Dnevni list Pobjeda 23.04.2022.

Subota, 23. april 2022. | Podgorica, Crna Gora | Godina LXXVIII/Broj 20270 | Prvi broj izašao je 24. oktobra 1944. u Nikšiću | pobjeda.me | Cijena 0,70 eura

НЕТ! ВОЙНЕ В УКРАИНЕ

NO! TO THE WAR IN UKRAINE

Predsjednik Socijaldemokratske partije preuzeće rukovođenje bitnog Vladinog tijela koje koordinira bezbjednosnim sektorom

NAJAVA NOVOG SUKOBA: Na kućnu adresu ,,škaljarca“ iz Kotora stiglo pismo sa prijetećim sadržajem, policija traga za pošiljaocem

Mršić dobio poruku: Abazović će da Konjevića „Zove te predloži da bude na čelu Goran Biroa za operativnu koordinaciju Lenac“ STR. 9.

Sumnja se da je pismo otvorena prijetnja Nikoli Mršiću koji se nalazi u pritvoru zbog ubistva Kotoranina Gorana Lenca, ali se ne isključuje mogućnost ni da je upućeno njegovom sinu Vasu Mršiću. Istražiteljima je jasno da se radi o prijetnji koja najavljuje novi zločin

Pri izboru za starješinu Uprave za šume Vlada i ministar poljoprivrede nijesu uvažili mišljenje Uprave za kadrove

Za direktora izabrali Pejovića, iako je Međedović bio prvorangiran

M.BABOVIĆ

НІ! ВІЙНІ В УКРАЇНІ

Tim imenovanjem Konjević će biti prvi čovjek bezbjednosnog sektora u Crnoj Gori i čekaju ga brojni izazovi – da se revitalizuje kompromitovani i urušeni bezbjednosn sektor, ali i borba za povratak povjerenja međunarodnih partnera u cjelokupni sistem opterećen brojnim propustima i skandalima, uključujući i upliv stranog faktora. Od Biroa za operativnu koordinaciju se očekuje da se konačno i učini javnim kontroverzni izvještaj o postupanju bezbjednosnog sektora na Cetinju 4. i 5. septembra STR. 3.

INTERVJU: Viceguverner Centralne banke Nikola Fabris

Crnogorski helsinški odbor smatra da javnost mora znati odgovore na pitanja o građanskim demonstracijama 4. i 5. septembra STR. 3.

S.VASILJEVIĆ

NE! RATU U UKRAJINI

STR. 5.

Srđan Pejović

Cetinju bilo elemenata Inflacija je bila Na terorizma i državnog neizbježna udara, ali na drugoj strani!

STR. 4. i 5.

POTREBAN JAVNI ODGOVOR: Oštre reakcije na izjavu dobitnika nagrade „Miroslavljevo jevanđelje“ Milutina Mićovića da će manjinska vlada proizvesti konflikt kao u Ukrajini

Još nema konačnog rješenja za eroziju Ade Bojane

Đonović: Sve što su braća Mićović radili pokazuje da žele Vještačke dine ukrajinski scenario ,,štite“ od turista STR. 2. .

STR. 8.

2

Politika

Subota, 23. april 2022.

POTREBAN JAVNI ODGOVOR: Oštre reakcije na izjavu dobitnika nagrade „Miroslavljevo jevanđelje“ Milutina Mićovića da će manjinska vlada proizvesti konflikt kao u Ukrajini PODGORICA – Sve ono što su Milutin Mićović i njegov brat, mitropolit Srpske crkve Joanikije pisali, govorili i radili do danas očigledno pokazuje da baš žele da se ukrajinski scenario dogodi u Crnoj Gori, iako, navodno, kažu da niko normalan to ne bi želio, ocijenio je za Pobjedu politički analitičar Ranko Đonović.

On je komentarisao izjavu Milutina Mićovića, dobitnika nagrade „Miroslavljevo jevanđelje“, u kojoj je kritikovao formiranje manjinske vlade, tvrdeći da će njeno formiranje proizvesti konflikt u Crnoj Gori – isti kao u Ukrajini.

„MUDRE GLAVE“

U objavi na Fejsbuk profilu on je napisao kako će se „naizgled harmonično stanje vlade brzo pretvoriti u konfliktno“, kao i da će ta nova izvršna vlast ubrzati protivrječnosti Crne Gore.

- Niko normalan to ne priželjkuje, ali ova politička struktura, s ovoliko i ovako heterogene političke pameti, koja samo ima ambiciju da vlada Crnom Gorom, ubrzaće apsurd koji je planuo i pred našim očima...

Tamo nedaleko, u Ukrajini... – naveo je Mićović.

Mićović, koji je poznat po negiranju Crnogoraca i crnogorske nacije, ocijenio je da je formiranje manjinske vlade ,,nešto ozbiljno“ I Mićovićev brat Joanikije nedavno je kazao da je ,,Crna Gora projektovana da bude mala Ukrajina“.

- Dva brata Mićovića, jedan književnik, drugi srpski mitropolit u Crnoj Gori povodom formiranja manjinske vlade tvrde da će ona izazvati u Crnoj Gori konflikte, apsurde i predviđaju u Crnoj Gori ukrajinski scenario – iako navodno, kako kažu, to niko normalan ne želi. Sve ono što su ove dvije, tzv. mudre glave pisale, govorile i radile do danas, očigledno pokazuje da oni baš žele da se ukrajinski scenario desi u Crnoj Gori – kazao je Đonović za Pobjedu.

Đonović: Sve što su braća Mićović radili pokazuje da žele ukrajinski scenario Opravdana je i inicijativa PEN centra da se ova državna nagrada oduzme Milutinu Mićoviću, a ja bih dodao i uz obavezu da se utvrde etičke i druge odgovornosti onih koji su ovu nagradu njemu dodijelili – istakao je Đonović Smatra da su takvim postupcima sami odredili nivo svoje „normalnosti ili nenormalnosti“, a kaže da je ona posebno upitna i kada se izgovori da su „Crnogorci nule od čovjeka i nule od ljudi“.

To je rečenica iz knjige ,,Luče u tami Crne Gore“, za koju je Milutin Mićović krajem prošle godine dobio nagradu „Miroslavljevo jevanđelje“, a što je izazvalo oštre reakcije crnogorske političke i intelektualne javnosti.

Nova vlada teško može biti gora od prethodne Đonović je komentarisao i sada izvjesno formiranje manjinske vlade i podsjetio da se o njenom sastavu, broju ministarstava polemiše već gotovo dva mjeseca, ali i ocijenio da prethodnu izvršnu vlast više skoro niko i ne pominje.

- Kao da su na kraju i oni shvatili da su dobrano promašili. Poći će kao što su i došli – iz anonimnosti u anonimnost. Zapamtićemo ih kroz rečenicu – Mnogo htjeli, mnogo obećali i ništa uradili – naveo je Đonović.

Ne pripada onima koji vjeruju mandataru Dritanu Abazoviću, a kaže, još manje SNP-u, koji predstavlja „zadnje izdanje DPS-a iz devedesetih“.

- Ipak, promjene su moguće i nadajmo se da će ovog puta to biti nabolje. To bolje nećemo morati dugo čekati, jer, ne zaboravimo da od prethodne vlade goru ne možemo dobiti. Ne piše nam se dobro ako nova ne bude bolja od prethodne, a to joj ne može biti teško – poručio je Đonović.

APSURD

Đonović smatra da je dodjeljivanje nagrade za ovo, kako kaže, nedjelo, još jedan apsurd vremena u Crnoj Gori, ali i da je opravdana inicijativa PEN centra da se Mićoviću oduzme državna nagrada.

Iz PEN centra su ocijenili da je nagrađeno štivo usmjereno protiv pripadnika svih nesrpskih naroda koji žive u Crnoj Gori, čime su povrijeđeni članovi 47 i 50 Ustava Crne Gore, kao i da odluka da nagradu dobije Mićović predstavlja provokaciju kojom se podrivaju temelji građanske, sekularne, multikulturne i antifašističke Crne Gore.

- Opravdana je i inicijativa PEN centra da se ova državna nagrada oduzme Milutinu Mićoviću, a ja bih dodao i uz obavezu da se utvrde etičke i druge odgovornosti onih koji su ovu nagradu njemu dodije-

Ranko Đonović

lili – istakao je Đonović.

Izjavu Mićovića komentarisala je i izvršna direktorica Centra za građansko obrazovanje Daliborka Uljarević.

Ona je u emisiji „Presing“ Gradske televizije podsjetila da je riječ o osobi koja je imala kontroverzne izjave o Crnoj Gori i Crnogorcima, ali i da sličan stav ima i njegov brat mitropolit SPC Joanikije Mićović. Ocijenila je da je takva izjava izuzetno neodgovorna, „tim prije što je povezan sa onima koji odlučuju u pojedinim procesima“.

- Sve je to potpuno besmisleno, jer, treba naglasiti, takav sce-

nario nije moguć u Crnoj Gori, jer je naša pozicija drugačija, članica smo NATO saveza. Nije baš lako ovdje sprovesti neke vrste inženjeringa – istakla je Uljarević i dodala da su slične situacije kažnjive po zakonu.

JAVNI ODGOVOR

Smatra da je javni odgovor neophodan kada su ovakve stvari u pitanju.

Nekadašnji šef crnogorske diplomatije Miodrag Vlahović poručio je da je riječ o apsolutno neprihvatljivoj izjavi.

- Koja dodatno potvrđuje sramotnu odluku da se promoterima ovakvih stavova daju

društvena priznanja i da se tolerišu pozivi na mržnju, sukobe, nasilje i rat protiv Crne Gore – napisao je Vlahović na Tviteru.

Oglasio se i poslanik Demokratske partije socijalista Predrag Bošković koji je na Tviteru uporedio izjavu Milutina Mićovića sa izjavom Joanikija koji je 13. marta kazao da je Crna Gora projektovana da bude „mala Ukrajina“.

- Nema razlike među braćom, ali ni mnogim ostalim sljedbenicima kleronacionalističke ideologije koji bi da od Crne Gore prave poligon za nacionalističko divljanje kakvo se

Reagovanje savjetnice predsjednika Crne Gore na izjavu državnog sekretara Ministarstva pravde PODGORICA - Nekakav Krivokapićev zaludnji državni sekretar u Ministarstvu pravde Andrej Milović, kog je zlo vrijeme izbacilo na tako visok položaj, opet je uličarski počeo da tuži i presuđuje ništa manje nego predsjedniku države - navela je savjetnica za saradnju sa državnim organima predsjednika Crne Gore Nataša Pešić.

Ona je reagovala na izjavu državnog sekretara Ministarstva pravde Andreja Milovića koji je kazao da dok god ne bude suđeno Milu Đukanoviću za sve ove afere u koje ga pominju naš pravni sistem nije na visini zadatka.

- Nije vrijedno komentara, što bi on rekao. Ili, kako je to lijepo rečeno u onoj narodnoj: „Kad bi se čovjek saginjao da se baci kamenom na svako pašče koje na putu za njim zalaje, nikud ne bi stigao...“. Ali ipak ne može ostati nezapaženo.

Jer ti ,,milovići“ samo pokazuju šta

sada od strane Rusije odvija u Ukrajini – poručio je Bošković.

Smatra da je snažan građanski odgovor uz crnogorsko članstvo u NATO brana ovakvim i sličnim idejama.

Izjavu Mićovića na Tviteru je komentarisala i poslanica SDP-a Draginja VuksanovićStanković.

- Mićoviću, śedi dolje! Ne brukaj se, jer pucaš iz prazne puške. Dobro znaš, da ti Crnogorci i Crnogorke ustuknut’ neće!

Ne zalijeći se, jer tapkaš u mjestu. Tužilaštvo i policija, samo da provjerimo, jeste li tu – upitala je Vuksanović-Stanković. Ž. ZVICER

Odluka Centralnog odbora HGI

Vuksanović Pešić: Milović opet uličarski Adrijan kandidat za ministra tuži i presuđuje Đukanoviću bez portfelja

Nataša Pešić

je sve izmiljelo na površinu i kakav se polusvijet sa odlazećom vladom bio uselio u državne institucije Crne Gore - rekla je Pešić.

Ali, prema njenim riječima, i tome

dolazi kraj.

- Ostaju njihove izjave i nedjela kao svjedočanstvo o ljudskom i profesionalnom nesojluku i neznanju nosilaca visokih funkcija te nazoviekspertske vlade. I poneka njihova slika sa stranim diplomatama koji su se mogli lično uvjeriti kolika je dubina pada koju je doživjela Crna Gora u protekloj godini i po. Nadajmo se nikad više - poručila je Pešić.

Državni sekretar Ministarstva pravde, ljudskih i manjinskih prava i član Tužilačkog savjeta Crne Gore Andrej Milović poručio je savjetnici predsjednika Crne Gore Nataši Pešić da se uporno trudi da rječnikom koji koristi takvu funkciju degradira. Optužio je da je u saopštenju uvrijedila osobe sa

autizmom i da je pravno neuka jer ne pravi razliku između suditi i presuditi. Ponovio je da „Đukanoviću, kao i svim drugim funkcionerima, treba da se sudi za sve afere u koje su umiješani“, jer ćemo, kako je rekao time pokazati da imamo pravni sistem pred kojim nema nedodirljivih.

- Ko o čemu - kadija Milović o vaspitanju. I o pravnom znanju. Pravi reprezent onoga što ga je postavio na mjesto koje ničim nije zaslužio.

Očigledno se prepoznao u onoj narodnoj izreci, pa najavljuje da neće prestajati. Ali uzalud mu sve - karavan prolazi. Nemam namjeru više da s njim polemišem. Za kraj, poručujem mu da pročita onu basnu o sovi i orlu, poručila je Pešić. R. P.

PODGORICA-Na sjednicni Centralnog odbora, najvišeg tijela Hrvatske građanske inicijative, jednoglasno je prihvaćen poziv mandatara Dritana Abazovića da Hrvatsku građansku inicijativu (HGI) participira u budućoj Vladi Crne Gore.

-Smatramo da je to važan gest koji će doprinijeti uvažavanju manjinskih prava i biti važan mehanizam u njihovoj afirmaciji. Na ovaj način šalje se snažna poruka međunarodnoj, ali i domaćoj javnosti da Crna Gora slijedi svoj prirodni put multinacionalnog sklada i uvažavanja doprinosa nacionalnih manjina na društvenom, kulturnom i političkom polju, kazali su iz HGI. Članovi Centralnog odbora jednoglasno su odlučili da kandidat za ministra bez portfelja u manjinskoj Vladi Crne Gore bude predsjednik HGI Adrijan Vuksanović. R.P.

Politika

Subota, 23. april 2022.

Crnogorski helsinški odbor smatra da javnost mora znati odgovore na pitanja o građanskim demonstracijama 4. i 5. septembra

Na Cetinju bilo elemenata terorizma i državnog udara, ali na drugoj strani!

PODGORICA - Crnogorski helsinški odbor za ljudska prava podsjeća crnogorsku javnost, uključujući instance u tužilačkoj organizaciji, da važnost građanskog protesta na Cetinju i Belvederu 4. i 5. septembra prošle godine – čiji su učesnici sada izloženi novom pokušaju kriminalizacije njihovog legitimnog otpora nasilnoj intronizaciji poglavara Crkve Srbije u Crnoj Gori – zahtijeva jasne i direktne odgovore vezane za mnoge neobjavljene, sakrivene i neobjašnjene situacije i dešavanja.

