenu druge dvije Kneževićeve kompanije izmirile ovaj dug. Iz MK su tokom postupka tvrdili da je zahtjev opštine bespredmetan jer je Viši sud u Podgorici krajem marta blokirao imovinu, zbog čega ne postoji mogućnost da se povjerioci namire, kao i da je potraživanje opštine neznatno u odnosu na vrijednost imovine. U izvještaju privremenog

Bolnica Meljine

upravnika stoji da je MK ukinuo dva računa 2018, a krajem prošle godine i u CKB-u, pa trenutno nema otvoren račun ni u jednoj banci. U avgustu 2018. račun je bio u blokadi duže od dvije godine na 350 hiljada eura, a sve nepokretnosti su pod hipotekama, privreme-

nim mjerama i zabilježbama postupaka, notarskih zapisa i poreskih potraživanja. Prema podacima Uprave prihoda i carina, Meljine kompleks je posljednji IOPPD obrazac podnijela za oktobar 2019, dok od 2018. godine nije predavala završne račune. M. Lk.

Ekonomija/Društvo

Subota, 25. jun 2022.

g za kredit iz 2007. godine mogli vratiti građani

najveći dužnik 

Pobjeda juče nije od CKB i Ministarstva poljoprivrede dobila imena svih firmi koje duguju novac za kredit iz 2007, koji bi trebalo da vrate građani

Uručen halal sertifikat firmi Gradina company

Pobjeda juče nije dobila imena svih firmi koje duguju novac za kredit iz 2007. godine, koji bi trebalo da otplate građani. Iz CKB banke nam je rečeno da bi odavanjem tih podataka prekršili Zakon o kreditnim institucijama. Imena dužnika

nije nam dostavilo ni Ministarstvo poljoprivrede, dok nam je nezvanično rečeno da su neki od vlasnika preminuli, te da ne žele da saopštavaju njihov identitet, iako je u interesu građana da znaju čiji bi dug mogli da plate.

Ukupan iznos koji CKB potražuje je 842.380 eura. Poljski kredit dogovorile su u aprilu 2006. godine vlasti bivše zajedničke države Srbije i Crne Gore, a našoj državi je tada pripalo 12,3 miliona eura. Od toga je 5,8 miliona iskorišćeno za modernizaciju pruge, a 6,5 miliona za razvoj poljoprivrede. Sada je na potezu zaštitnica imovinsko-pravnih interesa Crne Gore Bojana Ćirović koja treba da utvrdi potraživanja CKB, nakon čega će država zauzeti stav po ovom pitanju. Ministar poljoprivrede Vladimir Joković doveo je na posljednjoj sjednici Vlade u pitanje da li je banka uradila sve da se naplati. B. D.

Adriatik 42 očekuje da će do kraja godine početi remont jahti

U Bijelu stigao plutajući dok

Doček novog plutajućeg doka

najveći te vrste u regionu. Konzorcijum koji čine Adriatik marinas – Porto Montenegro i DryDocks World Dubai do sada je, prema riječima Antolovića, u projekat investirao 40 miliona eura, a prva faza projekta počeće prije kraja godine. Izvršni direktor Adriatik 42

Pol Džon Grej naveo je da pokretanje projekta ovakvih gabarita podrazumijeva i angažovanje brojnih stručnjaka iz Crne Gore i inostranstva. - Trenutno zapošljavamo 20 ljudi iz Crne Gore, a taj broj će konstantno rasti – kazao je Grej. M.Lk.

Protest bivših radnika Montenegro erlajnza

Najavili da dolaze pred Vladu PODGORICA – Bivši radnici Montenegro erlajnza (MA) već nedjeljama blokiraju saobraćajnicu ka aerodromu, prvobitno na pola sata, posljednjih nekoliko puta na sat, tražeći od Vlade, kao bivšeg poslodavca, da im isplati zarade, otpremnine i doprinose. Iako su u utorak pozvali ministra finansija Aleksandra Damjanovića da im do juče odgovori u vezi sa neizmirenim zaradama, odgovor nijesu

Odlukom Vlade nakon godinu stavljen potpis na uredbu koju je prethodna usvojila, ali nikad nije potpisala i objavila

Plate u Vojsci Crne Gore povećane 10 do 15 odsto PODGORICA - Zarade pripadnika Vojske Crne Gore biće uvećane za 10 do 15 odsto, što je prvo povećanje nakon 2016. godine – saopšteno je juče iz Ministarstva odbrane. Vlada Crne Gore donijela je Uredbu o izmjenama i dopunama Uredbe o zaradama lica u službi u Vojsci Crne Gore, za čiju primjenu će biti potrebno oko 195.000 eura mjesečno, a za šta sredstva u budžetu već postoje. Ukupna zarada lica u službi u Vojsci biće uvećana za 10 odsto od osnovne zarade, a za pripadnike deklarisanih jedinica za 15 odsto, koji do sada nijesu imali nikakav dodatak, uprkos važnoj ulozi u okviru evroatlantskog sistema kolektivne odbrane. – Usvajanjem ove uredbe stvorićemo uslove za poboljšanje materijalnog statusa zaposlenih u Vojsci, spriječiti odliv kadrova, ali i te pozicije učiniti atraktivnijim za rad. S obzirom na to da je zaposlenima u zdravstvu i prosvjeti zarada u prethodnom periodu uvećavana dva puta, zalagaću se za dalje poboljšanje uslova rada i statusa zaposlenih u Vojsci i Ministarstvu odbrane – kazao je potpredsjednik Vlade i mini-

Prvo Povećanje Plata od 2016. godine: Vojska Crne Gore

star odbrane Raško Konjević. Ovom uredbom izvršiće se i usklađivanje zarada lica u službi u Vojsci Crne Gore u cilju rangiranja dužnosti, prepoznavanja radnih mjesta sa specifičnim i otežanim uslovima rada i obezbjeđenja adekvatne naknade za takve vrste poslova. Takođe, ovim aktom se vrši prekompozicija i uvećanje zarada lica koja se bave zdravstvenom zaštitom i vojnim sanitetom u Vojsci i uvode novi dodaci za deficitarna znanja i struke u Vojsci Crne Gore, koje do sada nijesu bile adekvatno riješene (sajber). Istakli su da trenutno postoji

značajna razlika između zarada lica koja se bave zdravstvenom zaštitom u Vojsci i u javnom sektoru, pri čemu bi, bez ovog uvećanja koje je sada obezbijeđeno, ova razlika bila još veća, budući da od 1. jula stupa na snagu dodatno povećanje plata u javnom zdravstvu. - Prethodna vlada donijela je u aprilu ove godine Uredbu o izmjenama i dopunama Uredbe o zaradama lica u službi u Vojsci Crne Gore, ali ona nije potpisana niti objavljena u „Službenom listu Crne Gore“, pa samim tim nije ni mogla stupiti na snagu – saopšteno je iz Ministarstva. R. D.

Sindikat prosvjete zatražio od resornog ministarstva da riješi decenijski problem što se nastavnicima ljeti prekida radni odnos

Ni škole nemaju ujednačene konkurse

PODGORICA – Plutajući dok za servisiranje i remont jahti, koji je kupila kompanija Adriatik 42, stigao je juče u nekadašnje brodogradilište u Bijeloj. Dok je stigao iz turskog brodogradilišta Hat-San, a u kompaniji kažu da je to ključni uslov za pokretanje remonta i održavanje superjahti u Bijeloj. - Riječ je o objektu koji će zasigurno promijeniti poziciju Crne Gore na svjetskoj jahting mapi. U pitanju je dok nove generacije vrijedan više miliona dolara, dugačak 180 metara, širok 37 metara sa kapacitetom od deset hiljada tona teretnih plovila, što mu omogućava da primi najveće svjetske jahte - kazao je predsjednik borda direktora Adriatik 42 Rade Antolović. Pored pristaništa nabavljen je i novi travel lift od 720 tona,

dobili, zbog čega su tražili da se u ovu problematiku uključi Savez sindikata Crne Gore. Ukoliko do idućeg protesta, u utorak, ne dobiju odgovor, najavljuju da će se preseliti pred Vladu. – Pozivamo još jednom na razum, kako bismo što brže došli do dogovora – poručili su juče bivši radnici. Bivša vlada je, kako podsjećaju, donijela neuku odluku da posrnuloj kompaniji sa velikim kapacitetima i ogromnim doprinosom privredi zemlje

ne pomogne, već da krene od nule i pokrene novu kompaniju. - Od nule da, ali ne i za nula eura, kako je pompezno najavljeno. Tako je mala država poput Crne Gore dobila dvije nacionalne avio-kompanije, jednu u stečaju, a drugu u razvoju. Danas, godinu kasnije, imamo neokončan stečaj u staroj i velike dugove u novoj, kao i preko 200 bivših radnika stare kompanije koji su i dalje nezaposleni – kazali su juče na protestu. M. Lk.

PODGORICA – Sindikat prosvjete Crne Gore zatražio je od Ministarstva prosvjete da riješe status nastavnika koji rade u školama na određeno, zaposleni su do 30. juna, jer strahuju da će ostati bez julske i avgustovske plate. Ministar prosvjete Miomir Vojinović im je ranije rekao da prema zakonu mogu da dobiju julsku platu tako što će se taj mjesec tretirati kao odmor. Sindikalci nijesu zadovoljni i ukazuju da ovaj problem traje već deset godina. Predsjednik Sindikata prof. Radomir Božović kazao je Pobjedi da imaju saznanja da neke škole, koje su u istom kvartu, raspišu konkurs za jednog nastavnika koji će da radi do 31. avgusta, a druga škola traži istog da radi do – 30. juna. Smatra da takva praksa ne smije da se dešava i da mora da se koriguje. Božović ističe da nije mali broj onih kojima ugovori važe do 31.avgusta. Bez obzira na to što ovih, kojima ugovori ističu ranije, ima manje, kao Sindikat, iz principijelnih razloga reaguju i traže da im se izjednače statusi. Koliko je, zapravo, tih zaposlenih, predsjednik Sindikata kaže da nemaju podatke... -Godinama unazad koleginice i kolege koje rade u prosvjeti na određeno, a ne mijenjaju nikoga, imaju probleme sa

Vlada, za sada, nema jasan i jedinstven stav kako riješiti ljetnje mjesece za one koji rade na određeno. Stav Sindikata prosvjete je jasan i nedvosmislen. Tražimo da se konkursi raspisuju do 31. avgusta, odnosno do kraja školske godine, poručili su iz Sindikata prosvjete ugovorima o radu, a samim tim i platom, tokom dva ljetnja mjeseca. Sve je počelo prije desetak godina, kada je Ministarstvo prosvjete, navodno zbog uštede, odlučilo da konkurse raspisuje do 30. juna, do kraja nastavne, a ne do 31. avgusta, do kraja školske godine – saopšteno je iz Sindikata. Božović kaže da se navodno u ovom slučaju pokušava napraviti ušteda, dok se na drugim mjestima rasipa novac... I prošle godine su se oglašavali za isti problem. Tada je ministarka Vesna Bratić produžila nastavnicima ugovore i dobili su plate – i za jul i za avgust. Iz Sindikata kažu da se ranije na njihovo insistiranje jul računao kao mjesec godišnjeg odmora, ali je problematičan bio avgust. Neki nastavnici zbog prekida radnog staža nijesu mogli da dobiju rješenja na neodređeno. -Trenutno, za neke naše koleginice i kolege koji rade na određeno, konkurs je raspisan do 10. juna, za neke do 30. juna. Nekima je do 31. avgusta, a

nekima je ugovor produžavan na mjesečnom nivou. Zbog kasnog davanja saglasnosti direkorima škola od Ministarstva prosvjete, nesnalaženja i neodgovornosti prethodne administracije, imamo četiri kategorije onih koji rade na određeno. I to nije krivica prosvjetnih radnika– naveli su iz Sindikata. Kažu da, za sada, Vlada nema jasan i jedinstven stav kako riješiti ljetnje mjesece za one koji rade na određeno. Stav Sindikata prosvjete je jasan i nedvosmislen, poručuju oni. Traže da se konkursi raspisuju do 31. avgusta, odnosno do kraja školske godine. - I tako da se riješe navedeni problem trajno, a ne da se svake godine bavimo istim pitanjem. Ovdje se prvenstveno radi o mladim ljudima, koje svi zajedno dovodimo u nepovoljan položaj, uskraćujući im zaradu i radni staž tokom ljetnjih mjeseci. Među njima ima roditelja i podstanara, koji su svoju egzistenciju vezali za školstvo – zaključuju iz Sindikata. N.Đ.

Društvo

Subota, 25. jun 2022.

Vjekovnu tradiciju koči licenca koja se obnavlja na četiri godine Tražimo da se sjedne i razgovara, riješe nedoumice i da se jednom presiječe: treba li Crnoj Gori čun uopšte, kakva je njegova sudbina, pravni položaj. Ovako, došli smo u mnogo puta ponovljenu poziciju da je prečica da nešto nestane onoga momenta kada bude zaštićeno. Čemu, onda, takva zaštita – priča sa ogorčenjem za Pobjedu Janko Brnović, čiji je sin Marko peta generacija majstora u porodici koja održava tradiciju izrade čunova PODGORICA - Nesporazumi, pravne začkoljice i različita tumačenja uredbi i zakona ozbiljno ugrožavaju postojanje autentičnog crnogorskog brenda, drevnog zanata i umijeća koje je i zakonom zaštićeno kao nematerijalno dobro – izrade čunova sa Skadarskog jezera. U takvoj atmosferi ove godine će se 25. juna, prvog dana vikenda, održati drugi „Festival čuna“ posvećen istoimenom plovilu koje je vjekovni simbol i zaštitni znak najvećeg jezera na Balkanu. Obuhvatiće manifestacija defile tradicionalnih drvenih plovila koja nastaju u manufakturi Brnovića sa Žabljaka Crnojevića koja sada posluje u Podgorici. Nakon regate, uslijediće trka čunova koja startuje sa Vranjine do Virpazara, a pravo nadmetanja imaju privredni ribolovci kojima je čun alat bez kojega nema mukotrpne zarade. Organizator manifestacije je NVO ,,Fondacija za zaštitu čuna“, uz punu podršku Turističke organizacije Bar, koja je prepoznala značaj i vrijednosti ove tradicije, i NP Skadarsko jezero.

Otkud pat pOzicija

Sa druge strane, proizvodnja i registracija čunova zapala je u pat poziciju: manufaktura Brnovića je prema normama koje regulišu uvođenje naplate poreza i fiskalizacije morala da uradi preregistraciju poslovanja. Sada u dugoj proceduri nikako da dobiju produženje licence za svoju osnovnu zanatsku djelatnost iako baštine umijeće prepoznato kao kulturno dobro države. Bez licence ne mogu da daju sertifikat o gradnji, a bez njega, insistira se, kupac ne može da registruje čun... Tako se došlo do situacije da ribari ne mogu, kako kažu, da regularno registruju plovila, a „lebdi“ licenca koju

Dozvola za plovidbu čamca

je u malom prstu imalo pet generacija majstora porodice Brnović, od kraja 19. pa evo do 21. vijeka. Za to vrijeme, među plovilima Brnovića, nijesu nastajali samo ribarski čunovi i plovila za prevoz turista za Skadarsko jezero. Njihova su plovila, rađena na bazi čuna, po narudžbi završavala i na Bledskom jezeru u Sloveniji, kao lokalne atrakcije, a svojevremeno ribari sa Neretve i Hutovog blata u Bosni i Hercegovini dolazili su da kupuju čunove Brnovića jer su plovne karakteristike, linija i namjena bili i ostali neprevaziđeni. – Tražimo da se sjedne i razgovara, riješe nedoumice i da se jednom presiječe: treba li Crnoj Gori čun uopšte, kakva je njegova sudbina, pravni položaj. Ovako, došli smo u mnogo puta ponovljenu poziciju da je prečica da nešto nestane onoga momenta kada bude zaštićeno. Čemu, onda, takva zaštita – priča sa ogorčenjem za Pobjedu Janko Brnović, čiji je sin Marko peta generacija majstora u porodici koja održava tradiciju izrade čunova. Barijera u komunikaciji sa institucijama je glavna zamjerka koju imaju Brnovići. – Ako se ovako nastavi, ne vidim drugu opciju bez da savjetujem sinu da se mane ove rabote i ne izlaže sebe nervozi i sičiji i obilaženju šaltera i institucija. Ili da idemo negdje van Crne Gore da registrujemo proizvodnju, a vjerujte, i takvih ponuda ima. Jer ljudi sa strane izgleda više cijene ovo što vide, nego mi sami ovdje – kaže Janko Brnović i navodi da su im u radionicu dolazili i ljudi sa drugih kontinenata da se interesuju za taj tip tradicionalne, crnogorske gradnje.

Bez OdgOvOra institucija

Nakon što je redakciju Pobjede krajem maja kontaktiralo nekoliko vlasnika čunova sa Skadarskog jezera zbog problema u registraciji te vrste

S. VASILJEVIĆ

Manifestacija posvećena čunovima sa Skadarskog jezera u sjenci problema koji prate registraciju ove vrste plovila

KaKva je sudbina čuna: Janko Brnović



Ako se ovako nastavi, ne vidim drugu opciju bez da savjetujem sinu da se mane ove rabote i ne izlaže sebe nervozi i sičiji i obilaženju šaltera i institucija - rekao je Janko Brnović

čamaca, set pitanja upućen je nadležnim institucijama koje su u definisanje procedura bile uključene od 2020. godine kada je promijenjena legislativa koja se odnosi na pravila za uvođenje čunova u sistem. Glavne zamjerke vlasnika plovila koji su se obratili redakciji odnosile su se na procedure, rokove, nepridržavanje uredbe prema kojoj se obračunavaju niže tarife takse za tehnički pregled. Istakli su i da se traži, odnosno insistira na sertifikatu o gradnji i računu o prodaji plovila kao kumulativnim uslovima, iako je ranije najavljeno da je dovoljan jedan od ta dva elementa... Ukazuju vlasnici na dosta nepoznanica koje dovode do situacije da su u neregularnoj poziciji, odnosno veliki broj plovila ostaje van sistema iako

je prvobitna ideja bila da se upravo olakša registracija ovih tradicionalnih plovila. Od Ministarstva kapitalnih investicija nijesmo dobili odgovor da li su upoznati sa ovim primjerima, gdje je konkretno problem i da li je bilo nekih konkretnih sastanaka i naznaka da će pitanje adekvatne registracije čunova, kao tradicionalnog plovila po kojem je Skadarsko jezero prepoznatljivo, biti riješeno u interesu vlasnika, ali i države koja je izradu čunova prepoznala kao kulturno dobro. Jedno od pitanja za, sa druge strane, Upravu pomorske sigurnosti je bilo zašto traje zastoj u produžavanju licence radionici Brnović koja je uradila traženu preregistraciju firme u DOO. Licenca se produžava svake četiri godine. Bez licence ne mogu davati sertifikat o gradnji, odnosno račune što otežava dalju proceduru registracije za vlasnike plovila – čunova koji se bave privrednim ribolovom, a bez toga ne mogu regularno da plove. Takođe, jedno od pitanja koje je Pobjeda uputila bilo je na osnovu kojih odredbi se čunovi zvanično registruju samo kao plovila na vesla, kojima se vlasnik ne može udaljavati više od 500 metara od obale i gdje je formalno uporište za ovaj međukorak. I ono je ostalo bez odgovora. Podsjetimo, uvođenje u sistem čuna kao vrste tradicionalnog čamca, nezavisno od toga u kojoj je radionici pravljen, a čiju vještinu izgradnje zvanično baštini manufaktura Brnović, teklo je od 2020. do 2021. godine, kada je okončan popis čunova i definisana procedura za registraciju. Prije toga tradicionalni čunovi decenijama nijesu podlijegali registraciji, odnosno imali su trajne oznake. Vrijeme se promijenilo, trajne oznake zakon nije više prepoznavao, što je u praksi proizvelo situaciju da je prije dvije godine bilo dosta starih plovila za čiju registraciju, tokom pregleda, je tražena dostava fiskalnog računa o izradi, iako su pravljeni prije 10 ili 15 godina. Onda je lani sve bilo utanačeno - do 6. avgusta 2021. godine vlasnici tradicionalnih drvenih čunova na Skadarskom jezeru imali su mogućnost

da, ukoliko to do tada nijesu uradili, registruju stara plovila i uvedu ih u zvaničan popis. Ta mogućnost, uz olakšicu da za upis i registraciju čunova nije potrebno prilagati prethodni dokaz o vlasništvu - račune o kupovini, odnosno carinjenju i slično, kako to predviđa redovna procedura za kupovinu i nabavku plovila – definisana je izmjenama i dopunama Zakona o sigurnosti pomorske plovidbe iz 2020. godine. Iako je bilo zahtjeva i najava da će se, s obzirom na istorijski i kulturni značaj (nematerijalno kulturno dobro je proglašena gradnja tog tipa plovila) čunovi biti oslobođeni od nekih taksi i procedure predviđene za plastične i druge barke, to je izostalo.

prOmjena legislative

Izmjene, kojima se propisuje i obaveza registracije tradicionalnih drvenih čunova čija je gradnja, inače, prepoznata kao nematerijalna kulturna baština, objavljene su 29. jula 2020. godine u Službenom listu, a stupile su na snagu 6. avgusta 2020. Shodno članu 101 stav 7 Zakona o sigurnosti pomorske plovidbe („Službeni list CG“, br. 77/20) omogućen je upis čamaca tradicionalne gradnje (čun) bez prilaganja dokaza iz stava 1 tačka 1 ovog zakona (dokaz o vlasništvu čamca), a odredba člana 101 stav 7 pomenutog zakona primjenjivaće se godinu od stupanja na snagu ovog zakona – potvrđeno je tada Pobjedi iz Ministarstva kapitalnih investicija u okviru čijeg resora je ova oblast. Činilo se da je zakonskim izmjenama, kao i prethodnim potezima koje je sprovela Uprava pomorske sigurnosti na čijem je čelu tada bio Safet Kočan, prevaziđena pat pozicija, budući da vlasnici čunova prema važećim normama ranijih godina nijesu ispunjavali kriterijum da uopšte mogu da registruju plovilo. I kada je preduzet niz ključnih poteza kako bi se problem prevazišao, definisana pravila za registraciju novoizrađenih čunova - zapelo je u novije vrijeme na uredbama, otezanju u produženju licenci i igri gluvih telefona između institucija. Na štetu čunova, najviše. i. periĆ

Društvo

Subota, 25. jun 2022.

Jedna osoba preminula, 182 nova slučaja infekcije PODGORICA – U Crnoj Gori je, u posljednja 24 sata, jedna osoba preminula od posljedica infekcije korona virusom, a registrovana su 182 nova slučaja što je broj novozaraženih koji je posljednji put registrovan krajem februara.

Tada je transmisija virusa u Crnoj Gori bila u padu, nakon što su se krajem prošle i početkom ove godine bilježile na hiljade inficiranih na dnevnom nivou.

Prema podacima iz Instituta za javno zdravlje, trenutno je aktivno je 886 slučajeva što znači da je taj parametar dupliran u posljednjih desetak dana. Ono što je moguće zbrinjavajuće je što je, na osnovu saopštenih informacija iz IJZ-a u četvrtak analizirano svega 770 uzoraka, pa je je udio pozitivnih slučajeva u ukupnom broju testiranih za taj dan iznosio 23,51 odsto. Ovo ukazuje na to da se testiranje ne obavlja u većem obimu, te da je broj

neotkrivenih slučajeva veći jer je praćenje kontakata i sistematsko testiranje davno napušteno kao praksa. Pacijent koji je preminuo je bio iz Podgorice, starosti 84 godine, čime je ukupan broj preminulih zvanično povezanih sa kovidom-19 u Crnoj Gori od početka pandemije 2.724. Zvanično je najviše aktivnih slučajeva u Podgorici – 300, Baru 118, Kotoru 80, Budvi 75, Nikšiću 67, Tivtu 48, Herceg Novom 32, Ulcinju 27, Rožajama 20, Danilovgradu 17, Beranama

Sindikati prosvjete i državne uprave i pravosuđa potpisali memorandum o saradnji

Spremni na zajedničko djelovanje

Prema memorandumu, u fokusu će biti donošenje zakona o sindikatima, izmjene Zakona o štrajku, vraćanje toplog obroka i regresa, učešće u pregovorima oko uvećanja zarada i kreiranje povoljnijih uslova za penzionisanje i uvećanje penzija

Sa potpisivanja memoranduma

PODGORICA – Dva najbrojnija sindikata koja okupljaju skoro 20.000 radnika, Sindikat prosvjete i Sindikat uprave i pravosuđa, potpisali su memorandum o saradnji kojim se, prema riječima potpisnika, prvi put u državi povezuju veliki sindikati koji dolaze iz različitih centrala, a koji će kroz zajedničko djelovanje raditi na reformama sindikalizma u Crnoj Gori. Prema memorandumu koji su potpisali predsjednici ta dva sindikata, Radomir Božović i Nenad Rakočević, zajedničko djelovanje će se u početku fokusirati na donošenje zakona o sindikatima, izmjene Zakona o štrajku, vraćanje toplog obroka i regresa, učešće u pregovorima oko uvećanja zarada, a u

vezi sa Zakonom o zaradama zaposlenih u javnom sektoru, kao i kreiranje povoljnijih uslova za penzionisanje i uvećanje penzija. Predsjednik Sindikata uprave i pravosuđa Nenad Rakočević kazao je na konferenciji za novinare da su se dva sindikata odlučila na povezivanje da bi preduprijedili, kako je rekao, mučnu jesen i još težu zimu koje su nagoviještene relevantnim informacijama iz Vlade. – Uvećanje zarada kroz program ,,Evropa sad“ je i formalno izgubilo svoj značaj. Mi ćemo aktivirarti sve naše snage kako bi direktno i punim kapacitetom učestvovali u donošenju novog zakona o zaradama zaposlenih u javnom sektoru – kazao je Rakočević. On je rekao da je visina zarada

državnih službenika i namještenika, što podrazumijeva i službenike u lokalnim samoupravama, najniža u državi, uz ocjenu da to nije u skladu sa njihovim zaslugama, te da će zbog toga insistirati da ubuduće u pregovorima o njihovim koeficijentima učestvuje predstavnik Sindikata uprave i pravosuđa, što do sada nije bio slučaj. Rakočević je najavio da će se baviti i donošenjem zakona o sindikatima, koji je, prema njegovim riječima, neophodan jer sindikalni sistem mora imati jedinstvena pravila, ograničenja i odgovornosti. On je objasnio da trenutno postoji preko 2.000 sindikalnih organizacija u registru Ministarstva rada, od čega je oko 50 odsto neaktivno, a

Tri novorođenčeta u KCCG pozitivna na koronu, svi su stabilno Institut za bolesti djece Kliničkog centra Crne Gore ustanovio je da su tri novorođenčeta u Centru za neonatologiju pozitivna na korona virus saopšteno je sinoć iz te zdravstvene ustanove. Sve tri bebe su, kako je istaknuto, stabilnog stanja, bez simptoma i izolovane su od ostalih u zasebnom boksu. - Preduzete su sve protivepidemijske mjere, a Odjeljenje za bolničku epidemiologiju u kontinuitetu prati situaciju - rekli su iz KCCG.

16, u Bijelom Polju i na Cetinju po 14, u Pljevljima 13. U Tuzima je aktivno sedam slučajeva zaraze, Andrijevici i Petnjici po pet, Plavu tri, u Plužinama i na Ža-

mnogo veći dio njih je na reprezentativnom nivou što poslodavci maksimalno koriste u svoju korist. Predsjednik Sindikata prosvjete Radomir Božović ukazao je da jedan od gorućih problema – Zakon o zaradama zaposlenih u javnom sektoru, čije odredbe stupaju na snagu od 1. jula kojima je predviđeno znatno uvećanje zarada doktorima medicine i univerzitetskim profesorima i – nikome više. – Raspon uvećanja zarada ljekarima i univerzitetskim profesorima ide od 30 do skoro 64 odsto. Tako će koeficijent profesorima u srednjim i osnovnim školama biti tri puta manji nego univerzitetskim profesorima ili ljekarima specijalistima. Uvijek je to bilo manje, i treba da bude manje, ali je odnos jedan naprema tri nesrazmjeran. Da ne pričamo o državnim službenicima, policajcima ili novinarima – kazao je Božović. On je podsjetio da su topli obrok i regres ,,izgubljeni“ prije desetak godina, te da su te stavke ostale samo u moćnim državnim preduzećima poput Elektroprivrede. Božović je kazao da je veoma važna stvar Zakon o štrajku, koji je poslije štrajka prosvjetnih radnika 2002. godine izmijenjen na način da su, kako je naveo, praktično ostali bez tog prava. – Procedure su izuzetno komplikovane da stupite u štrajk. Praktično, zavisi od poslodavca kako će nam on propisati uslove pod kojima možemo da štrajkujemo. Prosvjetu su, na primjer, proglasili sektorom od javnog interesa za državu i izjednačili nas sa vojskom, policijom i vatrogascima, što znači da možemo da štrajkujemo, ali da radimo u obimu kao što radimo u redovnim uslovima – kazao je Božović. Kako su objasnili Rakočević i Božović, pored zajedničkih dodirnih tačaka, dva sindikata potpisanim memorandumom o saradnji obavezuju da će jedan drugom pružiti svaku vrstu podrške i pomoći u pojedinačnim aktivnostima kao i u borbi za rješavanje internih problema. Naveli su da su inspirisani činjenicom da su različiti granski sindikati upućeni jedni na druge i da moraju međusobno sarađivati, bez obzira na različitosti. D.M.

bljaku po dva i u Mojkovcu jedan. U Gusinju, Kolašinu i Šavniku, prema podacima IJZ-a, nema aktivnih slučajeva zaraze koronavirusom. D.M.

Upravni odbor Medijskog savjeta za samoregulaciju

Obnavljanje ideje o zajedničkoj samoregulaciji PODGORICA – Upravni odbor Medijskog savjeta za samoregulaciju (MSS) odlučio je na jučerašnjoj sjednici da prema crnogorskim institucijama i relevantnim međunarodnim organizacijama ponovo uputi prijedlog o formiranju jedinstvenog samoregulatornog tijela, obnavljajući ideju koja je bila aktuelna prije par godina. -Podsjećamo da je medijska zajednica u tom vremenu razmatrala model samoregulatornog tijela u kome ni jedan pol medijske zajednice ne bi imao većinu u odlučivanju i ne bi mogao biti preglasan. Smatramo da je ovaj model i dalje najbolje rješenje za crnogorske medije imajući u vidu karakter i prirodu naših trenutnih odnosa. Ideja zajedničke samoregulacije, koja ne bi isključivala učešće medijskih ombudsmana mogla bi doprinijeti podizanju profesionalnih standarda i poštovanju novi-

narskih principa, ističe se u saopštrenju Medijskog savjeta za samoregulaciju koje potpisuje izvršni sekretar Ranko Vujović. - Poslije svih promjena u zemlji smatramo da je potrebno napraviti i progres u odnosima među medijima kako bi zajedno došli do što profesionalnijih i objektivnijih medija i novinarstva – ističe se u saopštenju MSS-a. Poseban dio jučerašnjeg sastanka je bio posvećen dešavanjima u Alijansi evropskih nezavisnih savjeta za štampu, čiji je član Medijski savjet za samoregulaciju, a koji su posljedica novonastalih odnosa uzrokovanih ratom u Ukrajini. Na sastanku UO MSS-a izvršni sekretar Vujović je upoznao članove sa projektima koji su realizovani kao i sa onima koji su trenutno u toku. Upravni odbor je razmatrao i finansijsko stanje u organizaciji kao i moguće načine podrške članica u narednom periodu. D. Đ. PRIVATNA ARHIVA

Raste broj zaraženih korona virusom

Građani Cetinja održali šetnju podrške Ukrajini

,,Putine, crkni“

CETINJE - Na četiri mjeseca rata u Ukrajini građanke i građani Cetinja zajedno s Ukrajinkama i Ukrajincima su juče ponovnim okupljanjem dali podršku herojskome ukrajinskom narodu u borbi za slobodu. Glavna poruka s transparenta bila je: ,,Putine, crkni!”. Pred zgradom bivšega Ruskog poslanstva na Cetinju otpjevana je himna Ukrajine koju su okupljeni građani pozdravili aplauzom zatim minutom ćutanja odali počast svim ukrajinskim žrtvama u ratu. - Slava Ukrajini! Herojima slava - poručili su građani Cetinja. R.D.

10 Hronika

Subota, 25. jun 2022.

EPILOG BEZ JASNOG EPILOGA: Godinu od smrti ulcinjskog policajca iz Višeg državnog tužilaštva saopštili rezultate

D. MIJATOVIĆ

Tvrde da nema osnova za pokretanje krivičnog postupka u slučaju Rudolfa Elezovića Zaključkom Višeg državnog tužilaštva crnogorska javnost je ostala uskraćena za odgovore na brojna pitanja koja su se proteklu godinu logički nizala

PODGORICA – Nema osnova za pokretanje krivičnog postupka protiv bilo koje osobe povodom smrti policijskog službenika iz Ulcinja Rudolfa Elezovića - saopštili su juče iz Višeg državnog tužilaštva, nepun mjesec nakon što su porodica i prijatelji obilježili njegovu godišnjicu. – Nakon prikupljenih dokaza i podataka Više državno tužilaštvo u Podgorici utvrdilo je da nema osnova za pokretanje krivičnog postupka protiv bilo koje osobe povodom smrti policijskog službenika Rudolfa Elezovića, saopštila je državna tužiteljka i rukovoditeljka VDT-a Lepa Medenica. U prevodu: nema osnova sumnje da je u smrt poznatog ulcinjskog policajca umiješana neka osoba, što znači da je Elezović sebi prekratio život.

