Issuu

NE! RATU U UKRAJINI

НІ! ВІЙНІ В УКРАЇНІ

НЕТ! ВОЙНЕ В УКРАИНЕ

Burna reakcija dijela javnosti i jasna poruka Delegacije EU zbog odluke premijera da u Komisiji za utvrđivanje ustavnosti ugovora sa Crkvom Srbije bude i advokat Velibor Marković

Gorjanc-Prelević i Spaić neće za sto sa homofobom i mizoginom » Tea Gorjanc-Prelević: Opšte dobro se ne može graditi na negiranju prava i ponižavanju bilo kojih ljudi u jednom društvu » Aneta Spaić: Nijesam spremna da sarađujem sa osvjedočenim promoterom homofobije, mizoginije i seksizma » Delegacija EU: Homofobija i rodna netolerancija kose se sa svime što EU predstavlja STR. 2. i 3.

Tea Gorjanc-Prelević

NO! TO THE WAR IN UKRAINE

Vlada imenovala generalnog inspektora u ANB-u koji je bio osuđen za ubistvo u pokušaju i nanošenje teške tjelesne povrede

Konjević: Izbor Artana Kurtija skandalozan, diskvalifikuje ga presuda

Zbog činjenice da je Artan Kurti ranije pravosnažno osuđen za dva krivična djela, potpredsjednik Vlade i ministar vanjskih poslova Raško Konjević i Ranko Krivokapić izdvojili su mišljenje. Premijer Dritan Abazović nije se obazirao na Konjevićeva upozorenja, već je lakonski konstatovao ,,treba nam čovjek koji može da odradi složene zadatke vezano za ANB“, dodavši da on nije pisao CV Kurtiju STR. 4.

Usvojena odluka o dobrovoljnoj likvidaciji preduzeća koje je trebalo da upravlja svim državnim kompanijama Aneta Spaić

Građani nezadovoljni zbog velike gužve u Centru za medicinsku mikrobiologiju IJZ-a

Vlada zatvara Montenegro Works STR. 6. i 7.

Ministar zdravlja donio odluku o smjeni u nikšićkoj bolnici nakon nalaza Komisije za kontrolu rada zdravstvenih ustanova

Mitrović razriješen jer se nije pridržavao zakonskih propisa Za dvije sedmice registrovan 8.361 slučaj infekcije korona virusom, epidemija u eksponencijalnom rastu

Trudnicama da uzimaju briseve ginekolozi a ne tehničari STR. 9.

Tropski talas donio ekstremno visoke temperature

,,Lucifer“ ispraznio ulice, trgove, parkove... STR. 17.

Novoinficirane otkrivamo na svakih minut i po STR. 8.

Marko Mitrović

STR. 8.

Dragoslav Šćekić

Problemi uoči postavljanja skulpture Ksenije Petrović Njegoš u dvorištu Kuće Đukanovića na Cetinju

Rješenje o lokaciji i carina „otjerali“ princezu u skladište

STR. 14. i 15.

Politika

PODGORICA – Stručna komisija koja je trebalo da provjeri ustavnost odredbi ugovora sa Crkvom Srbije, koji je Vlada usvojila 8. jula, nije održala ni konstitutivnu sjednicu i raspala se nepun dan pošto je objelodanjen njen sastav, jer su Tea Gorjanc-Prelević i prof. dr Aneta Spaić odbile da budu u timu sa premijerovim kandidatom, advokatom Veliborom Markovićem, otvorenim mrziteljem žena i LGBTQ zajednice. Predsjednik Crne Gore Milo Đukanović i premijer Dritan Abazović, sastali su se u utorak, 19. jula, nakon žestokih reakcija dijela javnosti zbog ugovora sa Crkvom Srbije koji je na Vladi usvojen preglasavanjem i u upitnoj proceduri, ali i negodovanja najznačajnijih zapadnih adresa koje nijesu stale uz crnogorskog premijera da ispuni i ovu želju iz rusko-srpske agende uspostavljene u susret izborima 2020. godine. Pritjeran uza zid, Abazović se sa Đukanovićem dogovorio da obrazuju stručnu komisiju koja bi, najkasnije do 31. jula, ocijenila ustavnost i zakonitost nekoliko spornih odredaba u preambuli i tekstu ugovora, pa je već u četvrtak saopšten sastav komisije. Đ u ka n ov i ć j e p re d l o ž i o dekanicu Pravnog fakulteta Univerziteta Crne Gore Anetu Spaić, izvršnu direktoricu Akcije za ljudska prava Teu Gorjanc-Prelević i članicu Upravnog odbora Udruženja pravnika Anu Stanković-Mugošu. Abazović je kandidovao advokata Velibora Markovića, državnog sekretara u Ministarstvu pravde Bojana Božovića, te magistra prava i asistenta na Univerzitetu Donja Gorica Andreja Bracanovića.

ŽENSKA HRABROST

Pošto su svi kandidati prihvatili da budu u komisiji, prvi sastanak trebalo je da bude održan juče u 14 časova, ali je odgođen na neodređeno vrijeme, nakon što je Gorjanc-Prelević, nekoliko sati ranije, obavijestila predsjednika Đukanovića da će istupiti, jer joj je neprihvatljivo da bude u timu sa čovjekom koji promoviše homofobiju i seksizam. Ona je u pismu Đukanoviću podsjetila da je Marković javnosti „poznat po promociji homofobije i seksizma, odnosno netrpeljivosti prema LGBTIQ zajednici i ženama, konkretno,

Advokatska komora bez komentara

Disciplinski tužilac Advokatske komore Sava Popović juče nije odgovarao na naše pozive i poruke. Pitali smo ga, pored ostalog, koliko je prijava podnešeno protiv advokata Velibora Markovića zbog kršenja etičkog kodeksa, te kakve su odluke donešene u tim postupcima. Popović nije odgovorio ni na pitanje smatra li da je njegov kolega Marković dostojan advokatske profesije.

Subota, 23. jul 2022.

Burna reakcija dijela javnosti i jasna poruka Delegacije Evropske unije zbog od za utvrđivanje ustavnosti ugovora sa Crkvom Srbije bude i advokat koji je mrzit

Gorjanc-Prelević i Spaić ne sto sa homofobom i mizog Marković ih potom izvrijeđ Delegacija EU: Homofobija i rodna netolerancija kose se sa svime što EU predstavlja Suprotstavljanje homofobiji i rodno zasnovanom nasilju i govoru mržnje, bilo na internetu ili izvan njega, poručili su juče iz Delegacije Evropske unije u Podgorici, ključni je dio napora Crne Gore u izgradnji pravičnijeg i prosperitetnijeg društva, kao buduće članice porodice EU država. Na naše pitanje da prokomentarišu izbor advokata Velibora Markovića, homofoba i mizogina, u komisiju koja treba da utvrdi da li su odredbe ugovora sa Crkvom Srbije, koji je Vlada usvojila 8. jula, u skladu sa Ustavom i pravnim poretkom Crne Gore, istakli su da ne komentarišu pojedinačna imenovanja. - Homofobiji i rodno zasnovanoj netoleranciji nema mjesta u modernim evropskim društvima koja teže napretku. To se kosi sa svime šta Evropska unija predstavlja, kao zajednica zasnovana na poštovanju ljudskog dostojanstva, jednakosti i pravdi. Sastav tijela koja imenuje vlada treba da odražava ove temeljne vrijednosti – poručili su iz Delegacije EU.

Tea Gorjanc-Prelević

Aneta Spaić

Tea Gorjanc-Prelević: Opšte dobro se ne može graditi na negiranju prava i ponižavanju bilo kojih ljudi u jednom društvu, pa tako ni LGBTIQ zajednice, ni žena Delegacija EU: Homofobiji i rodno zasnovanoj netoleranciji nema mjesta u modernim evropskim društvima koja teže napretku

Aneta Spaić: Nijesam spremna da sarađujem sa osvjedočenim promoterom homofobije, mizoginije i seksizma

sutkinjama“, i da HRA ne želi da sarađuje s osobom koja promoviše diskriminaciju i mržnju. - Izražavam protest zbog uključivanja advokata Markovića u rad javne grupe koja treba da doprinese javnom interesu. Opšte dobro se ne može graditi na negiranju prava i ponižavanju bilo kojih ljudi u jednom društvu, pa tako ni LGBTIQ zajednice, ni žena – istakla je ona u pismu, ističući da ni bilo ko drugi iz HRA ne želi da sarađuje s osobom koja promoviše diskriminaciju i mržnju. Najavila je da će Akcija za ljudska prava mišljenje o ugovoru sa Crkvom Srbije „produbiti novim izvorima i dodatno obogatiti argumentima“. - Gospođa Ivona Jovanović mi je potvrdila da je premijer u sastav tima uključio advokata Velibora Markovića, koji je poznat po javnoj promociji homofobije i seksizma, odnosno netrpeljivosti prema LGBTIQ zajednici i ženama, konkretno sutkinjama. U prilogu dostavljam neke od njegovih javnih objava, u kojima prijeti da će LGBTIQ osobama, koje smatra poremećenim, „slo-

odnosno grubi oblik diskriminacije, i kojim mu je, pored ostalog, preporučeno da „uputi javno izvinjenje pripadnicima LGBTIQ populacije i zagovornicima njihovih prava“, što je on odbio da učini. Ukazala je i na činjenicu da Advokatska komora nije postupila po prijavi koju je protiv advokata Markovića, zbog kršenja kodeksa profesionalne etike, podnio Centar za ženska prava. - Da se Advokatska komora po-

miti kičmu“ i „zavrnuti šiju“, a sutkinje tretira vulgarno i optužuje da presude pišu u skladu sa trenutnim psiho-fizičkim stanjima, koja su osobine ženskog pola – napisala je Gorjanc-Prelević juče u pismu Đukanoviću. Podsjetila je da je ombudsman, po prijavi LGBT foruma „Progres“ i LGBTIQ Socijalni centar, 24. novembra 2020, donio mišljenje u kome je zaključeno da su objave advokata Markovića predstavljale govor mržnje,

Fejsbuk objave Velibora Markovića

zabavila stavovima advokata Markovića i zaštitila ugled advokata i opštu pravničku kulturu u Crnoj Gori, možda sad ne bismo ni bili u ovoj situaciji – naglasila je Gorjanc-Prelević. Da će izaći iz komisije za Pobjedu je juče saopštila i prof. dr Aneta Spaić ističući da nije spremna da sarađuje sa osvjedočenim promoterom homofobije, mizoginije i seksizma. Pozvala je Abazovića da, vodeći računa o elementarnom poštovanju prava žena i LGBTQ osoba u Crnoj Gori, povuče prijedlog za članstvo Markovića u komisiji i najavila da će, ukoliko to ne učini, ona napuštiti komisiju. Objasnila je da je u svojstvu dekanke Pravnog fakulteta Univerziteta Crne Gore prihvatila poziv da učestvuje u ekspertskoj komisiji za analizu ugovora, kako bi bila dio tima koji bi doprinio javnom interesu. - U kontekstu kulture dijaloga i tolerancije i zaštite osnovnih ljudskih prava za koju se zalaže institucija koju predstavljam u ovoj komisiji, pozivam premijera Vlade Crne Gore da povuče

prijedlog za članstvo gospodina Markovića, vodeći računa o elementarnom poštovanju prava žena i LGBT osoba u Crnoj Gori. Ukoliko je premijer Abazović spreman da povuče prijedlog kojim se ponižavaju i omalovažavaju žene i LGBTQ zajednica u Crnoj Gori, i ja iskazujem spremnost da ostanem dio tima. U protivnom, neću sjedjeti za istim stolom sa osvjedočenim promotorom homofobije, mizoginije i seksizma – poručila je Spaić. Treća ekspertkinja koju je predložio Đukanović, članica Upravnog odbora Udruženja pravnika Ana Stanković-Mugoša, najavila je povlačenje iz ekspertskog tima. - Za slučaj da se dvije uvažene koleginice povuku iz rada stručnog tima i dođe do toga da radna grupa ne radi u punom sazivu, ne vidim smisao i cjelishodnost da radim u krnje formiranoj radnoj grupi, cijeneći razloge uvaženih koleginica, i u toj situaciji se može očekivati da se povučem – navela je ona.

Velibor Marković

Politika

Subota, 23. jul 2022.

dluke premijera da u Komisiji telj žena i LGBTQ zajednice

eće za ginom, đao

Stav

Kavarić traži od Abazovića da sa Crkvom Srbije usaglasi termin potpisivanja ugovora

Vjeruje da će promjenama u sastavu stručnog tima biti moguće obezbjediti da se, kako je istakla, ispune očekivanja javnosti i da će ona biti u prilici da ukaže „na određene nedorečenosti i neusaglašenosti sa pravnim poretkom Crne Gore“.

PRIMITIVNE UVREDE

Odbijanje da dvije žene, ekspertkinje u svojim profesijama, budu u timu sa njim, Markovića je razbješnjelo, pa se, u prepoznatljivom maniru, čitavog dana, na društvenim mrežama obračunavao sa Gorjanc-Prelević i pogotovo profesoricom Spaić, opet posežući za govorom mržnje i odvratnim uvredama. Napisao je na svom profilu na Fejsbuku da su njih dvije izašle iz komisije zbog straha „od suočavanja pravnih argumenata“ jer mu „nijesu dorasle po stručnosti“. - Ali hoće jezik pravo. Iliti: ne reče gospođa Tea Gorjanc-Prelević kao navodna borkinja za ljudska prava, zašto bi se loše osjećala da je rođena kao homoseksualka, kako bi to kod sebe promijenila i ko bi joj bio kriv da je tako rođena, niti nas podsjeti gospođa Aneta Spaić na svoje uvredljive izjave na račun sveštenstva. Iliti: izgleda da sam im problem ja, a ne temeljni ugovor – napisao je Marković. Kao „dokaz“ za svoje tvrdnje o navodnom homofobnom i diskriminatornom stavu GorjancPrelević prema LGBTQ zajednici, Marković je prepričao njihovu komunikaciju preko Vajbera od prije dvije godine. Napisao je da dvije ekspertkinje iz „golog straha“ nijesu spremne da se suoče sa njegovim pravnim argumentima, te da su mu nedorasle. Ustvrdio je i kako je on bio žrtva progona zbog, kako on smatra, svoje „navodno seksističke i mizogine izjave“.

Pravni zastupnik Mitropolije crnogorsko-primorske Crkve Srbije Dalibor Kavarić uputio je pismo premijeru Dritanu Abazoviću i apelovao na njega „da pristupi izvršenju pravosnažne odluke Vlade Crne Gore od 8. jula 2022. godine, kojom je utvrđen prijedlog ugovora između Vlade Crne Gore i Srpske pravoslavne crkve“. On je direktoricu HRA Teu Gorjanc-Prelević i dekanicu Pravnog fakulteta UCG Anetu Spaić optužio da su izlaskom iz komisije koja je trebalo da utvrdi da i je ugovor u skladu sa ustavnim normama pokazale neozbiljnost i opstruirale rad ovog tijela. - Sa ciljem obesmišljavanja, kompromitovanja i onemogućavanja izvršenja navedene odluke Vlade i sa njom povezanog potpisivanja temeljnog

govora – smatra Kavarić. Poručio je da je „neprihvatljiv iskazani odnos i način postupanja potencijalnih članica ekspertskog tima prema učešću u planiranom stručnom radu toga tima, po principima ‘švedskoga stola’“. Optužio ih je da su se bavile „uslovljavanjem države, moralisanjem, iskazivanjem netrpeljivosti, zaštitom prava žena i LGBT osoba, manifestacijom subjetkivnih osjećaja nepodnošljivosti, animoziteta i netrpeljivosti prema drugim članovima tima“. Istakao je kako „prava navedenih kategorija i oblasti koje navodno štite, nemaju nikakve veze sa odnosima države i crkve, kao zadatka koja je ova komisija trebala da ima, kao svoj mandat“, uz konstataciju kako su dvije ekspertkinje „poznate po javnim kritikama isključivo na račun SPC“.

Kasno popodne, ponovo se oglasio na Fejsbuku, sa krajnje mizoginim govorom u odnosu na profesoricu Spaić, tako da tu objavu nećemo citirati.

Marković je, potom, na društvenim mrežama grubo izvrijeđao Filipovića. Abazoviću su se obratile i članice Koalicije za prava LGBTIQ+ osoba – „Ravnopravno“, iskazujući zabrinutost i nezadovoljstvo zbog imenovanja Markovića, uz podsjećanje da se radi o osobi koja u kontinuitetu širi govor mržnje prema LGBT osobama i ženama. - Neophodno je da u svim tijelima od javnog interesa, članovi i članice budu osobe od znanja i integriteta, koje svojim stavovima i djelovanjem stoje iza zvaničnih vrednosnih određenja Crne Gore. Sve suprotno ovoj praksi obesmišljava naš evropski put i vrijednosti na kojima počiva demokratsko društvo – poručili su oni, uz upozorenje da je njegovo angažovanje „u direktnoj suprotnosti sa vladavinom prava, osnovnim principima demokratije i evropskim vrijednostima“ na koje se poziva premijer. Otvorenim pismom predsjedniku Vlade obratio se i LGBT forum „Progres“. - Marković je nevladinim organizacijama, a i široj javnosti, poznat kao advokat koji svoje mizogine, šovinističke i homofobne stavove javno i transparentno iznosi i mržnjom zagađuje javni prostor – naglasili su oni. Na apele dijela javnosti da Markovića ne angažuje u komisiji juče nije ćutao samo premijer, „bez glasa“ je ostala i njegova Ura, iako je meta njegovih napada bila i funkcionerka i poslanica ove partije Božena Jelušić. Nije se oglasila ni ona. Svojevremeno je Marković za Jelušić napisao kako se bavi jednim od dva najnečasnija zanimanja, politikom, te da je „iz Metkovića, nespornog legla ustaštva“. Nijesu reagovali ni iz Demokratske partije socijalista, kao ni iz Socijaldemokratske partije. Kaćuša KRSMANOVIĆ

M. BABOVIĆ

ĆUTNJA ABAZOVIĆA

Premijer Dritan Abazović nije se oglašavao nakon istupanja iz komisije dvije ekspertkinje – ni zvaničnim saopštenjem, niti je, u svom maniru, „tvitnuo“ što misli dalje i hoće li povući prijedlog za Markovića. Ostali smo bez odgovora iz njegovog kabineta. Malo je vjerovatno da Abazović nije znao da će kandidovanje Markovića za ovu komisiju, koja bi trebalo da radi u duhu tolerancije i razumijevanja različitosti, izazvati burnu reakciju ogromnog dijela javnosti, te da ni zapadne adrese neće gledati blagonaklono na angažovanje homofoba i ženomrsca u tijelu koje treba da se bavi ovako značajnim pitanjem. Socijaldemokrate vjeruju da Abazović predlaganjem Markovića za članstvo u komisiji samo kupuje vrijeme. - Kako je krenulo, Abazoviću je još preostalo da za članove komisije predloži Velibora Džomića i Joanikija Mićovića – saopštili su, pored ostalog iz SD-a. Iz Građanske inicijative „21. maj“ uputili su pismo Abazoviću i zatražili da umjesto advokata Markovića u Vladinu komisiju predloži drugu osobu. - Smatramo da je obaveza i odgovornost svake demokratske vlade da na bilo koji način ne podržava hegemonizam, pa i lični u odnosu na druge, niti da nagrađuje i afirmiše homofobni i jezik mržnje prema ženama – navodi se u pismu koje je uputio izvršni koordinator „21. maja“ Ljubomir Filipović. Kategorični su da mizoginija i homofobija koju je otvoreno isticao i iskazivao Markovića isključuje iz mogućnosti imenovanja u zvanična vladina radna tijela, a ukazali su i na činjenicu da on daje punu podršku Crkvi Srbije.

Prethodno pitanje » Piše: Miodrag ŽIVKOVIĆ

Kod nesporne činjenice da Crkva Srbije kao subjekt prava sa sjedištem u Beogradu i sve njene filijale – eparhije, pa i one koje činodejstvuju u Crnoj Gori, ne priznaju (jasno i eksplicitno) državu Crnu Goru, crnogorski narod, crnogorski jezik, kulturu, istoriju i činjenicu da smo ikada postojali, kao prethodno pitanje, prije zaključenja bilo kojeg pravnog posla, nameće se rješavanje ovog prethodnog pitanja Vlada države Crne Gore na čelu sa Dritanom Abazovićem je ušla u usvajanje ugovora sa Crkvom Srbije, a da prije toga nije riješila i preispitala da li postoje pravni uslovi za jedan takav pravni posao. Preispitivanje i provjera postojanja pravnih uslova prije zaključenja bilo kojeg pravnog posla u pravu se zove rješavanje prethodnog pitanja i to je prethodna stepenica u odlučivanju. Kod nesporne činjenice da Crkva Srbije kao subjekt prava sa sjedištem u Beogradu i sve njene filijale – eparhije, pa i one koje činodejstvuju u Crnoj Gori, ne priznaju (jasno i eksplicitno) državu Crnu Goru, crnogorski narod, crnogorski jezik, kulturu, istoriju i činjenicu da smo ikada postojali, kao prethodno pitanje, prije zaključenja bilo kojeg pravnog posla, nameće se rješavanje ovog prethodnog pitanja. Ovakvim svojim ponašanjem u kontinuitetu i kroz njeno istorijsko djelovanje, od jednog vijeka na prostoru Crne Gore, Crkva Srbije podstiče nacionalnu i vjersku diskriminaciju Crnogoraca i drugih naroda koji u njoj žive i osporava im pravo na postojanje. Ovakvim svojim djelovanjem Crkva Srbije raspiruje i podstiče nacionalnu i vjersku mržnju, netrpeljivost i razdor, vrijeđajući dostojanstvo nacionalnih Crnogoraca i drugih

naroda koji žive u Crnoj Gori. Da bi najbolje razumjeli ovo o čemu pišem, citiraću vam čl. 30 stav 1 Zakona o slobodi vjeroispovijesti ili uvjerenja o pravnom položaju vjerskih zajednica. Vjerskoj zajednici može se odbiti upis u jedinstvenu evidenciju ili zabraniti djelovanje ako: 1) Podstiče rasnu, nacionalnu, vjersku ili drugu diskriminaciju i nasilje ili represiju ili podstiče rasnu, nacionalnu, vjersku ili drugu mržnju, netrpeljivost, razdor ili progon ili na drugi način grubo ugrožava ili vrijeđa ljudsko dostojanstvo. Iz citirane odredbe više je nego jasno da Crkva Srbije po važećem zakonu nikada nije ni stekla zakonske uslove za registraciju i da je njen upis izvršen suprotno jasnim zakonskim odredbama. Isto je tako jasno da postoje svi uslovi za zabranu djelovanja Crkve Srbije u Crnoj Gori. Ovo je temeljno i najvažnije prethodno pitanje, da bi ova država zaključila bilo kakav pravni posao sa Crkvom Srbije. Valjda se podrazumijeva da država Crna Gora mora voditi računa o svojim državnim i nacionalnim interesima. Ako je to tako, a jeste, Vlada Dritana Abazovića nije imala i nema elementarne uslove za zaključenje bilo kakvog pravnog posla sa Crkvom Srbije, a ne, posebno, uslove

da sa njom potpiše predloženi ugovor kojim se njena diskriminacija legalizuje i odobrava. Zato je važno da prva normalna vlast u ovoj zemlji zabrani djelovanje Crkvi Srbije, jer ne ispunjava uslove iz čl. 30 st. 1 Zakona kojeg je, nažalost, sama donijela u crnogorskom parlamentu. Da bi Crkva Srbije ispunila uslove za svoj rad i opstanak u Crnoj Gori, prethodno mora pružiti nedvosmisleno pokajanje i izvinjenje crnogorskoj državi i crnogorskom narodu za sve ono što je uradila od 1920. godine do danas. Prethodno, takođe, morala bi priznati da je do njene okupacije u Crnoj Gori postojala i činodejstvovala Sveta Crnogorska pravoslavna crkva, da prihvate kao realnost postojanje crnogorske države, priznaju crnogorski, bošnjački, muslimanski, albanski, hrvatski, romski i druge narode koji žive u Crnoj Gori i nedvosmisleno priznaju crnogorski jezik, kulturu, tradiciju, istoriju i sve njene druge osobenosti. Bez ovih prethodnih uslova, sa Crkvom Srbije nema nikakvog razgovora, ni dogovora, a posebno nema i ne smije biti zaključenja bilo kakvih pravnih poslova. Ko ne prihvata i ne poštuje ove razloge, krši zakone ove zemlje i radi protiv njenih državnih i nacionalnih interesa.

Socijaldemokrate o premijerovom ignorisanju mišljenja CANU o ugovoru sa SPC

SD: Abazović kupuje vrijeme PODGORICA - Ignorisanje mišljenja Crnogorske akademije nauka i umjetnosti i sastav komisije koja će se baviti ugovorom sa Srpskom pravoslavnom crkvom pokazuju da premijer Dritan Abazović samo kupuje vrijeme, ocijenile su Socijaldemokrate. Abazović, kako je saopšteno iz te partije, nije našao za shodno da javnost, pa čak ni ministre u sopstvenoj Vladi, obavijesti o mišljenju predsjedništva CANU u vezi sa ugovorom sa SPC. Ta činjenica, kako su naveli, najbolje govori o tome da Abazović nema ama baš nikakvu namjeru da tom pitanju pristupi ozbiljno i objektivno. – Naprotiv, on je spreman da ignoriše mišljenje univerzitetskih profesora i akademika, zato što ono, kao i mišljenje svakog zdravorazumnog čovjeka koji Crnoj Gori želi dobro, ozbiljno kritikuje radnu

verziju ugovora sa SPC kojim Abazović planira da uđe u finale razaranja i izdaje Crne Gore – kaže se u saopštenju. Iz SD-a su kazali da je sluganstvo Aleksandru Vučiću u Abazovićevom slučaju iznad svakog principa i državnog interesa. U toj partiji smatraju da sve to pokazuje samo jedno - da Abazović nema nikakvu namjeru da odustane od, kako su kazali, izdaje Crne Gore i da svim tim potezima samo i isključivo kupuje sebi vrijeme. Pobjeda je objavila da je Crnogorska akademija nauka i umjetnosti 11. jula uputila dopis premijeru Dritanu Abazoviću u kojem se, između ostalog, ocjenjuje da se preambulom ,,temeljnog ugovora između Crne Gore i Srpske pravoslavne crkve“ verifikuje ukidanje Episkopskog savjeta Pravoslavne crkve u Crnoj Gori,

ukida naziv Pravoslavna crkva u Crnoj Gori, poništava titula ,,arhiepiskopa po časti“, što sve dovodi do zaključka da se predloženim tekstom ,,ignorišu istorijski izvori prvog reda o istoriji crnogorskog pravoslavlja“. U dopisu CANU, posebno je analiziran i član 7 po kojem država jemči Srpskoj pravoslavnoj crkvi nepovredivost prava svojine i državine nad manastirima, hramovima, zgradama i drugim nepokretnostima iako je ta svojina upisana već na četiri eparhije u Crnoj Gori, državni organi se obavezuju da na Crkvu Srbije izvrše ,,uknjižbu svih neupisanih nepokretnosti“. Premijer Abazović se nije udostojio da mišljenje najznačajnije naučne institucije u Crnoj Gori prezentira javnosti Crne Gore, čak ni ministrima u Vladi. R. P.

Politika

Subota, 23. jul 2022.

Vlada imenovala generalnog inspektora u ANB-u koji je bio osuđen za ubistvo u pokušaju i nanošenje teške tjelesne povrede

Konjević: Izbor Kurtija skandalozan, diskvalifikuje ga presuda Zbog činjenice da je Artan Kurti ranije pravosnažno osuđen za dva krivična djela, potpredsjednik Vlade i ministar vanjskih poslova Raško Konjević i Ranko Krivokapić izdvojili su mišljenje. Premijer Dritan Abazović nije se obazirao na Konjevićeva upozorenja, već je lakonski konstatovao ,,treba nam čovjek koji može da odradi složene zadatke vezano za ANB“, dodavši da on nije pisao CV Kurtiju PODGORICA – Vlada Crne Gore na jučerašnjoj sjednici imenovala je Artana Kurtija za generalnog inspektora u Agenciji za nacionalnu bezbjednost. Protiv imenovanja Kurtija bili su potpredsjednik Vlade i ministar vanjskih poslova Raško Konjević i Ranko Krivokapić koji su izdvojili mišljenje. Konjević je ukazao da u biografiji Kurtija nijesu navedene „stvari koje imaju stepen negativnosti, a koje bi mogle da ga diskvalifikuju kao kandidata“, da bi kasnije pojasnio da ima informaciju da je Kurti pravosnažno osuđen za krivično djelo ubistvo u pokušaju. Tokom rasprave na Vladi ministar Raško Konjević istakao je da su na sjednicama pravili „diskvalifikacije“ i za stvari koje su bile u postupcima bez pravnosnažnosti.

PREMIJER „PROVJERIO“

- U ovom slučaju, ukoliko su moje informacije tačne, bojim se da imamo stvari koje nakon osuđujućih pravosnažnih presuda za krivična djela imaju stepen težine i čini mi se da to ne treba da budu kvalifikacije za jedno ovakvo mjesto – istakao je Konjević. Smatra da su kada su u pitanju imenovanja na osjetljive pozicije morali uraditi prethodnu provjeru, a posebno jer je riječ o, kako je rekao, instituciji sa specifičnim nadležnostima. Premijer Dritan Abazović nije se obazirao na upozorenja potpredsjednika Vlade, već je rekao da on nije pisao CV ni Kurtiju niti drugim kandidatima koji su „predmet kadrovskog interesovanja“. - Treba nam čovjek koji može da odradi složene zadatke vezano za ANB. Tamo isto imamo imenovanja od ranijeg perio-

da koja možda nijesu po mom ukusu, a ni po vašem, a možda nijesu ni po ukusu građana Crne Gore i treba da idemo dalje – naveo je Abazović. Još je dodao da nikoga, pa ni generalnog inspektora ne biraju na „period totalne stalnosti“, te pozvao Konjevića da ukoliko nešto utvrdi ili bude imao neki argument više to saopšti na narednoj sjednici. Rekao je i da je jako dobro provjerio kandidata, da u kaznenoj evidenciji nema ništa, ali da smatra da je problem nešto drugo. - Što čovjek može da odgovori zadatku i što smo do sad imali generalnog inspektora ANB-a pored kojeg je pola službe završilo ili će završiti na optuženičkoj klupi. Da ljudi na ulici znaju da se neko bavi kriminalnim aktivnostima, a ljudi koji su zaduženi da prave kontrolu ne znaju – kazao je Abazović. Ministar vanjskih poslova

Sa sjednice Vlade

Samardžić: Kurti ne može obavljati značajniju dužnost u bezbjednosnom sektoru Bivši načelnik Generalštaba Vojske Crne Gore Dragan Samardžić ocijenio je da je Vlada napravila grešku imenovanjem Kurtija za glavnog inspektora ANB-a. - Koji zbog bezbjednosnih smetnji ne može dobiti dozvolu za pristup tajnim podacima, te samim tim ni obavljati bilo koju značajniju dužnost u bezbjednosnom sistemu – napisao je Samardžić na Tviteru. Da bi uopšte obavljao dužnost, dodao je, generalni inspektor mora posjedovati dozvo-

lu za pristup tajnim podacima i to najvećeg stepena – „strogo tajno“. - Izdavanju dozvole prethodi detaljna bezbjednosna provjera (osnovna i specijalna). Bez obzira na brisanje pojedinih osuda iz krivične evidencije, u sprovođenju bezbjednosne provjere razmatraju se sve osude, koje je inače i sam kandidat dužan navesti u Upitniku koji popunjava u ANB, a koji prethodi bezbjednosnoj provjeri – istakao je Samardžić.

Bio Abazovićeva veza sa agentima ANB-a Pobjeda je u januaru pisala o ulozi Artana Kurtija u dešavanjima u Agenciji za nacionalnu bezbjednost. Objavili smo tada da su se tih dana, u jednom kafiću u Bloku V u Podgorici, sa njim sastali agenti Bato Milić i Miloš Jelić, kao i da je Kurti blizak Abazovićev prijatelj. Naši izvori iz ANB-a rekli su i da je Milić tog dana Kurtiju predao sve podatke o službenicima Agencije i ostalih državnih organa koji su bliski Dejanu Vukšiću i tada odlazećoj vladi. - Bato Milić i ranije se sastajao sa Kurtijem, pa je iskoristio poznanstvo da prenese njegove poglede na rad Agencije, direktora Vukšića, ali i ključnih službenika Agencije. Sve je to urađeno iza leđa Vukšiću – rekli su naši izvori, uz tvrdnju da je K. K. Kurti i ranije bio veza Milića i Abazovića.

Ranko Krivokapić poručio je Abazoviću da kod ovakvih stvari nema pravo bilo što da skriva, jer predlaže čovjeka koji bi trebalo da obavlja odgovornu funkciju.

MOTIVI PO ABAZOVIĆU

- Da li je ovdje sakriven bitan podatak za ovaj posao? Da je Agrokombinat „13. jul“, možda ne bi bio bitan podatak. Pitanje je prirode posla. Ne osporavam gram prava predsjedniku Vlade da predloži, ali kao kolektivno

tijelo i mi nosimo odgovornost kad glasamo. Ako je to lice ikada bilo osuđivano za takvo krivično djelo, to dovodi u sumnju odluku – istakao je Krivokapić. Abazović je ustvrdio da Krivokapić ima drugi motiv zbog kojeg se javlja po ovom pitanju. - Motiv je da u sektoru bezbjednosti neki ljudi u Vladi žele da se radi kao prije. A naš većinski motiv jeste da se radi suprotno, da se radi kako se sad radi upravo. Da se čiste ljudi koji su problematični, da se ljudi koji

Pravosnažno osuđen, nakon izdržane kazne Ustavni sud ga rehabilitovao

PRIJATELJI: Artan Kurti i Dritan Abazović

Artan Kurti je, prema informacijama našeg lista, kao maloljetnik osuđen za pokušaj ubistva, a punoljetan je bio kada je osuđen i za krivično djelo nanošenje teške tjelesne povrede. Po nalogu Ustavnog suda obje presude su izbrisane iz dosjea. Kurti je bio i pripravnik u Privrednom sudu kada je predsjednik bio Blažo Jovanić. RTV Nikšić objavio je juče da je u pucnjavi koja se dogodila u Ulcinju 9. februara 2004. godine Rikardo Oroš zadobio lakše tjelesne povrede, a da je na

njega tada pucao Artan Kurti. Objavili su i dio dokumenta čija sadržina upućuje na to da se radi o odluci po ustavnoj žalbi koju je Kurti podnio zahtijevajući rehabilitaciju, odnosno brisanje dvije osude. - Podnosilac je, u ustavnoj žalbi, u suštini, naveo: da mu u kaznenoj evidenciji figuriraju dvije osude: maloljetnička osuda, Km.br.2/04, od 6. maja 2004. godine, od 10 mjeseci maloljetničkog zatvora i punoljetna osuda, K. .br.326/08, od 26. juna 2009. godine, od 10

mjeseci zatvora, zbog čega je dana 12. septembra 2017. godine, podnio dva istovremena zahtjeva za rehabilitaciju – brisanje osude iz kaznenih dokaza i to po presudama Višeg suda u Podgorica, Km.br.2/04, od 4. aprila 2006. godine i K.br.326/08, od 26. juna 2009. godine – napisano je u dokumentu. Dalje se ukazuje i da je Viši sud prvostepenim rješenjem odbio zahtjev Kurtija za brisanje iz kaznene evidencije kao neosnovan.

se bave prodajom droge, a nose značku da završe u zatvoru, a ne na najvažnijim funckijama. Motiv drugih ljudi je da se to spriječi – kazao je Abazović. Ponovio je da se sve u Crnoj Gori želi svesti na obračun između procrnogorskog i prosrpskog biračkog tijela. -A ja mislim da je motiv suprotan – da u Crnoj Gori sve treba svesti na motiv ko želi građansku, evropsku državu, a ko želi kriminalnu državu. Ovdje ne mislim na vas, govorim vrednosno kako ja doživljavam stvari – naveo je Abazović. Krivokapić je odgovorio da kriminal nije nacionalno podijeljen u Crnoj Gori, te da smatra da ima i u prosrpskom i procrnogorskom bloku onih koji se kriju od kriminala. - Čovjeka ne poznajem, ništa o njemu nijesam znao do danas. Samo sam htio da prođemo proceduru koja nas štiti – pojasnio je Krivokapić. Ministar unutrašnjih poslova Filip Adžić ustvrdio je da se kandidat nepotrebno dovodi u negativan kontekst, jer ne postoji nikakva zakonska smetnja da bude imenovan. Ministar bez portfelja Zoran Miljanić kazao je kako se često krivična djela gdje dolazi do tuče ili nekog obračuna koji je „benignog karaktera“ kasnije izbrišu iz kaznene evidencije. Ministar poljoprivrede Vladimir Joković ocijenio je da je prijedlog za imenovanje Kurtija „simpatičan“, jer je on prvi Albanac koji se imenuje na takvoj poziciji. Ministar odbrane Raško Konjević oglasio se nakon sjednice Vlade i na Tviteru ocijenio je da je imenovanje Kurtija na poziciju glavnog inspektora ANB-a skandalozno. - Pravosnažna osuđujuća presuda Kbr. 326/08 od 26. juna 2009. na 10 mjeseci zatvora diskvalifikuje ga da obavlja odgovornu dužnost u sistemu bezbjednosti – poručio je Konjević. Ž. ZVICER

Ekonomija

Subota, 23. jul 2022.

INTERVJU: Direktor Uprave prihoda i carina Rade Milošević

oduzete u Planiramo formiranje Cigarete skladu sa zakonom poreske policije Poreska policija će, osim utaje poreza i platnog prometa, istraživati i porijeklo imovine, najavio je Milošević. Poreski dug iznosi 607.812.343 eura. Po posljednjem izvještaju, sa presjekom na 10. jul, ukupno je obrađeno 4.170 zahtjeva za reprogram sa ukupnim potraživanjem od 126.587.379 eura, od čega je osnovni dug 113,5 miliona, a kamata 13 miliona eura PODGORICA - Uprava prihoda i carina (UPC) i Ministarstvo finansija analiziraju zakonske mogućnosti formiranja poreske policije, koja bi otkrivala i sprečavala krivična djela protiv platnog prometa i utaje poreza, kazao je u intervjuu Pobjedi direktor UPC Rade Milošević. On je istakao da su do kraja godine planirane izmjene postojeće zakonske regulative, kako bi rad poreske policije bio utemeljen u zakonu. – Neophodno je izvršiti izmjene u Zakonu o poreskoj administraciji, kojim su uređena prava i obaveze poreskog organa, kao i u Zakoniku o krivičnom postupku, kojim su definisana ovlašćenja policije, što je predstavljalo osnovnu zakonsku prepreku zbog koje ovaj sektor, dok je bio dio sistematizacije Poreske uprave, nije mogao sprovoditi svoje nadležnosti. Postojeći Pravilnik o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mjesta u UPC naslijeđen je od prethodne administracije i njime nije predviđeno postojanje poreske policije – naveo je Milošević. Kada bude usvojen zakon o porijeklu imovine, kako je istakao, poreska policija bi se bavila i istragama o porijeklu imovine. – Ako postoje osnovi sumnje da je izvršeno poresko krivično djelo za koje se goni po službenoj dužnosti, poreska policija bi bila dužna da o tome obavijesti državnog tužioca i samoinicijativno ili po njegovom zahtjevu preduzme potrebne mjere u skladu sa zakonom kojim se uređuje krivični postupak. Identično kao i policija, izuzev ograničenja propisanih Zakonom o unutrašnjim poslovima – pojasnio je Milošević. POBJEDA: Kakvi su rezultati poslovanja UPC za prvih šest mjeseci ove POBJEDA: Šta ste uočili kao najveće probleme u radu jedne od najglomaznijih državnih uprava otkad ste imenovani za direktora? MILOŠEVIĆ: Uprava prihoda i carina je veoma kompleksan sistem, koji objedinjuje nadležnosti od suštinskog značaja za cijelu državu. Naplata budžetskih prihoda,



Rezultati ostvareni od početka godine, kao i tokom posljednja dva mjeseca od kada sam izabran za direktora UPC, svjedoče o posvećenosti, sistematskom i odlučnom pristupu jednom od primarnih zadataka Uprave. Ostvarena bruto naplata od 1. maja do 30. juna je 337.676.635 eura, čime je premašen plan prihoda za 23 miliona eura godine,koliko je prihoda naplaćeno? MILOŠEVIĆ: Konstantno bilježimo trend rasta naplate prihoda. Rezultati ostvareni od početka godine, kao i tokom posljednja dva mjeseca od kada sam izabran za direktora UPC, svjedoče o posvećenosti, sistematskom i odlučnom pristupu jednom od primarnih zadataka Uprave. Ostvarena bruto naplata od 1. maja do 30. juna je 337.676.635 eura, čime je premašen plan prihoda za 23 miliona eura, dok su u odnosu na isti period prošle godine prihodi viši 18 miliona. Posebno je važno da je najznačajniji rast naplate zabilježen kod akcize na duvanske proizvode, od koje je naplaćeno 14.397.332 eura što je u odnosu na planirano više za 4,6 miliona eura ili 47 odsto, a u odnosu na prošlu godinu sedam miliona ili 107 odsto. Rast je zabilježen i po osnovu naplate PDV-a, koncesionih naknada, poreza na promet

Rade Milošević

nepokretnosti, carine. Po osnovu akciza ostvarena je bruto naplata viša za devet odsto u odnosu na prošlu godinu, odnosno četiri odsto manje od planiranog iznosa, kao posljedica umanjenja akcize na promet bezolovnog benzina i gasnih ulja. Naplata doprinosa za navedeni period je manja 12 odsto od plana i 29 odsto od naplate u prošloj godini, imajući u vidu izmjenu poreskih propisa koji su na snazi od januara. Kada je riječ o periodu od januara do kraja juna, ukupna bruto naplata iznosila je 976.619.433 eura. Time je premašen plan za pola godine za 129 miliona eura, dok je 115 miliona više naplaćeno

u odnosu na isti period 2021. Dominira naplata PDV-a sa iznosom od 453.239.252 eura, što je u odnosu na planirani iznos više za 116 miliona, a u odnosu na prošlu godinu 127 miliona. POBJEDA: Koliko iznosi poreski dug? Kakva je situacija sa reprogramom i koliko je nenaplativog duga? M I L O Š EV I Ć : P ro c i j e njeni poreski dug iznosi 607.812.343 eura. Po posljednjem izvještaju, sa presjekom na 10. jul, ukupno je obrađeno 4.170 zahtjeva za reprogram sa ukupnim potraživanjem od 126.587.379 eura, od čega je osnovni dug 113,5 miliona, a kamata 13 miliona eura. Donošenjem

Treba im još 150 zaposlenih borba protiv krijumčarenja i zaštita carinskog područja prioritetni su zadaci. Kvalitetno i efikasno ispunjavanje navedenih, kao i drugih zadataka iz oblasti nadležnosti Uprave zahtijeva sistematičnost, odlučnost, profesionalan pristup, kao i

kompetentan kadar. Kada sam prije dva i po mjeseca stupio na funkciju direktora Uprave prihoda i carina, kao najveće probleme u radu sam identifikovao kadrovske kapacitete, starosnu strukturu službe i tehničku opremljenost. Takođe,

mišljenja sam da je, shodno zatečenom stanju, neophodno izvršiti rotacije na svim nivoima, prije svega mislim na promjene rukovodilaca i načelnika u organizacionim jedinicama gdje je to potrebno. Jedan od prioriteta će nam biti i zapošlja-

POBJEDA: Kako komentarišete tvrdnje advokata vlasnika cigareta koje su zaplijenjene u Luci Bar da akcije nijesu bile zakonite, te da će država morati da im nadoknadi štetu? MILOŠEVIĆ: Tvrdnje advokata firmi u čijem vlasništvu su bile zaplijenjene cigarete potpuno su neosnovane. Postoji uporedna praksa iz zemalja EU, npr. iz susjedne Hrvatske, u kojoj postoje procedure shodno kojima se po istom osnovu oduzimaju cigarete kao što je slučaj sa cigaretama oduzetim u Crnoj Gori, pa nakon toga prodaju. Cigarete koje je UPC oduzela u Slobodnoj zoni Luke Bar oduzete su u skladu sa odredbama Carinskog

zakona - članovi 63 i 83, u kojima je sadržana imperativna norma da u određenim situacijama carinski organ može oduzeti i prodati robu. Shodno navedenom, jasno je da je postupanje UPC u potpunosti usklađeno sa zakonom, a to će se u narednom periodu i dokazati. Pokušaj pravdanja pred javnošću od strane firmi u čijem vlasništvu su bile oduzete cigarete nije za iznenađenje, ali priča kojom to pokušavaju učiniti je potpuno neosnovana, s obzirom na činjenicu da duvanski proizvodi bez akcize spadaju u zabranjenu robu, o čemu postoji i pravno mišljenje Vrhovnog suda iz 2018. godine.