- Smatramo da je umjesto konstrukcija i inscenacija koje treba da ,,dokažu“ kako se u ta dva dana na Cetinju dogodio teroristički akt i, čak, ,,pokušaj državnog udara“, neophodno što je moguće prije razjasniti situacije i događaje koji jasno ukazuju da je elemenata terorizma i državnog udara, zapravo, bilo – ali na drugoj strani – navedeno je u saopštenju CHO koje potpisuje njegov predsjednik Miodrag Vlahović.

PITANJA

Crnogorska javnost mora, kako je naveo, znati odgovore, prije svih drugih, na sljedeća pitanja: (1) Ko je rukovodio policijskom akcijom na Belvederu i na Cetinju? Koje su – tačno i poimenično – bile linije komandovanja?

(2) Ko je i na osnovu čega izdao naređenje da policijske snage upotrijebe hemijska sredstva i tzv. gumene metke? Ko je, kako i zašto, izmislio da je bačen Molotovljev koktel, da je „pucano na policiju“, da je postojao ,,snajperista“?

(3) Ko je organizovao paravojne formacije koje su bile stacionirane u Cetinjskom manastiru, odnosno – ko je njihovo prisustvo odobrio i tolerisao?

(4) Ko je naredio Javnom servisu (RTCG) da objavi lažnu informaciju da je ,,pucano na policiju“ i kako je moguće da zbog toga još niko nije odgovarao u vođstvu RTCG? (5) Ko je izdao naredbu da se za transport sveštenika Crkve Srbije koriste helikopteri Vojske Crne Gore?

Kada će biti pokrenuta istraga povodom djelovanja ministrice odbrane Crne Gore?

(6) Ko je naložio Ministarstvu vanjskih poslova

da u svijet pošalje ,,non pejper“, a zapravo zvanični dokument MVP CG, sa tendencioznim i lažnim informacijama o dešavanjima na Belvederu i Cetinju - i to prije nego što je zauzet zvanični stav Vlade Crne Gore o tim dešavanjima?

(7) Ko je, i na koji način, izdao naredbu da se građanima Crne Gore onemogući sloboda kretanja 4. i 5. septembra?

(8) Ko je, kada i kako izdao naredbu da se (nezakonito) prisluškuju telefonski razgovori crnogorskih građana, što se sada koristi kao ,,dokazni materijal”?

(9) Ko je angažovao i koliko je plaćena upotreba privatne građevinske mehanizacije za uništenje imovine građana (,,slučaj Carević“)?

ONEMOGUĆITI POLITIZACIJU

- CHO će, u narednim danima, preko konferencija za medije, medijskih nastupa i panel-diskusija, samostalno i u saradnji sa drugim nevladinim organizacijama, aktivistima i poznavaocima različitih aspekata događaja o kojima se radi, detaljnije govoriti o pomenutim i povezanim pitanjima i nepoznanicama koje apsolutno i neizbježno moraju biti predmet tužilačkih organa u našoj zemlji, ukoliko se želi steći prava i puna slika o građanskim demonstracijama iz septembra prošle godine – ističu.

Prema ocjeni CHO, saznavanje pune istine o dešavanjima na Belvederu i Cetinju neophodno je da bi se izbjegla politička zloupotreba građanskog otpora.

-Kako bi se, pored ostalog, zaustavila i onemogućila njihova politizacija, odnosno inkriminacija/kriminalizacija iz političkih motiva i sa namjerom da se, preko hajke na nepostojeće teroriste i organizatore ,,državnog udara“ među građanima, zapravo zaštite oni koji su opasno i grubo prekršili Ustav i zakone naše zemlje, a moguće je, i sami izvršili akte terorizma i preduzimali akcije koje po svojoj prirodi, namjerama i mogućim posljedicama, znače narušavanje ustavno-pravnog poretka Crne Gore – zaključuje se u saopštenju Crnogorskog helsinškog odbora za ljudska prava Crne Gore.

R.P.

3

Predsjednik Socijaldemokratske partije preuzeće rukovođenje bitnog Vladinog tijela koje koordinira bezbjednosnim sektorom

Abazović će predložiti Konjevića da bude na čelu Biroa za operativnu koordinaciju Tim imenovanjem Konjević će biti prvi čovjek bezbjednosnog sektora u Crnoj Gori i čekaju ga brojni izazovi – da se revitalizuje kompromitovani i urušeni bezbjednosn sektor, ali i borba za povratak povjerenja međunarodnih partnera u cjelokupni sistem opterećen brojnim propustima i skandalima, uključujući i upliv stranog faktora. Od Biroa za operativnu koordinaciju se očekuje da se konačno i učini javnim kontroverzni izvještaj o postupanju bezbjednosnog sektora na Cetinju 4. i 5. septembra i upotrebe sile prilikom ,,helikopterskog ustoličenja“ mitropolita Crkve Srbije pranja novca i finansiranja te- žen za izvršavanje i realizaciju PODGORICA - Predsjednik rorizma, načelnik Odjeljenja za zaključaka Vijeća za nacionalSocijaldemokratske partije vojno obavještajne i bezbjed- nu bezbjednost, utvrđivanje zaCrne Gore Raško Konjević, nosne poslove Ministarstva dataka obavještajnog sektora, koji je kandidat za ministra odbrane, generalni direktor koordiniranje aktivnosti organa odbrane i potpredsjednika Vlade za politički sistem, biće Direktorata za bezbjednosno iz tog sektora. zaštitne poslove i nadzor Mini- Tim imenovanjem Konjević će novi šef Biroa za operativnu starstva unutrašnjih poslova i biti prvi čovjek bezbjednosnog koordinaciju, saznaje Pobjesekretar Vijeća za nacionalnu sektora u Crnoj Gori i čekaju ga da iz krugova bliskih mandabezbjednost. Članove Biroa za brojni izazovi – da se revitalizutaru buduće vlade.

Na čelu tog tijela u vladi Zdrav- operativnu koordinaciju ime- je kompromitovani i urušeni bezbjednosni sektor, ali i borba ka Krivokapića bio je potpred- nuje Vlada. sjednik Vlade i koordinator be- Rad Biroa za operativnu ko- za povratak povjerenja međuzbjednosnog sektora Dritan ordinaciju po Zakonu o osno- narodnih partnera u cjelokuAbazović koji će, prema pouz- vama bezbjednosnog sektora pni sistem opterećen brojnim koordinira član Vijeća za danim saznanjima Pobjede, kao propustima nacionalnu bezbjedbudući predsjednik Vijeća i skanza nacionalnu bezbjednost koga odredi dalima, Savjet za odbranu nost predložiti Konjevića ukljui bezbjednost, na na tu funkciju. čujući Imenovanje Konjevića prijedlog predi upliv na tu bitnu funkciju u besjednika Vijeća. stranog zbjednosnom sektoru očeTaj biro biće zadufaktora. kuje se već na jednoj od prvih sjednica Vlade.

Biro za operativnu koordinaciju čine: direktor Agencije za nacionalnu b e z b j e d n o st , direktor Uprave policije, načelnik Generalštaba Vojske Crne Gore, direktor Uprave za sprečavanje Raško Konjević Dritan Abazović

Od Biroa za operativnu koordinaciju se očekuje da se konačno i učini javnim kontroverzni izvještaj o postupanju bezbjednosnog sektora na Cetinju 4. i 5. septembra i upotrebe sile prilikom ,,helikopterskog ustoličenja“ mitropolita Crkve Srbije.

Od Biroa za operativnu koordinaciju se očekuje da se konačno i učini javnim kontroverzni izvještaj o postupanju bezbjednosnog sektora na Cetinju 4. i 5. septembra i upotrebe sile prilikom ,,helikopterskog ustoličenja“ mitropolita Crkve Srbije Joanikija.

Joanikija Na čelu Vijeća za nacionalnu bezbjednost biće po funkciji budući predsjednik Vlade Dritan Abazović.

Vijeće za nacionalnu bezbjednost čine: predsjednik Vlade, koji je predsjednik Vijeća, potpredsjednik Vlade zadužen za politički sistem, unutrašnju i vanjsku politiku, ministar pravde, ministar unutrašnjih poslova, ministar odbrane, ministar finansija, ministar vanjskih poslova i evropskih integracija, direktor Agencije za nacionalnu bezbjednost.

Akt o imenovanju predsjednika i članova Vijeća za nacionalnu bezbjednost donosi Nenad ZEČEVIĆ Vlada.

Odlazeći premijer pozvao SDT da hitno reaguje povodom krivične prijave protiv 46 poslanika

Krivokapić: Sjednica je neovlašćeno zakazana

Zdravko Krivokapić

PODGORICA - Predsjednik Vlade u tehničkom mandatu Zdravko Krivokapić pozvao je Specijalno državno tužilaštvo da hitno reaguje po službenoj dužnosti, kao i po krivičnoj prijavi koja je podnijeta protiv 46 poslanika parlamenta zbog sumnje da su, kako je naveo, ,,neovlašćenim zakazivanjem sjednice redovnog, proljećnjeg zasijedanja Skupštine 28. aprila na Cetinju bez odobrenja vršioca dužnosti predsjednika Skupštine ili drugog lica nadležnog prema Poslovniku Skupštine i Ustavu CG, organizovali kriminalnu grupu radi izvršenja krivičnih djela samo-

vlašća, zloupotrebe službenog položaja, te krivičnih djela protiv državnih organa i ustavnog poretka Crne Gore“.

-Imajući u vidu da ne postoji nijedan pravni osnov zakazivanja sjednice na način kako je to u ovom slučaju urađeno, neophodno je da specijalni državni tužilac preduzme radnje iz svoje nadležnosti da utvrdi da li postoji osnov za krivično gonjenje - poručio je Krivokapić.

Poslanica SDP-a Draginja Vuksanović-Stanković reagovala je na poziv odlazećeg premijera Krivokapića upućen SDT-u.

- Imaš pogrešne pravne savjetnike.

Tvoju političku karijeru si završio, a zbog one ,,VAR sobe“ u belvederskoj noći, mi Crnogorci i Crnogorke pozivamo SDT da te procesuira za veleizdaju države - napisala je VuksanovićStanković u objavi na Tviteru. R.P.

4

Ekonomija

Subota, 23. april 2022.

Kandidat za ministra finansija kaže da će, ako bude izabran, transparentnost biti prioritet PODGORICA – Ekonomista i bivši poslanik Aleksandar Damjanović izjavio je da će, ako bude izabrana nova vlada i on kao ministar finansija, transparentnost biti jedan od prioriteta i istakao da je potrebno utvrditi pravo stanje stvari u Ministarstvu finansija.

- Uz svo uvažavanje ne vjerujem ovome što se plasira putem Tvitera i Instagrama od strane zvaničnika Ministarstva. Kada se snimi stanje, mogu da obećam da će građani Crne Gore dobiti pravu istinu o realnom stanju u državnoj kasi. To uključuje sve obaveze koje se prikrivaju, a koje nijesu ispunjene prema građanima i privredi, potencijalne obaveze koje se zanemaruju, sve tokove novca koji nijesu do kraja definisani unutar sistema i razne ugovorne obaveze koje će svakako biti predmet revizije DRI. Ali ne bi bilo loše da se preduprijede neke stvari – poručio je Damjanović gostujući u emisiji ,,Okvir“ Televizije Crne Gore.

On je rekao da je, nakon pada vlade 4. februara, imao preliminarni razgovor sa Dritanom Abazovićem.

-On me tada zamolio da, ukoliko dođe do formiranja nove vlade, budem dio tima i pomognem u trenutku za koji svi procjenjujemo da nije nimalo dobar za Crnu Goru. Moja funkcija je da pomognem u timu koji bi održao političku i ekonomsku stabillnost i pomogao koliko-toliko da Crna Gora

PODGORICA – Inflacija sa kojom smo se suočili bila je neizbježna u maloj i visokootvorenoj, eurizovanoj ekonomiji kao što je crnogorska. Ona nije pozitivan fenomen, ali je benigniji problem kada se javlja kao ,,uvezena“, nego kada je u pitanju isključivo ,,domaća“ inflacija, ocijenio je u intervjuu Pobjedi viceguverner Centralne banke (CBCG) Nikola Fabris.

Aleksandar Damjanović

u ovim turbulentnim situacijama ide naprijed – kazao je Damjanović.

Prema njegovom sudu, bilo je neprirodno spojiti ministarstva finansija i socijalnog staranja.

- To nigdje ne postoji, to su dva oprečna ministarstva.

Napraviti to kao jednistveno ministarstvo, faktički se gubi svaka smisao kontrole ili ba-

lansa između davanja i primanja unutar sistema. Dobro, neko je to htio tako, sada će se to vratiti u normalu. Naravno, moraće da se radi i tehnički rebalans jer se pravi veći broj ministarstava nego što imamo sada. Sve to će tražiti izmjenu organizacije rada državne uprave. To su tehničke stvari koje bi trebalo završiti što prije – kazao je Damjanović. R.P.

CGES da plati 51 hiljadu eura

Ovaj sud je utvrdio da ni Privredni ni Apelacioni sud nijesu počinili bitne povrede parničnog postupka, na šta su iz CGES-a ukazivali pa su njihovu reviziju odbili kao neosnovanu. EKIP je u januaru 2020. godine CGESu, kao nosiocu odobrenja za korišćenje radio-frekvencija, utvrdio godišnju naknadu u ovom iznosu. Iako je rješenjem bila predviđena ta mogućnost, CGES nije pred Upravnim sudom pokušao da ga ospori, zbog čega je postalo pravosnažno. Ipak, fakturu EKIP-a na ovaj iznos nije platio, tražeći da se stavi

Inflacija je bila n

Damjanović: Potrebno je Osim što je povećao cijene velikog broja proizvoda, Fabris da rat u Ukrajini smanji priliv stranih direktnih utvrditi istinu očekuje investicija i da utiče na turističke tokove Crne Gore o državnoj kasi

Potvrđena presuda za korišćenje radio-frekvencija u korist EKIP-a

PODGORICA- Petočlano vijeće sudija Vrhovnog suda Marijane Pavićević, Ranka Vukića, Tatjane Ljujić, Jelene Čabarkape i Radojke Nikolić potvrdilo je ranije odluke nižestepenih sudova kojima je Crnogorski elektroprenosni sistem (CGES) obavezan da Agenciji za elektronske komunikacije i poštansku djelatnost (EKIP) plati 51,4 hiljade eura za korišćenje radio-frekvencija za 2020. godinu.

INTERVJU: Viceguverner Centralne banke (CBCG) Nik

van snage i navodeći da su u oktobru 2019. godine najavili otkazivanje zakupa radiofrekvencija za 2020. godinu.

Ipak, EKIP- u to obavještenje nije uručeno, već su druga stigla tek nakon što su izdali rješenje, pa je odbijen i ponovljeni zahtjev za oslobađanje od plaćanja, uz obrazloženje da za njega nema pravnog osnova. EKIP je u aprilu 2020. godine oduzeo odobrenje za radio-frekvenciju, zbog čega je CGES pokrenuo upravni postupak.