BEZ OBRAZLOŽENJA

Iz Višeg državnog tužilaštva su podsjetili da su u predmetu formiranom povodom pronalaska tijela Elezovića u rijeci Bojani, u mjestu Sveti Đorđe u Ulcinju 8. juna 2021. godine, tokom izviđaja preduzete sve neophodne mjere i radnje u cilju rasvjetljavanja ovog događaja, da je od nadležnih pravosudnih organa Republike Albanije dostavljena dokumentacija formirana

Rudolf Elezović

Više tužilaštvo

povodom nestanka Elezovića i da je ,,nakon svestrane analize svih prikupljenih dokaza i podataka, ovo tužilaštvo našlo da nema osnova za pokretanje krivičnog postupka protiv bilo kojeg lica za bilo koje krivično djelo za koje se goni po službenoj dužnosti“. Zaključkom Višeg državnog tužilaštva crnogorska javnost je ostala uskraćena za odgovore na brojna pitanja koja su se proteklu godinu logički nizala. Nestanak Elezovića prijavila je njegova supruga Marina 27. maja prošle godine, nakon čudnog spleta okolnosti njegovog iznenadnog izlaska iz porodične kuće. Elezović joj nije, kao ni ostalim članovima familije, nagovijestio da namjerava sebe da povrijedi. Prvih dana potrage za Elezovićem, sepekulisalo se da je otišao u Albaniju da lično razjasni sve nedoumice

sa vođom jedne kriminalne grupe iz Albanije. Njegovi prijatelji, vjerovali su u tu verziju događaja, jer se, kako su i tada tvrdili – Elezović nije bojao nikoga i bio je spreman da se suoči sa problemima. Tijelo je pronađeno deset nakon deset dana u vodi. Pištolja nije bilo, pojavio se nekoliko dana kasnije. Nije ostavio oproštajno pismo, kojim bi eventualno rasvijetlilo motive za ono što danas tužilaštvo zvanično konstatuje – samoubistvo bez najave i objašnjenja.

Javnost ostaje uskraćena i za odgovor na pitanje zašto je Elezović ostavio službeni pištolj, dokumenta, uzeo telefon i sumanuto izašao iz porodičnog doma. Nejasno je i zašto je kao ,,kobno mjesto“ izabrao baš ušće rijeke Bojane – lokaciju gdje se obavljala primopredaja droge, znajući operativnim radom kuda se švercuje droga i dolaze pošiljke.

NA METI

Posljednje dane života Elezović je proveo pravdajući se kolegama i prijateljima za nečasne optužbe koje je iznosio jedan od uhapšenih za šverc droge, koji je tvrdio da je policajac iz Ulcinja korumpiran. Međutim, sve što je naveo nije se našlo u optužnici. U stvari, u optužnici nema Elezovića,



Apelacioni sud uvažio žalbu Specijalnog državnog tužilaštva

Preispitaće odluku o puštanju Sava Lipovine iz pritvora PODGORICA – Višem sudu naloženo je da preispita odluku o puštanju iz pritvora Sava Lipovine koji je označen kao vođa desetočlane kriminalne grupe koja je, koristeći poslovne i privredne strukture, ,,oprala“ tri miliona eura i utajila 700.000 eura poreza, navodi se na sajtu Apelacionog suda. Sudije Apelacionog suda su na sjednici 22. juna uvažile žalbu Specijalnog tužilaštva na odluku Višeg suda da Lipovini ukine pritvor uz mjeru nadzora povremenog javljanja policiji. Obrazlažući svoju odluku, Apelacioni sud je naveo da je ukidanje prvostepenog rješenja bilo nužno s obzirom na to da su razlozi koje navodi Viši sud nejasni i protivrječni. - U prvostepenom rješenju dati su paušalni razlozi da više ne postoji zakonski osnov za produženje pritvora okrivljenom L. S. zbog opasnosti od bjekstva, a ralozi koji su dati u pravcu izricanja mjere

nadzora su protivrječni, što sve čini da se ukidanje prvostepene odluke javlja kao nužno – navodi se u odluci Apelacionog suda. Lipovina je sa još deset osoba uhapšen 15. marta 2020. godine zbog sumnje da su počinili krivična djela stvaranje kriminalne organizacije, utaja poreza i pranje novca. U razotkrivanju ove kriminalne organizacije za Specijalno tužilaštvo od presudnog značaja bili su dokazi prikupljeni mjerama tajnog nadzora iz 2017. godine u drugom predmetu. Upravo na osnovu ovih prisluškivanih razgovora i odbrana, koje su pred Specijalnim tužilaštvom dali pojedini uhapšeni, istražitelji su utvrdili da su Lipovina i Ivan Jovanović u 2015. godini formirali kriminalnu organizaciju koja je preko članova i 11 kompanija imala za cilj vršenje krivičnih djela pranje novca i utaja poreza. - Lipovina i Jovanović su sačinili kriminalni plan prema kojem su formirali preduzeća u ime kojih su, kao ovlašćena lica,

sačinjavali lažne fakture i račune u kojima su unosili lažne podatke da su isporučili robu i izvršili usluge preduzećima u kojima su se na mjestima izvršnih direktora i ovlašćenih lica nalazili ostali pripadnici ove organizacije. Iako prodaja robe i usluge nijesu izvršene, na osnovu ovih faktura, preduzeća su uplaćivala sredstva na račun preduzeća koja su izdala lažne fakture. Ta sredstva su podizali sa računa na ime materijalnih troškova, putnih naloga i slično od kojih su jedan dio zadržavali za sebe, a ostatak predavali uplatiocima odnosno ostalim pripadnicima kriminalne organizacije - navodi se u rješenju o određivanju pritvora ovim osumnjičenima. U dokumentu se navodi da je sve ovo rađeno sa ciljem izbjegavanja plaćanja poreza, doprinosa i drugih propisanih dažbina. Osim toga, SDT osnovano sumnja da su ovi okrivljeni vršili prenos novca iako su znali da je on pribavljen kriminalnom djelatnošću, u namjeri da se prikrije i lažno predstavi porijeklo novca. B. R.

niti bilo kojeg drugog policajca. Upravo zbog njegove svakodnevne borbe da objasni optužbe, nejasno je zašto je Elezović, kako je to zvanično saopšteno, odlučio da pucnjem sve okonča. Nije poznato ni ko je osoba sa kojom je Elezović posljednji put razgovarao, koga je zvao, da li su na okolnosti njegove smrti saslušane bezbjednosno interesantne osobe iz Crne Gore i Albanije, za koje se osnovano sumnja da se bave švercom droge. Još se množi pitanja: da li je Elezović stao nekome na crtu, da li je priča svjedoka saradnika o umiješanosti policije i lanac nelegalne trgovine bila stvarna optužba ili pritisak na Elezovića... Kako je Pobjedi ranije saopšteno iz bezbjednosnih službi, Elezović je rukovodio brojnim akcijama protiv kriminalaca koji su pokušavali preko granice da švercuju drogu, kolegama davao informacije koje su pomogle u istrazi raskrinkavanja kriminalnih radnji i o tome je obavještavao šefove. Dobro obaviješteni izvori navode da je sve što je radio dokumentovano u službenim zabilješkama i izvještajima. Što znači da je, zbog prirode posla stekao mnogo neprijatelja. I morao je da trpi pritiske. Elezović je bio osumnjičen za ilegalne radnje – od jednog od uhapšenih krijumčara droge koji je tokom postupka dobio status svjedoka saradnika i pušten na slobodu. Do Elezovića je stigla informacija da se priprema njegovo saslušanje, nakon čega je, kako tvrde Pobjedini sagovornici, tražio da ide na poligraf i što prije otkloni svaku sumnju o njegovoj umiješanosti u kriminalne radnje. Još jedna od čudnih okolnosti u ovom slučaju je pokušaj uništavanja hangara svjedoka saradnika u Ulcinju, ubrzo nakon nestanka Elezovića, kada su zapaljena četiri glisera kojima je, kako tvrde istražitelji, prevozio drogu krijući se iza legalnog biznisa. Kriminalna grupa koja je uhapšena bila je pod mjerama tajnog nadzora. Tereti se za krijumčarenje više od 2,5 tona marihuane iz pravca Albanije, preko teritorije Crne Gore, ka zemljama regiona i dalje ka zemljama Evropske unije. Među dokumentovanim zapisima, navodno, zabilježeno je kako jedan od članova tvrdi da ih Elezović prati i ometa u poslovima s drogom. A. R.

Sudija za prekršaje donio rješenje u slučaju nasilja u porodici u Bijelom Polju

Kažnjena 45 dana zatvora jer je djeci prijetila da će ih izbaciti iz kuće i poklati BIJELO POLJE – Sudija za prekršaje u Bijelom Polju Ahmet Međedović donio je rješenje kojim je zbog počinjenog prekršaja Zakona o zaštiti od nasilja u porodici Bjelopoljka N. R. (40) kažnjena 45 dana zatvora. U zahtjevu CB Bijelo Polje navodi se da je okrivljena 23. juna oko osam časova u vrtu u blizini porodične kuće prijetila izbacivanjem iz kuće maloljetnoj djeci – šesnaestogodišnjoj kćerki i sedmogodišnjem sinu.

- Na način što im je govorila „istjeraću vas iz kuće“, a zatim je prijetila napadom govoreći „polomiću vam ruke i noge“. Istog dana oko 13 časova ponovo im je prijetila izbacivanjem iz kuće pošto je prethodno zaključala ulazna vrata govoreći ,,neću vas pustiti u kuću, ovo je moja kuća, možete samo da uzmete svoje stvari“. Takođe je prijetila napadom govoreći „poklaću vas“ što je kod njih prouzrokovalo osjećaj nesigurnosti. Inače, okrivljena je udovica i majka troje djece. B. Č.

Svijet

Subota, 25. jun 2022.

Američki vrhovni sud poništio presudu iz 1973. godine

Ukinuto pravo na abortus VAŠINGTON - Najviša američka sudska instanca poništila je juče presudu staru 50 godina kojom je legalizovan abortus u cijeloj zemlji, usljed čega će milioni Amerikanki izgubiti zakonsko pravo na pobačaj. Sud je poništio odluku iz 1973. godine u postupku „Rou protiv Vejda“ čime je tehnički ukinuo federalno ustavno pravo na pobačaj u Americi. Američke države sada mogu

pojedinačno da odlučuju o legalnosti pobačaja i mogućnost da donose zakone kojima se abortus zabranjuje. - Smatramo da Ustav ne daje pravo na abortus. Ovlašćenje da se reguliše pitanje abortusa mora da se vrati građanima i njihovim izabranim predstavnicima - navodi se u obrazloženju presude. Presuda, koju je podržalo šest sudija Vrhovnog suda, dok su tri bila protiv, zasnovana je na

Odluka poslanika bugarskog parlamenta

STO DVADESET PRVI DAN INVAZIJE NA UKRAJINU: Ruske snage primorale na povlačenje odbranu Sjeverodonjecka, steže se obruč i oko Lisičanska

Bugarski parlament

Skinut veto na pregovore Skoplja SOFIJA - Bugarski parlament je izglasao juče ukidanje veta kojim je bio blokiran početak pregovora Sjeverne Makedonije i Albanije za članstvo u Evropskoj uniji. Potez bugarskih parlamentaraca pobudio je nadu da bi Unija mogla nastaviti sa planovima širenja na Zapadni Balkan u okolnostima ruske invazije u Ukrajini, izvijestio je Radio Slobodna Evropa. Bugarski parlament podržao je francuski prijedlog za rješavanje spora sa Sjevernom Makedonijom. Takozvani francuski prijedlog predviđa da Evropska komisija bude garant njegove primjene. Opcija je postala poznata kao „francuski prijedlog“ jer je formulisana tokom francuskog predsjedavanja Savjetom EU. Francuska ulaže napore da riješi etnički i kulturni spor između Bugarske i Sjeverne Makedonije koji je bio povod za ulaganje veta. Bugarska vlada je insistirala da Sjeverna Makedonija zvanično prizna da jezik koji se koristi ima bugarske korijene, da u ustavu prizna bugarsku manjinu i ukine, kako je navedeno, govor mržnje protiv Bugarske. Sjeverna Makedonija je uzvratila da njen identitet i jezik nijesu predmet za raspravu. Prema francuskom prijedlogu, Sjeverna Makedonija bi u preambuli svog ustava trebalo da navede da su Bugari jedna od konstitutivnih etničkih grupa u zemlji. Sjeverna Makedonija je na samitu lidera EU u četvrtak ukazala da je francuski prijedlog neprihvatljiv u trenutnom obliku.

republikanskom zakonu države Misisipi koji zabranjuje abortus nakon 15. nedjelje trudnoće. Federalne sudije su u svojoj presudi navele da je odluka zasnovana na slučaju „Rou protiv Vejda“, kojom je dozvoljeno izvođenje abortusa prije nego što bi fetus bio održiv van materice između 24. i 28. nedjelje trudnoće, bila pogrešna, jer Ustav SAD ne pominje posebno pravo na abortus.

Radna verzija presude, koju je napisao konzervativni sudija Semjuel Alito i koja je nagovijestila da će sud vjerovatno poništiti univerzalno pravo na abortus, procurila je u maju, što je izazvalo političku oluju. Očekuje se da će 26 saveznih država sada izvjesno zabraniti abortus. Šef Svjetske zdravstvene organizacije Tedros Adhanom Gebrejesus izjavio je kako je „veoma razočaran“ poništava-

Zgrada američkog Vrhovnog suda

njem značajne presude američkih sudova o abortusu. - Veoma sam razočaran, jer ženska prava moraju biti zaštićena.

Očekivao bih da Amerika štiti takva prava - rekao je Gebrejesus Rojtersu na marginama samita Komonvelta u Ruandi.

Četiri mjeseca krize, stradanja i razaranja

Zvanično je priznato da Ukrajina nije most između Zapada i Rusije, nije tampon između Evrope i Azije, nije sfera uticaja, nije siva zona, nije tranzitna teritorija. Nije ni granica između orka i vilenjaka. Ukrajina je budući ravnopravni partner sa najmanje 27 zemalja EU. Ukrajina je kandidat za ulazak u EU, ocijenio je ukrajinski lider Volodimir Zelenski BRISEL/KIJEV/MOSKVA – Ukrajina je, zajedno sa Moldavijom, dobila status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji, saopštio je preksinoć, nakon samita lidera EU u Briselu, predsjednik Evropskog savjeta Šarl Mišel. - Evropska komisija je odlučila da Ukrajini i Moldaviji dodijeli status kandidata za članstvo u EU. To je istorijski trenutak. Ovaj dan označava ključni korak na vašem putu ka EU - napisao je Šarl Mišel na Tviteru. Mišel je objavio i da je prepoznata evropska perspektiva Gruzije za koju postoji spremnost odobravanja statusa kandidata kada bude ispunila glavne prioritete. - Ukrajina će prevladati. Evropa će prevladati. Danas počinje dugo putovanje na koje krećemo zajedno - saopštio je šef evropske diplomatije Žozep Borelj.

UNUTRAŠNJE REFORME

Lideri EU naglašavaju, međutim, da će tom bloku biti potrebna revizija procesa donošenja odluka prije nego što se ponovo bude proširio. Od Ukrajine i Moldavije se očekuje da sprovedu temeljne reforme na unutrašnjem planu. - Uvjerena sam da će se na-

predovati najbrže moguće i neumorno raditi na primjeni neophodnih reformi - izjavila je predsjednica EK Ursula fon der Lajen. Odluku da se njegovoj zemlji dodijeli status kandidata za članstvo u EU, ukrajinski lider Volodimir Zelenski okarakterisao je kao „jedinstven i istorijski trenutak“. - Zvanično je priznato da Ukrajina nije most, nije jastuk između Zapada i Rusije, nije tampon između Evrope i Azije, nije sfera uticaja, nije siva zona, nije tranzitna teritorija. Nije ni granica između orka i vilenjaka. Ukrajina je budući ravnopravni partner sa najmanje 27 zemalja EU. Ukrajina je kandidat za ulazak u EU - napisao je Zelenski na Tviteru. Dok Kijev slavi kandidatski status, ruske trupe na istočnom frontu nastavile su da napreduju. Rusi su tokom borbi u noći između četvrtka i petka zauzele selo Nikolajevka u Luganjsku i istovremeno ukrajinske trupe u Sjeverodonjecku primorale na povlačenje. Guverner regionalne administracije Luganjska Sergej Gajdaj potvrdio je juče da je vojska u Sjeverodonjecku primila naredbu da pređe na drugu poziciju, ne precizirajući koju.

Poljska želi više NATO trupa u Suvalki koridoru Premijer Poljske Mateuš Moravjecki izjavio je juče kako Varšava i baltičke zemlje žele da vide jače prisustvo NATO snaga u Suvalkskom koridoru, dijelu zemlje koji razdvaja rusku eksklavu Kalinjingrad i granicu Bjelorusije. Litvanija je zabranila prelazak robe koja podliježe sankcijama EU preko njene teritorije do Kalinjingrada što je pojačalo ionako velike tenzije između Moskve i Zapada, podsjeća agencija Rojters.

Ukrajinske trupe se povlače iz Sjeverodonjecka

- Ostanak na poziciji koja je mjesecima razarana, samo da bi tu ostali, nema mnogo smisla - izjavio je Gajdaj. Šef sjeverodonjecke regionalne državne administracije Roman Vlasenko rekao da ruske trupe napreduju u svim pravcima u oblasti Sjeverodonjecka i Lisičanska, koristeći avione i rakete. Dodao je i da će ukrajinskim trupama biti potrebno vrijeme za potpuno povlačenje iz Sjeverodonjecka. Naveo je i da za sada nema govora o povlačenju iz Lisičanska. - Ruske snage su potpuno okupirale okrug južno od grada Lisičanska u istočnoj oblasti Luganjska - saopštio je lokalni ukrajinski zvaničnik Aleksij Bapčenko. - Nažalost, od danas je cio okrug Hirske okupiran. Na periferiji se vode neke beznačaj-

ne, lokalne bitke, ali je neprijatelj ušao – dodao je Bapčenko. Gubitak Hirske i nekoliko drugih okolnih naselja, Lisičansk kao posljednji veliki grad u Luganjsku pod kontrolom Ukrajine, dovodi u opasnost da bude okružen sa tri strane napredujućim ruskim snagama, navodi agencija Rojters.

GUBICI

Rusko ministarstvo odbrane saopštilo je juče da je opkoljeno oko 2.000 ukrajinskih vojnika, uključujući 80 stranih boraca kod Hirske. Četiri mjeseca od početka ruske agresije na Ukrajinu navršena su juče. Za to vrijeme Ukrajina je izgubila na hiljade vojnika i civila, a zemlju je napustilo više od sedam miliona ljudi. Ukrajinski gradovi su razoreni, dok je svijet počeo da

se suočava sa sve većom energentskom i prehrambenom krizom. U međuvremenu je ministar njemačke privrede Robert Habek iznio zabrinutost da bi Rusija u potpunosti mogla da prekine isporuku gasa Sjevernim tokom 1. Habek je za RTL ponovio svoj stav da ne vjeruje u tehničke probleme koje je Kremlj naveo kao razlog za smanjene isporuke gasa, već ističe da se radi o političkoj mjeri. Na pitanje da li može zamisliti da će se račun za gas utrostručiti, Habek je odgovorio da to ne može isključiti i da je sve moguće. Upozorio je i da Njemačkoj predstoji talas poskupljenja koji faktički nije moguće spriječiti. » Priredila: Đurđica ĆORIĆ

12 Crnom Gorom

Subota, 25. jun 2022.

Bar: Predsjednik Opštine nezadovoljan zato što su preusmjerena sredstva namijenjena za rekonstrukciju puta kroz Mrkojeviće

Kolašin: Dječak koji matematici ne dozvoljava da ,,odmori”

Raičević: Loše namjere Vlade prema građanima BAR – Predsjednik Opštine Dušan Raičević negodovao je zbog odluke Vlade da se sredstva planirana budžetom za rekonstrukciju puta kroz Mrkojeviće (1,5 miliona eura) preusmjere za rekonstrukciju regionalnog puta Bioče – Mateševo - Kolašin. Čelnik grada pod Rumijom u saopštenju dostavljenom medijima podsjeća da je u decembru prošle godine Vlada stavila Opštinu Bar i njen dalji razvoj na samo dno po izdvajanju sredstava od svega 51,56 eura po glavi stanovnika kroz prijedlog budžeta za 2022. godinu.

Uprava za saobraćaj prepoznala je značaj ovog puta kao vezu Bara sa GP Sukobin i još 2018. godine počela izradu projekta rekonstrukcije. Zašto se baš sa tog projekta usmjeravaju sredstva ako se zna da je bio najzreliji i najspremniji za početak realizacije - pita Dušan Raičević Vladu, resorno ministarstvo i Upravu za saobraćaj gradnju tog puta definisala kao prioritet, u avgustu 2020. godine sa Upravom za saobraćaj i Opštinom Ulcinj potpisan je sporazum kojim su se obavezali da iz lokalnog budžeta obezbijede sredstva za eksproprijaciju kako bi ubrzali procedure i konačno dočekali početak izgradnje. U sporazumu se navodi da je Uprava za saobraćaj prepoznala značaj ovog puta kao vezu bara sa GP Sukobin i zbog saobraćaja koji se odvija na tom putu još 2018. godine počela izradu projekta rekonstrukcije u ukupnoj dužini.

PLANOVI

- Iako nezadovoljni, a mogu reći i uvrijeđeni kao građani ovog grada, prihvatili smo tu činjenicu svjesni da iz sopstvenih sredstava moramo raditi na razvoju grada, ali i zbog toga što je po prvi put u državnom budžetu planiran projekat rekonstrukcije regionalnog puta R29 kroz Mrkojeviće, koji je Opština definisala kao jedan od prioritetnih razvojnih pro-

Dušan Raičević

jekata, a za koji je, što je nesvojstveno političkoj praksi u našoj državi, postignut opšti politički konsenzus da se opredijeli

1,5 miliona eura sredstava u državnom budžetu – naveo je Raičević. Osim što je lokalna uprava iz-

Gdje su 666.558 eura koje je Opština uplatila za eksproprijaciju - U decembru prošle godine uplatili smo Ministarstvu finansija i socijalnog staranja iznos od 666.558 eura za eksproprijaciju, shodno procjeni koju je sačinila Uprava za katastar i državnu imovinu i

time ispunili svoje obaveze u nadi da će državni organi preduzeti dalje radnje kako bi se raspisao izvođački tender i započeli radovi – kaže Raičević. On postavlja pitanje gdje se nalazi novac koji je Opština

Bar uplatila za eksproprijaciju zemljišta i zašto šest mjeseci nakon uplate sredstava postupak eksproprijacije nije sproveden, a novac ostao neuplaćen vlasnicima zemljišta.

PITANJA

On pita Vladu, resorno ministarstvo i Upravu za saobraćaj, zašto se baš sa tog projekta usmjeravaju sredstva za druge projekte ako se zna da je bio najzreliji i najspremniji za početak realizacije odnosno raspisivanje izvođačkog tendera. - Ne preostaje nam ništa drugo nego da konstatujemo da i ova vlada pokazuje loše namjere i odnos prema građanima Bara i Mrkojevića i prema daljem razvoju našeg grada uopšte – poručuje Raičević u saopštenju. Put je dugačak 14,09 kilometara od čega je 10,322 kilometra na teritoriji Bara, a 3,769 na teritoriji Ulcinja. D.Š.

David Rakočević

David - malac genijalac

KOLAŠIN – David Rakočević ne priznaje raspust kada je u pitanju matematika. Svi ostali predmeti mogu ,,da odmore“, ali ne i ona – matematika. Došao je u Kolašin, grad svojih roditelja i svojih djedova, da se odmori od svega osim od matematike. Upoznao je svoje male prijatelje i komšije sa činjenicom da je završio prvi razred u OŠ ,,Vladimir Nazor“ u Podgorici. Ipak, pošto je brzo sklopio prijateljstvo sa matematikom, u februaru je upisao dodatnu školicu koja se zove „Malac genijalac“. – Niko srećniji od mene nego kada krenem ka Starom aerodromu i učitelju Momčilu Cvetkoviću – priznaje David. Da je malac i da je genijalac, David je počeo da potvrđuje od marta kada je počeo da učestvuje na takmičenjima iz matematike. Najmlađi, ali i najuporniji da pokaže kako se matematika voli. Stigla su tri srebra i jedno zlato, a vrhunac je bio plasman na Olimpijadu znanja u Zagrebu koja je nedavno održana. Bio je jedan od petnaestoro učesnika iz Crne Gore dao je doprinos da se naši „malci genijalci“ dokažu i pokažu u konkurenciji više od 3.000 učesnika... Jedva čeka septembar. I zbog predmeta koji tada počinju i zbog matematike za koju nema raspusta. Ovoga puta će kod učitelja Momčila u „Malac genijalac“ ići sa mlađom sestrom Sofijom... Dr. DRAŠKOVIĆ

Bar: Međunarodni dječji kamp počinje sjutra

Očuvanje tradicije i folklornih igara

BAR - Od 26. do 30. juna održaće se drugi Međunarodni dječji kamp i festival folklora u organizaciji Edukativno kulturnog udruženja ,,Luča“ iz Podgorice i uz podršku Opštine Bar. Cilj je očuvanje tradicije i folklornih igara sa prostora Crne Gore i regiona. Učestvovaće nekoliko ansambala iz zemlje i regiona: KUD ,,Proleter“ iz Sarajeva, AKUD ,,Mirko Srzentić“ i KUD ,,Aluminijum“ iz Podgorice, SKUD ,,Dr Mladen Stojanović“ iz Prijedora i drugi. Na kraju kampa biće organizovan defile i festivalski koncert u Baru na Ljetnjoj pozornici gdje će se, pored polaznika kampa, revijalno predstaviti i drugi ansambli iz zemlje i regiona. I. R.

Kolašin: Opština potpisala memorandum o saradnji sa NVO Eko tim i The Nature Conservancy

Da Mrtvica i Morača postanu zaštićena područja

KOLAŠIN - Opština Kolašin je potpisala memorandum o saradnji sa nevladinim organizacijama Ekotim i The Nature Conservancy a koji se odnosi na zaštitu rijeke Mrtvice i dijela gornjeg toka rijeke Morače, kao i očuvanje njihovih prirodnih vrijednosti i potencijala.

- Zaštita ovih rijeka treba da postavi temelje za održivu valorizaciju prirodnih i kulturno-istorijskih vrijednosti ovog područja. U cilju očuvanja autohtonih biljnih i životinjskih vrsta, pejzažnih vrijednosti i zadržavanja niskog nivoa intervencija u prostoru, potrebno je u skladu sa Zakonom o zaštititi prirode Crne Gore, zaštititi ove rijeke, kako bi se spriječile potencijalne prijetnje koje bi mo-

ZašTiTiTi riJEČno BoGaTSTVo: Potpisivanje ugovora

gle ugroziti sveukupnu vrijednost ovog područja. Time bi se postavili temelji razvoja kolašinskog kraja koji

bi se temeljio na ekološkim principima uz prepoznavanje mogućnosti za stanovnike tog područja – saopšteno

je nakon potpisivanja sporazuma. Iz nevladinih organizacija TNC i Eko-tim kazali su kako ja napravljen značajan korak za zaštitu riječnog bogatstva Crne Gore. – Vjerujemo kako će ovo partnerstvo rezultirati zaštitom Mrtvice i dijela gornjeg toka Morače i postaviti temelje održivijoj budućnosti Kolašina i cijele Crne Gore, te će se stvoriti nove razvojne mogućnosti koje uključuju razumno i održivo korišćenje prirodnih resursa za dobrobit lokalnih zajednica i prirode. Samo zajedničkim radom i saradnjom možemo osigurati trajnu zaštitu ovog prostora - poručili su iz TNC i Eko-tima. Naredni korak u postupku zaštite dvije kolašinske rijeke je izrada stu-

dije zaštite koju izrađuje Agencija za zaštitu životne sredine. Sredstva su obezbijedile TNC i Eko-tim. – Inicijativom za proglašenje kanjona Mrtvice i dijela toka Morače u kolašinskoj opštini zaštićenim područjem, Opština Kolašin nastoji da doprinese ravnomjernom razvoju svih krajeva Kolašina. Zaštitom i upravljanjem ovim područjem ostvarujemo ciljeve zaštite prirode, održivog turizma i otvaranja novih radnih mjesta za lokalno stanovništvo. S obzirom na sve veći broj turista i posjeta ovom mjestu, ne sumnjamo u finansijsku održivost projekta zaštite - poručili su iz Opštine. Podršku procesu zaštite pružilo je i Ministarstvo ekologije, prostornog planiranja i urbanizma. C. G.

Crnom Gorom

Subota, 25. jun 2022.

Kotor: Sjednicu Skupštine opštine obilježila žustra rasprava odbornika PzP-a i SNP-a

Borović: Prijećeno mi je fizičkim nasiljem na sjednici koalicije ZBK KOTOR - Jučerašnju 11. sjednicu Skupštine opštine obilježila je žustra polemika odbornika vladajuće koalicije Slobodana Lazovića (PzP) i Ljubenka Borovića (SNP), tokom koje su u javnost izašli i neki nepoznati detalji sukoba koji tinjaju u toj koaliciji duže vrijeme.

Odbornik Ljubenko Borović (SNP) kazao je da više ne dolazi na sjednice koalicije Za budućnost Kotora jer mu nije mjesto tamo gdje se pominje predstavnik četničkog pokreta. Siniša Kovačević (Ujedinjena Crna Gora) konstatovao je da više ne postoji koalicija ZBK koja sa Demokratama i GP Ura vrši vlast u Kotoru

Vlast u Kotoru vrše koalicija Za budućnost Kotora (ZBK), Demokrate i GP Ura.

USAGLAŠAVANJE

Odbornici su, nakon četiri sata, koliko je potrošeno na usaglašavanje dnevnog reda i diskusije oko prve tačke, usvojili prijedlog kandidata za članove Odbora direktora AD Luka Kotor ispred Opštine, većinskog vlasnika te kompanije. Na prijedlog predsjednika Opštine Vladimira Jokića (Demokrate), za članove Odbora direktora imenovani su Ljiljana Popović-Moškov (Ura), Mano Rebronja (Demokrate) i Desanka Ilić (Koalicija za budućnost Kotora). Odbornik Lazović pitao je Jokića zašto mu nije odgovorio na imejl u kojem je dao prijedlog sa CV-om za kandidata Ivicu Kordića ispred koalicije ZBK za člana Odbora direktora. Jokić je prethodno saopštio da je Desanku Ilić za tu poziciju podržalo pet odbornika koalicije Za budućnost Kotora (ZBK), a drugog kandidata dva. Lazović je uzvratio da kandidate ne predlažu odbornici već partije, a potom je prozvao odbornika SNP-a Ljuben-



BUrA ZBoG oDBorA DIrEKtorA LUKE Kotor: Sa sjednice Skupštine

ka Borovića da se javno izjasni po pitanju imena kandidata. Borović je ustvrdio da je on za to da ostane dosadašnji sastav Odbora direktora Luke. Lazović ga je podsjetio na sjednicu ZBK od 11. avgusta 2021. godine kada je potpisana ostavka Ilić, čiji je potpisnik bio i Borović. - Koliko često mijenjate stavove - upitao je Lazović Borovića. Borović je zatim kazao da mu je

Sjednicama Skupštine opštine Kotor odnedavno prisustvuje i službenik obezbjeđenja, koji je i juče bio u sali i pratio situaciju i bio spreman da reaguje ukoliko bude potrebno

prijećeno fizičkim nasiljem na sjednici koalicije ZBK i dodao da je odlučio da više ne dolazi na te sjednice jer mu, kako je naveo, ,,nije mjesto tamo gdje se pominje predstavnik četničkog pokreta“. Borović je kazao i da mu se prijetilo da će ga izbiti. Nakon toga, atmosfera se usijala, pa je Lazović u toku govora Jokića, dobacio potpredsjedniku Opštine Siniši Kovačeviću (Ujedinjena Crna Gora). - A ti, šta klimaš glavom - dobacio je Lazović Kovačeviću. Na ovo je reagovala predsjednica Skupštine Maja Mršulja (DSS), koja je upozorila Lazo-

CEtInjE: Dogovor Prijestonice i Ministarstva prosvjete o OŠ ,,Lovćenski partizanski odred“

Kotor

CETINJE - Ministarstvo prosvjete, zajedno sa stručnim službama Prijestonice, uradiće sve kako bi stvorili uslove da se naredne godine izgradi fiskulturna sala OŠ ,,Lovćenski partizanski odred“. To je dogovoreno na sastanku gradonačelnika Nikole Đuraškovića i resornog ministra Miomira Vojinovića. Sagovornici su, saopšteno je iz kabineta gradonačelnika, saglasni da je objekat škole u veoma lošem stanju iako je izgrađen 2004. godine, te da se rekonstrukcija, planirana kroz program energetske efikasnosti, koji se finansira iz kredita KfW banke, očekuje najranije za tri godine. Konstatovano je da je kroz taj projekat planirana i rekonstrukcija objekta gimnazije

KOTOR - Opština je pripremila izmjenu odluke koja se odnosi na kriterijume za stipendiranje studenata. Predloženo je da se u tom dokumentu iz 2019. godine briše uslov da ,,stipendiju mogu dobiti samo nosioci diplome ,,Luča“, koji odmah po završetku srednje škole upisuju studije“.



Ljubenko Borović (stoji) i Slobodan Lazović

Na prijedlog predsjednika Opštine Vladimira Jokića (Demokrate), za članove Odbora direktora Luke Kotor imenovani su Ljiljana Popović-Moškov (Ura), Mano Rebronja (Demokrate) i Desanka Ilić (Koalicija za budućnost Kotora)

vića da će ga udaljiti sa sjednice ako nastavi sa takvim ponašanjem, na šta joj je Lazović odgovorio „to ćeš moći jedino ako me iznesete kao Šešelja odavde“.

OBEZBJEĐENJE

Kovačević je konstatovao da koalicija ZBK, koja sa Demo-

kratama i GP Ura vrši vlast u Kotoru, ne postoji. Sjednicama Skupštine opštine Kotor odnedavno prisustvuje i službenik obezbjeđenja, koji je i juče bio u sali i pratio situaciju i bio spreman da reaguje ukoliko bude potrebno. Odbornici su u nastavku

sjednice usvojili drugu tačku dnevnog reda, odluku o usvajanju godišnjeg izvještaja o realizaciji godišnjeg programa DOO Komunalno Kotor za 2021. godinu, kojoj je takođe prethodila duža diskusija. Direktorka tog preduzeća Miljana Đurišić odgovarala je na brojna pitanja odbornika, a moglo se čuti opaska da grad nikad nije bio prljaviji. Sjednica je po isteku radnog vremena u 15 časova prekinuta i biće nastavljena 30. juna. Koaliciju Za budućnost Kotora čine: PZP, NSD, SNP, Ujedinjena CG, Prava CG i DSS. Iv. K.