Zakona o reprogramu poreskog potraživanja, poreskim obveznicima je data šansa za ekonomski oporavak, kako bi nastavili sa obavljanjem privrednih aktivnosti, a sa druge strane omogućena bolja naplata budžetskih prihoda. Što se tiče nenaplativog poreskog duga, u ovom trenutku ne možemo dati precizne podatke. Nakon sprovođenja reprograma poreskog potraživanja radićemo na detaljnoj analizi stanja poreskog duga. Izazov u smanjenju poreskog duga predstavlja činjenica da se za sva nenaplaćena potraživanja svakodnevno obračunava kamata, shodno Zakonu o poreskoj administraciji. U cilju efikasnijeg upravljanja poreskim dugom, do kraja godine biće pripremljen plan za upravljanje poreskim dugom kojim se predviđa postepeno smanjenje neizmirenih obaveza primjenom seta mjera. POBJEDA: Kako ste zadovoljni sprovođenjem Zakona o fiskalizaciji i koliko je preduzeća fiskalizovano? MILOŠEVIĆ: UPC je sprovela niz aktivnosti na unapređenju poštovanja pozitivnih pravnih propisa iz oblasti poreskog i carinskog sistema, što uključuje i nadzor nad primjenom Zakona o fiskalizaciji u prometu proizvoda i usluga i podzakonskih akata. Kao rezultat tih aktivnosti, došlo je do uvećanja broja obveznika fiskalizacije i to u prosjeku 30 novoregistrovanih na dnevnom nivou. Tome je naročito doprinijelo publikovanje kampanje ,,Račun

zadrži, Crnu Goru podrži“, kojom su otvoreni dodatni kanali za prijavu nepravilnosti. Broj aktivnih obveznika fiskalizacije je 12. jula bio 29.453, od čega 24.377 pravnih lica, a 5.076 preduzetnika i fizičkih lica. Broj registrovanih aktivnih poslovnih jedinica je 38.038, dok je registrovano 44.522 aktivna elektronska naplatna uređaja. Broj registrovanih aktivnih operatera na elektronskim naplatnim uređajima je 61.882. Predmetni podaci nam pružaju mogućnost da budemo zadovoljni primjenom Zakona o fiskalizaciji u prometu proizvoda i usluga u dijelu ispunjavanja obaveza registracije i započinjanja evidentiranja prometa. Poreski inspektori su od 1. januara zaključno sa 30. junom izvršili 1.927 djelimičnih kontrola u dijelu opšte poreske registracije, evidentiranja prometa, fiskalizacije, uplate pazara i prijave radnika i po osnovu utvrđenih nepravilnosti podnijeli 486 zahtjeva za pokretanje prekršajnog postupka i izdali 248 prekršajnih naloga u ukupnom iznosu od 946.270 eura. Naplata po osnovu novčanih kazni u izvještajnom periodu je iznosila 398.789 eura i odnosi se na obveznike koji su prihvatili prekršajnu odgovornost i platili umanjene kazne u roku od osam dana. U skladu sa planiranim aktivnostima na suzbijanju sive ekonomije, tokom sezone su na cjelokupnoj teritoriji Crne Gore intenzivirane aktivnosti na praćenju regularnosti poslovanja poreskih obveznika koji sezonski obavljaju djelatnost. POBJEDA : Gdje vidite prostor za širenje poreskog obuhvata države? MILOŠEVIĆ: Prostor se nalazi u naplati poreza od prodaje nepokretnosti, kao i u naplati poreskog duga imovinom. Bojana DESPOTOVIĆ

vanje mladih ljudi, sve u cilju postizanja veće efikasnosti u radu. U tom pravcu, shodno objektivnim procjenama koje smo napravili, zaključeno je da treba zaposliti još oko 150 ljudi. Napominjem ponovo da od rezultata rada Uprave prihoda i carina i njene efikasnosti zavisi kompletan državni aparat.

Ekonomija

Subota, 23. jul 2022.

DPS o javnom pozivu za prodaju akcija Elektroprivrede

Usvojena odluka o dobrovoljnoj likvidaciji preduze svim državnim kompanijama

PODGORICA - Iza poziva za prodaju akcija Elektroprivrede (EPCG) krije se podla namjera nezakonitog i netransparentnog otuđenja državne imovine, ocijenjeno je iz Komisije za ekonomski razvoj Demokratske partije socijalista. – EPCG je objavila javni poziv za izbor ,,strateškog kupca“, a po kojem zakonskom osnovu, ostaje nedoumica. Da li su ovim prekršeni propisi koji se odnose na privatizaciju ili je ovo privatizacija mimo privatizacije? Kako EPCG raspolaže akcijama koje su, poznato je, državna imovina – pitali su iz DPS-a. Predstavnici DPS-a su naveli da je poznato menadžmentu EPCG kako je tekao proces izbora strateškog investicionog partnera kad sličan proces realizuje ozbiljna vlada kroz transparentan privatizacioni proces koji je realizovan i u konačnom izabrana italijanska kompanija A2A. – Proces je pratila vladina tenderska komisija, stoga je i rezultat bio transparentan i u skladu sa zakonom, a kao rezultat uspješnog procesa izabran je partner iz zemlje člani-

ce EU – navodi se u saopštenju. U ovom procesu, kako se dodaje, nema tenderske dokumentacije, pa nije jasno po kojim uslovima se bira ,,strateški kupac“ koji se tretira kao strateški investitor, kao ni koje su njegove obaveze, a ni prava. – Objavljivanje javnog poziva za izbor ,,strateškog kupca“ sa rokom trajanja od 15 dana mimo je svih standarda zaključivanja investicionih ugovora u zemljama Evropske unije – kazali su iz DPS-a. Kriterijum za izbor je samo jedan i to je cijena po akciji, što ne može predstavljati izbor



Objavljivanje javnog poziva za izbor ,,strateškog kupca“ sa rokom trajanja od 15 dana mimo je svih standarda zaključivanja investicionih ugovora u zemljama Evropske unije – kazali su iz DPS-a

strateškog investitora, već simuliranje berzanskog procesa. – To je znači kupovina, a ne strateška investicija, bar ne za EPCG, dok za kupca sigurno jeste. Umjesto da EPCG traži za strateškog investitora boljeg od sebe, u ovom izboru mogu samo gori učestvovati – smatraju u DPS-u. U toj partiji smatraju da je već jasno da proces koji je realizovan mimo javnosti nije transparentan, a odluke Vlade tajne. – Zašto je Vlada informaciju o ovome usvojila mimo oka javnosti, a uz to i mimo Savjeta za privatizaciju – pitali su iz DPS-a. U toj stranci su naveli da je poznato EPCG, ali je promaklo javnosti, ako ta kompanija za 15 dana ne nađe strateškog kupca, za kojeg svi znaju i ko je planirani, tu iza granice, EPCG će prodati akcije slobodno na berzi. – A pitanje je kako i po kojem osnovu – dodaje se u saopštenju. EPCG bi, kako smatraju, da je sreće, tražila strateškog partnera iz zemalja EU po pravilima koje renomirane energetske kuće i poznaju i preferiraju, ali to nije trenutnom EPCG menadžmentu u interesu. S. P.

Nova licitacija za imovinu ,,Radoja Dakića“

Ministar finansija Aleksandar Damjanović je najavio da bi na narednoj sjednici mogao biti utvrđen prijedlog zakona o preuzimanju oduzetih duvanskih proizvoda sa teritorije Slobodne zone Luke Bar. Premijer Abazović je rekao da su međunarodni partneri mišljenja da bi Crna Gora trebalo da uništi zaplijenjene cigarete, ali i najavio da će Vlada ,,suvereno donijeti odluku“

PODGORICA - Vlada je juče usvojila prijedlog odluke o dobrovoljnoj likvidaciji društva sa ograničenom odgovornošću Montenegro Works (MW). Ministar finansija Aleksandar Damjanović saopštio je da se razlozi za tu odluku nalaze u činjenici da preduzeće godinu funkcioniše i prihodno je neodrživo, jer su troškovi 200 hiljada eura. – Društvo, čiji je osnivački kapital 490 hiljada eura, isključivo i ekskluzivno se od samog početka finansira iz osnivačkog kapitala, a izostale su najave o tome da će biti velikih donacija i projekata koji će pomoći funkcionisanju društva – rekao je Damjanović. Prema njegovim riječima, pozitivna namjera je vrlo loše realizovana i nezakonito spakovana da se napravi krovno holding preduzeće koje bi gazdovalo svim ostalim preduzećima, odnosno njihovim akcijama i to se na ovaj način ne može ostvariti, jer je neophodno izmijeniti više zakonskih akata.

Sačuvaće 200 hiljada eura

,,Radoje Dakić“

KIPS ponudio 2,5 miliona za zemljište PODGORICA – Na jučerašnju licitaciju za prodaju imovine bivše fabrike ,,Radoje Dakić“ u stečaju pojavila su se dva kupca, ali je bolju ponudu dala podgorička kompanija KIPS koja će za 8,6 hiljada kvadrata platiti 2,5 miliona eura. Početna cijena određena javnim pozivom iznosila je 2,45 miliona, a licitacioni korak 50 hiljada eura, pa druga kompanija Admiral holding, koja je već ranije kupila dio zemljišta, ovog puta nije bila spremna da ponudi više od KIPS-a.

Ovaj oglas stečajni upravnik Mladen Marković raspisao je nakon sedam mjeseci od prethodnog, a njime je predviđena prodaja samo dijela od ukupne parcele od 11 hiljada kvadrata, jer se za 3,3 hiljade kvadrata vodi spor oko vlasništva. Ova površina predviđena je za centralne djelatnosti, a KIPS će se tako useliti između parcela koje su ranije kupile kompanije Voli i Lidl, što je istovremeno bila i zvanična potvrda da ovaj njemački trgovački lanac ulazi na crnogorsko tržište. Za 13,2 hiljade kvadrata zemljišta početkom godine,

kompanija MMS Property Solutions, koju je osnovala WE International Zweite, istovremeno i osnivač Lidla u BiH, uplatila je 3,73 miliona eura. Na licitaciji prije te, u julu prošle godine, prihodovano je 16,65 miliona eura kada su vlasnici parcela u podgoričkom Siti kvartu postale kompanije KIPS gradnja, Savana i Admiral holding. Za posljednjih nekoliko prodaja Marković je organizovao licitaciju, dok je prije toga imovina uglavnom prodavana javnim nadmetanjem u zatvorenim kovertama, kao i neposrednim pogodbama. Odluku o proglašenju kupca trebalo bi da donese u roku od sedam dana, a kupac je dužan da u roku od deset zaključi ugovor čije će sve troškove snositi. M. lk.

– Društvo to pitanje nije razriješilo i faktički godinu posluje nezakonito i bez pravnog osnova, što je doprinijelo da društvo ne uspostavi kredibilitet na tržištu u vezi pitanja nadzora nad poslovanjem privrednih društava. Što bi rekao jedan od profesora na fakultetu - premnogo para za čitanje već javno dostupnih revizorskih izvještaja i njihovo slaganje – kazao je Damjanović.

On je saopštio da će se realizacijom odluke sačuvati makar 200 hiljada eura od osnivačkog kapitala koji još nije potrošen isključivo na bruto zarade i troškove. – Namjera je da na zakonit način kroz sistem dobijemo mehanizam za nadzor nad upravljanjem preduzećima u državnom vlasništvu koji bi bio jedino održiv i zakonski i sistemski osnovan – naveo je Damjanović. Ministar vanjskih poslova Ranko Krivokapić podržao je taj prijedlog i dodao da ni u socijalizmu nije postojala jedna kompanija koja je upravljala svim državnim preduzećima. – Tako bi se ostvario san o kojem je davno govoreno – da Crna Gora treba da bude kompanija, a ne država – rekao je Krivokapić. Premijer Dritan Abazović je kazao da, i kada je bio u prošloj vladi, nije bio za to da se osnuje MW, navodeći da je odluka o njegovom gašenju opravdana. – Razlog je prost – možda on u teoretskoj ravni ima nekog smisla, ali inicijalna ideja nije mogla da se sprovede jer je trebalo desetine zakona da se izmijeni. Ovdje je čitava priča bila da se potroši 500 hiljada eura da bi se došlo do zaključka kojeg svaki punoljetni građanin zna, a to je da menadžment u državnim kompanijama nije na nekom nivou i da treba da bude bolji – naveo je Abazović. On je pozdravio odluku da se uštedi to što može, kao i da je mnogo bolje dati to socijali, reprezentaciji koja ide na Evropsko prvenstvo ili za

s.matić

Podla namjera nezakonitog otuđenja Vlada gasi Monten državne imovine

Sa jučerašnje sjednice

promociju turističke destinacije, festivale, nego da dođe do zaključaka koji ne zavisi ni od IQ-a. – Svi imaju identičan zaključak koji je MW iznio – naveo je Abazović.

Obučiti članOve OdbOra direktOra

Ministar ekonomskog razvoja i turizma Goran Đurović kazao je da je sa dekanom Ekonomskog fakulteta došao do zaključka da je ubuduće potrebno uvijek uključivati akademsku zajednicu kako bi članovi odbora direktora prošli određenu obuku o poslovanju finansijama kako bi imali kvalifikacije da upravljaju tim preduzećima. Potpredsjednik Vlade i ministar odbrane Raško Konjević je rekao da je saglasan sa Đurovićem da se mora povesti računa ko su ljudi u odborima direktora. – Ali, ministre, mi smo imenovali konduktere i ugostitelje prije tri sjednice Vlade. Potpisujem sve što ste rekli, da treba to da budu ljudi koji poznaju barem elementarne stvari koje se tiču principa poslovanja neke kompanije. Ali kad sam ukazivao na to, nijeste me čuli – rekao je Konjević. On je dodao da podržava tu

Abazović: Sezona na nivou u svim opštinama osim u Budvi Turistička sezona je na nivou u svim djelovima Crne Gore, osim u Budvi, saopštio je premijer. – Osim opštine Budva, mislim da je sezona u svim krajevima Crne Gore na nivou. Da li ima sopstvene krivice ili ne, neka procijene sami. Pričali smo o cijenama – rekao je Abazović na sjednici Vlade, predstavljajući statističke podatke o broju turista. On je kazao da Boka Kotorska uzima primat u odnosu na Budvu, kao i da je u Ulcinju i Baru sezona na krajnje zadovoljavajućem nivou. – Nije kritika prema Budvi, ali Crna Gora turis-

tički nije samo Budva. Radujemo se da se u Budvi ostvari najveći prihod i nadamo se da će u narednim danima biti popunjena, ali postoje i druga mjesta u državi i svako želi da bude konkurentan na neki način – rekao je Abazović. On je kazao da je hotelski smještaj pun i da privatni smještaj ima određene probleme, a cijene su drastične u odnosu na prošlu godinu. – Pozivam sve da uložimo napore da veći talas dolaska putnika dočekamo što spremniji i da makar finansijske efekte dovedemo na zadovoljavajući nivo – poručio je Abazović.

Ekonomija

Subota, 23. jul 2022.

negro Works

U MW iznenađeni, za odluku Vlade saznali iz medija U kompaniji Montenegro Works su iznenađeni odlukom Vlade da pokrene skraćeni postupak dobrovoljne likvidacije tog preduzeća, što smatraju štetnom i ishitrenom odlukom. – Za odluku smo saznali iz medija, što dovoljno govori o profesionalnosti Vlade i njenoj želji da išta mijenja u Crnoj Gori – navodi se u saopštenju MW-a. Očigledno je da, kako su rekli predstavnici MW, Vladi ne odgovara rad MW-a, jer su još ranije propisali kriterijume kojim se definišu uslovi za odabir članova upravnih odbora u privrednim društvima u većinskom vlasništvu države u skladu sa najboljom međunarodnom praksom. – A svjedoci smo da nijesu uzeti u obzir prilikom posljednjih imenovanja – dodaje se u saopštenju.

odluku, ali da ona ne bude samo javno iskomunicirana kroz ovaj iznos sredstava koji se imala namjera potrošiti.

Što sa oduzetim cigaretama?

Damjanović je kazao da je spreman prijedlog zakona o preuzimanju oduzetih duvanskih proizvoda sa teritorije Slobodne zone Luke Bar. – Elemente smo definisali tako da bi, ukoliko prijedlog bude utvrđen na Vladi i onda usvojen, država mogla da prihoduje između 15 i 20 miliona eura – saopštio je Damjanović. On očekuje da na narednoj sjednici Vlade ovaj prijedlog već bude utvrđen, a potom upućen ka Skupštini. Premijer Abazović je rekao da su međunarodni partneri mišljenja da bi Crna Gora trebalo da uništi zaplijenjene cigarete, te da bi to učvrstilo međunarodni integritet. – Ali, naravno, mi ćemo suvereno donijeti odluku. Cilj je u zajedničkoj komisiji ili grupi, u saradnji sa međunarodnim partnerima, doći do konačne odluke – saopštio je Abazović. Ministar vanjskih poslova Ranko Krivokapić kazao je da imamo obaveze prema među-

narodnoj zajednici. – Mi smo članica Konvencije SZO i potpisali smo protokol o upravljanju oduzetim duvanskim proizvodima. Poštujući protokol Crna Gora doprinosi njegovom jačanju. Član 18 predviđa obavezu strana da osiguraju uništavanje ili odlaganje na otpad ukupnog zaplijenjenog duvana i opreme za proizvodnju. Ovdje nam je prostor potpuno sužen. Znam da se radi o velikom iznosu, ali manevarskog prostora nema – naveo je Krivokapić, ističući da obaveze moramo sprovesti. Potpredsjednik Vlade i ministar odbrane Raško Konjević ukazao je na pismo diplomatskog predstavnika jedne zemlje sa nezavisnom pravnom analizom sa kojom žele da nas upoznaju u kojoj se sugeriše da dobrano povedemo računa o pravnim idejama koje imamo. – S obzirom na to da se ovdje radi o informaciji ministra finansija, želio bih da apelujem da ne uradimo nešto što bi, bez obzira na određene okolnosti, moglo da degradira čak i poziciju institucija koje su odlično odradile ovaj dio posla. Na vrijeme smo – naveo je Konjević. s. P.

Najavljeno da će država preuzeti četvrtinu vlasništva u Željezari PODGORICA - Država će ući u vlasništvo Željezare sa 25 odsto sa biznismenom Miodragom Dakom Davidovićem, rečeno je juče na sastanku radnika Željezare sa premijerom i potpredsjednicima Vlade Dritanom Abazovićem, Vladimirom Jokovićem, Ervinom Ibrahimovićem i ministrom ekonomije Goranom Đurovićem. To je juče nakon sastanka Pobjedi kazao predstavnik radnika Ivan Vujović koji je najavio da će Davidović u utorak početi pregovore sa turskom kompanijom Tosjali, vlasnikom Toščelik željezare. Očekuje da bi taj proces mogao biti završen u narednih deset dana, kako bi se poslije blokade fabrike, koja traje skoro dva mjeseca, najzad vratili u postrojenja i započeli proizvodnju. – U Vladi nam je rečeno da će, kada obezbijedi svu potrebnu dokumentaciju, Davidoviću biti omogućeno da postavi solarne panele i izgradi vjetroelektrane na njegovom zemljištu. Biće mu omogućeno da u narednih pet godina otkupi vlasnički udio države i u potpunosti preuzme fabriku – kazao je Vujović. Davidović je prošle sedmice tokom posjete fabrici utvrdio koje su investicije potrebne kako bi se Željezara osposobila za nastavak proizvodnje, a najavio je da će njegovi inžinjeri napraviti detaljan pregled postrojenja i utvrditi plan ulaganja i rada. Na sastanku prošle sedmice Davidović je saopštio da je snabdijevanje Željezare iz Liverovićkog jezera i izgradnja sopstvenih izvora struje do kapaciteta potrebnih za rad

m.babović

eća koje je trebalo da upravlja

Davidović sa radnicima Željezare prošle sedmice

Davidović iduće sedmice finalizira pregovore sa Turcima – uslov da nastavi sa pregovorima oko kupovine Željezare. Kazao je da će do tada od EPCG nabavljati struju kao i svi drugi potrošači, naglasivši da niti su tražili, a niti su dobili bilo kakve posebne uslove za snabdijevanje strujom. Davidović je naveo da je Željezara koristila vodu iz Liverovićkog jezera 66 godina, ali da je volšebno gazdovanje ovim resursom prenijeto na nekog drugog. Kazao je da se mora ući u trag i vidjeti kako se to desilo.

Da se Davidoviću obezbijede ovi uslovi, urgirali su i radnici koji su od Vlade tražili da na taj način doprinesu očuvanju proizvodnje i sačuvaju radna mjesta 250 zaposlenih, imajući u vidu da su Turci planirali da zadrže samo ljude u administraciji, a otpuste 229 radnika. Zato su se u nekoliko navrata i okupljali ispred Vlade u majicama sa ovim brojem, ne bi li skrenuli pažnju koliko njih će ostati bez posla ukoliko se ne pronađe neko rješenje. Turci

su inicijalno nudili Davidoviću da kupi fabriku za 25 miliona eura, ali je on bio spreman da plati 15,1 milion, koliko im je i prodata prije deset godina. Nakon toga su iskazali spremnost da cijenu koriguju, ali još nije precizirano o kojem se iznosu radi. Abazović je ranije navodio da, osim Davidovića, ima još zainteresovanih renomiranih kompanija za kupovinu Željezare, ali javnosti nije predočeno o kojim je riječ. m. Lk.

Rezultati poslovanja Aerodroma Crne Gore u prvih šest mjeseci

Prihodi uvećani 150 posto i iznose 12 miliona eura PODGORICA - Prihodi Aerodroma Crne Gore (ACG) tokom prvih šest mjeseci su 150 posto veći u odnosu na isti period prošle godine i iznose preko 12 miliona eura, saopšteno je iz kompanije. – Samostalni smo, ne izdržava nas niko i sami plaćamo svoje račune, poslujemo bez državne pomoći i bez subvencija, a naši aerodromi su odlično odgovorili svim izazovima sa kojima se suočava kompletna komercijalna avijacija – poručili su predsjednik Odbora direktora

Eldin Dobardžić i izvršni direktor Goran Jandreoski. Oni su na prigodnoj svečanosti povodom Dana Aerodroma CG, koja je održana na podgoričkom aerodromu, kazali da nijedan let tokom ove sezone, za sada, nije otkazan jer su ACG bili nespremni da opsluže vazduhoplove. Uprkos, kako kažu, kriznim vremenima u posljednjih godinu, na oba aerodroma opslužili su preko 1,7 miliona putnika. Dobardžić je naveo da rad ACG najbolje oslikavaju brojke. – U posljednjih godinu, na oba

aerodroma imali smo preko 11 hiljada letova i opslužili smo preko 1,7 miliona putnika – precizirao je Dobardžić. On je dodao da su sve njihove službe, bez izuzetka, i dalje na najvišem nivou poslovanja. – I dok se svijet suočava sa otkazivanjem letova, mi u Crnoj Gori dočekujemo nove partnere. Za par dana ćemo dočekati prvi avion kompanije Flynas koji će stići iz Rijada, ali i prvi let nacionalne kompanije iz Kaira – objasnio je Dobardžić. Jandreoski je podsjetio da Aerodromi CG posluju isključivo

od sopstvenih prihoda bez korišćenja mjera državne pomoći, subvencija ili sličnih vidova podrške. On je ocijenio da je pred nama jedna od najvažnijih i najosjetljivijih tema o kojoj odlučuje Vlada. – Među zaposlenima ACG, a i među našim međunarodnim partnerima na sve četiri strane svijeta, imate sagovornike sa zavidnim znanjem i različitim iskustvima, u procesu donošenja konačne odluke o tome da li će država, odnosno svi njeni građani, uložiti od 200 do 300 miliona eura u modernizaciju Aerodroma CG ili će se tražiti drugo rješenje u vidu koncesije. Ta odluka, u oba slučaja, mora biti promišljena i bazirana isključivo na onome što je dobrobit svakog stanovnika Crne Gore – naveo je Jandreoski. s. P.

Podaci NTO o broju gostiju u Crnoj Gori

Više turista nego lani, ali u Budvi 11.000 manje PODGORICA - U Crnoj Gori juče je, prema podacima Nacionalne turističke organizacije, odmaralo skoro 142.000 turista, što je za 0,87 odsto više u odnosu na isti period prošle godine, kada je u našoj zemlji boravilo oko 140.500 turista. Istovremeno, uporedni podaci pokazuju da je u odnosu na rekordnu 2019. godinu, u Crnoj Gori na današnji dan oko 16,6 odsto

turista manje i da ih je bilo oko 170.000. Najviše turista je u Ulcinju, gdje odmara skoro 37.000 turista, gotovo 7.000 više u odnosu na prošlu godinu. Sa druge strane, u Budvi boravi oko 36.300 turista, što je gotovo 11.000 manje u odnosu na isti period prošle godine, kad ih je bilo 47.200. Podaci, međutim, pokazuju da je broj turista koji odmaraju u hotelima u Budvi gotovo na prošlogodišnjem nivou. U Herceg Novom boravi oko 29.000 go-

stiju, za razliku od 2021. godine kada ih je bilo 27.700. I Bar je u plusu kad je riječ o ovogodišnjoj sezoni, jer se u tom lučkom gradu nalazi 17.700 turista, odnosno 2.500 više nego prošle godine. U Tivtu je 8.882 gostiju, dok ih je lani bilo 8.539. Kad je riječ o sjeveru, Žabljak ima nešto manje od 1.000 turista, oko 300 više nego 2021. godine, a u plusu je i Kolašin, gdje se odmara 500 registrovanih turista, kojih je prošle godine bilo 452. N. K.

Društvo

Subota, 23. jul 2022.

Za dvije sedmice registrovan 8.361 slučaj infekcije korona virusom, epidemija u eksponencijalnom rastu

Novoinficirane otkrivamo na svakih minut i po

PODGORICA – Novih 893 slučaja infekcije registrovanih tokom četvrtka, saldo su ubrzanog širenja epidemije korona virusom u Crnoj Gori, pa u prosjeku otkrijemo po jednog novoinficarnog na svakih malo više od minut i po. Tokom četvrtka laboratorijski je obra-

đeno 2.254 uzorka, što znači da je udio pozitivnih, u ukupnom broju testova, iznosio oko 40 odsto. Tokom četvrtka nije zabilježen nijedan smrtni ishod, ali je tokom posljednjih pet dana, preminulo šest osoba. Prema statističkim modelima, broj trenutno inficiranih je oko 17.000, dok je

Ministar zdravlja donio odluku o smjeni u nikšićkoj bolnici nakon nalaza Komisije za kontrolu rada zdravstvenih ustanova

Mitrović razriješen jer se nije pridržavao zakonskih propisa PODGORICA - Ministar zdravlja Dragoslav Šćekić donio je odluku o razrješenju sa funkcije direktora Opšte bolnice Nikšić dr Marka Mitrovića nakon što je Komisija za kontrolu rada zdravstvenih ustanova konstatovala niz nepravilnosti koje se odnose na nepridržavanje zakonskih propisa tokom rukovođenja ustanovom. Šćekić je za vršioca dužnosti imenovao Mitra Šaranovića, specijalistu ortopedske hirurgije i traumatologije, saopšteno je iz Ministarstva zdravlja, čime je potvrđeno pisanje Pobjede. – U cilju zaštite zdravlja građana i nesmetanog funkcionisanja zdravstvenih ustanova, a u skladu sa poštovanjem zakonskih propisa, Ministarstvo zdravlja će nastaviti da se bavi suzbijanjem svih nepravilnosti i anomalija u sistemu zdravstvene zaštite – saopštio je resor kojim rukovodi Šćekić. Istakli su da odgovornost za stanje u zdravstvenom sistemu snose svi, „od ministra do čelnih ljudi i menadžmenta zdravstvenih ustanova do zaposlenih u njima“. Najavili su i da će Komisija za kontrolu rada zdravstvenih ustanova, čiji je osnivač država, nastaviti kontrole rada i funkcionisanja zdravstvenih ustanova sa pravnog, ekonomskog i medicinskog aspekta. – Takođe, biće zatražena i revizija poslovanja zdravstvenih ustanova u prethodnom periodu – saopšteno je iz Ministarstva. – Naš zajednički cilj mora biti efikasan sistem zdravstvene zaštite, te stoga odbacujemo insinuacije koje imaju političke ili bilo kakve druge navode povodom smjene dr Mitrovića – piše u saopštenju. Na odluku Šćekića da razriješi Mitrovića sa funkcije direktora, juče je reagovala Demokratska Crna Gora koja ipak smatra da se radi o čistom političkom revanšizmu. Mi-

Marko Mitrović

Dragoslav Šćekić

trović, sada već bivši direktor Opšte bolnice, je predsjednik Opštinskog odbora te partije u Nikšiću. Oni su istakli da je nakon polemike u Skupštini Crne Gore između predsjednika SNP-a i potpredsjednika Vlade za ekonomski sistem Vladimira Jokovića i poslanice Demokrata Zdenke Popović objavljena nezvanična informacija da je Šćekić, ministar zdravlja iz SNP-a, smijenio direktora Opšte bolnice Nikšić, dr Marka Mitrovića, funkcionera Demokrata. – Dr Marko Mitrović je, kao direktor nikšićke bolnice, lično zaslužan za obezbjeđivanje donacije bolnici u iznosu od 300 hiljada eura. U njegovom mandatu otvoren je kabinet za gastroenterohepatologiju, ka-

binet za EEG i EMNG, ambulanta dječije psihijatrije koja je prva tog tipa u sjevernom i središnjem regionu, obezbijeđena oprema i svi preduslovi da se počnu vršiti oftalmološke operacije u nikšićkoj bolnici nakon 30 godina, obezbijeđena kapitalna investicija za nabavku CT skenera i magnetne rezonance, a očekuje se u roku od mjesec dana završetak projekta izgradnje urgentnog bloka, kao najveće investicije u posljednjih 30 godina u zdravstvu Nikšića – piše u reagovanju Demokrata. Istakli su da je i pored svih ovih izuzetnih rezultata, Mitrović bio predmet višegodišnje ,,hajke od strane DPS-a“, žrtva brojnih fizičkih napada te da je njegovoj smjeni konačan pečat dao ,,časni i pošteni“ SNP.

– Moraće ministar zdravlja javnosti da pojasni kako i zbog čega je smijenjen čovjek koji je na pun mandat izabran po konkursu, a mi već sada garantujemo da ni minimalno valjane razloge za to neće imati. Ali, jedno je sigurno, ako smjena ljekara i humaniste Marka Mitrovića zaista bude konačna, to će značiti potvrdu da ova vlada ne želi na javnim funkcijama niti jednog pojedinca koji zna, umije, može i stvara korist za javno dobro – zaključuje se u saopštenju. Mitrović je na mjesto direktora bolnice postavljen 30. avgusta 2020. godine odlukom ministarke Jelene BorovinićBojović. On je tada zamijenio dugogodišnjeg direktora Iliju Ašanina, iz redova DPS-a. Brojni građani ukazivali su na probleme u nikšićkoj bolnici od kada je na njeno čelo postavljen Mitrović, ali Ministarstvo nije reagovalo. Jedna porodica tužila je ovu zdravstvenu ustanovu zbog smrti novorođenčeta i ugrožavanja života porodilje. U martu je jednom pacijentu, koji je bio smješten na Internom odjeljenju bolnice u Nikšiću, greškom data krv i to još neodgovarajuće krvne grupe. On nije ni trebalo da primi krv, već je ona bila namijenjena drugom pacijentu, a grešku je napravila medicinska sestra. Pacijent je zbog toga bio prevezen u Klinički centar Crne Gore u Podgorici, gdje mu je stanje stabilizovano. Kao jedan od propusta tokom rukovođenja Mitrovića se izdvaja i onaj kada je u jeku pandemije korona virusa njegov brat dr Pero Mitrović, iako je morao biti u izolaciji jer je bio kovid pozitivan, pregledao pacijente. Zatim, slučaj djevojčice koja je nekoliko sati čekala na pregled, da bi se ustanovilo da nedostaje konca za šivenje. Roditelji djevojčice su Pobjedi kazali da u toj ustanovi nemaju konca, nemaju anestetike, nemaju vatu… J.M.

prema zvaničnim podacima Instituta za javno zdravlje aktivnih slučajeva 5.238, a najviše ih je u Podgorici – 1.937. Slijedi Bar sa 466, potom Nikšić 450, Budva 405, Herceg Novi 319, Ulcinj 294, Kotor 292, Tivat 190, Cetinje 164, Bijelo Polje 154, Danilovgrad 114 i Pljevlja 113. Manje od stotinu aktivnih slučajeva, prema podacima IJZ, imaju Berane 77, Rožaje 58, Tuzi 45, Mojkovac 42, Kolašin 27, Andrijevica 26, Petnjica i Žabljak po 17, Plav 13, Plužine devet, Šavnik sedam i Gusinje dva. D. M.

Skupštinski odbor utvrdio listu kandidata koji ispunjavaju uslove konkursa za najvišu sudsku instancu

Sedam imena u igri za izbor jednog sudije Ustavnog suda PODGORICA - Ustavni odbor Skupštine Crne Gore utvrdio je listu kandidata za izbor jednog sudije Ustavnog suda, a javno saslušanje sedam od ukupno devet prijavljenih na javni poziv raspisan 27. maja počeće u ponedjeljak. Konkurs je raspisan nakon što je Ustavni sud obavijestio parlament da sudija Miodrag Iličković u septembru ispunjava uslove za odlazak u starosnu penziju. Prethodno, početkom juna obavljena su konsultativna saslušanja po ranijem konkursu od 25. januara raspisanom nakon što je sudija Dragoljub Drašković otišao u penziju. Izbor sudije Ustavnog suda imperativ je kako ta sudska instanca, koja inače radi u krnjem sastavu, ne bi sredinom septembra ostala bez kvoruma, nakon što jedan od četvoro preostalih sudija formalno stekne uslove za penziju, a sastav suda u međuvremenu nije popunjavan. Osim Miodraga Iličkovića, sudije Ustavnog suda su predsjednik Budimir Šćepanović, Milorad Gogić i Desanka Lopičić. Početkom godine penzionisan je sudija Dragoljub Drašković, a ranije Hamdija Šarkinović i Mevlida Muratović. Na javni poziv za popunjavanje sudijske pozicije 27. maja javili su se Alija Beganović, Tatjana Bulatović, Elvis Duraković, Dragana Đuranović, Jovan Kojičić, Zdenka Perović, Branislav Radulović i Momirka Tešić. Kandidaturu je u međuvremenu povukla inspektorka rada u Ministarstvu rada i socijalnog staranja Lidija Kovačević, dok je Odbor juče konstatovao da kandidat Kojičić nije ispunio formalne uslove zahtijevane javnim pozivom kojim se traži prilaganje uvjerenja o položenom stručnom ili pravosudnom ispitu. Iako je konstatovano da ta činjenica ne mora da opredje-

ljuje kvalitet kandidata, koji je, uz to, doktor prava, ipak je navedeno da su skupštinskom tijelu vezane ruke i da bi postupanjem drugačije u odnosu na propozicije javnog poziva ušli u rizik povrede procedure. Utvrđivanje liste kandidata, koji će pred Ustavnim odborom u ponedjeljak odgovarati na pitanje poslanika, obrazložiti motive javljanja na javni poziv i pokušati da uvjere parlamentarno tijelo da su oni pravi izbor za tu funkciju, obavila je administrativna tročlana komisija čiji je zadatak bio da provjeri validnost prijava na konkurs. Podsjetimo, Ustavni sud ima sedam sudija, koje bira Skupština na 12 godina, dvotrećinskom većinom glasova poslanika, ali trenutno radi na ivici kvoruma sa četiri člana. Iz nevladine organizacije Građanska alijansa juče su apelovali da izbor sudija Ustavnog suda u propisanim rokovima mora biti prioritet u radu parlamenta. Kako je ocijenio programski direktor GA Milan Radović, dosadašnji proces pokazao je da su političke partije ozbiljno zakazale po pitanju izbora sudija Ustavnog suda, posebno ako se ima u vidu da bi odlaskom u penziju jednog sudije u septembru, ta institucija maltene bila u blokadi. Naveo je da se Ustavni sud godinama bori sa efikasnošću, a postupci traju po tri-četiri godine. – Ljudska prava i slobode kao i pravna sigurnost bez efikasnog i nezavisnog Ustavnog suda su ugrožena iz temelja. Preventivna uloga Ustavnog suda jako je značajna u svim efikasnim pravnim sistemima, a kod nas ne postoji i nije zaživjela – naveo je Radović. Zbog pravne sigurnosti, zaštite zakona i Ustava, ističe on, moraju se birati sudije Ustavnog suda u rokovima koji su propisani, a procesi izbora moraju biti oslobođeni bilo kakvog političkog uticaja. I. P.

Društvo

Subota, 23. jul 2022.

Građani nezadovoljni zbog velike gužve u Centru za medicinsku mikrobiologiju Instituta za javno zdravlje

Ginekolozi treba da uzimaju trudnicama briseve a ne tehničari koji nijesu obučeni za to PODGORICA – Uzorkovanje određenih vrsta briseva trebalo bi da se obavi na nivou primarne zdravstvene zaštite, što bi dovelo do toga da se u odsjeku za prijem pacijenata Centra za medicinsku mikrobiologiju Instituta za javno zdravlje Crne Gore stvaraju manje gužve. Ovo se naročito odnosi na uzorkovanje cervikalnih briseva kod trudnica jer tehničari u IJZCG nijesu obučeni da to rade, pa te pacijentkinje samo gube vrijeme dolazeći u ovu zdravstvenu ustanovu. Ovo je, između ostalog, Pobjedi pojašnjeno iz IJZCG, kojem smo uputili pitanja nakon što nam se određeni broj građana požalio, a naša ekipa se u to i uvjerila, da se u dijelu za uzimanje briseva stvaraju ogromne gužve i da organizacija jednostavno nije dobra, uprkos naporima zaposlenih da održe red i da poštuju mjere protiv korona virusa. Ovo dovodi do negodovanja građana, zbog čega smo se obratili Institutu kako bi nam kazali gdje vide rješenje problema.

Problemi i rješenja

– Kao jedan od vodećih problema u radu na prijemnom odjeljenju naše ustanove, ističe se pojava slanja trudnica za uzorkovanje cervikalnih briseva. Naši laboratorijski tehničari nijesu obučeni za uzorkovanje cervikalnih briseva kod ove kategorije, te se one vraćaju izabranom ginekologu na uzorkovanje, što stvara dodatno nezadovoljstvo kod žena. Najveći PODGORICA - Odbor za politički sistem, pravosuđe i upravu je jednoglasno podržao prijedlog izmjena Zakona o strancima, koje se odnose na olakšavanje boravka u Crnoj Gori takozvanim digitalnim nomadima. Razlog za donošenje tih izmjena i dopuna je da stranci, koji obavljaju poslove iz oblasti informacionih tehnologija za poslodavace iz inostranstva, regulišu svoj pravni status, odnosno da pod posebnim uslovima dobiju dozvole za privremeni boravak u Crnoj Gori, objasnio je poslanik Miloš Konatar. On je u ime predlagača, predstavnika pet poslaničkih klubova, na sjednici Odbora kazao da su izmjene rađene po uzoru na takva rješenja iz Hrvatske i Italije. – Ono što je specifičnost našeg rješenja i što je prednost u odnosu na konkurentske zemlje je da se može omogućiti privremeni boravak digitalnim nomadima, na osnovu jedne

Jedan od načina da se gužve svedu na minimum je da se stvore uslovi da HPV uzorkovanja obavljaju ginekolozi u Domu zdravlja, a da se genitalne mikoplazme, čija dijagnostika je jednostavna, rade u svim mikrobiološkim laboratorijama u Crnoj Gori, rečeno je za Pobjedu iz IJZCG

broj pritužbi upravo se odnosi na uzorkovanje ginekoloških briseva, što je ipak problem na koji mi ne možemo uticati, s obzirom na činjenicu da bi ove analize trebalo uraditi na primarnom nivou zdravstvene zaštite – ističu u IJZCG. Kažu da je jedan od načina koji se izdvaja kao moguće rješenje ovog problema, stvaranje mogućnosti i uslova da HPV uzorkovanja obavljaju ginekolozi u Domu zdravlja, a da se genitalne mikoplazme, čija dijagnostika je jednostavna, rade u svim mikrobiološkim laboratorijama u Crnoj Gori.

Ginekološki sektor najposjećeniji Institut za javno zdravlje je jedina ustanova u Crnoj Gori koja radi dijagnostiku genitalnih mikoplazmi, a na Odjeljenju za bakteriologiju obavlja se dijagnostika ginekoloških uzoraka na bakterije - u prosjeku za 50 ambulantnih pacijenata dnevno. – Broj uzoraka i analiza po pacijentu je različit, u zavisnosti od zahtjeva ljekara koji je uputio pacijenta, tako da je broj analiza mnogo veći od broja pacijenata. Najčešće je za svaku analizu neophodno uzeti poseban uzorak (vaginalni sekret, vaginalni, cervikalni ili uretralni bris) - ističu iz IJZCG. Analize ginekoloških uzoraka koje se obavljaju na Odjeljenju za bakteriologiju mogu biti: direktni mikroskopski preparat, stepen čistoće, ispitivanje amina u vaginalnom sekretu, bakteriološko ispitivanje aerobno, ispitivanje na prisustvo Neisseria gonorrhoeae, ispitivanje na prisustvo Mycoplasma hominis i Ureaplasma urealyticum. – Kada govorimo o uzorkovanju ostalih briseva, Odjeljenje za bakteriologiju nema ograničene kapacitete i broj pacijenata koji se dnevno uzorkuje na prijemu kreće se od 130, s tim što većina pacijenata ima uput za veći broj analiza, što, naravno, zahtIjeva i veće vrijeme – pojašnjavaju iz IJZCG. Prijem ambulantnih pacijenata se obavlja radnim danima, osim petkom za mikoplazme i ureaplazme. Veliki red ispred Instituta sat prije otvaranja

– Na ovaj način bi se rasteretilo prijemno odjeljenje Centra za medicinsku mikrobiologiju, i što je još značajnije, pacijenti ne bi morali dolaziti iz drugih gradova na uzorkovanje u IJZCG, kao što je trenutno slučaj – poručuju iz IJZCG.