Sudovi su ocijenili da CGES od obaveze plaćanja ne oslobađa to što su dopisima otkazali korišćenje frekvencije i demontirali opremu, imajući u vidu da je nesporno utvrđeno da prvi dopis iz oktobra 2019. godine EKIP-u nije dostavljen, dok se u druga dva uručena tek kada je rješenje donijeto. Zbog toga, kako navode, ova usluga nije otkazana zakonito i blagovremeno na osnovu Zakona o elektronskim komunikacijama, koji predviđa da odobrenje za frekvencije prestaje da važi na zahtjev nosioca. Osim što je propustio da na odgovarajući

način otkaže uslugu, CGES nije pokrenuo ni upravni postupak protiv rješenja, zbog čega sada ne može osnovano osporavati osnov i visinu tužbenog zahtjeva.

- Neprihvatljivi su i navodi revizije o postupanju tužioca suprotno principu savjesnosti i dobrim poslovnim običajima, posebno pri činjenici da tokom postupka nije pružio nijedan dokaz za svoje tvrdnje da je tužilac bio u saznanju da je u toku 2019. godine demontirao opremu koja je neophodna za korišćenje frekvencija, te da je obaviješten o namjeri tuženog da otkaže korišćenje odobrenih radio-frekvencija. Uostalom, nižestepeni sudovi su o tome, kao i svim odlučnim činjenicama za rješavanje spora u ovoj pravnoj stvari dali detaljne i jasne razloge, što revizijske navode o povredi prava na obrazloženu presudu, kao aspekta prava na pravično suđenje, garantovanog Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, čini u cjelosti neosnovanim – zaključuje u odluci Vrhovnog suda.

M. Lk.

On pojašnjava da je inflacija u Crnoj Gori, koja je zaslužna za smanjenje kupovne moći građana, rezultat prelivanja cijena sa međunarodnih tržišta.

- Globalna inflacija je dijelom posljedica monetarnog preobilja koje je kreirano u godinama borbe protiv globalne finansijske krize, pa potom pandemije, a dijelom rata u Ukrajini. Sa inflacijom se suočava cijeli svijet - istakao je Fabris.

POBJEDA: Kako ocjenjujete uticaj rata u Ukrajini na crnogorsku ekonomiju?

FABRIS: Negativne efekte ovog rata uveliko osjećaju sve zemlje Evrope, kao i velika većina zemalja svijeta. Kada je riječ o Crnoj Gori, negativni efekti su najvidljiviji u pogledu povećanja cijena velikog broja proizvoda, a posebno kada je riječ o cijenama hrane i naftnih derivata. Viša globalna inflacija, koja je značajnim dijelom rezultat ovog konflikta, može voditi povećanju referentnih kamatnih stopa Evropske centralne banke (ECB), koje će, sa svoje strane, povećati troškove

Nikola Fabris

finansiranja kako za državu i privredu, tako i za građane.

Može se očekivati i negativan efekat na priliv stranih direktnih investicija, kao i na turističke tokove. Takođe, sve međunarodne finansijske institucije su zbog rata u Ukrajini smanjile projektovanu stopu rasta BDP-a Crne Gore, kao i globalni rast BDP-a za ovu godinu.

POBJEDA: A kako će se sankcije, koje je Crna Gora uvela Rusiji, odraziti na nas u ekonomskom smislu?

FABRIS: Crna Gora kao zemlja u procesu pristupanja EU ima obavezu da harmonizuje spoljnu politiku sa spoljnom politikom EU. Naša spoljnotrgovinska razmjena sa Rusijom

Marđonović iz Zanatske komore uputio pismo Dritanu Abazoviću

nije značajna i u prošloj godini robni uvoz iz Rusije je iznosio 10,6 miliona eura, dok je robni izvoz iznosio 2,3 miliona eura.

Negativan efekat se može pojaviti u vidu nižeg nivoa priliva stranih direktnih investicija iz Rusije, imajući u vidu da su one prethodnih godina bile značajne. Negativan efekat je moguć i po osnovu turističkih tokova, jer su prethodne godine turisti iz Rusije i Ukrajine ostvarili 25 odsto ukupnih noćenja.

POBJEDA: Kakav će uticaj na politike ECB, a posljedično i na Crnu Goru, imati to što je FED nedavno podigao kamatne stope?

FABRIS: ECB još razmatra da li će podizanje referentnih kamatnih stopa biti realizovano

Mladi DPS-a uputili zahtjev avio-kompaniji To Montenegro

Razočaran što Traže zanatlije nijesu posebne dobile ministarstvo tarife za

PODGORICA – Direktor Zanatske komore Boris Marđonović poručio je Dritanu Abazoviću da istupa iz GP Ura zbog neispunjenih obećanja datih zanatlijama te da će tražiti nove, pouzdane saveznike u politici.

- Obećali ste da ćete podržati formiranje ministarstva zanatstva i malih i srednjih preduzeća radi tranzicije prema socijalnoj tržišnoj ekonomiji EU, reformu stručnog obrazovanja i kreiranje konjunkturnih programa za generisanje tražnje.

Objavljivanjem strukture predloženih resora očigledno je da nijeste održali obećanje i da podcjenjujete značaj zanatstva – naveo je Marđonović u otvorenom pismu Abazoviću.

Kazao je da je GP Ura pristupio

studente

Boris Marđonović

2017. godine radi pismenog dogovora sa Abazovićem da ,,će podržati privredno-političke zahtjeve zanatstva, koje je stara vlast odbijala i pokušala da trguje“. Marđonović ga je optužio da postupa kao i prethodni političari misleći da zanatstvo može iskoristiti, pa ignorisati.

R. E.

PODGORICA - Savjet mladih DPS-a tražio je od avio-kompanije To Montenegro da uvede studentsku tarifu za avionske karte radi poboljšanja položaja studenata.

Ukazuju da je veliki broj mladih državljana Crne Gore koji studiraju u inostranstvu te da su troškovi života veći od stipendija i studentskih kredita, zbog čega smatraju da bi povoljnija tarifa, koja je postojala za vrijeme poslovanja Montenegro erlajnza, olakšala njihov položaj. Smatraju da ove tarife moraju biti dostupne tokom cijele godine, imajući u vidu da tokom ljeta, kada se vraćaju u Crnu Goru, cijene aviokarata budu znatno veće. R. E.

Ekonomija

Subota, 23. april 2022.

kola Fabris

neizbježna Biće izazov prihodovati milijardu od turizma POBJEDA: Je li realan prihod od milijardu eura od turizma ove godine, koji je Vlada projektovala?

FABRIS: Projekcija Vlade je urađena prije izbijanja rata u Ukrajini i ona je u tom trenutku bila optimistična, ali ne i neostvariva. Posljednjih mjeseci se situacija značajno izmijenila i evidentno je da ćemo imati manji broj turista iz Rusije i Ukrajine u odnosu na inicijalno projektovani. Dio tih turista bi mogao biti kompenzovan sa drugih tržišta. U Crnu Goru je već došao jedan broj Rusa i Ukrajinaca, sa intencijom da ostanu duži period od klasičnog turističkog boravka i inicijalne procjene ukazuju da su u pitanju osobe veće platežne moći od prosjeka. Zaključio bih da će biti vrlo izazovno ostvariti projektovanih milijardu eura prihoda od turista i ne bih bio iznenađen da prihod bude nešto niži. Ipak, imajući u vidu tekuće okolnosti, to ne treba smatrati lošim rezultatom, naročito ukoliko ostvarimo rast prihoda u odnosu na prethodnu godinu.

u ovoj ili sljedećoj godini. To nije popularna mjera, jer iako može biti efikasna u borbi protiv inflacije, ona negativno utiče na ekonomski rast, a realni sektor se još nije u potpunosti oporavio od prethodnih kriza.

Takođe, ova mjera poskupljuje i finansiranje javnog duga, a u većini zemalja Evrope javne finansije se nijesu vratile na pretkrizno stanje. Kada ECB poveća referentnu kamatnu stopu, varijabilne kamatne stope u Crnoj Gori koje su vezane za euro će porasti za procenat povećanja referentne kamatne stope. Povećanje referentne kamatne stope obično dovodi do usklađivanja sa ostalim kamatnim stopama na finansijskom tržištu.

POBJEDA: Kakvim se uslovima može nadati država pri sljedećem zaduživanju?

FABRIS: Na cijenu zaduživanja na međunarodnom tržištu utiče veliki broj faktora poput kreditnog rejtinga zemlje, nivoa javnog duga, budžetskog

deficita, ekonomskih perspektiva zemlje, referentih kamatnih stopa ključnih centralnih banaka, kao i preovlađujućih uslova na međunarodnom finansijskom tržištu. S obzirom na to da za ovu godinu nije planirana emisija euroobveznica, u ovom trenutku je teško prognozirati kako će se ovi faktori kretati tokom 2023. godine i kasnije. Njihov smjer će svakako opredijeliti cijenu našeg zaduživanja.

POBJEDA: Kakvu stopu rasta domaće ekonomije predviđate u ovoj godini?

FABRIS: Imajući u vidu visok stepen neizvjesnosti, CBCG je pripremila dva scenarija. Prema scenariju nižeg rasta, prognozirana stopa rasta BDP-a iznosi 3,2 odsto, dok prema scenariju višeg rasta prognozirana stopa iznosi 4,6 odsto.

Treba napomenuti da tekući ambijent nosi visok stepen neizvjesnosti, te će se pomenuta projekcija ažurirati tokom godine.

B. D.

Kursna lista 1.08870

CHF

1.03350

JPY 139.61000

AUD

1.46530

GBP

CAD

1.36000

USD

0.83523

5

Pri izboru za starješinu Uprave za šume Vlada i ministar poljoprivrede nijesu uvažili mišljenje Uprave za kadrove PODGORICA - Vlada je imenovala Srđana Pejovića za direktora Uprave za šume, iako je Pavle Međedović bio prvorangirani kandidat na listi za izbor kandidata koju je sačinila Uprava za kadrove. Pejović je imenovan na prijedlog ministra poljoprivrede Aleksandra Stijovića. Pejović, koji je bio v. d. direktora Uprave za šume, na mjesto rukovodioca ovog državnog organa došao je kao kadar Prave Crne Gore, čiji je lider Marko Milačić, čime je je nastavljena praksa ,,zapošljavanja po dubini“ u javnoj upravi i državnim preduzećima. Na konkurs za direktora Uprave za šume pored Pejovića i Međedovića prijavio se i Joveta Terzić.

BODOVI

Stijović je razgovor sa Međedovićem, koji je master inženjer šumarstva, obavio 8. aprila. U zapisniku Ministarstva, o razgovoru sa kandidatima za direktora Uprave za šume, u koji je Pobjeda imala uvid navodi se da je Međedović kao kandidat za direktora Uprave za šume na pitanje ministra iznio svoje vizije o navedenom radnom mjestu, spremnost da unaprijedi poslove u oblasti šumarstva i prezentovao postojeće nedostatke u sistemu, koje smatra da se mogu boljim organizacionim pristupom ukloniti.

U zapisniku se navodi da je u postupku provjere kompetencije, znanja i sposobnosti za radno mjesto direktora Uprave za šume Međedović ostvario 44 boda i bio prvorangirani kandidat na listi za izbor kandidata, koju je Ministarstvu dostavila Uprava za šume.

PARTIJA

No to očito nije bilo dovoljno da Stijović predloži Međedovića za direktora Uprave za šume, pa je predložio Pejovića koji je od 30. septembra prošle godine bio vršilac dužnosti direktora Uprave za šume. Vlada je razmotrila i prihvatila taj prijedlog Stijovića i 14. aprila imenovala Pejovića za direktora.

U rješenju o imenovanju direktora Uprave za šume, navodi se da je Stijović prilikom podnošenja prijedloga za direktora

Za direktora izabrali Pejovića, iako je Međedović bio prvorangiran Srđan Pejović je na mjesto direktora Uprave za šume došao kao kadar Prave Crne Gore, čiji je lider Marko Milačić, čime je je nastavljena praksa partijskih ,,zapošljavanja po dubini“ u javnoj upravi i državnim preduzećima

Srđan Pejović Zapisnik Uprave za kadrove

naveo da je Pejović od 30. septembra prošle godine bio vršilac dužnosti direktora Uprave za šume i, kako se navodi, u dosadašnjem radu je pokazao sposobnosti rukovođenja ovom upravom.

U Vladinom dokumentu se navodi da protiv ovog rješenja žalba nije dopuštena, već se može tužbom pokrenuti upravni spor pred Upravnim sudom u roku od 20 dana od dana prijema rješenja.

Prema saznanjima Pobjede biće pokrenut postupak za preispitivanje ove odluke pred nadležnim organima.

Naša redakcija je početkom aprila pisala da je Pejović kao v. d. direktora Uprave za šume

krajem januara sklopio ugovor o pružanju konsultantskih usluga sa suprugom vrijedan 7.200 eura saznaje Pobjeda.

Ugovor o pružanju konsultantskih usluga, u koji je Pobjeda imala uvid, je zaključen 31. januara ove godine između Uprave za šume, odnosno njenog v. d. direktora Srđana Pejovića i njegove supruge Ane Milošević-Pejović iz Beograda.

Navedeno je da će MiloševićPejović, kao konsultantkinja i inženjerka šumarstva za potrebe Uprave za šume – područne jedinice Danilovgrad obavljati inženjerske poslove zavisno od potreba procesa rada.

Precizirano je da će Milošević-

Pejović posao izvršiti po ponuđenoj dinamici i u periodu od 1. februara ove do 1. februara naredne godine. Ugovorom se Uprava za šume obavezuje da Milošević-Pejović za obavljeni posao isplaćuje mjesečnu naknadu od 600 eura, odnosno ukupno 7.200 eura za godinu.

Iz Uprave za šume su u reagovanju na taj tekst Pobjede pojasnili da se ne bave ,,porodičnim stablima, krvnim vezama, analizom privatnog života kandidata koji konkuriše ili se angažuju“, što praktično znači da direktor Pejović može i dalje da nesmetano zaključuje ugovore sa članovima porodice.

S. P.

Proceduralna zbrka oko izglasavanja korekcije akciza i PDV-a PODGORICA - Poslanici Socijaldemokrata (SD) predložiće pravno i proceduralno nesporno rješenje kako bi se na sjednici Skupštine, koja je zakazana za četvrtak, glasalo o predloženim izmjenama zakona koje bi trebalo da omoguće korekciju cijena goriva i hrane.

- Nelogičan je dnevni red te sjednice, jer bi se o izmjenama Zakona o akcizama i PDV-u kao i o ograničenju cijena proizvoda, koje je predložila prethodna vlada trebalo raspravljati nakon izbora nove – ukazao je potpredsjednik SD Boris Mugoša i objasnio da ne mogu nakon izbora nove vlade prijedloge zakona obrazla-

SD nudi rješenje gati ministri prethodne vlade, a po Poslovniku u slučaju njihovog neprisustva u Skupštini razmatranje akta se odlaže.

Najavio je da će, zbog važnosti hitnog korigovanja cijena goriva i namirnica, koje su drastično porasle u prethodnih godinu i po, poslanici SD tražiti dopunu dnevnog reda sjednice sa prijedlogom zakona poslanika SD-a, kojim se omogućava korigovanje akciza, a koji je dostavljen u skupštinsku proceduru prije više od dva mjeseca.