HErCEG noVI: U Igalu postavljena rampa za osobe sa invaliditetom

Izmijenjena Na plažu mogu i bez asistenata Fiskulturnu salu odluka o NOVI - Nova rampa osobe sa invaliditetom pogradiće iduće godine stipendiranju zaHERCEG i srednje likovne škole, te da je početak radova na tim školama planiran istovremeno sa početkom rekonstrukcije zgrade OŠ ,,Lovćenski partizanski odred“. Vojinović je kazao da je ,,škola u izuzetno lošem stanju i pored činjenice da je relativno skorije građena, te da je Ministarstvo izgradilo ulazni plato i rekonstruisalo dio fasade koja je bila u najlošijem stanju“. Sastanku su prisustvovali direktor Direkcije za imovinu i zaštitu imovinsko-pravnih interesa Prijestonice Cetinje Vuk Latković, sekretarka za uređenje prostora i zaštitu životne sredine Marija Proročić, direktorica OŠ ,,Lovćenski partizanski odred“, mr Petra Ivanović i predstavnik Savjeta roditelja škole Slavko Janković. C.G.

Iz Opštine su objasnili da postojeća odluka nije u duhu nagrađivanja rezultata postignutih tokom srednje škole, a kao dodatni razlog istakli su da nosioci diplome ,,Luča“ dobijaju novčanu nagradu iz budžeta opredijeljenih za tu namjenu. Javna rasprava o prijedlogu odluke traje do 27. juna. I. R.

stavljena je u Igalu, na plaži ispod Titove vile. Montažnog je tipa i napravljena od nerđajućeg čelika.

Rampa je postavljena u saradnji Opštine, Agencije za izgradnju i razvoj grada i NVO Nova šansa u Novom, a projekat je podržalo i Ministarstvo ekologije, prostornog planiranja i urbanizma. Sekretar za lokalnu samoupravu Željko Bajčeta istakao je zadovoljstvo ostvarenom saradnjom i dodao da je u pripremi projektna dokumentacija za izgradnju trajne rampe u Meljinama. On je podsjetio da je Opština budžetom za ovu godinu opredijelila 30.000 eura za poboljšanje kvaliteta života lica sa invaliditetom, od čega će zna-

rEZULtAt SArADnjE oPŠtInE I nVo: Rampa u Igalu

čajna sredstva biti izdvojena za izgradnju rampi. Prema riječima Vesne Odalović iz NVO Nova šansa u Novom, prethodna rampa je bila potpuno bez funkcije, dok je nova urađena po svim standardima kako bi osobe sa invaliditetom konačno imale pristup

moru bez pomoći asistenta. Ranko Kovačević iz Agencije za izgradnju i razvoj kazao je da je urađeno idejno rješenje trajne rampe u Meljinama. Nakon završetka procedura u JP za upravljanje morskim dobrom uslijediće glavni projekat. I. R.

14 Kultura

Subota, 25. jun 2022.

SKANDALOZNO: Spomen-obilježje na Barutani ponovo zapušteno i na meti nesavjesnih pojedinaca

Korov koji izrasta duž čitavog kompleksa na Barutani

Novopolomljene ploče na spomen-kompleksu

Rastinje izbija iz odvoda za kišnicu

Izmet, smeće i korov sramni „prilozi“ djelu Kane Radević radove i materijal, pa pitanje o odvajanju novopostavljenih kamenih ploča treba postaviti Centru za konzervaciju i nadzornom organu nad predmetnim radovima – kazala je Radunović.

Da smo često zemlja krajnosti, nesposobnosti, neodgovornosti i nerada svjedoči i to da smo se u posljednje tri godine, od državne do lokalne vlasti, maltene kleli u Kanino arhitektonsko nasljeđe, predstavili ga u Veneciji i otvorili veliku izložbu u centru Podgorice, a sa druge strane odgovorne stručne službe ne prate stanje spomenika na Barutani, ne štite ga i ne čuvaju, nego očigledno „čekaju“ novinara Pobjede da ih dva ili tri puta godišnje podsjeti na njihove obaveze PODGORICA – Spomenkompleks na Barutani, koji je projektovala Svetlana Kana Radević, ponovo je obrastao korovom i raznim rastinjem, uprkos najavama odgovornih u Javnoj ustanovi Muzeji i galerije Podgorice da će angažovati radnike Zelenila da pokose lokalitet i saniraju zapuštene odvode za kišnicu. I ne samo da je ovaj spomenik zarastao u korove, nego je, nažalost, u međuvremenu postao i ogledalo naših naravi pa ga odnedavno neki zluradi i neosviješćeni pojedinci koriste i kao „poljski ve-ce“!? Novinar Pobjede zatekao je u četvrtak, 23. juna, ponovo jako zapušten spomenik na Barutani, u čiju obnovu je tokom 2020. godine uloženo 100.000 eura. Ispred spomenika i u samom spomeniku neko je izvršio „veliku nuždu“, a razbacano smeće i novopolomljene mermerne ploče, razno rastinje, degradiraju ovaj arhitektonski biser jedne od najznačajnijih jugoslovenskih i crnogorskih arhitektica Svetlane Kane Radević. Da smo često zemlja krajnosti,

nesposobnosti, neodgovornosti i nerada svjedoči i to da smo se u posljednje tri godine, od državne do lokalne vlasti, maltene kleli u Kanino arhitektonsko nasljeđe, predstavili ga u Veneciji i otvorili veliku izložbu u centru Podgorice, a sa druge strane odgovorne stručne službe ne prate stanje spomenika na Barutani, ne štite ga i ne čuvaju, nego očigledno „čekaju“ novinara Pobjede da ih dva ili tri puta godišnje podsjeti na njihove obaveze.

ODGOVORNOST

Na zapuštenost spomen-kompleksa na Barutani, Pobjeda je posljednji put podsjetila krajem aprila ove godine. Tada smo ukazali na odvojene i polomljene mermerne ploče i neočišćene odvode koji su i dalje jedan od ključnih problema koji ugrožava ovo arhitektonsko djelo. Pobjeda je na loše stanje odvoda i zapuštenost ukazala dva puta i tokom 2021. godine, ali tada, kao ni sada, ništa nije urađeno na saniranju anomalija koje su potvrđene i stručnim stavom konzervatora i drugih

„Poljski ve-ce“ i ispred stepenica spomen-kompleksa

stručnjaka za kulturnu baštinu. Štaviše, odvodi za vodu sada se i ne vide od blata i visokog šiblja koje izbija kroz otvore. Voda se, dakle, konstantno zadržava na ovom lokalitetu što uslovljava stvaranje lokvi dubokih po nekoliko centimetara, kao i stvaranje tamnih mrlja i prljavštine na stepenicama i podovima spomen-kompleksa. Kao i prošle godine, potom u aprilu 2022, novinar Pobjede je i 23. juna zatekao novopolomljene ploče, ali i smeće razbacano oko stepenica kompleksa. Ovoga puta, sve je „krunisano“ izmetom na spomeniku koji ukazuje na tekovine antifašizma i one koji su svoj život dali za revoluciju i budućnost Crne Gore. Rukovoditeljka Sektora za zaštitu kulturnih dobara u JU Muzeji i galerije Podgorice koji je odgovoran za održavanje kulturnih dobara i spomeničkog nasljeđa na teritoriji glavnog grada, Magdalena Radunović, podsjetimo, kazala je krajem aprila za Pobjedu da na teritoriji Podgorice postoji 250 spomen-obilježja i da Muzeji nemaju operativu.

IMPERATIV

Spomenik na Barutani odnedavno postao i „poljski ve-ce“

- Samo obilazak lokacija radi utvrđivanja stanja je dugoročna aktivnost koja se i sprovodi i na osnovu koje se planiraju sanacije najugroženijih spomen-obelježja – kazala je Radunović. Uklanjanje rastinja se, prema njenim riječima, mora sprovo-

diti „makar jednom godišnje i to baš u ovom periodu kada je bujnost vegetacije najveća, što je i sprovedeno u junu prošle godine od strane Zelenila d.o.o., a sprovešće se i ove godine, kao i provjera prohodnosti odvodnih kanala“. „Baš ovaj period“, koji je pomenula Radunović, bio je april i maj, kada vegetacija velikom brzinom izbija iz djelova spomen-kompleksa, ali i oko njega. Međutim, radnici Zelenila, po svemu sudeći, ove godine još nijesu kročili na ovaj lokalitet. Radunović je u aprilu takođe izjavila i da nije njihova dužnost da saniraju odvojene ili polomljene mermerne ploče, te da nije jasno kako, nakon stručno sprovedene konzervacije od strane krovne institucije za konzervaciju, na Spomeniku, nakon tako kratkog vremena, postoje oštećenja, s obzirom na to da je sprovedena sanacija spomenika u junu 2020. godine, od strane Centra za konzervaciju i arheologiju Crne Gore. - Kada se krene u bilo kakvu sanaciju spomen-obelježja mora se prethodno izradititi projekat kojim će se precizirati svi predviđeni radovi i metode sanacije, dati garancija na izvedene

Ovaj spomenik palim borcima Lješanske nahije u oslobodilačkim ratovima prve polovine 20. vijeka nije zaštićeno kulturno dobro države, iako to po svim karakteristikama odavno zaslužuje. Čak i da je zaštićen, ne bi ga to spasilo nebrige, loših navika i obijesti neodgovornih pojedinaca, budući da veliki dio našeg nepokretnog nasljeđa propada ili je prekrojen, uništen i izmijenjen nelegalnim radovima bahatih investitora i neimara Srpske pravoslavne crkve. Međutim, mora da začudi odsustvo svake odgovornosti i želje da se sačuva nešto u čiju smo obnovu prije samo dvije i po godine uložili 100.000 eura, dičeći se tekovinama antifašizma i arhitektonskim nasljeđem Svetlane Kane Radević. Ostavljanje naše kulturne baštine na milost i nemilost pojedinaca, zuba vremena, neodgovornih i nelegalnih investitora, samo je siguran put u propast i korak do gubljenja važnih ostataka naše prošlosti i nacionalnog identiteta, kao jednog od temelja svake uređene i ozbiljne države. Ako hoćemo da smo svoji na svome, da nas niko ne kudi i niko nam ne sudi, moramo se konačno probuditi iz letargije, prestati da prebacujemo odgovornost jedni na druge i početi da čuvamo, štitimo i obnavljamo naše nasljeđe. Tu nema kompromisa, vađenja na neuslove, administrativne prepreke i nedostatak kapaciteta. Uostalom, ne čusmo li od vlade Duška Markovića, nakon obnove spomen-kompleksa na Grahovu i na Barutani, da „brinući o spomeničkom nasljeđu herojske prošlosti Crne Gore, ujedno čuvamo i neprolazne vrijednosti našeg kulturnog identiteta“? Tako je. Samo, očigledno još nijesmo razlučili čija to dužnost – stotina zapošljenih u javnim ustanovama kulture i upravnim organima, odgovornih za očuvanje i promociju našeg nasljeđa, ili novinara koji s vremena na vrijeme podsjećaju na neodgovornost, nebrigu i neJovan NIKITOVIĆ rad!?

Kultura

Subota, 25. jun 2022.

Višestruka vrijednost više od hiljadu naslova

PODGORICA – Mirjana Jakelić-Mamula, supruga pokojnog admirala Branka Mamule, poklonila je legat svoje porodice Narodnoj biblioteci „Radosav Ljumović“ u Podgorici. Riječ je o legatu koji broji preko hiljadu naslova, a uključuje vrijedna i rijetka izdanja iz različitih oblasti nauke, kulture i umjetnosti, publikacije na italijanskom, njemačkom, holandskom i drugim jezicima, enciklopedije i kolekcije. Prema riječima pomoćnice direktora Narodne biblioteke „Radosav Ljumović“ Sanje Vojinović, lična ili privatna biblioteka porodice Mamula broji više od 1.000 naslova. - Vrijednost ovoga poklona je višestruka i veoma značajna, ne samo za Biblioteku kao ustanovu kulture, već i za sve one čitaoce koji će u narednom periodu imati priliku da pozajme i pročitaju neki od naslova iz biblioteka porodice Mamula. Zbog svoje kulturne, naučne i istorijske vrijednosti, kao i zbog ugleda i značaja ličnosti

koje su biblioteku formirale, posjedovale i poklonile Biblioteci „Radosav Ljumović“, ista će biti tretirana kao posebna biblioteka odnosno Legat Branka Mamule i Mirjane Jakelić Mamula – kazala je Vojinović. Branko Mamula (1921–2021) bio je učesnik Narodnooslobodilačke borbe, admiral flote JNA, načelnik Generalštaba JNA, Savezni sekretar za narodnu odbranu SFRJ. Za svoj rad i doprinos nagrađen je brojnim nagradama i priznanjima poput Ordena jugoslovenske zvijezde sa lentom, Ordena za hrabrost, Ordena za vojne zasluge sa velikom zvijezdom, a nosilac je i Partizanske spomenice 1941. Osim toga, Branko Mamula odlikovan je i brojnim inostranim nagradama i priznanjima. Autor je i nekoliko objavljenih djela, od kojih je posljednja knjiga „Admiral s Korduna“ objavljena 2020. godine u Zagrebu. R. K.

Šest umjetnika iz Crne Gore i SAD odabrano za program „Kulturna preplitanja“

Predstaviće četiri nove kompozicije

U Podgorici predstavljene dvije knjige Adema Ada Softića PODGORICA – Dvije zbirke zapisa beranskog hroničara, saradnika „Pobjede“ Adema Ada Softića – „U sjenci Feminog oraha“ i „Čudesni suncokret u bašti pješadijskog puka“ – predstavljene su u Narodnoj biblioteci „Radosav Ljumović“. Ovo „beransko veče“, kako ga je nazvao medijator Amer Ramusović, upriličio je časopis za lokalnu samoupravu i njegovanje baštine Crne Gore „Komuna“. Ramusović je pozdravio prisutne i osvrnuo se na bogatu biografiju čovjeka koji je spisateljski dar i svoj objektiv usmjerio ka očuvanju svih značajnih tačaka grada na obali Lima kroz vrijeme.

Otpor zaboravu I. MANDIĆ

Supruga Branka Mamule poklonila legat svoje porodice Biblioteci „Radosav Ljumović“

MEMENTO

Preci dr Sonje Tomović-Šundić i autora ove dvije knjige susreli su se nekada davno, o čemu postoji i pisana dokumentacija. - Sve na svijetu postoji da bi bilo ispričano, da bi bilo upisano, ubilježeno. Ono što nije ubilježeno nije se ni desilo, a što se nije desilo, što nije zabilježeno zapravo nije dio naše memorije i odlazi u zaborav. Ove Adove knjige i njegovo stvaralaštvo vidim kao otpor zaboravu, kao memento starom, drevnom beranskom kraju – rekla je Tomović-Šundić. Prof. dr Miodrag Bobo Radunović, dekan Medicinskog fakulteta, nazvao je Softića svjedokom jednog ne tako davno minulog vremena. - Kada su ove dvije knjige ugledale svjetlo dana, čitanjem je prodisalo nešto beransko u svima nama, ustalasala je plima osjećanja nadahnjujući sinergiju dijaspore i matice sa prijateljima

Sa promocije u Biblioteci

Berana – rekao je Radunović. Softićev recenzent Saša Popović, redovni profesor Ekonomskog fakulteta, podsjetio je na rodu Perka čiji je Softić bio lični fotograf, ali i na neke od zajedničkih avantura koje je omogućila strast prema fotografiji. - Berane, kasaba na rubu osmanskog carstva, grad sa nadlimskom visinom, njegov je imago, njegov je prostor sjećanja – rekao je Popović i istakao da su naslovi njegovih priča, ali i naslovi knjiga, nešto na šta ima smisla biti ljubomoran. Kulturolog i publicista Željko Rutović jedini je koji je govorio na promociji knjiga „U sjenci Feminog oraha“ i „Čudesni suncokret u bašti pješadijskog puka“, a da nije makar

porijeklom iz Berana, ali ga za taj grad vezuju ljubav i poštovanje prema ljudima, građevinama i prošlosti. - U svojoj radionici duha i kreativnog duga Ada Softića prema Beranama on je sa svoja dva majstorska alata i zanata, fotografijom i riječju, ostavio neizbrisive tragove jedne kulturološko-antropološko-etičko-estetske riznice njegovog svekolikog istraživačkog fundusa – rekao je Rutović.

ZABORAV

Profesorica književnosti Ana Bojović istakla je da su priče Ada Softića rasplakale i ljude koji ne poznaju vrijeme, prostor i ljude o kojima on piše. - Probuđene emocije nije prouzrokovala moja subjektivnost

Otvorena izložba radova Maše Jovović i Jova Petričevića

PODGORICA – Kompozitorka Slobodanka Bobana Dabović-Đurović, violinistkinja Milena Petković i violinista Milutin Radulović iz Crne Gore, te kompozitor Dariuš Derahšani, violistkinja Karis Li i violončelista Ivan Lou iz Sjedinjenih Američkih Država, odabrani su za učešće u projektu KotorArta pod nazivom „Kulturna preplitanja: Jačanje crnogorsko-američkih veza“. Projekat se realizuje u saradnji Fondacije ,,Don Branko Sbutega“ sa Odborom za gradove pobratime Santa Barbare i Kotora, i Univerzitetom Kalifornije u Santa Barbari, a uz podršku Ambasade SAD u Crnoj Gori. Rezultati višemjesečnih priprema biće finalizovani na probama u Kotoru i predstavljeni u okviru festivala 12. avgusta u Crkvi Sv. Duha, sa početkom u 20 sati, kada će gudački kvartet sačinjen od spomenutih izvođača izvoditi djela Jozefa Hajdna, Antonjina Dvoržaka, kao i kom-

pozitora iz Crne Gore i SAD. Biće to prilika da se premijerno čuju četiri nove porudžbine festivala. Kompozitorka Dabović-Đurović, pored originalne kompozicije piše i djelo na bazi američke džez melodije, kao i Derahšani, koji je napisao djelo inspirisano klapskom pjesmom „Boko moja mila“. Mladi umjetnici će ponoviti ovaj program i tokom septembra na Univerzitetu Kalifornije u Santa Barbari, koji je sastavni dio spomenutog projekta. Iste večeri, 12. avgusta, na Pjaci od kina u 22 sata gostovaće predstava „Balkan Bordell“. Radi se o produkciji njujorškog teatra La MaMa, Ateljea 212 iz Beograda, Ćendra multimedija (Qendra multimedia) iz Prištine i fondacije „My Balkans“ iz Njujorka. „Balkanski bordel: saga o jednoj balkanskoj porodici“, predstava koja će crnogorsku premijeru imati u Kotoru, autorski je projekat istaknutog prištinskog dramskog pisca sa njujorškom adresom Jetona Neziraja. D. E.

PODGORICA – Izložba slika, skulptura i grafika Maše Jovović i Jova Petričevića otvorena je u galeriji ,,Centar“. Pred publikom su djela umjetnice Jovović koja bude i podstiču pozitivan stav i radovi Petričevića na kojima su iskazane duhovite umjetničke opservacije. Kustosica Milica Bezmarević kazala je da je izložba dvoje umjetnika neka vrsta simbioze njihovih likovnih poetika. - Mašine slike imaju nečeg suštinski oplemenjujućeg i pozitivnog u sebi. To je jako vrijedno i dragocjeno. To pripada osnovnim načelima vizuelne kulture koja afirmiše stavove lijepog, pozitivnog i uzvišenog. U skulpturi ona uspijeva da emanira svoju duhovitost i lucidnost, da poštuje i njeguje materijal. Skulpture se savršeno nadopunjuju na njene slike. Petričević njeguje grafiku na najtradicionalniji način. Većina radova je rađena u tehnici litografije, a njegov vrhunski crtež održava njegovu stvaralačku zanimljivost koja je važna i određujuća u njegovim radovima – istakla je Bezmarević. Jovović je kazala da bi voljela da njeni radovi oplemene i razvesele posmatrača. - Dugo sam se bavila figuracijom, a sad je to na slikama otišlo

I. MANDIĆ

Simbioza likovnih poetika Učesnici projekta „Kulturna preplitanja“

Djela Petričevića i Jovović u galeriji „Centar“

u apstraktni pejzaž Na skulpturama je to i dalje čovjek. Boje su mi jako važne i, kao što vidite, vrlo često koristim boje i na skulpturama – kazala je Jovović. Jovović je diplomirala je na Akademiji likovnih umjetnosti u Trebinju, Odsjek slikarstvo, u klasi prof. Marka Musovića (2004). Magistarske studije završila je na Istorijskom institutu Univerziteta Crne Gore na smjeru Istorija kulture i istorijska antropologija (2015). Uče-

snica je brojnih samostalnih i grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Živi i radi u Podgorici. Petričević je diplomirao na Akademiji likovnih umjetnosti u Trebinju, Odsjek grafika. Trenutno je na postdiplomskim magistarskim studijama na Fakultetu likovnih umjetnosti na Cetinju. Učesnik je brojnih samostalnih i kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Radi na Fakultetu likovnih umjetnosti na Cetinju kao saradnik u nastavi. A. Đ.

već likovi i događaji koji su svoje mjesto našli u kazivanju Ada Softića – rekla je Bojović. Autor je zahvalio svima onima koji su na bilo koji način bili dio procesa koji je doveo do dvije knjige. Shvatio je u nekom trenutku da bi sadržaj, koji ga je učinio vidljivim na društvenoj mreži Fejsbuk, trebalo sačuvati u knjizi, da duže traje. - Ljudi danas pamte samo od doručka do ručka, a pošto marendu i užinu imaju samo privilegovani, kad dođe vrijeme večere i crijeva opet prorade, gledaju šta će prije da prodaju, vjeru ili nadu, sasvim svejedno. Zaborav i sužavanje svijesti su oružje velikog dometa i razorne moći – rekao je Softić. Odlomke iz obje knjige čitao je Ramusović. D. E.

Promocija knjige Jakova Sabljića

PODGORICA – Predstavljanje knjige „Praktična metodika književnoga odgoja i obrazovanja“, autora Jakova Sabljića, biće održana u ponedjeljak, 27. juna, na platou ispred Biblioteke „Radosav Ljumović“. Riječ je o knjizi koja obuhvata sve metodičke aspekte i sakuplja najsavremenije pozitivne prakse iz pomenute oblasti. Objavljena je u izdanju Fakulteta za crnogorski jezik i književnost sa Cetinja i Narodne biblioteke „Radosav Ljumović“ iz Podgorice. O djelu će govoriti Sofija Kalezić, Novica Vujović, Ivana Rondović i autor. Jakov Sabljić rođen je u Osijeku 1980. godine. Doktorirao je 2010. godine na Filozofskom fakultetu u Zagrebu s temom „Najnoviji hrvatski i crnogorski roman (tvorbe zbilje, granice i identiteta)“. Radi kao predavač na Filozofskom fakultetu u Osijeku na predmetima iz metodike nastave književnosti i metodologije naučnoga rada. Od 2004. godine intenzivno sarađuje u radu međunarodnoga projekta ,,Kulture u doticaju: Stoljetni hrvatski i crnogorski književni identiteti“. Autor je brojnih stručnih i naučnih publikacija. R. K.

16 Hronika Podgorice

Predložen produžetak mandata Vukovića

Pred odbornicima u Skupštini Glavnog grada na sljedećoj sjednici, zakazanoj za 5. jul, naći će se i prijedlog za izbor gradonačelnika. Predsjednik Skupštine Glavnog grada Đorđa Suhih podsjetio je da je mandat odbornicima u gradskom parlamentu produžen izmjenama Zakona o lokalnoj samoupravi, na osnovu kojih su odloženi lokalni izbori u Podgorici i još 13 opština. On je naglasio da će se novi odbornici, odnosno novi sastav gradskog parlamenta birati na izborima, ali da Skupština može birati gradonačelnika, kako bi on mogao da obavlja svoju funkciju do narednih izbora u skladu sa zakonom. Povodom inicijative da se na dnevnom redu gradskog parlamenta nađe i prijedlog za reizbor gradonačelnika, oglasio se i aktuelni prvi čovjek Podgorice Ivan Vuković. - Četiri godine smo radili maksimalno posvećeno, s ciljem unapređenja kvaliteta života naših sugrađana. Izmjena Zakona o lokalnoj samoupravi učinila je da taj mandat traje i nešto duže. Kako sve odluke donosimo zajedno, tako ćemo se i o ovoj konsultovati sa predstavnicima naših građana u Skupštini glavnog grada. S tom namjerom, na dnevnom redu sjednice zakazane za 5. jul, naći će se tačka o mom reizboru. Vjerujem da ćemo nastaviti dalje na putu transformacije naše Podgorice u istinski moderan evropski glavni grad – poručio je gradonačelnik Vuković na svom Fejsbuk profilu. Sadašnji saziv parlamenta glavnog grada čini 61 odbornik – 36 konstituišu gradsku vlast (Demokratska partija socijalista, Liberalna partija i Bošnjačka stranka 32 odbornika, Socijaldemokrate tri i Albanska alternativa jednog), a 35 opoziciju (Demokratska Crna Gora, Ura 17 odbornika, Demokratski front, SNP osam). H. P.

Od danas se u gradski linijski prevoz uključuju i novi autobusi

Novi autobusi za gradski saobraćaj

Vožnja će biti besplatna do 5. jula

Od danas se u prevoz putnika u gradskom saobraćaju uključuju i novi autobusi i to na linijama 20 (od Donje Gorice – salon ,,Reno alians“ do Rogama – most na Zeti) i 21 (od Zabjela – Bulevar Georgija Žukova do Zlatice – hotel ,,Balkan“). Sjutra će se u gradski linijski prevoz novi autobusi uključiti i na linijama 18 (od Tuškog puta – Bulevar Miloša Rašovića do Siti kvarta – Univerzitetski centar) i 19 (od Konika – reciklažno dvorište pored parka, do Bloka šest – hotel ,,Resurs“). Kako je najvio gradonačelnik Ivan Vuković, vožnja novim autobusima biće besplatna do 5. jula. H. P.

Promjenljivo, do 36 stepeni Za danas je najavljeno dosta sunčanih intervala, toplo i sparno, uz uslove za kratkotrajnu kišu i grmljavinu, a lokalno je moguća i kratkotrajna nestabilnost. Vjetar slab do umjeren, najčešće zapadnih smjerova. Jutarnja temperatura vazduha oko 23 stepena, H. P. najviša dnevna oko 36.

Sjednica Skupštine opštine u sastavu Glavnog grada – Golubovci Skupština opštine u okviru Glavnog grada – Golubovci usvojila je juče završni račun opštinskog budžeta i izvještaj o radu predsjednice Opštine i organa lokalne uprave za 2021. godinu. Najviše primjedbi tokom rasprave bilo je na račun kapitalnog budžeta, koji je realizovan u iznosu od samo 53 odsto od planiranog. Ocijenjeno je da se novac imao na što iskoristiti, odnosno uložiti u Zetu, umjesto što je milion eura vraćeno Glavnom gradu. Nezadovoljstvo postignutim rezultatima iskazala je i predsjednica Opštine Tanja Stajović, rekavši da je prošlogodišnji izvještaj najlošiji za njenog mandata. Predsjednica opštine kazala je da je budžetom opštine za 2021. godinu bilo planirano 3,8 miliona eura, od čega je tokom godine realizovano 2,5 miliona eura, odnosno 65 odsto projektovanog. Od kapitalnog budžeta realizovano je samo 53 odsto kroz dva projekta – put Golubovci – Mataguži i saobraćajnicu do Centralne kapele. - Najviše sredstava u kapitalnom budžetu odnosilo se na izgradnju saobraćajnice Golubovci – Mataguži, 35 odsto. Imajući u vidu zahtjeve građana koji žive pored ove saobraćajnice, iako je projekat bio pripremljen za realizaciju sredinom prošle godine, kao odgovorna uprava pristupili smo izmjenama glavnog projekta, što je uticalo na rokove za pripremu tenderske dokumentacije, tako da je javni poziv za izvođača završen krajem decembra prošle

Usvojen završni račun budžeta

D. MIJATOVIĆ

Reizbor gradonačelnika na dnevnom redu naredne sjednice Skupštine Glavnog grada

Subota, 25. jun 2022.

Sjednica Skupštine opštine u sastavu Glavnog grada – Golubovci

godine. Tu su još i sredstva za izradu projekta i izradu prve faze saobraćajnice do Centralne kapele od 215.000 eura, zbog problema nastalih oko ukrštanja saobraćajnice sa aerodromskim svjetlima. Oba ova projekta, koja čine 45 odsto kapitalnog budžeta, uticala su na ovakav procenat realizacije – kazala je Stajović. Odbornik DNP-a Vesko Rašović kazao je da to što je odrađeno samo 50 odsto od plana govori o tome da su milioni Zete otišli u nepovrat. - Putevi u Golubovcima su uža-

sni, sve rupa na rupu. Nije novac iskorišćen za Zetu, nego se dalo gradonačelniku Glavnog grada da troši po Podgorici, ali vašoj samovolji dolazi kraj – rekao je Rašović. Odbornik Luka Krstović (Demokratska Crna Gora) ocijenio je da je izvještaj o radu predsjednice Opštine možda najlošiji u posljednjih 15 godina. - U Zetu se ne ulaže, ogroman iznos sredstava ostao je na raspolaganju Glavnom gradu. Trg nije završen, ništa se nije uradilo po pitanju izgradnje pijace – kazao

je Krstović. Predsjednica opštine Tanja Stajović kazala je da ovaj izvještaj jeste najlošiji za njenog mandata, ali i da Zakon o finansijama Glavnog grada obavezuje da neiskorišćena sredstva iz budžeta Opštine Golubovci moraju biti vraćena. Skupština je dala zeleno svjetlo i prošlogodišnjim izvještajima o radu Centra za pružanje usluga iz oblasti socijalne i dječje zaštite i KIC ,,Zeta“, kao i informacije o raspodjeli sredstava za sport. Nj. ŽIVANOVIĆ

Posebna sjednica o teritorijalnom razgraničenju Početak sjednice obilježio je prijedlog odbornika DF-a Nebojše Domazetovića da u dnevni red bude uvrštena rasprava o teritorijalnom razgraničenju buduće opštine Zeta sa glavnim gradom i opštinama Tuzi, Bar i Cetinje. - Prvo treba da se izvrši razgraničenje sa opštinama Podgorica, Tuzi, Bar i Cetinje, pa da se na osnovu toga radi studija opravdanosti i održivosti. O ovom pitanju nema i ne smije biti stranačkog interesa, jer je u pitanju interes svih stanovnika Zete. Zato pozivam sve odbornike da izađemo sa jedinstvenim, zajedničkim stavom po pitanju razgraničenja. Zeta traži samo ono što joj pripada – kazao je Domazetović. Predsjednik Skupštine Ratko Stijepović kazao je da ne postoji proceduralna mogućnost da se na ovoj sjednici raspravlja o tome. - Da bi se jedna tačka stavila na dnevni red Skupštine, zna se procedura – mora se pripremiti materijal i redom sve ostalo. Što se tiče toga da bi trebalo prvo da se uradi razgraničenje, pa onda da se radi studija,

podsjetiću vas da smo svi u Skupštini glasali i donijeli odluku da se uradi Studija izvodljivosti. Svima nama je isti cilj – da Zeta bude prosperitetnija i bolja, samo nam se putevi do tog cilja razlikuju. Vrata su vam otvorena, tu sam za sve konsultacije i dogovore – kazao je Stijepović. Predsjednica Opštine Golubovci Tanja Stajović kazala je da je Studija izvodljivosti pokazala da Zeta može opstati i finansirati sama sebe, te da je ponosna na to. Sekretarka za lokalnu samoupravu Slađana Anđušić pojasnila je da najprije treba donijeti izmjene Zakona o teritorijalnoj organizaciji. - Skupštine opština u kojima je došlo do teritorijalne promjene rada stvaranja uslova za početak rada novoosnovane opštine, obrazuju organizacioni odbori u roku od 30 dana od početka primjene zakona kojim je osnovana nova opština. Dakle, prvo moraju da se donesu izmjene Zakona o teritorijalnoj organizaciji. Organizacioni odbor čine po tri predstavnika opština u kojima je došlo do teritorijalne promjene, odbor predlaže

način uređenja odnosa opština, teritorijalno razgraničenje, način podjele imovine i druge aktivnosti. Dakle, da bismo pričali i sa nekim se razgraničavali, mora da postoji ta druga strana. Govoriti sami sa sobom o granicama, izlišno je i bespotrebno. Kršili bismo zakon, ne bismo ništa postigli sa tim da prvo sami utvrdimo granice – istakla je Anđušić. Ona je naglasila da Studija o izvodljivosti nije završena sve dok resorno ministarstvo ne dostavi pozitivno mišljenje o njoj. - Skupština je dužna da inicijativu o samostalnosti opštine sa pozitivnim mišljenjem ministarstva učini dostupnom javnosti. Dakle, postoji redosljed – kada dobijemo pozitivno mišljenje ministarstva, Skupština se mora sastati, odrediti u odnosu na to mišljenje, inicijativu i studiju i tada postoji obaveza da se javnost upozna sa svim – pojasnila je Anđušić. Na kraju je dogovoreno da se što hitnije zakaže sastanak svih predstavnika odborničkih klubova i predloženo zakazivanje posebne sjednice na čijem će dnevnom redu biti teritorijalno razgraničenje.