Pacijenti

Govoreći o sprovođenju reda prilikom vršenja analiza na odjeljenju Centra za medicinsku mikrobiologiju IJZCG, kažu da je nemoguće izostaviti ljudski faktor, koji niko ne može predvidjeti. – A koji, nažalost, vrlo često

ometa rad naših zaposlenih nepoštovanjem uspostavljene organizacije rada prilikom prijema uzoraka – navode iz IJZCG. U odsjeku za prijem Centra za medicinsku mikrobiologiju IJZCG rade dva šaltera koja su određena za prijem pacijenata i uzoraka koji nijesu bolnički, dok je za bolničke uzorke određen treći, odvojeni šalter. – Od pomenuta dva šaltera, jedan je za prioritetne grupe pacijenata, odnosno trudnice, djecu, pacijente sa teškim dijagnozama i starije od 65 godina, dok se na drugom šalteru vrši prijem uzoraka iz ostalih kate-

gorija ambulantnih pacijenata. Rad na šalterima za prijem pacijenata je uspostavljen na način koji podrazumijeva da se prijem obavlja istovremeno na oba šaltera – pojašnjavaju iz IJZCG. Na pitanje zbog čega ne radi redomat za dobijanje brojeva, oni ističu da je to zbog korona virusa. – Postavljanje redomata i dobijanja brojeva je najbolje rešenje, ali rad na redomatu je privremeno prekinut pojavom pandemije i neophodnom distancom, koju upotreba redomata ne obezbjeđuje. Nadamo se da će doći vrijeme da redo-

mat ponovo pravi red kod pacijenata, kojih ima u velikom broju, s obzirom da se u pojedinim odjeljenjima Centra za medicinsku mikrobiologiju vrši dijagnostika oboljenja na nivou cijele Crne Gore – ističu iz IJZCG. Zaključuju da treba imati u vidu da je za veliki dio trajanja epidemije laboratorija Centra za medicinsku mikrobiologiju bila jedina laboratorija za PCR dijagnostiku kovid infekcije, a takođe i sada čini glavnu okosnicu u zdravstvenom sistemu, kada je riječ o dijagnostici infekcija uzrokovanih SARSCoV-2 virusom. K. janKoViĆ

Odbor za politički sistem, pravosuđe i upravu jednoglasno podržao izmjene Zakona o strancima

Digitalni nomadi lakše do boravišne dozvole Prema predloženim rješenjima, stranci koji obavljaju IT poslove za poslodavce iz inostranstva na osnovu jedne dozvole moći će u Crnoj Gori da nesmetano žive i rade u periodu od dvije godine dozvole, na period do dvije godine. U konkurentskim zemljama je taj period godina – kazao je Konatar. Izrazivši nadu da će se oko prijedloga izmjena postići konsenzus, rekao je da u eri globalizacije, kada postoji veliki broj ljudi kojima za obavljanje po-

sla nije potrebna kancelarija, odnosno jedno mjesto na kojem se bave svojim poslom, već ga, baveći se IT, mogu obavljati sa bio koje tačke na svijetu, ovakvim pristupom Crna Gora može biti konkurentna kako bi privukla veliki broj digitalnih nomada.

– I da u Crnoj Gori mogu nesmetano živjeti i obavljati svoje poslove. Veoma je važno da na taj način privučemo što više ljudi koji će u Crnoj Gori trošiti svoj novac – kazao je Konatar. Poslanik Slaven Radunović pitao je koja institucija će utvrđivati da li je zaista riječ o digitalnim nomadima, koji rade za ozbiljne kompanije iz inostranstva, a ne neko ko koristi tu mogućnost da organizuje kriminalne poslove uz dozvolu boravka u Crnoj Gori. – Kako ste predvidjeli filtriranje da zaista digitalni nomadi budu korisnici ovog zakona, a ne i neki koje ne bismo željeli da vidimo ovdje – pitao je Radunović. Konatar je na to kazao kako

je propisano da je neophodno donijeti podzakonske akte kojima će se bliže propisati uslovi za dobijanje dozvole boravka za digitalne nomade. – Mi ovim samo stvaramo uslove da zakon ne bude smetnja, odnosno da prepozna digitalne nomade, odnosno mogućnost da oni dobiju, da kažem, vizu za digitalne nomade, a podzakonskim aktima će se precizno definisati uslovi kojima će se spriječiti takve situacije koje ste pomenuli – kazao je Konatar u odgovoru Radunoviću. On je dodao da je i inače u Crnoj Gori liberalan sistem u kojem svaki stranac može osnovati firmu za kratak period i na osnovu toga dobiti dozvolu za

privremeni boravak. Poslanik Boris Mugoša, podržavajući koncept, ukazao je da su u Zakonu o strancima u svim ostalim slučajevima uslovi striktno definisani u samom tekstu zakona. – Dakle, čini mi se da se u zakonu razrađuju sve ostale dozvole, a ne ostavlja se da se rješava podzakonskim aktima. Ja sam za to da se i ovo razradi u zakonu, da se ne bi ostavljao prostor za kasnija tumačenja. Vidjeli smo kod Zakona o državljanstvu da su podzakonski akti izazvali nedoumice, jer su se podzakonskim aktima tumačile zakonske norme – kazao je Mugoša. Prijedlog zakona o izmjenama i dopunama Zakona o strancima podnijeli su, osim Konatara, poslanici Nikola Rakočević, Dragan Vukić, Kenana Strujić-Harbić i Adnan Striković. D. m.

10 Društvo

Subota, 23. jul 2022.

Ministar prosvjete na sjednici Vlade delegirao temu o izgradnji zgrada za prosvjetne radnike u Budvi koja kasni osam godina

Informacija o stanovima pod stepenom tajnosti – interno N. ĐURĐEVAC

PODGORICA – Ministar prosvjete Miomir Vojinović juče je na sjednici Vlade, koja se prenosi uživo, kandidovao informaciju o spornoj izgradnji stanova za prosvjetne radnike u Budvi i rekao da je određena stepenom tajnosti – interno.

Vojinović je kazao da predlaže da je na kraju sjednice saopšti. Stepen ,,interno“, kako piše u zakonu, se određuje za podatke čijim bi otkrivanjem nastupile štetne posljedice za ostvarivanje funkcije organa. Tajnost podatka – interno može da prestane istekom roka od dvije godine. Pristup ovim podacima ostvaruje pravno i fizičko lice u skladu sa principom ,,potrebno je da zna“.

Sa protesta budvanskih prosvjetnih radnika u Podgorici

Nedavno su prosvjetni radnici iz Budve organizovali protest ispred zgrade Vlade, gdje su zatražili od nadležnih da se ispita gradnja spornih stanova, za njih više od 140, koja kasni osam godina. Govorili su da imaju informacije da su se u ovom projektu obavljale razne malverzacije. Najavili su tada da su angažovali advokata i da će tražiti svoja prava i obeštećenje. Ranije su se žalili i tužilaštvu, ali su kazali da nije bilo reakcija, pa su ponovo pozvali nadležne da se pozabave tim predmetom. Stambena zadruga ,,Solidarno“, koju je osnovao Sindikat prosvjete, trebalo je sa Cijevnom komerc da završi sporne zgrade. Na protestu je rečeno da je Budva uložila deset miliona, te Ministartsvo 700.000. Negodovali su

što kasni izgradnja gdje navodno treba da kupe stan po povoljnijim uslovima. Pored toga što im stanovi nijesu izgrađeni na vrijeme, njima je sporna bila cijena kvadrata. Ranije, kada su se javili na konkurs, bilo im je rečeno da će kvadrat plaćati 650, ali je nedavno saopšteno da se, ipak, cijena povećava na 890. Nakon okupljanja prosvjetara, ministar prosvjete Vojinović je reagovao i zakazao sastanak u Budvi. Obišli su svi zajedno sporne zgrade i saglasili su se da cijena ne može da iznosi 890 eura. Na tom sastanku, kako smo pisali, je rečeno da će se o ovom slučaju govoriti urgentno na sjednici Vlade. Pričalo se o tome kako treba, takođe, da se formira zajednička komisija, koju će činiti predstavnici prosvjete, Opštine i Ministarstva. Zajedno treba da analiziraju dokumentaciju i utvrde kada bi ovi stanari mogli da uđu u svoje nove domove. U slučaju da se to ne desi ubrzo, očekuju od nadležnih da im obezbijede neki alternativni smještaj. Nastavnici su se onda i na protestu žalili da ne mogu više da žive privatno, da im se sada povećava kirija. N. Đ.

Stručnjaci upozoravaju da nedosljedna primjena normi krivolov bespotrebno svodi samo na prekršaje

I zbog prstaca se može u zatvor, samo treba primijeniti zakon To je Pobjedi saopštio advokat i poznavalac mora Miljan Knežević, koji je ranije ukazivao da se i neke druge vrste krivolova, poput upotrebe dinamita, i te kako mogu efikasno krivično kažnjavati, ali da iz nekog razloga nema dovoljno senzibiliteta za tu vrstu problema i adekvatnu primjenu normi. – U praksi se događa da se ovakvo uništavanje živog svijeta, poput vađenja prstaca, redovno podvodi pod prekršajnu odgovornost, iako država ima mehanizme da strože kazneno djeluje, a time, dugoročno, i preventivno – smatra Knežević. Prstaci su na meti stalno, naročito tokom turističke sezone, kada je izlov i plasman „ispod ruke“ unosan biznis i pored činjenice da su i krivolovci, ugostitelji, ali i klijenti koji konzumiraju ovu vrstu školjke, svjesni da zbog njenog specifičnog biološkog ciklusa i načina života treba nekoliko decenija da se narušeno stanište uopšte počne oporavljati.

NORME I PRAKSA

Prije nekoliko dana, Novljanin N. S. (72) procesuiran je i novčano kažnjen zbog izlova prstaca, čiji je promet zabranjen već gotovo dvije decenije, ali i dalje se eksploatišu i prodaju „na crno“, čak i u restoranima. Prema podacima koje je saopštila građanska akcija „Stop kri-

KNEŽEVIĆ: Odredbe KZ jasno sankcionišu ugrožavanje zaštićenih vrsta i uništavanje životne sredine MAČIĆ: Za saniranje posljedica razbijanja stijena i vađenja prstaca potrebne su decenije

UDRUŽENJE STOP KRIVOLOVU

PODGORICA - Iako u zakonskim propisima ne postoji eksplicite pravna norma koja krivično kažnjava nezakonito vađenje prstaca, zaštićene vrste školjke koja živi u kamenu, Krivični zakonik Crne Gore ostavlja dovoljno prostora da se ovo nedjelo kojim se krše propisi i ozbiljno narušava morski ekosistem sankcioniše na adekvatan način, a počinioci dobiju i zatvorske kazne.

Zaplijenjena oprema za izlov prstaca

volovu“, N. S, inače višestruki povratnik u ovoj zabranjenoj djelatnosti, u svom vozilu je imao vreću sa 4,5 kilograma prstaca, boce i opremu za ronjenje, kao i alat za razbijanje stijena i vađenje prstaca. Priveli su ga službenici Granične policije II Tivat, koji su postupali po operativnim saznanjima o krivolovnim aktivnostima i pokrili teren u priobalju Žukovice, presreli i zaustavili vozilo i pronašli prstace i opremu. Iz „Stop krivolovu“ su naveli da je polovinom jula u jednom restoranu u Tivatskom zalivu pronađeno i oduzeto pet kilograma prstaca, dok je vlasnik restorana, prema podacima inspekcije, takođe kažnjen. Nije precizirano kolika je ka-

zna izrečena, iako pojedine norme aktuelnog Zakona o ribarstvu i marikulturi predviđaju kazne za pravna lica do 300 minimalnih cijena rada za stavljanje u promet riba i morskih organizama koji su posebnim vladinim propisima označeni kao zaštićeni. Prema riječima advokata Kneževića, u konkretnom slučaju, osumnjičeno fizičko lice je počinilo krivično djelo koje se može podvesti pod član 326 KZ Crne Gore kojim se sankcioniše nezakoniti ribolov u sticaju sa još najmanje jednim kriVesna Mačić

vičnim djelom, a to je oštećenje životne sredine, iz člana 307. Knežević podsjeća da je prstac zakonom zaštićena školjka čiji je izlov, odnosno vađenje trajno zabranjeno (faktički trajni lovostaj). – Pritom, s obzirom na to da prstac živi u kamenu, i da se do njega može doći gotovo jedino razbijanjem stijena, time se direktno uništava stanište i prekida važna karika u lancu morskog ekosistema, od kojeg zavise populacije drugih morskih organizama i riba. Dakle, ne vadi se samo

Na listi zaštićenih vrsta od 2006. godine Prstac (Litophaga litophaga) je vrsta školjke koja živi u kamenu gdje lučenjem hlorovodonične kisjeline dubi prostor za sebe. Raste izuzetno sporo, treba mu nekoliko decenija, pa i pola vijeka da dostigne konzumnu veličinu. Da bi došli do njega, u većini slučajeva krivolovci čekićem razbijaju stijene uništavajući tako u bespovrat podmorje i čitav ekosistem koji počiva na hridinastoj podlozi. To je i razlog što je Rješenjem o stavljanju pod zaštitu pojedinih biljnih i životinjskih vrsta, prstac, uz palasturu

uvršten na listu odlukom koja je objavljena u Službenom listu 2006. godine. Prstacu su potrebne decenije da dostigne veličinu od 10 centimetara. Prema knjigama, može narasti i do 15 cm, a takvih odavno da nema. Prosječni primjerci su manji, a u literaturi se navodi da je za jedan obrok potrebno razbiti kvadrat ili dva kamena u kojem ova školjka dubi šupljine i obitava. Svaki „zalogaj“ koji dopre do tanjira može, s obzirom na tempo rasta prstaca, da bude star i više od pola vijeka.

zaštićena školjka, već se dugoročno prekida prirodni lanac, uništava, često besprovratno, čitava jedna zona u moru, što je obuhvaćeno članom 307 KZ-a – navodi on.

no stanište, vremenom i sama podloga. Paralela bi se takva mogla napraviti sa staništem prstaca koje izlome krivolovci za kojima ostaje pustoš u moru. Nestaju alge, prostor za mrijest i život malih riba, rakova... – navodi sagovornica. Ona podsjeća da je upravo zbog ekološkog značaja ovih staništa izlov prstaca svuda na Mediteranu strogo zabranjen i oštro sankcionisan. Advokat Knežević ističe da su mnogo prije nas posljedice vađenja prstaca na morski svijet prepoznale druge zemlje Jadrana i Mediterana. Ključno je, smatra on, pooštriti kaznenu politiku, primijeniti zakone koji su tu i samo treba volje da se tumače kako treba. – Ponašamo se kao da nam je more strano. Nemamo u fokusu činjenicu koliku štetu nedozvoljeni ribolov i uništavanje staništa ostavlja na morski svijet. Bojim se da će biti kasno kada shvatimo, jer onda nećemo imati što da čuvamo i branimo – upozorava Knežević. I. P.

PUSTOŠ I POSLJEDICE

Kako je za Pobjedu objasnila naučna saradnica u Institutu za biologiju mora dr Vesna Mačić, tamanjenje prstaca je vidljivo gotovo duž kompletne crnogorske obale, pa gotovo nema nijedne zone da nije opustošena ili da nema tragova lomljenja stijena. – Gotovo da je nepojmljivo kako uopšte ima prstaca više jer su tragovi vađenja vidljivi u toj udarnoj zoni kamenitog dna od plićaka pa do nekih desetak metara koje nastanjuje ova školjka – kaže Mačić. Prema riječima Mačić, za oporavak stjenovite podloge i ponovo oživljavanje staništa potrebne su decenije, ako se uopšte pojedine zone i oporave. – To je kao da posječete šumu, pa sa njom nestane komplet-

Hronika

Subota, 23. jul 2022.

Dvije osobe uhapšene u Nikšiću zbog falsifikovanja isprava

Ljekarka osumnjičena da je na zahtjev kolege otvorila lažno bolovanje policajcu NIKŠIĆ – Protiv ljekarke nikšićkog Doma zdravlja Lidije Ognjenović podnijeta je krivična prijava zbog sumnje da je počinila krivično djelo falsifikovanje službene

isprave, a protiv njenog kolege zaposlenog u nikšićkoj bolnici Ranka Mijuškovića (63) zbog sumnje da je izvršio krivično djelo falsifikovanje službene isprave

putem podstrekavanja. Kako nam je nezvanično saopšteno, zdravstveni radnici se terete da su lažno bolovanje otvorili policijskom službeniku Nemanji Koprivici

koji je uhapšen zbog ranjavanja sugrađanina Željka Radulovića. - Sumnja se da je L. O. kao službeno lice – doktorica, 18. jula, dok se nalazila na svom

radnom mjestu u Domu zdravlja u Nikšiću, na usmeni zahtjev kolege R. M., zaposlenog u Opštoj bolnici Nikšić, sačinila, ovjerila i izdala službene isprave sa neistinitom

sadržinom, odnosno otvorila bolovanje, izdala doznake, uput i spisak terapije na ime jednog lica, a sve po usmenom kazivanju R. M., a bez fizičkog prisustva i pregleda pomenutog lica – navodi se u saopštenju policije. Osumnjičeni su po nalogu tužioca uhapšeni i privedeni uz krivičnu prijavu Osnovnom državnom tužilaštvu u Nikšiću. A. R.

Kontrolisani dokazi protiv bivših čelnika Investiciono-razvojnog fonda, Saslušan policajac iz Nikšića osumnjičen za pokušaj ubistva sugrađanina odbrana tražila obustavu krivičnog postupka zbog nedostatka dokaza

Advokat: Na optužnici samo oni koji su tužbom tražili otpremnine Advokati optuženih su istakli da od osam osoba protiv kojih je pokrenuta istraga na optužnici su završile samo četiri koje su pokrenule postupak za naknadu od 24 neto dohotka. Sa druge strane, specijalni tužilac Zoran Vučinić je ocijenio da sadržina prikupljenih dokaza opravdava optužnicu i tražio da se ona potvrdi. Predsjednik Višeg suda Boris Savić će u u narednih 15 dana donijeti odluku da li će se se obustaviti postupak, potvrditi optužnicu ili ovaj dokument Specijalnog tužilaštva vratiti na dopunu istrage. Na optužnici Specijalnog tužilaštva su, pored Vukčevića, direktor Sektora za kredite Zoran Vujović, šef Sektora za finansijske i pravne poslove Branislav Janković i nekadašnja šefica kabineta tog fonda Slobodanka Radulović. Odbrana osumnjičenih, advokati Zdravko Begović, Dragoljub Đukanović, Danilo Mićović, Nikola Martinović i Aleksa Đukanović su naveli da nije krivično djelo ako neko u parničnom postupku traži svoja prava i da je važeći samo onaj ugovor koji je u pisanoj formi na papiru. Istakli su da treba da se pravi razlika između izvršenja krivičnog djela i pokušaja izvršenja. Branioci optuženih Vukčevića i Jankovića, advokati Begović i Đukanović, bili su saglasni da u radnjama njihovih branjenika nema elemenata bića krivičnog djela. Oni su kazali da ukoliko vanraspravno vijeće potvrdi optužnicu, dokaze će komentarisati na glavnom pretresu. Advokat Mićović ukazao je da njegov branjenik, optuženi

Na optužnici Specijalnog tužilaštva su, pored Vukčevića, direktor Sektora za kredite Zoran Vujović, šef Sektora za finansijske i pravne poslove Branislav Janković i nekadašnja šefica kabineta tog fonda Slobodanka Radulović Odbrana osumnjičenih, advokati Zdravko Begović, Dragoljub Đukanović, Danilo Mićović, Nikola Martinović i Aleksa Đukanović su naveli da nije krivično djelo ako neko u parničnom postupku traži svoja prava i da je važeći samo onaj ugovor koji je u pisanoj formi d. mijatović

PODGORICA – Odbrana bivšeg direktora Investiciono-razvojnog fonda Zorana Vukčevića i njegova tri saradnika koji se terete za zloupotrebu službenog položaja zatražila je juče u podgoričkom Višem sudu obustavu krivičnog postupka „usljed nedostatka dokaza“.

Zoran Vukčević

Vujović, nije bio u položaju da prema tvrdnjama SDT-a počini zloupotrebu službenog položaja u pokušaju. Kazao je da tužilaštvo nije dokazalo postojanje dva ugovora koji se odnose na isplatu otpremnina u slučaju prestanka radnog odnosa a kako se to može zaključiti iz dispozitiva optužnice. -Prema optužnici, umjesto sporazumnog dogovora oko otpremnine nakon prestanka radnog odnosa imamo ugovor kojim se nameće obaveza isplate otpremnine u visini od 24 neto zarade. IRF nije postupio po ugovoru odnosno isplatio otpremnine zbog čega su optuženi ustali sa tužbom u parničnom postupku. Za parnicu je nevažno da li će egzistirati prvi ili drugi ugovor jer oba imperativno generišu isplatu otpremnine – istakao je advokat Mićović. Branilac Slobodanke Radulović, advokat Martinović, naveo

je da je od osam lica protiv kojih je pokrenuta istraga, protiv četiri podignuta optužnica. -Ispada da je podnošenje tužbe parničnom sudu krivično djelo. To govori o tome šta tužilaštvo misli o sudovima, odnosno da su sudije i sudovi saizvršioci u ovom krivičnom djelu. Obraćanje sudu ne može biti krivično djelo – kazao je advokat Martinović. On navodi da u slučaju optužene Radulović tužilaštvo pravi konstrukciju da je pomogla izvršenje krivičnog djela. -Pomaganje se može izvršiti samo ako djelo postoji kao izvršeno. Optužena Radulović kao šef kabineta nije imala ovlašćenja ni mogućnosti da provjerava ili cijeni cjelishodnost odluka koje je donosio menadžment. Ona se tereti za nešto što predstavlja njen svakodnevni posao – izvršavanje naloga nadređenog – pojasnio je advokat Martinović.

Advokat Đukanović ukazao je da se optužnica zasniva na nekom generisanju u elektronskoj arhivi određenih ugovora. -Niti se zna po kojim pravilima se vodila ta arhiva niti ko je zavodio ugovore. Važeći ugovor je samo onaj koji je original i koji je na papiru – kazao je advokat Đukanović. SDT sumnjiči bivše članove menadžmenta IRF-a da su falsifikovali ugovore o radu, kojima su sebi, kako se sumnja, ugovarali otpremnine u slučaju prestanka funkcije. Istragom se došlo do dokaza da su optuženi sačinili lažne ugovore o radu na osnovu kojih bi nakon prestanka funkcija ostvarili pravo koje im nije pripadalo važećim ugovorom iz 2018. godine. Novi ugovori unijeti su u elektronsku bazu podataka, dok su važeći iz 2018. godine izbrisani iz arhive, ali je na serveru IRFa ostao trag da je početkom novembra 2020. godine manipulisano sistemom u kojem su se čuvali podaci o ugovorima o radu za zaposlene. Uvidom u ručne registre IRF-a utvrđeno je da ugovori nijesu mijenjani već su u papirnoj arhivi čuvaju validni ugovori, koji nijesu imali klauzule za isplatu otpremnina nakon odlaska sa funkcije. Na osnovu falsifikovane dokumentacije Vukčević je nakon odlaska sa funkcije potraživao od države isplatu otpremnine od 92.792,40 eura, Janković 63.966 eura a Vujović 61.313 eura. B. R.

Istražni zatvor

Nemanji Koprivici pritvor do 30 dana PODGORICA – Policijskom službeniku Nemnji Koprivici (26) juče je u podgoričkom Višem sudu određen pritvor zbog sumnje da je 13. jula u Nikšiću pokušao da ubije Željka Radulovića, potvrđeno je Pobjedi iz Višeg suda. Odluku o pritvoru donio je predsjednik Višeg suda u Podgorici Boris Savić. Koprivici je pritvor određen zbog opasnosti od bjekstva i mogućeg uticaja na svjedoke. Koprivica se poslije osmodnevnog skrivanja juče predao policiji u Centru bezbjednosti Nikšić.

Osumnjičeni za pokušaj ubistva Radulovića je sin nekadašnjeg policijskog funkcionera Duška Koprivice, a Željko Radulović, sin Ranka Radulovića koga Specijalno državno tužilaštvo sumnjiči da je navodno jedan od organizatora višečlane kriminalne grupe koja je planirala više teških krivičnih djela. Ova grupa koja se sastojala od pripadnika škaljarskog i skadarskog kriminalnog klana planirala je likvidaciju bivšeg glavnog specijalnog tužioca Milivoja Katnića, više bivših funkcionera UP i više pripadnika kavačkog kriminalnog klana. B. R.

Uhapšena jedna osoba na granici sa Albanijom

Albanskog državljanina terete za krađu automobila PODGORICA - Albanski državljanin E. I. (22) uhapšen je zbog sumnje da je ukrao automobil ,,golf“ ulcinjskih tablica. - Oko 12.30 časova pripadnici policije su došli do saznanja da je otuđeno vozilo marke „golf“ ulcinjskih registarskih oznaka, te da se osumnjičeni uputio vozilom ka državnoj granici sa Republikom Albanijom. Granična policija je u naselju

Vladimirske krute locirala i zaustavila predmetno vozilo, kojom prilikom je E. I. izašao iz vozila i dao se u bjekstvo. Brzom intervencijom osumnjičeni je sustignut i lišen slobode – saopšteno je iz Uprave policije. Vozilo je vraćeno vlasniku. Osumnjičeni će uz krivičnu prijavu biti priveden državnom tužiocu u Osnovnom državnom tužilaštvu u Ulcinju na dalju nadležnost. C. H.

Izrečena kazna od 30 dana zatvora Podgoričaninu

Vozio sa 3,21 promilom alkohola u krvi PODGORICA – Saobraćajna policija uhapsila je M. B. (71) u Podgorici koji je vozio pod uticajem 3,21 promila alkohola u krvi. Kako je saopšteno na Tviteru Uprave policije, sudija za prekršaje mu je izrekao kaznu zatvora od 30 dana. C. H.

12 Crnom Gorom

Subota, 23. jul 2022.

Šavnik: Predsjednik Opštine Jugoslav Jakić povodom Dana oslobođenja govorio o planovima lokalne uprave

Podrška razvoju malih i srednjih preduzeća

Opštinsko priznanje dr Sanji Bušaj

Jedan od glavnih ciljeva jeste stvaranje povoljnog poslovnog ambijenta. Želimo da Šavnik bude stanica za investicije, kreiraćemo katalog potencijala naše opštine, sa ciljem privlačenja novih investicija koje otvaraju radna mjesta – kazao je Jugoslav Jakić Sanja Bušaj

ŠAVNIK – U najmanjoj crnogorskoj opštini juče je bilo svečano. Obilježili su Šavničani Dan oslobođenja i podsjetili šta je sve urađeno između dva jula.

dostupnom i turistički primamljivom.

PUTEVI, VODOVOD

Svečanost je počela otvaranjem dječjeg igrališta i dijela rekonstruisanog Omladinskog centra.

RAZVOJ BIZNISA

Na svečanoj sjednici predsjednik Opštine Jugoslav Jakić je, ističući da su ponosni na svoju istoriju, kazao da će se potruditi da se iz njihovog kraja ne raseljavaju, već da će Šavnik biti kraj u kome se sa zadovoljstvom živi i koji je dobra prilika za razvoj biznisa. – U periodu koji je pred nama nastavljamo još intenzivnije da gradimo naš Šavnik, jačanjem kadrovskih i prirodnih potencijala. Jedan od naših glavnih ciljeva biće stvaranje povoljnog poslovnog ambijenta, želimo da Šavnik bude stanica za investicije i sve ideje koje nose viziju za prosperitetnije sjutra. Kreiraćemo katalog investicionih potencijala naše Opštine, sa ciljem privlačenja novih investicija koje otvaraju radna mjesta. Kroz subvencije

DaR GLavnOG GRaDa: Jakić i Vuković otvaraju igralište

za zapošljavanje, te oslobađanje obaveza plaćanja zakupa trudićemo se da podstaknemo razvoj biznisa te otvaranje malih i srednjih preduzeća. Ulagaćemo u obrazovanje i mlade jer krila mladosti i znanja su nesalomiva, a njihova snaga je potrebna evropskoj viziji našeg grada – kazao je Jakić. U cilju jednake dostupnosti

obrazovanja najavio je podršku kroz nabavku školskog pribora, zatim nastavak saradnje i pružanje podrške svim obrazovnim ustanovama. – Nastavljamo stipendiranje najboljih studenata, za šta smo ove godine opredijelili sredstva stotinu posto veća u odnosu na prethodne, a, takođe, nastavićemo finansiranje

troškova boravka u studentskim domovima, kao i troškova prevoza do fakulteta – kazao je Jakić. Selo je na listi prioriteta lokalne uprave. – Jačaćemo selo ulaganjem u putnu i vodovodnu infrastrukturu, kako bismo poboljšali status naših poljoprivrednika, a ljepotu naših sela učinili lako

Asfaltiranjem i modernizacijom 300 kilometara lokalnih i nekategorisanih puteva učinićemo našu opštinu saobraćajno povezanijom. Iniciraćemo neophodne aktivnosti na nastavku realizacije projekta ,,Proboj tunela Semolj“, jer smatramo da je taj projekat jako značajan za našu opštinu, naročito sa turističkog aspekta. Akcenat ćemo staviti na izgradnju rezervoara za vodu i vodoobjekata kako bismo riješili problem u bezvodnim područjima i učinili ih pogodnim za svaki vid proizvodnje. Realizovaćemo niz projekata kako bismo poboljšali snabdijevanje u selima, izradićemo vodovod u Dobrim Selima i Mljetičku – kazao je na svečanoj sjednici Jugoslav Jakić. Pozvao je Jakić svoje sugrađane da ne napuštaju Šavnik, da čuvaju ognjišta, proširuju porodice, a da će se oni truditi da grade varošicu po njihovoj mjeri, pogotovo posvećujući pažnju mladim bračnim parovima. – Iskoristiću ovu priliku da zahvalim svima onima koji

Nagrada oslobođenja Šavnika pripala je doktorici Sanji Bušaj. – Često me kolege pitaju kako je raditi i živjeti u Šavniku. Uvijek kažem ako sam došla skoro na godinu, a ostala sedam, zaključite kako je raditi i živjeti u Šavniku. Šavnik, iako je mali grad, grad je velikog srca i ljudi. Ovo je kruna onoga što ste mi mnogo puta do sad dokazali, a u ovom teškom vremenu i deficitu ljekara i pandemije koronavirusa, pravo je bogatstvo za ljekara imati pacijente koji prepoznaju, cijene i poštuju vaš rad. Ova nagrada je moj vjetar u leđa za dalji i bolji rad – rekla je zahvaljujući na najvećem opštinskom priznanju dr Bušaj.

pomažu razvoj Šavnika, koji u njemu vide potencijal, i koji vjeruju u njegovu budućnost, a posebno mojim dragim kolegama i prijateljima Ivanu Vukoviću i Dušanu Raičeviću na donaciji dječjeg igrališta i ljetovanja za naše osnovce – kazao je, između ostaloga, Jugoslav Jakić. Ra. P.

kOLaŠin: Ministarstvo ekologije, prostornog planiranja i urbanizma o inicijativi Inženjerske komore

Kući Marića dodijeliti status kulturnog dobra PODGORICA/ KOLAŠIN – Ministarstvo ekologije, prostornog planiranja i urbanizma je uputilo Upravi za zaštitu kulturnih dobara inicijativu da pokrene proceduru da se Kući Marića u Kolašinu dodijeli status kulturnog dobra, radi sprečavanja rizika od njenog oštećenja, uništenja ili nestanka.

Ne smijemo dozvoliti da nam pred očima nestaju rijetki primjeri graditeljskog nasljeđa. Odustati od čuvanja ovakvih objekata, sa tvrdnjom da se ne mogu sanirati ili rekonstruisati, u današnjem vremenu sa savremenim tehnologijama, u najmanju ruku je zabrinjavajuće – poručili su iz Inženjerske komore

teljskog nasljeđa. Odustati do čuvanja ovakvih objekata, sa tvrdnjom da se ne mogu sanirati ili rekonstruisati, u današ-

njem vremenu sa savremenim tehnologijama, u najmanju ruku je zabrinjavajuće – poručili su iz Inženjerske komo-

Reakcija Ministarstva je uslijedila nakon što je taj Vladin resor Inženjerska komora pozvala da ,,preduzme sve neophodne mjere i ativnosti kako bi sačuvali kuću Marića“.

NEBRIGA

– Crna Gora nažalost ima mali broj sačuvanih vrijednih objekata, a od prije neki dan imamo i jedan manje – srušena je Kuća Vujovića u Podgorici. Rušenje je samo ogolilo kolektivnu višedecenijsku nebrigu o našem graditeljskom saljeđu. Za kuću Vujovića u Podgorici je kasno. Zato je veoma bitno da ne pravimo iste greške. Smatramo da ne smijemo dozvoliti da nam pred očima nestaju veoma rijetki primjeri gradi-

re. Zato su predložili za kuću Marića uspostavljanja zaštite nepokretnog kulturnog dobra, odnosno kulturno-istorijskog objekta u skladu sa članom 13 Zakona o zaštiti kulturnih dobara. Iz Ministarstva ekologije, prostornog planiranja i urbanizma saopštili su da je Kuća Marića arhitektonsko djelo izuzetne kulturne vrijednosti, koje je ima i istorijski i društveni značaj i zauzima posebno mjesto u kolektivnoj memoriji građana Kolašina.

RUŠENJE

STRUka TRaŽi ZaŠTiTU: Kuća Marića u Kolašinu

Građani i lokalna uprava su u više navrata zahtijevali da se objekat u Ulici Boška Rašovića učini bezbjednim jer je u takvom stanju da postoji opasnost od rušenja. Urbanističko-građevinski inspektor je 30. maja potpisao rješenje za prinudno izvršenje rješenja

jer vlasnik zgrade podgoričko preduzeće ,,K Distribution“ to nije uradio. Rušenje je trebalo da se desi 7. juna. U međuvremenu je Društvo prijatelja Kolašin predsjednici Opštine Marti Šepanović podnijelo inicijativu da se nađu način kako bi se sačuvala zgrada koja je prepoznatljivost centralnog dijela grada. – Tražimo da se utvrdi kulturno-istorijska vrijednost objekta koji je izgrađen 1908. godine. Bio je to poslovni objekat braće Marić, a ugled u gradnji su mu bili slični u Beču i Trstu. Nakon Drugog svjetskog rata, objekat je konfiskovan i u njega su zbog reprezentativnosti smješteni Sreski sud i Javno tužilaštvo. Smatramo da se radi o važnom objektu za imidž centra grada koji je u ovakvo stanje došao nebrigom vlasnika – istakli su iz Društva.

Prošle sedmice je Marta Šćepanović saopštila kako Opština nije vlasnik objekta i treba sagledati i pravni osnov kojim može preduzeti interventne mjere. Najavila je da će angažovati profesora Iliju Laloševića i inženjera Igora Đuranovića da izrade elaborat preventivno-urgentne zaštite kojim će se definisati mjere i radnje prije svega da građani budu bezbjedni, ali da bi se spriječilo dalje propadanje zgrade. Šćepanović je najavila i da lokalna uprava neće na tome stati. – Tražimo model zaštite starih kuća koje se nalaze u centru grada, koje se glavnom ne koriste, ali predstavljaju arhitektonsku i građevinsku originalnost. To su objekti koji su simboli grada i moramo spriječiti njihovu devastaciju. Napominjem da nijedan objekat ne može biti zaštićen od urušavanja jer Opština nema pravni osnov da sprovodi adaptaciju, sanaciju ili revitalizaciju – kazala je predsjednica kolašinske opštine. D. Š.

Crnom Gorom

Subota, 23. jul 2022.

BOLNO SJećANJe: Na današnji dan prije 78 godina četnici su strijeljali 52 mladih od kojih većina nije imala ni 25 godina

Zločin na Lazinama je sačuvan u čitankama i pamćenju naroda

Dragiša Lazarev Kalezić

Preživjeli zatvorenici iz ,,Musovače“

Nakon mučenja u zatvoru ,,Musovača“, odvažno su konopima vezani stajali pred mitraljeskim ciljevima na Mlakama sa porukom ,,Sloboda će pobijediti“. Poslije strijeljanja skojevaca radost što sam ostao živ bila je pomiješana sa nekim stidom što nijesam i sam završio život sa mojim drugovima i drugaricama, koji nijesu ništa više bili krivi od nas koji smo ostali živi – zapisao je skojevac i zatvorenik Dragiša Lazarev Kalezić » Piše: Dragan Mitov Đurović DANILOVGRAD – Bilo je posljednje ratno ljeto, sloboda je bila na vidiku, okupatorski oficir šalje domaćim izdajnicima poruku da se okanu masovnih zločina, ali to četničkim prvacima nije značilo ništa, jer mržnja je bila mnogo veća. Zato su pohapsili više od dvije stotine mladih iz Kosovog luga i smjestili ih u zatvor ,,Musovača“ đe su mučeni i prebi-

jani, đe im je suđeno. Hroničar je te dane opisao: „Pod udarcima mnogi se onesvješćuju, ali ih zlikovci posipaju hladnom vodom, da bi ih ponovo tukli. Pod udarcima je umrla Kokica Grgurović – Suhih. Pri sprovođenju je ubijen Živko Martinović. Za tuču, pored drugih predmeta, upotrebljavaju i korbač od žice, težak dva kilograma. Puca Prelevića tuku u toku jedne noći korbačem 150 puta. Ni riječ nije progovorio. Dragu-

Proglas

pod slamaricom majčinog kreveta, i sasvim slučajno, Sjećam se kako sam se osje- jedan četnik koji je podigao ćao srećnim kada su me, slamaricu, nije ga primijetio, poslije banditskog upada jer ga je majka Milosava, u kuću, neđe oko ponoći, takođe sasvim slučajno, onog davnog jula hapsili, što pokrila nekom smrdljivom ne pronađoše jedan plakat, kožom. mislim da je to bio proglas Kada sam pušten iz zatvoPartije povodom 13. julskog ra našao sam ga na istom ustanka. Ostavio sam ga bio mjestu. Ali, trenutak dizanja

tin Radulović, sav krvav od udaraca ulazi natrag u ćeliju i sa uzvikom „Mrite muški i junački“, hrabri svoje drugove...

ZATVORENICI

Muke neviđene trpi i Irena Radović koju hapse sa troje sitne djece. Jednog dana izdajnici su kidisali na Jelenu Pavličić, učenicu Trgovačke akademije iz Gorice. Ona se previjala od bolova, ali je ćutala. Jedne noći, poslije saslušanja, tuku blizankinje slamarice me smrtno uplašio. Čini mi se da se nijesam toliko prepao za sopstveni život, koliko za ono što bih pod mukama morao da kažem, od koga sam ga dobio, kome sam ga davao. Bio sam, dakle, veoma srećan jer tako je skojevski aktiv u mom zaseoku izbjegao smrt, a svi smo bili pohapšeni.

Darinku i Milenu Zeković, a sedamnaestogodišnju Danicu Kalezić bacaju na pod, gaze je cokulama i udaraju korbačem i kundacima. Ona samo ćuti. Izmrcvarena pada u naručje svoje rođake Ruže, koja joj pravi mjesto, skida sa sebe kaput, pokriva je njime i šapuće „Trpi i istraj“... Među zatvorenicima bio je i Dragiša Lazarev Kalezić, koji je prije skoro pola vijeka, sjećajući se tih mračnih zatvorskih dana, zapisao: ,,Čini se da je ođe karakteristično što se događaj na Lazinama zbio takoreći pred sam kraj rata, nekoliko mjeseci prije oslobođenja Kosovog luga, odnosno danilovgradskog područja. I okupator i četnici osjetili su da im se primiče kraj, a poznato je da ranjena zvijer može da bude vrlo opasna. Zadojeni mržnjom i zahvaćeni paničnim strahom, na brzinu su pohapsili sve koji su po nečijim sudovima bili sumnjivi. To su

po pravilu bili članovi partizanskih porodica i gotovo svi koji nijesu prihvatali okupatorsku i četničku ideologiju i njihovu prljavu rabotu. Mislim da su onog ljeta strpali u ,,Musovaču“ oko 250 mladih, od kojih ogromna većina nije imala ni po 25 godina. Otpor, mržnja i prkos prema okupatoru i domaćim izdajnicima i želja za slobodom bili su zajednički imenitelj ogromne većine naroda u ovom kraju. Ja mislim da su četnici tada pohapsili i strijeljali još toliko mladosti, po njihovom sudu ne bi pogriješili. Oni su se zapravo uspaničili, što su prinudom užasnog mučenja, preko svojih doušnika došli do zaključka da je njihova prljava rabota – sluganstvo okupatoru – toliko omražena, da su jednostavno ostali kao brabonjci na ćedilu. Strijeljanje na Lazinama je posljedica smrtnog straha za goli život

Nikšić: Vodovod od 25. jula počinje restrikcije zbog smanjene izdašnosti izvorišta

i jedna odvratna osveta u predsmrtnom ropcu.

EMOCIJE

Poslije strijeljanja skojevaca radost što sam ostao živ bila je pomiješana sa nekim stidom što nijesam i sam zaglavio sa velikim brojem meni dragih drugarica i drugova koji nijesu ama baš ništa više bili krivi od nas koji smo ostali živi, jer smo svi bili zaokupljeni istom idejom slobode i nekog našeg idiličnog komunizma, kao i strašnom mržnjom prema neprijatelju i domaćim izdajnicima. Siguran sam da smo svi mi mlađi tako mislili i osjećali, sjećao se toga vremena tada skojevac i zatvorenik Dragiša Lazarev Kalezić. Njegovo svjedočenje koje danas objavljujemo u Pobjedi je prvo objavljeno u dnevnom listu. Mnoge tragove vrijeme je izbrisalo. Ali, niko i ništa, čak ni najnovija sramna revizija istorije i proglašavanje četnika i njihovih zločinačkih glavešina za borce protiv fašizma, neće moći iz istorijske čitanke i narodnog pamćenja da izbriše krvavi teror domaćih izdajnika i posebno ZLOČIN NA LAZINAMA.