- Kako je to prijedlog poslanika, nema normativnih smetnji da se o njemu raspravlja na sjednici u četvrtak - rekao je Mugoša i dodao da ima pri-

Boris Mugoša

jedlog i da se na toj sjednici usvoje prijedlozi o smanjenju PDV-a na osnovne namirnice

i ograničavanju cijena proizvoda, sa kojima će narednih dana upoznati javnost. R. E.

6

Društvo

Subota, 23. april 2022.

Menadžment Javnog servisa o zloupotrebama zdravstvene zaštite, pojedini bolesni i deceniju

Cetinjani pedeset osmog dana agresije na Ukrajinu podržali narod te zemlje

Raonić: Na bolovanju oko 50 ljudi, tražićemo odgovornost ljekara PODGORICA – U Javnom servisu trenutno je oko 50 ljudi na bolovanju, a neki od njih i duže od decenije, zbog čega će u okviru te zgrade da bude otvorena ambulanta ili da se uvede mogućnost da svi zapošljeni imaju istog izabranog doktora, rekao je u izjavi za Pobjedu generalni direktor te medijske kuće Boris Raonić.

Istakao je da Javni servis, ali i čitava država trpe velike probleme zbog lažnih bolovanja, te da se tome mora stati na put.

- Kolike su razmjere ovog problema govori činjenica da imamo slučajeve koji traju više godina, a pojedini i duže od decenije. Osim organizacionih problema, ovakvo ponašanje veoma negativno utiče na radnu kulturu, a to je jedan od većih problema u RTCG - ističe Raonić.

Kako bi riješili ovo pitanje, menadžment je komunicirao sa zdravstvenim vlastima i došli su do toga da bi najbolje bilo da zapošljenima u RTCG bolovanja odobravaju ljekari koji bi radili u ambulanti u sklopu zgrade Javnog servisa ili da imaju istog izabranog doktora.

- Na taj način bi se zloupotrebe maksimalno smanjile, do trenutka kada se ova pojava iskorijeni, prvenstveno kroz pokretanje postupaka, od strane

M. BABOVIĆ

Još ranije, bivši čelnik Javnog servisa Božidar Šundić inicirao je da se otvori ambulanta u sklopu Javnog servisa, ali ga Savjet nije podržao zbog čega je to ostala samo ideja koju će, moguće je, ostvariti sadašnji menadžment

Boris Raonić

nadležnih, odgovornosti ljekara koji ovo dozvoljavaju - najavio je Raonić.

Veselin Drljević, predsjednik Savjeta RTCG, kazao je Pobjedi da on kao član tog tijela u potpunosti podržava tu ideju.

- Zagovornik sam otvaranja ambulante u RTCG, u budućnosti i obdaništa za djecu naših radnika, možda i fitnes centra ili teretane... – kazao je Drljević.

On smatra da bi sve nabrojano popravilo radni ambijent u toj kući.

- Mišljenja sam da se kontrolisanja doznaka ne plaše radnici, a ni istinski bolesni uposlenici u RTCG, već će galamu dizati ,,vječito bolesni“ i naviknuti da

se za RTCG interesuju koliko da odu do bankomata – izričit je on.

Ideja o otvaranju ambulante unutar RTCG nije nova, jer je to više puta predlagao i raniji menadžment.

U ljeto prošle godine, dok je još bio na funkciji prvog čovjeka Javnog servisa, Božidar Šundić je rekao da je problem onih koji zloupotrebljavaju bolovanja ogroman, ali da su mu vezane ruke jer nema podršku Savjeta Javnog servisa.

Upravo je on inicirao da se otvori ambulanta, ali ga Savjet nije odobrio pa je to ostala samo ideja koju će, moguće je, ostvariti sadašnji menadžment.

Nije podržan za još dva važna projekta od kojih bi zapošljeni imali benefite.

-Ne možete ovdje tako lako da date otkaz radniku, to morate da razumijete. Da je Savjet imao ranije više razumijevanja za ono što sam predlagao, danas bismo imali vrtić, ambulantu i stanove za zapošljene. To su tri projekta za koje mi je žao što ih nijesam završio – kazao je Šundić, pred kraj svog mandata, na sjednici Savjeta RTCG. On je tada naveo da je predlagao otvaranje ambulante jer je izračunao da bi se procenat bolovanja u tom slučaju smanjio za oko 60 odsto.

Raonić je prije nekoliko dana na Fejsbuku podsjetio da državu godišnje troškovi refundacije ukupnih bolovanja koštaju više od šest miliona eura, ali da je trošak veliki i za poslodavce, ali i za solidarne radnike koji preuzimaju njihove obaveze i tako troše dodatno energiju.

U RTCG je, kako je istakao, bilo primjera da radnici koji su na bolovanju to vrijeme koriste da rade sezonske poslove ili da „vežu“ bolovanje za odmor kako bi što duže bili van Javnog servisa.

- Namjera da se tome stane na kraj je nemoguća bez pokretanja odgovornosti kako krivične, tako i moralne, samih ljekara koji svjesno daju ovakva bolovanja - poručio je Raonić. K. j.

Osudili Rusku crkvu i njenu podršku Putinu CETINJE - Iako po velikom nevremenu, pedeset osmoga dana rata u Ukrajini, građanke i građani Cetinja su ponovnim okupljanjem dali podršku herojskome ukrajinskom narodu u borbi za slobodu.

Glavna poruka s transparenta bila je upućena, kako su naveli, Ruskoj pravoslavnoj crkvi koja podržava zvjerstva ruske vojske u napadnutoj Ukrajini i čvrsto stoji uz Putinov režim. Poruka je glasila: ,,Postite li danas, grešnici?“, prenio je Portal Analitika.

Minutom ćutanja i novom

prefarbanom pločom na Trgu kralja Nikole I odali su počast svim ukrajinskim žrtvama u ratu, u nadi i želji da su danas prefarbali potonju ploču.

Pred zgradom bivšega Ruskog poslanstva na Cetinju puštena je ukrajinska himna koju su okupljeni građani pozdravili aplauzom.

Sve do prekida rata skupovi podrške biće organizovani svaki dan u 17.30 h ispred Dvorca kralja Nikole na Cetinju. „Slava Ukrajini! Herojima slava!“, poručili su Cetinjani.

Vaskršnja poslanica mitropolita SPC

Joanikije: Blagovjerni narod Crne Gore da što prije prevaziđe podjele PODGORICA - Mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije pozvao je, kako je rekao, blagovjerni narod u Crnoj Gori „da što prije prevaziđe svoje stare i nove podjele“. U vaskršnjoj poruci Joanikije kaže da je u „bratskom miru i međusobnom poštovanju zalog našeg opstanka i svakog napretka“.

Prosvijetljeni pashalnom radošću pozvani smo, kako je rekao, da oplemenjujemo društvo, da širimo optimizam i ljubav, da budemo svjetlost ovome svijetu.

-Osnažimo se bratskim jedinstvom u ljubavi Hristovoj, čuvajmo duhovno nasljeđe Svetoga Save i Njegoša, Svetog Vasilija Ostroškog i Svetog Petra Cetinjskog, čuvajmo svetinje, ne zaboravljajmo ljepotu i polet litija koje su obnovile našu crkvenost i sabornost.

Moleći se za mir i bratsku slogu u Crnoj Gori ne zaboravljamo ni dragu nam mnogostradalnu Ukrajinu. Neka Gospod koji je

Mitropolit Joanikije

po riječi apostola jedne i druge sastavio ujedno i krstom svojim ubio neprijateljstvo učini mir među duhovnim potomcima svetog kneza Vladimira – Rusima i Ukrajincima. Neka oružje zaraćene i zavađene braće što prije uzmakne pred dijalogom, da bi se vratio mir i spokojstvo blagoslovenoj Ukrajini i cijelom njenom narodu – rekao je mitropolit. r.D.

Kakve efekte bi proizveo ostanak na snazi Odluke o izmjeni kriterijuma za utvrđivanje uslova za sticanje državljanstva prijemom PODGORICA – Od početka stupanja na snagu Odluke o izmjeni Odluke o kriterijumima za utvrđivanje uslova za sticanje crnogorskog državljanstva prijemom, do 15. aprila podnijet je 921 zahtjev, kazali su Ministarstva unutrašnjih poslova.

Iz tog resora su podsjetili da su, shodno Zakonu o crnogorskom državljanstvu, u obavezi da odluku po podnijetim zahtjevima donesu u roku od jedne godine od dana pokretanja postupka.

- Do sada nijedna osoba nije stekla crnogorsko državljanstvo na osnovu ove odluke kazali su iz MUP-a agenciji Mina.

Broj potencijalnih zahtjeva

Ekspert za statusna pitanja stranaca i migranata Bojan

Ne bude li promjena, blizu 7.000 stranaca u prilici da stekne biračko pravo za dvije godine Bugarin je za Minu ocijenio da je vrlo realno očekivati da pet do sedam hiljada stranaca u toku ove godine podnese zahtjev za sticanje crnogorskog državljanstva, ukoliko izmjene odluke ostanu na snazi u narednom periodu.

- U što sumnjam. Jedan od prvih zadataka nove vlade sigurno će biti stavljanje tih izmjena van pravne snage - rekao je Bugarin.

Prema njegovim riječima, te osobe već krajem ove ili početkom naredne godine biće u prilici da steknu crnogorsko državljanstvo ali i, nakon dvije godine prebivališta, biračko pravo.

- Veliki dio tih osoba bi već 2024. godine bio u prilici da ostvari svoje biračko pravo –

Bojan Bugarin

naveo je Bugarin.

Bugarin je, komentarišući to što je Socijaldemokratska partija u februaru predala inicijativu Ustavnom sudu za ocjenu ustavnosti i zakonitosti odredbi odluke, kazao da je

takav potez bio očekivan.

- Imajući u vidu da su izmjene donijete na nezakonit način i suprotno Poslovniku o radu Vlade, kao i da su usvojene izmjene i dopune u suprotnosti sa Zakonom o strancima i da ga apsolutno derogiraju i obesmišljavaju - rekao je Bugarin.

Kako je pojasnio, odluka je omogućila svim strancima, koji imaju najmanje deset godina privremenog boravka, ne precizirajući vrstu privremenog boravka, da apliciraju za sticanje crnogorskog državljanstva.

- Moguća je i kombinacija privremenog i stalnog boravka pa tako, na primjer, moguća je kombinacija devet godina privremenog boravka i godina stalnog boravka - dodao je Bugarin.

StatuS crnogorSKih Državljana

On je, na osnovu istraživanja i podataka do kojih je došao, procijenio da bi se oko deset hiljada crnogorskih državljana, koji imaju i državljanstvo neke od država članica Evropske unije, EFTA i SAD, kao i prebivalište u tim zemljama u kojima ostvaruju i biračko pravo, moglo naći pod udarom najavljenih izmjena i dopuna Zakona o registrima prebivališta i boravišta, u smislu gubitka prebivališta u Crnoj Gori.

- Značajan dio od tog broja mogao bi se naći pod udarom Zakona o crnogorskom državljanstvu, u dijelu gubitka crnogorskog državljanstva po sili zakona, za one koji su ta druga državljanstva stekli na-

kon 3. juna 2006 - dodao je Bugarin.

To bi, prema riječima Bugarina, u konačnom moglo dovesti i do brisanja tih osoba iz biračkog spiska Crne Gore.

On je kazao da, kada je riječ o Srbiji, na osnovu analiza koje je radio, procjenjuje da je od 50 do 80 hiljada državljana Crne Gore nakon 3. juna 2006. steklo državljanstvo Srbije, kao i da većina njih ima prebivalište u Srbiji i ostvaruje biračko pravo u toj zemlji.

- Time se stvaraju pretpostavke za gubitak crnogorskog državljanstva po sili zakona, kao i za gubitak prebivališta u Crnoj Gori, shodno najavljenim izmjenama i dopunama Zakona o registrima prebivališta i boravišta, što u konačnom može dovesti do gubitka biračkog prava u Crnoj Gori - pojasnio je Bugarin. r. D.

Društvo

Subota, 23. april 2022.

PODGORICA - Predstavništvo UNICEF-a u Crnoj Gori aktivno sarađuje sa Ministarstvom finansija i socijalnog staranja na izradi i sprovođenju kratkoročnih i dugoročnih akcionih planova u cilju progresivnog razvoja paketa esencijalnih usluga socijalne i dječje zaštite, uključujući i reviziju sistema licenciranja pružalaca usluga, saopšteno je Pobjedi iz ove međunarodne organizacije.

Problem načina licenciranja organizacija koje pružaju usluge iz oblasti socijalnih servisa u fokus javnosti dospio je nakon pisanja Pobjede u kojem smo ukazali na ovaj sistemski feler kroz primjer NVO Institut za socijalnu i obrazovnu politiku, koju je samo u ovoj godini država finansirala sa 100 hiljada eura za usluge SOS telefona za djecu i mlade žrtve zlostavljanja i prihvatilišta za žrtve trgovine ljudima, a čiji je direktor Mitar Radonjić više puta pravosnažno osuđivan za krivična djela nasilničko ponašanje, protivpravno lišavanje slobode i samovlašće.

Iz Ministarstva finansija i socijalnog staranja tada je saopšteno Pobjedi da nemaju zakonski osnov da traže izvode iz kaznene evidencije, te da nijesu raspolagali podacima o Radonjiću, jer Pravilnikom o bližim uslovima za izdavanje, obnavljanje, suspenziju i oduzimanje licence nije predviđeno dostavljanje izvoda iz kaznene evidencije ili uvjerenje da se protiv njih ne vodi krivični postupak.

kapaciteti

Uz ograđivanje da ne žele da komentarišu pojedinačne slučajeve, Huan Santander, šef predstavništva UNICEF-a u Crnoj Gori, ističe da je ta organizacija spremna da nastavi da podržava napore koji su neophodni za prevazilaženje kritičnih nedostataka u sistemu socijalne i dječje zaštite.

- UNICEF u svom radu zastupa i sprovodi mjere zaštite djece na svim nivoima i sa svim partnerima. Naša konti-

7

Iz UNICEF-a poručili da će podržati napore za prevazilaženje kritičnih nedostataka u sistemu socijalne i dječje zaštite

Radi se na reviziji sistema licenciranja pružalaca usluga Problem načina licenciranja organizacija, koje pružaju usluge iz oblasti socijalnih servisa, u fokus javnosti dospio je nakon pisanja Pobjede o NVO Institut za socijalnu i obrazovnu politiku, koju je samo u ovoj godini država finansirala sa 100 hiljada eura, a čiji je direktor više puta pravosnažno osuđivan za krivična djela nasilničko ponašanje, protivpravno lišavanje slobode i samovlašće

nuirana podrška Ministarstvu finansija i socijalnog staranja podrazumijeva izgradnju institucionalnih kapaciteta, unapređenje dostupnosti i održivosti usluga socijalne i dječje zaštite, kao i zaštitnih procedura koje su u skladu sa standardima Evropske unije.

UNICEF poziva nadležne da osiguraju kvalitetno sprovođenje, praćenje i održivost usluga socijalne i dječje zaštite – kazao je Santander u pisanoj izjavi za naš list.