Predstavnici turističkih organizacija Podgorice, Bara, Budve i Tivta boravili u Istanbulu

Promovisali ponudu Podgorice i Crne Gore U sklopu predstavljanja turističkog proizvoda Crne Gore na tržištu Turske, predstavnici Turističke organizacije Podgorice su zajedno sa kolegama iz lokalnih turističkih organizacija Bara, Budve i Tivta boravili u posjeti Istanbulu. Na konferenciji za medije kojoj je prisustvovalo 19 medijskih kuća iz Turske, naša ponuda predstavljena je kroz video-prezentaciju i B2B radionice koje su održane zajedno sa turističkim agencijama i turoperatorima sa područja Turske. Prisustvovalo je i 120 predstavnika agencija i turoperatora, koji su iskazali veliko interesovanje i uputili čestitke za organizaciju ovog događaja. Prezentaciji su prisustvovali i generalni konzul Crne Gore u Istanbulu Branislav Karadžić, predstavnici Nacionalne turističke organizacije i nacionalne avio-kompanije, a o značaju turskog tržišta za ukupan ekonomski razvoj Crne Gore govorio je državni sekretar u Ministarstvu ekonomskog razvoja i turizma Damir Davidović. H. P.

Crnogorska delegacija u Istanbulu

Hronika Podgorice

Subota, 25. jun 2022.

Nevrijeme u četvrtak veče napravilo najveću štetu poljoprivrednicima Nevrijeme praćeno jakim udarima vjetra i gradom koji je u nekim djelovima područja glavnog grada dostizao i veličinu jajeta, nanio je popriličnu štetu u gradskom jezgru, ali najgore su prošle zone u kojima se nalaze velike poljoprivredne površine. U užoj gradskoj zoni oboreno je nekoliko stabala, grad je napravio oštećenja na automobilima (ulubljenja na limariji i lomovi šoferšajbni), prokapali su krovovi na Aerodromu i u nekim šoping centrima, ali sve to je nešto što će relativno lako i brzo biti sanirano. Pravu štetu pretrpjeli su poljoprivredni proizvođači u okolini grada, od kojih su neki praktično već sada ostali bez čitavog roda kultura na kojima su zasnivali svoju proizvodnju.

TUZI

Nevrijeme u četvrtak veče nanijelo je veliku štetu poljoprivrednim proizvođačima na teritoriji opštine Tuzi. Poljoprivreda se najviše od svih privrednih djelatnosti oslanja na sreću i, nažalost, samo jedan olujni dan bukvalno je poništio trud najvećeg broja poljoprivrednika sa tog područja. Praktično u potpunosti uništeni su zasadi lubenice, a velika šteta pričinjena je i ostalim vrstama voća i povrća, kao i staklenicima i plastenicima... Juče su predsjednik Opštine Tuzi Nik Đeljošaj i sekretarka za poljoprivredu i ruralni razvoj Ismeta Đoka, sa ministrom poljoprivrede i ruralnog razvoja Vladimirom Jokovićem i državnim sekretarom Budimirom Mugošom obišli područje koje je bilo zahvaćeno nevremenom. Sekretarka za poljoprivredu i ruralni razvoj Ismeta Đoka kazala je za Pobjedu da je grad pričinio veliku štetu poljoprivrednicima sa područja Malesije, naročito u selima Vranj, Vladne, Sukruć, Cijevna Zatrijebačka... - Obišli smo poljoprivredna gazdinstva koja su pretrpjela štetu u nevremenu i uvjerili se da je šteta ogromna. Lubenica je stradala u potpunosti, desetkovani su zasadi voća, breskve, dinje, a na udaru grada bile su i

Štetu pretrpjeli zasadi povrća

Za desetak minuta uništeni sav trud i ulaganje

Detalj iz vinograda kompanije 13. jul – Plantaže

Poljoprivreda se više od svih privrednih djelatnosti oslanja na sreću i, nažalost, samo jedan olujni dan bukvalno je poništio trud najvećeg broja poljoprivrednika sa područja Tuzi i Malesije. Praktično u potpunosti uništeni su zasadi lubenice, a velika šteta pričinjena je i ostalim vrstama voća i povrća, kao i staklenicima i plastenicima...

Ministarstvo poljoprivrede: Razmotrićemo modele za ublažavanje posljedica elementarne nepogode Iz Ministarstva poljoprivrede saopšteno je da je ministar Vladimir Joković iskazao razumijevanje za nezavidnu situaciju u kojoj su se našli poljoprivrednici sa područja Malesije i naglasio da će Ministarstvo i Vlada razmotriti dostupne mogućnosti i modele kao način na koji mogu ublažiti posljedice elementarne nepogode.

Obilazak poljoprivrednika u Malesiji

njive na kojima je sađen krompir... Veliku štetu pretrpjeli su i plastenici, ali brojna su oštećenja i na stambenim i pomoćnim objektima – kazala je Đoka. Ona je kazala da je opštinska Komisija za procjenu štete od elementarnih nepogoda na terenu, a da u njihovu kancelariju pristižu prijave građana. - Komisija će utvrditi kolika je šteta, pa ćemo dalje te izvješta-

je slati državnoj komisiji, koja je nadležna za donošenje odluka o nadoknadi štete – kazala je sekretarka za poljoprivredu i ruralni razvoj Opštine Tuzi, uz napomenu da će za sagledavanje pravog stanja stvari trebati više dana.

PLANTAŽE

Na udaru vjetra i grada bili su i poljoprivredni kompleksi

kompanije ,,13. jul – Plantaže“. Značajnu štetu pretrpjele su plantaže bresaka, nektarina, grožđa i maslina. - Nevrijeme i grad su velikim dijelom zahvatili i naše vinograde i voćnjake. I sami ste juče, prilikom zvaničnog početka berbe bresaka, bili svjedoci sa koliko zadovoljstva, nade i entuzijazma smo govorili o očekivanim prinosima i kvalitetu

ovogodišnje proizvodne godine. Sve agrotehničke mjere su odrađene kvalitetno i u predviđenim agrorokovima, vremenske prilike su nam išle naruku i očekivali smo jednu od uspješnijih godina. Nažalost, krupni grad koji je juče padao, pogodio je zasade breskve, nektarine, masline, vinskog i stonog grožđa. Pričinjena je velika šteta, čije posljedice se još procjenjuju

Uništene plantaže lubenica

i, stoga, sada ne možemo dati preciznije podatke. Trenutno preduzimamo sve moguće mjere kako bismo ublažili posljedice, oporavili biljke i sačuvali dio roda kako za ovu, tako i za narednu godinu – kazala je direktorica vinogradarsko-voćarske proizvodnje u kompaniji ,,13. jul – Plantaže“ Milena Mugoša. Nevrijeme je nanijelo kudikamo manje štete na području Zete. - Do sada je sa našeg područja evidentirano ukupno šest zahtjeva za procjenu štete, koje je najviše bilo na usjevima na otvorenom polju i na pokrovnoj foliji plastenika. Pozivamo sve koji su pretrpjeli štetu da je evidentiraju, dokumentuju fotografijama i izvrše popis – saopšteno je iz Opštine u okviru Glavnog grada – Golubovci, uz podsjećanje da se zahtjevi za prijave štete sa propratnom dokumentacijom predaju u opštinskoj kancelariji za poljoprivredu u Golubovcima. H. P.

Arena

Biće bolje na EP

Subota, 25. jun 2022. Jovana Kuljača

,,Ajkule“ v da upada

Startovali pobjedom PODGORICA - Juniorska vaterpolo reprezentacija Crne Gore pobijedila je Francusku na premijeri Mediteranskih igara. Mladi vaterpolisti slavili su 16:8, a do odmora praktično su riješili pitanje pobjednika (8:4). U našem timu najefikasniji je bio Lazar Vukićević sa pet golova, po tri su dali Balša Vučković i Vladan Vukićević, dva Neđo Baštrica, a po gol Danilo Krivokapić, Pavle Krivokapić i Milan Nikaljević. - Ušli smo u meč malo slabije, ali kako je utakmica odmicala bili smo bolji. Razmišljamo od protivnika do protivnika. Sjutra

COK

Crnogorska plivačica Jovana Kuljača trku na 50 metara slobodnim stilom na Svjetskom prvenstvu u Budimpešti završila je juče u kvalifikacijama na 57. mjestu. Ostvarila je vrijeme 28,37 sekundi, slabije od njenog najboljeg rezultata u ovoj disciplini – 27,84. – Iskreno sam očekivala mnogo bolje vrijeme, ali sam zadovoljna. S obzirom na to da sam plivala ujutru, ovo je odlično i sigurna sam da će biti bolje u Rimu na Evropskom prvenstvu. Ovo je veliko iskustvo za mene, tjera me da bolje radim i da se trudim – izjavila je Kuljača. Ovom trkom završen je nastup crnogorskih plivača na Svjetskom prvenstvu, a Kuljača je plivala i u kvalifikacijama trke na 50 metara leđno i ostvarila vrijeme 32,74 sekundi. Njen lični rekord u toj disciplini je 32,08 sekundi. Na SP nastupao je i Ado Gargović. Kvalifikacije na 100 metara slobodnim stilom završio je u vremenu 53,82. Njegovo najbolje vrijeme je 53,46 sekundi. Na startu takmičenja, u kvalifikacijama na 200 metara slobodnim stilom, zabilježio je vrijeme od minut, 57 sekundi i 74 stotinke, dok je njegov najbolji rezultat u toj trci i ujedno državni rekord minut i 56 sekundi. – Jovana je prvi put nastupila na velikom takmičenju, ovo joj je bila najbrža jutarnja trka i te neke stavke su bile onakve kakve smo planirali, jedino je možda bio loš ulazak u cilj, ali za jutarnju trku ovo je sasvim u redu – navela je trener Danijela Franeta. – Ado je odradio dvije trke najbolje što je mogao, bio u granicama svojih najboljih vremena. Dok je Jovana mlada, ovo joj je prvi nastup i ona stiče iskustvo na ovakvim takmičenjima. Bitno je da sve ovo iskoristimo na pravi način u daljem radu, jer za šest sedmica i Jovana i Ado imaju Evropsko prvenstvo u Rimu. Tamo bismo mogli da dobijemo realnu sliku mogućnosti – poručila je Franeta. Ne. K.

Mediteranske igre u Alžiru

Šćepanović: Mlada Za Arenu iz Budimpešte:

Neđeljko KOSTIĆ

Odličan start na putu za medalju

nas čeka lakši meč sa Portugalom, a onda slijede mnogo teži, kao protiv Srbije, a ni Slovenija neće biti lagan rival - kazao je Vladan Vukićević. U grupi B vaterpolisti Slovenije bili su bolji od Portugala - 18:5. Naši predstavnici na MI danas će odmarati jer je zakazana ceremonija svečanog

otvaranja. Crnogorsku zastavu nosiće jedriličar Milivoj Dukić. U neđelju će naš vaterpolo tim igrati sa Portugalom. Na borilišta će još boćari i bokser Stefan Savković. Naš tim sa 30 članova učestvuje na MI. Crna Gora j debitovala u Peskari, nastupala je u Mersinu i Taragoni. A. M.

Selektor crnogorskih odbojkašica Milorad Krunić objavio širi spisak za kvalifikacije za EP

Povratak Tanje Bokan i Marije Milović, bez Tamare Roganović

PODGORICA – Novi selektor ženske seniorske odbojkaške reprezentacije Crne Gore Milorad Krunić objavio je širi spisak odbojkašica za kvalifikacije za Evropsko prvenstvo. Na spisku je trenutno 27 igračica, a u odnosu na prethodne kvalifikacije u tim se vraćaju

Tatjana Bokan i Marija Milović, dok u ovim kvalifikacijama nema tehničarke Tamare Roganović. Okupljanje reprezentacije je 11. jula, a pripreme će se održati u Pljevljima, gdje će Crna Gora i igrati domaće utakmice u kvalifikacijama, uz podršku Opštine Pljevlja.

Crnogorski vaterpolisti večeras pro

Kvalifikacije za Evropsko prvenstvo održaće se od 21. avgusta do 10. septembra, a Crna Gora je u grupi sa Češkom, Finskom i Islandom. Plasman na EP izboriće dvije prvoplasirane ekipe. Širi spisak - tehničari: Evgenija Milivojević (Krajova, Rumunija), Marija Šušić (Tent,

Srbija), Tijana Tvrdišić (Stinca, Rumunija), Viktoria Đukić (Akademija); primači servisa: Tatjana Bokan (Potsdam, Njemačka), Jelena Cvijović (Krajova, Rumunija), Dušanka Petrović (Luka Bar), Simona Petranović (Ub, Srbija), Marija Tuševljak (Spartak, Srbija), Milena Burzanović (Nim, Francuska), Danijela Džaković (Aragona, Italija), Majda Čakar (Rudar); korektori: Nikoleta Perović (BJB, Indonezija), Dijana Vuković (Voluntari, Rumunija), Nevena Vukčević (Partizan, Srbija), srednji blokeri: Saška Đurović (Tent, Srbija), Mina Dragović (Srem, Srbija), Katarina Budrak (Sens volej 89, Francuska), Marija Milović (Rapid Bukurešt, Rumunija), Ana Veljković (Dačia Mioveni, Rumunija), Tamara Vukoslavčević, Mia Ražnatović (Luka Bar), Maša Dragojević (Galeb Liko Soho Group); libera: Melisa Cenović (Voluntari, Rumunija), Lana Labović (Galeb Liko Soho Group), Ivana Dragović (Herceg Novi), Gordana Madžgalj (Jedinstvo). S. J.

Izdanje u porazu od Mađarske (12:8) ulilo je vjeru da crnogorski vaterpolisti mogu da se nose s reprezentacijama prve klase, mučenje protiv Gruzije (10:9) pokazalo koliko je još mnogo posla pred njima i kako mogu sebi da zakomplikuju život kad nešto ne krene po planu. Selekcija Vladimira Gojkovića ima polovičan učinak poslije dva kola Svjetskog prvenstva nakon što je bolje lice pokazala kao autsajder nego kao veliki favorit. To su čari i zamke velikih takmičenja, ali se kako prvenstvo odmiče smanjuje prostor za bilo kakva ,,iskakanja“. Crna Gora večeras (19.30 h) mora da pobijedi Brazil da bi ovjerila drugo mjesto u grupi A i lakšeg rivala u osmini finala (99 odsto će biti Japan), što ne bi smjelo da dođe u pitanje uprkos činjenici da je protiv Gruzije trijumf upisan zahvaljujući odbrani Dejana Lazovića četiri sekunde prije kraja. - Očekivali smo da neće biti lako, ali kad smo se odvojili u prvoj četvrtini ipak sam mislio da će ići lakše. Začudili smo se kad nijesmo iskoristili šanse, prije svega neke zicere, dali smo im šansu da nas stignu i to su uradili. Na kraju je bila drama, ali ispalo je kako treba – rekao je Vasilije Radović o meču s Gruzijom. Vaterpolista hercegnovskog Jadrana postigao je dva gola u četvrtak, jedan od njih bio je odlučujući za pobjedu. Računajući premijeru, na koti je od tri pogotka na SP. - Dobar početak za mene, dvije solidne utakmice, ali ne samo za mene, nego i za ekipu. Ima još dosta da se igra, vjerujem da ćemo biti sve bolji – naveo je najmlađi crnogorski reprezentativac. Tri puta su se Gruzini vraćali u život poslije ,,minus tri“, u drugoj četvrtini ostavili naše vaterpoliste bez ijednog postignutog pogotka. Ne pamti se takav golgeterski ,,mrak“ Crne Gore sa selekcijama takvog ranga.

Teški mečevi poput onog s Gruzijom dio su odrastanja ekipe, rekao je Miloš Šćepanović, prvi asistent selektora Vladimira Gojkovića. - Bilo je drame protiv Gruzije, dobro je pa se završilo kako treba. Imali smo momente kada smo mogli da riješimo sve mnogo ranije, pa i u trećoj četvrtini... Oscilacije su normalne, očekivane, a najvažnije je od svega da smo na kraju energijom došli do pobjede istakao je Šćepanović. - Protiv Mađarske je bilo veoma dobro. Imali smo odličnih kretanja u kontranapadu, ritmu, zatvarali odbranu na pravi način. Kasnije je, ipak, do izražaja došao njihov napadački potencijal koji je zaista nestvaran. Ni iz čega mogu da stvore probleme i mi tome nijesmo mogli da pariramo – dodao je Šćepanović. To što je protiv Gruzije slavila u egal meču mogla bi da bude psihološki velika stvar za prilično neiskusnu ekipu koju je u Budimpeštu poveo Vladimir Gojković. - Mlada ekipa i ne može da prođe drugačiji put nego ovaj. Mora da bude teško. Znamo da će biti oscilacija jer veliki broj ovih igrača tokom klupske sezone nema priliku da igra ozbiljnije utakmice i prinuđeni smo da prolazimo kroz sve ovo - Taman malo uhvatimo vazduh, a oni se vrate. Nastupi nervoza, sve uobičajeno što dolazi s tim – govori Radović manirom iskusnog sportiste. Iskustvo se najbolje stiče protiv najjačih, a prvo kolo s Mađarima je bilo idealna prilika da se nadogradi. - Izgubili smo od Mađara, ali pokazali smo se u dobrom svjetlu. Vidjelo se da smo iz meča u meč bolji. Protiv Brazila ćemo pokušati da podignemo formu pred ono najbitnije, a to je nokaut runda – dodao je Vasilije Radović.

OČEKIVAN UČINAK Na velikim smotrama nema vremena za temeljnije analize, a iz partija crnogorskih vaterpolista teško je izvući zaključak o mogućim dometima. - Učinak od poraza i pobjede poslije dva kola je očekivan. Susreli smo se sa Mađarima pred pet hiljada njihovih navijača, prelijepa predstava u kojoj smo pokazali da možemo da igramo s njima uprkos tome što su dosta iskusniji i individualno

ANNA FEHER

Plivači završili nastup na SP u Budimpešti

ANNA FEHER

18 Sportski miks

Arena

Subota, 25. jun 2022.

Vaterpolo 19

više ne smiju aju u zamke Tešanović se vraća za osminu finala? Petar Tešanović je protiv Gruzije povrijedio vrat, pa je od druge četvrtine na gol stao Dejan Lazović i pokazao klasu. - Pogotovo sada je važno da imate dva sjajna golmana. Mi ih imamo, to se pokazalo protiv Gruzije – naveo je Miloš Šćepanović, nekadašnji čuvar mreže. Tešanovića gotovo sigurno neće biti u timu za Brazil, ali se očekuje da se vrati u ekipu za osminu finala.

na velikim takmičenja. Raduje kada ekipa pobijedi na težak način, ali i da je bilo drugačije - nema razloga za paniku, jer se i u ova dva meča vidio napredak – tvrdi Šćepanović. Drama protiv Gruzije je upozorenje pred duel s Brazilom (19.30 h), iako su ,,karioke“ slabije od Jovana Sarića i drugova. - Ne postoji laka utakmica, ne smijemo tako da razmišljamo. Moramo da budemo potpuno fokusirani. Mađarska jeste bolji. Bilo je neizvjesno iako je rezultat bio 12:8. Moglo je i bolje, ostaje mali žal, ali nijesmo bili nezadovoljni – rekao je centar Miroslav Perković. Kako je mladi Kotoranin vidio dramu s Gruzijom? - Nedostajalo nam je sreće. Imali smo dosta šuteva, dobre situacije s četiri-pet metara, ali nijesmo pogađali. Na kraju je najvažnije da smo upisali pobjedu i gotovo obezbijedili plasman u osminu finala – naveo je Perković.

KAD SE STIGNE DO ČETVRTFINALA... ,,Ajkule“ su se prije dva dana susrele s neobičnom odbranom Gruzije, gdje četiri igrača stoje u liniji. U napadu na takvu defanzivu i uloga centra nije ,,standardna“. - Specifična zona koju je prije godinu, dvije uvela italijanska Breša. Do tada nije igrana ili jeste nekada davno, pa je zaboravljena. Mora da se pravi posebna taktika da bi se ,,razbila“ ta zona i da se mnogo uvježbava. Mislim da smo to

inspirativniji rival od Gruzije i Brazila, ali mi moramo da pravimo male korake prema naprijed, da budemo bolji u svakom narednom duelu. Ne smije da bude razlike u pristupu, plivanju, u agresivnosti u odbrani, ko god da je rival. Vjerujem da moramo da budemo na pravom nivou u svakom meču, a usponi i padovi - u smislu koncentracije i neke nesigurnosti tokom igre - to je normalno – kazao je Šćepanović.

Miroslav Perković ne potcjenjuje Brazilce

Vasilije Radović na meču s Mađarskom



Crna Gora i Brazil posljednji put sastali su se 16. februara 2021. u kvalifikacijama za Olimpijske igre. Naša selekcija slavila je u Roterdamu rezultatom 15:5. ,,Ajkule“ i ,,karioke“ rivali su bili i na SP 2017, Crna Gora je pobijedila 14:5

Kanada privremeno suspendovana Vaterpolo reprezentacija Kanade privremeno je suspendovana sa Svjetskog prvenstva nakon što je pet članova delegacije bilo pozitivno na korona virus. Duel grupe C između Kanade i Italije u Šopronu u četvrtak nije odigran, a do juče nije bilo jasno je li FINA utakmicu odgodila ili otkazala. FINA nije službeno potvrdila da je korona virus bio razlog vrlo dobro radili protiv Gruzije, dolazili u odlične situacije gdje smo imali dva, tri ,,mahanja“, ali njihov golman je bio na nivou i blokovi su bili dobri. Nijesmo pogađali ono što smo morali i uveli smo meč u neizvjestan kraj – dodao je Perković. Ekipa sa četiri debitanta na velikim takmičenjima pobijedila je u prvom meču u kojem je strijepila do kraja. Mogao bi to da bude psihološki ,,plus“ za ,,ajkule“.

VLV.HU

da ekipa mora da prođe ovakav put

ANNA FEHER

otiv Brazila ovjeravaju plasman u osminu finala Svjetskog prvenstva u Budimpešti

zašto se utakmica nije igrala, već je samo navela da je ,,zdravlje i dobrobit svih učesnika“ razlog odlaganja. Prva informacija bila je da su se u kanadskoj selekciji pojavila tri slučaja kovida-19, a broj je kasnije uvećan. Igrači i ostali članovi delegacije sjutra će odraditi novi test i u slučaju da bude manje od četiri pozitivna slučaja Kanada će kao četvr- Pritisak je sada na neki način manji, ali na neki način i veći jer smo vidjeli da Gruzija, koja je bila autsajder, može da nam napravi probleme. Nema mjesta opuštanju, moramo pobijediti Brazil i tek ako uđemo u četvrtfinale možemo reći da je pritisak manji jer će očekivanja Saveza, stručnog štaba i nas biti ispunjena. Sve što se uradi više od toga biće super – kazao je centar Novog Beograda.

toplasirani tim grupe C igrati za plasman od 13. do 16. mjesta. Italija i Španija danas (18 h) će odlučivati o prvom mjestu, a ,,furiji“ će biti dovoljan remi jer je ostvarila ubjedljiviju pobjedu nad Južnoafričkom Republikom (28:2, ,,azuri“ slavili 22:4). Prvoplasirana selekcija grupe C potencijalan je rival Crne Gore u četvrtfinalu. Brazilci su u dva meča primili 34 gola. Oprez je neophodan, ali bi Crna Gora s ,,kariokama“ morala da prođe lakše nego s Gruzijom. - Brazil je dobra reprezentacija, ali smo totalni favoriti. Ipak, bili smo favoriti i protiv Gruzije, pa je bilo neizvjesno. Moramo da uđemo u meč maksimalno ozbiljno, kao da igramo protiv Mađarske. U tom slučaju neće izostati ubjedljiva pobjeda – poručio je Miroslav Perković.

PAROVI I TABELE GRUPA C 3.KOLO: 18.00 – Italija – Španija Kanada – Južna Afrika (otkazano)

GRUPA A 3.KOLO: 19:30 – Crna Gora – Brazil 21.00 – Mađarska - Gruzija 1. Mađarska 2. Gruzija 3. Crna Gora 4. Brazil

2 2 2 2

2 1 1 0

0 0 0 0

0 32:14 1 23:20 1 18:23 2 16:34

4 2 2 0

1. Španija 2 2. Italija 1 3. Kanada 1 4. Južna Afrika 2

2 1 0 0

0 0 0 0

1.KOLO Brazil – Gruzija Mađarska – Crna Gora

10:14 12:8

1.KOLO: Južna Afrika – Italija Kanada – Španija

2.KOLO Gruzija – Crna Gora Mađarska – Brazil

9:10 20:6

2.KOLO: Španija – J. Afrika Italija – Kanada (odloženo)

0 0 1 2

47:4 22:4 2:19 5:50

4 2 0 0 4:22 2:19 28:2

GRUPA D 3.KOLO: 18.00 – Kazahstan – Srbija 19.30 – SAD - Australija

GRUPA B 3.KOLO: 18.00 – Japan - Hrvatska 19,30 – Grčka - Njemačka 3 3 2 0

1. Srbija 2. SAD 3. Australija 4. Kazahstan

1.KOLO Njemačka – Japan Grčka – Hrvatska

11:12 8:8

1.KOLO: SAD – Srbija Australija – Kazahstan

13:17 10:4

2.KOLO Hrvatska – Njemačka Japan – Grčka

13:9 7:18

2.KOLO: Srbija – Australija Kazahstan – SAD

6:5 4:17

1. Grčka 2. Hrvatska 3. Japan 4. Njemačka

2 2 2 2

1 1 1 0

1 1 0 0

0 26:15 0 21:17 2 19:29 2 20:25

2 2 2 2

2 1 1 0

0 0 0 0

0 23:18 1 30:21 1 15:10 2 8:27

4 2 2 0

Arena

20 Sportski miks

Subota, 25. jun 2022.

Košarkaši Crne Gore kompletiraju redove pred posljednji ,,prozor“ prve runde kvalifikacija za Mundobasket

PODGORICA – Iako nekompletni, košarkaši Crne Gore su na polovini priprema za posljednji ,,prozor“ prve runde kvalifikacija za Mundobasket i mečeve sa Francuskom 1. jula u Podgorici i Portugalom u gostima, koji je na programu 4. jula. Selektor Boško Radović je juče na prijepodnevnom treningu imao na raspolaganju 11 igrača. To su Nikola Pavlićević, Igor Drobnjak, Vladimir Mihailović, Petar Popović, Vladimir Tomašević, Emir Hadžibegović, Radosav Spasojević, Nemanja Radović, Aleksa Ilić, Vasilije Baćović i Zoran Nikolić. Sinoć je prvi trening odradio novi naturalizovani Amerikanac Džona Radebau, danas stiže i Fedor Žugić, dok bi ekipa trebala da bude kompletna u poneđeljak, dolaskom Nikole Ivanovića. - Sve protiče u najboljem redu. Specifična je situacija jer je dosta igrača u raznim fazama spremnosti, pa stručnom

M. BABOVIĆ

Mihailović: Probaćemo da iznenadimo Francuze Da budemo zdravi i probamo da napravimo dobar rezultat na EP Isključivanjem Rusije iz svih takmičenja, Crna Gora je neočekivano dobila šansu da u septembru zaigra i na Evropskom prvenstvu, u Tbilisiju, u grupi A s Španijom, Gruzijom, Turskom, Belgijom i Bugarskom. - Jako je lijepo za nas da dođemo u situaciju da igramo Evropsko prvenstvo, iako nijesmo uspjeli da izborimo plasman kroz kvalifikacije. Mislim da će odziv igrača biti dobar, samo da svi budemo zdravi i spremni, i da probamo da napravimo neki dobar rezultat – kazao je Mihailović. štabu nije lako da kompletira sve to i osmisli plan treninga. Ali radimo najbolje što možemo, kako bismo se pripremili za meč sa Francuskom i da kroz njega, bez pritiska, pokušamo da napravimo iznenađenje i u najboljoj formi dočekamo susret sa Portugalom - poručuje Vladimir Mihailović. Naš reprezentativni bek blistao je u prvom meču u

gostima kod Francuske. Ipak naš sastav je u finišu ispustio veliko iznenađenjem kada je u Pou poražen 73:67. - Stvarno smo odigrali fenomenalan meč tamo, 35 minuta smo prilično lako ,,prosuli“. Međutim, radi se o ozbiljnoj ekipi koja je fizički na visokom nivou. Falilo nam je malo energije i sreće da izguramo tu veliku pobjedu. Mislim da

Dvadeset trogodišnji Novosađanin se iz KK ,,Podgorica“ seli u Bar

Kovačević stigao u Mornar

PODGORICA – Nakon Petra Vujačića, Košarkaški klub Mornar Barsko zlato je objavio i dolazak Marka Kovačevića iz KK ,,Podgorica“. Kao Slovenac Vujačić, i 23-godišnji Novosađanin je sa barskim klubom potpisao trogodišnji ugovor. Srpski bek-šuter je minule dvije sezone nosio dres Podgorice, a prije toga je igrao za Vrčac, Vojvodinu i sezonu za Lovćen, odakle je u ljeto 2020. godine i stigao u Podgoricu. Kovačević je u protekloj sezoni u ABA2 ligi na 13 utakmica prosječno bilježio 9,7 poena, 3,2 skoka i 1,1 asistenciju. U domaćem prvenstvu je na 18 mečeva imao prosjek od 10,3 poena, tri skoka i 1,5 asistencija. Od igrača iz prošlosezonskog sastava ,,Ponosa mir Mihailović, Marko Jeremić, Milija MiBara“, ugovor za narednu sezonu imaju Vladi- ković i Gligorije Rakočević. S. J.

Na Skupštini WABA lige utvrđen raspored takmičenja za narednu sezonu

,,Vučice“ na startu sa Dugom, Nikšić na debiju protiv Orlova PODGORICA – Košarkašice Budućnost Bemaxa na startu nove sezone WABA lige ugostiće Dugu iz Šapca, dok će drugi crnogorski predstavnik u regionalnom takmičenju, ekipa Nikšića, na premijeri debitantskog učešća ugostiti Orlove iz Banjaluke. To je odlučeno na žrijebu koji je održan nakon Skupštine WABA lige u Slavonskom Brodu. U novoj sezoni nastupiće 11 klubova, a timovi će biti podijeljeni

u dvije grupe. U grupi A su Budućnost Bemax, Montana, Banovići, povratnik u regionalno takmičenje Plej of iz Sarajeva, kao i debitanti Duga iz Šapca i Zagreb. U grupi B su, pored drugog crnogorskog predstavnika Nikšića, šampion Celje, Orlovi, trećeplasirani tim iz prethodne sezone, Vojvodina, te debitant Lavovi iz Brčkog. Odlučeno je da nova sezona počne 12. oktobra, a u prvom kolu sastaju se Plej of – Monta-

na, Budućnost Bemax – Duga, Banovići – Zagreb, Vojvodina – Lavovi, Nikšić – Orlovi, dok je Celje slobodno. Crnogorski šampion u drugom kolu ide u Sarajevo, gdje igra protiv Plej ofa, zatim dočekuje Montanu u derbiju kola, a odmah zatim i Banoviće. Zatim slijedi gostovanje Zagrebu, a onda se drugi krug otvara gostovanjem Dugi… Nikšić u drugom kolu gostuje Lavovima, zatim dočekuje Celje, ide Vojvodini, čime će završiti prvi krug. Rasporedom je utvrđeno da 11. janura počne Top8 faza, odnosno Superliga u kojoj će ponovo plasman izboriti četiri najbolja tima iz obje grupe, dok je fajnal-for zakazan za 25. i 26. mart. R. P.

jea i Žaitea. - Definitivno ćemo morati da se adaptiramo na manjak centara. Još nijesmo ulazili u te sitne detalje pripreme utakmice. Sada je više fokus na nama, da se stabilizujemo, pripremimo i uđemo u tu neku formu potrebnu za igranje utakmice. Prvo da sredimo nas i onda ćemo razmišljati o protivniku S. J. zaključuje Mihailović.

će sada oni doći u dosta jačem sastavu, jer njihova baza igrača je, stvarno, ogromna. Ali pristupamo najbolje što možemo da probamo da napravimo iznenađenje - prisjeća se Mihailović tog meča u kom je postigao 23 poena i dodaje: - Sigurno da će više pažnje da usmjere na mene, nakon te utakmice u Francuskoj i prva dva ,,prozora“. Definitivno će

se za to spremiti. Ipak, mislim da smo na bekovima ovaj put jači nego u prošlim prozorima, na centrima ćemo biti malo oslabljeni. Ali to je, što je, igramo sa tim što imamo. Problem za naš tim biće izostanak velikog broja centara, jer Radović za ovaj ,,prozor“ ima samo jednu klasičnu ,,peticu“ Zorana Nikolića, koga čekaju dueli pod košem protiv Poiri-

PODGORICA – Golbal reprezentacija Crne Gore nastupiće danas na Međunarodnom turniru u Sofiji. Naša reprezentacija igraće u grupi B sa reprezentacijom Rumunije i B selekcijom Grčke, dok će u grupi A nastupiti ekipa domaćina Bugarske, reprezentacija Srbije, kao i A reprezentacija Grčke. - Bugarska će biti odlična provjera i prilika da svi igrači dobiju minutažu. Posebno će nam značiti pred drugi turnir Lige šampiona koji će se od 22. do 24. jula održati u Nikšiću, gdje ćemo ugositi najbolje ekipe Francuske, Njemačke,Češke i Portugala – rekao je Nikola Čurović, selektor global reprezentacije Crne Gore. R. P.

Međunarodni golbal turnir u Sofiji

Provjera pred turnir Lige šampiona

Danas 16. bokserski turnir ,,Trofej Podgorice“

Povratak revije nakon tri godine PODGORICA - Tradicionalni međunarodni bokserski turnir ,,Trofej Podgorice“ biće održan danas, a osim crnogorskih okupiće i borce iz Makedonije, Albanije i Bosne i Hercegovine. Turnir će biti organizovan 16. put, a glavni grad ugostiće boksere nakon tri godine pauze. - Turnir se nalazi u međunarodnom kalendaru Evropske bokserske konfederacije. Afirmaciju na ,,Trofeju Podgorice“ stekli su mnogi crnogorski bokseri, pa vjerujemo i da će ovogodišnji osvajač trofeja ostaviti dublji trag u crnogorskom boksu - saopšteno je iz podgoričkog kluba. Posljednji osvajač ,,Trofeja Podgorice“ bio je

Milovan Sekulović

Milovan Sekulović, koji je trofej osvajao dva puta. Rekorder je Boško Drašković, koji je tri puta proglašavan za najboljeg boksera na tom turniru. Takmičenje će biti održano u balon sali R. P. ,,Venom“, a počeće u 19 časova.