Sela na jugu opštine svaki drugi dan bez vode NIKŠIĆ – Vode na vidrovanskim izvorištima je sve manje, aktivirani su bunari u Pokloncima i vrlo je moguće da za koji dan počnu restrikcije u vodosnabdijevanju Nikšića. Narednih dana bez vode će naizmjenično biti sela na jugu opštine i to 25. jula Paprati, Bogetići i Gostojevići, a dan kasnije Podkapić, Cerovo i Drenoštica. Dakle, svako od tih šest sela iz okoline Bogetića imaće uredno snab-

dijevanje svaki drugi dan. Na ovaj potez rukovodstvo nikšićkog Vodovoda odlučilo se zbog velike suše i zbog toga što onima koji žive u višespratnicama fali vode. Zbog niskog vodostaja čak i u Grahovu nema navodnjavanja što je neuobičajeno, već se samo iz jezera može koristiti voda za piće. Tehnički direktor Vodovoda Zoran Danilović kaže da se voda neracionalno troši, te da imaju problema i s

nelagalnim potrošačima. Apeluju iz ovog preduzeća na svoje sugrađane da nenamjenski ne troše vodu. Zabranjeno je zalivanje bašti, trotoara, pranje tepiha, vozila i rashlađivanje napitaka, ali malo ko poštuje tu odluku. – Ukoliko se nastavi ovako trošiti voda restrikcije će biti uvedene i u mnogim prigradskim naseljima, tim prije što se padavine bar narednih dana ne očekuju – kazao je Danilović. Ra. P.

SUšA SMANJiLA iZDAšNOST: Vidrovan

14 Kultura

Subota, 23. jul 2022.

Nastavak programa festivala Wild Beauty Art

Džez i klasika na Macanskoj poljani

Plakat koncerta

ŽABLJAK - Džez kvartet „Schime“ i kamerni orkestar „Muzikon“ iz Beograda nastupiće danas, u 18 sati, na Macanskoj poljani na Žabljaku, u sklopu glavnog programa Wild Beauty Art festivala. „Muzikon & Schime“ projekat karakteriše izvođenje žanrovske varijacije klasične muzike u fuziji sa džezom. Prisutni će

imati priliku da čuju autorske kompozicije džez sastava „Schime“, u aranžmanu za džez kvartet i gudački orkestar kompozitora Luke Ignjatovića i Save Miletića, dok aranžmane za gudački orkestar potpisuju Vladimir Nikolov i Ana Krstajić. Ovi sjajni umjetnici do sada su nastupali sa svjetski priznatim instrumentalistima, a poznati su i po nastupima na alternativnim lokacijama, kao i neobaveznim svirkama za sugrađane, tako da je lokacija za nastup na WBA festivalu – Macanska poljana, jedna od novih umjetničkih avantura koju će podijeliti sa mještanima i turistima. Ideja je da se publika opusti u divljoj prirodi na način koji odgovara svakom pojedincu, te iz organizacije festivala pozivaju zainteresovanu publiku da ponese sa sobom potrebne rekvizite ( jastuke, ćebad, stolice ili ležaljke na rasklapanje), za pravi piknik uz vrhunsku umjetnost. R. K.

Koncert orkestra iz Bremena na Cetinju

PODGORICA – Koncert Simfonijskog orkestra mladih Bremena biće održan večeras, u 20 sati, na Ljetnjoj pozornici na Cetinju, u okviru serijala „KotorArt u gostima“. Pod upravom dirigenta Martina Lenca, orkestar će izvesti djela Betovena, Mendelsona i Sibelijusa, sa solistima na klarinetu, Sebastijanom Bistgensom i Rokom Zedlerom. Koncert se realizuje u partnerstvu sa Ambasadom Njemačke i Turističkom organizacijom Cetinje. Planirani nastup ovog orkestra u Kotoru 22. jula je otkazan iz tehničkih razloga, ali festival obezbjeđuje prevoz 23. jula od Kotora do Cetinja za zainteresovanu publiku. Prijava, do popunjavanja mjesta, se šalje imejl adresu protokol@kotorart.me, sa imenom i prezimenom putnika. R. K.

Autorsko veče Bojana Minića u Kolašinu KOLAŠIN - Napisana riječ, poruka stiha i aforizma, ali i muzika i muzički glas rok grupe „Rudolf“ – sve će to biti sadržaji autorske večeri Bojana Peka Minića koja će se u okviru manifestacije „Ljeto u Kolašinu“ održati večeras, u 20 sati, u velikoj sali Doma kulture. Profesor crnogorskog jezika i književnosti Bojan Peko

Minić piše poeziju, prozu i aforizme koji su objavljivani u raznim časopisima i zbirkama. Takođe je frontmen sve zapaženije i slušanije grupe „Rudolf“. Profesorica Snežana ŠćepanovićĐurasović govoriće o njegovim spisateljskim učincima, poeziju će čitati Nikola Lića Šćepanović, a nastupiče i grupa „Rudolf“. Dr. D.

„Hamlet“ na Gradu teatru BUDVA – Predstava „Hamlet – evidencija zločina jedne monarhije“, produkcija Kazališta Marina Držića iz Dubrovnika, biće izvedena večeras u 21 sat, na sceni između crkava u Starom gradu. Predstava je zasnovana na dramama Bernarda-Mari Kolteza i Vilijema Šekspira, koje su za scenu adaptirali Tibor Hrs Pandur, dramaturg predstave, i Livija Pandur, ujedno i rediteljka predstave. - Osnovna teza koju preispitujemo je – što bi se dogodilo kad Hamlet ne bi kapitulirao i kad bi ostao vjeran svojoj sumnji u smisao krvave osvete kao sredstva uspona do vlasti

Problemi uoči postavljanja skulpture Ksenije Petrović Njegoš u dvorištu

Rješenje o lokaciji i c „otjerali“ princezu u

Dimitrije Popović u ateljeu uoči slanja skulpture za Crnu Goru

dakle tih par kvadratOd prošle godine do danas, nadležne službe nijesu u stanju mjesto, nih metara, ne može ometati sanacije okolnog riješiti problem, donijeti odluku o lokacijskoj dozvoli. Ovakva proceduru prostora predviđenog planom neažurnost institucija stvara takođe lošu sliku kod onih prostornog uređenja. Samo može ubrzati. Ne treba reći koji su svojim donacijama finansirali realizaciju skulpture, i jekako bi spomenuti dio grada skulpturom princeze Ksenishodno najavama očekivali njeno svečano otkrivanje 13. jula je bio prostorno oplemenjen i na Dan državnosti Crne Gore – rekao je Dimitrije Popović obogaćen još jednim spomenPODGORICA – Skulptura princeze Ksenije, koja je djelo našeg renomiranog umjetnika Dimitrija Popovića, još nije postavljena na predviđenu lokaciju na Cetinju. Namjera je bila da skulptura bude zvanično otkrivena 13. jula, na Dan državnosti Crne Gore, ali do toga nije došlo jer još nije odobreno rješenje o lokaciji za postavljanje skulpture, a u međuvremenu je iskrsnuo i račun od 8.200 eura koliko je potrebno platiti za carinske usluge. Skulptura je, naime, iz Hrvatske stigla na Cetinje, lagerovana je i pod kontrolom carinskih službi, sve dok se ne riješi dug od 8.200 eura. Postavljanje skulpture ponajviše onemogućava i nedostatak rješenja o lokaciji, koje Prijestonica još nije izdala jer čeka odgovor Ministarstva kulture. Inicijativu za podizanje spo-

menika princezi Kseniji prošle godine pokrenula je NVO „Cetnje moj grad“, a planirano je da skulptura bude postavljena u Njegoševoj ulici na lokaciji niže od Kuće Marka Đukanovića.

ČEKANJE DOZVOLE

Dimitrije Popović trenutno je na Cetinju i suočen je sa nečim, kako je kazao za Pobjedu, što nije očekivao, a što ga pomalo podsjeća na kafkijanski scenario. - Od prošle godine do danas, nadležne službe nijesu u stanju riješiti problem, donijeti odluku o lokacijskoj dozvoli. Ovakva neažurnost institucija stvara takođe lošu sliku kod onih koji su svojim donacijama finansirali realizaciju skulpture, i shodno najavama očekivali njeno svečano otkrivanje 13. jula na Dan državnosti Crne Gore. Grad dobija na poklon skulpturu posvećenu ličnosti iz njegove istorije, osobi jake personalnosti prema kojoj

Cetinjani gaje poseban sentiment. Zadnjih petnaest dana otkad sam na Cetinju, Opština i dalje čeka dozvolu Direktorata za kulturnu baštinu i Ministarstva kulture kako bi je verifikovali i kako bi se radovi oko postavljanja skulpture mogli konačno obaviti – kazao je on. Popović je, kako je rekao, svjestan činjenice da je došlo do promjene gradske vlasti i da su stranke imale neko vrijeme svoje prioritete. - Ali mi nije jasno da od prošle godine, uprkos obećanjima, ta se famozna dozvola nije mogla izdati kod nadležnih institucija. Odugovlačenje se opravdava planom saniranja i rekonstrukcije tog dijela javne gradske površine (gdje se spaja Njegoševa ulica sa kratkom ulicom od vile Đukanovića, nekadašnje kuće Pobjede prema Narodnom muzeju). Međutim, smatram da dozvola za postavljanje skulpture na predviđeno

obilježjem koje afirmiše istoriju i kulturu prijestonice i Crne Gore – rekao je Popović.

OBEĆANJA

Predsjednik Odbora za izgradnju spomenika Marko Špadijer kazao je za Pobjedu da su su oni kao inicijatori uradili sve što je bilo u njihovim rukama, u namjeri da gradu poklone kulturno dobro. - Ništa mi nijesmo htjeli na divlje da radimo, već da, dok se mi bavimo našim stvarima, Opština odradi njen dio posla, vezan za formalnosti i zakonske obaveze. Naravno, kao u svakoj našoj administraciji to nedozvoljeno sporo ide, a u projektu nema ništa sporno – rekao je on. Iako je i prethodna i sadašnja lokalna samouprava pozitivno reagovala na ovu ideju, prema riječima Špadijera, do realizacije obećanog i onog što je njihov dio posla, još uvijek nije došlo.

Kompozitorka Nina Perović gostovala na Dubrovačkim ljetnjim igrama

Istraživanje i preispitivanje slobode

Scena iz predstave „Hamlet“

– zapisao je Tibor Hrs Pandur. U predstavi igraju: Nikša Arčanin, Marija Šegvić, Mirej Stanić i Zdeslav Čotić. R. K.

DUBROVNIK – Crnogorska pijanistkinja i kompozitorka Nina Perović predstavila se publici Dubrovačkih ljetnjih igara, u atrijumu palate Sponza, u sklopu projekta „#synergy: Sharpening the capacities of the classical music industry in the Western Balkans“. Sa Perović je razgovarala Helena Skljarov, kompozitorka i hrvatska predstavnica na projektu u kojem participiraju i Dubrovačke ljetnje igre.

Nina Perović je veče otvorila izvedbom nedovršenog djela na kojem radi posljednjih nedjelja, blago atonalne kompozicije savremenog senzibiliteta kojom je prisutne prigodno uvela u svoju estetiku i rad. U razgovoru s moderatorkom Skljarov, kompozitorke su prepoznale tri hronološko-stilska pristupa u njenim kompozicijama. Folklor, koji je dio rukopisa gošće iz Crne Gore, od najranijih dana, s ciljem približavanja savremene muzike široj publici; kompozi-

cije koje su rezultat dugogodišnjeg rada za festival KotorArt, te treći, najrecentniji i najeksperimentalniji aspekt pristupa jeste razmatranje o važnosti institucionalnog elementa u muzici kojim bi kompozicije možda dobile svrhu i smisao u širem kontekstu. - Svaki kompozitor treba slobodu i ne smije biti izložen ikakvom uticaju prilikom komponovanja, ali naravno da na nas utiče toliko stvari pa je uvijek riječ o istraživanju i preispiti-

vanju slobode. Sjajno je da je u sklopu projekta odabrano dvanaest kompozitora s dvanaest različitih estetika, uglavnom vrlo savremenih. Hrabar je to korak od organizatora i festivala što su na to pristali. Radoznalo čekam reakcije publike koja mi se nakon pandemije čini otvorenijom za nove smjerove – poručila je Perović. Cilj dvonedjeljnih rezidencija, na kojima su trenutno Nina Perović i publici ranije predstavljeni Ardian Halimi, jeste

Kultura

Subota, 23. jul 2022.

Izgnanik u vlastitoj sredini Komplikacije koje se dešavaju u vezi sa postavljanjem spomenika Dimitrije Popović vidi kao „zlu kob koja prati sudbinu crnogorske princeze“. - Izgleda da je sve ovo posthumna sudbina crnogorske princeze, njena zla kob. Čeznula je u progonstvu da se vrati u rodno Cetinje. Simbolično kazano, čini se kako opet doživljava sudbinu izgnanika, ovaj put u vlastitoj sredini – kazao je Popović.

DONACIJE

Sredstva za livenje, transport i montažu skulpture osigurana su donacijama građana Cetinja, Crne Gore i iz inostranstva. Nova gradska uprava Prijestonice je takođe nedavno donirala novac da bi se zatvorila predviđena finansijska konstrukcija. - Skulptura je odlivena, cizelirana i patinirana i u dogovorenom roku, krajem juna transportovana na Cetinje. Sve je obavljeno profesionalno i na vrijeme. Umjesto na predviđenu, prošle godine određenu lokaciju, skulptura je smještena do daljnjeg u jedan nužno nađen prostor – rekao je Dimitrije Popović, koji se odrekao honorara za ovo djelo. Pobjeda je ovim povodom kontaktirala i odgovorne u Sekretarijatu za kulturu prijestonice Cetinje i poslala im pitanja, na koja nijesmo dobili odgovore. S. VIŠNJIĆ

DLJI

- Ne tražimo mi da se ništa radi preko noći, mimo zakona, ali i zakon se može brže primijeniti. To je loš primjer za buduće građanske inicijative. I ranija i nova uprava nam je sve na riječima obećala. Nova uprava je napravila nekoliko dobrih koraka – rekao je on. U interesu svih, prema riječima Špadijera, jeste da se ovo što prije završi. - Skulptura je stigla na Cetinje, pod carinskom je kontrolom dok se to pitanje ne riješi. Ali, to ne usporava njeno postavljanje, već izdavanje formalnih dozvola za lokaciju. Mi kao inicijativni odbor predajemo spomenik i on postaje vlasništvo grada Cetinja. Ni na šta drugo ne možemo da utičemo, osim da molimo. Nama je stalo da se to što prije završi – kazao je on. Prilikom dopremanja skulpture na Cetinje, kako je Pobjedi ispričao izvršni direktor NU „Cetinje moj grad“ Vesko Pejović, došlo je do novih problema, na koje nijesu računali. - Ispostavilo se da treba da platimo carinu 8.200 eura. To je nama mnogo, na to nijesmo računalii, ali je tako ispalo. U ugovoru je pisalo da su transport i montaža obaveza livnice koja je pravila sklupturu. Međutim, ispostavilo se da moramo da platimo carinu. Budući da smo

mi neprofitna NVO, te da smo novac za sklupturu sakupili donacijama, našli smo se u problemu. Mi skulpturu poklanjamo gradu, ona je kulturno dobro i smatramo da ima elemenata da se oslobodimo carinskih troškova – kazao je on. Pejović se, tim povodom, obraćao različitim institucijama. - Prvo sam razgovarao sa Ministarstvom spoljnih poslova, pa se ispostavilo da se to preko njih ne može završiti. Onda sam se obratio Ministarstvu kulture, a zahtjev sam predao u srijedu. Prije toga sam imao konsultacije sa njihovim pravnicima. Postoje šanse da se to završi pozitivno, ali evo čekamo odluku. Mi ćemo svakako završiti naše obaveze, pa makar i morali da platimo – rekao je on. Kada je u pitanju dozvola za postavljanje skulpture na željenoj lokaciji, koja još uvijek nije dobijena, kako je Pejović kazao, to je u rukama lokalne samouprave. - Kako mi je prenešeno, posljednji razgovor sa predstavnicima lokalne samouprave je protekao u pozitivnom tonu, ali se dobijanje te dozvole odužilo – kazao je Pejović.

Helena Skljarov i Nina Perović u Dubrovniku

upoznati bogatu dubrovačku istorijsko-umjetničku baštinu kako bi stekli inspiraciju potrebnu za komponovanje

novih muzičkih djela koja će se premijerno izvesti u sklopu muzičkog programa 74. Dubrovačkih ljetnjih igara. R. K.

Instant uspjesi su najveća želja današnjeg čovjeka

Scena iz predstave „Pismo“

KOLAŠIN - Potvrda sve intenzivnije i kvalitetnije pozorišne produkcije koja je adresirana iz Kolašina je i predstava „Pismo“, kao najnovija koprodukcija Korifej teatra i JU Centar za kulturu iz Kolašina. Koprodukcija je realizovana kroz autorski projekat glumaca Jelene Đukić i Đorđija Tatića, a premijerno je izvedena 14. jula. Ovaj dvojac potpisuje režiju, scenografiju, kostime, izbor muzike. Za dizajn svijetla je zadužen Rašo Drašković, dok je autor plakata Srđa Dragović. Predstava je rađena po tekstu Žila Kostaža, u prevodu Đorđa Krivokapića i podijeljena je u tri scene, tri ljubavna para koji preispituju muško-ženske odnose. Jedan ljubavni par testira svoju ljubav i poznavanje jedno drugog. Drugi par čine komšinica spisateljica, u koju je zaljubljen komšija

bravar i priča o tome kako je voljeti „komplikovanu“ ženu. Treća priča je o bivšem ljubavnom paru gdje je i nakon pet godina jedno od njih dvoje i dalje zaljubljeno u ovo drugo. Glumac i reditelj Đorđije Tatić kazao je da predstava, između ostalog, želi i da odgovori da li su muškarci i žene sa dvije različite planete. - Jelena je dala najveći doprinos u rediteljskim rješenjima, njen je izbor muzike, i u drugim segmentima je prednjačila u radu na predstavi i na taj način mi omogućila da se što više posvetim igri i hvala joj na tome. Podrazumijevalo se da imamo senzibilitet za rad u paru, fleksibilnost, spremnost za kompromis. Tako mora ako se odlučite da radite komad u kojem ćete igrati i režirati. Kolašinska publika je „Pisma“ prihvatila odlično i sada nastavljaju da se „čitaju“ i gledaju u drugim gradovima. Ako bude

poziva za učešće na fesivalima i za to smo spremni. Drago nam je da smo sa ovom predstavom nastavili profesionalnu produkciju, ovoga puta sa JU Centar za kulturu kao koproducentom i uz podršku lokalne uprave. Kolašin sa školovanim mladim glumcima, rediteljima, producentima, dramaturzima ima potencijale da se pozicionira kao ozbiljan činialac pozorišnog života u Crnoj Gori – kazao je Tatić. Glumica, a u „Pismima“ i rediteljka, Jelena Đukić je istakla da joj je zadovoljstvo da radi u Kolašinu, sa ljudima koje poznaje i sa kojim je sarađivala i prije završetka glumačke akademije. Raditi sa Đorđem Tatićem olakšava kreativni proces, omogućava eksperimente u izrazu ili igri. - U vremenu u kojem je vrijeme moneta, odnosi farsa a emocija slabost, lijepo je raditi na tekstu koji se bavi pitanjem bliskosti, potrebom za posebnom vrstom konekcije, ljepotom napisane riječi i nesposobnostima razumijevanja drugačijeg. Srećna sam što su ljudi prepoznali i vezali se za ono što smo ja i Đorđe prepoznali u tekstu kao sopstvene okidače. Kada se ti okidači poklapaju sa publikom, nekako se prirodno zaključuje da ljudima fali romantike i romantičarskog. Da smo pomalo, kao junaci ove drame, zaglavljeni u želji da napišemo ili dobijemo jedno ljubavno pismo ali bi prije platili da nam to neko završi, ne bi li sa manje muke dobili isti rezultat – kazala je Đukić. Prema njenim riječima, instant uspjesi su najveća želja današnjeg čovjeka u bilo kom polju, pa tako i u ljubavi. - To „skraćenje postupaka“ u jednačini znatno utiče na kvalitet krajnjeg dobitka. To je definitivno ono što nijesmo htjeli da se desi sa samom predstavom. Ovo je bio jedan dug i posvećen, ali na kraju i plodonosan proces čiji proizvod je da čekam da „iznesemo“ pred oči što šire publike – poručila je Jelena Đukić. Dr. DRAŠKOVIĆ

Roman „Sampas“ Ilije Đurovića predstavljen na Barskom ljetopisu BAR – Crnogorski književnik Ilija Đurović predstavio je svoj roman „Sampas“ na platou ispred Dvorca kralja Nikole, u okviru festivala Barski ljetopis. O ključnim idejama i motivima koji stoje iza ovog djela, sveukupnom položaju mladih regionalnih stvaralaca, te njegovom odnosu prema književnim nagradama sa Đurovićem je razgovarala Dragana Erjavšek, novinarka i književna kritičarka Pobjede. Roman „Sampas“ prati priču dvoje mladih koji napuštaju Crnu Goru u potrazi za nečim drugačijim, a kako ističe Đurović, napisan je kao priča puta i taj put traje do tačke kada mi prestajemo da ga pratimo. - Poema puta, kao neka formalna odrednica teksta, bio je moj odabir. Bilo mi je važno da pokušam da povežem dvije stvari. Ideju puta kao nečeg što traje i kao nečeg što mi, u ovom slučaju, u književnom vremenu hvatamo između korica, ne kao nešto što ima jasan početak i kraj, već nešto u što se u jednom trenutku uključujemo i nakon toga ostavljamo za sobom. Fragment puta je onaj koji je u samom vremenu trajanja romana – kazao je Đurović. „Sampas“, u izdanju beogradskih izdavača „Treći Trg“ i

Poema puta o potrazi za nečim drugačijim

„Srebrno drvo“, ušao je u najuži izbor za NIN-ovu nagradu za 2021. godinu što je, prema riječima autora, značilo kratkotrajnu, ali za knjigu i autora značajnu vidljivost. - Jako je teško plasirati rukopis izdavačima izvan zemlje u kojoj živiš, jako je teško da knjiga pređe tu granicu, jako je teško biti vidljiv u jednoj ogromnoj književnoj produkciji koja se događa svugdje i koju teško mogu ispratiti i sami kritičari – rekao je Đurović. Prema njegovim riječima, ispostavlja se da u našim malim regionalnim književnostima uvijek postoji po ta jedna nagrada, taj jedan žiri kojem se vjeruje i koji od pristiglih radova selektuje prijedloge najboljih, pa onda publika na osnovu toga može odlučiti što da pročita. - Naravno da mi je drago da knjiga koja je, vjerovatno zbog forme u kojoj je pisana, zbog činjenice da je riječ o piscu koji dolazi iz jedne, a objavljuje u drugoj zemlji, prošla gotovo nevidljivo sada dobila pažnju i publike

D. orLanDIć

carina u skladište

Predstava „Pismo“, koprodukcija Korifej teatra i JU Centar za kulturu iz Kolašina

KorIfeJ

Kuće Đukanovića na Cetinju

Književno veče Ilije Đurovića u Baru

i stručne javnosti –kazao je on. Kako je primijetila Erjavšek, moguće je da se događaju novi trendovi u romanopisanju na nivou regiona ukoliko se uzmu u obzir dva mala presedana vezana za NIN-ovu nagradu. Jedan od njih je ulazak Đurovićeve poetske knjige među šest najboljih romana, a drugi činjenica da je poezija osvojila nagradu. - Nadam se da je tako. Bilo mi je izuzetno drago što je nagradu dobila Milena Marković, za

svoju poemu i time je na neki način i žiriju i publici jasno pokazala svoju namjeru da nije čak ni pokušala da sakrije da li je to poema ili roman. To je poema u svakom smislu, formalno i grafički oblikovana. Činjenica da je ona dobila nagradu za taj tekst je jako važna jer oslobađa pisce tog straha i panike pred nenapisanim romanom i razmišljanja o tome da se tek romanom ulazi u svijet književnosti – kazao je Đurović. S. V.

16 Hronika Podgorice

Biciklističku stazu plastičnim stubićima odvojili od kolovoza Radnici Puteva, koji su prethodnog mjeseca završili temeljnu sanaciju saobraćajnice i trotoara u dijelu Ulice kralja Nikole na Zabjelu, ovih dana postavljaju plastične stubiće kojima odvajaju obnovljenu biciklističku stazu od kolovoza. Zahvaljujući novoj infrastrukturi neće se ponavljati ranija loša praksa, da nesavjesni vozači parkiraju automobile na tom dijelu saobraćajnice, odnosno na stazi namijenjenoj za bicikliste. U sklopu rekonstrukcije dijela Ulice kralja Nikole, na desnoj strani kolovoza gledano od centra grada ka Zabjelu, umjesto biciklističke staze na kolovozu je obilježeno 66 novih parking mjesta, dok je s druge strane obilježen jednosmjerni biciklistički koridor. Iz udruženja Biciklo.me ocijenjeno je da uklanjanje tog biciklističkog koridora zarad novih parking mjesta na kolovozu nije dobro rješenje za razvoj održive urbane mobilnosti u glavnom gradu. Pojasnili su da je tim potezom izgubljena kvalitetna biciklističko-saobraćajna povezanost gornjeg dijela Zabjela sa centrom, kao i drugim djelovima grada, jer

Radnici puteva u Ulici kralja Nikole

se u svim pravcima na ovaj dio sada jednosmjernog koridora nadovezuju dvosmjerne biciklističke staze. Ocijenili su da jedna biciklistička traka ne može biti dovoljna niti bezbjedna za mimoilaženje bicikala ili trotineta, koji takođe koriste ovu infrastrukturu. Iz Glavnog grada su tada naveli da je prije rekonstrukcije Ulice kralja Nikole problem bio to što je desna biciklistička staza najčešće korišćena za parkiranje automobila, jer je nedostajalo mjesta za parking. Naveli su da je zbog toga napravljena neka vrsta kompromisnog rješenja, u interesu ljudi koji tu žive. I. M.

Pripadnici Službe i spašavanja juče imali pune ruke posla, pomagali avioni i helikopteri D. MALIDŽAN

Aktivnosti Puteva na dijelu Ulice kralja Nikole na Zabjelu

Subota, 23. jul 2022.

Pripadnici Službe zaštite i spašavanja ugasili su juče poslijepodne veliki požar koji se iz Farmaka raširio do Šteka. - U 13.34 sati Službi zaštite i spašavanja je stigla prijava da gori trava i nisko rastinje u mjestu Farmaci. Na lice mjesta upućeno je osam posada sa više od 20 vatrogasaca. Riječ je bila o požaru većih razmjera – saopštili su iz Službe zaštite i spašavanja. Načelnik Službe zaštite i spašavanja Goran Janković izjavio je za Pobjedu da je oko 18 časova situacija bila pod kontrolom, odnosno da je požar ugašen. - Požar je lokalizovan, odnosno stavljen pod kontrolu, nema širenja vatre i sad naše ekipe polako djeluju na ono što je ostalo da gori u opožarenom dijelu. Ekipe će ostati na terenu radi kontrole, kako bi pravoremeno reagovale ako bi se požar ponovo aktivirao – kazao je Đukanović. Kako ističe, u gašenju ovog požara imali su pomoć aviona Direktorata za zaštitu i spašavanje MUP-a. - Djelovanje iz vazduha nam je značajno pomoglo u gašenju – naglasio je Janković. On je pojasnio da je požar koji je krenuo iz mjesta Farmaci, potpomognut jakim južnim vjetrom, ,,preskočio“ preko cetinjske magistrale do Šteka. Kako ističe, riječ je bilo o ogromnom požaru u kojem je vatra zahvatila nisko i visoko rasti-

Ugašen požar u Farmacima Pravovremenom intervencijom spriječili teže posljedice

nje, stare automobilske gume, komunalni otpad... Gust dim i vatra ometali su odvijanje saobraćaja. Vatrogasci nijesu dozvolili da dođe do ugroženosti kuća, već su iz minuta u minut radili procjenu i strateški djelovali u odbrani objekata. Janković je naveo da je aktivan požar u kučkom selu Kržanja. - U pitanju je planinski požar, koji je zbog nepristupačnog terena predat na gašenje Direktoratu za zaštitu i spašavanje – kazao je načelnik Službe zaštite i spašavanja.

Kako dodaje, juče ujutro bio je prijavljen požar i u selu Cerovica, u Piperima. - Naše ekipe bile su na terenu i ,,radile“ dio tog požara, ali u pitanju je nepristupačan teren, pa je helikopterska jedinica Direktorata za zaštitu i spašavanje i tamo dejstvovala – naveo je Janković. Tokom prethodna 24 sata, juče do 15 časova, imali su 14 intervencija, od kojih se 11 prijava odnosilo na požare trave, niskog i visokog rastinja. Gorjelo je na tri lokacije u Zeti, dvije na

Smokovcu, zatim na Marezi, Ćemovskom polju, u Zagoriču, Piperima, Kučima i Farmacima. Ekipe Službe zaštite intervenisale su i na Bioču gdje je bilo zapaljeno smeće, dok su iz stambenog objekta u Vranju uklonili zmiju iz stambenog objekta. - Pripadnici Službe su izvršili i jedan prevoz vode do bezvodnog područja u mjestu Krusi. Ostale intervencije odnose se na aktivnosti iz nadležnosti Službe – naveli su iz Službe zaštite i spašavanja.I. MITROVIĆ

Hronika Podgorice

Subota, 23. jul 2022.

Tropski talas donio ekstremno visoke temperature

Oko 13 sati, napolju je, uglavnom, bio samo ko je morao. Ulicom slobode bilo je vrlo malo pješaka. Rashlađenje se tražilo na gradskim česmama, a i parkovi su bili gotovo prazni. Zbog vrućine je na gradskom bazenu u okviru SC ,,Morača“ i u jutarnjoj smjeni bio veliki broj posjetilaca, dok ih je poslijepodne bilo znatno više.

,,Lucifer“ ispraznio ulice, trgove, parkove...

Rashlađenje na bazenu svima prija

Ulicom slobode bilo je vrlo malo pješaka. Rashlađenje se tražilo na gradskim česmama, a i parkovi su bili gotovo prazni. Zbog vrućine je na gradskom bazenu u okviru SC ,,Morača“ i u jutarnjoj smjeni bio veliki broj posjetilaca, dok ih je poslijepodne bilo znatno više I. MITROVIĆ

Toplotni talas pod nazivom ,,Lucifer“, koji je juče stigao u našu zemlju, prouzrokovao je ekstremno visoke temperature koje su juče dostigle skoro 40 stepeni Celzijusovih i ispraznile gradske ulice, trgove, parkove, dječja igrališta...

VRUĆINA

Zbog ekstremno visokih temperatura pune ruke posla imali su taksisti, jer je većina građana izbjegavala šetnju na plus 40 stepeni. Taksista Slavko Sajičić sa stajališta na Trgu nezavisnosti kazao je da je imao više mušterija nego prethodnih dana. - Ljudi izbjegavaju da idu pješke po ovome žaropeku, svako gleda da uzme taksi ako ikako može. Klimu u automobilu ne smijemo isključiti, ne bi mogli opstati ovdje na stajalištu, na suncu, a ne bi bilo prijatno ni mušteriji da uđe u vreli automobil. To iziskuje dodatnu potrošnju, jer auto mora da radi, ali drugačije se ne može po ovoj božjoj munji – kazao je Sajičić. Pješaka u Ulici slobode u to vrijeme gotovo i da nije bilo, a na terasi kafića ispod kolonada u okviru Trga nezavisnosti nije bilo nijednog gosta. Slična situacija bila je i na ostalim terasama u centru, koje nijesu zatvorene i klimatizovane. Na gradskoj česmi na uglu

RASHLAĐENJE

Niđe nikoga na Trgu nezavisnosti

Prazne čak i bašte kafića

Gužva jedino na česmi

Osvježenje uz prskalice u parku

Ulice slobode i Hercegovačke Milica Vuković je, kao i još nekoliko građana, čekala da se

rashladi i napuni bočicu vode. - Kupila sam vodu u marketu kod Sat kule, ali sam je već po-

Danas i sjutra maksimum toplog talasa Načelnik Odsjeka za analizu i prognozu vremena u HMZCG Branko Micev kazao je za Pobjedu da je područje Crne Gore i Podgorice pod uticajem toplog tropskog talasa, koji će danas i sjutra biti na svom maksimumu. - On uslovljava visoke, tropske temperature vazduha. Na području Podgorice tempera-

Na otvorenom bazenu u okvir SC ,,Morača“ juče ujutro bila je odlična posjećenost. Domaćini su nam rekli da je zbog vrućine primjetno više ljudi nego prethodnih dana. Među brojnim posjetiocima koji su uživali u rashlađenju na jednom od omiljenih kupališta Podgoričana, bio je Saša Perović, koji je na kupanje došao sa sinom Bodinom. -Prevruće je za park ili igralište. Ovdje više prija i njemu i meni. Mislim da ćemo i narednih dana biti redovni posjetioci, s obzirom na to da su najavljene visoke temperature – kazao je Perović.

ture je u petak u poslijepodnevnim časovima bila između 39 i 40 stepeni Celzijusa. Tako će biti u subotu i nedjelju – sunčano i veoma toplo, sa maksimalnim dnevnim temperaturama oko 40 stepeni. U nedjelju, u poslijepodnevnim satima, u planinskom zaleđu Podgorice prema Kolašinu moguć je jači razvoj oblačnosti i u planinama

ponegdje kratkotrajna kiša sa grmljavinom sporadičnog karaktera. Od ponedjeljka do kraja mjeseca biće sunčano, toplo i veoma toplo vrijeme, s tim što se 27. jula (srijeda) u poslijepodnevnim satima u naposrednom planinskom okruženju Podgorice očekuje jači razvoj oblačnosti sa uslovima za kratkotrajnu pojavu kiše

pila. S obzirom na to koliko je vruće, ne sumnjam da ću i ovu vodu koju sam sad sipala popiti

do kuće – kazala je Vuković, uz napomenu da stanuje na Malom brdu.

i grmljavine. Do kraja mjeseca dominantno ćemo biti pod uticajem ovog toplog talasa. Temperatura će imati blagi pad sa oscilacijama, kretaće se između 38 i 40 stepeni – najavio je Micev, uz podsjećanje da tropski talasi nijesu neuobičajena pojava za naše područje. Napominjući da se u ovom talasu ne očekuju rekordne temperature vazduha, načelnik Odsjeka za analizu i prognozu vremena podsjećanje da je na

22. jul najveća temperatura iznosila 42,3 stepena, izmjerena 2007. godine. Tada je, tokom osmodnevnog toplotnog talasa, izmjereno 43,3 stepena, što je rekord za jul mjesec u posljednjih 75 godina. Micev je kazao da je juče bio 56. tropski dan ove sezone. Podsjetivši da je u posljednjih 10 godina prosječan broj tropskih dana oko 95, on je kazao da je moguće da će ta brojka biti dostignuta i ove godine.

Lazar Mirković pauzu na poslu iskoristio je da svrati do obližnjeg marketa da kupi sladoled. - Ne pada mi na pamet da po ovoj vrućini jedem jaku hranu – samo sladoled, lubenica, neka salata, voda i sokovi – kazao je Mirković. I u debeloj hladovini Njegoševog parka bio je tek poneki prolaznik. Nekoliko turista našlo je predah na klupama uz stazu koja povezuje viseći most sa centrom grada. Ukrajinci Vitalij i Lidija Balšinka, koji sa petogodišnjim sinom Makismom već tri mjeseca žive u Baru, juče su zbog privatnih obaveza bili u Podgorici a rashlađenje su našli na prskalicama koje zalivaju zelene površine. - Prolazeći ovuda Maksim je primijetio prskalice i poželio da se malo rashladi. Naravno da smo mu dozvolili, jer je danas je veoma toplo. Naravno, vodimo računa da ne ošteti prskalice. U Baru nije ovako vruće. I u Ukrajini, odakle smo došli, temperature ljeti dostižu i 34-35 stepeni, ali ovo je nešto sasvim drugačije – vanredna situacija! Maksim uživa u igri među prskalicama, a iskreno, i nama prija malo ovdje da se rashladimo – kazao je Vitalij. I. MITROVIĆ

Rekonstruisane još dvije ulice na Starom aerodromu

Novo lice Aerodromske i Ulice lamela Na Starom aerodromu završena je rekonstrukcija ulica Aerodromske i Lamela. Obilazeći sa saradnicima te ulice, gradonačelnik Ivan Vuković kazao je da realizacijom važnih infrastrukturnih projekata ovaj dio grada izgleda potpuno drugačije, uz kvalitetne sadržaje, novu rasvjetu, zelene površine i uređene ulice.

- Kroz projekat unapređenja putne infrastrukture, tokom proteklih nekoliko sedmica u ovaj dio Starog aerodroma uložili smo 200.000 eura, čime su

Aerodromska ulica, ulica Lamela, Bore Stankovića i Plitvička, odnosno stari dio ovog naselja – potpuno preporođen. Uporedo s tim, ekipe Vodovoda i kanalizacije pripremaju teren za početak radova u bočnim ulicama u odnosu na budući Zmaj Jovin bulevar – kazao je Vuković. Riječ je o radovima zahvaljujući kojima će za otprilike mjesec sedam ulica dobiti mrežu atmosferske kanalizacije, koja u ovom trenutku ne postoji. Radovi su vrijedni preko 100.000 eura, čime će samo u posljednjoj iteraciji biti ulože-

no više od 300.000 eura. Gradonačelnik je podsjetio da je izgradnja Zmaj Jovinog bulevara obaveza Vlade Crne Gore, te da očekuje da će se naći novac za završetak radova, čime će se umnogome poboljšati kvalitet života stanovnika ovog dijela grada. - Ja sam kod novog ministra finansija insistirao da se nađe nedostajući novac za završetak radova. Preostali su samo asfalterski radovi i računam na njegovu dobru volju. Imali smo jako dobar sastanak, u kontaktu smo, tako da ja vjerujem da će Vlada tu svoju obavezu za-

vršiti u narednih mjesec-dva, a rebalans budžeta je svakako dobra prilika za to – kazao je Vuković. Direktor gradskog preduzeća Putevi Radenko Bulatović kazao je da su rekonstruisane dvije najfrekventnije ulice u ovom dijelu grada. - Radovi na ovim saobraćajnicama obuhvatili su uklanjanje oštećenog asfaltnog kolovoza, pripremu podloge za afaltiranje, rekonstrukciju trotoarskih površina, ugradnju ivičnjaka, nivelaciju poklopaca fekalne kanalizacije i ugradnju novih slivničkih rešetki, potom

Rekonstruisana Aerodromska ulica

izravnjavajući i habajući sloj, kao i horizontalnu signalizaciju – kazao je Bulatović, uz na-

pomenu da je ukupna vrijednost investicije bila 400.000 eura. H. P.

18 Svijet

Subota, 23. jul 2022.

Požar u Sloveniji i dalje bjesni

Naređena evakuacija stanovništva LJUBLJANA – Požar u Sloveniji, koji tamošnji vatrogasci pokušavaju da lokalizuju već osmi dan, i dalje bjesni, zbog čega je juče naređena evakuacija stanovnika tri mjesta koja se nalaze u okolini užarene zone. Slovenački mediji prenose kako je juče u popodnevnim satima došlo do pogoršanja situacije, dok je Civilna zaštita za sjevernu Primorsku saopštila da „vatra nastavlja svoj razorni pohod“. – Požari se javljaju u različitim oblastima, a trenutno je najgore kod Kostanjevice –

Situacija pogoršana juče popodne

navedeno je u saopštenju Civilne zaštite. Usljed širenja požara naređena je evakuacija stanovnika tri mjesta i to Opatije sela, Nove vasi i Hudi Loga, a ona se odnosi i na novinarske ekipe koje su na terenu. – Mjesto okupljanja svih je Sportski centar ,,Šempeter“ – saopštila je Civilna zaštita sjeverne Primorske. Komandant Civilne odbrane Srečko Šestan rekao je da je vazduhoplovstvo podijeljeno na više djelova. – U gašenju trenutno pomaže sedam helikoptera, a još dva dolaze iz Mađarske. Kopnene snage su i na terenu, koliko mo-

STO ČETRDESET DEVETI DAN INVAZIJE NA UKRAJINU: Kijev i Moskva u Istanbulu sklopili sporazum o izvozu žita

gu da ugase vatru, naravno. Naselje Miren nije ugroženo i nadamo se da evakuacija nije potrebna – saopštio je Šestan. Dima ima i na putevima pa se vozači pozivaju na oprez, kao i da propuštaju vatrogasna vozila kojih je u velikom broju. Srbija je juče uputila pomoć Sloveniji u gašenju požara koja se sastoji od slanja 13 predstavnika MUP-a, Helikopterske jedinice i Sektora za vanredne situacije sa dva helikoptera kapaciteta od po 1,5 tona vode. Oni će, kako je saopšteno iz MUP-a Srbije, biti angažovani na gašenju velikog požara na Renškom vrhu.

Policija upala u favele na sjeveru Rio de Žaneira

Erdogan: Gladi spašeni milioni ljudi u svijetu ISTANBUL/KIJEV/MOSKVA – Delegacije Ukrajine i Rusije juče su, nakon dvomjesečnih pregovora i uz posredovanje Turske i Ujedinjenih nacija, sklopile sporazum o ponovnom otvaranju crnomorskih luka za izvoz ukrajinskog žita, što bi moglo značajno da ublaži globalnu prehrambenu krizu izazvanu ratom u Ukrajini. Sporazum je sklopljen u kancelariji turskog predsjednika u palati Dolmabahče u Istanbulu, a ruski ministar odbrane Sergej Šojgu i ukrajinski ministar za infrastrukturu Aleksandar Kubrakov potpisali su ga odvojeno ne želeći da sjednu za isti sto i da se rukuju. Turski lider Redžep Tajip Erdogan ocijenio je, nakon potpisivanja sporazuma, kako su tim dokumentom gladi spašeni milioni ljudi u svijetu. Erdogan se, kako je rekao, nada i da će potpisivanje sporazuma biti prekretnica u ratu između Ukrajine i Rusije. Pozvao je obje strane da okončaju sukobe i dodao da će se „rat završiti za pregovaračkim stolom“. Generalni sekretar UN Antonio Gutereš smatra kako je sada otvoren put za izvoz značajne količine žitarica iz tri ključne ukrajinske luke, a to su Odesa, Černomorsk i Južni. Gutereš je najavio i da će UN otvoriti koordinacioni centar kako bi pratile primjenu sporazuma. Ukrajina i Rusija su veliki svjetski proizvođači žitarica. Usljed ruske invazije na susjednu zemlju 24. februara došlo je do velikog rasta cijena hrane, što je dovelo do međunarodne krize. Rat je zaustavio izvoz žitarica iz Ukrajine, desetine brodova nije moglo da isplovi iz luka, a oko 20 miliona tona žitarica ostalo je u silosima u luci Odesa. Ujedinjene nacije i Turska već dva mjeseca rade na posredovanju u sklapanju sporazuma kako bi se nastavio izvoz ukrajinskih žitarica preko Crnog mora, ali i omogućile ruske is-

Sporazum je sklopljen u kancelariji turskog predsjednika u palati Dolmabahče u Istanbulu, a ruski i ukrajinski zvaničnici su ga potpisali odvojeno ne želeći da sjednu za isti sto i da se rukuju

Sergej Šojgu, Hulusi Akar, Antonio Gutereš i Redžep Tajip Erdogan

titanijuma, koje imaju EU blokirala sankcije ruskom legura široku primjenu u proizvodnji aviona, počev od trupa proizvođaču titanijuma aviona i djelova motora do Evropska unija je blokirala prijedlog za uvođenje sankcija ruskom proizvođaču titanijuma, kompaniji VSMPO-AVISMA, objavio je Vol strit žurnal. Prema izvještaju njujorškog poslovnog lista, prijedlog je zaustavljen nakon što su

Francuska i druge članice EU izrazile zabrinutost zbog moguće ruske odmazde u vidu potpune zabrane izvoza titanijuma. Kompanija VSMPO-AVISMA je najveći svjetski proizvođač titanijuma i proizvoda od

stajnog trapa. Ova ruska metalska kompanija je glavni Erbasov dobavljač titanijuma, pa bi gubitak isporuka iz Rusije zadao veliki udarac vodećem svjetskom proizvođaču komercijalnih aviona, naveo je Vol strit žurnal.

poruke žitarica i đubriva. Dan nakon razgovora prošle nedjelje u Istanbulu, Sjedinjene Američke Države su pokušale da omoguće izvoz ruske hrane i đubriva, uvjeravanjem banaka, špeditera i osiguravajućih kompanija da takve transakcije ne predstavljaju kršenje američkih sankcija Moskvi zbog invazije na Ukrajinu. I dok je dugoočekivani dogovor koji će, kako se očekuje, ublažiti svjetsku prehrambenu krizu, konačno sklopljen, borbe na istočnom i južnom ukrajinskom

frontu nastavljene su i juče. Ministarstvo odbrane Rusije saopštilo je da su ruske trupe likvidirale 300 ukrajinskih boraca u napadu na školsku zgradu u Kramatorsku u Donjeckoj oblasti. - Kao rezultat udara preciznim oružjem, uništena je privremena pozicija nacionalističke formacije „Crna stotina“, raspoređene u zgradi škole u Kramatorsku - navodi se u saopštenju i dodaje da je tom prilikom ubijeno do 300 nacionalista i uništeno više od 40

jedinica specijalne opreme. Sa druge strane, ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski, koji je nedavno od vojske tražio da pojačaju ofanzivu i preuzmu okupirane gradove, juče je ocijenio kako Ukrajina ima značajan potencijal da napreduje na frontu i nanese osjetne gubitke ruskim snagama. Zelenski je u posljednjem video-obraćanju rekao da su na sastanku ukrajinske vojne komande definisani zadaci u taktičkim oblastima sa ciljem ojačavanja pozicija.