Kako navode iz UNICEF-a u odgovorima na naša pitanja, djeca moraju biti zaštićena od

svih rizika koji bi mogli uticati na njih tokom interakcije s osobljem pružalaca usluga, te da je riječ o principu uvođenja mjera zaštite, koje će doprinijeti da institucije, organizacije i aktivnosti budu sigurnije za svu djecu.

- Mjere zaštite djece štite ih od potencijalnih rizika, kao što su: fizičko i seksualno nasilje, eksploatacija i zlostavljanje, ekonomska eksploatacija, neobezbjeđivanje fizičke i emocionalne sigurnosti, zanemarivanje fizičkih, emocionalnih i fizičkih potreba, štetne kulturne prakse, kršenje privat-



- Mjere zaštite djece štite ih od potencijalnih rizika, kao što su: fizičko i seksualno nasilje, eksploatacija i zlostavljanje, ekonomska eksploatacija, neobezbjeđivanje fizičke i emocionalne sigurnosti, zanemarivanje fizičkih, emocionalnih i fizičkih potreba, štetne kulturne prakse, kršenje privatnosti i izlaganje bez dozvole – navodi se u odgovorima UNICEF-a

PODRŽAĆE PREVAZILAŽENJE NEDOSTATAKA SISTEMA: Huan Santander

nosti i izlaganje bez dozvole – navodi se u odgovorima.

konvencija

Iz UNICEF-a podsjećaju da se Crna Gora, kao potpisnica Konvencije o pravima djeteta, obavezala da će garantovati ostvarivanje prava svakog djeteta, sa posebnim fokusom na djecu koja su u najvećem riziku i najnepovoljnijoj situaciji i obezbijediti im ključne usluge socijalne i dječje zaštite.

UNICEF pozdravlja ostvareni napredak u pogledu unapređenja sistema dječje zaštite u Crnoj Gori i plan za izradu nove nacionalne strategije socijalne i dječje zaštite (2023–2027), kao i planiranu reformu rele-



Kako navode iz UNICEF-a, djeca moraju biti zaštićena od svih rizika koji bi mogli uticati na njih tokom interakcije s osobljem pružalaca usluga, te da je riječ o principu uvođenja mjera zaštite, koje će doprinijeti da institucije, organizacije i aktivnosti budu sigurnije za svu djecu

vantnog zakonodavnog okvira.

- Upravo ove reforme i strateški planovi predstavljaju ključne prilike za unapređenje pokrivenosti, kvaliteta i održivosti osnovnih usluga, kao i priliku za poboljšanje mjera zaštite djece – kažu u toj organizaciji.

Predstavništvo UNICEF-a u Crnoj Gori, kako se navodi, aktivno sarađuje sa resornim

I parlamentarci tražili uvođenje provjere kaznene evidencije odgovornih lica Nakon pisanja Pobjede, problematikom licenciranja se početkom aprila bavio i skupštinski Odbor za ravnopravnost koji je usvojio zaključak da će pratiti reakcije Ministarstva finansija i socijalnog staranja.

Predsjednica Odbora Božena Jelušić ocijenila je tada da je neophodno da se Pravilnikom za licenciranje NVO koje pružaju usluge iz oblasti socijalnih servisa uvede provjera kaznene evidencije odgovornih lica i da će motriti hoće li Ministarstvo pokrenuti izmjene zakona i podzakonskih akata.

Koordinatorka Direktorata za socijalno staranje i dječju zaštitu Biljana Vučetić kazala je da su ,,raspoloženi da tu normu ugrade u novi zakon“ – misleći na traženje izvoda iz kaznene evidencije za pružaoce usluga.

Istraživački centar Skupštine analizi-

rao je na koji se način u devet zamalja regije i EU obavlja licenciranje i koji su kriterijumu u pružanju dječje i soci-

jalne zaštite. Riječ je o Albaniji, Bugarskoj, Hrvatskoj, Srbiji, Francuskoj, Italiji, Njemačkoj, Estoniji i Letoniji.

I članovi skupštinskog odbora problematizovali način izdavanja licenci

Jelušić je precizirala da je u Bugarskoj obavezno da postoji izvod o kaznenoj evidenciji fizičkog ili ovlašćenog lica. U Estoniji čak i volonter mora da ispuni uslov da nije kažnjavan za krivično djelo i da ne može biti u bližem srodstvu sa javnim funkcionerima. U Srbiji, direktor mora da ima potvrdu da se protiv njega ne vodi krivični postupak i da nije pravosnažno osuđivan za krivično djelo iz grupe djela protiv života i djela.

Jelušić je tokom diskusije komentarisala da je zanimljivo pitanje kako se došlo do toga da samo jedna NVO ima uslove za ove usluge.

- Preko medija sam saznala da je osnovao još 30 NVO. I postavlja se pitanje kojom vrstom iskustva se bavimo.

Mislim da ga je teško imati kada je 30 NVO u pitanju – rekla je Jelušić, dodajući da će budno pratiti.

ministarstvom na razradi ekonomske argumentacije za povećanje ulaganja u usluge socijalne i dječje zaštite, na osmišljavanju mehanizama za održivo finansiranje osnovnih usluga koje pružaju Vladini i nevladini akteri, uključujući reviziju sistema licenciranja pružalaca usluga, osiguranje efikasne i blagovremene kontrole kvaliteta usluga, kao i na primjeni zaštitnih procedura za sve stručne radnike i pružaoce usluga koji u svom radu dolaze u direktan kontakt s djecom.

nedostaci

Oni ukazuju i da pored toga što ne zadovoljavaju sve potrebe, trenutno dostupne usluge namijenjene najugroženijoj djeci ostaju neodržive zbog sistemskih nedostataka, u pogledu predvidljivosti finansiranja i institucionalnih kapaciteta.

- Neki od primjera takvih važnih usluga koje treba učiniti održivim uključuju uslugu porodičnog saradnika, nacionalnu SOS liniju za djecu žrtve nasilja, psihosocijalnu podršku, SOS roditeljsku liniju, besplatnu pravnu pomoć i skloništa za žene i djecu žrtve nasilja – navode iz UNICEF-a. d. MiHaiLoviĆ

8

Društvo

Subota, 23. april 2022.

Još nema konačnog rješenja za eroziju Ade Bojane

Vještačke dine ,,štite“ od turista

tlo spušta, kao i da je nesporan nedostatak sedimenta na ovom području čiji disbalans dovodi, između ostalog, do dramatičnih promjena ovog područja.

-Stoga je neophodno raditi na prikupljanju podataka – monitoringu i studijama i analizama procesa (transport sedimenta duž obale, hidrodinamički model…) u saradnji na visokom nivou sa susjednom Albanijom – istaknuto je na tom sastanku.

efekat Napera

Pijesak oko kućica treba da bude raspoređen po plaži

PODGORICA - Kada će Nudističko naselje „Ada Bojana“ biti otvoreno ove godine zavisi od vještačkih dina koje još nijesu uklonjene. One su bile postavljene kako bi se privremeno zaustavila erozija zajedno sa naperima, ali je trebalo da se, prema saznanjima Pobjede, već prostru po plaži. Druge velike gomile pijeska će se koristiti za prihranu u nekoliko narednih godina.

Odgovor kada bi nagomilani pijesak trebalo da se prostre po plaži nijesmo dobili iz Morskog dobra koje po nalogu Ministarstva ekologije i prostornog planiranja treba da izvede ove radove.

Ni pitanje rješavanja erozije same Ade Bojane još nije konačno riješeno, a nedavno su angažovani italijanski ekeperti na čelu sa Encom Prancinijem,

koji je najbolji za ovu oblast u Evropi, u okviru „Podrške pripremi projekata iz sektora životne sredine i klimatskih promjena u Crnoj Gori“, koji se finansira iz sredstava EU. On je zaključio da je problem erozije na Adi Bojani definisan kao adaptacija na klimatske promjene, te da je zbog izuzetne prirodne vrijednosti ovog područja potrebno „definisati sveobuhvatni ekološki pristup, u skladu s prirodom i standardima zaštite životne sredine, prilikom donošenja odluke o ovom pitanju“.

SredNje rješeNje

Prema mišljenju italijanskih stručnjaka, srednjeročne mjere za Adu bi trebalo da obuhvate redizajn turističkog kompleksa u skladu s prirodnim okruženjem i uz postepeno obezbjeđivanje obalnog odmaka, čime bi se, napominju

iz resora, ,,ostavio prostor za zaštitu turističkog resursa, ali i za primjenu efikasnijih rješenja za eroziju na Adi, kao što su obezbjeđivanje novih izvora sedimenta i bolja odbrana od dejstva talasa i rijeke“.

- Konstatovano je da je teško odrediti tačan pravac kretanja pijeska zbog malog broja podataka o procesima na ovom području, na što ukazuju različite pretpostavke profesora Save Petkovića u „Studiji očuvanja i revitalizacije plaže na Adi Bojani s predlogom rješenja“ ( januar 2021. godine) i izvještaj italijanskih eksperata, te da je promjenljivost uslovljena sezonom i vjetrom – navedeno je na nedavnoj radionici Ministarstva ekologije sa italijanskim ekspertima.

Takođe je rečeno da je taj naučni podatak i manje bitan u odnosu na nesporne okolnosti da se nivo mora podiže dok se

Stručnjaci su ocijenili da je efekat postojećeg napera takav da je imao ulogu u zadržavanju plaže ispred turističkog kompleksa na Adi, ali da je „doprinio i eroziji drugih djelova Ade i Velike plaže, kao što je uglavnom slučaj sa čvrstim strukturama postavljenim u moru“.

- I pored brojnih primjera takvih struktura širom svijeta i Mediterana, italijanski stručnjaci takve strukture ne preporučuju zbog njihovih kratkoročnih i ograničenih benefita i brojnih nuspojava – navodi se.

Dodaju da taj korak treba da bude praćen obnovom dina i njihovim povezivanjem s postojećom, prirodnom dinom na jugu Ade. Dugoročne mjere obuhvataju ponovno uspostavljanje transporta sedimenta sistema rijeka Drim i Bojane, kojima bi prethodile studije koje bi najbolje bilo sprovesti na prekograničnom nivou, zajedno s Albanijom, koje treba da pokažu da li se može revitalizovati transport sedimenta ka Adi. U svom izvještaju koji su predstavili na radionici, italijanski stručnjaci predlažu pristup usklađen s prirodnim karakterom ovog područja, koji podrazumijeva aktivnosti na prihrani i smanjenju gubitka pijeska na ovom području - pojasnili su italijanski eksperti.

N. k.

Zajednički sastanak penzionera iz opština sa sjevera Crne Gore, Podgorice i Nikšića PODGORICA – Ukupni položaj penzionera u Crnoj Gori na nezavidnom je nivou, a najugroženija kategorija, sa najnižim primanjima, na ivici je gladi.

To je ocijenjeno na zajedničkom sastanku u Podgorici na kojem su učestvovali penzioneri iz opština sa sjevera Crne Gore na poziv penzionera iz Podgorice i Nikšića.

Dogovoreno je zajedničko djelovanje svih penzionera u Crnoj Gori, kako bi se poboljšao njihov status.

- Penzioneri sa najnižim primanjima su na ivici gladi i siromaštva. Dodatno se pogoršava materijalni položaj penzionera usljed stalnog rasta cijena osnovnih životnih namirnica koje u zadnjih nekoliko mjeseci bilježe enormna povećanja, a čiji trend nije zaustavljen – navodi se u saopštenju sa sastanka.

Dodaje se da penzioneri sa prosječnim primanjima, koja ni sa zadnjim usklađivanjem od 2,12 odsto nijesu dostigla iznos od 300 eura, jedva preživljavaju. - Ni o ostalim pitanjima od suštinskog značaja za

Sa povećanjem cijena jedva preživljavaju

penzionere, kao što su zdravstvena zaštita, briga o starim, bolesnim i iznemoglim penzionerima i slično, se ne vodi dovoljno računa – ističu.

Pored razmatranja pitanja materijalnog, socijalnog i opšte-društvenog položaja penzionera, na sastanku je ocijenjeno da aktuelna situacija postavlja u prvi plan obaveze i odgovornost rukovodstava penzionerskih organizacija u opštinama i na nivou Saveza.

- Skoro bez izuzetaka udruženja penzionera, koja se deklarišu kao legitimni predstavnici, ne vode računa o potrebama i interesima svojih članova. Do neslućenih razmjera se zloupotrebljavaju pozicije i funkcije koje su stečene na sumnjiv, nestatutaran i nezakonit način - piše u saopštenju penzionera.

Osim toga, kako navode, u većem broju opštinskih udruženja, prema njihovoj ocjeni, prisutan je nerad i javašluk.

Navode da se nekima od njih primanja i apanaže kreću do 700 eura, a ako se uzmu u obzir i druge privilegije onda su ovi iznosi znatno veći.

- Imajući u vidu navedene ocjene, oko kojih nije bilo nesuglasica, jedinstveno je ocijenjeno da se postojeće stanje može promijeniti jedino zajedničkim djelovanjem svih penzionera, jer samo dobrom organizacijom i jedinstvenim djelovanjem penzionera moguće su promjene od kojih će koristi imati svi penzioneri a ne samo pojedinci - zaključuje se u zajedničkom saopštenju penzionera sa sjevera Crne Gore, iz Podgorice i Nikšića.

N. k.

Rukovodstvo Medicinskog fakulteta pisalo nadležnima da primijeni provjeru znanja prilikom upisa na smjer Farmacija

Medicinski fakultet

Tražili da se uvede prijemni ispit PODGORICA – Medicinski fakultet Univerziteta Crne Gore zatražio je od Univerziteta i Savjeta za visoko obrazovanje da se uvede prijemni ispit za upis na osnovne studije studijskog programa Farmacija. Nijesu još dobili odgovor, tako da se ove godine brucošima za ovu vrstu programa neće provjeravati znanje.

To je kazala Pobjedi prof. dr sci.

Aleksandra Vuksanović-Božarić, prim. spec. ginekologije i akušerstva, prodekanka za nastavu na Medicinskom fakultetu Univerziteta Crne Gore. Ona kaže da su ovaj prijedlog nadležnima upućivali u ,,par navrata“.

- Nemamo odgovor, jer je to u skladu sa aktuelnim pravilnicima Savjeta za visoko obrazovanje za upis u prvu godinu osnovnih studija, stoga ove godine, prema važećem pravilniku, nema prijemnog ispita na Farmaciji – kazala je ona.

Prijemni ispit se ne polaže za upis na osnovne studije Farmacije. Na taj način bi se u nepovoljan položaj doveli kandidati koji imaju slabiji uspjeh, a dobro znanje, u odnosu na one sa ,,Lučama“, koji na prijemnom slabije prolaze.

Pobjeda je prošle godine pisala o slučaju da je od 33 kandidata sa ,,Lučama“, koji su položili prijemni ispit na Medicini, samo troje imalo petice. Na Stomatologiji nijedan kandidat nije dobio peticu, iako su svi bili ,,lučonoše“. Oni koji nijesu imali ,,Luču“, ostvarivali su bolje rezultate, pokazali su rezultati prijemnog na ta dva fakulteta.

Zbog toga, prodekanka Vuksanović-Božarić objašnjava da kandidati treba da polažu prijemni.