Subota, 25. jun 2022.

Arena

Fudbal 21

Tivćani angažovali pojačanje u veznom redu

Bakić u Arsenalu

PODGORICA – Danilo Bakić prvo je pojačanje Arsenala.

Trenutak kada Pejović nasrće na igrača Arsenala Muhovića

Disciplinska komisija odredila kaznu sportskom direktoru Podgorice

Tivatski klub, koji je kroz baraž stigao do elite, sprema se za premijerni nastup u Prvoj ligi, a čelnici kluba odlučni su da angažuju nekoliko pojačanja, kako Arsenal ne bi bio epizodista. Prvo pojačanje je Bakić, koji će donijeti dodatnu čvrstinu na sredini terena. - Znamo odlično kvalitete Bakića. Radi se o izuzetno kvalitetnom igraču, koji će sigurno donijeti kvalitet više u našoj veznoj liniji. Brzo smo se dogovorili i mislim da je ovo tek početak, jer planiramo još nekoliko pojačanja, a sve u cilju da što jači dočekamo istorijsku sezonu – kazao je Ranko Krgović, sportski direktor Arsenala. Bakić je imao zapaženu rolu u Bokelju, zatim je došao u Mornar, sa kojim je izborio Prvu ligu. Minule sezone Bakić je bio

Vojo Pejović sedam mjeseci van fudbala Aničić se vratio kraj Bistrice dio barskog kluba, gdje je imao izuzetno dobre partije, pa se očekuje da bude veliko pojačanje za Arsenal. - Bio je određenih poziva i ponuda, ali odlučio sam se za Arsenal. Radi se o klubu koji je u velikom usponu u posljednje

vrijeme. Prošle godine nijesu imali sreće u baražu, sada su bili ubjedljivi i nijesu slučajno izborili Prvu ligu. Nadam se da ću opravdati očekivanja, da ću se dobro uklopiti i dati svoj doprinos što boljim rezultatima – naglasio je Bakić. R. P.

Sutjeska potpisala trogodišnji ugovor sa omladinskim reprezentativcem

PODGORICA – Kazna, koja se čekala još od kraja prošle sezone, stigla je juče - Disciplinska komisija Fudbalskog saveza Crne Gore sa sedam mjeseci van fudbala sankcionisala je Vojislava Voja Pejovića.

Sportski direktor Podgorice, koji je na kraju minule sezone bio i u ulozi trenera, jer klub iz Lješkopolja nije imao šefa stručnog štaba sa PROFI licencom, napravio je incident u finišu revanš meča baraža između Podgorice i Arsenala. Naime, Pejović je ušao na teren i nakon verbalnog duela glavom odgurnuo gostujućeg igrača Jasmina Muhovića,

koji je završio na travi. - Vojislavu Pejoviću, zvaničniku FK Podgorica, izriče se disciplinska mjera zabrana obavljanja funkcija u trajanju od sedam mjeseci zbog fizičkog napada na igrača FK Arsenal Jasmina Muhovića na revanš utakmici baraža za popunu Telekom 1. CFL odigrane između Podgorice i Arsenala, čime je počinio prekršaj iz člana 68 stav 1 Disciplinskog pravilnika FSCG - navodi se u saopštenju Disciplinske komisije FSCG. Kako se navodi, u izrečenu disciplinsku mjeru uračunava se vrijeme provedeno pod suspenzijom shodno članu 146 stav 6 Disciplinskog pra-

Fudbaleri Jedinstva u domaćem ambijentu završili prvu sedmicu priprema

Bogavac: Visoka ocjena za uvod PODGORICA - Jedinstvo je izašlo iz prve sedmice priprema i vrijeme je za prve utiske trenera Vuka Bogavca. Bjelopoljci su uvodni dio odradili kod kuće, sakupili su 10 treninga i odigrali jednu prijateljsku utakmicu. Povratnik u elitni rang domaćeg fudbala bio je ubjedljiv protiv Adrije – 8:1. - Na fizičkom planu stojimo dobro, a u taktičkom i tehničkom dijelu smo imali loših momenata u prvom testu. To je normalno ako se zna da smo prozivku imali 16. juna. Polako se uhodavamo. Ekipa napreduje. Ima dovoljno vremena do starta prvenstva i vjerujem da ćemo

do tada biti na zavidnom nivou. Izdanje protiv Adrije uliva optimizam da smo na pravom putu. Ocjena je za sada visoka – rekao je Bogavac. Korać i društvo će još neko vrijeme provesti u domaćem ambijentu, a potom slijedi promjena destinacije. - Plan je da još sedam dana provedemo kod kuće. Za 1. jul smo zakazali meč sa Javorom u Ivanjici, a od 3. do 13. jula trebalo bi da boravimo u Sjenici. Tamo ćemo se dodatno pripremiti i odigrati još tri-četiri kontrolna testa, zavisno od ekipa koje u tom periodu budu na Zlatiboru – dodao je Bogavac. Sastav iz Bijelog Polja za sada je pojačao samo golman Sergej Joksimović. - Na golu imamo dva bonus golmana – Joksimovića i Kolića. To nam olakšava traženje rješenja za najboljih 11. Sa nama je par igrača na probi. Moguće je da ćemo nekima od njih ponuditi saradnju. Potreban nam je desni bek i špic. Dobra je okolnost što nas nije napustio niko od standardnih igrača iz prošle sezone – zaključio je Bogavac. D. K.

vilnika FSCG. - Disciplinska mjera zabrana obavljanja funkcija obuhvata zabranu obavljanja funkcija u Udruženju klubova Centar i FSCG, zabrana obavljanja funkcija na zvaničnim utakmicama (ulazak u svlačionice tokom utakmice i pristup restriktivnom prostoru za vrijeme utakmice) i zabrana ulaska na stadione a shodno odredbi člana 29 stav 3 Disciplinskog pravilnika FSCG. Žalba ne zadržava sprovođenje izrečene disciplinske mjere zabrana obavljanja funkcija. FK Podgorica je odgovoran za sprovođenje ove izrečene disciplinske mjere - ističe se u saopštenju. R. P.

PODGORICA - Sutjeska ne staje u ljetnjem prelaznom roku – crnogorski šampion potpisao je trogodišnji ugovor sa Petrom Aničićem. Omladinski reprezentativac prethodno je nastupao za Podgoricu, a igra na poziciji krila i ofanzivnog veziste. Aničić je ponikao kraj Bistrice i jedan je od fudbalera koji se pred start nove sezone vraća u matični klub. - Kao što smo i obećali, nastavljamo sa vraćanjem naših bisera i nikšićke djece u svoj matični klub – rekao je sportski direktor Krsto Koprivica za sportski.me. Sutjeska će na startu kvalifikacija za Ligu šampiona igrati sa bugarskim Ludogorecom. Prva utakmica na programu je 5. jula u Razgradu, a revanš sedam dana kasnije na ,,DG areni“ u Lješkopolju. Nikšićani su do sada angažovali Vuka Strikovića, Adrijana Rudovića, Srđana Krstovića, Ognjena Đinovića, Iliju Tučevića, Julijana Nenova i Anta Babića. D. K.

Mladi fudbalski trener Nikola Ivanović predvodi talentovane dječake na sedmodnevnom kampu na Kopaoniku PODGORICA - Talentovani dječaci iz Podgorice, njih 22 iz petnaestak fudbalskih škola sa teritorije glavnog grada, borave na sedmodnevnom kampu na Kopaoniku. Sekretarijat za sport i kulturu, u saradnji sa Fudbalskim savezom Crne Gore, omogućio je klincima da napreduju kroz dodatni rad koji vodi mladi trener Nikola Ivanović. Kamp je počeo u poneđeljak, a traje do neđelje. - Zahvalnost Sekretarijatu za sport i kulturtu, Rajku Ćupiću i Neli Tatar, kao i našoj Kući fudbala na mogućnosti da radimo na Kopaoniku. Ovdje imamo vrhunske uslove, tri terena, odličan hotel i hranu. Poslužilo nas je i vrijeme, tako da maksimalno sprovodimo plan. Nekoliko dana smo trenirali po dva puta dnevno, a sada jednom. Djeca se ponašaju primjereno na terenu i van njega. Ovo je zaista pun pogodak – kaže Ivanović, koji nastavlja: - Poveli smo dječake koji su rođeni 2009, 2010, 2011. i 2012. godine. Petnaestak fudbalskih škola dalo je po jednog

Vjerujem da će neki od ovih klinaca postati reprezentativci

Najtalentovaniji podgorički dječaci na Kopaoniku

ili dvojicu klinica kako bi se usavršavali tokom treninga na Kopaoniku. Samim tim što radim sa jako talentovanom djecom, posao mi je olakšan. Dječaci prihvataju informacije, vrijedno rade, odgovorni su i zadovoljstvo je vježbati sa njima – dodao je Ivanović, koji trenira dječake iz Starog aerodroma i Arene.

Mladi strateg vjeruje da među djecom koju je poveo na Kopaoniku ima budućih reprezentativaca. - Svi dječaci zavređuju pažnju, a nekoliko njih se izdvaja. Ako budu nastavili da se razvijaju ovim putem – iskreno se nadam da će neki od njih nastupati u dresu sa državnim grbom – poručio je Ivanović.

Nijesu samo fudbaleri otputovali na sprsku planinu. Priliku za napredak dobili su odbojkaši i odbojkašice, rukometašice, košarkaši i košarkašice, kao i atletičari i atletičarke. - Ima nas dosta i Crne Gore. Svi se družimo, razmjenjujemo iskustva. Vidim da su i kolege iz ostalih sportova prezadovoljne – zaključio je Ivanović. D. K.

22 Feljton

Subota, 25. jun 2022.

NEKOLIKO RIJEČI O PODGORIČKIM ZAGONETKAMA

Izvor koji rođenje Podgorice smješta u rani srednji vijek » Piše: Slobodan ČUKIĆ Osvrnućemo se na još jedan zagonetni izvor, koji ukazuje da je starost Podgorice mnogo veća od 1326. godine. Riječ je o porodičnoj hronici koju je između 1665. i 1680. sačinio Đurađ Branković II, potomak srpskog despota Đurđa Brankovića. Ovom se izvoru u istoriografiji ne pridaje veći značaj, ali se na njega moramo osvrnuti zbog činjenice da se drevna Podgorica u njemu pominje na dva mjesta i to bez vidljive tendencije. Đurađ II Branković je u drugoj polovini 17. vijeka, iz političkih motiva, sačinio istorijat svoje porodice. Bilo je to u vremenu kada su narastale nade za potiskivanje Turaka s Balkana i obnovu hrišćanskih država na tom području. Splet istorijskih okolnosti je učinio da tadašnji srpski vjerski poglavari tajno proglase Đurađa II za novog srpskog despota, nakon čega je ovaj 1668. godine išao kod ruskog cara Aleksija Mihailoviča da bi mu izložio plan o oslobođenju Slovena od Turaka i osnivanju srpske države. Dvije decenije nakon toga Đurađ II je austrijskom caru Leopoldu I podnio predstavku o osnivanju ilirskog carstva pod njegovom, Đurđevom, vladavinom. Đurađ II je bio utamničen 1689. i u zatvoru držan do smrti 1711. godine (Petar Šobajić, „Korjenići“, Glasnik Etnografskog muzeja na Cetinju, IV knjiga, Cetinje, 1964, 136). Za nas je važno to što Đurađ II u svojoj Hronici pripovijeda o dugoj istoriji svoje porodice, navodeći da su Brankovići u najdaljoj prošlosti živjeli u Korjenićima u Hercegovini, odakle su se selili na druga područja. Pritom treba znati da su u doba o kojem je riječ, Korjenići i Hercegovina nosili druga imena. Korjenićka vala je u srednjem vijeku u okviru Travunuje činila jednu župu i zvala se Vrm. Taj naziv se prvi put

Đurađ II Branković u svojoj Hronici pripovijeda o istoriji svoje porodice, navodeći da su Brankovići u najdaljoj prošlosti živjeli u Korjenićima, odakle su se selili na druga područja. Kaže da su se Brankovići iz Korjenića preselili na tlo Podgorice „gde sagradiše grad istog imena“ (!) Pominje i da je u ranom srednjem vijeku živio izvjesni „Volffgangus Brankovich Podgoricensis“

Grof Đorđe Branković, portret u Meternihovom dvorcu u Kenigsvartu, prema kopiji slikara Šilhobla, u Hepskom muzeju - iz knjige Jovana Radonića Despot Ilirika

BOŽIDAR VUKOVIĆ PODGORIČANIN

Studija Petra Šobajića - Korjenići

javlja kod Konstantina Porfirogeneta, u njegovom opisu Travunije. Đurađ II navodi da su se Brankovići iz Korjenića preselili na tlo Podgorice „gde sagradiše grad istog imena“ (!). Ovo nije jedini pomen Podgorice u njegovoj hronici. Da bi pokazao koliko je stara i značajna njegova familija, Đurađ II navodi kako je u ranom srednjem vijeku živio izvjesni „Volffgangus Brankovich Podgoricensis“. Ovaj Volfgang je bio „osobite hrabrosti, pameti i vrijednosti muž“ koji se odlikovao tako vanrednim sposobnostima i vrlinama da je „zaslužio da se uzvisi na čast pravog kneza svete rimske imperije“ (isto, 148). Kod Đurđa II Brankovića, dakle, imamo dva pomena Podgorice. Po prvome Brankovići su je

Grob Božidara Vukovića nalazio se na Starčevu u desnom porušenom paraklisu

Detalj iz Pazničnog mineja Božidara Vukovića (1538)

Šobajić je u analizi genealogije Brankovića ubjedljivo pokazao da su Brankovići nastali „dublje u srednjem vijeku ... bar 150 do 200 godina prije početka XIII vijeka“. To znači da se, mjereno od 1200. godine, treba vratiti 150 do 200 godina unazad, u prednemanjićko doba, odnosno u doba kneževine/kraljevine Duklje u čijem su sastavu bili i Korjenići i Trebinje izgradili i dali joj ime. Po drugome jedan član te porodice Volfgang (Vuk) je u ranom srednjem vijeku nosio nadimak Podgoričanin. Petar Šobajić povodom tvrdnje da su Brankovići prvobitno živjeli na tlu Hercegovine (Travunije), navodi da mu je istoričar Vladimir Ćorović u razgovoru o porijeklu Brankovića saopštio da je „autentično“ da Brankovići vode porijeklo iz Korjenića i da su u davnini bili vlastela na tom području (isto, 139).

Šobajić je u analizi genealogije Brankovića prilično ubjedljivo pokazao da su Brankovići nastali „dublje u srednjem vijeku ... bar 150 do 200 godina prije početka XIII vijeka“ (isto, 146). To znači da se, mjereno od 1200. godine, treba vratiti još 150 do 200 godina unazad, u prednemanjićko doba, odnosno u doba kneževine/kraljevine Duklje u čijem su sastavu bili i Korjenići i Trebinje, a sa kojim je periodom, ili još ranijim, povezana tvrdnja da su Brankovići „izgradili Podgoricu“ i da su imali dalekog pretka Volfganga (Vuka) s nadimkom Podgoričanin. Sve je ovo obavijeno velom zagonetke, u koju spada i ona rukopisna bilješka iz crkve Sv. Đorđa po kojoj je prve kuće na obali Ribnice u desetom stoljeću podigao Marko, župan Gorske.

Petar Šobajić povodom tvrdnje da su Brankovići prvobitno živjeli na tlu Travunije, navodi da mu je istoričar Vladimir Ćorović u razgovoru o porijeklu Brankovića saopštio da je „autentično“ da Brankovići vode porijeklo iz Korjenića i da su u davnini bili vlastela na tom području

O životu vojvode Božidara Vukovića imamo vrlo malo podataka, a ponajmanje o periodu prije njegovog prispijeća u Veneciju. Pretpostavlja se da se ovaj slavni crnogorski štampar rodio 1466. godine u Đulićima. To selo se po narodnom predanju, nalazilo na tlu današnje Podgorice, blizu Vezirovog mosta (koji je izgrađen znatno kasnije). U obližnjim Momišićima i dalje živi tradicija da su se Đulići protezali po blagim sjeverozapadnim padinama brda Gorice. Izgleda da je Božidar Vuković ugledao svijet baš u godini u kojoj je prvi put pomenut podgorički subaša. Riječ je o dokumentu koji je objavio srpski istoričar Milan Vasić (Istorija Crne Gore 3, Titograd, 1975, 503). Pomen podgoričkog subaše svjedoči da je Podgorica 1466. godine nesumnjivo bila u turskim rukama. Božidar Vuković je ugledao svijet baš u momentu kada su Turci uspjeli da ovladaju sjevernim dijelom Zetske ravnice, odnosno prostorom koji se širio od Meduna lijevom obalom Morače. Pavle Rovinski u vezi ovoga navodi zanimljivo predanje. U narodu se pripovijedalo da je Turke „kada su se utvrdili na Medunu ... u Podgoricu pozvao otac Božidara Vukovića, koji je tada bio prvi čovjek Podgorice“ (Pavle Rovinski, „Etnografija Crne Gore“, Tom I, CID, Podgorica, 1998, 69). Uz ime Božidara Vukovića navodi se - Zećanin. Da bi bolje razumjeli ovu atribuciju osvrnućemo se na pismo Stefanice Crnojevića iz 1460. godine, koje je načinjeno u dvoru na Žabljaku i upućeno mletačkom duždu. Ovaj dokument je u našoj istoriografiji zaobilažen jer Stefanica u njemu potanko opisuje svoje trijumfe nad vojskama srpskog despota Đurđa Brankovića. Porazio ih je čak tri puta u dvije godine (14521453). Prva bitka odigrala se početkom ljeta, a druga krajem

ljeta 1452. godine. Dakle, zbile su se u tri mjeseca. U prvoj bici srpsko-tursku vojsku predvodio je vojvoda Altoman, u drugoj despotov šura Toma Kantakuzen. Druga bitka odigrala se na zapadu Zetske ravnice, u Lješkopolju. To zaključujemo na osnovu Stefaničinih riječi: „Turaka i hrišćana … otjerasmo u najgorem stanju, razbismo i porazismo ... Čak bi i rečenoga Tomu živa uhvatili da nije uspio da se prebaci preko rijeke Morače. Tako ja osvojih sve do rečene rijeke” („Sazdanje Cetinja”, dokument br. 7). Sada nailazi važan momenat jer Stefanica dalje navodi kako su mu nakon te pobjede i zauzimanja teritorije do rijeke Morače „dobrovoljno prišli Zećani“, odnosno, četiri „katuna i plemena” koji su do tada bili pod despotovom vlašću - Malonšići, Lužani, Bjelopavlići i Pješivci. Dakle, gornjozetski gospodar Stefanica Crnojević je pod Zećanima podrazumijevao plemena sa područja Lješkopolja, kao i Malonšiće, Bjelopavliće i Pješivce. Poznato je i da Stefanica Crnojević 6. septembra 1455. godine pojavio na Vranjini sa „svim zetskim zborom“ da bi potpisao ugovor sa Mlečanima. „Zetski zbor“ su činili glavari 51 „družine“, odnosno, „katuna“, odnosno, „samostalne opštine“. Među okupljenima je bio i glavar Podgorice, a Podgorica je pomenuta kao „katun“ među drugim katunima. Vuković se, osim kao Zećanin, nazivao i Podgoričaninom. Atribucija „Božidar Vuković ot Đurić Podgoričanin“ bez sumnje ukazuje da je podgorička teritorija obuhvatala selo Đuriće, odnosno Đuliće, odnosno, brdo Goricu i današnje područje Zagoriča. Pravo pitanje glasi: da li je podgorički predstavnik (glavar?) u „zetskom zboru“ 1455. godine na Vranjini bio otac Božidara Vukovića - onaj vojvoda Vuković koji je po predanju bio prvi čovjek Podgorice. (Nastavlja se)

Subota, 25. jun 2022.

Oglasi i obavještenja 23

24 Oglasi i obavještenja

Subota, 25. jun 2022.

Oglasi i obavještenja 25

26 Oglasi i obavještenja

Subota, 25. jun 2022.

Oglasi i obavještenja 27

28 Oglasi i obavještenja

Subota, 25. jun 2022.

Oglasi i obavještenja 29

Subota, 25. jun 2022.

Z A P I S N I K

Dnevni list

FINALNO IZVLAČENJE NAGRADA nagradne igre Cosmetics-a pod nazivom „KAD SI OKRUŽEN PRIJATELJIMA“ 1 x DYSON V11 ABSOLUTE EXTRA štapni usisivač

Elektronska pošta: desk@pobjeda.me

Podgorica, 21.06.2022. TC City Mall u 15h, Cosmetics – mjesto izvlačenja nagrada u okviru nagradne igre „KAD SI OKRUŽEN PRIJATELJIMA“ za koju je izdata saglasnost br. 10-8556/3-22 od strane Uprave prihoda i carina, dana 21.03.2022. Način izvlačenja: iz kompjuterske baze računa koji zadovoljavaju kriterijume iz pravila.

Direktor i glavni i odgovorni urednik:

DRAŠKO ĐURANOVIĆ

Dobitnik nagrade 1 x DYSON V11 ABSOLUTE EXTRA štapni usisivač 1.Radmila Minić, Nikšić

Naziv osnivača: Društvo sa ograničenom odgovornošću za proizvodnju, promet i usluge, export-import ,,Nova Pobjeda“ - Podgorica Sjedište osnivača: 19. decembar br. 5 PIB:03022480

Komisija: 1.MIRA DUBAK 2.DANICA KRIVOKAPIC 3.TIJANA TERZIC Podgorica, 21.06.2022.

Zamjenica izvršnog direktora: MILENA GOLUBOVIĆ

Direktorica marketinga:

Ivm. broj 226/18

REDAKCIJSKI KOLEGIJUM

Javni izvršitelj Mato Jovićević iz Danilovgrada, odlučujući u pravnoj stvari izvršnog povjerioca “PRVA BANKA CRNE GORE” ad, Podgorica, protiv izvršnih dužnika Pavićević Sandre i Nikaljević Suzane, ul. Slobode broj 60, Podgorica, radi naplate novčanog potraživanja, v.s. 19.445,71 €, na osnovu vjerodostojne isprave - mjenice AA 0167537 od 17.01.2007. godine, u smislu člana 45 ZIO, dana 24.06.2022. godine, donio je odluku o

ŽELJKA RADULOVIĆ

Zamjenica glavnog i odgovornog urednika

DOSTAVLJANJU JAVNIM OBJAVLJIVANJEM

RADMILA USKOKOVIĆIVANOVIĆ

Izvršnom dužniku Nikaljević Suzani vrši se dostavljanje zapisnika Ivm. broj 226/18-89 i zaključka Ivm. br. 226/18-92. Izvršni dužnik Nikaljević Suzana može se obratiti Javnom izvršitelju Matu Jovićeviću, ul. Baja Sekulića bb, Danilovgrad, u roku od 8 dana od dana objavljivanja oglasa radi preuzimanja navedenih akata. Upozorava se izvršni dužnik Nikaljević Suzana da se ovakav način dostave smatra urednim i da će negativne posledice koje mogu nastati ovakvim načinom dostavljanja snositi sama stranka, odnosno izvršni dužnik. Dostavljanje se smatra izvršenim nakon isteka roka od osam dana od isticanja pismena na oglasnoj tabli suda, ukoliko je prethodno izvršeno objavljivanje u dnevnom štampanom mediju.

Pomoćnici glavnog i odgovornog urednika NENAD ZEČEVIĆ (politika) JADRANKA RABRENOVIĆ (ekonomija) JELENA MARTINOVIĆ (društvo) MARIJA JOVIĆEVIĆ (nedjeljno izdanje)

JAVNI IZVRŠITELJ Mato Jovićević

MALI OGLASI

Urednici JOVAN NIKITOVIĆ (kultura) MARIJA ŽIŽIĆ (crna hronika) DRAGICA ŠAKOVIĆ (Crnom Gorom) NIKOLA SEKULIĆ (hronika Podgorice) JOVAN TERZIĆ (Arena) SLOBODAN ČUKIĆ (feljton i arhiv) VUKMAN IVANOVIĆ (dizajn) DRAGAN MIJATOVIĆ (fotografija)

NEKRETNINE

OGLASNO ODJELJENJE “POBJEDA” TELEFON ZA INFORMACIJE 020-202-455, 020-202-456.

LOGOTIP POBJEDE Miloš Milošević i Nikola Latković (2019), inspiracija Anton Lukateli (1944) PORTAL POBJEDE

Urednica JOVANA ĐURIŠIĆ OBJEKTIV

Urednica MARIJA IVANOVIĆ -NIKIČEVIĆ KULT

Urednica TANJA PAVIĆEVIĆ TELEFON: 020/409-520 - redakcija 020/409-536 - marketing 020/202-455 - oglasno Vlasnička struktura osnivača medija ,,Media NEA” d.o.o. Podgorica -100 odsto Tiraž: 3.150 Adresa sjedišta medija: Ulica 19. decembra broj 5, Podgorica PIB 02842777 Broj žiro računa: 560-822-77 Universal Capital Bank

e-mail: oglasno@t-com.me 1111

CENTAR kod ugla dvije glavne ulice jedinstvena poslovna zgrada oko750m2 (delux penthaus na vrhu) sa 8 parkinga i garažom po želji. Ima niz veoma bitnih prednosti za biznis. Izuzetna po svemu. Prodajem. Tel. 069/867-791 1 PRODAJEM plac uAndrijevici,u gradu 20m od magistrale 114m2.tel.067/175-856. 2

RAZNO OTČEPLJENJE kanalizacije i svih vodovodnih

cijevi , popravka i zamjena instalacija. Non stop ! Begović Tel. 067/579-709 , 069/269-550 3 STRUČNO i savjesno radim skoro sve građevinske poslove adaptacije, popravke krovova, dimnjaka i ostalo- Podgorica. Tel: 069/926-382, 020/629-558 5

POTREBNI radnici pomoćni kuvar/ica higijeničarka Uslovi dobri, restoran Elit, Capital Plaza Podgorica Tel.067/877-677 6

OTČEPLJENJE sve vrste kanalizacija el.sajlom. Dolazim odmah NON-STOP. Sitne vodoinstalaterske opravke. Pregled cijevi kamerom. Begović Tel.069/747-204, 069/424-150, 067/473-367 4

30 Oglasi i obavještenja Dana 24. juna 2022. godine preminuo je naš dragi

Subota, 25. jun 2022. Posljednji pozdrav dragoj snahi

Dana 24. juna 2022. u 65. godini umro je naš voljeni

VESNI Blažovoj KALUĐEROVIĆ

MIJAT Miljanov PEROVIĆ

RANKO Miodraga NIKOLIĆ

Počivaj u miru.

Zaove DESA, DRAGICA, DARA, OLGA i VJERA Saučešće se prima u kapeli pod Trebjesom u Nikšiću 25. juna od 11 do 16 časova i 26. juna od 11 do 15 časova, kada će se obaviti sahrana na novom groblju pod Trebjesom.

Saučešće primamo u gradskoj kapeli u Nikšiću dana 25. juna od 11 do 16 časova i 26. juna od 11 do 13.30 časova. Sahrana će se obaviti u 14 časova na Novom groblju pod Trebjesom. Cvijeće se ne prilaže.

888

Четрдесет је дана од смрти наше драге стрине

Ožalošćeni: majka VIDOSAVA, supruga NADA, kćerke MILICA, NATAŠA i LJUBICA, sestra LIDIJA, braća DARKO i IVAN, snahe CICA i VANJA, unuk DIMITRIJE, bratanići i bratanična, sestrići i ostala rodbina

Ožalošćeni: supruga BRANKA, sin MILOŠ, kćerka JELENA, sestra LJEPOSAVA, bratanići ALEKSANDAR i VLADIMIR i ostala rodbina PEROVIĆ i ujčevina GAGOVIĆ

ВИДОСАВЕ Н. ВЕЛИМИРОВИЋ 928

922 С љубављу и поштовањем чувамо те од заборава. Sa velikom tugom opraštam se od mog velikog prijatelja i kuma БОШКО, ВЕСКО и СОЊА са породицама 923 Navršava se godina dana od smrti našeg dragog

RANKA NIKOLIĆA

MILORADA Blaža POPOVIĆA

Čuvaćemo vječnu uspomenu na tebe u našim srcima. U neđelju, 26. juna 2022. u 9 časova posjetićemo njegovu vječnu kuću na groblju Brdišta – Tivat.

Postoji nešto što nikada ne umire, a to su Tvoje veliko srce i plemenita duša. Počivaj u miru, KUME – BRATE, kako si me zvao, a ja ću TE vječno nositi u srcu.

Ožalošćena porodica POPOVIĆ

ŽELJKO MUDREŠA

926 924

Dragoj našoj

Posljednji pozdrav našem voljenom i poštovanom kumu

VUKICI JANKOVIĆ

Tvoj osmijeh i topla riječ s kojima si nas dočekivala i ispraćala ostaće vječno u našim srcima.

Zaove: ĐINA i CANA, VJERA, DALIBORKA, IVANA i GAVRILO

RANKU NIKOLIĆU

Mnogo smo tužni zbog tvog preranog odlaska.

927

Tvoji: ŽELJKO, MARJANA, ANJA, STAŠA i VIKTOR

925

Oglasi i obavještenja

Subota, 25. jun 2022.

Dana 23. juna 2022. poslije kraće bolesti preminuo je u 71. godini naš dragi Тужним срцем јављамо да је дана 24. јуна 2022. послије краће болести у 72. години живота преминула наша драга

Умрла је у 92. години

BORIVOJ - CAKO Živkov RADINOVIĆ

ДЕСАНКА Вучићева ИВАНОВИЋ рођена Вујошевић

ЈЕЛЕНА Милисављева МИКИЋ рођ. Кујовић

Саучешће примамо на градском гробљу Чепурци дана 25. јуна од 9 до 14 часова када се креће за село Миоска, општина Колашин. Саучешће на породичној гробници у Миосци примамо од 15. до 16. часова када ће се обавити сахрана

Ожалошћени: син ДРАГАН, кћерка ДРАГАНА, снаха ИРЕНА, унуци ПАВЛЕ и МАРКО, унука САРА, браћа, сестре и остала многобројна родбина МИКИЋ и КУЈОВИЋ

Саучешће примамо у капели Дољани, дана 25. јуна 2022. од 10 до 15 часова. Сахрана ће се обавити на гробљу у Дољанима.

Saučešće primamo na gradskom groblju Čepurci dana 24. juna od 10 do 15 časova i dana 25. juna od 10 do 12 časova kada se kreće za selo Grbavci gdje će se primati saučešće u kapeli do 15 časova kada će se obaviti sahrana.

Ожалошћени: ћерка МАРИНА, синови МИЛОВАН и МИЛИЋ, сестре ОЛГА и МИЛКА, снаха СЛАВИЦА, унуци ДИКО, СТЕФАН и НЕМАЊА, унуке МИЛЕНА и БОЈАНА, братанићи, братаничне, сестрићи и сестричне и остала родбина ИВАНОВИЋ и ВУЈОШЕВИЋ

Ožalošćeni: supruga MIRJANA, sin LUKA, snahe SLAVKA i MILICA, bratanić RASTKO, bratanične SANJA, SUZANA i MAJA, sestrične ANA i MILENA i ostala mnogobrojna rodbina RADINOVIĆ

887

900

Престало је да куца племенито срце моје мајке и наше бабе

884 Posljednji pozdrav dragom

Дана 24. јуна 2022. испустио је своју племениту душу у 84. години наш вољени

ДЕСАНКЕ ДЕСЕ ИВАНОВИЋ

Od kuma DRAGANA i NADE

МИЛАДИН Радомира ЈОВАНОВИЋ

Саучешће примамо у мјесној капели Кујава дана 24. јуна од 12 до 16 часова и 25. јуна од 12 до 16 часова, након чега ће се обавити сахрана у мјесном гробљу у Кујави.

Ожалошћени: син ЖЕЉКО и ДРАГОСЛАВ - ГАРО, снахе ЈАДРАНКА, МИЛИЈАНА и БИЉАНА, браћа од стричева ВОЈИН и МИЛОШ, унучад ПРЕДРАГ и ИСИДОРА и остала многобројна родбина ЈОВАНОВИЋ и УСКОКОВИЋ

893

BORIVOJU - CAKU RADINOVIĆU 901

Данас остајемо без искрене љубави и пажње и породичног ослонца, који смо имали, њеним постојањем.

Posljednji pozdrav voljenom stricu i đeveru

Кћерка МАРИНА, унук РАДОМИР ИВАНОВИЋ са породицом и унука МИЛЕНА БОЈИЋ са породицом

CAKU RADINOVIĆU

897

RASTKO i MILICA

NAŠI RODITELJI 25. 6. 2012 – 25. 6. 2022.

5. 9. 1992 – 5. 9. 2022.

STANISLAVA - DRAGA rođena Velimirović

920 Дана 24. јуна 2022. послије дуге болести у 88. години преминула је наша драга

MILJAN Nikolin

Posljednji pozdrav voljenom suprugu i ocu

CAKU RADINOVIĆU

ДРАГИЦА Стевана НОВАКОВИЋ рођена Алигрудић

Zauvijek u našim srcima.

BOJIĆ Tuga. Nedostajanje. Ponos što smo Vaši.

SNEŠKA i NINO sa porodicom

Саучешће примамо у породичној кући Доње Мрке – Биоче дана 24. јуна и 25. јуна до 14 часова када ће се обавити сахрана у породичној гробници на сеоском гробљу Поцић – Доње Мрке.

Tvoji MIRA i LUKA 921

Ожалошћени: синови ВУКМИР и ДРАГОСЛАВ, ћерка ВИНКА, сестра РУМИЦА, снахе БРАНКА, ПЕРСА, ЉИЉА, РАЈНА и СЛАЂАНА, братанићи МОМО, ГОРАН, МИОДРАГ, НЕБОЈША и ДУШКО, унучад, праунучад, братаничне, сестрићи, сестричне, заовичић и остала многобројна родбина НОВАКОВИЋ и АЛИГРУДИЋ

889

32 Oglasi i obavještenja

Subota, 25. jun 2022.