U raciji učestvovalo 400 policajaca

Nastradalo najmanje 18 osoba RIO DE ŽANEIRO – Najmanje 18 osoba je nastradalo tokom velike policijske racije koja je izvedena u siromašnom naselju na sjeveru grada, saopštila je državna vojna policija, a prenijela agencija Rojters. U raciji je učestvovalo oko 400 policajaca, četiri letilice i deset oklopnih vozila. Operativni timovi civilne i vojne policije Rio de Žaneira upali su u kompleks ,,Alemao“, grupu favela u sjevernom dijelu grada, u okviru akcije protiv organizovane kriminalne grupe osumnjičene za više krađa i pljačke banaka, kao i za planiranje napada na sirotinjske četvrti, navodi se u saopštenju vojne policije. Najmanje 18 ljudi je poginulo

u toj raciji. Među nastradalima su jedan policajac, 16 osumnjičenih kriminalaca i jedna žena koja se našla u blizini, saopštila je policija. Zbog velikog broja mrtvih, policijska akcija je podstakala istragu o mogućem kršenju ljudskih prava, navodi britanska agencija. – Postoje znaci velikih kršenja ljudskih prava i opravdana sumnja da je ovo jedna od operacija sa najvećim brojem smrtnih slučajeva u Rio de Žaneiru – navodi se u saopštenju državnog ombudsmana. Policijske snage savezne države Rio redovno vrše ovakve upade u sirotinjskim četvrtima grada, usmjerene protiv kriminalnih grupa, u kojima često ima više poginulih osoba. Brazilski predsjednik Žair Bolsonaro, koji podržava ovakvu taktiku policije u borbi protiv organizovanog kriminala, izjavio je ranije kako se „nada da će kriminalci umirati na ulicama poput bubašvaba“.

Bivši albanski premijer na britanskoj crnoj listi

Sali Beriša proglašen personom non grata TIRANA – Bivši albanski premijer Salji Beriša saopštio je da ga je Velika Britanija proglasila za personu non grata i zabranila mu ulazak u tu državu. Beriši i članovima njegove porodice je prošle godine zabranjen i ulazak u Sjedinjene Američke Države. Beriša je rekao da je sve što se navodi protiv njega, kao i razlog za zabranu ulaska u Veliku Britaniju, kleveta i manipulacija. Naveo je i da ga je albanski premijer Edi Rama pismom obavijestio o odluci britanske vlade. – Ovakva odluka donijeta je zbog, kako navode u britanskoj vladi, veza sa organizovanim

kriminalnim grupama i kriminalcima koji su predstavljali rizik po javnu bezbjednost u Albaniji i Velikoj Britaniji – kazao je Beriša tvrdeći da je to kleveta. Najavio je i da će se konsultovati sa pravnim stručnjacima i preduzeti neophodne korake. Beriši i članovima njegove porodice je prošle godine zabranjen ulazak u SAD. Stejt department je tada objasnio da je Beriša bio umiješan u zloupotrebe javnih fondova i da je koristio moć kako bi stekao korist za sebe, članove porodice i političke saradnike. Priredila: Đurđica ĆORIĆ

Arena

Subota, 23. jul 2022.

Košarka 19

Mlada košarkaška reprezentacija Crne Gore večeras (21 h) u ,,Bemax areni“ protiv Litvanije igra polufinale Evropskog prvenstva

Prvi korak za medalju

PODGORICA – Iako su u pitanju bili samo mečevi u pripremnom periodu, koje su, uz to odigrali bez Fedora Žugića (bio je sa seniorskom selekcijom), u mladoj košarkaškoj reprezentaciji Crne Gore su nakon turnira u Podgorici bili svjesni da imaju kvalitet za nešto više od samog opstanka u A diviziji, što je bio prvi proklamovani cilj uoči Evropskog prvenstva. O tome, razumljivo, nijesu željeli javno da govore, iako nijesu krili da vjeruju da bi, kad osiguraju opstanak, mogli da se uključe i u borbu za nešto više. Pobjede nad Srbijom, Hrvatskom i posebno Izraelom na pripremnom turniru u Podgorici bile su dobar nagovještaj da selekcija Dušana Dubljevića može daleko da dogura na EP. I dogurala je – do polufinala sa Litvanijom. Ključna je, čini se, bila pobjeda u osmini finala protiv Češke (80:78), u teškom meču, koji se, maltene, igrao na posjed. Dan kasnije, kad su

Žugić pred Litvaniju: Nemamo nikakav pritisak

obezbijeđenim opstankom skinuli veliko breme, naši mladi košarkaši su lako slavili protiv Hrvatske (89:67), u meču u kojem su djelovali veoma nadahnuto u napadu, sa čvrstom igrom u odbrani. Takva igra je Hrvatima omo-

gućila samo jedno vođstvo, na početku (4:2), kada je dostigla dvocifrenu razliku, prednost nije padala ispod 10 poena, a u posljednjoj dionici je išla čak i do 26 razlike... – Ništa posebno nijesmo radili za meč sa Hrvatskom

Grbović: Publika nam uvijek daje motiv i snagu da izdržimo do kraja Andrija Grbović, krilo Mege, treći je strijelac reprezentacije Crne Gore (nakon Fedora Žugića i Đorđija Jovanovića) sa prosjekom od 11,8 poena po meču. Hrvatima je ubacio 17 poena, te upisao šest skokova i četiri asistencije. – U utakmicu sa Hrvatskom smo ušli bez ikakvog pritiska, dobro smo se spremili za taj meč. Znali smo da su Hrvati neugodna ekipa, koja je u osmini finala ubjedljivo dobila Italijane. Znali smo da tom pobjedom ulazimo u istoriju, i lavovski smo se borili tokom cijelog meča. Moram da zahvalim

PODGORICA – Sportski ambasador Luštice Bay i jedan od najpoznatijih svjetskih košarkaša Vlade Divac nastavlja rad na projektu „Treniraj kao šampion“, u okviru druge edicije Ljetnjeg košarkaškog kampa za djecu u Luštici Bay, koji se održava na košarkaškom terenu naselja Centrale, od 1. do 7. avgusta. Prvi košarkaški kamp je održan prošle godine sa ciljem da promoviše sport kod djece iz Radovića, Bijele i Tivta, dok će ove sezone kamp biti više otvorenog tipa, za svu djecu koja vole košarku, žele da treniraju i usavrše svoje vještine sa profesionalnim trenerima. Čuven širom svijeta, najprije kao centar nekadašnje jugoslovenske reprezentacije, a zatim i kao vodeći evropski igrač u američkoj NBA ligi, Divac je već niz godina ambasador dobre volje Ujedinjenih nacija, posvećen humanitarnom radu sa najmlađima i razvoju mladih talenata u popularnoj igri

publici, koja nam uvijek daje motiv i snagu da izdržimo do kraja, kad je najteže – rekao je Grbović. Grbović podvlači da je ,,odbrana u četvrtfinalu bila na vrhunskom nivou“. – Znali smo da će odbrana biti ključ za pobjedu. Dobro smo kontrolisali skok, zatvarali smo prve pasove, u napadu je išla ta lopta, nalazili smo otvorene šuteve. Nakon odmora i slavlja, slijedi polufinale sa Litvanijom. – Pokušaćemo što bolje da se spremimo za taj meč – zaključio je Grbović.

u odnosu na prethodne mečeve. Jednostavno, bio sam u pravu za pritisak protiv Češke, koji je mogao, prije svega, mnogo da odnese, jednu dobru igru iz prvog dijela. Izgleda da je sad najbolje to što nam se desio poraz u prvom meču protiv Poljske, koji nas je potpuno ujedinio. Nakon toga smo imali težak meč sa Turskom, pa Njemačkom, a onda smo, valjda, svi mislili da će protiv Češke biti lakše. U tom meču smo gubili sedam razlike četiri minuta prije kraja i nekako smo ga ,,izvukli“. I protiv Hrvatske je došla na naplatu naša muka kroz ovih 7-8 takmičarskih dana. Ušli smo među četiri najbolje reprezentacije Evrope, što je veliki uspjeh – ističe selektor mlade selekcije Dušan Dubljević. Dubljević je podsjetio da je cilj bio opstanak i da je on već debelo prebačen.

Fedor Žugić je i dalje drugi poenter šampionata, sa 18 poena prosječno po meču. Ispred njega je najbolji strijelac večerašnjeg rivala – bek Mantas Rubstavičijus, koji prosječno postiže 21 poen, a u osmini i četvrtfinalu protiv Njemačke i Francuske je ubacio 24, odnosno 38 poena. – Nemamo nikakav pritisak, nikakva očekivanja. U polufinale ulazimo najbolje što znamo, najbolje što možemo, da se ,,pobijemo“, pa šta nam Bog da – odgovara Žugić na pitanje o rivalu u polufinalu. Recept je, svakako, igra iz meča sa Hrvatskom. – Ušli smo u taj meč sa mentalitetom da ne možemo ništa da izgubimo, već samo da dobijemo. Stvarno nije bilo nikakvog pritiska, momci su dali sve od sebe. Mislim da je to bilo dovoljno, što se vidjelo i po rezultatu. Nakon dana odmora čeka nas polufinale, daćemo sve od sebe. Bek njemačkog Ulma je jedan od lidera ekipe,ali njegov učinak bez doprinosa svih ostalih ne bi imao efekta. – Ono što je specifično za našu ekipu jeste da je ne ,,vuče“ jedan, dva ili tri igrača, nego svi imaju učinak, baš svi pomažu, svako na svoj način. To se vidi po poenterskom učinku, ali i po ostalim stvarima koje se ne vide u statistici. Mislim da stvarno pravimo jedan dobar tim – ističe Žugić.

– Vidi se da je prvenstvo izjednačeno, mnogo ozbiljnih reprezentacija je u borbi za opstanak, a iznenađenje može da bude i pobjeda Litvanije protiv Francuske – dodaje Dubljević. Večerašnji rival u polufinalu u ,,Bemax areni“ (21 čas) je grupnu fazu završio sa ubjedljivom pobjedom protiv Češke i dva poraza, od Španije i Ukrajine, ali je Litvanija, zemlja košarke, u osmini finala i četvrtfinalu savladala Njemačku, odnosno Francusku… – Nemamo mi puno vremena ni za euforiju, niti za slavlje. Jesmo napravili veliki rezultat, ali pokušaćemo da damo sve od sebe da, ako Bog da, sljedećom pobjedom obezbijedimo medalju. Vidjećemo.

Današnji program Polufinale Španija – Izrael (18.45 sati, ,,Bemax arena“) Litvanija – Crna Gora (21.00, ,,Bemax arena“) Za plasman od 5. do 8. mjesta Francuska – Hrvatska (14.15, ,,Bemax arena“) Belgija – Turska (16.30, ,,Bemax arena“) Za plasman od 9. do 12. mjesta Njemačka – Italija (18.45, dvorana ,,Verde“) Grčka – Slovenija (21.00, dvorana ,,Verde“) Za plasman od 13. do 16. mjesta Portugal – Češka (14.15, dvorana ,,Verde“) Poljska – Ukrajina (16.30, dvorana ,,Verde“)

Selektor Crne Gore je, na kraju, želio da zahvali navijačima koji su došli u velikom broju protiv Hrvatske (njih oko 1.200). – Zahvaljujem na velikom odzivu publike i podršci koju su nam dali – zaključio je Dubljević. S. J.

Od 1. do 7. avgusta kamp ,,Treniraj kao šampion“

Vlade Divac nastavlja projekat pod obručima. Pored poboljšanja fizičke kondicije, polaznici razvijaju osnovne košarkaške vještine, a srednjoškolci treniraju prema programu za razvoj profesionalnih sportista, uz pomoć afirmisanih gostujućih trenera iz evropske i regionalne lige. – Nakon završetka sportske karijere, zapravo kao njen nastavak, jedan od mojih najvažnijih ciljeva je podrška djeci i razvoju mladih talenata u sportu. Pravilan psihofizički razvoj, rad i samodisciplina, a posebno nezaboravna druženja, izazovi i podvizi kroz treninge i utakmice u bavljenju sportom za svakog mladog čovjeka su dragocjena iskustva koja stiče i dalje nosi kroz cijeli život. Veoma se radujem što zajedno sa Lušticom Bay na ovaj način pomažemo stva-

Legendarni Vlade Divac sa polaznicima kampa Luštice bay

ranju novih talenata – kaže Vlade Divac. Čitava porodica Divac se već petnaest godina bavi humani-

tarnim radom kroz svoju fondaciju, a u slobodno vrijeme ljeta često provode u Luštici Bay. Program pod nazivom „Tre-

niraj kao šampion“ pokrenut je prije godinu u Luštici Bay, kao vid podsticaja razvoju mladih u bavljenju sportom u

lokalnoj zajednici – obuhvata košarkaški i vaterpolo kamp, a odvija se u saradnji sa našim sportistima koji su se proslavili kao svjetski šampioni u ovim disciplinama. – Mi smo zaista ponosni na inicijativu „Treniraj kao šampion“ jer ona oslikava našu posvećenost njegovanju odnosa sa lokalnom zajednicom i podršku mladima, a ujedno i promovisanje zdravog načina života u kome bavljenje sportom ima jednu od najvažnijih uloga. Prilika da se djeca upoznaju sa vrhunskim sportistima i dobiju od njih važne životne lekcije, savjete i podršku za dalji razvoj neprocjenjiva je za motivaciju mladih talenata – istakla je Milica Starčević, menadžerka za razvoj projekata u Luštici Development. R. P.

Arena

20 Fudbal

Subota, 23. jul 2022.

U ,,Ramadi“ održana Skupština Crnogorske kuće fudbala

Janović umjesto Mijača u Izvršnom odboru FSCG PODGORICA – Redovna Skupština Fudbalskog saveza Crne Gore za 2022. godinu održana je u hotelu „Ramada“ u Podgorici. Sjednici Skupštine FSCG prisustvovalo je 29 od ukupno 45 delegata i sve odluke donijete su jednoglasno. Skupština je usvojila Izvještaj o aktivnostima FSCG u periodu između dvije Skupštine, nakon čega je usvojen i Izvještaj o finansijskom poslovanju saveza u 2021. godini, kao i prijedlog izmjena Disciplinskog pravilnika FSCG. Skupština je konstatovala ostavku Veselina Mijača na mjesto člana Izvršnog odbora i jednoglasnom odlukom izabrala Željka Janovića, predsjednika Sindikata profesionalnih fudbalera, za novog člana IO za mandatni period 2021–2025. Prisutnim delegatima obratio se Jozef Kliment, zamjenik direktora UEFA Odjeljenja za nacionalne saveze, koji je bio gost Skupštine. U svom obraćanju delegatima Skupštine predsjednik Dejan Savićević naglasio je da je Fudbalski savez, uprkos velikim izazovima koje je ostavila pandemija korona virusa i ekonomska kriza, obezbijedio uslove za nesmetano obavljanje svih aktivnosti. – Vjerujem da ste svi veoma dobro upoznati sa izazovima i teškoćama koje je sa sobom donijela pandemija kovid-19, pogotovo u dijelu finansiranja i funkcionisanja klubova i sportskih organizacija, ali i rada na unapređenju različitih segmenata koji su od izuzetne važnosti za kvalitetno obavljanje trenažnog procesa i odigravanje utakmica. Fudbalski savez Crne Gore uložio je tokom prethodne dvije godine, a pogotovo u posljednjih 12 mjeseci, velike napore da omogući normalno funkcionisanje svih klubova u našoj zemlji čime su se zadovoljile potrebe velikog broja igračica i igrača, djevojčica i dječaka, koji se bave najljepšom igrom na svijetu. Posljedice pandemije imale su najveći uticaj na razvoj i dinamiku infrastrukturnih projekata koji, uprkos svemu, nijesu zaustavljeni. Istaći ću da su kupovinom zemljšta u Bijelom Polju stvoreni elementarni uslovi za početak gradnje fudbalskog kampa za potrebe gradova sa sjevera Crne Gore. Sa Opštinom Berane potpisan je sporazum o saradnji i finansiranju rekonstrukcije zapadne tribine Gradskog stadiona, dok su u Tuzima stvoreni uslovi za skori početak rada na izgradnji tribine stadiona ,,Tuško polje“. Takođe, rekonstruisaćemo i fudbalsku infrastrukturu u Murinama, za potrebe fudbalskog kluba Polimlje koju će koristiti i fudbaleri iz obližnjeg Plava. Nadam se da će u periodu pred nama biti završeni stadioni na Cetinju i Donjoj Gorici, kao i tribina u Nikšiću, čime će se značajno poboljšati uslovi za odigravanje utakmica klupskih i reprezentativnih takmičenja. U vremenu koje dolazi Savez će,

Večeras

PODGORICA – Subota je dan kada počinje sedamnaesta sezona elitnog fudbalskog karavana Crne Gore. Večeras se igraju tri utakmice: Jedinstvo – Sutjeska (20 h), Jezero – Rudar (20 h) i Arsenal – Petrovac (21 h), utakmica Mornar – Dečić igra se u neđelju od 21h dok je duel Iskre i Budućnosti odložen zbog obaveza podgoričkog kluba na evropskoj sceni. Šampionat će u naredne tri godine nositi ime Meridianbet 1. CFL, a titulu brane Nikšićani koji su pet put podizali trofej namijenjen najboljoj ekipi u državi.

Sutje

JEDINSTVO – SUTJESKA



Na ogromnu žalost onih koji se trude da pronađu neregularnosti, rad u skladu sa zakonima i to u svim sferama poslovanja obezbijedio je Savezu poziciju iz koje je lako dokazati ispravnost rada od 2006. godine do danas - rekao je Savićević

kao što je to bio slučaj i do sada, inicirati nove projekte usmjerene ka unapređenju fudbalske infrastrukture širom zemlje. Vrlo brzo očekujemo početak saradnje sa Opštinom Tivat i fudbalskim klubom Arsenal, koji je prethodne sezone plasmanom u Prvu ligu ostvario istorijski uspjeh, na rekonstrukciji stadiona i prilagođavanju istog uslovima neophodnim za odigravanje mečeva elitnog ranga takmičenja. Takođe, u toku su razgovori sa Opštinom Herceg Novi vezani za adaptaciju terena OFK „Igalo“ kako bi se unaprijedili uslovi za bavljenje fudbalom u ovom primorskom gradu. Tokom prethodnih 12 mjeseci Savez je bio aktivan u pronalaženju partnera za realizaciju televizijskih prenosa svih mečeva Prve lige, pa je potpisan četvorogodišnji ugovor o vlasništvu nad TV, betting i data pravima sa kompanijom iz Švajcarske. Shodno ugovornim odredbama svi mečevi Prve lige Crne Gore biće direktno prenošeni – ljubitelji fudbala ponovo će imati priliku da gledaju mečeve crnogorskog klupskog fudbala prije svega na kanalima Arena sport televizije, a vlasnik prava prenosa je u pregovorima sa televizijskim kućama oko prenosa ostalih utakmica. Naravno, kompletan iznos definisan ugovorom o TV, betting i data pravima biće distribuiran klubovima kroz fiksne iznose i premije na osnovu plasmana. Uporedo sa angažmanom na sklapanju ugovora o vlasništvu prava prenosa vođeni su i pregovori sa kompanijom Meridianbet o sponzorstvu Prve lige Crne Gore. Početkom ove sedmice potpisan je sponzorski ugovor prema kojem će Prva crnogorska fudbalska liga u naredne tri godine nositi ime Meridianbet 1. CFL. Izuzetno nas raduje početak saradnje sa kompanijom koja je jedan od lidera na regionalnom tržištu kladioničarskih usluga koji će, uvjereni smo, biti plodonosan za obje kompanije. Sve benefite ugovora sa renomiranom kompanijom ubiraće klubovi koji nastupaju u Meridianbet 1. CFL – kompletan iznos ugovora biće distribuiran klubovima koji u naredne tri sezo-

ne budu učesnici elitnog ranga takmičenja. Iskoristio bih priliku da Crnogorskom Telekomu zahvalim na izuzetnoj saradnji i doprinosu koji su dali popularizaciji Prve lige Crne Gore tokom svih prethodnih godina. Najiskrenije se nadam da ćemo saradnju sa Telekomom nastaviti u drugom obliku i da će ista biti ništa manje uspješna od saradnje koju smo smo imali posljednjih 13 godina. Kada su u pitanju nastupi nacionalnih selekcija tokom posljednjih 12 mjeseci imali smo dosta razloga za zadovoljstvo i slavlje. Posebno nas raduju uspjesi ženskih selekcija, prije svih seniorske, koje su igrama i ostvarenim rezultatima obilježile period između dvije Skupštine. Izabranice Mirka Marića dovele su Crnu Goru u poziciju da se bori za mjesto u baražu za plasman na Svjetsko prvenstvo i skrenule pažnju djevojčica na najvažniju sporednu stvar na svijetu. Takođe, veliki uspjeh napravile su i kadetkinje koje su na turniru u Albaniji dominantno osvojile prvo mjesto i izborile plasman u jaču grupu u kojoj su imale priliku da odmjere sange sa najboljim selekcijama Evrope u tom uzrastu. Učinak ženskih selekcija sigurno će biti inspiracija djevojčicama da počnu da se bave fudbalom i ja ih sa ovog mjesta pozivam da se uključe u trenažni proces i upoznaju sa svim čarima najljepše sporedne stvari na svijetu. Ponosnim i srećnim učinili su nas i rezultati „sokola“ koji su, nakon završetka kvalifikacija za Svjetsko prvenstvo i duela sa Holandijom i Turskom, započeli novi ciklus takmičenja u UEFA Ligi nacija u kojem su, nakon iscrpljujućeg junskog termina i četiri odigrana meča, ostvarili odličan rezultat i zauzimaju drugo mjesto u grupi B3. Nastavak takmičenja naša najbolja selekcija dočekuje sa velikim šansama da osvoji prvo mjesto u grupi i time izbori plasman u baraž za Evropsko prvenstvo koje se 2024. godine održava u Njemačkoj. Rad sa mlađim kategorijama bio je u fokusu interesovanja kada je u pitanju tehničko-taktičko usavršavanje igrača. Projekat „Škola

fudbala FSCG“ donio je najperspektivnijim igračima rođenim 2006. godine mogućnost da češće budu na okupu i kroz posvećen rad sa stručnim štabom usavršavaju vještine i stiču nova znanja koja će im biti od izuzetne važnosti u daljem radu. Ujedno, „Škola fudbala FSCG“ poslužiće tehničkom dijelu Saveza za pripremu i ispitivanje pretpostavki vezanih za početak rada Akademije FSCG. Nastavljene su i aktivnosti na edukaciji stručnih kadrova u Centru za edukaciju trenera, pa je upisana četvrta generacija polaznika školovanja za UEFA Pro licencu i nastavljen rad na svim ostalim programima edukacije za trenere. Kandidati su imali priliku da prvi semestar edukacije za PRO licencu odrade krajem januara i početkom februara u Antaliji gdje su pratili treninge renomiranih evropskih klubova. Četvrti semestar odrađen je na Zlatiboru, tokom priprema klubova za predstojeću sezonu, čime su kandidatima obezbijeđeni optimalni uslovi za usavršavanje. Na samom kraju izlaganja, osvrnuću se i na određene segmente koji su, gledano sa stanovišta Saveza, u negativnom kontekstu obilježili prethodnih 12 mjeseci, a koji se, u najvećoj mjeri, odnose na pokušaje osporavanja legitimiteta Izborne Skupštine održane krajem juna 2021. godine. Istupi pojedinaca i određenih udruženja u medijima sa ciljem dezavuisanja cjelokupne crnogorske javnosti iznošenjem velikog broja neistina vezanih za rad Saveza i mene kao predsjednika, saopštenja i „stručne analize“ objavljeni u medijima, anonimne prijave državnim organima o izmišljeno evidentiranim nepravilnostima u radu Saveza i njegovih organa i slični proizvodi imaginacije obilježili su aktivnosti određenog broja ljudi koji su, pomognuti određenim političkim subjektima i uticajima, pokušali da destabilizuju Savez i na taj način dođu do pozicija unutar FSCG. Ipak, na ogromnu žalost onih koji se trude da pronađu neregularnosti, rad u skladu sa zakonima i to u svim sferama poslovanja obezbijedio je Savezu poziciju iz koje je lako dokazati ispravnost rada od 2006. godine do danas. Vrata Fudbalskog saveza Crne Gore bila su i biće otvorena za sve članove fudbalske porodice i sve prijedloge koji dolaze sa ciljem unapređenja igre koju volimo – istakao je Savićević. R. P.

Jedinstvo će protiv šampiona imati vatreno krštenje nakon povratka u elitni rang – domaćin ne spori da je Sutjeska favorit u Bijelom Polju, ali momci Vuka Bogavca pokušaće da prirede iznenađenje. Za bod ili tri Koraću i društvu trebaće najbolja igra, a dijelom računaju i na umor Nikšićana od evropskog meča prije tri dana sa Klaksvikom na ,,DG areni“. – Iza nas je 40 treninga, radili smo dobro i sada je vrijeme za takmičarski dio. Svaki početak je težak, a za nas je najteži mogući. U goste nam dolazi prvak, ekipa koja je i ove godine u krugu najužih favorita za titulu. Moraćemo da spriječimo protivnika da razvije svoju igru, a nadam se da uz pomoć navijača, motiva i želje možemo da ostanemo neporaženi – rekao je trener Bogavac, koji dodaje: – Idu nam u prilog obaveze Nikšićana na međunarodnoj sceni. Sredinom sedmice su imali meč, a imaće ga i pet dana poslije nas. Mislima su možda okrenuti i revanšu na Farskim Ostrvima i moguće je da odmore neke igrače. Ipak, to je ekipa koja je na svakoj poziciji pokrivena sa dva fudbalera i oni koji trenutno nijesu u prvom planu – uradiće sve da se nametnu. Moramo da izvučemo maksimum u cilju povoljnog epiloga. Jedinstvo je u Drugoj ligi imalo veliku podršku sa tribina.

Očekuje se da i večeras stadion bude lijepo popunjen. – Vratili smo se u prvoligaško društvo nakon pet godina i u gradu vlada veliko interesovanje za premijeru. Vjerujem da će doći dosta navijača, kao i da će naši ultrasi napraviti sjajan ambijent. Na terenu ćemo uraditi sve da opravdamo očekivanja, igraćemo muški, otvoreno – ističe Bogavac. Paralelno sa ino-pozornicom, Sutjeska započinje odbranu domaćeg trona. Prvi mečevi su uvijek nepoznanica, ne zna se ko je kakvog kvaliteta, nijesu svi uigrani maksimalno, ali uloga favorita, svakako, pripisuje se „plavobijelima“. Neće ni večeras trener Milija Savović moći da računa na

Trener Barselone na sastanku sa zvijezdama

Ćavi otpisuje Depaja i De Jonga PODGORICA - Strateg Barselone Ćavi Ernandes lično će poručiti prvotimcima Memfisu Depaju i Frenkiju de Jongu da napuste klub. Kako je objavio katalonski list Sport, uprava Barse je zamolila Ćavija da jasno stavi do znanja obojici Holanđana da klub mora da ih proda, kako bi registrovao brojna dogovorena pojačanja ovog ljeta. Do sada je De Jong, jedan od najboljih igrača sredine terena današnjice, odlučno odbijao bilo kakvu

opciju transfera, ističući da je sretan u klubu. Takođe, Barselona mu duguje veći dio plata za prethodne dvije sezone i vezista će razmatrati odlazak tek kad mu se taj novac uplati. Depaj, s druge strane, je svjestan da za njega nema prostora u timu i da se ne uklapa u Ćavijev sistem, iako je prošle sezone postigao 12 golova u Primeri. Očekuje se sastanak Ćavija sa igračima krajem ove ili tokom naredne sedmice. Klub je u velikoj finansijskoj krizi, u petak ujutru je saopštio da je prodao drugi paket zarade od televizijskih prava, kako bi donekle pokrio dugovanja. R. A.

Arena

Subota, 23. jul 2022.

Fudbal 21

s počinje sedamnaesta sezona elitnog fudbalskog prvenstva Crne Gore

eska kreće u odbranu titule Jedinstvo

Sutjeska

(4-2-3-1)

Jezero

(4-3-3)

Joksimović

Asanović

Nikić

Šćepanović Đorđević

Dulović

Radunović

Krnić

Dacić

Tučević

Striković

Nenov

Krstović

Eraković

Matanović

Stijepović

Adžović

Ćetković

Bošnjak

Tošković

Vuković

Nikolić Peličić Gašević Janjić

Drinčić Giljen

Trener Vuko Bogavac

Kako se navodi, odlazak Vajnalduma je iz pariskog kluba dogovoren je na obostrano zadovoljstvo, samo sezonu nakon što je vezista

stigao u redove ,,svetaca“. Po pisanju francuskih i italijanskih medija, fudbaler iz Roterdama je najbliži potpisu za Romu. U tim slavnog trenera Žozea Murinja i Seriju A Vajnaldum će najvjerovatnije stići na pozajmicu i biti veliko pojačanje za rimski klub. Fudbaler koji je na 86 mečeva za

Trener Milija Savović

ARSENAL – PETROVAC

Arsenal je spreman za istorijsku sezonu – prvi put Tivćani će igrati u elitnom rangu, a baš zbog toga večerašnji duel je poseban za ovaj klub. - Počinje neka nova istorija Arsenala. Nakon sjajnih mečeva baraža zasluženo smo u eliti i sigurno da sa mnogo motiva

Manojlović

Mirković

Čavor

Muhović

Bakić Montenegro Pepić

Bulatović

Došljak

Šahman

Perović

A. Golubović Bojović

Dubljević

Faust

Mendi

Augusto

Vujović

Zečević Bakrač

Radinović V. Radenović

Boričić

Trener Rade Petrović

Milić Mikijelj

Jelovac

Trener Srđan Nikić

ulazimo u novu sezonu. Ne prijetimo, ali isto tako nećemo se predati unaprijed. Siguran sam da ova ekipa može mnogo i zbog toga bi bilo jako važno kada bi već u prvom kolu ostavili dobar utisak, jer dobar start znači dodatnu psihološku snagu. Petrovac je bitno promijenio ekipu, sigurno će imati velike ambicije, ali vjerujemo u sebe – naglasio je Dejan Pepić, ofanzivac Arsenala. Petrovac u novu sezonu ulazi sa velikim ambicijama, kao ekipa koja iz sjenke može da napadne mjesto u Evropi. ,,Nebo-plavi“ su doveli kvalitetne igrače, a trener Mladen Lambulić trudio se da sve to uklopi do početka lige. Došao je trenutak da se vidi koliko Petrovčani stvarno mogu... – Imamo iskustvo prvoligaških utakmica, a na to smo nadovezali dobru ekipu. Sa igračima koje imamo – pobjeda će

Trener Radisav Dragićević

Trener Mladen Lambulić

biti cilj u svakom meču. Napravili smo homogenu grupu, a mi iz stručnog štaba radili smo na zbližavanju fudbalera. Za sada sve ide kako treba, a iskreno se nadam da će i prvenstvo početi u pozitivnom ritmu za nas. Respektujemo svakoga, ali cijenimo sebe – poručio je Lambulić, koji nastavlja: – Arsenal je debitant u elitnom društvu i još uvijek je pod euforijom. Ako to kanališemo na pravi način, a odigramo kako možemo – rezultat neće izostati. Svi naši igrači su prošli pripreme i konkurišu za mjesto u timu. Kada imate 22 momka koji u svakom trenutku zaslužuju da igraju, onda to nijesu slatke muke za trenera, nego glavobolja. Nadam se, ipak, da ću pogoditi sa izborom startnih 11 i da ćemo ostvariti cilj, a to je trijumf na premijeri – kazao je Lambulić. D. KAŽIĆ– R.PEROVIĆ

Održana Skupština Grblja

Kormilo Zoranu Krivokapiću

Vajnaldum i PSŽ dogovorili razlaz PODGORICA - Holandski reprezentativac Žoržinjo Vajnaldum (31) napustiće Pari Sen Žermen ovog ljeta, potvrđeno je iz šampiona francuske Lige 1.

Dragićević

Muminović

danas – osjetno smo porasli kao grupa. Napravili sm tim po mom ukusu i vjerujem da će to ispratiti igra i rezultati u sezoni pred nama – rekao je kormilar Srđan Nikić, koji dodaje: – Jezero je puno mijenjalo – od stručnog do igračkog kadra. Trudimo se da izvučemo što više informacija i pripremimo se. Mislim da smo blagi favoriti i nadamo se pobjedi. Igraćemo napadački od samog starta. Ne samo večeras, nego uvijek – poručio je mladi stručnjak.

Sve izvjesnija pozajmica u Murinjovoj Romi

Stijepović

Pavlović

Pajović Rudović

Derbi sjevera na startu prvoligaškog karavana – Jezero će u Beranama ugostiti Rudar. Plavljani u sezonu ulaze sa novim trenerom i izmijenjenim rosterom, a Pljevljaci sa prilično renoviranim timom. Na kojem su nivou forme pokazaće međusobni duel. – Trenirali smo kvalitetno, ali jedno su pripreme, a nešto drugo utakmice za bodove. Ostali smo bez nekoliko bitnih igrača, ali došli su novi momci koji su se uklopili. Imali smo malo problema sa povredama,

Pajović

Jovićević

Idrizović

Korać

JEZERO – RUDAR

(4-3-3)

Stadion: pod Vrmcem. Kapacitet: 2000. Sudija: I. Šarac. Pomoćnici: V. Radenović i I. Bogdanović. Početak: 21 čas.

Hajrović

mada sam siguran da će oni koji istrče na teren i kasnije dobiju šansu – pružiti maksimim u ovom trenutku. Neće biti lako. Rudar je napravio kvalitetnu ekipu, ali ovo su mečevi u kojima jurimo bodove – poručio je vezista Jezera, Aldin Adžović. Loši rezultati pratili su Pljevljake tokom priprema, s tim što su generalku protiv Mačve na Zlatiboru riješili u svoju korist. Rudar se pojačavao tokom ljetnjeg prelaznog roka i formirao ekipu koja je jača nego prošle godine kada je opstanak izboren preko baraža. – Kada se desi puno promjena, kao što je slučaj kod nas, potrebno je vrijeme da se kockice slože. Od prozivke do

Petrovac

(4-4-2)

Stadion: u Beranama. Kapacitet: 7.000. Sudija: N. Vođević. Pomoćnici: N. Radulović i M. Nelević. Početak: 20 časova,

Vlaović

Čim prođemo bjelopoljsku priču razmišljamo o revanšu sa Klaksvikom – riječi su kapitena i čuvara gola Sutjeske Vlada Giljena.

Arsenal

(3-5-2)

Stadion: Nikoljac. Kapacitet: 6.000. Sudija: D. Vujisić. Pomoćnici: M. Paunović i J. Došljak. Početak: 20 časova.

Banda

Kneževića, a njemu se pridružio i Grivić koji je prije tri noći u Podgorici, protiv Klaksvika, povrijedio ložu. – Očekivao sam da ćemo bolje odigrati s Faranima, ali sad je to priča za nama i okrećemo se domaćem šampionatu, bar za sad. Bez obzira na to što nijesmo uspjeli stići do pobjede prije dvije noći, znamo da se od nas očekuje da slavimo u Bijelom Polju. Favoriti smo i ne bježimo od te uloge, ali nije Jedinstvo ekipa za potcjenjivanje. Mečevi koje smo odigrali mnogo su nam značili i očekujem da se vratimo sa bodovima sa prvog novosezonskog gostovanja. Nećemo nastupiti u najjačem sastavu, ali imamo dovoljno igrača da odgovore najvećim izazovima.

Rudar

(4-3-3)

PODGORICA – Zoran Krivokapić novi je trener Grblja.

holandsku selekciju postigao 26 golova može podjednako dobro da igra u nekoliko uloga u veznom redu. Za Pari Sen Žermen je u šampionskoj sezoni nastupio u 31 utakmici Lige 1 i jednom bio strijelac. R. A.

To je prva odluka novog rukovodstva tima iz Radanovića. Naime, na redovnoj godišnjoj skupštini Grblja za predsjednika kluba izabran je Ivo Magud, a za članove Upravnog odbora Milivoj Latković, Stanko Magud, Momir Tujković i Savo Carević. Za predsjednika Skupštine kluba izabran je Milorad Vukšić.

Na prvoj sjednici Upravnog odbora odlučeno je da sportski direktor bude Nenad

Najbolji fudbaler Afrike govorio o odnosu sa doskorašnjim saigračem

Mane: Salah i ja nijesmo rivali PODGORICA - Sadio Mane (30) je nakon odlaska iz Liverpula i potpisa za Bajern Minhen poručio da ne doživljava Mohameda Salaha kao rivala, iako ne igraju više u istom klubu. Senegalac je u srijedu dobio nagradu za zva-

nično najboljeg fudbalera Afrike, a on i Salah su godinama glavni kandidati u konkurenciji za to priznanje. - Mo i ja imamo dobar odnos, dopisujemo se često, zaista ga ne doživljavam kao rivala. Mislim da mediji pokušavaju da situaci-

Maslovar, dok je za trenera imenovan Zoran Krivokapić. Radio je u Bokelju kao trener mlađih selekcija, bio je pomoćnik Slobodanu Draškoviću, kada je Bokelj igrao kvalifikacije za Ligu Evrope, a u više navrata je i samostalno vodio kotorski klub sa klupe. Prvenstvo u Drugoj crnogorskoj ligi počinje 14. avgusta, a Grbalj će na startu gostovati ekipi Berana. R. P.

ju predstave lošijom nego što jeste. Možete pitati bilo koga, gdje god sam igrao i u bilo kom klubu, trudim se da sa svima uspostavim dobar odnos – poručio je Mane. Dvojica ofanzivaca igrali su u gigantu Premijer lige zajedno od 2017. godine. Za pet godina obilježili su najuspješniji period u modernoj istoriji ,,redsa“. Mane u Bundesligi ima velike ambicije, želi osvajanje svih velikih trofeja koje Bajern cilja u sezoni pred nama. R. A.

Arena

22 Fudbal

Subota, 23. jul 2022.

Budućnost na Islandu završila evropski meč sa dva go

Nedisciplina o ostaje revanš z Tekbol savez Crne Gore

,,Tekeri“ spremni za turnir na Luštici

U saradnji sa kompanijom Luštica Development AD Tivat, Tekbol savez Crne Gore u neđelju, 24. jula, organizuje „TEQ Luštica Bay“ – turnir u tekbolu.

Riječ je o prvom turniru ljetnje turneje – „Teqball Montenegro Summer Tour 2022“ koja će se u periodu jul-septembar realizovati u Crnoj Gori, pod pokroviteljstvom Međunarodne tekbol federacije – FITEQ. ,,Tekeri“, kako se popularno nazivaju tekbol igrači, u Luštici će se nadmetati u dubl kategoriji. Kotizacija za učešće na turniru je besplatna, a organizatori su obezbijedili dresove za sve takmičare, kao i nagradni fond od 1.000 eura. Iz Tekbol saveza su saopštili da je za kratko vrijeme od osnivanja ovog saveza u Crnoj Gori urađeno jako puno na planu promocije i razvoja tekbola.

- Veliki broj realizovanih aktivnosti u vidu edukacija stručnih lica, otvorenih treninga, promocija, donacija tekbol stolova, nastupa reprezentacije na turniru Svjetske tekbol serije, kao i turnira u filmskom studiju ,,Dragutinović“ i u Bijelom Polju, ohrabruju nas da nastavimo još dinamičnije i kroz ljetnju tekbol turneju dodatno popularizujemo tekbol sport u svim djelovima Crne Gore i među svim uzrasnim kategorijama – navodi se u saopštenju. Dodatno su istakli da su jako zahvalni kompaniji Luštica Development na kontinuirano dobroj saradnji i podršci od samog početka što je sada konkretizovano i kroz organizaciju tekbol turnira. A i nakon turnira, tekbol će se igrati na sportskim terenima u Luštici Bay. - Radujemo se što smo dobili priliku da predstavimo pravu novi-

nu na sportskoj sceni Crne Gore, a vjerujemo da ćemo stvoriti još jedno sjajno mjesto za igru i zabavu u našem naselju. Tokom turnira, svi zainteresovani gosti i posjetioci će moći da isprobaju svoje sposobnosti u novom sportu, a po završetku takmičenja jedan tekbol sto ostaje u vlasništvu Luštice Bay. Nadalje će tekbol biti uvršten kao redovni sadržaj na sportskim terenima Centrala, čime ćemo ponuditi još jednu dodatu vrijednost našim gostima. Na ovaj način nastavljamo svoje opredjeljenje da sport čini sastavni dio našeg koncepta zdravog života, po mjeri savremenog čovjeka – rekla je Sonja Banićević, supervizor događaja u Luštici Development. Turnir će se održati na sportskim terenima u Luštici Bay Centrale, a početak programa u neđelju, 24. jula, zakazan je za 17h. R. A.