Za upis u prvu godinu osnovnih studija na studijske programe Medicina i Stomatologija Medicinskog fakulteta, polažu prijemni ispit iz hemije i biologije, a u skladu sa preporučenom literaturom koja je istaknuta na sajtu fakulteta.

Na Medicinskom fakultetu realizuje se akademski studijski program Medicina, Stomatologija, studije Primijenjene fizioterapije u Igalu i Zdravstvene njege na Visokoj medicinskoj školi u Beranama.

Procedura upisa za sve studijske programe se odvija u skladu sa Pravilnikom Zakona o visokom obrazovanju Ministarstva prosvjete Crne Gore.

Vuksanović-Božarić kaže da se kroz tradiciju Medicinski

Aleksandra Vuksanović-Božarić

fakultet Univerziteta Crne Gore afirmisao u visokoškolskom obrazovanju Crne Gore, uz impresivno interesovanje najboljih učenika za upis na sve studijske programe Medicinskog fakulteta.

- U tom duhu, Medicinski fakultet će planirati i realizovati besplatnu pripremnu nastavu za prijemni ispit za upis na prvu godinu osnovnih studija za studijski program Medicina i Stomatologija, o čemu će blagovremeno obavijestiti zainteresovane kandidate putem sajta fakulteta sa preciznim programom plana realizacije – navela je ona.

Studiranje na Medicinskom fakultetu predstavlja sinonim učenja i način življenja, smatra prodekanka.

- Ponosni smo na kandidate koji kao najbolji srednjoškolci biraju Medicinski fakultet. Želim da poručim svim zainteresovanim kandidatima da selekcijom interesovanja napravite pravi izbor najhumanijeg posla na svijetu – liječenja i spašavanja tuđih života, svjesni društvenog ugleda medicinske struke – rekla je Vuksanović-Božarić.

Vjeruje da će studenti Medicinskog fakulteta, koji su privilegija društva, kroz odgovorno ponašanje, učenje, rad, osvajati znanja i razumjeti poseban i izuzetan značaj poziva koji su izabrali, a svojim saznanjima, vještinama i stabilnim karakterom učiniti ovaj svijet boljim, pružajući nesebično svoja znanja društvu, doprinoseći očuvanju i unapređenju zdravlja ljudi i razvoju struke i nauke.

Još ranije se postavljalo pitanje zašto se i na nekim drugim važnim smjerovima, poput Farmacije, ne polaže prijemni, gdje bi ,,lučonoše“ mogle izmjeriti znanje sa svim ostalim zainteresovanim kandidatima za tu profesiju. Ovako, kada ne postoji ta vrsta provjere znanja, prednost pri upisu imaju oni koji imaju petice u svjedočanstvu, ali nemaju dovoljno pokazanog znanja na prijemnom.

N. Đ.

Hronika

Subota, 23. april 2022.

NAJAVA NOVOG SUKOBA: Na kućnu adresu ,,škaljarca“ iz Kotora stiglo pismo sa prijetećim sadržajem, policija traga za pošiljaocem

9

Sa uviđaja: Policija izuzela kovertu sa porukom

Mršić dobio poruku: „Zove te Goran Lenac“ KOTOR – U poštansko sanduče porodice Kotoranina Nikole Mršića, koji se tereti za ubistvo sugrađanina Gorana Lenca, stiglo je pismo u kojem je napisana poruka „Zove te Goran Lenac“, saznaje Pobjeda iz više izvora iz bezbjednosnih službi. Policija ispituje ko je dostavio pismo i da li je upućeno Nikoli Mršiću koji se nalazi u pritvoru, ali se ne isključuje mogućnost ni da je upućeno njegovom sinu Vasu Mršiću.

Istražiteljima je jasno da se radi o prijetnji koja najavljuje novi zločin. Policija je prikupila obavještenja o ovom događaju i radi na utvrđivanju svih činjenica kako bi utvrdila identitet osobe koja je dostavila pismo jezivog sadržaja.

UBISTVO I HAPŠENJE

Nekadašnji fudbaler Goran Lenac je ubijen 16. septembra 2017. godine u Kotoru. Ubica mu je prišao dok je bio na stadionu lokalnog fudbalskog kluba Bokelj i pucao u glavu. Tada je ranjen Milan Jovićević. Nakon tri i po godine bjekstva, 8. marta 2020. godine, kao izvršilac ovog zločina u Požarevcu je uhapšen Nikola Mršić.

Lisice su mu stavljene po potjernici Interpola Podgorica, a njegovo kretanje pratilo je više bezbjednosnih službi.

Crnogorska policija razmjenjivala je informacije sa kolegama iz Srbije o kretanju ovog bjegunca, što je rezultiralo hapšenjem.

Za Mršićem je bila raspisana međunarodna potjernica na

Sumnja se da je pismo otvorena prijetnja Nikoli Mršiću koji se nalazi u pritvoru zbog ubistva Kotoranina Gorana Lenca, ali se ne isključuje mogućnost ni da je upućeno njegovom sinu Vasu Mršiću. Istražiteljima je jasno da se radi o prijetnji koja najavljuje novi zločin

Nikola Mršić

osnovu naredbe Višeg suda u Podgorici radi vođenja krivičnog postupka za krivično djelo teško ubistvo u pokušaju i jer se sumnjiči da je 16. septembra 2017. godine u Kotoru ubio Lenca i pokušao da ubije Jovićevića.

- N. M. se potražuje i na osnovu naredbe Višeg suda u Podgorici radi vođenja krivičnog postupka zbog krivičnog djela stvaranje kriminalne organizacije, jer se sumnjiči da je kao član kriminalne organizacije imao zadatak da pruža pomoć i podršku u izvršenju planiranih krivičnih djela kriminalne organizacije, da djeluje kao izvšilac ovih djela, da prenosi uputstva i zadatke organizatora

Viši sud nakon analize dokaza potvrdio optužnicu

Beljkaša terete za pokušaj teškog ubistva

PODGORICA - Protiv Matije Beljkaša (32) potvrđena je optužnica za pokušaj teškog ubistva Igora Tomaševića (25) i Almira Mujahodžića (21) 2. novembra prošle godine u podgoričkom naselju Stara varoš, potvrđeno je Pobjedi iz Višeg suda.

Predmet je zadužio sudija Veljko Radovanović koji je početak suđenja zakazao za 26. maj.

Beljkaš je uhapšen 2. decembra prošle godine, mjesec nakon što je Mujahodžića ranio, a potom ispalio nekoliko hitaca prema Tomaševiću koji je prošao bez povreda jer je uspio pobjeći. On je u istrazi negirao optužbe i odbio da odgovara na pitanja tužioca.

Mujahodžić je u iskazu naveo da je Beljkaš oko 13.20 časova u blizini košarkaškog terena u Staroj varoši izašao iz automobila ,,audi A4“ zajedno sa Milanom Mihajlovićem. Mujahodžić je naveo da je Beljkaš zapucao na njega kada je nakon razgovora sa poznanikom Igorom Tomaševićem krenuo da ide prema Sportskom centru.

- U momentu kada sam krenuo, sa mjesta vozača ,,audija A4“ izašao je Milan Mihajlović i krenuo prema Tomaševiću. Dok su se njih dvojica prepirali, sa mjesta suvozača izašao je Beljkaš sa pištoljem, pucao prema meni i pogodio me u ruku. Potom je pucao prema Tomaševiću koji je počeo da bježi. Beljkaš je krenuo za Tomaševićem ali poslije desetak koraka vratio se kod automobila. Stao je opet uperio pištolj prema meni, pucao i pogodio me u butinu. Pokušao je ponovo da puca u mene ali nije imao više metaka – ispričao je Mujahodžić u istrazi.

Beljkaš je potom sjeo u automobil, a Mihajlović je došao do Mujahodžića i rekao mu: ,,Nemoj ko da je ovo prijavio“.

Ranjenom Mujahodžiću su ubrzo prišle neke komšije i Tomašević koji ga je odvezao u Urgentni centar. Mujahodžić je kazao da je sa Mihailovićem komšija, da su im kuće udaljene oko 100 metara, da sa njim nikada nije bio u sukobu, a da Tomaševića zna kao sina očevog prijatelja.

B. R.

Pokojni Goran Lenac, ubijen 2017.

drugim pripadnicima kriminalne organizacije, te i da ostvaruje saradnju sa pripadnicima druge kriminalne organizacije – saopštili su iz policije.

Dodali su da su Mršića potraživali na međunarodnom planu zbog teških krivičnih djela pa su službenici Sektora kriminalističke policije sprovodili „istragu ciljanog traganja u saradnji sa više država“.

Crnoj Gori izručen je 9. jula 2020. godine.

OPTUŽNICA I NOVA HAPŠENJA

Optužnica protiv Mršića podignuta je krajem marta 2018. godine, a samo dva i po mjeseca kasnije, 20. jula, uhapšen je Ni-

kola Mandić (20) koji je, prema tvrdnjama zaštićenog svjedoka, kodnog imena ,,Jadranko Jonski“, bio veza između grupe kontroverznog biznismena iz Nikšića Ranka Radulovića i ,,škaljaraca“, koji su, prema stavu tužilaštva, naručili likvidaciju Lenca. Mršiću je počelo suđenje dok je bio u bjekstvu.

Protiv Mršića se, takođe, pred Višim sudom vodi postupak da je bio član kriminalne organizacije Ranka Radulovića, koja je planirala više likvidacija.

Osim Radulovića i Mandića, na optužnici su albanski državljanin Erogen Brajović, Kotorani Igor Vukotić, koji je u bjekstvu, Radoš Petrušić, Stefan Radu-

lović (22), Luka Radulović (24), Ratko Martinović (38), Darko Vicković (38), državljani Bosne i Hercegovine Nenad Lubura (52), Radoje Preradović (54), Miladin Dedović, zatim Zlatko Matanović iz Skadra i Nikšićanin Stefan Perović.

OBRAČUN KLANOVA

Mršić je, prema evidencijama bezbjednosnih službi, član škaljarskog klana.

Dobro obaviješteni izvori iz istrage navode da je Mršić bio blizak prijatelj sa Goranom Biskupovićem, koji je ubijen 5. septembra 2016. godine u kotorskom naselju Muo. Biskupović, koji je takođe bio član ška-

ljarskog klana, i njegov prijatelj Miloš Bošnjak ubijeni su aktiviranjem eksplozivne naprave dok su šetali pored ponte.

Nikolin sin Vaso Mršić našao se na meti prijetnji, zbog čega je prošle godine njegov sugrađanin Denis Rečković (25) kažnjen 35 dana zatvora.

To je odlučila sutkinja kotorskog Osnovnog suda Danijela Samardžić, pred kojom je Rečković odgovarao za ugrožavanje sigurnosti mlađeg Mršića.

Kako je u presudi navedeno, Rečković je rekao Mršiću da će ih sve pobiti. Optužbe je negirao.

U obračunu „škaljaraca“ i „kavčana“, koji je počeo 2015. godine nakon nestanka 300 kilograma kokaina u Valensiji, stradalo je više od 50 ljudi. Prva žrtva bio je Cetinjanin Goran Radoman. Članovi ove dvije kriminalne grupe obračunavali su se i van Crne Gore, u regionu i evropskim gradovima. Više likvidacija ostalo je neriješeno, a vođe oba klana su na slobodi. A. R.

Vijeće Višeg suda potvrdilo odluku o pritvoru do 30 dana bivšoj predsjednici Vrhovnog suda PODGORICA - Vanraspravno vijeće Višeg suda u Podgorici potvrdilo je odluku o pritvoru do 30 dana bivšoj predsjednici Vrhovnog suda Vesni Medenici, koja je osumnjičena za članstvo u kriminalnoj organizaciji koju je, prema stavu Specijalnog državnog tužilaštva, oformio njen sin Miloš Medenica radi šverca cigareta i sticanja nezakonite dobiti.

Osim Medenici, odluka o pritvoru je potvrđena za još četiri osobe.

Njen advokat Zdravko Begović kazao je za Pobjedu da uprkos odluci vanraspravnog vijeća nije bilo smetnji da se odrede alternativne mjere – zabrana napuštanja stana.

- Posebno ako se uzme u obzir stanje u kome je osumnjičena Medenica – istakao je on.

Medenici, kao i policajcu Miloradu Medenici, službenici Uprave carina i prihoda Ivani Kovačević, Vasiliju Petroviću, sinu vlasnika građevinske firme Cijevna komerc Danila Dana Petrovića i bivšem fudbaleru Luki Bakoču pritvor do 30 određen je u srijedu, 20. aprila.

Begović: Nije bilo smetnji da se Medenici zabrani napuštanje stana

Odluku je donijela sutkinja za istrage Višeg suda u Podgorici Suzana Mugoša zbog opasnosti od bjekstva i uticaja na svjedoke.

Vesna Medenica je, kako piše u dokumentu u koji je Pobjeda imala uvid, imala zadatak da se informiše sa stanjem u spisima predmeta u Vrhovnom sudu Crne Gore, za koje je bio zainteresovan njen sin i da mu javlja podatke od interesa za kriminalnu organizaciju. Ona se sumnjiči se da je kao predsjednica Vrhovnog suda pristala da za 590.600 eura sinu Milošu Medenici i dvojici njegovih prijatelja utiče da se u postupcima revizije donesu odluke u korist kompanija ,,Fab lajv“ i ,,Cijevna komerc“, piše u naredbi za

sprovođenje istrage u koju je Pobjeda imala uvid.

Više osoba uhapšeno je tokom ove sedmice u nastavku akcije Specijalnog državnog tužilaštva u Podgorici, Kolašinu i Nikšiću i na Primorju zbog sumnje da su dio kriminalne organizacije kojom su obuhvaćeni bivša predsjednica Vrhovnog suda Vesna Medenica i njen sin Miloš, koji je nedostupan crnogorskim istražiteljima.

Na listi osumnjičenih za pripadništvo u kriminalnoj organizaciji Miloša Medenice su i Marko Vučinić, Nikola Raičević, Marko Popović, Bojan Popović, Darko Lalović, Petar Milutinović i Radomir Raičević, kao i pravno lice ,,Kopad kompani“ iz Nikšića.

Do konkretnih dokaza crnogorski istražitelji su došli preko transkripata skinutih sa aplikacije Skaj koje je dostavio Europol. Miloš Medenica označen je kao član kriminalne mreže trgovine cigaretama i drogom.

U tim dokumentima, kako je objavio portal Libertas, Miloš Medenica sa policajcem Darkom Lalovićem priča o kriminalnim radnjama i saopštava da je o tome upoznata njegova majka Vesna i da od nje može očekivati zaštitu.

Medenica, preko aplikacije Skaj, u komunikaciji sa policajcem Lalovićem navodno dogovara kupovinu veće količine droge kokain za sebe i svoje društvo, obezbjeđuje transport krijumčarenih cigareta iz Bara, osigurava nesmetano kretanje jednog kriminalca, posjeduje i koristi zabranjeno oružje, traži za kupca marihuanu i njeno transportovanje u Beč.

Lalović je bivši pripadnik Sektora za obezbjeđenje štićenih ličnosti policije i godinama je bio zadužen za bezbjednost Vesne Medenice. Uhapšen je 15. decembra prošle godine i od tada je u pritvoru.

B. R.

10 Crnom Gorom

Subota, 23. april 2022.