Sa tugom i poštovanjem se opraštamo od našeg dugogodišnjeg kolege i prijatelja

BORIVOJ CAKO RADINOVIĆ

Zadnji pozdrav dragom i nezaboravnom kolegi. U našim srcima ostaju lijepa sjećanja.

Dragi Cako, bila je čast sarađivati sa tobom i privilegija imati te za prijatelja.

Tvoje KOLEGE IZ DIREKCIJE ZA BEZBJEDNOST, INVESTICIJE i USLUGE

CENTRALNA BANKA CRNE GORE

899

898

Posljednji pozdrav dragoj

Četrdeset je dana otkako nijesi sa nama, naš dragi striko

Dana 1. jula navršava se pet godina od smrti moje snahe

BRANKO DRAGANI

Striko, nedostaje nam Tvoja plemenita duša. Počivaj u miru, neka te anđeli čuvaju. Tvoji: PEĐA, MIRA, NADA i RADMILA 919

od porodice pok. PERUTE PERUNOVIĆA

MITRE – MAŠE JAKIĆ Ne mogu da se pomirim sa činjenicom da više nijesi sa mnom, da svojom toplom dušom pružiš mi ruku podrške. Svako sjećanje i pomisao na tebe budi najplemenitije i najljepše emocije. Mnogo je lijepih trenutaka koji me podsjećaju na tebe. Živjećeš sa mnom dok ja budem živjela. Ponekad riječi ne mogu da nađu put, jednostavno ostaju unutra.

Tvoja zaova STEVANIJA 904

883 26. 6. 2021 – 26. 6. 2022.

POMENI Šesnaest godina od smrti moga brata

TATAR Boža DESA

IN MEMORIAM 25. 6. 1988 – 25. 6. 2022.

Vrijeme prolazi ne umanjujući lijepe uspomene. Ostalo je ljubav i sjećanje na vrijeme provedeno zajedno.

896

Tvoji: sin BRANO, snaha BEBA, unuk NIKOLA, snaha BOŽICA i unuka TALIJA

VESKO MARTINOVIĆ

DRAGANA P. PETRIČEVIĆA

Bol i ljubav prema tebi su vječni pratioci našeg života. Počivaj u miru, SREĆO i TUGO naša.

Bol i tuga se ne liječe vremenom već nose u srcu i duši, moj jedini brate.

26. 6. 2021 – 26. 6. 2022.

TATAR Boža DESA

LJILJA, MIĆO i SLAVKO PAVLIČIĆ

Tvoji: sestra VESNA, sestrić BOŠKO i sestrična LJUBICA

Hvala ti za svu ljubav i pažnju koje si nam nesebično davala.

880

e-mail: oglasno@t-com.me

895

Tvoje unuke TANJA i MAJA sa porodicama

906

Oglasi i obavještenja 33

Subota, 25. jun 2022. Навршава се 40 дана од смрти наше вољене

Нашој драгој

ВИДОСАВА

ВИДОСАВИ

ВИДОСАВЕ Новака ВЕЛИМИРОВИЋА

Отишла си у вјечност гдје те анђели чувају, док у нашим срцима наставља да живи твоја несебична љубав. Била си и остала наш понос и наша снага што си често говорила. Никад нисам сама, увијек сам са вама гдје год да сте. Благословени смо што смо те имали, што смо твоји потомци. Обавјештавамо рођаке, кумове, комшије и пријатеље да ћемо у недјељу, 26. јуна у 10 часова посјетити њену вјечну кућу.

И даље боли изненадни растанак са тобом. Сјећања навиру често и те успомене много нам значе. Заувијек ћеш живјети у нашим срцима.

Твоји МИЛАН, МИЛЕНА, ВЛАДАН, НОВАК, ЕЛЕНА и ТОДОР

Твоја унука НАДА

909

915 Ожалошћена породица ВЕЛИМИРОВИЋ

Драга бако, љубављу си обиљежила мој живот. Твоје топло крило и загрљај остаће у мом срцу заувијек. Ти си моја звијезда која ће ме чувати, а ја ћу чувати тебе од заборава.

Нашој драгој

908 Нашој вољеној сестри, свастици и тетки

ВИДОСАВА

ВИДОСАВИ

Вољени не умиру док живе они који их воле. Путуј нам спокојна јер успомене на тебе вјечно ћемо чувати од заборава.

Особа као ти никада не умире. Твоја љубав, пажња и племенитост увијек ће остати у нашим срцима. Драга бако, ти си сада у небеском царству са анђелима а ми ћемо те чувати од заборава.

Твоји НИКОЛА, СЛАЂАНА, БОГДАН, АНА и НИНА

Твој унук ДРАГО и унука АНА ЛУКАЧЕВИЋ

ВИДОСАВИ ВЕЛИМИРОВИЋ 916

911

која нас је навикла на топле, људске разговоре, прожете милошћу, миром и разумијевањем. Уз коју смо сви бољи и снажнији.

Вјечно захвални, ЛЕПА и РАЈО ВУКЧЕВИЋ са породицом

917

ВИДОСАВА

Драга мајко, није растанак тај који боли, боли загрљај који је посљедњи, боле ријечи које заувијек памтим, боле успомене којих више неће бити. Не чујемо ти глас, али, знај, увијек си ту међу нама, за сву доброту и љубав неизмјерно ти хвала.

Драга мајко и бако, посљедњи загрљај са тобом и стисак твоје руке дао нам је снагу да се изборимо са овим болом и празнином коју носимо у себи. Иако те више нећемо загрлити чуваћемо те од заборава.

Твоја кћерка БОБА, зет ПЕЂА, унучад ИГОР, ЗОЈА и ЛУКА ТАНЧЕВ

Кћерка БИЉАНА, унук ДРАГО, унука АНА, снаха ЏЕНИФЕР и праунуци ДЕЈАН и МАТИЈАС

Navršava se 10 godina od kada nije sa nama naš dragi

914

912

DUŠAN MARKOVIĆ 1935–2002.

Počivaj u miru okružen našim sjećanjima i mislima. Čuvaćemo uspomenu na tebe, tvoje dostojanstvo i veliko srce u kome je imalo mjesta za sve nas.

ВИДОСАВА

Премало је ријечи а превише туге да ти кажемо колико нам недостајеш. Твоја племенитост и љубав коју си нам несебично пружала остаће у нашим срцима. Нека те у тишини вјечног мира прати наша љубав јача од времена и заборава.

Својом неизмјерном љубављу и пажњом обиљежила си наше животе и оставила неизбрисив траг. Празнину коју си оставила ријечи не могу описати. Дани пролазе али ни један без сјећања на тебе, никад нећемо заборавити лијепа времена проведена са тобом.

Кћерка ВЕСНА, зет ИВАН и унука НАДА ЈАЊАТОВИЋ

Твоја унучад ИГОР, ЗОЈА и ЛУКА

Supruga RADOJKA, kćerka ANKA i sin LJUBIŠA sa porodicama

907

910

913

34 Oglasi i obavještenja

Subota, 25. jun 2022. 25. 6. 1998 – 25. 6. 2022.

25. 6. 2015 – 25. 6. 2022.

ДРАГАН СИЊО МУГОША

IVAN LOPIČIĆ Tvoja plemenita duša i neizmjerna dobrota zaslužuju naše vječno sjećanje. S ljubavlju,

892

Dvije godine se navršiše od smrti mog dragog brata

Тужно сјећање на вољеног супруга и оца. Године пролазе, а наша бол је доживотна!!! Твоја породица: НИНА са дјецом 877

NIKOLE Markova VUČETIĆA

Dragi brate, počivaj u miru božjem sa ocem i majkom.

Prođe godina od smrti našeg

otac ZORAN, majka BRANKA, sestra IVANA, sestrične SARA i LARA

ĐOKO 878 Dvije godine prođoše, dragi naš brate

Навршава се 40 дана од када нас је напустио наш

BRANISLAVA Radoša BELEVIĆA NIKOLA Dragog supruga, milog oca, voljenog đeda i poštovanog svekra. Vječno ćeš živjeti u nama i našim potomcima.

БРАНКО ВУЈАНОВИЋ

Naša ljubav ostaje zauvijek. Počivaj u miru. VUKICA i STANKA 879 Dvije godine su od smrti naše voljene

Твој животни пут, твоје врлине и љубав коју си нам несебично пружао чине нас тужним, поносним и захвалним.

Tvoji: ZAGORKA, SPASOJE, RADOŠ, SVETLANA, SNEŽANA, NADA, TANJA, unučad i praunučad

Увијек ћеш бити дио нас и наших најдражих успомена, наш понос и наша звијезда водиља. Нека је мир и спокој твојој племенитој души.

DUBRAVKE BEŠIĆ

У суботу 25. јуна породица ће посјетити његову вјечну кућу.

rođene Dedić

903

Твоји: ДРАГИЦА, МИЛАН и ЉУБИЦА са породицом

U našim srcima živiš zauvijek, nasmijana i vedra kakva si uvijek bila.

Navršava se četrdeset dana od smrti naše voljene

890

Tvoji: JADRANKA, JELENA i GORAN

Draga kćerko

905

SENKE NIKOLIĆ rođene Zečević

Četrdeset je dana od smrti moje drage majke

Dostojanstvenim životom i velikim srcem, zaslužila si vječno sjećanje. Sa ponosom čuvamo uspomene na tebe. Uža porodica . će u neđelju, 26. juna 2022. u 11 časova, posjetiti njenu vječnu kuću Porodice NIKOLIĆ i ZEČEVIĆ 894 Sjećanje 25. 6. 2006 – 25. 6. 2022.

DRAGINJE ŠIMON

DUBRAVKA BEŠIĆ rođena Dedić

Danas su dvije godine od našeg rastanka. Tužni su dani i noći, a bol i tuga u mom srcu doživotni. Majka GINA

891

rođene Vujotić

TUŽNO SJEĆANJE 25. 6. 2021 – 25. 6. 2022.

Bila si mi oslonac i podrška. Živjela si časno i dostojanstveno. Počivaj u miru a ja ću sa ponosom čuvati uspomenu na tebe. Tvoj sin IGOR ŠIMON sa porodicom 881

ĐORĐIJE – BUDO MILANOVIĆ S ljubavlju i poštovanjem.

Četrdeset je dana od smrti moje voljene sestre

Tvoje JULIJA i MARTA

886

AGIMA TURUSKOVIĆ

Dana 25. juna 2022. navršava se 40 dana od smrti naše drage sestre Majko, nedostaješ!!!

DRAGINJE ŠIMON

Sin DAMIR i kćerka ISMETA

rođene Vujotić

Sa tugom koju vrijeme ne liječi, ostaćeš u mom srcu vječno voljena i nikad zaboravljena. Neutješna sestra ANGELINA - GINA VUJOTIĆ 882

JOKE Nikole MARKOVIĆ Tvoja plemenita duša i tvoja dobrota zaslužuju naše vječno sjećanje i poštovanje.

885

Tvoja braća BOŽIDAR i ĐORĐIJE i sestre LJUBICA, STANE i MARE

e-mail: oglasno@t-com.me

902

Subota, 25. jun 2022.

Marketing 35

36 Marketing

Subota, 25. jun 2022.

Na osnovu člana 136 Zakona o privrednim društvima (“Službeni list CG”, br. 065/20 od 03.07.2020), člana 28 Statuta TARA Aerospace AD sa sjedištem u Mojkovcu, i Odluke Odbora direktora od 17.06.2022.godine, dajemo slijedeće OBAVJEŠTENJE o promjeni termina održavanja REDOVNE SJEDNICE SKUPŠTINE AKCIONARA TARA AEROSPACE AD koja će se održati dana 20-07-2022 u hotelu METROPOL (Beograd) (Bulevar kralja Aleksandra 69, Beograd 11000,Republika Srbija) sa početkom u 10:00 sati Za redovnu godišnju sjednicu predložen je slijedeći: DNEVNI RED 1.Otvaranje Skupštine i izbor radnih tijela (Predsjedavajućeg, Verifikacione komisije, Zapisničara, Ovjerivača zapisnika) 2.Usvajanje zapisnika sa vanredne sjednice Skupštine akcionara TARA Aerospace AD, održane 03.03.2022. 3.Donošenje Odluke o usvajanju Izvještaja o poslovanju za 2021. 4.Donošenje Odluke o usvajanju Izvještaja o izvršenoj reviziji finansijskih iskaza za 2021. 5.Donošenje Odluke o usvajanju Izvještaja o radu Odbora direktora za 2021. 6.Donošenje Odluke o izboru revizora za reviziju finansijskih iskaza za 2022. Pravo neposrednog učestvovanja i odlučivanja na sjednici Skupštine imaju svi akcionari, nezavisno od broja i klase akcija koje posjeduju. Za donošenje odluke po svim pitanjima koja su na dnevnom redu dovoljna je većina glasova prisutnih ili zastupanih akcionara. Svaka akcija daje jedan glas na Skupštini. Akcionar ima pravo da opunomoći drugo lice da glasa na Skupštini kao njegov punomoćnik ili da obavlja druge pravne radnje. Punomoćje mora biti ovjereno u skladu sa zakonom (kod suda, notara ili opštinskog organa uprave nadležnog za poslove ovjere). Punomoćnik je dužan jedan primjerak punomoćja dostaviti licu odgovornom za evidenciju punomoćja neposredno prije održavanja skupštine. Akcionari mogu sklopiti sporazum o glasanju, sa ciljem da se unaprijed odredi kako da glasaju po osnovu svojih akcija na sjednici Skupštine. Sporazum obavezuje samo akcionare koji su ga potpisali. U slučaju potpisivanja Sporazuma, akcionari-potpisnici prisustvuju Skupštini da bi glasali kako je dogovoreno ili imenuju zajedničkog punomoćnika, sa ovjerenim punomoćjem. Uvid u materijal za Skupštinu akcionara može se izvršiti svakog radnog dana, prema raspoloživim terminima, u sjedištu društva (Vojislava Šćepanovića bb, Mojkovac), počev od 06.06.2022.godine. Akcionar koji želi izvršiti uvid u materijal mora dostaviti pisani dokaz o vlasništvu nad akcijama. Više informacija na www.tara-aerospace.com Prisustvo akcionara ili njihovih punomoćnika na sjednici Skupštine dokazuje se potpisivanjem liste prisutnih. Identifikacija i evidentiranje akcionara i punomoćnika počinje u 9.00 časova, na osnovu ličnih isprava, odnosno ovjerenih punomoćja. PREDSJEDNIK ODBORA DIREKTORA Heinrich Thomet, s.r.

Ivm. broj 226/18-92 Danilovgrad, 24.06.2022. godine Javni izvršitelj Mato Jovićević, rješavajući u pravnoj stvari izvršnog povjerioca “PRVA BANKA CRNE GORE” ad, Podgorica, protiv izvršnih dužnika Pavićević Sandre i Nikaljević Suzane, radi naplate novčanog potraživanja, v.s. 19.445,71 €, na osnovu vjerodostojne isprave - mjenice AA 0167537 od 17.01.2007. godine, donio je

Z A K LJ U Č A K O P R O D A J I ODREĐUJE SE četrnaesta prodaja, usmenim javnim nadmetanjem, nepokretnosti u svojini izvršnih dužnika Pavićević Sandre i Nikaljević Suzane, upisanih u LN broj 558, KO Glavica, Danilovgrad, na katastarskoj parceli 2062/2: livada 4. klase, površine 346 m ²; dvorište, površine 500 m²; broj zgrade 1, porodična stambena zgrada, površine 45 m²; broj zgrade 2, porodična stambena zgrada, površine 45 m²; sa pripadajućim objektima: broj zgrade 1, stambeni prostor, PD 1, površine 45 m²; broj zgrade 1, stambeni prostor, PD 2, površine 45 m²; broj zgrade 2, stambeni prostor, PD 1, površine 45 m²; broj zgrade 2, stambeni prostor, PD 2, površine 45 m². Vrijednost nepokretnosti, a koja je utvrđena na osnovu nalaza i mišljenja vještaka građevinske struke, iznosi 77.500,00 €. Na četrnaestom ročištu za prodaju, nepokretnosti se mogu prodati ispod utvrđene vrijednosti, ali ne ispod visine potraživanja izvršnog povjerioca. Ponuđači su dužni da, prije početka nadmetanja, polože jemstvo u depozit Javnog izvršitelja, broj računa 540-795254 koji se vodi kod „Erste banka“ a.d. Podgorica, u iznosu od 7.750,00 €, što predstavlja 10% utvrđene vrijednosti nepokretnosti, a od polaganja jemstva oslobođeni su izvršni povjerilac i založni povjerilac, ako njihova potraživanja dostižu iznos jemstva i ako se, s obzirom na njihov red prvenstva i utvrđenu vrijednost nepokretnosti, taj iznos mogao namiriti iz kupovne cijene. Ponuđačima čija ponuda nije prihvaćena vratiće se jemstvo odmah po zaključenju javnog nadmetanja, osim II i III ponuđaču. Kod prodaje neposrednom pogodbom kupac polaže jemstvo licu sa kojim je zaključio ugovor, neposredno prije zaključenja istog. Nepokretnosti koje su predmet prodaje mogu se razgledati u prethodnom dogovoru sa Javnim izvršiteljem. Najbolji ponuđač – kupac je dužan da cijenu za koju je kupio nepokretnosti, položi u depozit Javnog izvršitelja, u roku od 8 dana od dana prodaje, a u suprotnom će Javni izvršitelj proglasiti da je ponuda nepokretnosti tom ponuđaču bez pravnog dejstva i pozvaće drugog po redu ponuđača da kupi nepokretnosti, a ako ni taj ponuđač ne položi cijenu koju je ponudio u određenom roku, Javni izvršitelj će pozvati trećeg po redu ponuđača da kupi nepokretnosti, a u slučaju da sva tri ponuđača sa najvišom ponudom ne polože ponuđenu, odnosno prodajnu cijenu u roku, Javni izvršitelj će odrediti ponovnu prodaju. Iz položenog jemstva ponuđača namiriće se troškovi i naknaditi razlika između cijene postignute na ranijoj i novoj prodaji. Ako je kupac izvršni povjerilac čije potraživanje ne dostiže iznos postignute cijene na javnom nadmetanju i ako bi se, s obzirom na njegov red prvenstva mogao namiriti iz prodajne cijene, dužan je da na ime cijene položi samo razliku između potraživanja i postignute cijene. Četrnaesto ročište za prodaju predmetnih nepokretnosti održaće se dana 21.07.2022. godine, u 13.00 časova, u službenim prostorijama Javnog izvršitelja Mata Jovićevića, ul. Baja Sekulića bb, Danilovgrad.

Pravna pouka: Protiv ovog zaključka nije dozvoljen prigovor.

JAVNI IZVRŠITELJ Mato Jovićević

25. јун 2022. | година III | број 121

ТУ СМО… albaniandailynews.com

МИХАИЛО РАДОЈИЧИЋ ШОК

ISSN 2704-5226

вај текст ћу, ако ми пође за руком, писати збрда здола, пошто нам је све тако, да бих га приближио и нашем свакодневљу и ваздакадњој стварности. „Европа сад“ је београдско дете из епрувете, бар нас тако информишу post festum. Дакле, ондања влада је била занесена Вучићем и с њим је зан(иј)ела. Све што је радила претходна влада експерата било је на експертизу тамо. Тамо је рођена, да нас препороди и изроди ако икако буде могла; да будемо ништа без ишта. Врло смо близу! Са истог мјеста и из исте школе нам је дошао и „Балкан“, кога сад зову „опен“. Са истога мјеста је дошла Црква Србије... И она „опен“. С те банде нам је дошла и прошла Влада... и претпрошла. Све „опен“ до опена, само је Црна Гора још у истом затвору. Црна Гора је „опен“ једино у поглављима (прописима за приступ ЕУ) и треба да их затвори, али та су јој врата пред Европом тако заглављена да Црна Гора више не зна ђе јој је глава а ђе *узица. А понаша се тако, као да мисли овим другим субјектом. У Васојевићима је пала локална власт и спала на ДФ. СНП-ова је била академија наука при ДФовој академији четника. Испада да „Васовој чистој криви“ не пада на памет ништа друго осим она доскочица са додатком... „Ђе је пљачка ту сте први!“ Ово што сада раде четници у Васојевићима горе је од народне доскочице. Труде се свим силама да Црну Гору опљачкају од Васојевића... Да јој ниједан не остане од оних који су толико значили за Црну Гору и она за њих. Од Зечевића, Вешовића, Вуковића, Лалића, Зоговића, Саичића и толико других који се по оданости Црној Гори могу равнати с Катуњанима. Андријевица је била ‚18-е најугледнији комитски покрет отпора, раван Ровачком или Жупском у Никшићу. Сви сада похађају школу за (по)четнике. Европи као економској заједници немамо што да понудимо, осим у већини, владине беспосличаре да их тамо запослимо о нашем трошку. Ти никаква другога посла не оповиђају осим што нас убјеђују да смо на добром путу, иако отуд опомињу да смо на странпутици. Дио Владе нам, са првим владаоцем, обија прагове да убиједе ЕУ како смо добро кренули са Црквом Србија „сад“ ка икад и у средњи вијек занавијек. Од њега очекују да им отвори перспективу ка секуларном друштву у коме су само Срби секуларни а Црногорци ни секундарни. Нема их, као да се не ваља бит Црногорац, ни цркве, ни држављана, ни државника! Црна Гора, као тобож грађанска политичка заједница не може ништа пону-

ЗБРДА-ЗДОЛА Еди Рама и Дритан Абазовић

ЦРНА ГОРА, КАО ТОБОЖ ГРАЂАНСКА ПОЛИТИЧКА ЗАЈЕДНИЦА НЕ МОЖЕ НИШТА ПОНУДИТИ ЕУ... И НИКОГА ОСИМ ДРИТАНА КОГА СУ НАМ ОНИ ПРЕПОРУЧИЛИ И ПРИПУЧИЛИ. ОН ЗАПОВИЈЕДА ДА ТРЕБА ЈАВНО УСВОЈИТИ ТАЈНИ „ТЕМЕЉНИ УГОВОР“ О КОМЕ НИКО ЈАВНО НИЈЕ ГОВОРИО ЧАК НИ У ПАРЛАМЕНТУ. ОВАКВОГА ХРИШЋАНИНА КА ДРИТАНА, СРПКИЊА ЈОШ РАЂАЛА НИЈЕ. ЕДИ РАМА МУ НИЈЕ НИ ДО ЧЛАНКА, А ОВАЈ ЊЕМУ ТЕК ДО ПАСА. ДАКЛЕ, СВЕ ИДЕ ЈЕДНО ПРЕКО ДРУГОГА БЕЗ РЕДА И ПОРЕТКА, А ТАЈ ТАЈНИ ДОКУМЕНАТ ТРЕБА ПОД ПРИНУДОМ ПРИХВАТИТИ, ВЕЛИ ДРИТАН

дити ЕУ... и никога осим Дритана кога су нам они препоручили и припучили. Он заповиједа да треба јавно усвојити тајни „темељни уговор“ о коме нико јавно није говорио чак ни у парламенту. Оваквога хришћанина ка Дритана, Српкиња још рађала није. Еди Рама му није ни до чланка а овај њему тек до паса. Дакле, све иде једно преко другога без реда и поретка, а тај тајни докуменат треба под принудом прихватити, вели Дритан. Без њега нам нема пута у Београд иако тамо нико не иде, а једини на путу је он. А кад тај оде на пут, то није гранд парада, како је неко назвао, но дританијада. Знам да многи јав-

ни људи у јавном обраћању гранају рукама, али никад до сад нијесам видио да ико грана ногама ка овај наш владар. Ништа није савладао осим претходну владу са мјеста потпредćедника да би био предćедник. У неисправној земљи најтеже је доћи до исправног права. У Црној Гори у којој се све ово ради, најрађе би ова, и она, и сличне јој власти потписали да је нема. А третирају је као земљу народа без вјерника с којим не треба потписивати никакав вјерски уговор ни тајно ни јавно. Једноставно, Црногорци су овој а и прошлим владама нешто као Пагани који вјерују у туђе богове пошто нема-

ју свога. У ствари и јесу пагани кад их воде погани, а тај израз у црногорском језику има строго одређено значење без икаквих додатних семантичких фракција. За 30 година власти и коалиционих влада још нико од њих није поменуо реформу ни у једној области друштвеног живота. Чак и често непоуздана Википедија има поуздану (макар преписану) дефиницију: Реформа (латински: reformare, „преобличити“, „преобразити“) је израз који у политици означава свако настојање да се промјеном законодавства или начина рада државне управе побољша опште стање у неком друштву, односно држави, а да се не доводе у питање темељи друштвеног, политичког или економског поретка. Реформе за циљ имају побољшање ефикасности државне управе, па се тако у некој држави може провести реформа здравства, школства, полиције, војске и сл. Оне такођер за циљ могу имати и побољшање економског положаја одређених слојева становништва у настојању да се смање социјалне напетости и криминал. Као примјер за потоње, може послужити аграрна реформа. Реформа се разликује од револуције по томе што темељи или основне значајке поретка или система никада не долазе у питање. С друге

стране, разлике између револуције и реформе никада нису јасне, па тако неке реформе могу - поготово кроз дуже вријеме - представљати промјену револуционарног значаја. Да су прочитали макар ових неколико редова знали би ђе су и на чему су. Но, наша Влади-кипедија појма нема! С Дританом (без надзиратеља) нико не ради а он не умије да се понаша тамо ђе обнаша политику. Прозвали су га да је пропагандно отиша’ у Украјину као на додоле, које призивају кишу због превелике суше. Огребао се за превоз од Еди Раме. Фармерке, реј-бан наочале, као да иде у жежену Африку на сафари. Опуштено у опустошеној Украјини. Имао је ЕПП тв пратњу, да га сликају из свих углова. Видио сам многе, који кад се вербално изражавају, у својој немуштости се испомажу гранајући рукама! Међутим овај, наш Дритан, грана ногама па су му ту врлину избјегли вјештим сликање с бока. Чак су га сликали фаром (бочни кадар у покрету) па би неко помислио (да нијесу у позадини тековине руског терора) да је стигао у филмску поćету на Кроазету у Кану или на Мостру у Венецији. Но ред је да у сваком смислу одлучим своје запажање од вјерско-националних помисли оних који на том нивоу мисле. Мање више, збрда здола, су нам сви кадрови такви, без обзира на падријетло. Урођен нам је кукавичлук, јер углавном полажемо своја јаја у туђе гнијездо. Политичке кукавице. М.Р.Ш. 

25. јун 2022.

РАЧУНИЦЕ И ДРУГЕ ИГРЕ

ДА ЛИ ЗНАМО ЗА ЈАДАЦ? О

ткуда сад одједном толика тежња за наводним хитрим поправљањем одавно затрованих односа између Србије и Црне Горе? Да су се поменути односи, бар у Вучићево вријеме, могли поправити Маровић би, да не идемо даље, давно био изручен Црној Гори. Проблем је у томе што на сваком кораку Србија дрипачки заборавља да призна постојање Црне Горе, па чак јој и име изоставља у пригодном говору предсједника Вучића приликом његове недавне инаугурације.

БОБАН БАТРИЋЕВИЋ

д свих народа који живе у Црној Гори најсупротстављеније погледе налазимо код политичких партија, организација, институција и појединаца који наступају с процрногорских или просрпских позиција. Из тих виђења Југославије одражавају се и погледи на савремену Црну Гору, њен статус и кретања ка будућности, а визије прошлости најчешће се подређују актуелном политичком тренутку. Главна тачка мимоилажења та два ćећања заправо је година рођења јужнословенске заједнице – 1918. За највећи дио онога што у широкоме смислу можемо назвати црногорском страном ради се о националној трауми будући да је Црна Гора насилно ушла у нову државу, недемократски и под притиском бајонета Краљевине Србије, која је одиграла главну улогу у формирању прве Југославије. Црна Гора је том приликом изгубила дотадашњу државност и све субјекте индивидуалитета те постала безимена област, што је изазвало оружани устанак и касније бројне политичке нестабилности које ће своје рефлексије имати и у Другоме свјетском рату. Тек ће побједом Народноослободилачкога покрета 1945. године у том сукобу бити исправљене неправде из 1918. године и Црној Гори бити враћен субјективитет пошто је постала равноправна република нове социјалистичке Југославије. Као позитивно насљеђе из друге Југославије доживљава се нарочито чињеница да је у њој призната црногорска нација, о чему у међуратној држави није било ријечи, па је црногорско национално питање било једна од горућих друштвених тема за овдашње становништво. Како функционише култура ćећања у црногорском корпусу и што да се ради? Један од честих графита који се исписује у Црној Гори и парола које се изговарају на процрногорским скуповима, а која најупечатљивије одражава улазак Црне Горе у југословенску заједницу, јесте – НИКАД ВИШЕ 1918! Питање нестанка Црне Горе 1918. године дуго је била непожељна тема и у другој Југославији будући да су се и сами комунисти плашили отварања мучних искустава. Иако је 1962. године издата волуминозна студија водећег црногорског историчара из епохе социјализма Димитрија Дима Вујовића „Уједињење

Далеко од тога да све то млађаном Дритану није довољно познато. Он очигледно има своју рачуницу, по којој ће га чвршће савезништво са отвореним непријатељима црногорске независности, дакле Црквом Србије, Демократским фронтом и његовим сателитима, значајно

ојачати према белведерски објелодањеним и за њега не нарочито пожељним црногорским суверенистима. Да господина Дритана, не дај боже, неправедно не оптужимо за његове одређене резерве према народу по којем му се још увијек зове др-

жава, упућујемо читаоца на његову експлицитну оцјену белведерских догађаја у којима је полиција по њему поступила исправно, и ако се господин Дритан још увијек није до краја идентификовао са ријечју б а г р а, употријебљену за белведрске демонстранте од дијела његових сарадника.

У сваком случају, господин Абазовић је још од 30. августа 2020. године, када је тријумфално објавио долазак демократије и среће за „све грађане Црне Горе“, па сљедствено томе и понашањем на Белведеру 3. и 4. септембра, јасно показао континуитет политике коју увјерено

СУПРОТСТАВЉЕНИ ДИСКУРСИ

ĆЕЋАЊА НА ЈУГОСЛАВИЈУ

СУШТИНА СУПРОТСТАВЉЕНИХ КУЛТУРА ćЕЋАЊА НА ЈУГОСЛАВИЈУ У ЦРНОЈ ГОРИ ЛЕЖИ У НАЦИОНАЛНОМЕ КЉУЧУ. ОБЈЕ СТРАНЕ БЕЗ ИКАКВЕ СПРЕМНОСТИ НА ДИЈАЛОГ ФОРСИРАЈУ СВОЈУ ВЕРЗИЈУ ИСТОРИЈЕ ЈЕР ВРИЈЕДНОСТИ ОКО КОЈИХ СЕ МОГУ ОКУПИТИ ЗАПРАВО НЕ ПОСТОЈЕ Црне Горе и Србије 1918. године“ (која је иначе била његова докторска дисертација, одбијена од стране београдског Универзитета те је Вујовић морао одбрану организовати у Сарајеву), у којој је Вујовић недвосмислено историографски утврдио да се није радило ни о каквом уједињењу, већ о присаједињењу, требало је да прође готово три деценије да би се теме из 1918. године проблематизовале у историографији.

ТРАУМЕ И ВИЂЕЊА У период распада Југославије и траума које је донио грађански рат поставило се питање статуса Црне Горе. Тада долази до невиђеног пораста интересовања за 1918. годину не само историчара већ и политичара, културних радника и активиста и енормне продукције садржаја који су свједочили о тешкоћама с којима се Црна Гора срела у првој Југославији. Црногорски корпус који је почео заступати идеје независне Црне Горе и осамостаљења од Србије из треће, „крње“ Југославије видио је у 1918. години неправду коју је требало исправити тако што ће Црна Гора кренути путем суверенизма с кључним аргументом да они Југославију не виде без Словенаца, Хрвата, Бошњака и Македонаца, који су формирали своје државе. Тај ће процес резултирати великим бројем стручних и научних радова, објављивањем свједочења, мемоаристике, продукцијом позоришних представа, снимањем ТВ филмова те организовањем музејских изложби. У уџбеницима историје, које су тек 2002. почели радити домаћи аутори (до тада је још од XIX вије-

ка све штампано углавном у Србији и углавном уз доминацију српских историчара), први пут се појављују лекције које говоре о црногорској судбини из 1918. године и доживљеној националној трагедији. У односу на 1918. годину и међуратни период, који су карактерисани негативно и као период мрака, за период социјалистичке Југославије 1945–1989. важе потпуно другачији погледи те се он у највећем дијелу црногорског корпуса доживљава као „златно доба историје“. Филмови, представе, музејске поставке, графити, пароле – у свим тим врстама експресије производња ćећања на Југославију можда је најпозитивније од свих епоха црногорске историје предмет својеврсне и често некритичке идеализације. То се

говорили су освједочени негатори црногорске нације, попут Матије Бећковића, који је једном рекао да је црногорска нација млађа од њега. Поруке из Црне Горе прихваћене су добро међу навијачким групама у Србији, па су навијачи Црвене звезде својим транспарентима редовно прослављали „уједињење“ два „братска“ народа.