Mesi, Nejmar i Mbape ovo do sad nijesu doživjeli

Novi trener PSŽ-a zabranio fudbalerima mobilne telefone PODGORICA - Novi trener fudbalera Pari Sen Žermena Kristof Galtije zabranio je svim igračima, među kojima i najvećim zvijezdama Lionelu Mesiju, Nejmaru i Kilijanu Mbapeu, upotrebu mobilnih telefona tokom klupskog doručka i ručka, prenosi španski sportski list Marka. Galtije je naredio Mesiju, Nejmaru i Mbapeu da moraju da večeraju sa ostatkom ekipe u trening kampu, osim u posebnim prilikama. ,Marka navodi da je trener ,,svetaca“ saopštio svim igračima da moraju da dođu na trening između 8.30 i 8.45 časova, a svaki fudbaler koji zakasni može slobodno da se vrati kući. Fudbaleri Pari Sen Žermena se trenutno nalaze na predsezonskim pripremama u Japanu, a juče su u Tokiju pobijedili Kavasaki rezultatom 2:1. R. A.

Ten Hag javno prozvao upravu Mančester junajteda

Budućnost se vratila razočarana sa Islanda, gdje je izgubila od Brejdablika sa 2:0 u prvom meču 2. kola kvalifikacija za Ligu konferencija. ,,Plavima“ nije uzeo mjeru bolji tim, već su sami sebi skrojili negativan epilog uoči revanša narednog četvrtka pod Goricom. Crnogorski tim odigrao je korektan meč u Koupavoguru, bio čak i bliži vođstvu, ali sve je prosuo u finišu kada je primio gol u 88. minutu, pa još jedan u 96. iz penala. Tako blizu, a zapravo daleko od željenog epiloga – sve zbog crvenih kartona. Budućnost je od 55. minuta igrala sa čovjekom manje nakon direktnog isključenja Ražnatovića koji je rukom udario protivnika. Ali, to nije bilo sve – Mirković je u kratkom razmaku dobio dva žuta, pa je u 69. otišao u svlačionicu, uz burne, neprimjerene i ružne gestikulacije prema klupi. Loše ponašanje fudbalera, koji su padali na terenu, prenema-

Sa utakmice na Islandu

gali se, protestvovali kod sudije i bili raspoloženi za svađu, upotpunio je trener Aleksandar Nedović koji je takođe udaljen sa klupe u nadoknadi. Kriva slika, utisak nedostojan najvećeg crnogorskog kluba,

koji bi svima trebalo da daje neki drugi, svjetliji, ljepši, pozitivniji, sportski primjer... Nije prvi put da ,,plavi“ ne prođu test discipline. Sjećamo se Ukrajine i Zaporožja. Očigledno nije bilo dovoljno da se prebole

Torvaldson: Neće nam raširiti crveni tepih i donijeti šampanjac u revanšu Trener Brejdablika Oskar Torvaldson neprijatno je iznenađen ponašenjem ekipe Budućnosti tokom meča na Islandu. Crvene kartone dobili su Ražnatović i Mirković, isključen je i trener Nedović, a neposredno nakon utakmice došlo je do gužve na terenu koju su inicirali fudbaleri ,,plavih“. – Nikada nijesam vidio takvo ponašanje, iako nijesam neiskusan čovjek. Nikada nisam osjetio takvu ljutnju i bijes protivnika. Mi na Islandu nijesmo navikli na ovakav teatar od fudbala i na ovakvu igru. Pokušaću da zamislim šta nas čeka u Podgorici za sedam dana. Neće nam raširiti crveni tepih i donijeti nam šampanjac, to je sigurno. Oni imaju odgovornost da nas zaštite i siguran sam da će to biti urađeno. Razmislićemo da provedemo što manje vremena u toj lijepoj zemlji. Ali, nijesam zabrinut. Idemo hrabro da ih opet pobijedimo – rekao je Torvaldson za Visir.is.

Agent i dalje pokušava da pronađe novi klub za Portugalca

Treba mi još Mendeš nudi Ronalda na popust od 30 procenata pojačanja

PODGORICA - Erik ten Hag, novi menadžer Mančester junajteda, javno je zatražio od uprave giganta Premijer lige da se aktivno angažuje na dovođenju još pojačanja. Holanđanin je na konferenciji za medije u australijskom Pertu istakao da mu za uspjeh u narednoj sezoni treba još novih igrača. Za sada je klub angažovao lijevog beka Malasiju, vezistu Eriksena i štopera Martinesa. - Od vitalnog je značaja za našu sezonu da dovedemo još igrača. Dolaskom Eriksena za vezni red sam veoma srećan. Takođe, zaista sam zadovoljan kako vezni red i napad igraju tokom priprema, u sva tri dosadašnja meča. Ali, moram istaći, s obzirom na to koliko ćemo mečeva odigrati i da se takođe igra Svjetsko prvenstvo u Kataru, da nam je potreban dobar sastav, sa mnogo kvalitetnih opcija. Moram prije svega imati više opcija u napadu. To je vitalno za uspjeh, sezona je zaista duga. Naravno, dovoljno je vremena da se kompletiramo na pravi način – poručio je Ten Hag. Junajted počinje sezonu Premijer lige na svom terenu 7. avgusta protiv Brajtona. R. A.

PODGORICA - Kristijano Ronaldo (37) spreman je da prihvati za 30 procenata nižu platu od one koje trenutno prima u Mančester junajtedu kako bi ovog ljeta promijenio klub.

To je zamisao njegovog agenta Žoržea Mendeša, koji već sedmicama pokušava da pronađe odgovarajući novi angažman za legendarnog portugalskog napadača. Kako su objavili ostrvski mediji, Mendeš je odlučan da Ronaldu obezbijedi transfer do početka Premijer lige 6. avgusta. Plata slavnog veterana u Junajtedu iznosi čak 560 hiljada eura sedmično. Brojni veliki klubovi odbili su priliku da dovedu Ronalda. Odgovarajuće ponude do sada su stigle samo iz prebogatih bliskoistočnih klubova, gdje Kristijano

ne želi da pređe – jer smatra da može još da igra na vrhunskom nivou u evropskoj eliti. Od početka sedmice spekuliše se da je za Ronalda jedina preostala opcija povratak u Primeru i potpis za Atletiko Madrid. Međutim, do realizacije transfera će doći isključivo ako madridski klub proda dva igrača i tako pro-

nađe potreban prostor u budžetu za dovođenje velikana modernog fudbala. U međuvremenu, u Junajtedu već uveliko planiraju budućnost bez Ronalda, rade na angažovanju jednog ili dva napadača, a izuzetno su zadovoljni formom Francuza Antonija Marsijala u predsezoni. R. A.

Arena

Subota, 23. jul 2022.

Fudbal 23

ola manje i tri crvena kartona

odvela u poraz, za ljepšu sliku UEFA oštro kaznila Budućnost Evropska fudbalska asocijacija oštro je kaznila Budućnost – sjeverna tribina stadiona pod Goricom biće zatvorena za revanš sa Brejdablikom u 2. kolu kvalifikacija za Ligu konferencija, a klupska kasa biće olakšana za 35.375 eura. UEFA se za ovako rigoroznu sankciju odlučila zbog navijačkih incidenata tokom utakmice sa kosovskim Lapijem u prošloj rundi evropskog takmičenja. Podgorički ultrasi – ,,varvari“ su u duelu sa ekipom sa Kosova istakli uvredljiv transparent na račun gostiju, a prijavljene su i uvrede na nacionalnoj i rasnoj osnovi. Samo zbog toga Budućnosti je određena kazna od 20.000 eura, a klub je obavezan da protiv Brejdablika istakne natpis sa porukom – ,,Ne rasizmu“. ,,Plavi“ moraju da uplate i 10.125 eura zbog ubacivanja predmeta na teren, kao i 5.250 eura zbog petardi i baklji.

dječje bolesti. – Greška sudije se uvijek vidi, ali tendencija nekog navlačenja od samog starta često može da ostane skrivena. Međutim, čini mi se da se i to dobro vidjelo. Naravno, moguće da smo i mi pomogli glavnom arbitru da dođe do „izražaja“ nekom nervozom, mladošću i neiskustvom, jer pojedinci igraju svoje prve evropske utakmice – rekao je Nedović dan poslije meča za klupski sajt. Što se tiče čisto fudbalskog dijela, vidjelo se da Budućnost može, da je na momente opasniji tim, čak i sa dva igrača manje – imala je zicer koji Mijović nije realizovao. Od tada su kola krenula nizbrdo. Šanse u revanšu znatno su manje, ali daleko od toga da je sve gotovo. ,,Plavi“ u svojoj

areni, u podgoričkom grotlu – navijačkom i temperaturnom, mogu da pojure prolaz u treću rundu gdje bi ih čekao uspješniji iz duela Makabi Netanja – Bašakšehir (prvi meč 1:1). – Mislim da smo u utakmicu ušli odlično, „uzeli“ protivniku neke dobre stvari što posjeduje, a sigurno ih ima jer nije slučajno lider svog šampionata i u kvalitetnom nizu rezultata već duže vrijeme, kao što sigurno nije slučajno izbacivao ekipe iz Evrope koje je izbacivao. I iskreno, mislim da smo bili dobri do isključenja – kazao je Nedović, koji nastavlja: – I sa devet igrača u polju dugo vremena smo parirali rivalu, a svako ko je igrao fudbal zna koliko je teško igrati 11 na devet. Pogotovo protiv ekipe koja nije naivna i koja je u punom takmičarskom ritmu. Ostaje žal za krajnjim rezultatom, jer nije pravo mjerilo stanja sa terena. Čak smo i sa dva fudbalera manje imali bolju priliku od

Brejdablika – na 0:0 smo imali kontru i situaciju koja je bila bolja nego obje rivala iz kojih je postigao gol – ističe Nedović. Utakmica na Islandu je prošla. Slijedi odluka u Podgorici. Budućnost je gubila dva razlike od daleko većih rivala – kao što je recimo belgijski Genk, a pred svojoj publikom je tog istog rivala stavila na muke. Prije šest godina su ,,plavi“ dobili revanš sa istim rezultatom, a duel je kasnije riješen penalima u korist gostiju. – Ekipa je više puta pokazala da posjeduje ogroman karakter kada je najpotrebnije, ne sumnjam da će pod Goricom pružiti sve od sebe i da će uraditi sve da pokušamo da stignemo minus od dva gola. Svjesni smo da je rezultat 2:0 veliki, ali nije nedostižan, naročito ukoliko stadion bude pun. Iskreno, vjerujem da uz ogromnu podršku publike možemo do velikog preokreta – zaključio je Nedović. D. KAŽIĆ

VODIO ,,AJKULE“ DO POBJEDE: Marko Mršić

Crna Gora ubjedljiva protiv Srbije na startu finalnog turnira SL

,,Ajkule“ pokazale moć Srbija Crna Gora

8 16

STRAZBUR – Bazen „Kibicenau“. Sudije: Stavridis (Grčka), Kolombo (Italija). Igrač više: Srbija 6-3, Crna Gora 13-7. Peterci: Srbija 2 (1), Crna Gora 2 (2). Rezultat po četvrtinama: SRBIJA: Rističević (tri odbrane), Branković 1, Gavrilović, Pljevančić, Milojević, Vico, Vučinić 1, Lukić 1, Martinović 2, Radulović 1, Stojanović 2 (1), Velkić, Bulajić (odbrana). CRNA GORA: Andrić, Mršić 6 (1), Murišić, Averka 3, Čučković 2, Popadić, Vidović 1, Đurđić 2 (1), Vujović, Spaić 1, Matković, Banićević 1, Tešanović (10 odbrana i peterac). Vaterpolisti Crne Gore na startu finalnog turnira Svjetske lige u Strazburu savladali su selekciju Srbije 16:8 (3:3, 5:0, 3:3, 5:2). ,,Ajkule“ su sve riješile u drugoj četvrtini (5:0), a Marko Mršić je u seriji od 7:1 postigao čak pet golova! Od kraja prve četvrtine sve je štimalo u oba pravca, a kombinovani sastav Dejana Sav-



Otac stradalog Mateja Periša, Nenad, sudio je vaterpolo utakmicu prvog kola Svjetske lige u Strazburu između Srbije i Crne Gore

ića (i naš selektor Vladimir Gojković odmorio je nekoliko igrača sa SP) nije imao nikakvu šansu protiv sjajne odbrane našeg tima u posljednje tri četvrtine. Sigurnost iz defanzive prenijela se u napadu gdje je dominirao Mršić, a vjetar u leđa davao je sa gola Petar Tešanović koji je početkom druge dionice odbranio peterac. – Moramo biti zadovoljni poslije ovako ubjedljivog rezultata. Vidjeli smo da Srbija nije bila u kompletnom sastavu, ali je i veliki broj ovih igrača pri reprezentaciji. U početku je bilo neizvjesno, imali smo dosta grešaka, posebno u odbrani, ali dobar ritam i agresivnost, kao i tempo držali smo tokom meča. Mislim da je ovo upravo bio ključ pobjede. Svi igrači su dali doprinos, dobro su se rotirali i idemo dalje – kazao je selektor Gojković. Za dobar start finalnog turnira u Francuskoj najzaslužnija

Amerikanac novi šampion svijeta u trci na 200 metara

Noa Lajls oborio rekord Majkla Džonsona PODGORICA - Zvijezda atletskog sprinta Noa Lajls (25) odbranio je planetarnu titulu u trci na 200 metara na Svjetskom prvenstvu u Judžinu.

Amerikanac je pred domaćom publikom slavio u velikom stilu, sa vremenom 19,31 sekunda. Tako je popravio nacionalni rekord za stotinku, koji je decenijama držao legendarni Majkl Džonson. Takođe, rezultat Lajlsa je treći u istoriji u ovoj disciplini – a planetarni rekord (19,19) ostaje vlasništvo velikana Juseina Bolta. Kenet Bednarok (19,77) osvojio je srebro a Erojon Najton (19,80) bronzu na šampionatu u američkoj državi Oregon. Lajls prethodno nije učestvovao u trci sprintera na 100 metara na prvenstvu svijeta u Judžinu. R. A.

je bila timska igra i, prije svega, to što su i izmjene držale dobar ritam. – Napravili smo prvi korak pobjedom nad Srbijom. Odlično smo otvorili turnir i zadovoljan sam kako smo od starta igrali. Već danas nas očekuje naredni meč za koji je potrebna maksimalna koncentracija. Naš cilj je da sve utakmice dobijemo i odbranimo titulu – poručio je Mršić. Naši vaterpolisti su nakon što je Brazil odustao dobili poziv od FIN-e da učestvuju na završnom turniru SL i već na startu opravdali su povjerenje. Istina, Gojković nije imao puno vremena da oporavi i spremi ekipu za Strazbur, odlučio se za kombinovani sastav što je bio pun pogodak. Očekuje se od mladih reprezentativaca i od onih sa iskustvom da već danas od 14 sati sa Australijom (izgubila od Španije 13:10) dođu do nove pobjede. A. M. Sa sinoćnjeg meča u Nikšiću

Drugi turnir Golbal Lige šampiona – grupa jug

Nikšićani slavili u derbiju kola

PODGORICA – Golbal ekipa Nikšića upisala je pobjedu na startu drugog turnira golbal Lige šampiona – grupa jug, čiji je domaćin grad podno Trebjese. Oni su savladali njemački Čemnicer 10:9 (5:4) i revanširali se za poraz u Pragu na prvom turniru Lige šampiona.

Pitanje pobjednika riješeno je sredinom drugog poluvremena, kada je ,,Nikšić“ sa četiri vezana pogotka poveo sa 10:6. Najefikasniji u pobjedničkom timu bio je Marko Nikolić sa šest, dok je njegov prezimenjak Nikola postigao dva gola manje. Velika pobjeda, protiv izuzet-

no kvalitetne ekipe. Utakmica je od početka do kraja bila dobra i neizvjesna. Pokazali smo da imamo kvalitet i da se s pravom od nas mogu očekivati dobri rezultati. Želimo da turnir završimo sa maksimalnim učinkom, kada smo dobili najboljeg, što ne bi i ostale – bio je komentar Niko-

le Nikolića poslije meča. Nikšićke golbaliste danas očekuju dva meča – protiv češkog Peruna i portugalskog Andovisa. Najbolje tri ekipe iz grupe jug, nakon turnira u Nikšiću, kvalifikovaće se za finalni turnir Lige šampiona, koji će od 27. oktobra do 1. novembra biti odigran u Roštoku. R. A.

24 Feljton

Subota, 23. jul 2022.

KAKO STVARI ZBILJA STOJE SA PORFIROGENITOVIM SPISOM I JUŽNIM SLOVENIMA

1. 17.

Dokument iz 1455. pokazuje jasno ko je bio Srbin a ko ne

U Zetskoj presudi od 8. septembra 1445. su posebno pomenuti Lužani, dakle, Sloveni, kao Sredinom X vijeka arapski pi- zetska vlastela i starośedioci, a posebno srpska vlastela, odnosno Srbi Altoman i Vuk i Đurđ sac Masudi nabraja još neka Belmužević. Dakle, u XV vijeku srpski pisar, porijeklom iz Srbije, na ekavici luči Zećane slovenska plemena: Volinjani, Moravljani, Hrvati, Česi, Bra- (domicilne) od trojice Srba jabanaca, vlastele Đurđa Brankovića, koji su u njegovo ime ničevci, Srbi, Gačani i drugi. Dakle, očito da su i Srbi i Hrvati upravljali Zetom, držeći ih, očito, pripadnicima različitih etničkih grupa

» Piše: Stevo VUČINIĆ

skupine plemena, jednoga širega saveza koji se organizovano doseljavalo na evropski prostor i ne bi se reklo da su se u kulturnom smislu bitnije razlikovali od ostalih. Tako su i Sloveni doseljeni na Balkansko poluostrvo imenovani po osobinama prostora, pripadnosti socijalnim kategorijama ili imenima plemena čiju su teritoriju pośeli. Pa bi se reklo da razlike između doseljenih slovenskih plemena nijesu bile značajne, nego ih savremeni istoričari pojačavaju, podrazumijevajući pod različitim plemenskim imenima, različite kulturološke, čak i etničke sadržaje, što se ne može dokazati. Dokaz da Srbi i Hrvati nijesu naselili Duklju nalazimo u crnogorskim predanjima, koja su osobena na cijelome Balkanu. Pamte sve narode i etničke grupe koje su naseljavale Crnu Goru u posljednjih 1400 godina. Počev od slovenskih doseljenika Lužana, Ljubica, Golubovića, Branovića, pa Vlaha Mataruga, Macura, Kriča, Bukumira, Malenza, Mugoša, pa Vlaha Novljana, Drobnjaka, Lutovaca, Bratonjega, Vasojevića i drugih (Jovan Erdeljanović, Stara Crna Gora i Boka; Kuči, Bratonožići i Piperi, Podgorica, 1997). Tu činjenicu potvrđuju statuti gradova Budve i Kotora, koji u zaleđu poznaju samo Slovene, Vlahe i Arbanase, i Zetska presuda od 8. septembra 1445. godine, u kojoj su posebno pomenuti Lužani, dakle, Sloveni, kao zetska vlastela i starośedioci, i srpska vlastela, odnosno Srbi Altoman i Vuk i Đurđ Belmužević. I katolički pop Srećko Vulović iz Perasta, oko 440 godina kasnije, 1892. godine, konstatuje, doduše, samo na jednom dijelu Crne Gore, u Boki, da nije bilo ni Srba ni Hrvata do njegovoga vremena (Srećko Vulović, Tko su bili starosjedioci Boke, Zagreb, 1892, str. 6 i 11). Piše da ni on ni stari Peraštani u đetinjstvu ne čuše riječ Hrvat „a naš jezik samo i jedino zvasmo naškim“. Poziva se na Miha Pavinovića koji mu je kao odgovor na izvjesni njegov naučni prilog etnološke sadržine o Boki, koji mu je poslao na ocjenu, pismeno poručio, kako piše, ove znamenite riječi: „Stecite svijest Hrvatsku...“. A onda nastavlja da je marljivo proučavao to pitanje i zaključio da je Hrvat, i to na samome koncu XIX vijeka. Dalje piše da unazad 40 godina nijesu čuli „naše sugrađane grčkoistočne vjeroispovijesti..., da bi sebe nazivali Srbima a svoj jezik srbskim“ i na kraju zaključuje: „Svoj su jezik nazivali naškim, a

Perast na Koronelijevoj gravuri s kraja 17. stoljeća

Reklo bi se da razlike između doseljenih slovenskih plemena nijesu bile značajne, nego ih savremeni istoričari pojačavaju, podrazumijevajući pod različitim plemenskim imenima, različite kulturološke, čak i etničke sadržaje, što se ne može dokazati sebe jedino nazivali rišćanima“. Dakle, u XV vijeku srpski pisar, porijeklom iz Srbije, na ekavici luči Zećane (domicilne) od trojice Srba jabanaca, vlastele Đurđa Brankovića, koji su u njegovo ime upravljali Zetom, odnosno Crnom Gorom, očito, držeći ih pripadnicima različitih etničkih grupa. Katolički pop iz Perasta, na samome koncu XIX vijeka, ne zna za postojanje Srba i Hrvata

u Boki; za njih ne znaju ni statuti Budve i Kotora, a ni narodno predanje. Očito, svaki, čak i pokušaj da se ranosrednjovjekovna Duklja oglasi zemljom naseljenom Srbima ili Hrvatima u vrijeme cara Iraklija i nešto kasnije, neutemeljen je, i nije naučne naravi. N. Nodilo ističe mišljenje Jakova Grima koji je tvrdio kako „razni djelovi puka kakova, onda im je uvijek jednaki način

vjere i bogoštovja sve dotle, dok ostaju pri svojoj naravi, a nisu izloženi nasilnome uticaju sa strane“ (N. Nodilo, Stara vjera Srba i Hrvata, Logos, Split, 1981, str. 238). Dakle, Dukljani, Srbi i Hrvati su se u procesu socijalne komunikacije Slovena sa domicilnim stanovništvom ilirskoga, tračkoga i mezijskoga porijekla prepleli i konstituisali nove etnikume koji su zahvatili prostore na kojima su u srednjemu vijeku zasnovali hrvatski, srpski i crnogorski etnikum. Osnova razlikovanja Srba i Hrvata je utemeljena na prostorima koje su naselili; Srbi istok centralnoga Balka-



Naslovnica knjige Andrije Kačića Miošića

Katolički pop iz Perasta, na samome koncu XIX vijeka, ne zna za postojanje Srba i Hrvata u Boki. Za njih ne znaju ni statuti Budve i Kotora, a ni narodno predanje. Svaki pokušaj da se ranosrednjovjekovna Duklja oglasi zemljom naseljenom Srbima ili Hrvatima u vrijeme cara Iraklija i nešto kasnije, neutemeljen je, i nije naučne naravi

Spomenik Bartolu Kašiću na Pagu

na u doticaju s ortodoksnom Vizantijom, a Hrvati zapadni rub Balkana u doticaju s katoličkom Franačkom. Ključni za oblikovanje identiteta u ranome srednjemu vijeku su bili socijalni-kulturni procesi doseljenika s domicilnim stanovništvom i okruženjem (Vizantijom, Mlecima i Franačkom), a u konačnici religijski, politički i kulturni miljei u kojima su konstituisani. Tako su doseljeni Sloveni koji su se integrisali sa romanizovanim Dokleatima zasnovali Dukljane. To je bio lokalni identitet koji se širio u prostoru i vremenu konstituišući šire prostore unutar kneževine, odnosno kraljevine. Tako se vremenom i lokalni identitet Hrvat i Srbin širio u prostoru i vremenu, zahvaljujući konfesiji, odnosno crkvenoj organizaciji, da bi na koncu zahvatio široke prostore od Dunava do Jadrana. Potvrđuje to i jezik kojim su govorili južnoslovenski narodi, sve do sredine devetnaestoga vijeka, koji se nazivao ilirskim – nije etnički nego teritorijalno identifikovan. To potvrđuje sljedeći primjer: u Bolognji je već 1553. godine osnovan „Collegium Hungaricum-Illyricum“ kojim je upravljao Zagrebački kaptol. Bartol Kašić piše da je papa Kliment VIII preporučivao

studium linguae illyricae da bi se podržali katolici u turskome carstvu (Stjepan Krasić, Štokavsko narječje postaje književni jezik, str. 55). U Trogiru 1441. godine, u prijevodu jednoga pisma na talijanski jezik kaže se da je izvorno bilo pisano „in sermone et alphabeto Illiriacho seu Sclavonico“ (Radoslav Katičić, „Ustanove sv. Jeronima u Rimu i povijest hrvatske kulture i narodnosti“, Homo imagio et amicus Dei, Zbornik u čast Ivana Goluba, Rim, 1991, str. 377). Bartol Kašić je 1604. godine objavio Institutionem linguae illyricae libri duo. Andrija Kačić Miošić (1704–1760) objavljuje Razgovor ugodni naroda slovinskoga. Lovro Šitović Ljubušak (1682–1729) štampa Grammatica latino-illyrica, izdatu ponovo – 1742. i 1781. godine. Josip Jurin u Veneciji je 1793. godine objavio trojezičnu gramatiku naslova Grammatica Illyricae juventuti latino-italoque sermone instruendae accomodata ili Slovkigna slavnoj slovinskoj mladosti diachim, ilirichim i talianskim izgovorom napravglena. Josip Voltić izdao je u Beču 1803. godine Ričoslovnik ilirskog, italijanskog i nimasckoga jezika s jednom pripodstavljenom gramatikom ili pismenstvom. (Nastavlja se)

Subota, 23. jul 2022.

Oglasi i obavještenja 25

26 Oglasi i obavještenja

Subota, 23. jul 2022.

SJEĆANJE 23. 7. 2016 – 23. 7. 2022.

NIKOLA ĐONAJ

Živiš u našim srcima, u svakoj izgovorenoj riječi, voljen a nikad zaboravljen. Bio si naš oslonac, podrška. Ponosni što smo tvoji i što smo te imali. Beskrajno hvala za tvoju veliku ljubav.

TVOJA PORODICA

904

Oglasi i obavještenja 27

Subota, 23. jul 2022. Draga majko

Obavještavamo rodbinu i prijatelje da je preminula naša draga i dobra

Posljednji pozdrav dragoj koleginici

MILOSAVA Hvala ti za svu dobrotu i podršku koju si nesebično pružala sve ove godine svoga života. Zauvijek ćeš biti u srcu i mislima. 838

Tvoja kćerka LJILJANA MIJAJLOVIĆ sa porodicom

MILOSAVA Mitrova MEĐEDOVIĆ

JOVANI MILIĆ

rođena Radulović

rođena Šuković

Sjutra se navršavaju dvije godine otkako nije sa nama naš voljeni Saučešće primamo u kapeli u Gornjem Polju dana 23. jula 2022. od 11 do 16 časova, kada će se obaviti sahrana na mjesnom groblju.

VUKO MILIKIĆ Tvojim odlaskom ostali smo bez tvoje beskrajne ljubavi, pažnje, i nježnosti, humora i vedrine kojom si zračio. Svaki dan mislimo na tebe. Nedostaješ nam, puno. Nastavili smo život stazama koje si nam prokrčio da možemo lagano hodati. Da si sa nama, ponosio bi se svojim unucima u svemu što smo zajedno postigli. U nedjelju, 24. jula 2022. godine u 11 sati obići ćemo tvoju vječnu kuću, na Gradskom groblju u Mojkovcu.

TVOJA PORODICA

KOLEKTIV UPRAVE PRIHODA I CARINA – PODRUČNA JEDINICA PODGORICA

Ožalošćeni: suprug MITAR, kćerka LJILJANA, sin UGLJEŠA, braća LJUBO i SLOBO, sestra VUKOSAVA, snahe ZORICA i SONJA, unučad DANILO, MILOŠ, MAJA, NINA i ANĐELA i ostala mnogobrojna rodbina

836 Voljena moja bako

843 Sa nevjericom i tugom opraštamo se od naše

902 Posljednji pozdrav našoj dragoj

MILOSAVA Hvala ti za svu ljubav koju si nam pružala, hvala na svim zajedničkim trenucima. Zauvijek ćeš biti u našim mislima i srcima. 837

JOVANI MILIĆ

Tvoj unuk DANILO MIJAJLOVIĆ sa porodicom

JOVANE MILIĆ

Tri su godine od smrti našeg voljenog brata Ostalo je mnogo lijepih sjećanja da te pamtimo i nikad ne zaboravimo. Zbogom, draga Jo... Počivaj u miru.

Zatečeni i tužni zbog tvog preranog odlaska. Neka tvoja duša nađe vječni mir i spokoj, a mi ćemo te čuvati zauvijek u našim srcima.

LJILJA RADULOVIĆ i BRANKA BOJAT

PREDRAGA – PEĐE VUKIĆA

Baba BULKA, tetke VESNA, MILENA i VERA CEROVIĆ

Dragi Peđa, tvoja dobrota i iskrenost će uvijek biti u našim sjećanjima. Neka tvoja dobra duša počiva u miru, a mi ćemo te čuvati od zaborava. Počivaj sa anđelima.

901

842

Dana 23. jula 2022. navršava se pola godine od smrti moje sestre BUBA, MIMA, NIKOLA, KATARINA i PAVLE

JOVANA MILIĆ 848 Navršavaju se tužne tri godine od kada nije sa nama

Mila moja Koleginice, ne prihvatam rastanak... Čuvam te u srcu. Zauvijek. Tvoja kuma MILICA IVANOVIĆ

SEKE

900 Prošlo je godinu dana od smrti naše

Sestro, hvala ti za svu ljubav, brigu i pažnju koje si mi godinama nesebično pružala. Čuvaću te od zaborava.

S poštovanjem, tvoj brat ZDRAVKO - BAFI FILIPOVIĆ

DESANKA – DESA VUKIĆ Tužni su dani koje provodimo bez tebe i Draga. Izgubili smo veliku podršku i oslonac, ogromnu ljubav koju ste svakodnevno dijelili. Bili ste roditelji za ponos. Zauvijek ćete ostati u našim srcima i mislima. Počivajte sa anđelima!

BUBA, MIMA, NIKOLA, KATARINA i PAVLE

847

903

PERSIDE BOKAN Nosimo te vječno u našim srcima i sjećanju.

Tvoji: PERO, VESNA, DEJAN, JOVAN, NEBOJŠA i VLADO 849

e-mail: oglasno@t-com.me

28 Oglasi i obavještenja Posljednji pozdrav našoj dragoj

Subota, 23. jul 2022. Dana 25. jula 2022. navršava se godina od smrti

Navršava se 40 tužnih dana od kada nas je napustio naš dragi i nikad prežaljeni sin, brat, đever, stric i ujak

JOVANI

DRAŠKA MILUTINOVIĆA

Zatekla si nas, Jole...

MIJODRAG – MIJO Gojkov SRZENTIĆ

Putuj na neko bolje mjesto i znaj da ćeš zauvijek živjeti u našim srcima i sjećanjima.

TVOJE IV G

831

Dragi naš Drale, prođe nam godina bez Tebe… nezamislivo teška i tužna. Odlaskom si ostavio veliku i nemjerljivu prazninu u srcima našim. Sa poštovanjem Te se sjećamo i spominjemo svakodnevno. Nedostaješ i biće tako dok je i nas. Počivaj u miru.

POMENI Navršava se godinu dana kako nas je napustila naša

Dragi Mijo, nedostaje nam tvoja ljubav, pažnja, podrška, mladost i vedrina kojom si nas nesebično obasipao. Naš prerani rastanak urezao je bol u našim srcima, ali tvoj vedri lik i naše zajedničke uspomene uvijek će biti dio naših života, a sjećanje i ljubav prema tebi vječni. Porodica se neizmjerno zahvaljuje osoblju ambulante Virpazar, KBCCG Podgorica, Opšte bolnice Bar i Specijalne bolnice „Vaso Ćuković“, Risan. Ovim putem želimo da se zahvalimo svima onima koji ne mogaše lično doći već izraze saučešća uputiše putem telefona ili telegrama. Dana 24. jula 2022. u 10 časova posjetićemo Mijovu vječnu kuću.

Tvoji NAJMILIJI Ožalošćena PORODICA

811

839

Година дана како нас је напустио драги брат

Voljeni naš,

SAVETA Markova SEKULIĆ

Tvoj vedar lik čuvamo od zaborava. Uvijek u našim srcima. Porodica će dana 23. jula u 9.30 časova posjetiti njenu vječnu kuću na gradskom groblju Gvozden brijeg u Baru.

МИТАР Марков ЗЕКОВИЋ

ALANE

Тешко је ове ријечи писати и од Тебе се опраштати. Поносне смо на Тебе, за живота си оставио добар глас и достојанство. Почивај поред својих вољених.

Smrt ne postoji, ljudi umiru kada ih zaborave. Ti si samo otišao u drugi dom, da se tvoja duša i misli oporave. Postao si anđeo čuvar naše sreće i naše tuge... Ti nam se nasmiješi nekad tamo sa druge strane, tamo iza šarene duge. Ove dvije godine nisu odvojile naša srca od tvog.

22. 7. 2021 – 2022.

OŽALOŠĆENA PORODICA

846

TUŽNO SJEĆANJE Dana 23. jula navršava se godina od kada nas je napustila supruga, majka, svekrva i baba

BOSE Nikole VUJOVIĆ Toga dana ćemo posjetiti njeno vječno počivalište na Novom groblju Cetinje, u krugu porodice.

Ожалошћене сестре ОЛГА ШЋЕПАНОВИЋ и ДЕСАНКА ХАЈДИН

Vole te tvoje DŽIRE, KANA i MAJA

815

845

Dana 29. jula 2022. navršava se godina od smrti naše sestre

Tužno sjećanje na

821 Voljena moja tetka

MILENKE MARKOVIĆ MILENKA Vrijeme ne liječi ništa. Samo učim da živim sa tim. Ti si moja ruža, i jedna najsjajnija zvijezda na nebu. Što god da napišem bolno je. Živiš. Volim te.

Neka te nebesko carstvo čuva i voli kao što te vole tvoji najmiliji. Nedostaješ. Tvoji: RADIVOJE, DESANKA i MILEVA sa porodicama

ALANA

Vrijeme ne donosi zaborav, živjećeš u našim srcima i sjećanju zauvijek.

841

Brat METO sa porodicom

Tvoja ZLATANA 844

840

e-mail: oglasno@pobjeda.me

OGLASNO ODJELJENJE “POBJEDA”

020-202-455, 020-202-456

Oglasi i obavještenja 29

Subota, 23. jul 2022.

Dana 23. jula 2022. navršava se pola godine od tragičnog dana kada nas je zauvijek napustila moja voljena, plemenita i nikad prežaljena majka

Dana 27. jula 2022. navršava se godina dana od smrti

Dana 25. jula 2022. navršava se pola godine od smrti naše voljene majke

STANKE Dragoljubove RADOMAN rođene Božović

SEKA FILIPOVIĆ

JOVANKE Mita GARDAŠEVIĆA

Majko moja, moja rano. Moj jedini roditelju. Brižna sestra čije visine niko neće dostići. Požrtvovana kćerka kojom su se Vojin i Bosa ponosili i dičili. Majka mimo svih majki! Laf, borac, lav koji se svim silama borila za svoj život, ali ruka smrti ipak bi jača. Svi koji nas poznaju znaju kolika je naša povezanost i koja je to ljubav, koju mnogi ni živi ne dožive i nemaju.

Bila si kao svetionik koji jasno pokazuje pravi, iskren, pošten put kroz život. Još uvijek su jasni zraci koji nam obasjavaju taj put. Nedostaješ, za sve što dolazi, nedostaješ… U nedjelju 24. jula u 10 časova obići ćemo njenu vječnu kuću.

Ja te, majko, nikad zaboraviti neću, ima te u svakoj mojoj riječi, suzama, udahu, danima, mislima, Lukinom osmijehu i Uninom mirisu.

Tvoji zauvijek: ANDRIJA, ANDRIJANA, ZORICA, ANDREA i DRAGOLJUB

Pravda je spora, ali dostižna, a istina uvijek pronađe svoj put. Znam da ćeš ponovo biti ponosna na mene, jer ne umijem drugačije sem onako kako si me ti naučila. Volim te i voljeću te dok sam živa.

Majko, tužni su dani koje provodimo bez tebe, a ujedno ponosne jer smo te takvu imale, jer si imala veliko srce i iskrenu dušu za svakoga. Tvojim odlaskom izgubile smo veliku podršku i oslonac. Najsjajnija si naša zvijezda i nebo nadohvat ruke. Ako je život morao stati, uspomene na tebe živjet će vječno. Neka tvoja plemenita duša počiva u miru. HVALA TI, MAJKO, ZA SVE! Porodica će posjetiti Jovankinu vječnu kuću dana 24. jula u 10 časova na groblju u Kočanima – Nikšić.

835 Dana 25. jula 2022. navršava se godina od smrti naše drage

Tvoje ćerke MIRJANA i MAJA GARDAŠEVIĆ Zauvijek tvoja jedina kćerka IVA, zet NIKOLA, unuk LUKA i unuka UNA VUJOVIĆ

BOSILJKE Dragove MILOVIĆ 825

S ljubavlju i poštovanjem, kroz mnogo lijepih uspomena, čuvamo te od zaborava.

826 Prošlo je pola godine otkako nije sa nama naš dragi

Dana 29. jula 2022. godine navršava se 40 dana od smrti našeg

TVOJA PORODICA 832 Tri godine su od kada je otišao

VOJISLAVA - Pure PAVIĆEVIĆA Bio si nam oslonac i stub porodice i pored svih nedaća koje su te pratile u životu. Izdržao si hrabro i časno izdižući se iznad svega, hrabreći nas da ne pokleknemo. Neka tvoja plemenita duša nađe mir i spokoj u vječnom zagrljaju Aca, Ilije i Bose. I ako je tvoj život stao neće naše sjećanje na tebe, tvoju dobrotu i plemenitost. U nedjelju 24. jula u 9 časova porodica će posjetiti njegovu vječnu kuću.

RADONJA RAŠO KNEŽEVIĆ VELJKO MIJATOVIĆ Dragi Veljko, vrijeme koje prolazi ne umanjuje tugu za tobom. Nosim te u srcu i mislima.

Sa ljubavlju i ponosom čuvamo sjećanje na tebe. Hvala ti, počivaj u miru, dragi Rašo.

Supruga MARTA

Ožalošćena porodica PAVIĆEVIĆ 812

809

40 dana je od smrti

Navršavaju se tri godine od kada nema mog oca

Tvoji: STANA, GORAN, SAŠA, JOVANKA, MARICA, VUK, MINA i VLADIMIR

817 Četrdeset dana od smrti voljenog brata od strica

VOJISLAVA - PURE PAVIĆEVIĆA Hvala ti za svu ljubav, pažnju, savjete i dobrotu koje si nam pružao. Otišao si u zagrljaj Aca, Ilije i Bose da zajedno počivate u vječnom miru. Živjet ćete u našim srcima voljeni i nikad zaboravljeni.

VELJKA MIJATOVIĆA Dragi tata, dani prolaze a tuga za tobom nikada proći neće. Mnogo mi nedostaješ.

Kćerka MILIJANA sa porodicom 813

BORA S. KOVAČEVIĆA

Kćerka TANJA 810

e-mail: oglasno@t-com.me

Ponosan sam što sam imao takvog brata. Počivaj u miru, voljeni brate. 829

Od SLAVKA sa porodicom

30 Oglasi i obavještenja Četrdeset je dana od smrti naše

Subota, 23. jul 2022.

Dvije godine otkako si otišao brate OGLASNO ODJELJENJE NOVA “POBJEDA”

TELEFON ZA INFORMACIJE 020-202-455, 020-202-456. e-mail: oglasno@pobjeda.me

ROKSANDRE pok. Vojislava DRAGOVIĆ Dvije godine je od smrti našeg

Prolaznost vremena ne ublažava bol niti donosi zaborav za voljenom osobom. Počivaj u miru, draga Majko. U subotu, 23. jula u 9 časova uža porodica će na groblju Čepurci obaviti 40-dnevni pomen.

RADOŠ JANJIĆ ZDRAVKA

Vole te tvoji: ćerka VESELINKA – VESNA, sinovi ILIJA i VESELIN sa svojim porodicama

Onaj ko izgubi krv svoju, brata svog, zna kako se JA danas osjećam! Baš često dođeš mi u san... tu si, svuda te vidim... a u stvari nema te, BRATE MOJ! Volimo te sad i zauvijek.

Śećanje na tebe neće prestati, zauvijek ćemo te čuvati od zaborava. Tvoji NADA, PEKO, JOVAN 827

819

Četrdeset je dana od smrti naše majke, babe i prababe

DEJAN, DARKO i ŽANA JANJIĆ VIDOSAVA MILJENOVIĆ Prošla je godina... a ni jedan dan bez sjećanja na tebe.

ROKSANDRE DRAGOVIĆ

Ćerka OLGA sa porodicom

Vrijeme ne donosi zaborav. Živjećeš u našim srcima voljena i nikad zaboravljena.

Tvoji VESNA, VLADAN, BOJAN, MILICA i KSENIJA ARSOVIĆ

830

822

Dana 23. jula navršava se godina dana od kada se upokojila naša draga

Sjećanje na naše voljene

820

Dragi naš

JAGLIKA - BULA ČELEBIĆ Ponosni smo na tebe i tvoj časni život. Neka tvoja dobra i plemenita duša počiva u miru. S ljubavlju i poštovanjem nosimo te u srcu.

NIKOLA - NIKO NIKALJEVIĆ

VIDOSAVU 2021–2022.

2020–2022.

Vrijeme prolazi, a najljepše uspomene ostaju. Nedostajete...

SAŠA, MILENA, FILIP, MAŠA i IVA

818

828

Godinu dana je od smrti moje drage sestre

Danas je četrdeset dana od smrti naše drage babe

Tvoji MIRA i IVAN, NINA i IVANA sa porodicama

MILANA

2012–2022.

MILJENOVIĆ

Ožalošćeni: PORODICA ČELEBIĆ

Ni protekli dani, ni protekle 4 godine neće umanjiti naš bol i sjećanje na tvoju dobrotu i ljubav prema tvojoj porodici, nedostaješ.

DRAGANA

823 Moj voljeni tata

JAGLIKE - BULE Radovana ČELEBIĆ

KATE Mitrove NIKOLIĆ

Svakog dana si u našim mislima a vječno ćeš ostati u našim srcima.

S ljubavlju i poštovanjem, kroz mnogo lijepih uspomena čuvamo te od zaborava.

NIKOLA – NIKO NIKALJEVIĆ Četiri godine kako nema mog oslonca, našeg razgovora, topline tvog zagrljaja. Znam da negdje gore čuješ kako te unučad pominju, čuvajući te od zaborava. Ako je već život morao stati, uspomene na tebe živjeće vječno!

Brat PEJO sa porodicom

MIRJANA, EMA, KAĆA i MITAR

Tvoj sin IVAN sa porodicom 824

816

814

Oglasi i obavještenja

Subota, 23. jul 2022.

SJEĆANJE NA

JAŠO LUČIĆ

MOŠO LUČIĆ

BELI LUČIĆ

1950 – 2013

1949 – 2021.

1953 – 2021.

Uprkos vremenu, vi ne prolazite. Za nas nećete – nikada.

SAVA GRBOVIĆ i SAVA VUJOVIĆ

834

SJEĆANJE NA

JAŠO LUČIĆ

MOŠO LUČIĆ

BELI LUČIĆ

1950 – 2013.

1949 – 2021.

1953 – 2021.

Postoje ljudi koji izvuku ono najbolje u nama. To ste vi – nama. Zato vas čuvamo, baš tu, kao najbolji dio nas. Kao najrođenije. Jer ste to od prvog dana, zasvagda.