TivaT: Opština izradila nacrt programa uređenja prostora vrijedan 7,8 miliona

Za izgradnju objekata predviđeno je 2,88 miliona eura. Najskuplji projekat je šetalište Belani (572.000 eura), zatim servisna zona u Gradiošnici (525.000), šetalište u Krašićima (353.000), Ulica Cacovo (313.000), rasvjeta u Velikom gradskom parku (130.000) TIVAT – Lokalna uprava planira da ove godine u uređenje prostora investira 7,16 miliona eura. Nacrt programa koji je pripremi-

POBJEDA

Pripremiće i plan za sanaciju Lovanje

CrNa EKOLOŠKa TaČKa GraDa: Lovanja

la Direkcija za investicije, kao nosilac aktivnosti, na javnoj je raspravi do 3. maja.

Za pripremu građevinskog

zemljišta za komunalno opremanje namijenjeno je 1,22 miliona eura. Predviđen je otkup imovine radi izgradnje saobraćajnica - Gradiošnica, Žu-

pa Češljar, Pod Kuk, Mirčevac, Donje Seljanovo…

Ove godine biće izrađena tehnička dokumentacija (352.700 eura) za sanaciju deponije Lo-

vanja, fekalnu i atmosfersku kanalizaciju od Radovića do Rogača, javnu garažu pored Ljetnje pozornice, za Lukovića barake, zatim školu u Gradiošnici, saobraćajnicu u Donjem Seljanovu, izgradnju javne rasvjete između dva kružna toka prema Solilima, za saobraćajnicu S-22 DUP Kalimanj...

Za izgradnju i rekonstrukciju saobraćajnica planirano je 886.990 odnosno 404.000 eura, a za signalizaciju skoro 100.000 eura.

Stavka izgradnja objekata je vrijedna 2,88 miliona eura.

Najskuplji projekat je šetalište Belani (572.000 eura), zatim servisna zona u Gradiošnici (525.000 eura), šetalište u Krašićima (353.000 eura), Ulica Cacovo (313.000), rasvjeta u Velikom gradskom parku (130.000)... Takođe, planirana je izgradnja sportskog terena u Donjoj Lastvi, rekonstrukcija starog austrougarskog rezervoara u Mrčevcu, uređenje parking prostora kod muzičke škole...

Predviđena je i rekonstrukcija kule Buća – Luković, zamjena poda na ljetnjoj pozornici, rekonstrukcija krova na sportskoj dvorani ,,Župa“ i na gradskoj kapeli... Za izgradnju i rekonstrukciju bujičnih i atmosferskih kanala predviđeno je 200.000 eura.

Nacrtom programa razvoja lokalna uprava planira da u vodovodnu i kanalizacionu infrastrukturu uloži 1,3 miliona eura.

D. Š.

Sastanak Koordinacionog tijela za pripremu i praćenje turističke sezone

Bar se orijentisao na nova tržišta evropskih država BAR - Godina je dobro počela, hoteli su otvoreni a neki i potpuno bukirani, što je nakon dvije godine pandemije dobar pokazatelj – kazao je predsjednik Opštine Dušan Raičević tokom prve sjednice Koordinacionog tijela za pripremu i praćenje turističke sezone.

On je, saopšteno je iz lokalne uprave, kazao da se Bar orijentisao na nova tržišta evropskih država na kojima se već aktivno promoviše, kako bi se smanjila šteta očekivano manje posjete gostiju iz ratom zahvaćeno područja Ukrajine i iz Rusije.

-Ovih dana otpočela je nova turistička kampanja za Bar kao mjesto aktivnog odmora što je posebno atraktivno za turiste iz država Evropske unije – kazao je Raičević.

V.d. direktora Turističke organizacije Ivan Kovač kazao da je TO Bar pred-

TivaT: Položeni vijenci na spomenik rodoljubima obješenim prije 78 godina

Stradali od ruke okupatora i izdajnika

BiJELO POLJE: Opština unapređuje poslovni ambijent

Osnovan savjet za mlade preduzetnike

TIVAT – Opštinski odbor UBNORA Tivat položio je vijence i održao komemoraciju na spomeniku rodoljubima kod stare škole, gdje su, prije 78 godina, obješeni Ivo Aranđus, Marko Mrković, Vicko Pinjatić, Jozo Luković i Anto Božinović.

Predsjednik Udruženja, kapetan bojnog broda, Darko Vuković zahvalio je članovima i porodici, i podsjetio na događaj.

- Na ovom mjestu obješeni su rodoljubi. Ovaj zločin je bio odmazda okupatora i domaćih izdajnika, sa namjerom da se zaustavi želja i nada za slobodu.

Nije lako bilo podići i organizovati ustanak u Boki 1941. godine i voditi neravnopravnu i tešku borbu svih godina rata. Ako se zna da je Boka predstavljala značajno uporište okupatora, pritisnuta snažnom vojničkom silom, velikim brojem kolaboracionista, izdajnika i neprekidnom propagandom – kazao je Vuković, prenosi Radio Tivat. Stradanju mladih ljudi prethodilo je, kazao je, nekoliko uspješnih akcija partizanskih grupa u Tivtu i okolini. Jedna grupa od 12 boraca je 8. aprila, oštetila njemački kamion i ranila dva njemačka vojnika.

-Nekoliko dana kasnije, 15. aprila je u Tivtu likvidiran Mirko Rusović, saradnik okupatora. Posli-

stavila novi vebsajt dostupan na www. bar.travel sa interaktivnom ponudom i za turiste ali i za hotelijere i izdavače smještaja. Najavio je da su planirani brojni sadržaji te da će Bar od narednog mjeseca biti najveći turistički centar u državi.

C.G.

POČaST NEviNiM ŽrTvaMa: Juče u Tivtu

je toga su okupatori i domaći izdajnici pokrenuli kaznene mjere. Zbog toga su za odmazdu, 22. aprila, uhapsili, mučili, a zatim i objesili ove mlade rodoljube. U ovom zločinu Njemcima su pomagali četnici pod komandom Dušana Nikovića, kapetana prve klase bivše jugoslovenske vojske, rodom iz Risna. Njihova smrt nije pokolebala narod i borce Boke, već im je dala dodatnu snagu i motiv da se bore još jače i žešće za slobodu koja je došla šest mjeseci kasnije – naglasio je Vuković.

On je dodao da su ,,bor na kome su obješeni rodoljubi odnijele godine, ali žrtvu i uspomenu na ove mlade ljude neće nikad“.

C. G.

BIJELO POLJE – Opština je formirala Savjet za razvoj preduzetništva mladih. To tijelo biće veza između preduzetnika i organa lokalne samouprave. Prvi čovjek Bijelog Polja Petar Smolović, na čiju je inicijativu Savjet osnovan, kazao je kako je cilj podizanje nivoa komunikacije i kreiranje okruženja koji će doprinijeti unapređenju biznis ambijenta u Bijelom Polju.

- Misija je da razvijamo društveno preduzetništvo kod mladih, što je koncept vođenja biznisa sa jasnim uticajem na zajednicu, odnosno probleme koje treba rješavati, kao što su nezaposlenost, biznis barijere ili nedostaci u lokalnim propisima – rekao je Smolović.

Savjet čini 50 mladih predu-

zetnika koji vode sopstvene ili porodične biznise. Smolović je kazao kako od Savjeta za ekonomski razvoj imaju priliku da čuju iz prve ruke potrebe i zahtjeve najvećih firmi iz grada, dok će od Savjeta za razvoj preduzetništva mladih dobijati tijelo koje će se baviti postojećim stanjem, ali i kreiranjem vizije razvoja preduzetništva na lokalnom nivou.

Mladi preduzetnici su iznijeli svoje viđenje razvoja grada, kao i prijedloge za unapređenje biznis ambijenta. Na narednoj sjednici će, najavljeno je, konkretizovati neki od prijedloga kao što je održavanje sajma poljoprivredne mehanizacije, studijskih posjeta influensera iz regiona radi promocije turističkih i drugih potencijala grada. Takođe, razmatraće se i mogućnost za budžetsku podršku inovacijama i stvaralaštvu.

B. Č.

TivaT

Sportistima 400.000 TIVAT - Odbor povjerenika donio je odluku o raspodjeli sredstava za sport. U budžetu grada za tu namjenu ove godine predviđeno je 400.000 eura. Od tog novca, 45 odsto biće podijeljeno organizacijama čiji je osnivač Opština, a isto toliko organizacijama sa sjedištem u Tivtu. Preostalih 10 procenata je rezerva.

Odlukom su predviđene nagrade za najboljeg sportistu i sportski kolektiv - po 1.000 eura, dok će najperspektivniji mladi sportista (do 15 godina) dobiti 300 eura.

M. N.

Bar

Za NVO 73.400 eura BAR – Opština je donijela odluku o raspodjeli 73.400 eura za projekte i programe nevladinih organizacija. Od tog iznosa 40 odsto namijenjeno je NVO koje za Opštinu imaju poseban status.

Finansijsku podršku dobile su – NVO Manoveki za projekat ,,Kvalitet maslinovog ulja, između tradicionalnog i modernog pristupa“ – 4.180 eura, Slavi život (,,Afirmacija biciklizma u Baru“) – 3.904 eura, Camp (,,Aktivni mladi za bolju životnu sredinu“) – 4.175 eura, Zima I (,,Festival duhovne muzike Ekumenika“) – 2.945 eura, Svetionik (,,Selektujmo otpad zajedno“) – 4.156 eura, Sua Sponte (,,Budžet skener“) – 2.945 eura, Marine Life Research Fondation (,,Sprovođenje naučnog istraživanja i edukacija javnosti za zaštitu mora i marinskog top predatora, vrste dobrog delfina u Baru“) – 4.182 eura, Teatar ,,Čedo Dragović“ (13. Festival dječijeg teatra CG – Bar) – 4.400 eura, Crni krš (,,Poboljšanje životne sredine u ruralnim područjima uz pomoć lokalnim poljoprivrednim gazdinstvima“) – 3.800 eura, Bubulj (,,Ekogencija projekat – snimanje kratkometražnog igranog filma u cilju podizanja ekološke svijesti kod mladih“) – 4.183 eura, NVO Pod spile 74 (,,Pod Spile Stari Bar“) – 3.372 eura.

NVO koje imaju poseban status – Organizacija slijepih Bar i Ulcinj, Društvo dobrovoljnih davalaca krvi ,,Luka Bar“, Društvo roditelja djece s posebnim potrebama i Udruženje paraplegičara – dobile su po 4.000 eura, dok su Organizacija civilnih invalida rata za Bar i Ulcinj i Društvo dobrovoljnih davalaca krvi ,,Željeznička stanica Bar“ dobile po 2.000 eura. Organizaciji gluvih i nagluvih dodijeljeno je 3.000 eura, Adriji 3.500 eura i Društvu za borbu protiv šećerne bolesti ,,Plavi krug“ 2.500 eura.

I. R.

Crnom Gorom

Subota, 23. april 2022.

DaniloVgRaD: Đaci Osnovne škole „Vuko Jovović“ obilježili Dan planete S.PAVLIČIĆ

Kolašin: Narodna biblioteka otvorila „dječje odjeljenje“

11

Najmlađi čitaoci dobili svoj kutak

UČili i ZaBaVlJali SE: Sa manifestacije u Danilovgradu

Pokazali što znaju o čuvanju prirode Prikupljena sredstva škola planira da iskoristi za uljepšavanje dvorišta, izgradnju parkinga za bicikla, botaničku baštu koja će služiti kao učionica na otvorenom

U SVoM PRoSToRU: Prvi posjetioci ,,dječjeg odjeljenja“

KOLAŠIN – JU Centar za kulturu i Narodna biblioteka „Ljubo Anđelić“ obilježili su Svjetski dan knjige. Umjesto tradicionalnog sajma otvoreno je „dječje odjeljenje“.



Direktorica JU Centar za kulturu Gorica Ilinčić je istakla da je odavno uočen problem nedostatka prostora za rad sa najmlađima i za knjige njima posvećene.

- To je bila i naša zakonska obaveza, a sve to je prepoznala lokalna uprava koja je naš osnivač, pa je prije nekoliko mjeseci adaptacijom ulaznog hola dobijena prostorija za „dječje odjeljenje“ – kazala je Ilinčić.

Knjižni fond obnavljaju svake godine zahvaljujući pomoći porodice Ljuba Anđelića, istaknutog revolucionara, antifašiste i književnika, po kome Narodna biblioteka nosi ime.

Ove godine je ta donacija usmjerena na aktiviranje „dječjeg odjeljenja“.

- Kupljene su police, itisoni, djelovi namještaja. Ovih dana su stigli i najnoviji naslovi koji će biti dostupni najmlađim Kolašincima, budućim članovima Biblioteke. Prvi posjetilac „dječjeg odjeljenja“ bilo je odjeljenje II-2 sa učiteljicama

Dijanom Vujisić i Tatjanom Dožić. Za većinu đaka bio je to prvi susret sa Narodnom bibliotekom i svi su dobili besplatne članske karte – istakla je Ilinčić.

Ona je najmlađe ljubitelje knjige podsjetila na riječi književnika Ljubivoja Ršumovića da je „proživio sto života sa junacima knjiga koje je pročitao“.

- Zato, da bi se živjelo, treba čitati. Knjiga nas čini boljima.

Snaži, podstiče, oplemenjuje.

Nekada je utjeha, nekada razonoda, ali nas uvijek edukuje. U njoj je skoncentrisan duh civilizacije i cjelokupno ljudsko znanje – poručila je Gorica Ilinčić.

Dr. DRAŠKOVIĆ

Prvi posjetilac „dječjeg odjeljenja“ bilo je odjeljenje II-2 sa učiteljicama Dijanom Vujisić i Tatjanom Dožić. Svi su dobili besplatne članske karte

DANILOVGRAD – Osnovna škola „Vuko Jovović“ obilježila je Dan planete Zemlje. Zbog kiše program je ,,preseljen“ sa Trga golootočkih žrtava, gdje je planirano da se održi, u prostorije te vaspitno-obrazovne ustanove.

U okviru manifestacije pod nazivom ,,Spasimo planetu“ održan je proljećni bazar, đaci su izložili proizvode koje su pripremili uz pomoć nastavnika.

Direktorica škole Mirjana Keković zadovoljna je interesovanjem đaka da učestvuju o obilježavanju Danu planete - jednog od najvažnijih ekoloških datuma.

- Bazar je ove godine održan prvi put a učestvovala su djeca svih razreda. Djeca su podigla svijest o očuvanju planete samim tim što su učestvovala u ovoj manifestaciji i zato što su odvojili vrijeme, materijal i trud kako bi sve bilo uspješno, a škola je sve to podržala i finansijski i organizaciono – rekla je Kovačević.

Prikupljena sredstva planiraju da iskoriste za uljepšavanje dvorišta škole, izgradnju parkinga za bicikla, botaničku baštu koja će služiti kao učionica na otvorenom.

- Sve je na kraju bilo odlič-

no, samo nam je žao što nas je ružno vrijeme omelo da manifestacija bude još veća, ali već sljedećeg petka ćemo, ukoliko vremenske prilike dozvole, sve još jednom organizovati na Trgu golootočkih žrtava jer imamo osjećaj da to dugujemo gradu - rekla je Kovačević.