углавном врши кроз афирмацију антифашистичког насљеђа и кроз потенцирање масовног учешћа Црногораца и Црногорки у Народноослободилачком покрету, а онда и самим тековинама постратне Југославије – модернизација, побољшање стандарда и оснивање институција. За разлику од црногорске перцепције визура највећег дијела организација, странака, удружења који се представљају као заштитници српских националних интереса имају потпуно окренуту слику Југославије. У њиховој култури ćећања 1918. година је предмет идеализације. Црква Србије као главна погонска снага очувања традицијских погледа на идентитет Црне Горе, који сматра искључиво српским, организовала је 2018. године велику академију поводом 100 година од „уједињења Црне Горе и Србије“, на којој је читав процес из 1918. године представљен као један од најдемократскијих догађаја у нашој историји и као испуњење вјечног сна Црне Горе – о уједињењу спрства. На тој свечаности cetinjskilist.com

РАЈКО ЦЕРОВИЋ

ДОСТА ЈЕ, БАР ЗА САДА, ТЕШКО ПРОНИКНУТИ У ПОЛИТИЧКУ ИГРУ КОЈУ ЈЕ АКТУЕЛНИ ПРЕДСЈЕДНИК ВЛАДЕ ГОСПОДИН ДРИТАН АБАЗОВИЋ ЗАИГРАО У ЦРНОЈ ГОРИ. СВЕ ЈЕ НА ПРВИ ПОГЛЕД У РЕДУ: СКУПШТИНА РАСПРАВЉА О БУЏЕТУ, СМАЊУЈУ СЕ АКЦИЗЕ ЗА ГОРИВО И ОСНОВНЕ ЖИВОТНЕ НАМИРНИЦЕ, СПОЉНОПОЛИТИЧКА АКТИВНОСТ ТЕЧЕ ПО ПЛАНУ. РЕКЛО БИ СЕ, НАЈЗАД ЗАЧЕТАК ЦИВИЛНОГ ДРУШТВА? ГОСПОДИН АБАЗОВИЋ СЕ ИПАК НИ ПЕДЉА НЕ ОДРИЧЕ СВОЈИХ ДОСАДАШЊИХ КОМПРОМИТОВАНИХ ПОЛИТИЧКИХ САВЕЗНИШТАВА, ЈАСНО СТАВЉАЈУЋИ ДО ЗНАЊА ДА МУ ЈЕ ИНТЕРЕС СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ, НЕ САМО ОЛАКО ОБЕЋАНИМ ПОТПИСИВАЊЕМ ТЕМЕЉНОГ, НЕГО И ОТВОРЕНИМ САДЕЈСТВОМ СА АЛЕКСАНДРОМ ВУЧИЋЕМ И ПАТРИЈАРХОМ ПОРФИРИЈЕМ, ЈЕДИНО У ПРВОМ ПЛАНУ

ТАМНИЦА ИЛИ ЕДЕН Процрногорска визура на прву Југославију гледа као на „тамницу народа“, док просрпска перцепција стално наглашава њене предности. Најчешће се говори о демократичности краља Александра Карађорђевића и слави српскога оружја у Првоме свјетскоме рату. То што је однос централне власти у Београду према Црној Гори био и те како упитан минимализује се у корист „српске ствари“. Сљедствено том систему вредновања позиционирана су и гледишта на Други свјетски рат. Четнички покрет представља се као југословенски и антифашистички, а на Народноослободилачки покрет гледа се као на скупину крвомутника, садиста и убица који су убијали српски народ и уништавали православље. У томе је највише предњачио негдашњи митрополит Цркве Србије у Црној Гори Амфилохије Ристо Радовић, који је готово тридесет година инсистирао на томе да се поједини четнички прваци прогласе свечевима и националним херојима. Готово да нема истакнутог четничког војводе из Црне Горе о којему Радовић није изнио позитиван суд. Позитивно је говорио чак и о онима који су извршили масовне злочине, попут Павла Ђуришића. Он и његово свештенство држе до тога да је комунистички покрет начинио „разбраћење“ Срба и Црногораца и од једног народа створио два. Зато је и говорио да је Црна Гора настала „у Брозовом Јајцу“, а врло честа квалификација која се упућује Црногорцима на рачун комуниста јесте да су они „Ђиласова копилад“. С друштвеном снагом коју је Радовић имао у Црној Гори, толиком да је у септембру 2020. састављао Владу Црне Горе премијера Здравка Кривокапића, његово мишљење проширило се међу многим његовим сљедбеницима, због чега Црна Гора данас има великих проблема с доношењем ври-

25. јун 2022.

У ГРАНИЦАМА МИКРО СВИЈЕТА

Ако се свему набројаном дода Дританово тврдоглаво инсистирање на „Отвореном Балкану“, упркос унутрашњим црногорским и нимало занемарљивим европским отпорима, можда постаје знатно јасније куда се под господином Дританом усмјерава црногорски суверенистички брод, и како, уз „поправљене“ међусобне односе, Црна Гора са Србијом сложно хита у Европску унију. 

једносних судова о историјским личностима. За разлику од погледа на прву Југославију, погледи на социјалистичку Југославију веома су критични. То је вријеме „брозоморе“ (како је то крстио Радовић), гушења православља, завођења једноумља и уништавања српскога иденитета. За разлику од црногорских погледа на еру Слободана Милошевића и Савезну Републику Југославију (од 2002. преименовану у Србија и Црна Гора), просрпска перцепција у култури ćећања позива се на ратну солидарност народа Црне Горе и Србије, нарочито акцентујући 1999. годину и НАТО бомбардовање.

НАЦИОНАЛНИ КЉУЧ Суштина супротстављених култура ćећања на Југославију у Црној Гори лежи у националноме кључу. Обје стране без икакве спремности на дијалог форсирају своју верзију историје јер вриједности око којих се могу окупити заправо не постоје. Док црногорска страна веома често апстрахује нека лоша искуства југословенског комунизма, српска страна пориче постојање црногорскога идентитета, окривљујући комунисте да су „измислили црногорску нацију“, због чега ту епоху сматрају извориштем свих савремених проблема. Могућа мјера помирења тих наратива, што би можда довело до неких заједничких ćећања, тренутно изгледа деценијама далеко. Да би се то десило, прво је неопходно тешко суочавање с прошлошћу. У том суочавању једна би страна морала одустати од форсирања теза о непостојању црногорске нације и од слављења ратних злочинаца у Другоме свјетском рату. Друга би се страна морала суочити са свим лошим праксама једнопартијског система. Приближавање пројугословенских дискурса Црногораца и Срба у Црној Гори, које је могуће остварити само на темељу консензуса о прихватању вриједности секуларног, грађанског и мултикултурног друштва, могло би у данашњем црногорском друштву имати великог утицаја на растерећеност међунационалних односа који Црну Гору коче у европској еманципацији.  Публикована је краћа верзија текста објављеног у публикацији Моћ културе, Култура сјећања: политике и праксе, Фондације Конрад Аденауер

ПРИВАТНА АРХИВА

ЈЕЗИК НАШ ВАЗДАКАДАШЊИ

заступа. Као посебну мирођију на свој досадашњи доказани политички јеловник господин Дритан нам додаје бајку о неопходности поправљања односа са Србијом која, опет, због својих великих обавеза према Русији и, уз намјерно стварано антиевропско расположење у својој држави, заборавља чак и да помене име свога „омиљеног“ сусједа.

ЛИДИЈА ВУКЧЕВИЋ-ВУЧУРОВИЋ

ажљив ће читатељ препознати алузију на једну емисију Хрватскога радија. Иде једном седмично и гости су јој стручњаци језикословци. Прерадила сам наслов: умјесто Језик наш свагдашњи који је алузија на библијску молитву Крух наш свагдашњи - назначила сам придјев старијим, архаичнијим обликом: ваздакадашњи. Знам, многе младе људе који желе ићи укорак с временом, старији облици у језику, у најмању руку, иритирају. Не сјећам се јесам ли и ја била таква у својој младости и је ли ми сметао староцрногорски говор мојих родитеља унутар зидова наше куће. Обоје су добро познавали црногорски књижевни стандард који се у вријеме њихова одрастања звао и службено и колоквијално српски језик. Нису се асимилирали ни језично ни конформизмом својих ставова. Но ипак су у свакидашњем говору свој језик звали црногорским. Прво зато што су се осјећали Црногорцима. Потом и зато што се тај њихов језик донесен у Загреб на студије половином XX. вијека знатно разликовао и од хрватског и од српског језичног стандарда. И посебно од језика литературе, уџбеника или приручника повијести из којих су студирали: били су писани или старијим хрватским језиком или су то били пријеводи на српскохрватски језик. Бурни почетак 70-их дочекала сам у четвртом разреду гимназије. Језик који је тада био у службеној употреби звао се хрватскосрпски. Сви смо га користили у писаном и говорном виду, унаточ кајкавској језичној ситуацији која је међу нама рођенима у њој, била други, не мање важан комуникацијски алат, да не кажем идиом. Наводим то стога што се и данас ијекавштина и екавштина сматрају најдиферентнијим особинама међу хрватским и српским. Кајкавски је рефлексом јата екавица коју српски лингвисти користе као оруђе против кохерентности хрватског. Она им је била „доказ“ да су словенски и кајкавски сродни с облицима старославенског и руског, па су нужно с балтославенских географских висина сишли на данашње просторе. Аргумент бр. 1 био је да се један Далматинац и један Загорац или Међимурац не би никако разумјели. Напротив, у моме су сусједству у Самобору, становали баш такви парови. Не сјећам се да се нису разумијевали, напротив. И ми смо на загребачком Филозофском факултету и студију Јужнославенских језика и књижевности на фамозној Катедри за сувремени хрватски језик у јесен 1972/3.г, кад смо уписали студиј, истоимени језични колегиј слушали шест семестара. Али се и наслушали многих полемика тих година. Академских и неакадемских, посве поли-

СЛОВАР

Лидија Вукчевић-Вучуровић

НИ ДАНАС У ЦРНОЈ ГОРИ УСПРКОС УСТАВНИМ ОДРЕДБАМА НИЈЕ НИ У КЊИЖЕВНОЈ НИ У КОЛОКВИЈАЛНОЈ НИ У СЛУЖБЕНОЈ УПОТРЕБИ ЦРНОГОРСКИ ЈЕЗИК. ЗАПАЖАМ ДА ВЛАДА ПРАВА ЈЕЗИЧНА САМОВОЉА, ДА НЕ КАЖЕМ АНАРХИЈА. НЕ САМО У ШКОЛАМА, У НАЗИВУ/НАЗИВИМА ЈЕЗИКА, НЕГО И У СВИМ ЈАВНИМ ОБЛИЦИМА ЊЕГОВЕ УПОТРЕБЕ. НЕ ПРОВОДЕ СЕ ДОСЉЕДНО НИ ГРАМАТИЧКА НИ ПРАВОПИСНА НИ ПРАВОГОВОРНА НОРМА тичких. Око тога тко је у праву, ријечка или загребачка филолошка школа, или јесу ли хрватски вуковци радили против хрватске тројне језичне и књижевне праксе: чакавске, кајкавске и штокавске. Још је 1880. г. у загребачкој Југославенској академији знаности и умјетности почео излазити Рјечник хрватскога или српскога језика који је плод стољетнога рада; задњи свезак изашао је 1976. г. Тај Академијин рјечник садржи готово пола милијуна ријечи у 23 енциклопедијска свеска. Није ли то, уз претходни Илирски препород и штросмајеровску културну политику, био темељ јужнославенском културном и политичком кругу? И није ли и Етимологијски рјечник хрватскога или српскога језика Петра Скока с почетка 70-их XX стољећа круна јужнославенске филологије?

У ИМЕ ЗАЈЕДНИШТВА Нису ли управо српски лингвисти и српска језична политика одустали од прокламиране и договорене заједничке ијекавске језичне праксе утемељене на Даничићеву и Караџићеву филолошком и лексикографском раду, од рјечника до библијских књига? Нису ли неки хрватски књижевници дјеловали језички интегралистички науштрб свог

ијекавског херцеговачког идиома, као што је то био бард хрватског експресионизма А. Б. Шимић, који се залагао за екавицу у хрватској а латиницу у српској средини? Није ли А. Цесарец учинио слично, кад је објавио своје екавицом писане стихове, у име будућег југославенског заједништва? Језичне разлике унутар сувремених стандардних штокавских говора односе се на знакове и гласове, рјечник, облике, синтаксу, изговор, фразеологију, етимологију, правопис, реченичну мелодију, стил и књижевну традицију, категорије усмене и народне књижевности етц. Често се заборавља да је језик средство саобраћања међу људима. Темељно и непревладано. Уједно, оно их надилази. Иако каже филозоф Л.Витгенштајн, границе мојег језика су границе мојег свијета. Јединствен примјер борбе за црногорски језик је онај Каће Брковић. Знатно прије него је Уставом утемељен, она је тако називала и уписивала овај предмет у наставној пракси. Ни данас у Црној Гори успркос уставним одредбама није ни у књижевној ни у колоквијалној ни у службеној употреби црногорски језик. Запажам да влада права језична самовоља да не кажем анархија. Не само у школама, у називу/ називима језика, него и у свим јавним облицима његове употребе. Не проводе се досљедно ни граматичка ни правописна ни правоговорна норма. И од највећих заговорника црногорског језика у пракси ћете чути: речник, председник, безбедан, прелаз, двеста, вредност и сл. Испада да су Црногорци језични мазохисти: не цијене довољно своје језично благо. Зар Црногорци немају храбрости рећи не страним славенским и неславенским утјецајима који стоје у основи језичне и културне колонијалне политике? О аутономности језика, правној и стварној, дало би се расправљати. Јасно да је једно пропис а друго језична пракса. Језик је одувијек и социолингвистичка и политичка чињеница. Усто и књижевна и народна самопотврда и феноменологија.

ЦРНОГОРСКИ Оно што запажам у говорној и писаној појавности сувременог црногорског језика јесу недосљедности у краћењу коријенског јата,

неправилности у падежима, те слаба правоговорна и правописна култура. Примјећујем то у свим јавним гласилима: штампи, интернетским порталима, на радију и на телевизији. Недовољна су знања и знатне неправилности у нагласцима, облицима, рјечнику, синтакси и реченичној мелодији. Идеолошки обрасци и осјетљивост за разлике увјетовали су дискрепанцију у говорној и писаној пракси: сватко говори како жели, неким артифицијелним преглумљеним стандардом. У јавном говору користе се регионализми, дијалектизми и локализми. Слично је и у хрватском стандарду: нестају аорист и имперфект, а наглашено далматински и херцеговачки говори завладали су политичком сценом. У оба стандарда не користи се разлика између одређеног и неодређеног придјева, изостаје правилни аорист гл. бити у писму и говору, све је рјеђа упораба итеративних глагола и плусквамперфекта. Неправилно је и кориштење старијих именица и њихових проширених облика, кратке и дуге множине именица, прилога средства и друштва, чује се штакање умјесто штокање… Све то, уз новоговор који у свим говорним медијима намеће артифицијелно равнање и уздизање тона реченице, указује не само на недовољну језичну културу већ и на аљкав, немаран однос према духовној баштини језика као заједничког добра. Дода ли се томе преписивање из хрватских пријевода - с енглеског или француског изворника - европских докумената Уније, доспијевамо до слијепе улице у којој се сви разумијемо само на разини гуглања и огуглавања на интернетским „објавама“. Стога би у Црној Гори ваљало запослити зналце језика, најприје лекторе. И наставне програме обогатити црногорским писцима. Црногорски језик морао би бити и обавезни предмет на свим студијима гдје је језичка култура битна: будућим правницима, одвјетницима, политолозима, новинарима, наставницима свих струка. Уз то, ваља повећати број страних лектората на којима се изучава Црногорски језик, књижевност и култура. У свим основним школама за све ученике требао би Црногорски језик бити обавезни предмет, и у већинским и у мањинским срединама. И на крају, требао би бити обавезан и за све који се запошљавају у Црној Гори или стјечу црногорско држављанство. Дужност је државе и њених институција да досљедно развијају духовност утемељену на уставним језичким премисама и тиме обогаћују заједничку културну баштину. Тако би као у многим лингвистички пуристичким срединама /хрватској, француској, словенској, мађарској, турској/ језик био интегративни а не деструктивни агенс друштва. А језично чистунство у јавном саобраћању ослободило би простор не шовинизму него многогласју стилова казивања и изражавања. 

25. јун 2022.

У ЗЕМЉИ ЧУДА

ИВАНА БОЖОВИЋ

„НАШИ“ И „ЊИХОВИ“ МАРИЈА ПЕРОВИЋ

епотизам, иако је термин везан за папе које су постављали нећаке, јер званично нијесу могли да постављају дјецу, пардон синове, је принцип доминантан у Црној Гори, и још понегдје. Али термин треба прецизно примијенити у Црној Гори, јер је мала, и као што се зна ко је најбољи ђак у школи, и какав је ко у породици, тако не мислим да је проблем када имамо породицу на примјер врхунских обућара. Тако постоје и породице у којима постоје умјетници. А умјетност изискује професионализам. И посвећеност. Тако да бих додала, непотизам није ако напишем да ме радују два важна у ужој и широј фамилији, догађаја која се тичу и културног оквира у којем функционише Црна Гора. Није непотизам ако истакнем фестивал Underhill, јер фестивал прави група људи, и у жанру у којем функционише значајнији је од других који имају средства и национални статус, и није непотизам ако истакнем награде за представу „Шћери моја“ на фестивалу у Бањалуци, и повод због којег сам чула разговор са редитељком Аном Вукотић. И да се нашалим, на тему родбинских степена, опет схватила да ми је по темпераменту ближи даљи, од ближег рода, а да нас је све каткада вишеструко кочи-

ло да препоручимо једни друге јер смо род, што је такође врхунска глупост. Јер не знам како преименовати непотизам, у тако малом друштву, у којем ријетко постоји посвећеност и професионализам, него као комбинацију која нам долази главе. Тему крадем. Од рођаке. Као што на ФБуку напишете крадем, када види-

те статус који вам се допада, на Твитеру нисам, тему да се Црна Гора мора зауставити у додјељивању позиција послушнима а нестручнима, шира је од непотизма у фамилијама. Јер и једнако мала Црна Гора свједочи и међу двије издјељене опције докле то све води. У сталном доказивању шта смо и ко смо. Јер није важно

ко сам, желим да радим, а онда ће се видјети ко сам. Не ја, пуно радим, и рад ме одржава, некада више онај за који немам новац, него онај који је плаћен, али то је друга тема. Јер док не промијенимо однос према раду и доприносу, увијек ћемо бити окупирани. Сами собом. Јер сам и ја утихнула, због радикали-

И ТРЕНУТАК ЈЕ У СВИМ ОВИМ СЈЕЧАМА КНЕЗОВА И КЊЕГИЊА, И РИШЕЉЕИМА СА РАЗНИХ СТРАНА, ДА СВЕ ПРИУПИТАМО ЗА СНОВЕ ИЛИ СТРАТЕГИЈЕ, ЈЕР ПОКАЗАЛО СЕ ДА И ДАНАС ГЛУМАЦ МОЖЕ ДА БРАНИ ДРЖАВУ, ИЛИ ДА ЈЕ ВОДИ ЈОШ РАНИЈЕ, ГОВОРИМ О ЧИЊЕНИЦАМА, А ПРАВНИК ЈЕ БРЗО ОДЛАЗИО СА МЈЕСТА ДИРЕКТОРА ИНСТИТУЦИЈЕ У КУЛТУРИ. ЈЕР СВЕ СУ ТО УРАДИЛИ „НАШИ“ А НЕ „ЊИХОВИ“, ЊИХОВИ А И НАШИ СУ ПРЕПИСИВАЛИ И ЗАВРШАВАЛИ САДРЖАЈЕ НА КОЈИМА НИЈЕСМО УРАДИЛИ НИШТА

зације свега и свачега, којекуда и свуда, са критикама „наших“. А морам. Јер више не знам да ли су „наши“ или „њихови“, али по рекла-казала информацијама о неким новим кадровима, неки „наши“ биће гори избор од неких њихових. Јер су, за почетак, на примјер лијени, иако смо сви осветољубиви, самодовољни, без

ТАЧКА НЕРАЗУМИЈЕВАЊА

ВУКОТА ВУКОТИЋ

У МЕНГЕЛАМА СТРАХА И ПОДАНИШТВА

уна четири мјесеца траје невиђена агресија једне назови силе на слободну и самосталну земљу – Украјину. Брутално гажење међународног и сваког другог права и кодекса, одвија се наочиглед запањене Европе и равнодушног остатка свијета. Међутим, постоје и они којима је стало. Они који не могу и не желе гледати уништавање украјинских градова и села, убијање недужних, спаљивање домова... Они који су подигли свој глас у корист украјинског народа и на сваки начин осудили агресију и стали у помоћ напаћеном становништву. Они који су кренули да помогну са свиме што могу. Једни су слали оружје, други храну (земљи која нас је до јуче све хранила!), неки љекове, робу, ћебад, а неки су примали избјегле са својих огњишта. Без ријечи, без апела и позива у помоћ, људи и цијеле државе, одазвале су се и одговориле својим поступцима и радњама како би ублажиле посљедице стравичног насртаја руске солдатеске. И то су урадиле због себе, као израз сопствене савјести, како би ćутра могли погледати сваког Украјинца у очи, а не постиђено скретати поглед. Међу онима који су

ЗАХВАЉУЈУЋИ ШИРИНИ ДЕМОКРАТИЈЕ, КОЈУ ТАКО ЗДУШНО МРЗЕ И ОДБАЦУЈУ, МРЗИТЕЉИ СВЕГА ЦИВИЛИЗОВАНОГ ДАНАС СЕ СКУПЉАЈУ ПО ЦРНОЈ ГОРИ У ЧАСТ РУСИЈЕ. ПОД, БАШ ЊИМА, ПРИКЛАДНИМ СЛОГАНОМ „БОЈ СЕ БОГА И ДРЖИ СЕ РУСИЈЕ“, ЈЕР СТРАХ ЈЕ ЈЕДИНО ШТО ИХ ВОДИ У ЖИВОТУ, ДЕКЛАМУЈУ ЦРНОГОРСКИМ ГРАДОВИМА И ТРГОВИМА. КРИЈУЋИ СЕ ИЗА НАВОДНОГ ТРАДИЦИОНАЛИЗМА И НЕКАДАШЊИХ ВЕЗА ЦРНЕ ГОРЕ СА РУСИЈОМ, НОВОКОМПОНОВАНИ ПРОПАГАТОРИ АНТИЦИВИЛИЗАЦИЈСКИХ ВРИЈЕДНОСТИ ТРУДЕ СЕ ДА НАМ ПРИКАЖУ ЗАТУЦАНОСТ КАО ВРЛИНУ

одлучили стати у овом тешком часу на страну Украјине и њеног храброг народа су и Црногорци. Цијелих сто дана, Цетињани су шетали из протеста према овом рату. Црногорска пријестоница исказала је свој бунт и неслагање са монструозним уништавањем суверене државе и флагрантним кршењем међународног права и онда кад то није успио ниједан други град на свијету. Док су велики свјетски центри моћи, нарочито пријестонице Европе, срамежљиво окретале главу од рата и мука кроз које украјински народ пролази, Цетиње је клицало Слава херојима! Док су многи забијали главу у пијесак и окретали леђа и затварали врата избјеглицама Црна Гора је смогла снаге, образа и достојанства, да буде међу првима који ће их при-

мити и помоћи. Овај гест храбрости и чојства пронио се свијетом. Толико да су и они који су декларативно изјављивали своју подршку Украјини, пожељели узети за себе дио непролазне славе која је потекла са Цетиња. Сви они су се сјатили на Цетиње тога стотог дана. Но, овај текст није о томе. За разлику од свих припадника цивилизованог свијета и оних којима су културне вриједности на срцу, има и оних који још увијек подржавају московског агресора. Биједних душа, које у својим малим мозговима не могу замислити свијет слободних и равноправних људи који не живе у страху од ауторитета. Оних који замишљају и надају се повратку средњег вијека и клањању пред господарима. За све њих, властодржац из Кремља

је идол и једина нада у остварење ових грозоморних фантазија. Сви они здушно подржавају агресију, силу, сањају бруталности рата и зазивају њихово преливање на остатак свијета. Јер у овом, они нијесу способни да живе. У њиховим главама слободу замјењује покорност, увјерења и слободно мишљење мијења слијепа вјера, а сваки се напредак гуши а приори и без размишљања. Бескрајно заиграни у своје фантазије о митским земљама и временима давним, нијесу у стању да виде ни оно што им је пред очима. Потпуно бркајући фикцију и стварност, стају на страну слијепе, бруталне силе самопроглашеног „цара“, покорно слиједећи сваки његов миг и величајући сваки његов гест, док извјештачено циједе кроз зубе жал за страдалим на-

родом Украјине. А све то не би ли се велики властодржац московски смиловао на њих, јадне, и испунио им жељу да уз помоћ његових солдата стварају своје замишљене свјетове. Чак је и Теша Тешановић пророковао о доласку Руса на Дунав, иако они нијесу данас у стању ни Дњепар да пређу. Захваљујући ширини демократије, коју тако здушно мрзе и одбацују, ови мрзитељи свега цивилизованог данас се скупљају по Црној Гори у част Русије. Под, баш њима, прикладним слоганом „Бој се Бога и држи се Русије“, јер страх је једино што их води у животу, декламују црногорским градовима и трговима. Кријући се иза наводног традиционализма и некадашњих веза Црне Горе са Русијом, новокомпоновани пропагатори антицивилизацијских вриједности труде се да нам прикажу затуцаност као врлину. Од нас траже да се безусловно и ћутке покоримо и клекнемо пред њиховим флоскулама и лажним паролама. Да прогутамо у име небеске награде овоземаљску извојевану слободу и још једном се вратимо у менгеле страха и подаништва. Но, очигледно се нијесмо добро разумјели. Ми који сва ова четири мјесеца подржавамо и штитимо Украјину, нијесмо се скупили за то јер смо жељни „мане са облака“, ни што мислимо да се тиме додворавамо некоме, већ смо ту ради сопствене савјести и части,

25. јун 2022.

СА МАРГИНЕ У ЦЕНТАР

Скуп подршке Русији „Бој се Бога и држи се Русије“

достојанства и одбране свега цивилизованог. Не радимо то због користи, него због тога што ако данас не осудимо и успротивимо се свим бићем и снагом флагратном кршењу сваког права, у будућности неће имати ко да стане уз нас. Док сте ви, још од самог покретања ратне машинерије Кремља, сањали о покоравању, не само цијеле Украјине, него и Пољске, Молдавије и ко зна кога другог, ми смо знали да се московски самодржац мора сасјећи у коријену и зауставити на Кијеву по сваку цијену. Док сте чекали да вам руски тенкови успоставе „небеско царствије“ на Балкану, па да на крилима слова З уђемо у нови српско-руски свијет, ми смо ти који су бринули за стварни спас душе овога наро-

Херцег Нови, 11. јун 2022.

да, како се не би обрукали пред свијетом, и овим и оностраним. Јер ми смо имали снаге рећи не и одупријети се агресији, кад сте ви навијали за уништење цијелог једног, нама братског, народа. Зато не помажу данас изанђали натписи и романтизиране пароле из претпрошлог вијека, јер та су времена давно прохујала. Нема више падања ничице пред идолима, ни клањања пред царевима, јер смо се одавно изборили за свијет слободе, равноправности и поштовања другог. И колико год се ви заклањали и бусали у наративе чојства и јунаштва, те вриједности вам остају стране, јер једино што ви нудите је удворништво, покоравање и страх. Зато се и не можемо разумјети! 

КУМ ЈЕ СЛОБОДАН РАЈКО РАДОВИЋ

екада давно, пре распада Титове Југославије, семенке, кикирики и леблебије нису само продаване испред биоскопа. Легендарна плетена корпа пуна вашарских грицкалица осванула би неретко и испред школа. Дежурна наставница би тада непожељне власнике тих ђаконија, по правилу полу-свет са друштвене маргине, растерала енергичним махањем руке, као да растерује голубове. А тим лутајућим продавцима са корпама од трстике као малопродајним еквивалентима камења око вратова није ни требало рећи два пута. Погнутих глава би се удаљили од главног улаза школе без поговора. Али би, при том, подвијених репова нашли и начина да се њихово повлачење одвија по фазама и да тако остану довољно близу дечијим рукама које би им кроз решетке на огради добацивале ситниш у замену за неки фишек семенки или паковање жвака. Школа је, другим речима, била забрањена зона за свет уличара и у то доба јасно испрофилисана наспрам улице. Она је била нека врста испоставе једног ширег диспозитива социјалистичке хијерархије. А инфраструктура те хијарархије била је византијски сложена и змијолика, мада је увек стремила у вис, грандомански, оптимистично, преко мрежа партијских војника, васпитача и трудбеника, шпијуна и цинкароша са ћошкова, па све преко кафкијанско-кафанских бирократија општина и градова све више ка једном јарко црвеном небу. Горе, на врху те партијске пирамиде било је, међутим, места само за једно име. И то име није само носило педигре рата и револуције. Оно је било и лозинка за бајку, легенду која живи и наду у боље сутра. Тито, тако, није само био патер фамилијас југословенске фамилије мултиетничких социјалиситчких самоуправљача. Он је био и лучоноша прогреса, као и једна готово холивудски маркантна фигура. У дечијем оку, из доњег ракурса детињства, он је безмало деловао као енигматични херој акционих филмова, урбан и дотеран. Док су продавци семенки, кикирикја и леблебија на улици изгужваних одела и крмељивих погледа били трауматични подсетник на све оно што вреба у сенци, и што нас чека када доживотни председник социјалистичког раја оде да спава. Могло се сходно тој дијалектичној динамици црног и белог, лошег и доброг, приземног и узвишеног закључити да је у тој, тадашњој Југославији ипак постојао неки ред. Или је бар владао један јасан систем вредности у реалном времену.

ПРОМЈЕНА ВРИЈЕДНОСТИ Долазак Слободана Милошевића на кормило партије, у Србији, после 8. седнице, није само довео у питање опстанак те ригидне, а фантастичне стуктуре. Милошевић није само узјахао оседланог коња који је сав крилат излетео право из утробе Добрице Ћосића и Српске академије науке и уметности. Он је, исто тако, увео, преконоћ, продавце семенки, кикирикија и леблебија у учионице. Не да уче, већ да предају. И једина квалификација која им је за то требала било је оно громогласно и френетично, махнито извикивање у редовним временским интервалима слогана „Слобо-Слободо!“ Из воде је на тај начин израсла

ПРОПАСТ РУСКЕ ДИПЛОМАТИЈЕ ОГОЛИЛА ЈЕ, НАИМЕ, МАФИЈАШКУ ПРИРОДУ ПУТИНОВОГ РЕЖИМА. А ДРАМАТИЧНИ ФИЈАСКО ЛАВРОВЉЕВЕ SHUTTLE ДИПЛОМАТИЈЕ ПОСЛАО ЈЕ ИСТУ ОНУ ПОРУКУ ВУЧИЋУ ИЗМЕЂУ РЕДОВА ПРИГОДНИХ ЕУФЕМИЗАМА КОЈУ БИ МУ ПОСЛАО И ДОН КОРЛЕОНЕ КАДА БИ СИШАО СА ФИЛМСКОГ ПЛАТНА И ЗАСИО НА ТРОН У КРЕМЉУ. А ТО ЈЕ ОНА ПРЕЋУТНА И ПРЕЋУТАНА, НЕИЗГОВОРИВА „ПОНУДА КОЈА НЕ МОЖЕ ДА СЕ ОДБИЈЕ ЗАТО ШТО СЕ НЕ ОДБИЈА“ СТЕВО ВАСИЉЕВИЋ

борба за опстанак, и борба за потомке, борба за љепшу и сигурнију будућност. Јер не дефинише нашу прошлост крвна слика и ДНК, него оно што памтимо. Поразно је да нашу будућност дефинише крвна слика и ДНК, а не оно што сањамо и планирамо. А наши снови и критике зависе од ДНК и крвне слике, и тако се и васпитавамо. Већински. И тренутак је у свим овим сјечама кнезова и књегиња, и Ришељеима са разних страна, да све приупитамо за снове или стратегије, јер показало се да и данас глумац може да брани државу, или да је води још раније, говорим о чињеницама, а правник је брзо одлазио са мјеста директора институције у култури. Јер све су то урадили „наши“ а не „њихови“, њихови а и наши су преписивали и завршавали садржаје на којима нисмо урадили ништа. Иако, јер смо мали, увијек се знало ко преписује, а ко долази са ставом или идејом. И ко је вриједан а ко је радио. Тако да умотавање у заставу било које симболике, након оволико година искуства, а појачано искуствима у посљедњих шест година не смије да буде критеријум. Јер вријеме је након свега, ако буде као што се шушка - да се поставе питања и о компетентности наших. Сада када макар опет имамо Министарство културе одвојено од Министарства просвјете, у којима се професионални домети активних судионика знају, јавно су доступни и лаки за увид. А они су писмени и културни и лаки и требали би да подносе јавне конкурсе и такмичења. Зато јесу у култури. А не због баба или ђеђова, него, знам да је теоретски, а морало би да буде и практично, због снова и планова. Ако су професионалци. 

CDM

биографија и не значи ми апсолутно ништа, што су наши. Јер ево, на примјер, спорт. У купу шампиона за највећи енглески клуб или шпански играју људи са разних страна, тренери су са разних адреса, а награде остају том граду и тој држави. Никако да дођемо до таквог односа. Према послу, професионализму и односу. Јер нужно, неће ми помоћи члан фамилије, напротив, чланови фамилије у свим историјама, па и нашој, жестоко су се сукобљавали. Јер суживот није базиран на фамилији, него на интересима. А интерес није нужно ружна ријеч. Већински се дружим са људима који имају исти интерес - на примјер за књиге, филмове, музику, ликовну умјетност. Мање се дружим са онима које занима здрава исхрана и физичка култура. Али занимљиви су ми, ако нису од јуче у интересовањима, незанимљиви су ми они којих има у свим групацијама који свијет гледају искључиво кроз новац. Или кроз функцију. Било да је пљују или хвале, а у овој сулудој збиљи грозоморни су ми и сви који људе дефинишу кроз нацију. Нама расе ни не требају. Друге расе за нас не постоје. И бунећи се тако против разних устоличења, што јавно што дома, и прије и послије, схватила сам да људе дефинише или младост или биографија. Професионална, а не породична. И увијек сам више на страни оних без породичне биографије, који дјелују као да је имају, и најчешће се љепше и сигурније осјећам у нормалном животу када није сахрана у питању, гдје су око мене људи окупљени истим интересом, него породичним везама. А исти интерес не смије да буде непотизам. Заинтересованост, радозналост, посвећеност, спремност све то је и

Скуп подршке Украјини

Цетиње, 6. март 2022.