BOŽO i BRANO MIĆUNOVIĆ sa porodicama

833

32 Oglasi i obavještenja Dnevni list Elektronska pošta: desk@pobjeda.me

Direktor i glavni i odgovorni urednik:

DRaŠKo ĐURaNoViĆ Naziv osnivača: Društvo sa ograničenom odgovornošću za proizvodnju, promet i usluge, export-import ,,Nova Pobjeda“ - Podgorica Sjedište osnivača: 19. decembar br. 5 PIB:03022480

Zamjenica izvršnog direktora:

Subota, 23. jul 2022.

OPŠTINA ULCINJ Sekretarijat za komunalne djelatnosti i zaštitu ambijenta Na osnovu člana 14 Zakona o procjeni uticaja na životnu sredinu (“Sl. list CG”, br. 75/18), Sekretarijat za komunalne djelatnosti i zaštitu ambijenta,

OBAVJEŠTAVA zainteresovanu javnost da je nosiocu projekta Enver Lika iz Ulcinja, donijeto Rješenje br. 06-335/22-145/2 od 15. 07. 2022.godine, kojim je odlučeno da nije potrebna izrada elaborata procjene uticaja na životnu sredinu, za projekat izgradnje Solarne Fotonaponske Elektrane snage 3060 Wp koji se gradi na KP 289 i 290/2, KO Briska Gora- Opština Ulcinj. Nosioc projekta može pristupiti izvođenju projekta na pomenutoj lokaciji u skladu sa važećim tehničkim normativima i standardima propisanim za tu vrstu objekta, uz obavezu da pri izgradnji i korišćenju objekta primjeni potrebne mjere za sprečavanje štetnih uticaja na životnu sredinu, kao i da u slučaju udesa, predvidi i primjeni potrebne mjere zaštite.

MilENa golUBoViĆ

Direktorica marketinga: ŽElJKa RaDUloViĆ

REDAKCIJSKI KOLEGIJUM

Zamjenica glavnog i odgovornog urednika RaDMila UsKoKoViĆiVaNoViĆ

Pomoćnici glavnog i odgovornog urednika NENaD ZEČEViĆ (politika) JaDRaNKa RaBRENoViĆ (ekonomija) JElENa MaRTiNoViĆ (društvo) MaRiJa JoViĆEViĆ (nedjeljno izdanje)

Urednici JoVaN NiKiToViĆ (kultura) MaRiJa ŽiŽiĆ (crna hronika) DRagiCa ŠaKoViĆ (Crnom Gorom) NiKola sEKUliĆ (hronika Podgorice) JoVaN TERZiĆ (Arena) sloBoDaN ČUKiĆ (feljton i arhiv) VUKMaN iVaNoViĆ (dizajn) DRagaN MiJaToViĆ (fotografija)

OBAVJEŠTAVA zainteresovanu javnost da je nosiocu projekta Enver Lika iz Ulcinja, donijeto Rješenje br. 06-335/22-146/2 od 18. 07. 2022.godine, kojim je odlučeno da nije potrebna izrada elaborata procjene uticaja na životnu sredinu, za projekat izgradnje Solarne Fotonaponske Elektrane snage 4000 kWp, koji se gradi na KP 290/1, KO Briska Gora- Opština Ulcinj. Nosioc projekta može pristupiti izvođenju projekta na pomenutoj lokaciji u skladu sa važećim tehničkim normativima i standardima propisanim za tu vrstu objekta, uz obavezu da pri izgradnji i korišćenju objekta primjeni potrebne mjere za sprečavanje štetnih uticaja na životnu sredinu, kao i da u slučaju udesa, predvidi i primjeni potrebne mjere zaštite.

OBAVJEŠTAVA zainteresovanu javnost

da je nosiocu projekta Enver Lika iz Ulcinja, donijeto Rješenje br. 06-335/22-147/2 od 19. 07. 2022.godine, kojim je odlučeno da nije potrebna izrada elaborata procjene uticaja na životnu sredinu, za projekat izgradnje- postavljanja srednjenaponskog 35kV Kablova i rasklopišta na KP br. 289, 290/1 i 290/2, KO Briska Gora- Ulcinj; Kabal 35kV od rasklopišta do TS- na djelovima KP 290/1 i 662/1 KO Briska Gora, 62/1, 352/1, 352/2, 1294, 1293,1297,941,942 i 1299 KO Zoganje , 1984, 1369,1371 KO Pistula, 1187 KO Kolomza, 412 KO Ulcinjsko Polje i 7502/1 i 5675 KO Ulcinj. Nosioc projekta može pristupiti izvođenju projekta na pomenutoj lokaciji u skladu sa važećim tehničkim no rmativima i standardima propisanim za tu vrstu objekta, uz obavezu da pri izgradnji i korišćenju objekta primjeni potrebne mjere za sprečavanje štetnih uticaja na životnu sredinu, kao i da u slučaju udesa, predvidi i primjeni potrebne mjere zaštite.

LOGOTIP POBJEDE Miloš Milošević i Nikola Latković (2019), inspiracija Anton Lukateli (1944) PORTAL POBJEDE

Urednica JoVaNa ĐURiŠiĆ OBJEKTIV

Urednica MaRiJa iVaNoViĆ -NiKiČEViĆ KULT

Urednica TaNJa PaViĆEViĆ TELEFON: 020/409-520 - redakcija 020/409-536 - marketing 020/202-455 - oglasno

I.br.1630/2020 Javni izvršitelj Marko Đaković iz Herceg Novog, u pravnoj stvari izvršnog povjerioca DAMJANOVIĆ ŽELJKO, Naselje “Gipos” 2/1/6, Cetinje, koga zastupa punomoćnik advokat Anja Ivanović iz Podgorice, OktobarskeRevolucije121 protiv izvršnih dužnika ANDREAS MEGA, Suchel StraBe 9-78669, Welledingen,Njemačka, i ŠTEFAN MEGA, Suchel StraBe 9-78669, Welledingen, Njemačka, u smislu odredbe čl.7 i 45.ZIO-a, donio je ZAKLJUČAK

DOSTAVLJANJE JAVNIM OBJAVLJIVANJEM

U izvršnom postupku u predmetu I.br.1630/2020, izvršnim dužnicima nije bilo moguće dostaviti zaključak o I prodaji nepokretnosti I.br. 1630/2020 od 05.07.2022.godine, Izvršnim dužnicima sa poslednjom poznatom adresom Herceg Novi, Đenovići bb, vrši se dostavljanje pismena javnim objavljivanjem. Pozivaju se izvršni dužnici, da se u roku od 5 dana, po ovom objavljivanju obrate Javnom izvršitelju radi preuzimanja navedenog pismena. Objavljivanjem se smatra da je uredno izvršeno dostavljanje ovog pismena a negativne posledice koje mogu nastati snosiće sama stranka. Ovo objavljivanje izvršiće se u dnevnom listu ,,Nova Pobjeda” i na oglasnoj tabli nadležnog suda – Osnovnog suda u Herceg Novom, a navedeno pismeno smatra se uredno dostavljenim istekom roka od osam dana od dana isticanja pimena na oglasnoj tabli nadležnog suda, ukoliko je prethodno izvršeno objavljivanje u dnevnom štampanom mediju. Protiv ovog zaključka nije dozvoljen prigovor, čl.8. ZIO-a U Herceg Novom, dana 22.07.2022.godine Javni izvršitelj Marko Đaković

Vlasnička struktura osnivača medija ,,Media NEA” d.o.o. Podgorica -100 odsto Tiraž: 3.150

Mali oglasi NEKRETNiNE CENTAR blizu ugla Hercegovačke i ulice Slobode – lokal 410m2 sa 4 parkinga. Savremen, više prilaza za sva vozila. Prodajem Tel.069/ 991-786 1 PRODAJEM u Glavici u Danilovgradu staru kuću od 146 kvadrata i plac od 1.000 kvadrata. Može i uz 800 kvadrata uz Zetu, ispod stadiona. Zvati poslije 15 časova. Tel. 067834420 2

RaZNo OTČEPLJENJE sve vrste kanalizacija el.sajlom.

Dolazim odmah NON-STOP. Sitne vodoinstalaterske opravke. Pregled cijevi kamerom. Begović Tel.069/747-204, 069/424-150, 067/473-367 2

OTČEPLJENJE kanalizacije i svih vodovodnih

cijevi , popravka i zamjena instalacija. Non stop ! Begović

Adresa sjedišta medija: Ulica 19. decembra broj 5, Podgorica PIB 02842777 Broj žiro računa: 560-822-77 Universal Capital Bank

Tel. 067/579-709 , 069/269-550 3

e-mail: oglasno@t-com.me

23. јул 2022. | година III | број 125

ГРАЂАНСКО ДРУШТВО И ЊЕГОВИ (НЕ)ПРИЈАТЕЉИ

ВАРИЈАЦИЈЕ НА ТЕМУ АСИМИЛАЦИЈЕ

ISSN 2704-5226

нима који имају искуство живљења у државама обухваћеним најновијим национално-идентитетским освајачким циклусом није непознато да концепту српског света одговарају „послушне мањине“ (а у том су свету, још увијек имагинарних граница, мањине сви који нису Срби), с којим се онда радо и по потреби његови идеолози и извођачи радова играју мултикултуралности, интеркултуралности и срдачних братских односа. Када је ријеч о Црној Гори, замисао постаје унеколико компликованија јер је она независна држава, чланица НАТО и држава која је до прије двије године имала врло јасну проевропску оријентацију. А у којој су гласноговорници, апологете и дјелатници концепта српског света управо и недвосмислено мањина. Два пута, у врло кратком временском периоду, наиме, 4. септембра 2021. на Белведеру и 13. јула 2022. у Никшићу, поводом обиљежавања Дана државности, грађанке и грађани Црне Горе били суочени са искуством третмана хемијским средствима, вјероватно са циљем постизања пуног мултикултурног капацитета и корака ближе ка остварењу „европске агенде“. Исказана вјероватноћа је, наравно, иронија. Након оба догађаја, у прорежимским медијима и новоуспостављеним структурама власти, али и полицијским досјеима, они који су се тих дана својим протестима борили за уставна и грађанска права свих грађана Црне Горе и за независну, секуларну и грађанску државу, таргетирани су као „шачица екстремиста и терориста“, као „милогорци“, као тврдо националистичко крило, само с другим предзнаком. Они у екстремнијим политичким, формалним и мање формалним, групацијама их зову и „антисрпским шовинистима“, „фашистима“ и „мусолинијевцима“ и предлажу метод денацификације, по моделу „бивше Украјине“. Да све буде још компликованије и непрозирније, дио представника организација цивилног друштва у Црној Гори све ове процесе који се одвијају у сјенци пројекта српског света виде као, мање-више, сукоб два национализма, двије „ничим изазване“ разбуктале идентитетске страсти, који ваља докинути тако што ће се упорно, теоријски софистицирано, за-

ЈОВАНА МУГОША

AЛЕКСАНДРА БОСНИЋ-ЂУРИЋ

лапса моћи ради одржавања кон-

ВРЛО ЈЕ МОГУЋЕ И НИЈЕ НЕОЧЕКИВАНО ДА ЈЕ ЗА ИЗВЈЕСТАН троле над културним нормама“… Као и то да ће се културе које су БРОЈ ГРАЂАНКИ И ГРАЂАНА ЦРНЕ ГОРЕ КОЈИ СЕБЕ ЈОШ „присилном културном асимиУВИЈЕК СМАТРАЈУ АПОЛИТИЧНИМА И КОЈИ САМО ЖЕЛЕ ДА У лацијом приморане на различите културне праксе вратити ДОБРО ОРГАНИЗОВАНОЈ ДРЖАВИ МИРНО ЖИВЕ СВОЈЕ ЛИЧНЕ својим изворним праксама које се разликују од присилних кулИ ПРОФЕСИОНАЛНЕ ЕГЗИСТЕНЦИЈЕ, АКТУЕЛНА ЗАМЈЕНА турних вриједности других доТЕЗА И ПРИЧА О „ДВА СУПРОТСТАВЉЕНА НАЦИОНАЛИЗМА“ минантних сила“. Будући да су идеолозима српског УДОБНО ПРИБЈЕЖИШТЕ ОД „БУКЕ И БИЈЕСА“ КОЈИ света данас, баш као и идеолозима велике Србије деведесетих, инверИЗВЈЕСНО СВЕ СНАЖНИЈЕ ПОТРЕСАЈУ ЊИХОВУ ДРЖАВУ лагати за грађанско друштво по себи, у држави која већ скоро двије године, истини за вољу, ипак много више личи на теократију у настајању. У том смислу, индикативан је посљедњи сукоб „два национализма“ у Никшићу - група са тробојкама је опет, као некад, пјевала о „Турцима“, „булама“, Србији, Русији и Косову, док су грађани прослављали Дан државности свих грађана Црне Горе. Очигледно неразликовање црногорског национализма од реакције на оно што би по својој суштини највише подсјећало на присилну културну асимилацију, можда је и највећи изазов и највећа замка за оне који се у овом периоду баве, или ће се бавити, сада је већ извјесно, све драматичнијим про-

цесима с којима се, негдје на маргинама српског света и док усваја европску агенду, суочава црногорско друштво. Ваљало би се подсјетити опште прихваћених теоријских формулација које експлицирају да се културна асимилација може догодити и насилно и да је, сходно искуствима, током колонијализма који се дешавао током XVIII, XIX и XX вијека, она укључивала „вјерску конверзију, раздвајање породица, промјену родних улога, подјелу имовине међу страним силама, елиминацију локалних економија и недостатак одрживог снабдијевања храном“. У овим се формулацијама наводи и то да су присилне асимилације често неодрживе, да управо присила доводи до побуна и „ко-

зије и идеолошке манипулације на релацији асимилација-шовинизам-геноцид омиљени метод масовне индоктринације, увијек је правовремено подсјећати се њиховог родног мјеста, идеолошког прогласа, Меморандума САНУ из касних осамдесетих година прошлог вијека. И тада је, за састављаче нацрта Меморандума, угроженост јединственог српског националног бића и српске културе била недвосмислена. „За мање од педесет година, у двема узастопним генерацијама, два пута изложен физичком уништењу, принудној асимилацији, покрштавању, културном геноциду, идеолошкој индоктринацији, обезвређивању и одрицању од сопствене традиције, под наметнутим комплексом кривице, интелектуално и политички

разоружаван, српски народ је био изложен претешким искушењима да то не би оставило трагове у духовном стању које се на крају овог стољећа великих технолошких узлета људског ума не би смело занемарити“. Аутори, надаље, закључују да се, уколико претендује на будућност у породици „културних и цивилизованих народа света“, српски народ суочава са историјским и есенцијалним изазовом, наиме, да „поново нађе себе“ и постане „историјски субјекат“. Да би овај циљ био реализован аутори сматрају да је неопходно да српски народ „изнова стекне свест о свом историјском и духовном бићу, да јасно сагледа своје економске и културне интересе“ и на тај начин коначно дође до „савременог друштвеног и националног програма којим ће се надахњивати садашње и будуће генерације“. Остварењу овог, крајњег циља, аутори придружују и констатације којима се постојеће стање дефинише и процјењује као колективно „депресивно стање са све жешћим испољавањима шовинизма и србофобије“, а које ситуацију чине потенцијално „запаљивом“ и „опасном“. Епилошку радњу сви знамо. Врло је могуће и није неочекивано да је за извјестан број грађанки и грађана Црне Горе који себе још увијек сматрају аполитичнима и који само желе да у добро организованој држави мирно живе своје личне и професионалне егзистенције, актуелна замјена теза и прича о „два супротстављена национализма“ удобно прибјежиште од „буке и бијеса“ који извјесно све снажније потресају њихову државу. Овај њихов ескапистички узмак у овом тренутку не значи ни кривицу, баш као ни коначну опредијељеност за уздржаност, али је свакако знак да су двогодишњи процеси варијација на тему асимилације имали свој очекивани ефекат. Пред грађанкама и грађанима Црне Горе опет је својеврсни историјски изазов, а одговор на овај изазов зависиће искључиво од њихове воље за остварење сопствене грађанскости и њихових артикулисаних и освијешћених капацитета против новог таласа идеолошко-идентитетских узурпација и фантазијама на тему нови/стари српски свет. А овдје заиста важи она крилатица „што прије, то боље“. Јер, у том идеолошки репресивном имагинаријуму (као и у сваком истоврсном) управо су „бука и бијес“ природно и пожељно стање, а у таквом стању мирно и неутрално егзистирање напросто - није могуће. 

23. јул 2022.

УЗРОЦИ И ПОСЉЕДИЦЕ

ВИШЕ НЕГО КОБНА ОДЛУКА К

ад је 31. октобра 1993. године, на Лучиндан и Дан Светог Петра Цетињског, група црногорских интелектуалаца и црногорских патриота, на скупу одржаном на Дворском тргу на Цетињу, на симболичан начин, у очекивању скорог доласка епископа Антонија Абрамовића, обновила Црногорску православну аутокефалну цркву, силом укинуту под карађорђевићким бајонетима 1918. године, тадашња антибирократска црногорска власт, у намјери да забрани скуп и најављени чин послала је на Цетиње десетак полицијских марица са специјалцима који су се распоредили у круг око запаљене ватре и групе промотера и подржавалаца Црногорске православне цркве. У једном тренутку марице су кренуле према средишту призора и запаљеној ватри на средини трга, око које су били окупљени присталице црногорске црквене обнове, наравно у намјери да специјалци заплаше или можда са трга растјерају судионике скупа. Случајно, или можда хотимично, по периферији укупног призора биле су распоређене женске присталице црногорске црквене обнове, које нијесу показале ни мало страха пред пријетећи устремљеним марицама, не ступајући ни корака назад. Да ли заустављени таквом одлучношћу судионика скупа, да ли свијешћу о могућим политичким и другим посљеди-

МИХАИЛО РАДОЈИЧИЋ ШОК

цама насилног разбијања иначе званично забрањеног окупљања – тек су се полицијска возила у једном тренутку зауставила. Трагична и по даљу судбину Црне Горе невесела чињеница се састојала у представи највећег дијела тадашњих, а и данашњих грађана Црне Горе, којима није био познат податак о вјековном историјском постојању Црногорске самосталне православне цркве, буквалном неимару црногорске историјске слободе и државе. Црногорска обилно фашизирана власт, створена послије антибирократске револуције, а посебно мамузана од националистичког Београда, свим силама је настојала да идеју црногорске црквене обнове угуши у коријену, тим прије што се и сама први пут суочила са реалношћу историјског постојања црногорске православне цркве. Данас, међу ватреним обожаваоцима и присталицама нацикле-

Дритан Абазовић и Филип Аџић

рикалне цркве Србије у Црној Гори, нимало занемарљив број грађана Црне Горе, у својој елементарној необавијештености, којој су, нажалост, кумовали комунисти, тврдо вјерује да у Црној Гори никад није било друге цркве осим Цркве Србије, те да је највећи дио црногорских храмова одувијек био њено власништво које наводно присталице једне формално још увијек наводно канонски непризнате цркве, заједно са црногорским атеистима и агностицима желе да отму. Да је Црногорска православна црква, самом својом симболичном обновом 1993. године, била канонски у далеко повољнијем положају од данас већ признатих, а никад раније постојећих Украјинске и Македонске православне цркве, јер је за разлику од побројаних била аутокефална до 1918. године, знали су само ријетки црногорски интелектуалци и потомци црногорских свештеника који су се по укидању

своје цркве 1918. године расули по свијету. Највећи, не само домаћи познавалац црквеноправне проблематике др Никодим Милаш, у својој за сва времена важећој култној књизи Православно црквено право, изричито наводи да „једном постојећа право-

славна аутокефална црква, без обзира на разлог за прекид своје дјелатности, увијек може бити обновљена вољом монарха или вјерујућег народа“. Што све то вриједи код незаинтересоване и неуке црногорске

ТУ СМО…

АЛТЕР ЕГО

што је све утицало на наш национални осјећај, колико је стицај околности, породично насљеђе и слично, што наравно не умањује вриједност емоције). Није баш јасно зашто је покушао да филозофира кад је полицајац. Али буде тако, кад се глупост примакне памет се измакне. А дотичноме је довољно измакла. Кад сам про-

facebook.com

ву ову грдну, несносну мјешавину, је индискретно проказао бивши министар унутрашњих послова из Владе З. К., С. Секуловић. Изјаснио се спонтано без длаке на језику (на Фејсбуку) у овим брадатим временима о тешким бременима, којима је и лично допринио да буду још тежа. Ево како је то саопштио: „Национално сам Црногорац али у црногорском Србину видим alter ego“ (поставимо себи искрено питање

ДА ЈЕ САМО У УЏБЕНИКУ, ЗА БАР СРЕДЊЕ ШКОЛЕ, ЗА НАСТАВНИ ПРЕДМЕТ ИСТОРИЈЕ, У ВРЕМЕНУ НАШЕГ СОЦИЈАЛИСТИЧКОГ ТРАЈАЊА ОД 1945. ДО ЈАНУАРА 1989. ГОДИНЕ, СТАЈАЛА ЈЕДНА ЈЕДИНА РЕЧЕНИЦА КОЈА БИ НЕДВОСМИСЛЕНО УПУЋИВАЛА НА ВЈЕКОВНО ПОСТОЈАЊЕ ЦРНОГОРСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ АУТОКЕФАЛНЕ ЦРКВЕ, СВЕ ДО ЊЕНОГ НАСИЛНОГ УКИДАЊА 1918. ГОДИНЕ, ДАНАШЊА ЦРНА ГОРА БИ БИЛА ЛИШЕНА ТЕНЗИЈА КОЈЕ СВАКОДНЕВНО И ОТВОРЕНО ПРИЗИВАЈУ ГРАЂАНСКИ РАТ СА ДАЛЕКОСЕЖНИМ КРВАВИМ ПОСЉЕДИЦАМА. ДА НЕ БИШЕ ПОВРИЈЕДИЛИ СУЈЕТУ СРБИЈЕ И ПОДСЈЕТИЛИ ЈЕ НА ВЈЕЧИТИ КОМПЛЕКС ИНФЕРИОРНОСТИ СРПСКИХ НАЦИОНАЛИСТА ПРЕМА ЦРНОГОРСКИМ ИСТОРИЈСКИМ И МОРАЛНИМ ВРИЈЕДНОСТИМА ПОСЛИЈЕРАТНА КОМУНИСТИЧКА ВЛАСТ У ЦРНОЈ ГОРИ СВЈЕСНО ЈЕ ПРЕВАРИЛА ЦРНОГОРСКЕ ГРАЂАНЕ, САКРИВАЈУЋИ ОД ЊИХ КРУЦИЈАЛНИ ПОДАТАК ИЗ ВЛАСТИТЕ ИСТОРИЈЕ САДРЖАН У ЧИЊЕНИЦИ ДА ЈЕ ЦРНОГОРСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА НЕ САМО ВЈЕКОВИМА ПОСТОЈАЛА НЕГО БИЛА И АУТОКЕФАЛНА (САМОСТАЛНА) СВЕ ДО ЊЕНОГ НАСИЛНОГ УКИДАЊА 1918. ГОДИНЕ ИЛУСТРАЦИЈА: ИВАНА БОЖОВИЋ

РАЈКО ЦЕРОВИЋ

читао његово национално начертаније, посегао сам за рјечником да провјерим да ли је моје разумијевање (алтер-ега) тог латинског израза добило неко друго значење од оног које познајем? Не, значење се није ни помјерило из првобитног латинског (Цицероновог) појма. Обратите пажњу, један тако високи представник власти, министар врло одговорног и врло ризичног ресора нема шта да каже... али баш ништа о себи, свом образовању, способности и искуству, осим да је Србин. Гром и пакао, рекли би Американци. Потом Секуловић подупире свој alter ego, своје друго ја! „Објективно не могу сагледати своју улогу, али знам да све што је у мени било снаге сам дао да се сачувају људски животи и шанса за будућност.“ Коју, чију и каква будућност... сличну овој, попут ограниченог ауто-пута, који ће нас, кад тад, одвести прво у Србију а ко зна кад у Европу. Ово открива много више о свијести оне и ове власти и свеукупне њене структуре а нарочито безбједносне струке. Пазите! По националности је Црногорац, одавде, али му је alter ego тамо далеко, много ближи. Његова изјава декодира све такве изреда. Кад преузимају власт имају его а кад се завласте alter ego. То је био и Лепосавић, такође бивши министар (правде), али је био конкретнији и поштенији. Дигао је три прста мислећи да се на томе одржава позиција, па је пао. То није проблематично да се неки

ПО НАЦИОНАЛНОСТИ ЈЕ ЦРНОГОРАЦ, ОДАВДЕ, АЛИ МУ ЈЕ ALTER EGO ТАМО ДАЛЕКО, МНОГО БЛИЖИ. ЊЕГОВА ИЗЈАВА ДЕКОДИРА СВЕ ТАКВЕ ИЗРЕДА. КАД ПРЕУЗИМАЈУ ВЛАСТ ИМАЈУ ЕГО, А КАД СЕ ЗАВЛАСТЕ alter ego. ТО ЈЕ БИО И ЛЕПОСАВИЋ, ТАКОЂЕ БИВШИ МИНИСТАР (ПРАВДЕ), АЛИ ЈЕ БИО КОНКРЕТНИЈИ И ПОШТЕНИЈИ Црногорци оćећају Србима, али је (не)спорно што властитост не испољавају родом но изродом своје земље. Кад прочитате Секуловића, препознате да Србин у Црној Гори није национална већ карактерна особина. Непоуздан карактер, поуздан туђи актер. Бившег министра нико није ћерао да се јавно изује, али је оćетио моменат да се препоручи, надајући се бољем ćутра кад му је већ јуче измакло. Кад се све то посложи само по себи, онда из Управе полиције стигне охрабрујуће саопштење. „Припадници Управе полиције неће бити актери дневнополитичких дешавања, а посебно не у контексту усложњавања политичких прилика јер је Управа полиције као институција изнад сваког појединца, те је у складу са тим наведена одлука донијета.“ Осим навода које је о себи изнио бивши министар, можете се запитати који су то други разлози, квалификације и знање, препоручили и садашњег министра Аџића за исти ресор. Овај Цетињанин, једнако као и претходник му, је произвео Белведер+фашизам, у Никшићу, граду антифашизма. А ко је други могао увести чету четника у град и обезбиједити им промоцију осим неко ко им је истомишљеник на мје-

сту министра. У том момку тајкунске затуцаности, има нешто, не само од Секуловићевог Белведера већ и од Дританових Поточара. Лажу на лицу мјеста. Стога таква позиција не треба перверзне УРАше но Мураше! Рецепт за овакве кадрове је стар и познат из времена АБ револуције. Сви доушници Београда (узданице комунистичке власти ЦГ) покрили су ресор и највиша звања у Унутрашњим пословима 90-их. Средином тих година, прогнани су из тог ресора у пензију сви кадрови, Црногорци! Онда је кренуо суноврат из кога се немогуће вратити а камоли узвратити. Тај српско-дужнички, доушнички етнос је у више наврата међународно (озл)оглашен за конспирацију са злочиначком влашћу у Београду па је за чуђење како толики биполарни Црногорци рађе пристају уз злочестост него уз честитост. У томе што представљају једне, а раде за друге не препознају ни лицемјерство ни стид. И сад на сцену ступа она ваздакадњост! Сви су исти кад препознају доминацију оне друге опције, и на исти начин бивају они други. Дикотиледоност као биолошка особина (биљке са два клицна листића) припада биљкама и можеш их пресадити ђе год оћеш. Баш такве посађују на власт да би

23. јул 2022.

Данас је држава Црна Гора и црногорско грађанско друштво, под неразумним диктатом предсједника Владе господина Дритана Абазовића и његових нацишовинистичких истомишљеника гомиле српских странака у Црној Гори, односно милитантних присталица клерофашистичке Цркве Србије, силеџијски упорно гурано у озакоњење такозваног темељног уговора наводно државе Црне Горе са Црквом Србије, чак и без могућности упознавања јавности са дуго и подмукло скриваним поменутим документом. Да не говоримо о томе да се нацртом такозваног темељног уговора темељно негира држава Црна Гора, црногорско грађанско и секуларно друштво, црногорска историја и црногорска национална индивидуалност. Међунационалне и међувјерске тензије су данас у Црној Гори, са тенденцијом њиховог сталног умножавања, управо поводом инкриминисаног темељног уговора, достигле такав степен усијања да треба бити превелики оптимиста па повјеровати у могућност да се клупко пробуђених страсти може разријешити без отвореног грађанског сукоба. 

процвјетали раздором. Ово је неспорно земља високе корупције осим кад високо корумпирани издају своју земљу. Његош би се запитао „А судови бјеху ли им какви?“ Ево овакви! Погледајте само какви повјериоци ове власти провјеравају кандидате за Судски савјет... А да је било судова њима би давно било суђено. Издаја је у нас најугледнија категорија политичког и друштвеног морала и правосудно је оправдана. Кад стид, као људска самокритичка категорија пресахне, све што је у човјеку људско, усахне. Случајно сам нашао прибиљешку о издаји, уз неки текст који сам писао баш за Култ. Можда је и објављена, али није на одмет поновити је кад смо понављачи истог већ три деценије. Ако најпростију дефиницију издаје, „Издаја је пријећи на страну непријетеља“ примијените на Црну Гору она је перманентно у стању издаје. Ни иронична дефиниција не би одступила од суштине. Црна Гора је стално у другом стању јер стално порађа туђине. Дакле, неки су упорно „они други“!... и тако је стално носећа с издајницима! Како то да се погоди у минут, да Абазовићи подижу клинику у Београду, баш у тренутку кад Дритан учини све да Црна Гора буде клинички мртва! Ни владе, ни скупштине, ни државе. Редају се на њу сви одреда, одавде до alter ega. Редаљка на државу. Не знају стидни, да тај израз не припада јавној институцији државе већ проституцији јавне куће. Другачије не може ни бити, кад су А. А. (Абазовић и Аџић) од себе и Владе направили стидницу! М.Р.Ш. 

РАЈКО РАДОВИЋ

ритан или Фредо? То наизглед бесмислено, хипотетичко питање пало ми је на памет док сам гледао Youtube снимак наступа Дритана Абазовића у Поточарима, на церемонији обележавања 27. годишњице геноцида у Сребреници. Genius loci те драматичне локације и данас, заправо, зрачи неким својим морбидним неспокојем који се не да лако заборавити. Надгробни споменици на том месту, где се ратни злочин одиграо, су као нека војска белих сенки од камена. То су неми, пусти белези и акценти у још муклијем простору који делују као трауматични путокази на рубу овога и онога времена и овога и онога света. Јер све оно чему су се сурово побијени становници Сребренице надали, што су живели и желели да живе у дневности битисања и у интимним сновима, дах и дамар тих живота некако је још ту. Њихове судбине које су могле да буду другачије само да су којим случајем избегли преки суд српских метака и дан- данас прогони овај крајолик. Тако се при сваком новом обележавању геноцида увек изнова поставља оно питање зашто су сви ти људи страдали? И зашто тако мучки и бесмислено? На неке од разлога у смислу командне одговорности светло је бацио хашки суд својом недвосмисленом пресудом. Али остаје и она људска димензија крвопролића, тај оргијастички дерт уживања у туђој несрећи, у фантазији о својој премоћи и свемоћи, као и она залудна митоманија шенлучења у хаосу рата, изигравање генерала и ратника, играње ватром и судбином. Једина доказива кривица мушких глава и житеља Сребренице тога јулскога дана, у лето 1995, била је, заправо, то што су у питању били Бошњаци, друге вероисповести од оне православне и што су се, ето, нашли на погрешном месту, у погрешно време. У свом наступу, међутим, пред окупљеним званицама као и пред сенима невиних муслиманских жртава Дритан Абазовић, као црногорски премијер и у име свих грађана Црне Горе, не само да не налази праве речи да им ода почаст какву заслужују. Он из неког, само њему знаног разлога, свој наступ претвара у чудно збркан говор пун незграпних фраза. Једна отрцана флоскула прати ту другу, а све у духу полуметафора шибицарског универзализма. Дотеран, готово пицнут, али некако и сметен Дритан је јасно, чињенично ту, у Поточарима, на месту историјског сећања присутан, али као да, заправо, и није баш сасвим свој. Присутан је телесно, видимо га пред камером и у кадру. Међутим, у мислима и бићу као да је одсутан, задржан негде другде, са предумишљајем, у раскораку и са тешком менталном блокадом. Пред домаћим и страним званицама и званичницима, министрима и представницима дипломатког кора он почиње свој наступ трапаво: „... 11. јула 1995. године на овоме мјесту је убијено човјечанство...“ Прави онда отклон да се прибере од незграпности уводних речи забашурујући их гестом беспомоћног ширења руку. Па додаје „...али је Босна наставила да живи. И данас симболичко обиљежавање је само сјећање на оно колико смо лоши били тада...“ И одмах се човек пита ко је то, бре, тада био лош? И ко смо сад то па „ми“? Тим прибегавањем некој универзалистич-

У ОБЛАЦИМА САМОЉУБЉА СТОЈЕЋИ ПРЕД СЈЕНИМА УБИЈЕНИХ, ОН ПЛЕДИРА ДА СЕ ОБРАЋА ЦИЈЕЛОМ СВИЈЕТУ И СВИМА, А НА КРАЈУ ГОВОРИ, DE FACTO, САМО СЕБИ И ВЛАСТИТОЈ СУЈЕТИ. ПРИ ТОМЕ, СВЕ ШТО ОВАЈ ПРОВИНЦИЈАЛНИ ПОЛИТИЧАР УСПИЈЕВА ДА ПОСТИГНЕ ЈЕ ТО ДА ПУТЕМ ОНОГА ШТО РОЛАНД БАРТ НАЗИВА „ТУПИМ“ ЗНАЧЕЊЕМ ИЛИ РЕПРЕЗЕНТАЦИЈОМ КОЈА ОДБИЈА ДА СЕБЕ РЕПРЕЗЕНТУЈЕ ЗАТО ШТО ЈЕСТЕ „ЗНАКОВИТА“, АЛИ НЕ ОЗНАЧАВА НИШТА, ИЗГУБИ СВОЈ НОС. ДРИТАНОВ ГОВОР У СРЕБРЕНИЦИ ЗАТО НИЈЕ САМО ЛОШЕ ОДМЈЕРЕН. ОН ЈЕ СРАМАН

REUTERS / news18

ДПС власти, која је постојање Црногорске обновљене цркве дуго доживљавала као по себе реметилачки фактор, готово се пред јавношћу снебивала због њеног постојања. Врхунац је представљала бламажа једног од ДПС предсједника државе који није само демонстрирао незнање у вези са црквом, него и пробао да обмане јавност провидним и јефтиним смицалицама.

ЦРТИЦА О ИГРАЊУ ВАТРОМ И СУДБИНОМ

Босанске породице из Сребренице у избјегличком кампу на тузланском аеродрому, јул 1995.

кој апстракцији уравниловке путем граматике кроз пинг-понг са личним заменицама, тог „ми“ које је може да буде и оно „они“, сви други, остали, заједно и исти по злу у збегу значења, Абазовић, заправо, банализује чин геноцида. И одједном се стиче утисак да је цео његов поточарски говор, у ствари, писан на неком ванземаљском есперанту, па онда на брзу руку, преко колена преведен на црногорски језик и тако не само да нема семантичког смисла него и то мало смисла што се, истрзано, да денотирати остаје изгубљено у бескрвности фразеологије.

ЗЛО ДОБА На крају, ово његово туробно говорничко јутро по коме ће се познати још грђи реторски дан а све у зло доба поточарског сумрака кулмираће реченицама које ће Абазовићев наступ засигурно уврстити међу најгоре државничке беседе на овим просторима икад. Он каже: „... и да нас ови нишани бијели, испред, подсјете на невине жртве, не Бошњака, него људи. Геноцид није почињен над Бошњацима. Него над људима. И нијесу га починиле војске него политике“. Правећи се тако паметнијим него што заправо јесте, црногорски премијер посеже за неком, њему иначе недостижном, контекстуалном глобалношћу. Он би да буде модеран, светски човек гламурозне широкогрудости. А заправо делује јефтино. Стојећи пред

сенима убијених он пледира да се обраћа целом свету и свима, а на крају говори, de facto, само себи и властитој сујети. При том, све што овај провинцијални политичар успева да постигне је то да путем онога што Роланд Барт назива „тупим“ значењем или репрезентацијом која одбија да себе репрезентује зато што јесте „знаковита“, али не означава ништа, изгуби свој нос. Дританов говор у Сребреници зато није само лоше одмерен. Он је сраман. И можда је најречитије бес многих који су имали ту несрећу да га чују формулисао Емир Хаџихафизбеговић, један од најбољих европских глумаца, који је Дритана назвао битангом, несортом, сметларом, мрцином и клошаром. Али, баш кроз тај вео Абазовићеве криминалне неодговорности помаља се и оно крими лице Фреда из прве реченице и питања овога текста, али и из судбоносних кадрова првог и другог „Кума“ (1972, 1974) Ф. Ф. Кополе. У Кополином филму Фредо, у тумачењу Џона Казала, је најстариј син мафијашког боса Вита Корлеонеа, кога у првом делу саге игра Марлон Брандо, а у другом Роберт Де Ниро, и као такав требао би да буде наследник кланског престола. Он би требао да буде онај коме сви љубе руке. Али баш као и Абазовић, који је због своје личне слабости комплекса ниже вредности свој интегритет фаустовским уговором трампио за опортунистички просперитет, Фредо

издаје оне који су га створили. У једној од кључних, болно-натуралистичких сцена у првом „Куму“, он из страха у блато испушта пиштољ којим би требао да одбрани оца и кума кога мецима решетају убице из супарничке банде. Кроз тај гест немоћи Фредо открива скривени карактер, односно његов недостатак. У импотентном бесу он грди израњавано родитељско тело да би некако искупио себе пред собом. Иста немоћна фрустрација се сада види и код Абазовића. Као и Фредо он чак и када успе да себи да неки значај, себе само тиме додатно и још више обезначи. Али за разлику од Фреда, који у нијансираној Казаловој интерпретацји, осећа грижу савести, Дритан је сада на облацима самољубља, у свом филму и сапуници пасторале сопственог самоувеличавања. Њему су телохранитељи и огледала довољни за мир у души. Он воли да себе види на црвеним теписима, у црним лимузинама и у друштву одабраних званичника страних држава. И баш би можда прави одговор Дритану био онај који Фреду после његове последње издаје упућује његов млађи брат кога игра Ал Паћино. Сцена је у белини светлости и шекспиријанска. Мајкл каже Фреду: „Фредо, ништа ми ниси сада. Ниси брат, ниси пријатељ. Нећу да знам за тебе, ни шта радиш. Нећу да те видим у хотелима, и нећу те близу моје куће. Када посетиш нашу мајку хоћу да знам дан унапред да не будем тамо“. 

23. јул 2022.

ОСВРТ НА ДЕШАВАЊА

едавно смо имали прилику да чујемо једну, заиста, иритантну изјаву митрополитиа Јоаникија - да је држава дужна да обезбиједи право на вјерску наставу у основним и средњим школама. Међутим, не треба елаборирати зашто једна секуларна држава, у складу са Уставом Црне Горе, уопште није, и никад неће бити дужна да обезбиједи вјерску наставну у државним институцијама. Ипак, одговор на овај комплексан захтјев, који је од круцијалног значаја за реализацију прикривеног пројекта Цркве Србије, потражићемо у црквеним канонима, са којим су, наводно, увијек у складу. А, да ли су?! Канон 7. из IV Васељенског сабора гласи: „Који су једном ступили у клир или монаси, одредисмо да не могу ступити ни у војску, ни у достојанство световне службе. Који се на ово усуде, и не покају се, да се врате на оно што су ради Бога раније изабрали, нека буду анатемисани“. Нека овај црквени канон митрополиту Јоаникију послужи као подсјећање да је свештенству строго забрањено да се баве било каквим свјетовним пословима. Покушај имплементације религијског, односно светосавског дјеловања кроз државни образовни систем, јасно

УЗ БЛАГОСЛОВ СПЦ twitter.com

ТИЈАНА ЛОПИЧИЋ

Завјетници „Тврдош“, Никшић

крши поменути канон. Умјесто да проповиједају православље, а не светосавље утемељено на синтагми - један народ, једне религије у једној држави - у црквеним објектима, баве се деценијама политичким активностима, које су отишле толико далеко да

састављају владу и да свештена лица говоре и на политичким скуповима, као што је то, не баш ријетко, радио митрополит Амфилохије. У први план подстичу великосрпски национализам, фалсификују историју… и баве се осталим мно-

гобројним пројектима, који заправо немају додирних тачака са оним што изворно православље проповиједа. Чињеница је да су негдје и научили да је светосавље, за разлику од православља - раскош, и да требамо анализирати које свеште-

ИШЧИТАВАЊЕМ СВИХ ЦРКВЕНИХ КАНОНА СА СЕДАМ ВАСЕЉЕНСКИХ САБОРА ДОЛАЗИМО ДО ПОРАЖАВАЈУЋЕ ЧИЊЕНИЦЕ ДА ЦРКВА СРБИЈЕ НИЈЕ У СКЛАДУ СА ЦРКВЕНИМ КАНОНИМА, И ДА ЈЕ КАЗНА ЗА МНОГЕ И АНАТЕМИСАЊЕ. ПОГЛЕДАЈМО И „ВРИЈЕДНОСТИ“ ЊИХОВИХ БРАТСТАВА ТВРДОШ И СТУПОВИ, КОЈИ СУ ВЈЕРОВАТНО И ДОБИЛИ БЛАГОСЛОВ, КАКО ТО ПО ЦРКВЕНОМ ПРОТОКОЛУ ИДЕ, ПРИЈЕ НЕГО ШТО СУ ИЗАЗВАЛИ НЕМИРЕ У ДОГОВОРУ СА ПОЛИЦИЈОМ ЗА ДАН ДРЖАВНОСТИ

но лице има: бољи возни парк, више станова и имовине, за које би надлежне институције и требале провјерити основ тог стица-

ПОНАВЉАЊЕ ЛЕКЦИЈА

а колико писали о отимању црногорске културне баштине, путем девастације, пренамјена, кривотворених преписа, крађа... стање је ружније и теже за ријешити. Ипак, иако „...постајем досадан са истом причом“, упозоравам опет. Један од примјера прекрајања и мијењања историје је прозивање Подгорице – Немањиним градом. На то ме је подśетио задњи видео-урадак на ову тему са YouTubea. Скоро да је невјероватно да се неко бави више овим питањем, након толико деценија испитивања. Дилема око мјеста у којем је рођен утемељивач династије Немањића стара је у нашој науци већ више од једног стољећа. Чак ни критичка историографија, предвођена Иларионом Руварцем, није смјела да се упушта у рјешавање овог питања. Основни проблем био је усудити се и противрјечити и оспорити писање Немањиних синова, Стефана и Растка, о свом оцу. Ови панегирици, на брзину проглашеног светитеља и оснивача династије, изнијели су тезу да се он родио у граду Рибници у Зети, коју је касније покорио. Док се читава научна, али и она друга, расправа преселила на оправдање чињенице да је овај освајач и рушитељ рођен и крштен у католичкој вјери, податак о мјесту његовог рођења није довођен у питање. Као по директиви, споменути град Рибница проглашена је Подгорицом, што је само додало квазинаучна оправдања за даље подјармљивање црногорског народа. Од тога се ни озбиљни научници и истраживачи нијесу усудили да одустану, јер чини се да је превелика стигма била пренебрегнути и оспорити двојицу тако „кредибилних“ ćедока.