Милошевићева гласачка машина, а питање слободе постало заједничким именитељем свих других српских траума, не само антибирократске и касније јогурт револуције, као и Жуте греде у Црној Гори већ и даље где год би „небески народ“ одлучио да себе пројектује као војнике-гусларе који док пуцају зло не мисле, већ само преносе од леша до леша крваву бајку о величини сопствене крви. Али зар слобода као врста ултимативног греха, али и луксуза класе нових богаташа који су до средстава за обрт капитала дошли најгорим, мафијашким методама није и тема најбољег филма Франсиса Форда Кополе „Кум“ (The Godfather, 1972)? Цео Кополин епски наратив би, у ствари, данас могао да се посматра и као оперетски изговор за уживање у злочину бекства од личне одговорности, а све у име насиља сваке врсте као израза права јачег на сопствену снагу. Отац имигрантске, сицилијанске породице, харизматични Вито Корлеоне у Новом свету ту има зато двојну улогу. За укућане око стола, за жену и синове, он је нешто као наш Тито, гарант сигурности и прогреса, као и традиционални патер фамилијас, бог-отац. Али генијалност Марлон Брандовог тумачења овог слојевитог подземног лика је управо у томе што кроз лице традиционалног мушкарца он пушта да продре једна, готово слобистичка димензија скоројевићке, хибридне и издајничке патријархалности. Тај токсични идентитетски амалгам оца и убице, а све у Америци, колевци хобсоновске борбе свих против свакога, Брандо дочарава тако што методу Станиславског извргава руглу и доводи је до пуцања. Да би ушао у лик мафијашког Дона Брандо не глуми мафијаша. Он се, у ствари, путем улоге гангстерског патријарха обрачунава са глумом као таквом и то ингениозно шмиранским, шибицарским средствима. Истинитост глумачких емоција Брандо у „Куму“ не заснива, с тога, толико на емоционалној меморији, колико на емоционалној злоупотреби фетишизиране реквизите. Идентитет Кума је тако не у лицу глумца које је и тако махом у сенци, већ је у дебелој мачки која му преде у крилу. Брандо, исто тако, обичном фатом пуни образе да би дочарао корпулентност Корлеонове физи-

ономије подбуле од гриже савести и још ставља ималин за ципеле у косу не само да би је зализао, већ да би представио петпарачки титрај мафијашког сјаја. Али баш на том брилијантинском клизишту Дон Корлеонеа и мафијаског кича, између превазиђене политике несврстаности a la Тито и даље криминализације друштва по дубини и ширини а ла Слоба, нашла се ових дана и Вучићева Србија и сав њен српски свет захваљујући најављеној, па онда одмах отказаној посети руског министра спољних послова Сергеја Лаврова.

ЛАЖНИ ТРИЈУМФ На први поглед Лавровљев падобрански маневар, чинило се, био је као преузет из милошевићевске читанке неуспеха који се представљају као тријумфи. Али тек када су земље у српском окружењу, међу којима и Црна Гора, затвориле своја неба за Лавровљев авион због раније уведених санкција Руској Федерацији за агресију на Украјину, прави смисао посете Путиновог гласноговорника на међународној сцени постао је јасан. Драматично отказивање Лавровљеве посете Београду имало је, заправо, једну сасвим другу сврху од оне номиналне, дипломатске. И та сврха показаће се касније, имала је мало додирних тачака са протоколарним бонтоном званичних, државних посета. Пропаст руске дипломатије оголила је, наиме, мафијашку природу Путиновог режима. А драматични фијаско Лавровљеве shuttle дипломатије послао је исту ону поруку Вучићу између редова пригодних еуфемизама коју би му послао и Дон Корлеоне када би сишао са филмског платна и засео на трон у Кремљу. А то је она прећутна и прећутана, неизговорива „понуда која не може да се одбије зато што се не одбија“. Вучић би сада, тако, могао да зажали токсичну везу са Путином. Баш као што би могао да осети нелагоду што је једном давно био један од оних најрадикалнијих Слобиних јуришника на трошне куле титоизма, који је, исто тако, међу првима припомогао да се уведу продавци семенки, кикирикија и леблебија у школе. Не да нешто тамо науче, већ да продају маглу и предају слободно, онако кумовски осионо оно о чему немају појма. 

25. јун 2022.

ХРОНИКА ИЗГУБЉЕНЕ ЖЕЉЕЗАРЕ ИЛИ

РАЈКО РАДУЛОВИЋ

оначни одлазак мог оца, у који интимно нисам никад хтео да поверујем, био је једно од оних искустава на којима сам саздао своју теорију о немогућности бекства. Јер знао сам да би мој отац био у стању својом речитошћу, својом филозофијом и својим теоријама да збуни и саму смрт, да би био у стању да је компромитује неким изузетним открићем и лукавством, када би се смрт уопште могла компромитовати на људском нивоу - Данило Киш – „Башта, пепео“. Текст „Енциклопедија изгубљеног времена“ Слободана Шнајдера побиједио је на конкурсу Краљевског позоришта Зетски дом 2009. године, за најбољи необјављени текст инспирисан животом и дјелом Данила Киша, у конкуренцији од 56 приспјелих радова. „Киш је написао „Енциклопедију мртвих“ о људима који су више мртви него живи. О њима се проговара и у мом комаду. Мој главни „мртвац“ који се по Кафки зове Грегор Самса, развија исту

Ивана ГОЛИЈАНИН „Сотонин чар“ је роман Григорија Кановича, једног од најистакнутијих модерних писаца, који описује животе људи погођених доласком рата у литванско насеље Мишкин, у љето 1941. године. Мишкин је мјесто „изгубљено у шумама“, у којем су Литванци и Јевреји вјековима живјели заједно, али се то нагло промијенило доласком великог рата. Роман нам долази у Buybookovom издању, у склопу пројекта „Од једне пандемије до друге: 100 година европске књижевности у 10 књига“ и у преводу Жарка Миленића. Григориј Канович нам нуди поглед изблиза у животе двије породице, једне кршћанске, а друге јеврејске, чији нам међусобни односи показују слику свијета у подјелама. Док поједини Литванци руске владаре виде као тлачитеље, а Нијемце поздрављају као ослободиоце, јеврејски кројачи, љекари, гробари, продавци новина у Мишкину више не проналазе своје мјесто. Црвена армија је 1939. године ушла у Литванију, а већ 1940. све је кренуло наглавачке.

КОБНО ГРАКТАЊЕ У роману се тематизира питање односа Бога и зла које је неодвојиво везано и за јеврејску и за кршц́анску духовну традицију. „Сотонин чар“ је подијељен на седам поглавља од којих је свако названо по ликовима: Данута Хадаса, Елишеба, Гедаље Банквечер, Чеславас, Јаков, Пране, Јуозас. Канович пише о испреплетеним животима троје ликова из јеврејске и троје из литванске породице, ухваћеним доласком Нијемаца. У вртлогу комунизма и

ТРЕНУТНО НЕ РАДИ 170 РАДНИКА У „ТОШЧЕЛИКУ“ И ОКО 100 КОЈИ СУ РАДИЛИ ОДРЕЂЕНО РАДНО ВРИЈЕМЕ. А, БИЛО ЈЕ ОБЕЋАЊА КАО И УВИЈЕК, ИМА ИХ И ДАНАС. МЕЂУ НИКШИЋКИМ ЖЕЉЕЗАРЦИМА ИМА ДОСТА ГРЕГОРА КАО У ШНАЈДЕРОВОМ ТЕКСТУ... РАДИЛО СЕ И ПО ДВИЈЕ СМЈЕНЕ ВЕЗАНО, ПОСЉЕДИЦЕ ПО ЗДРАВЉЕ И ЖИВОТЕ СУ БИЛЕ КАТАСТРОФАЛНЕ

ону стратегију против смрти с којом је нешто покушавао и Кишов лик оца у више његових прозних цјелина“.

СЛОБОДАН ШНАЈДЕР Металски радник Грегор Самса ради преко четрдесет година у жељезари, која је пропала пред налетом транзиције. По њега долази смрт – Анђелина Дес Тодес, као заводница и коначност,

АРХИВА ПОБЈЕДЕ

КАКО СМО „ИСТОПИЛИ“ ЧЕЛИК

Жељезара Никшић

од које Самса покушава изнудити још који дан живота на рачун изгубљеног времена. Грегор Самса добија другу шансу за понов ни живот, који је заправо његова илузија - халуцинација пред смрт. Његово унутрашње стање транспонује се у низ неостварених жеља и тежњи „малог човјека – радника који је згажен од стране система“. Поређење које се неминовно намеће је између Грегора Самсе и Антониуса Блока, витеза који у

великом Бергмановом филму „Седми печат“ игра шах са смрћу. И један и други током разговора – игре, долазе до спознаје смисла живота, религије и Бога, породице, земље... Шнајдеров текст „Енциклопедија изгубљеног времена“ није постдрамско расписивање и „учитавање“ књижевних дјела, већ апсолутно аутономан текст, који има додирних тачака са Кишовом и Кафкином литературом у смислу ангажованости и

коренспондирања са временом у којем живимо. Грегор Самса истовремено представља алтер его писца, као и глас превареног и пониженог радника. Ликови ове надреалне, фантазмагоричне драме су, као што је речено, обични људи који су непрестано на „чекању“, такав живот је неминовно оптерећен бесмислом и осјећајем промашености. Рефлексија на „сивило“ којим су окружени. Теме које отвара овај текст нижу се као у некој компресованој телевизијској репортажи, а све кроз причу, три генерације једне породице. Свака сличност или подударност са „нашом“ никшићком жељезаром је сасвим случајна... Па да наставимо... „Жељезаро, жељезаро, мајко мила поново ћеш бити што си била...!“ Непознати народни гуслар Челик је стратешки производ који мора да се чува, тако рекоше, или макар стоји у некој дефиницији... која је вјероватно застарјела, барем што се нас тиче итд... Мислим да се више не зна колико је власника жељезара у Никшићу промијенила, тешко се снаћи у „сили конзорцијума“, компанија и разних „компанија“ које су „спашавале што се спасит може“. Оно што знамо је преко шест хиљада изгубљених радних мјеста, сто-

РОМАН „СОТОНИН ЧАР“ У ИЗДАЊУ BYBOOK-А

РЕКВИЈЕМ ЗА МРТВЕ

нацизма, Јевреји и Литванци пропитују своју и туђу вјеру и различита начела хуманости. Канович не заузима стране, већ нам покушава приказати ситуацију у којој су се нашли и један и други народ. Роман почиње и завршава међу јеврејским гробовима, једино је до краја гробље пусто, са козама које пасу траву између споменика, и гаврановима који покушавају „пробудити мртве својим кобним грактањем “. Немирни и разорени свијет је оквир за дешавања у Кановичевом роману. Пољску су покорили Нијемци, литвански предсједник је побјегао у иностранство, долазак Црвене армије, тенкови који су се, као огромне корњаче, зауставили пријетећи у низинама близу Мишкина, али је суштина приче о двије породице универзализирана у једно људско искуство патње, па „Сотонин чар“ тако говори о човјеку који пролази различита искушења како би сачувао и себе и друге. Централну фигуру у роману представља Данута-Хадаса, чијим је именом насловљено прво и посљедње поглавље. Она ради на гробљу, повезујући свијет кршћана и Јевреја, комуниста и религиозних људи. „Сотонин чар“ почиње њеним доласком на Шумско гробље и завршава његовом запуштеном сликом. Гробље је посредни простор између живих и мртвих, мјесто у којем не постоје свјетовне подјеле: „Када живиш на гробљу, привикаваш се да дијелиш

човјечанство више на живе и мртве, него на кршћане и Јевреје“. Данута, Пољакиња, а по вјери католкиња, која се у младости заљубила у Јевреја Езру, брине о гробљу скупа са сином Јаковом. Њени синови се заљубљују у сестре Елишебу и Рејзл, кћерке градског јеврејског кројача Банквечер. Арон, поштовалац Стаљиновог лика, нестао је у Москви, остављајући своју жену Рејзл, док је његов брат Јаков остао у Мишкину и прешао на јудаизам. Елишеба жели да се бави пољопривредом и да побјегне у Палестину, а њен надређени је, да би је сачувао од окупатора, дао крстити. Данута је добила дијете са Езром, а његов отац Ефраим јој је по доласку на гробље дао име Хадаса, што можемо посматрати за интертекстуалну референцу на старозавјетну књигу о краљици Естери. Хадаса, након удаје за персијског краља Ахасвера, да би сакрила своје поријекло, назвала се Естер. Захваљујући Естериној лукавости, њен народ је спасен од покоља и донесен је закон који је омогућио јеврејском народу да бране своје животе ако их неко нападне. У „Сотонином чару“ прилика да жена спаси свој народ појављује се у обрисима. Данута-Хадаса се идентификује са странцима који се боре да сачувају свој живот, али је идеја уједињења и спасења свих нација у Мишкину уткана у основне постулате комунизма. Но, упркос свему, утопијска идеологија се расплинула у окрутној ствар-

ности. Умјесто мира, комунизам је донио страх и смрт: Литванци желе да Јевреји напусте њихово насеље по сваку цијену, а нацисти долазе да то и остваре. Док посматра гробове у њиховом сабласном свјетлу, Данута ламентира над Богом и човјеком и пита се: „Господе! Велики Боже! Јеси ли оглушио и ослијепио? Господе, шта ће се догодити са живима ако Ти, Свевишњи и Милостиви, не можеш заштитити мртве?“ Кановичев роман приказује људе из исте земље, који постају жртве истих околности, Литванци и Јевреји, али који, иако живе једни поред других, не доживљавају једнако опасност пред њима, нити духовну повезаност, па се тако не уједињују у заједничкој несрећи и борби против заједничког зла. Даље, кроз приказивање нетрпељивости коју су Јевреји подносили, „Сотонин чар“ експлицира идеју да холокауст није само заједничко искуство за Јевреје који су њиме директно погођени већ и за све људе који су постали жртве, посматрачи и свједоци. Бог се у роману често и у разним околностима зазива. Међутим, ликови Богу углавном приписују слабости, грешке и неспособности да исправно поступи. Данута-Хадаса се тако често питала како Свемогући Господ Бог не кажњава оне који заслужују казну, него оне који су достојни Његове љубави, бриге и милости. Јевреји и Литванци се моле различитом Богу, али се под налетом опасности покушавају ује-

У РОМАНУ СЕ ТЕМАТИЗИРА ПИТАЊЕ ОДНОСА БОГА И ЗЛА КОЈЕ ЈЕ НЕОДВОЈИВО ВЕЗАНО И ЗА ЈЕВРЕЈСКУ И ЗА ХРИШЋАНСКУ ДУХОВНУ ТРАДИЦИЈУ

динити: почињу да откривају једни другима своју вјеру. Јевреји се обраћају кршћанима, кршћани јеврејском Богу. Међутим, ови спасилачки напори не уроде плодом јер су недосљедни, површни и, прије свега, неискрени.

УНИВЕРЗАЛНО ЉУДСКО ИСКУСТВО

Са друге стране, не наилазећи на разумијевање Свемогућег, чланови породица себи објашњавају да је Сотона другачији и једноставнији од Бога. Он се претвара да је Месија и човјеку све лако објасни, испуњава његове жеље, не захтијевајући много труда. Нијемци, долазећи у Литванију као литвански ослободиоци, увјеравају народ да су им донијели добро: фармери се могу вратити кући, шегрти могу да живе са својим господарима код куће итд. Сотона се овдје појављује након што је очигледно да је народ престао вјеровати у Бога. „Живот“ мртвих важна је тема романа. Данута-Хадаса је вјеровала да бебе које нису изговориле „мајка“

25. јун 2022.

ЈЕДАН ОД НАЈВЕЋИХ СРПСКИХ ГЛУМАЦА: НЕБОЈША ГЛОГОВАЦ (1969–2018)

P.S. Текст је посвећен никшићким жељезарцима и свим радницима „треће смјене који враћају туђи дуг“.

oslobodjenje.ba

нису умрле, него да су расле под земљом као трава. Прави се живот одвија послије смрти, а прије ње је само тихи страх и патња. Роман завршава смрћу Данута-Хадасе, која заспи и сања о срећнијем дјетињству. Њен мир који је остварив једино у сну, показује да је спас могућ само на другом свијету јер Бог никада не напушта мртве. „Сотонин чар“ није роман у којем су приказане сцене мучења или убијања, више је осврт на литванску слику судбине јеврејског народа у Великом рату. Она се не посматра само у оквиру конкретног историјског догађаја, већ и у контексту универзалног људског искуства, питања односа између Бога посматраног из различитих националних, идеолошких и вјерских перспектива, с обзиром на природу зла и доступне могућности отпора.  oslobođenje.ba

НАЈНЕЗАШТИЋЕНИЈЕ БИЋЕ У КОСМОСУ САЊА ДОМАЗЕТ

сада га видим на сцени, моћног, заиграног, крилатог, како длановима разбија ваздух на безброј магичних карата и до саме ивице подношљивог призива бљесак, док му очи сијају вазда меко и меланхолично. Када је преминуо, мада је у случају вилењака и глумца Небојше Глоговца смрт збиља непроверена гласина, један хрватски критичар написао је да је заувек остао запоседнут његовим дубоким, тужним очима. Упознала сам га када је њему било свега двадесет и три. Бејах годину старија. Већ је радио. У Југословенско драмско позориште довео га је редитељ Дејан Мијач, вазда оштрог ока да запази јарке дарове што су их глумци носили у срцу и који се на земљу доносе однекуд, али се не могу стећи. То је оно извесно нешто у срцу које уметник или поседује или не поседује. И управо то одлучује хоће ли на сцени бити првак ли пешак. Глоги је већ на Академији носио ауру, понашајући се читавог живота као да то не зна и не опажа. Као син свештеника, имао је карактеристичну благост у опхођењу са људима, једну посебну префињеност и нежност. Када би се загледао, вазда би му у очима стајало питање: „Јесам ли ја чувар брата свога?“ О да, био је. И наставио је то да чини и после смрти, која делује као његова најнеуверљивија улога. Јер је он и смрт одиграо. Не желећи да повређује све који су га толико волели, одлазио је на терапије насмејан. Новинару који је неколико дана пред прелет у друга царства, успео да га добије телелефон, само је кратко, без љутње, рекао: „Нема потребе да било шта проверавате“. У Немачкој, нешто више месец дана пре смрти тог деветог фебруара, када су све сцене одједном претворене у заљуљану Венецију што тоне, без звезда, лекару који му је промуцао невеселу дијагнозу, одвратио је: „Дакле, журка је готова“. Али се у Београду претварао да верује у наставак. Иако је смрт око његове младе, лепе главе, већ почињала да просеца пут у виду сјактавих арабески и тајне азбуке коју светлост не може разумети. На сцени је био готово до самог краја. И увек подједнако уверљив. Не памтим његову тешку реч упућену колегама или инспицијенту, стрпљиво је подносио дуга чекања на снимањима и глумачке пробе које су једног лета на будванској Цитадели почињале у поноћ и трајале све док месец прстима не погаси поспане звезде, као свеће. Био је ахасфер, вечито у кретању, лебдењу, суштински, сада видим да је жудео да полети. На сцени, без обзира коју је улогу играо или који костим је носио, он је сврдлом своје искрености узнемиравао и опчаравао. Његово срце нападало је наше, прилазило му, грлило га, гризло га за грло, за усне. Хиљаду пута сам га гледала. И хиљаду пута видела исто. Жене су излазиле из сала после његових рола, у тихој, ћутљивој

ПУБЛИКА ЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА, А ОПЕТ КАО ДА ЈЕ СВЕ БИЛО ЗГУСНУТО ВРИЈЕМЕ У ЈЕДАН ТРЕН, ГЛЕДАЛА У СНАГУ ЊЕГОВЕ ПРОПОВИЈЕДИ – ЈЕР ОН БИЈЕШЕ ИЗАСЛАНИК ЉУБАВИ, СПАСЕЊА И ПАТЊЕ. НАЈЕЖЕНЕ ОД УНУТАРЊЕ ФЕРМЕНТАЦИЈЕ НЕПОЗНАТИХ ЖЕЉА, КАО У КАЛЕИДОСКОПУ, МИЈЕШАЈУ СЕ УЛОГЕ КОЈЕ ЈЕ ОДИГРАО. ШТИТИО ЈЕ НАС, А БИО ЈЕ САМ „НАЈНЕЗАШТИЋЕНИЈЕ БИЋЕ У КОСМОСУ“, СА ТИМ ОЧИМА, ОГЛЕДАЛИМА, КОЈИМА ЈЕ НЕКОМ ЧАРОЛИЈОМ БРИСАО НАШ БАЛКАНСКИ БОЛ

срећи и потпуном спокоју оних којима су обљубљене душе. А то је подвиг који је ретко коме омогућен, јер је дар. Само боголики тако воле, као што је Глоги волео са сцене. На позорници, његов врисак био је само адепт његовог шаптаја. Имао је привилегију стварања на сцени. Рекреирао је пред нама нове светове. Било је лако поверовати му. На филмском платну његове су усне пупеле до расцвата, нарочито латица горње. Тврдио је да је син Гаврило горњу усну наследио од њега. Нарочито сам волела његову косу, слатку округлину и мекоћу тих ковитљаја, која је деловала као ореол лицу вазда са искром у оку, што се згушњавала у невидљиву патњу, чак и онда када су се усне радосно животу одазивале смехом. У даху дивљих ноћи у којима су последњих деценија трулели наши дани, са озверињеним људима и ослабљеним, празним Сунцем, букнуо је плес Глогијеве глуме, препуне моћног капитала лековите, месечарске светлости. Са њим, веровала сам у вечиту литургију лепоте. У календаре наших живота који су се расипали, у дане који су се лако разнизали као расплакане, заборављене бројанице, Глоговац је унео фантастичне флоте ликова допутовалих право са рубова еденских несаница, што будни сањају вртове у које још нису крочили, али које су додирнули. Немогуће је заборавити његовог Богдана у „Убиству са предумишљајем“, како целива благо лице млечне и усамљене Бранке Катић, над чијим телом, као над библијским ковчегом, шапуће меко: „Јело...“ У Хамлету, улози свих улога, очи му деловаху као у сну уловљена црна сунца, а он сам беше дечак металносиве косе, који је заувек остао заробљен у лавиринтима самоће. Када сада гледам безброј његових фотографија, и даље имам утисак да својим провидним, драгоценим длановима, милује наше потиљке оболеле од меланхолије и глади наше ушне шкољке пуне суза. Он неће остарити. Неко изнад и изван нас донео је ту одлуку. Био је тих, благ и бескрајно драг и мио пријатељ, ћутљив и затворен као шкољка са безброј бисера које је чувао за сцену. Неки од њих беху црни, али не мање драгоцени. Глоговац је био мешавина српског Дина и Бранда. На сцени је деловао рањивије, пунокрвније, врелије него на животним раскрсницама. Права глума увек почиње када се завесе спусте. На ојађену српску пијацу туге никада није изнео на продају своју душу. Изгледало је да му је дата неисцрпна снага. Изгледало је... Стварати уметност било где у свету, а поготово на Балкану, збиља значи „спасавати сопствену душу“. И Глоговац је то знао. Са њим као предводником, чинило се да

winestyle.rs

тине милиона губитака, дугови према радницима и држави, разних стечајева... Тренутно не ради 170 радника у „Тошчелику“ и око 100 који су радили одређено радно вријеме. А, било је обећања као и увијек, има их и данас. Међу никшићким жељезарцима има доста Грегора као у Шнајдеровом тексту... Радило се и по двије смјене везано, посљедице по здравље и животе су биле катастрофалне. „Наши људи су помало навикли лаганије да раде и иду на боловања, а вјероватно нови власник то спречава.“ Изјава бившег градоначелника, нови се и не „гласка“, заузет је пречим пословима...?! Сада је у преговорима никшићки бизнисмен, којем би то био четврти улазак у жељезару да је спаси, овај пут као власник. Ако се договори са власницима Тошчелика, то би била четврта срећа. Познат је и по томе што је својевремено понудио држави приватно-јавно партнерство да се заврши ауто-пут Бар-Бољари, реконструише пруга и изгради саобраћајница од Дебелог Бријега до Улциња... Е, да... у САО Требињу - Божидара Вучуровића 90-их, носио је титулу министра трговине, али кад је то било, скоро се и заборавило... Жељезара је имала више „можданих удара“, посљедице се и даље осјећају. Опоравак је могућ, надат се да ће „болесник“ стати на ноге, али послије „удара“ живот се (у неким случајевима) претвара у привид, мијешају се „сан и јава“. Надам се да ће Грегор Самса у Никшићу, проћи боље него онај у Шнајдеровом тексту. 

ћемо се укрцати на неку Нојеву барку, што спустиће се са небеса по нас. Без њега, остали смо ојађени и смртни. Публика је деценијама, а опет као да је све било згуснуто време у један трен, гледала у снагу његове проповеди – јер он беше изасланик љубави, спасења и патње. Најежене од унутарње ферментације непознатих жеља, као у калеидоскопу, мешају се улоге које је одиграо. Штитио је нас, а био је сам „најнезаштићеније биће у космосу“, са тим очима, огледалима, који-

ИЗДАВАЧ „НОВА ПОБЈЕДА“ Д.О.О. ДИРЕКТОР И ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК ДРАШКО ЂУРАНОВИЋ УРЕДНИЦА ТАЊА ПАВИЋЕВИЋ ЛЕКТУРА ЉИЉАНА КРАЧКОВИЋ УРЕДНИЦА ФОТОГРАФИЈЕ ИВАНА БОЖОВИЋ ИЛУСТРАЦИЈА ЈОВАНА МУГОША ГРАФИЧКО ОБЛИКОВАЊЕ МАРКО МИЛОШЕВИЋ

ма је неком чаролијом брисао наш балкански бол. Као и сваки врхунски уметник, успевао је да утоли нашу метафизичку глад, жеђ, умири болове. Његов Хамлет беше сведочење о нашој јадној и кужној отврдлости. И док читав свет тоне у таму која леже међу нас, Глоговчеве улоге биле су санаторијум за наш сан и наше лудило и нада да нећемо сести „у жути такси који вози анђео смрти“ и који беше паркиран са отвореним вратима. Ко је могао знати да ће он ту сести уместо свих нас. 

25. јун 2022.

ОД РАНОГ ХРИШЋАНСТВА ДО ДОМИНАЦИЈЕ ПРАВОСЛАВЉА

Црногорци су градили своје цркве ЛАЗАР ПЕЈОВИЋ

Послије смрти св. Петра, 1830. године, Његош каже да су манастири у Црној гори народни, да их је народ створио, Прилажући Према својим могућностима: „,... ми у те оба, (Подострог и стаЊевиће) као и у све друге манастире, Проз наше отечество никаква дијела не имамо више но кои драго ЦерногораЦ оли берђанин среда...“

Културно-историјско и духовно насљеђе сачувано у православним манастирима Црне Горе обухвата скоро девет вјекова њене историје и просторно покрива све области, од приморја до крајњег сјевера. У архитектури, сликарству, примијењеној умјетности, преписивачкој и штампарској дјелатности која се у њима одвијала, остварени су значајни домети који на достојан начин стављају Црну Гору у културни контекст Југоисточне Европе. У књизи „Православни манастири у Црној Гори“ сабране су најважније информације о 50 православних манастира, које ћемо, највећим дијелом, представити јавности Црне Горе.

Црква Св. Николе са карактеристичним тријемом, Манастир Подврх ф. 2008.

Тари до манастира на горицама Скадарског језера. Наткривени тријемови су штитили народ од сунца и кише а истовремено су чували и исликане спољне фасаде цркава са обавезном представом Страшног суда, чија је улога имала морални, дидактички карактер. Композиције Страшног суда најбоље су се сачувале у Никољцу, Подврху и Кому. Поред одржавања националног и духовног идентитета, манастири су најзаслужнији за његовање писмености, што се огледало у раду преписивачких радионица и народних школа. Неки значајни рукописи надживјели су монашке средине у којима су настали, као Иловичка крмчија Св. арханђела Михаила на Превлаци, или већ поменути рукописи из Горичана и Копориње. Најпознатији скрипторији радили су у Морачи, Шудикови, Старчеву, Бешки, Пиви, Тројици Пљеваљској, Никољцу, Довољи, Св. арханђелу на Тари, Цетињском манастиру итд. Скрипториј на Старчеву окупљао је око себе оближње мање преписивачке радионице, па се може говорити о културном феномену Скрипторији Скадарског језера. У библиотекама Берлина и Венеције сачувани су рукописи у чијим се записима изричито помиње Старчево као мјесто њиховог настанка. Један говори да је писан „у Горици светог старца Макарија ва дни благочастивога Ђурђа Балшића“, а на другом се на више мјеста понавља топоним Старчева горица. Златно доба преписивачке дјелатности у Тројици Пљеваљској веже се за појаву Гаврила Тројичанина, средином 17. вијека, чије књиге представљају најљепше рукописе на ширим православним балканским просторима. У Цетињском манастиру Ђурђа Црнојевића радила је прва ћирилска државна штампарија на словенском југу, 1494. године. Издања Црнојевића и данас изазивају дивљење перфекцијом штампе и љепотом графичког украса. Октоих

ЛАЗАР ПЕЈОВИЋ

овеља о оснивању Цетињског манастира Ивана Црнојевића, хрисовуљ, био је нека врста закона на који су се позивале владике приликом узурпације манастирске имовине. У народу се сматрало да је Ђурађ Црнојевић, приликом одласка из земље, предао власт цетињском митрополиту. Владика Сава Петровић приказивао се као потомак Црнојевића, а Василије Петровић, говорећи о манастиру Црнојевића тврди да је био „между најљевшивијема црквам и манастирима ва Ефропу“. Специфични историјски токови кроз које је пролазила Црна Гора условили су посебан однос према духовним центрима. Они су сматрани као опште добро, створено напором генерација. Његош то сликовито предочава у преписци са Аустријом, која је хтјела да преузме манастире Подострог и Стањевиће, јер су се налазили на „ћесарској земљи“. Послије смрти Св. Петра, 1830. године, Његош каже да су манастири у Црној Гори народни, да их је народ створио, прилажући према својим могућностима: „... ми у те оба, (Подострог и Стањевиће) као и у све друге манастире, проз наше отечество никаква дијела не имамо више но кои драго Церногорац оли Берђанин среда...“ Манастири су вршили важну друштвену улогу у животу црногорских племена. Они су били мјеста народног зборовања, гдје су се доносиле значајне одлуке од општег интереса. У том смислу Ђурђеви ступови су представљали центар окупљања племена и братстава Васојевића, Морача – Роваца, Пива – Пивљана, Бијела – Дробњака, Дуга – Куча, Ћелија Пиперска – Пипера, Добриловина – Шаранаца, Острог – Бјелопавлића, Цетињски манастир – Катунске нахије, Подластва – Грбља, Прасквица – Паштровића, итд. За саборе су обично коришћени црквени празници, али очигледно да су манастири постајали мјеста зборовања и у другим ванредним околностима. О народном окупљању у духовним центрима свједоче и остаци пространих дрвених тријемова, које налазимо скоро на свим манастирским црквама још од средњовјековног Вољавца, преко Св. арханђела на

Вјекови црногорске историје

Западна фасада цркве Успења Богородице са представом Страшног суда, Манастир Ком, 16. в. ф. 2007.

петогласник, Октоих осмогласник, Псалтир и Молитвеник-требник су ремек-дјела штампара Макарија и његових помоћника, који су у опреми књига сажели традицију декорације рукописа са савременим ренесансним мотивима венецијанске провинијенције. У Богородичином манастиру на Ћипуру радило се на умножавању књига и прије оснивања штампарије. Тако је Никола Косијер преписао један часловац, 1486. године, у вријеме „богохранимаго господара зецкаго господина Ивана Црнојевића“. Гашењем штампарије наставило се са поновним преписивањем књига у манастиру Црнојевића. Један запис из 1559. каже: „И писа се књига на мјесто рекомо Цетиње в Черној Гори, в предјелах Зете земље“. Ова дјелатност продужена је у новом Цетињском манастиру, све до

1716. године. Упоредо са радом на умножавању књига, у манастирима су се одвијале и друге образовне дјелатности. Скоро при сваком духовном сједишту постојала је нека врста народне школе за скромно описмењавање будућих свештеника, али и лаика. „Манастири и породица су били једине школе гдје је човјек могао научити да чита и пише.“ Но није се само остајало на савлађивању описмењавања. Познато је да је у Шудикови постојала сликарска и монашка школа. Хаџи Арсеније Гаговић је имао намјеру да и у Пиви оснује монашку школу, али га је мистериозна, насилна смрт 1824. године у томе спријечила. Најзначајнији центри образовања били су у манастирима Пиви, Подмалинском, Добриловини, Савини, Прасквици, Цетињском манастиру, Ћелији Добрској и Брчелима. И поред најдубље скровитости,

до свих манастира досезала је непријатељска рука, па је занемарљив број оних који нијесу имали периоде запустјелости, рушења, паљења, пљачкања и поновне обнове. Управо су се кроз страдања манастира најбоље рефлектовала историјска збивања, везана за судбину народа. Скрнавећи манастирске светиње, непријатељ је ударао на најосјетљивија мјеста, у срж православног националног бића. У безбројним походима заувијек су нестали храмови, фреске, иконе, књиге, сви они умјетнички предмети кроз које су се, на најсуптилнији начин, исказивала поимања естетике источног хришћанства. Од живописа Мораче, из 13. вијека, очувао се незнатан дио у ђаконикону, доступан једино оку свештеника приликом богослужења. Можемо само да претпоставимо каква је љепота зрачила са осталих дијелова храма одакле је ктитор са свитом и народом пратио обред! Иронијом судбине нестале су фреске будимљанског попа Страхиње из његових завичајних манастира – Ђурђевих ступова, Шудикове и Калудре, иако је славу своје Будимље пронио од источне Босне до Паштровића. Манастири на горицама Скадарског језера, Пречиста Крајинска, Цетињски манастир Црнојевића, Св. арханђео Михаило на Тари, Довоља, Мајсторовина, сачували су фрагменте фреско-малтера, као доказ да су својевремено били живописани. У разним недаћама нестало је и све оно што је чинило раскош њихових ентеријера – иконостаси и луксузни обредни предмети којима су били опскрбљени. Иако је велики дио културног насљеђа неповратно изгубљен, оно што је сачувано у манастирима Црне Горе, заслугом мудрих и храбрих игумана и монаха, има непроцјењиву вриједност.  Из књиге „Православни манастири у Црној Гори“, аутора Татјане Пејовић и Александра Чиликова