ЧИТАЈТЕ ПОНОВО ЏАБА БИЛО СВИХ ПРЕТЕНЗИЈА И ЕТНОФИЛЕТИСТИЧКИХ САЊАРЕЊА О ВЕЛИКОНАЦИОНАЛНИМ ПРОЈЕКТИМА, СПРАМ ЕВИДЕНТНИХ И УБЈЕДЉИВИХ ДОКАЗА НАУКЕ НИЈЕ СЕ МОГЛО. ЏАБА ОСТАЈУ И ОВИ ПОВРЕМЕНИ УРАДЦИ, КОЈИ КАО ЖАОКЕ ПОКУШАВАЈУ ДА ОЖИВЕ ОДАВНО МРТВУ И РАСПАРЧАНУ ИДЕЈУ. УЗАЛУД СУ И НОВОКОМПОНОВАНЕ И ПРЕПАКОВАНЕ ТЕЗЕ О СРПСКОМ „ПОРЕКЛУ“ ЦРНОГОРАЦА, КОЈЕ СЕ ОПЕТ ПОВАМПИРУЈУ

СТЕВО ВАСИЉЕВИЋ

ВУКОТА ВУКОТИЋ

„Немањин град“

Узалуд је била и чињеница да њих двојица, заправо, пишу похвално слово и правдају свога родитеља за сва непочинства која је

учинио у лаичком животу прије замонашења. Такође, није помогла ни чињеница да оба брата у својим списима не помињу име

ђедово, већ је Немања, као лик из Бећковићеве поеме, „почиње од себе, а његов род од њега“. Све то није помогло историографи-

ји да разријеши ову дилему. На тај начин утемељена вертикала Дукља – Рибница – Подгорица постала је основа за докази-

23. јул 2022.

С ОНУ СТРАНУ ЗЕМАЉА

ња. Када се сјетимо шта је проповиједао и каквим животом је живио патријарх Павле, да ли се ови ‚богови у мантијама’ стиде пред Богом, ако уопште поједини и вјерују у Бога… Онда је веома лако разумјети зашто крше и канон 16. из VII Васељенског сабора, а гласи: „Свака раскошност и накит тела противна је свештеничкоме чину и сталежу. Ради тога епископи или клирици, који се ките сјајним и раскошним хаљинама, имају се поправити; а ако остану упорни, нека се подвргну казни. Тако исто и који се мажу мирисавим мазима. А пошто је корен горчине, који високо расте (Јев 12,15), то јест, јерес хулитеља Хришћана окаљала саборну Цркву, и они који се тој јереси придружише, не само што се гнушавају насликаних икона, него су одбацили и сваку побожност, мрзећи оне који свето и благочестиво живе, те се на њима испунило оно што је написано: богопоштовање је мрзост грешнику (Сир 1,25) зато, који се затеку да исмејавају оне, који носе просто и скромно одело, имају се исправити епитимијом. Па и од најстаријих времена свагда је сваки свештени човек задовољавао се простим и скромним оделом, јер „све што се не употребљује ради потребе, него ради накита, потпада приговору сујетности“, као што велики Василије каже; нити су носили одеће разнобој-

не из свиленог ткања, нити су на крајевима хаљина пришивали приметке од различите боје, јер су чули глас Божји, да: који меке хаљине носе, по царским су дворовима. „(Мт 11,8) (Трул 27; Гангр 12,21) Ишчитавањем свих црквених канона са седам Васељенских сабора, долазимо до поражавајуће чињенице да Црква Србије није у складу са црквеним канонима, и да је казна за многе и анатемисање. Погледајмо и „вриједности“ њиховог братства Тврдош и Ступови, који су вјероватно и добили благослов, како то по протоколу црквеном иде, прије него што су изазвали немире у договору са полицијом за Дан државности. Вјеронауком у образовном систему, под овом и оваквом Црквом Србије, створили би генерације и генерације будућих покорних вјерника, који би, и прије него што формирају критичко промишљење, изгубили исто, слијепо вјерујући у све оно што светосавски богови у мантијама пласирају, а служи искључиво њиховом интересу и интересу комшијске државе. Црна Гора је била, и мора бити, мултинационално и мултиконфесионално друштво, а наш је задатак да харамбашење Цркве Србије поставимо у оквиру равноправног положаја са осталим вјерским заједницама и благовремено санкционишемо свако будуће одступање, почев од цркве на Румији. 

вање наводног српског „порекла“ овог подручја и најбољи алат за отуђење црногорског културног насљеђа. У сврху тога циља, потпуно су занемарени историјски извори од којих ниједан не спомиње наведену Рибницу, поготово не Скалине. Исто тако, лако пређено је преко тога да се Подгорица спомиње у архивским документима још почетком XIV вијека, из чега можемо извести закључак да је топоним морао постојати и прије, можда и стотинама година. Уз то, остаје дилема како то да династија Немањића није оставила име граду у ком је „рођен“ њихов родоначлник?! Или је то исти Немања у свом „праведном“ рушилачком походу, касније темељно сравнио са земљом. Но, све би то тако ишло, чак се дошло до тога да се као крунски доказ за пресељење главног града са Цетиња у Подгорицу, пред краља Александра подастире чињеница да је то „Немањин град“ (срећа, па је исти одговорио да заборављају ђе је он рођен). Коначно, рађањем црногорске модерне историографије, под лупу је дошао и овај податак и реперкусије које из њега проистичу. Поређењем овог са осталим расположивим подацима, испливала је и његова упитност. Чинило се да је финални суд о овоме дала археолошка студија академика Павла Мијовића о тврђави на подгоричким Саставцима у којој је недвосмислено утврђено да се ради о османској тврђави Депедоген са краја XV стољећа. Иако су подгоричке локалне власти још дуго наставиле да користе назив Немањина обала, чинило се да је наука дефинитивно одбацила Подгорицу као мјесто рођења овог окупатора и кренула да тражи даље кандидате за измишљену Рибницу. Тиме је требало заувијек бити стављена тачка на ово питање. Међутим, великодржавни про-

јекти и етнофилетистички експерименти чији је овај податак једна од основних карика, никако нијесу могли да се помире са судбином. Изгледа да је „губитак“ Подгорице у том смислу био превелики ударац за њих, што их је наћерало да се оглуше на научна достигнућа и наставе по своме. Једнако као што су наставили са отимањем црногорског насљеђа. На крају, у расправу са евидентним чињеницама укључила се и Црква Србије, као најбољи негатор сваког научног и цивилизацијског достигнућа. Заједно са окивањем проклетога цара Дукљана за Везиров мост, ишла је и прича о Подгорици као родном граду Немање, као крунски доказ права Србије на древну Зету. Саме друштвене прилике у Црној Гори учињеле су да налази и тезе Павла Мијовића добију мало сљедбеника, који су остали полугласни у изношењу свог мишљења. Са друге стране, клерикална и националшовинистичка клика над Црном Гором испредала је своје нити. Чак је и кип Немањин био спреман да се постави на Саставцима, као званични печат отимања простора и окупације. Ипак, ово велико пљачкање црногорске културне баштине није успјело, а научна истина о фалсификату Немањиног родног града испливала је на видјело. Џаба било свих претензија и етнофилетистичких сањарења о великонационалним пројектима, спрам евидентних и убједљивих доказа науке није се могло. Џаба остају и ови повремени урадци, који као жаоке покушавају да оживе одавно мртву и распарчану идеју. Узалуд су и новокомпоноване и препаковане тезе о српском „пореклу“ Црногораца, које се опет повампирују. Не остаје ништа друго, суочени са неумољивим постаментима науке и неоспорним чињеницама, него једно – читајте поново! 

МИШЉЕЊЕ, ПОСТОЈАЊЕ ЛИДИЈА ВУКЧЕВИЋ-ВУЧУРОВИЋ

ожемо ли мислити данас и овдје? Колико нам достаје времена да бисмо опстали? Има ли мишљење које није дјелатно шансе? Пишем ово на брзину, прије наставка рада на роману који слиједи. Чиним то умјесто цигарете коју би требало запалити и помирити се са свим оним што нисмо учинили, и са свим оним што не чинимо. Покољења дјела суде, каже црногорски бард XIX стољећа, али он је био одвише млад и одвише романтичан, премда није био слободан од дјела, дјелања, да кажем старијим изразом. Осим тога, био је довољно зрео за оно древно знање које казује како нитко није пророк у властитом дворишту, а камоли у великој и свеуједињенијој Европи. Ја сам с ону страну земаља, а о двориштима бих могла писати само баладе. Мислити, данас је забрањено, јер влада козмичка аверзија спрам мишљења. Музиком, лупњавом, буком, информацијама. Још је забрањеније дјеловати, јер ако нисте организирани, немате право на своје мишљење. Зуји лифт као пила или авионски мотор, излазе и силазе с њега као да је становати на задњем кату зграде наполитанке како је ја не без сућути зовем, као да је то само девето небо. А вјерујте ми на ријеч, то је само социјални десети кат, односно дванаести, ако се рачуна полукат и приземље. Нема вам ту, у тој западњачкој творници немара ничега. Све је само иста лаж касног капитализма у коме, ако немате среће да вас нетко лијепо погледа, не можете сјести ни на јавни пријевоз без сотона, без дијаболичких сјена. Хоћу рећи, узмичем пред свима који су овако бездушни и агресивни, хладни и неосјећајни, без обзира колико дјеловали пристојно кад устају старцима у трамвају. Можда ја која сам прогутала толике горке пилуле друштвене ароганције и равнодушности нисам реалистична у покушају описа, да не кажем детекције ове немислеће расе. Или, вам се чини да се нисам довољно разголитила, па требате још доњег рубља да бисте видјели мој начин мишљења? Он је у традицији онога чега више нема, у манири западне разложности и разборитости, да не кажем на трагу рационалне мисли галске грађанске просвијећености, и тек сада то видим, фриволности. Ипак, тежим и логичности и протурјечју, јер знам да без дијалектичке игре, без протусловља, нема праве рефлексије битка и небитка. Али, ја вам наравно не могу дати оно што је у мом искуству, у мојој умјетничкој мисли, јер она сама је и протурјечна и контрапонирана мојој филозофској накани. Која хоће бити оно што је готово немогуће: суптилно промишљање каоса постојања. Њему, каосу и

А АКО СЕ УСУДИТЕ ПОСТОЈАТИ И МИСЛИТИ, НАДРЉАЛИ СТЕ. КАО И ЈА, КАО И МНОГИ ДРУГИ КОЈИ СТАЛНО ГУБЕ ГЛАВУ. НИЗАШТО И НИ ЗА КОГА. ЗА ЧИСТУ УМЈЕТНОСТ. ДОБАР ЈЕ ТАЈ ПИРЕ. ЧИСТ ОД ДИМА. ОД НЕБУЛОЗА. ОД ЗАМАГЉИВАЊА. ЦРН КАО УГАРАК... дјелатном нихилизму битка морали бисте супротставити једну солидну суставну, у манири њемачке класичне филозофије, најприје појмовну критику. А ви знате што послије тога слиједи: нове револуције, нове несреће. А тко их разуман данас може призивати, смије и може?

КРИТИКА ЗБИЉЕ Моја умјетничка критика стварносне збиље другачије гледа на постојање: не да се потчињавати, одбија узусе, навике, опћа мјеста, отрцане мисли и клишеје. Критика је у умјетничком дјелу у неком смислу невидљива, непојавна, нефеноменална, ако хоћете, колико год се књижевник изражавао наизглед истим појмовима и говорио истим језиком освијештеног интелектуалца с размеђе или почетка вјекова. Књижевни умјетник воли игру ријечима само привидно: сигурно је да не воли шаховске крижаљке које му намеће spiritus philosophicus. Појмовну строгоћу, једноставност, јасноћу, расвјету, самостански мир и неизвјесност закључака. Ви као писац имате замагљеност неке провинцијске лампе, јер ма гдје били, ви сте заправо провинцијалац: не само што је то сад поново у моди, него провинцијалци су настанили мегалополисе и проглашавају их свјетским центрима. Ако изузмете количину, квантитету, која вам од категорија духа тамо преостаје? Ви више нисте у стању због згрчености свијета ни са киме више опћити људски... Или, готово ни са ким. Само се доказујете као пучкошколац да сте то ви написали, јер сте то ви промишљали, доживљавали, живјели, проматрали. Не дјелујући. Или, дјелујући минимално. Као реконвалесцент, који не подигне ништа теже од жлице. И само је једном мушком мислиоцу могло бити тако нешто смислити, тако тешко осмислити: Cogito ergo sum. Јер ако сви знамо да тек с homo sapiensom постајемо двоношци, реп нам је јачи од мозга. И ако хоћеш, могао би рећи да имаш кичму, јер је она већа од нашег разума. Конформизам наше стражњице снажнији је од нашега духа - тежи више, тежи тежи. Сједа на меко, хоће удобност. Неће, како нови филозофи кажу, нелагоду. И стражњица се наша, стражњица тих истих милитантних филозофских глава, не да смести. Чим наша глава почиње гледати друге стражњице како угађају себи,

постаје нека друга глава. Мисли да се може равнати према њима. Али јок, кад не мари за себе, престаје марити и за друге. Одбија људскост, јер она је уосталом само велико, беспрегледно искуство боли. Искуство умјетности, могла бих написати, јер умјетност укључује бол. Можда као прву, иницијалну па онда и круцијалну самоодредбу. Умјетност је и искуство мишљења, али и његова посљедица. Има ли боље енигме од ове? Јер ако узмете у обзир претходно, оно што сте већ искусили пишући и објављујући своје радове средње доби, онда вам је јасно да вам нитко до вас самих није дао такву умјетност мишљења у руке. Мишљења умјетности, јер умјетничко је дјеловање суптилно, фино промишљање искуства човјека. Човјечанства ако хоћете. Не надајте се слободи ви који избијате из главе другима бубице слободе. Фантазије слободе, њене фантоме. Једном кад завладају, они ће вам доћи мишљења. Јер, умјетност се не врши ни на небу ни на земљи, ни у подземљу ни у поднебљу. Умјетност је она ријека коју двапут прелазимо, двапут газимо. Једном у искуству боли, други пут у искуству стварања. Или, она ријека у којој гасимо своје ватре. Вјечно исте, које се с мјером пале, с мјером гасе. А ако се усудите постојати и мислити, надрљали сте. Као и ја, као и многи други који стално губе главу. Низашто и ни за кога. За чисту умјетност. Добар је тај пире. Чист од дима. Од небулоза. Од замагљивања. Црн као угарак...

УМЈЕТНОСТ ПРЕШУЋИВАЊА

А кад би ме питали како ми је у Француској, ја бих куртоазно одговарала хвалећи њихову толеранцију и сва она опћа мјеста: реторика, вина, сиреви, аконфесионалност, остриге, провансалски зачини, жидовско писмо, и обратно, прешућивала сировост: меса, сирева, нарави, климе, афектираност: говора, дикције и фамозне флоберовске стилизације; предрасуде: Магреб, блиска Европа, Пољска и Хрватска земља далеке Европе; незнање: Је ли Загреб на мору, знање: Београд је главни град Ex Yougoslavie; одсуство манира: читав прст дама за столом у кавани којим чисте десни од остатака хране, подизање ногу на сједиште испред у трамвају или семинару; небригу за властито здравље: босе ноге под бундама и на језовитим штиклама, пушење и испијање шампањца, коњака или вина, безобзирна вожња градом, и тако све ближе.... Само навечер, кад ми Бога понестане као конца у плетиву, ојађена лијежем на овећи јоги-мадрац и слушам, како се лијево од собе у којој спавам шеве Шпањолци. Безгласно, само стари мадрац под њима шкрипи као метроном. А тамо, с друге стране, иза салона у којем спи моја Р., Вијетнамци започињу своје химничке пјесме. И ја се ћутим гола, голцата... 

23. јул 2022.

МОЛИЈЕР – ПИСАЦ БЕЗ ГРАНИЦА

КОМПЛЕТАН ПОЗОРИШНИ ЧОВЈЕК

шњице његова рођења: цијела 2022. у његову част је у Француској прозвана Молијеровом.

НЕДАЋЕ И ОПАСНОСТИ

У СВОЈИМ КОМАДИМА МОЛИЈЕР ДАЈЕ САТИРИЧНИ ПРИКАЗ СВОГА ВРЕМЕНА, РАЗЛИЧИТИХ ДРУШТВЕНИХ ПОНАШАЊА, ТЕ РАЗНОВРСНИХ ЉУДСКИХ КАРАКТЕРА, ЛИЦЕМЈЕРЈА, ФАНАТИЗАМА, ОПСЕСИЈА, НЕУМЈЕРЕНИХ АМБИЦИЈА

РАТКО РАДУНОВИЋ

а овом свијету нема мјеста за класичне цинике. Они обично живе у неком интелектуалном чистилишту, будући да се генерално не слажу ни са чијим мишљењем, нити наизглед слиједе било какву зацртану матрицу, па су самим тим у свакој прилици непозвани гости. Рођени су да убијају расположење, а да не нуде никакву алтернативу, као да је алтернатива икада дошла као спас. Бирс је један од врлих образаца ове тврдње. Чак и његова „смрт“ – одлазак, заправо – одише симболиком негирања живота, или како год звали тај колоплет атома условљених просторно-временским континуумом. Довољно славан – тада свакако запаженији него данас (сабрана дјела је објавио 1912. године) – он заувијек нестаје 1914. Сређује своје рачуне и пријатељима шаље писма гдје најављује своју даљу судбу, искалкулисано будећи мистерију. Наводно планира путешествије до Јужне Америке, али преко Мексика (усред револуције у седмој години трајања), и моја маленкост, из неког разлога, воли да мисли да су се ствари, након тога, одвијале баш као у роману Карлоса Фуентеса Стари Гринго.

„Боље и то [да ме револуционари стријељају као Гринга]”, написао је у једном од тих писама, „него да ‚мрем у постељи, није ли тако?“ Имао је 72 године, а поред његовог датума смрти обично стоји знак питања. Није да је Бирсу рат био непознаница. У октобру 1913, прије него што је преко Тексаса ушао у Мексико, посјетио је нека од ратишта на којима се готово четири године борио против војске Конфедерације – Чатанугу, Чикамогу, Стоунс Ривер, Френклин и Шајло. Колико је презирао рат, толико је сматрао да је апсолутна монархија, са свим манама, безмало савршен вид политичког устројства.

Славно позориште, али оно због конкуренције и финанцијских тешкоћа не може опстати. Стога се њих двоје прикључују једној путујућој позоришној трупи и с њом започињу дугогодишње лутање француском провинцијом. У тих петнаест година Молијер је овладао разним позоришним умијећима - био је и глумац, и директор трупе, и режисер, али и драмски писац - тада пише своје прве фарсе те

ПОЛИТИЧКЕ ЗЛОМИСЛИ ЕМБРОУЗА БИРСА

ЦИНИК У СВИЈЕТУ ВУЦИБАТИНА ПОДИЈЕЉЕНА СУ МИШЉЕЊА О БИРСУ. АКО УЗМЕМО У ОБЗИР НАВОДЕ ИЗ ПРВЕ БИОГРАФИЈЕ О ЊЕМУ, КЕРИЈА МЕК ВИЛИЈАМСА ИЗ 1929, ОДРЕЂЕНИ КРИТИЧАРИ СУ ГА ПРИЈЕ СМАТРАЛИ САМО САТИРИЧАРЕМ, НЕ УЗИМАЈУЋИ У ОБЗИР ПРОЗНИ ОПУС, ДОК СУ ДРУГИ ЗАНЕМАРИВАЛИ ЊЕГОВО НОВИНАРСТВО, ДРЖЕЋИ ДА СЕ СТРИКТНО РАДИ О ПИСЦУ КРАТКИХ ПРИЧА. НАЗИВАН ЈЕ АНТИРАТНИМ АУТОРОМ, А И ПОБОРНИКОМ РАТА

„Јер влада одабрана ‚народним гласањем’ просто значи номинација дискутабилно квалификованих људи од стране проблематично ауторизоване и ријетко компетентне клике професионалних политичара који представљају тајне интересе, уз пратњу сардоничне фарсе емотивног врбовања гдје слаткорјечиви оратори бомбастичним најавама на своју страну намичу гласачку већину сачињену од екстремно лабилних ћутука и наивчина, који добрим дијелом немају благог појма шта тај циркус уопште треба да значи.“ Мада је подржавао нешто што је називао „апсолутном демократијом“, Бирс апсолутно не би одобрио принципе филозофског анархизма (Прудон и, у Америци,

Бенџамин Такер) – замјену цјелокупног државног ауторитета и организацију друштва чисто на основу волонтерске сарадње. Он је знао за онај најчешће цитирани насилни анархизам, генерално материјализован из Бакуњинових теорија, кад су неко вријеме анархисти, убивши приде и једног америчког предсједника, били окривљавани за све грађанске немире. Сходно томе, „интелигенција маса“ му није уливала повјерење поводом борби за оснивање радничких синдиката и поред тога што је у чуду гледао како се његова земља претвара у корпоративни и комерцијалистички пакао. Њом су предњачиле особе за које је радио – превасходно пријатељ Рендолф Херст (новински

ugapress.org

Жан Батист Поклен, широј јавности познатији под псеудонимом Molière (1622-1673), драмски је писац француског класицизма друге половине XVII стољећа. Славу је стекао својим комедијама, које се и данас играју на позорницама широм свијета, што га чини дијелом свјетске културне башти-

не те сврстава у ред „писаца без граница“. Неке од најпознатијих Молијерових комедија још су за његова живота постале познате и изван Француске и све до данас с подједнаком виталношћу трају и обнављају се на разним позорницама и у различитим редитељским поставкама. Ово подсјећање на Молијера мали је допринос обиљежавању четиристоте годи-

дини живота одриче сигурне будућности лагодног грађанског живота, да би се под накнадно узетим псеудонимом Молијер посветио својој истинској вокацији и љубави из дјетињства - позоришту. Није могао ни слутити каквим ће све недаћама и опасностима бити изложен и како ће бити тежак пут до његове афирмације. Понесен амбицијом, 1643. године с глумицом Мадлен Бежар оснива трупу

marzaat.com

Весна КРЕХО

За ту су пригоду широм свијета предвиђени бројни научни скупови, конференције, различите изложбе, позоришне представе, што је већ довољна потврда величине и значаја овог јединственог ауторског генија. Како су његов приватни и професионални живот узајамно условљени и тијесно везани, кратки осврт на Молијерову богату и бурну биографију свакако ће допринијети цјеловитијој предоџби о њему и његовом дјелу. Несуђени правник и насљедник престижне очеве титуле краљевог тапетара, Жан Батист Поклен се у двадесет првој го-

магнат, односно Грађанин Кејн) и Лиленд Стенфорд (жељезнички тајкун). Немогуће је било оспорити Бирсове, наизглед, аристократске идеале, а опет се човјек на свим изборима поспрдавао са предсједничким кандидатима, док су се потенцијални гласачи често поводили за његовим писанијама и вапајима да не гласају ни за кога. Политичари га нарочито нису импресионирали и на њих је гледао као на цивилизациони талог.

БЕЗ ИДЕОЛОГИЈЕ Као новинар, био је нешто сродно „муцкракеру“, истраживачком журналисти (ако сте читали Епиктета, онда знате да је прави циник послат од Бога да људима укаже и на добро и на

зло), али је радио и за богаташе који су, надајући се лошим вијестима о својој конкуренцији, хтјели да увећају шансу за зараду, или прошире политичке аспирације. Не слиједећи, свеједно, никакву нарочиту идеологију, Бирс је нападао бесправности монополизма, али и једнаке расподјеле добара; нападао је и судски систем, па је у неким случајевима излазио као циник-реформатор, ако тако нешто не звучи као парадокс. Иако је писао против ропства, о Кубанцима које је Америка наизглед пошла да ратосиља шпанске чизме није мислио ништа више до да се ради о гомили негроидних дивљака – очигледно тада још не схватајући колонијалне пориве сопствене земље. За њега, довијека контрадикторног, новинама су управљале „вуцибатине и магарци за магарце и вуцибатине, и штампа ничему није била вјерна колико несувислостима и пороцима нашег система, здушно се противећи било каквом интелигентном покушају за њиховим одбацивањем. Штампа спутава стопала мудрости, а учвршћује предрасуде игнораната. Она је улизица маса, а тиранин за индивидуалца.“ Мада је пут ка Шпанско-америчком рату 1899. зачет Херстовим трудом, у својим публикацијама годину за годином хушкајући политичаре да преузму одлуку за напад и убиједе предсједника да се сагласи са њима (и поред тога што је ослабљена Шпанија прихватала сваки амерички

23. јул 2022.

A TEMPO

тера, лицемјерја, фанатизама, опсесија, неумјерених амбиција, чије манифестације могу бити погубне јер угрожавају непосредну околину и често граниче с трагичним. А како све ово представља предмет комедије, исход само чудом (нпр. у Tartuffeu) није трагичан, али неизбјежно оставља горак окус. На трагу Хорација - Ridentem dicere verum или Castigat ridendo mores - Молијер је увјерен да кроз забаву, смијех и исмијавање разних порока и девијација комедија може, ако не сасвим поправити, бар указати на њихову погубност. (Сличним су се средствима врло ефикасно служили и његови претходници стољеће раније – Франсоа Рабле и Еразмо Ротердамски). Притом, Молијерова критика има и своја ограничења - она никад није директно уперена против краља и двора, којима је забавно гледати исмијавање нижег племства, обогаћеног грађанства, надриучењака, надриљекара, освијешћених жена, свих врста претјеривања, екстраваганција, лицемјерја, нарочито из вјерских кругова итд. Код Молијера су, дакле, врло озбиљне теме третиране кроз призму смијеха, што представља снажан контраст озбиљног и смијешног, а с тим и ефикасно оружје критике. 

захтјев), Бирсова мржња према примитивној америчкој спољној политици превазилазила је свако пријатељство и неписано начело. У Херстовим публикацијама је генерално нападао рат.

‚живјети сретно до краја живота’, љубавне приче се без потребе не завршавају на мјесту гдје се оглашавају свадбена звона“.

Оно што се даље, до Кастрове револуције 1959, дешавало на Куби и за шта је Куба заправо служила амеро-капитализму, можете видјети у Куму 2. Послије тога је услиједила пацификација Филипина (1899), а уједно је то био и званични почетак америчког империјализма. Ту је негдје Бирс и закључио да амерички конфликти по свијету заправо имају и добру страну, јер глупи Американци тада барем добију шансу да науче географију.

Подијељена су мишљења о Бирсу. Ако узмемо у обзир наводе из прве биографије о њему, Керија Мек Вилијамса из 1929, одређени критичари су га прије сматрали само сатиричарем, не узимајући у обзир прозни опус, док су други занемаривали његово новинарство, држећи да се стриктно ради о писцу кратких прича. Називан је антиратним аутором, а и поборником рата. Због константног тестерисања по религији, али и због мотивације да се – осим ратној – окрене и стравичној прози, извјесни др Голдберг је о Бирсу зборио у контексту садомазохизма. Други доктор је нашао индикације о присуству „абнормалнога“ у његовом опусу, сумирајући човјека као „трговца морбидностима“. Неко трећи је нашироко обигравао око могућности да је Бирс у бити био и сексуални перверт. „...Својим негативним одговорима на све он је заправо био егзекутор, оспоравач живота, истински, али свеједно мали таленат, и самим тим посљедњи писац на земљи који ће некога требати да инспирише.“  Bettmann / Getty Images / poetryfoundation.org

Једна од ријетких Бирсових књижевних рецензија била је за Толстојеву новелу, Кројцерова соната, накратко забрањену и у Америци, а која је њему добро дошла да испољи бијес поводом свог неуспјелог брака. Бирс је славио Толстоја због храбрости да свијету предочи бесмисленост „модерног експеримента моногамног брака“. Бирс поручује да све младе дјевојке под хитно прочитају Кројцерову сонату, јер ће их научити горкој истини „да брак, као и богатство, не нуди никакву наду о дуговјечној срећи. Упркос сугестији да ће

oslobodjenje.ba

ПОЛИТИКА МЕЛОДРАМЕ ЕМИНА СМАИЛБЕГОВИЋ

посљедњим деценијама двадесетог вијека, хисториографија италијанске опере деветнаестог стољећа (од Росинија до Пучинија) направила је велики напредак у анализи музичких форми и драматургије, те размотрила њену еволуцију тако педантно да је могуће слиједити, више или мање континуирано, техничку хисторију композиције. Ова перспектива настала је као извјесна врста реакције на претходна читања мелодраме у хисторијско-културолошком кључу, можда превише уопштеном, инстинктивном, књижевном, можда далеко од конкретних музичких чињеница. Па ипак, као што се често догађа, ова формалистичка реакција се можда претјерано проширила и прочитали смо досад низ детаљних анализа о формама, о њиховим варијантама и хипотетичким драмским значењима, о еволуцијама ових конвенционалних облика често повезаних хисторијско-техничким нитима, али ипак одвојених од хисторије културе која их је мотивисала и у којој ваља тражити кључ њиховог постојања. Немогуће је не примијетити како је захваљујући новој перспективи, хисториографија опере посљедњих деценија изазвала дубоку ревизију устаљеног оперског репертоара, поновним откривањем заборављених наслова, уочавајући у њима и моменте развоја облика и драматуршко-композиционих техника, или бавећи се реинтерпретацијом већ познатих наслова, али сада поткријепљених необјављеним аналитичким коментарима. Овај нови поглед је успоставио неке од параметара техничке евалуације, који су дјелимично модифицирали традиционални канон. У том смислу, критериј за утврђивање која су била ‚релевантна’ дјела, то јесте ‚естетски’ најважнија дјела, укратко, мјерило којим се мјерио ‚стас’ мелодраме био је строго техничко-композициони: ова перспектива је ‚централним’ оцијенила она дјела која су садржавала релевантне аспекте са чисто техничко-композиционе тачке гледишта. Важност аутора стога не зависи, дамо ли предност овој перспективи, од тема којима се бави, односно од дијељења тема и ситуација са савременом политичком мишљу или учешћем у друштвеној дебати – његова важност првенствено зависи од квалитета композиције. Дјело може бити „естетски релевантно“ чак и ако рециклира оронули либрето Метастасија на анахрону тему просвећеног монарха, све док његова музика показује неку техничку вриједност у идеалној повијести музичког материјала и композиционих техника или драматургије. Сходно томе, дјело мање занимљиво с гледишта музичке синтаксе бит ће „естетски инфериорно“, чак и ако се бави питањима и ситуацијама које захваћају срж етич-

МЕЛОДРАМА НИЈЕ „РЕЛЕВАНТНИЈА“ ЈЕР ЈЕ ЊЕНА МУЗИКА ФОРМАЛНО И ТЕХНИЧКИ ДОТЈЕРАНА (ИЛИ БАРЕМ НЕ САМО РАДИ ТОГА). НАПРОТИВ, ЊЕНА РЕЛЕВАНТНОСТ ЛЕЖИ У ТЕМАМА, СИТУАЦИЈАМА И ФИГУРАМА КОЈЕ ОДРАЖАВАЈУ ЗАМРШЕНОСТ ЕТИЧКО-СОЦИЈАЛНИХ АСПЕКАТА НАЈРЕЛЕВАНТНИЈИХ ЗА ПЕРИОД У КОЈЕМ ЈЕ НАСТАЛА. СТАРА, ВЕЋ ВИЂЕНА ТЕОРИЈА ЗРЦАЉЕЊА? А ЗАШТО НЕ? wikimedia.org

комедије у пет чинова Вјетрогоња (L’Étourdi) и Љубавни јад (Le Dépit amoureux). Након повратка у Париз, 1658. године, уз потпору брата Луиса XIV, а касније и самога краља, Молијер започиње период изнимно плодног стварања, полаганог успона и освајања публике, а први значајан успјех постиже већ сљедеће године комедијом нарави, с елементима фарсе, под насловом Каћиперке (Les Précieuses ridicules, 1549). Слиједе Школа за мужеве (L’École des maris, 1661), Школа за жене (L’École des femmes,1662), Критика Школе за жене (La Critique de L’École des femmes, 1663), Версајска импровизација (L’Impromptu de Versailles, 1663), Тартиф (Tartuffe ou l’Hypocrite, 1664), Дон Жуан (Don Juan, 1665), Мизантроп (Le Misanthrope, 1666), комедија, или прије фарса Силом љекар (Le Docteur malgré lui, 1666), Шкртац (L’Avare, 1668) комедија-балет Грађанин племић (Le Bourgeois gentilhomme,1671), Учене жене (Les Femmes savantes, 1672), Умишљени болесник (Le Malade imaginaire, 1673), што је само дио његове богате, тематски и жанровски разноврсне драмске продукције. У својим комадима Молијер даје сатирични приказ свога времена, различитих друштвених понашања, те разноврсних људских карак-

Улазак Гарибалдија у Напуљ, 7. септембар 1860.

ко-политичке расправе тренутка, сматрајући све то „пролазним“, а не суштинским, управо зато што је хисторијски детерминирана (у односу на свој тренутак, те стога не важи у естетској перспективи одвојеној од хисторије). Међутим, говорећи о хисторијском тренутку у којем је умјетност, а посебно мелодрама, била неопходна, те стога перципирана као нешто много „више“ од форме и апстрактних композиционих експеримената, за утврђивање ‚релевантности’ дјела користићемо посве друге параметре. Његова релевантност устврђује се на основу етичких, политичких и друштвених проблема и ситуација са којима се дјело суочава, односно оних која су кроз његову музичку граматику и синтаксу представљена и рефлектирају одређени хисторијски тренутак. Узмимо за примјер мелодраму која је у Италији у годинама Рисорџимента (Покрета за уједињење Краљевине Италије) анимирала италијанску интелектуалну и политичку дебату и одиграла значајну улогу у овом надасве контрадикторном и тешком процесу. Да бисмо продрли до релевантних дјела, није довољно слиједити тек баналне и предвидљиве клишее попут „патриотизам“, „крв отаџбини“, „смрт странцу“, „национално јединство“ и слично. Постоји извјесна листа тема и типолошких ситуација које је талијанска мелодрама у том хисторијском тренутку учинила својим. У овом тексту могуће је навести само неке од њих: суђење, пресуда пред судом и расподјела власти. Ово је средишња тема: она са којом је денунцијација принципијелне неправде, радикалне политичке грешке нераскидиво повезана. Она се често понавља код Доницетија, Мерцадантеа, Пачинија и, очито, прије свега код Вердија.

ИЗДАВАЧ „НОВА ПОБЈЕДА“ Д.О.О. ДИРЕКТОР И ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК ДРАШКО ЂУРАНОВИЋ УРЕДНИЦА ТАЊА ПАВИЋЕВИЋ ЛЕКТУРА ЉИЉАНА КРАЧКОВИЋ УРЕДНИЦА ФОТОГРАФИЈЕ ИВАНА БОЖОВИЋ ИЛУСТРАЦИЈА ЈОВАНА МУГОША ГРАФИЧКО ОБЛИКОВАЊЕ МАРКО МИЛОШЕВИЋ

Опроштај. Природна правда, правна правда, божанска правда. Опраштање је посљедњи чин прије напуштања земље, посљедњи тренутак за обнављање божанске правде која све усклађује (често у супротности са земаљском). У Доницетијевим дјелима тридесетих година бројни су случајеви у којима је централна тема опрост. Уско је повезана са претходном. Заточеништво. Са претходним је повезана и типолошка сцена из затвора, која јесте стереотип древне позоришне традиције, али у перспективи Рисорџимента добива нова значења. Моћ. Политичка и вјерска. Политичка моћ која овиси о Божјој или о вољи народа. Ова тема је у основи Вердијеве Аиде, али и Don Carlosa. Младост. Везано уз њу је субверзивно дјеловање – воља да се свијет промијени радикалним чином након којег више ништа неће бити исто. Или успјех и успостављање новог поретка или смрт. Издајник. Фигура која има мноштво варијанти. Анонимни тајни доушник или лажни пријатељ система који га изнутра подрива лажима (Доницети, Меркаданте). Иако непотпуна, листа нас наводи на размишљање о политичком смислу изнесених концепата, те подсјећа на чињеницу да је мелодрама заузела активно учешће у централним темама своје сувремености. Управо то даје одређеним операма из овог периода истакнуто мјесто у хисторији културе, мада оне не представљају незаборавне експерименталне напоре и висока техничка достигнућа. Мелодрама није „релевантнија“ јер је њена музика формално и технички дотјерана (или барем не само ради тога). Напротив, њена релевантност лежи у темама, ситуацијама и фигурама које одражавају замршеност етичко-социјалних аспеката најрелевантнијих за период у којем је настала. Стара, већ виђена теорија зрцаљења? А зашто не? 

Св. арханђел Михаило на Превлаци Оснивачи Опатије св. Михаила били су бенедиктинци, МОнашки ред св. бенедикта, кОји су, у ранОМ средњеМ вијеку, иМали снажнО упОриште у ЗетскОМ приМОрју. пОчеткОМ 13. вијека Опатија прелаЗи у руке правОславних и пОстаје средиште Зетске епискОпије. Од тОг дОгађаја превлака је важнО културнО и пОлитичкО средиште Зете

Када је Светомихољска метохија прешла у руке которске властеле, у манастиру више није било ни једног калуђера. У једном документу из 1461. године помиње се да је црква „руинирана“, тј. напуштена. Иначе, народно предање за пропаст Превлаке веже легенду како је которска властела, уз помоћ неког Друшка, отровала храну калуђерима, а да су млетачке галије са мора топовима срушиле манастир 1452. године. У каснијим вјековима запустјела црква је препуштена зубу времена. Године 1833, контеса Катарина Властелиновић из Рисна, у непосредној близини остатака храма саградила је Цркву Св. Тројице, користећи материјал са рушевина Св. Михаила. У цркву су уграђени уломци са дјеловима натписа и флоралне декорације. Крајем 19. вијека почело је интересовање науке за Превлаку и њену некрополу. Након истраживања локалитета у више наврата констатовало се да је манастир-

ска црква била репрезентативна грађевина, дугачка 26, а широка 21 метар. Имала је основу тробродне базилике, са рашчлањеним олтарским простором. Средишња апсида је полукружног облика. Бочне, мање апсиде, имале су са унутрашње стране полукружни облик, а споља су

биле завршене равним зидовима. Овакво карактеристично обликовање бочних апсида је традиција раног средњовјековног градитељства у Дукљи. Црква је зидана од добро тесаног црвеног камена. Са јужне стране, уз олтарски дио, дозидана је цистерна. Са сјеверне стране, према западном дијелу, такође је саграђен један анекс. На темељима источног дијела сјеверног брода накнадно је подигнута мала капела са апсидом, која је истовремено представљала и најмлађи дио храма. По организацији простора и техници зидања, црква Св. арханђела Михаила била је са-

Вјекови црногорске историје Културно-историјско и духовно насљеђе сачувано у православним манастирима Црне Горе обухвата скоро девет вјекова њене историје и просторно покрива све области, од приморја до крајњег сјевера. У архитектури, сликарству, примијењеној умјетности, преписивачкој и штампарској дјелатности која се у њима одвијала, остварени су значајни домети који на достојан начин стављају Црну Гору у културни контекст Југоисточне Европе. У књизи „Православни манастири у Црној Гори“ сабране су најважније информације о 50 православних манастира, које ћемо, највећим дијелом, представити јавности Црне Горе.

грађена у духу романике, са рјешењем олтарског дијела који се веже за традиционално градитељство. Датује се у другу половину 11. вијека. На локалитету је пронађен велики број уломака декоративне камене пластике, рађене такође у романичком маниру. Украс је изведен у плитком рељефу, са карактеристичном трочланом преплетном траком у коју су укомпоновани разни флорални и геометријски елементи. Ови уломци припадали су декорацији храма и његовог каменог мобилијара. Љепотом изведбе истиче се парапетна плоча оперважена стилизованим витицама, палметама и крстовима. Централни мотив плоче је представа лава, укомпонованог у круг од биљне вреже. Из његових чељусти излази гранчица, која се стапа са преплетним оквиром. Карактеристични крст, са проширеним и извијеним краковима, сусријећемо на више уломака, као и представе срцоликог лишћа и цвјетова. Натуралистичка експресивност карактерише фрагмент са мотивом птице у пратњи два птића. Пронађен је и капител украшен плитким преплетом, затим једна правоугаона камена посуда прекривена грубом флоралном орнаментиком. Такође су, још у првим истраживањима, констатовани остаци некрополе испред цркве са покривним гробним плочама, сличне орнаментике. На некима од њих су очувани латинички и ћирилски натписи. Фрагменти камене пластике са Превлаке презентирани су у обновљеном конаку, а остаци цркве Св. арханђела Михаила су конзервирани.  Из књиге „Православни манастири у Црној Гори“, аутора Татјане Пејовић и Александра Чиликова ЛАЗАР ПЕЈОВИЋ

ОД РАНОГ ХРИШЋАНСТВА ДО ДОМИНАЦИЈЕ ПРАВОСЛАВЉА

ЛАЗАР ПЕЈОВИЋ

стаци Манастира Св. арханђела Михаила налазе се на малом полуострву Превлаци, у југоисточном дијелу Тиватског залива. Западно од Превлаке је острво Св. Гаврила, познато као Страдиоти, или Шкољ. По народном предању, на Страдиотима се налазио храм посвећен арханђелу Гаврилу, који је био старији од превлачког Св. арханђела Михаила. Страдиоти и Превлака били су, по том казивању, спојени каменим мостом. Оснивачи опатије Св. Михаила били су бенедиктинци, монашки ред Св. Бенедикта, који су, у раном средњем вијеку, имали снажно упориште у Зетском приморју. Почетком 13. вијека опатија прелази у руке православних и постаје средиште Зетске епископије. Од тог догађаја Превлака је важно културно и политичко средиште Зете. За вријеме Немањића образована је Светомихољска метохија, одн. Светомихољски збор, у чији састав улазе бројна околна села, која су била властелинство Манастира Св. арханђела. На подручју збора било је више од двадесет цркава. Светомихољском збору припадала је и Црква Св. Петра у Богдашићима коју је подигао зетски митрополит Неофит 1268-69. године, о чему говори плоча са опширним ћирилским натписом уграђена на западној фасади цркве. У неким изворима Превлака се назива Иловица. У њој је настао чувени рукопис Иловичка крмчија, зборник црквених правила, коју је, по налогу истог епископа Неофита 1262. године, писао Богдан за Цркву Св. арханђела у Иловици – Превлаци. Рукопис се налази у Библиотеци ХАЗУ у Загребу. Године 1346. Зетска епископија на Превлаци прелази у ранг митрополије. Бурни историјски догађаји, који су услиједили иза смрти цара Душана, снажно су се рефлектовали на судбину резиденције зетских митрополита. Она постаје сфера интереса которске властеле и локалних господара, посебно због убирања прихода из оближњих солана. У другој половини 14. вијека Светомихољска метохија је мијењала владаре, зависно од њихове ратне среће. Тако је била у посједу Балшића, Црнојевића, Сандаља Хранића, которске властеле и, коначно, Млечића. У овим превирањима дошло је до наглог замирања манастира. Зетски митрополит се повукао из Превлаке већ крајем 14. вијека у Пречисту Крајинску. Од краја 14. вијека до тридесетих година 15. вијека помиње се само један превлачки монах.

23. јул 2022.

ЛАЗАР ПЕЈОВИЋ