Dio programa bila je revija modela napravljenih od recikliranh materijala. Nagrađe-

Sporazum sa Višim sudom potpisali Opština, Komunalno i Centar za kulturu

Maloljetnici će društveno-koristan ili humanitarni rad obavljati u Kotoru

KOTOR – Maloljetnicima sa područja Kotora koji počine lakša krivična djela sud može odrediti mjeru sprovođenja posebne obaveze društveno-korisnog ili humanitarnog rada. To je predviđeno sporazumom

koji su potpisali direktorica Komunalnog preduzeća, Miljana Đurišić i v. d. direktora JU Kulturni centar „Nikola Đurković“, Vladimir Bujišić sa Stručnom službom Višeg suda u Podgorici.

Kako je objavljeno na sajtu Opštine, predsjednik FK „Bokelj“ dr Davor Kumburović potpisao je sa Stručnom službom Višeg suda Sporazum o uključivanju u sportske aktivnosti, što je prvi put da neka sportska organizacija sa pod-

ručja Kotora na ovakav način doprinese lokalnoj zajednici.

Koordinatorka projekta je glavna administratorka u Opštini Marina Bjelja.

- Ovim sporazumom se regulišu uslovi i način sprovođenja posebne obaveze, a ugo-

ni su najbolji literarni radovi na temu „Spasimo planetu“.

Osim đaka škole domašina učestvovali su njihovi vršnjaci iz OŠ ,,Njegoš“ Spuž i ,,Blažo Mraković“ Zagarač.

Dan planete Zemlje širom svijeta obilježava se od 1969. godine kako bi se skrenula pažnja javnosti na odgovornost prema planeti i ukazalo na značaj očuvanja prirode.

S. PAVLIČIĆ

vorne strane su saglasne da je osnovni princip sporazuma najbolji interes maloljetnika, kako bi se kroz primjenu posebne obaveze uticalo na njegov pravilan razvoj i jačanje lične odgovornosti, kako ubuduće maloljetno lice ne bi činilo krivična djela. Organizacija ili ustanova u kojoj se sprovodi društveno-koristan ili humanitaran rad dužna je čuvati kao povjerljive informacije vezane za ličnost maloljetnika – objasnila je Bjelja.

C. G.

MoJKoVac

Spust Tarom 1. maja MOJKOVAC - Opština Mojkovac i Turistička organizacija 1. maja organizuju ,,Rafting – kajak spust“.

Kako je objavljeno na sajtu Opštine rafting-kajačka regata počeće u 11 sati kod Kampa ,,Rakočević“ a završiti kod Starog mosta, gdje će nakon spusta biti organizovano druženje.

I.R.

12 Kultura

Subota, 23. april 2022.

CETINJSKI LIST

Predstavljena knjiga „Pozorište kao kapital“

Sa predstavljanja knjige na Cetinju

Mjesto i uloga teatra u našem dobu PODGORICA - Promocija knjige eseja „Pozorište kao kapital“, autora Janka Ljumovića, održana je u Kraljevskom pozorištu Zetski dom.

- Ova knjiga predstavlja živo, vitalno svjedočenje, u istorijskom kontekstu, najdinamičnijeg perioda koji je uticao na potpuno redefinisanje jednog pozorišnog sistema kakav je crnogorski – kazao je prof. dr Hazim Begagić, a prenosi Cetinjski list.

Zbirka, prema njegovim riječima, obuhvata 16 različitih eseja i „obuhvata kompletnu multidisiplinarnost i teatra i samog autora, koji je vješt i dovoljno zreo, u odnosu na svoje iskustvo, na svoje znanje, da obuhvati brojne teme u svojim esejima“.

- Janko vrlo dobro detektuje i odsustvo visokog obrazovanja u oblasti dramskih umjetnosti sve do perioda pred kraj 90-tih godina, i sve ono što je ta odluka o osnivanju Fakulteta i prve generacije diplomiranih glumaca, a onda i svih drugih pozorišnih profesionalaca, koliko su zapravo, doprinijeli uspostavljanju moderne crnogorske pozorišne scene – kazao je Begagić.

Direktor Zetskog doma Ilija Subotić kazao je da autorova namjera jeste da sagleda konstituisanje crnogorske nove pozorišne stvarnosti kroz izazove i paradokse vremena u kojem se ta nova stvarnost uobličavala.

- Zahtjevnost tog zadatka posebno se uočava kada se uzme u obzir da je to vrijeme obilježeno radikalnim promjenama na globalnom planu koje su se u Crnoj Gori odražavale u prilično traumatičnom kolopletu sa specifičnim promjenama na našem prostoru. Knjiga „Pozorište kao kapital“ zaista jeste svojevrsni kapital na koji se ozbiljno može računati u novim istraživanjima odnosa pozorišne umjetnosti i društvene stvarnosti – istakao je Subotić, prenosi Cetinjski list.

Sabirajući različite pozorišne identitete, entitete, probleme, otvorena pitanja i iskustva, autor Janko Ljumović objasnio je da se sva ona determinišu kroz jedan narativ koji određuje mjesto i ulogu pozorišta, primarno ovog našeg savremenog doba.

- Ove priče se zapravo uvezuju, povezuju. Bez obzira na to koliko je centar fokusa na nacionalni teatar CNP, mislim da se taj fokus razbija drugim temama, pozorišnim adresama, ili prosto pojedincima koji onda grade taj narativ o crnogorskom pozorišnom sistemu koji nije nastajao, takav u paraleli s recimo, kulturnom politikom jer ona takva nije ni postojala. Tako da je CNP zapravo zanimljiv jer je on sam, kreirao kroz pozorišnu politiku i kulturnu politiku – kazao je Ljumović, prenosi Cetinjski list.

Knjiga je objavljena u izdanju Matice crnogorske.

R. K.

Predstava Zorana Rakočevića na festivalu na Kosovu

„Ifigenija“ u Prištini

Direktor Made in New York Jazz Montenegro Vladimir Maraš o ovogodišn

Deset dana za najmanje osam džez programa PODGORICA - Basista Džon Li, gitarista Stenli Džordan , pijanista Sajrus Čestnat, bubnjar Vins Ektor, pjevačica Lezli Harison, trubač Fredi Hendriks saksofonistkinja Kamila Turman, pijanista Hesus Molina, gitarista Alan Heris, trubač Beni Benak III, bubnjar Derel Grin i basista Rasel Hol sviraće na ovogodišnjem izdanju festivala Made in New York Jazz Montenegro.

Dva izdanja festivala Made in New York Jazz Montenegro biće održana u junu. To je Pobjedi potvrdio Vladimir Maraš, osnivač i direktor ove nesvakidašnje smotre koja u Crnu Goru već godinama dovodi neke od najvećih živih predstavnika žanra, ali i mlade nade džeza.

Od 17. do 19. juna biće nadoknađeno prošlogodišnje, šesto izdanje, a samo nedjelju dana kasnije će startovati i sedmi Made in New York Jazz Montenegro na poznatim lokacijama u Porto Montenegru (Sinhro stage) i u atrijumu Kapital plaze u Podgorici. Time će, prema riječima Maraša, „uhvatiti sopstveni voz“ i nakon nestabilnih pandemijskih godina, „stvari vratiti u svoje džez kalendare na pravo mjesto i u pravo vrijeme“.

POZITIVNI SIGNALI

Prethodna, 2021. godina bila je, prema riječima Maraša, za Made in New York Jazz Festival stresnija od one 2020. godine, koju smo svi doživljavali kao godinu koju treba zaboravljati.

- Kada pravite ozbiljan festival, to traje mjesecima, skoro pa cijelu godinu. I onda vas neke vanredne okolnosti dovedu u situaciju da uprkos želji, volji, htjenju, jednostavno – ne možete dalje. Bili smo prinuđeni da održavanje festivala odgodimo, nikako otkažemo. Kao i kod nas, i u Njujorku je bilo stresno i turbulentno, ali nikakve bure

Velika džez priča koja traje od 2016. godine

Odlučili smo da, nakon pauze, u deset dana Crnoj Gori dovedemo duplo više legendarnih džez izvođača nego prethodnih godina, isto tako, da pokažemo institucijama sistema da se u promociji kulture mora hrabro gaziti naprijed, a direkciju festivala u Njujorku ne morate mnogo nagovarati na hrabre stvari – rekao je Maraš na relaciji Njujork – Podgorica nije bilo. Naprotiv, bilo je pozitivnih signala, bodrenja, dizanja morala, jer na kraju, ako klonete duhom i prepustite se globalnoj letargiji, ne očekujte neki dobar rezultat – rekao je Maraš za Pobjedu.

Za šesti festival svi izvođači su pristali da potpišu anekse ugovora i pojave se ovog juna na scenama u Tivtu i Podgorici, izuzev Abelite Mateus, kojoj je prethodna godina, objasnio je Maraš, donijela „blaženo stanje“, pa tako računaju da ima sasvim dobar razlog da ove godine ne dođe.

Kada je u pitanju koncept, prema riječima Maraša, prave „ru-

pe“ među festivalima neće biti.

- Koncept je jednostavan – „Deset dana Made in New York Jazz Festivala Montenegro“. Naziv kaže sam po sebi sve. U tih deset dana, od 16. do 26. juna, dogodiće se najmanje osam programa, nekoliko majstorskih besplatnih radionica, uličnih džez svirki u okviru Porto Montenegra i Podgorice i mnogo drugih bočnih programa manjeg formata. U ovome je dobro, da ne kažem najbolje, što smo odlučili da nakon pauze, u deset dana Crnoj Gori dovedemo duplo više legendarnih džez izvođača nego prethodnih godina, isto tako, da pokažemo institucijama sistema da se u promociji kulture mora

hrabro gaziti naprijed, a direkciju festivala u Njujorku ne morate mnogo nagovarati na hrabre stvari – rekao je Maraš.

Kao i svake godine, selekciju rade podjednako i Njujork i Podgorica, s tim što Njujork ima tu logičku prednost u kontaktima i prethodnim poslovnim aktivnostima sa većinom umjetnika koji dolaze u Crnu Goru. Cilj je, kao i uvijek, od najboljih solista na svojim instrumentima, od najvećih ili prepoznatljivih imena američke džez scene, sastaviti unikatni bend koji će vjerovatno u tom sastavu zasvirati samo u Crnoj Gori i nigdje više, biti onaj unique, one of a kind band, objasnio je Maraš.

Intelektualci u savremenom društvu tema tribine u Nikšiću

Diletantizam i sunovrat vrije

Scena iz predstave „Ifigenija“

PODGORICA – Predstava „Ifigenija“, koju je na scenu postavio reditelj Zoran Rakočević, biće izvedena na međunarodnom pozorišnom festivalu „Prishtina International Theater Festival“, koji će biti održan od 10. do 16. maja u Prištini.

Predstava „Ifigenija“, nastala je po Euripidovoj „Ifigeniji u Aulidi“, a rađena je u produkciji Centra za kulturu Kolašin sa koproducentima Centrom

za kulturu „Vojislav Bulatović – Strunjo“ iz Bijelog Polja i NVO „Korifej teatar“ iz Kolašina.

Glumački ansambl čine: Una Lučić, Jelena Đukić, Đođije Tatić, Petar Novaković, Moamer Kasumović, Anđelija Rondović, Ognjen Sekulić, kao i muzičar Bojan Peko Minić, koji je uradio i muziku za predstavu. „Ifigenija“ je, kako je zapisao Rakočević, komad ljudske katastrofe.

S. V.

NIKŠIĆ - Tema položaja intelektualaca u savremenom društvu Crne Gore i Nikšića okupila je u hotelu „Onogošt“ zamimljive sagovornike. Andrijana Mijušković, kao moderator, pokušala je da kanališe dijalog ali velikim znalcima to je, makar na momente, izmicalo, pa su se fokusirali na ono što doživljavaju, žele ili hoće da vide.

Doc. dr Milan Marković sa Fakulteta za crnogorski jezik i književnost priznao je da je teško govoriti o statusu intelektualaca u društvu, jer se sad medijima, cenzurom i svim ostalim sredstvima, kontroliše mnogo.

- Intelektualno djelovanje je degradirano diletantizmom, po dubini i partijskim zapošljavanjem. Upitni su znanje

i iskustvo i zato smo tu gdje smo, pa makar i za pristupanje evrospkom sistemu vrijednosti. Nažalost, imamo inertnost institucija koje se bave kulturom, jer daju prećutnu saglasnost ili doprinose sunovratu u kome se nalazimo. Definitivno, gubimo vrijednosni sistem, a mijenjamo i kulturu, imamo tzv. instant politiku. Svima je njima bitniji medijski imidž od ostaloga – kazao je Marković.

Prof. dr Marija Knežević kazala je da ne može vjerovati da, nakon toliko decenija izučavanja kosmosa, naučnih i materijalnih dokaza, crnogorsko društvo svoje povjerenje većinski pokazuje prema SPC, a ne ne prema obrazovnom sistemu.

- To me razoružalo, jer to je strašno. Koliko su bitna istraživanja, koliko je bitna nauka,

Učesnici tribine u Nikšiću

koliko su bitni intelektualci?

Intelektualci osciliraju, jer na jednoj strani imamo disidente, autsajdere... a na drugoj komformiste, integrisane. Ali postoji sloboda. Patriota, na nišanu, na meti je onih koji žele da

ti nametnu istoričnost iz 1918. godine. Ja ne želim da budem sekularni misionar, ali crkveno-mafijski koncern ne smije da bude reper društevog uređenja, čak ni nakon ove istorije – rekla je Knežević i dodala da

Amerikanci znaju da dolaze u jednu od najljepših zemalja na svijetu Na pitanje na koji način bi situacija sa ratom u Ukrajini mogla posredno ugroziti feštu džeza u Crnoj Gori, te plaše li se Amerikanci dolaska u Evropu, Vladimir Maraš je istakao da situacija u Ukrajini jeste loša i da se niko ne osjeća dobro zbog činjenice da se na obodu Evrope u 21. vijeku vodi rat.

- Iskreno se nadamo brzom okončaju svih sukoba, iskreno pozivamo na zdrav razum i mir i takve ćemo poruke slati kroz ovaj projekat. Siguran sam da džez muzika može samo da poveže ljude, nikako da ih dijeli ili zavađa. Ako postoji želja za dane ovog festivala, želio bih da javno izgovorim da su ratna dejstva u Ukrajini zaustavljena i da je došao mir među sve te jadne ljude tamo. To je sve što mi kao festival možemo da uradimo. Ali moramo i da nastavimo svoje živote i radimo na tome da se, vođeni i ovim lošim civilizacijskim iskustvom, potrudimo da to bude posljednji rat koji je ikada vođen – rekao je Maraš.

Amerikanci nemaju, smatra on, niti jedan razlog da se plaše dolaska u Evropu.

- Znaju da dolaze u jednu od najljepših zemalja na svijetu, a prethodnih pet festivala i utisci naših gostiju koji su u tih pet godina prošli kroz našu zemlju, uvjerili su ih u to da se dolazak u Crnu Goru ne smije propustiti. Malo po malo, dobar glas o Crnoj Gori i o nama kao organizatorima se širi, što nam je bila skrivena želja kada smo zajedno otpočinjali ovaj hrabar i neizvjestan put. Naše je da pripremimo dobre uslove za vrhunsko muziciranje, njihovo je da nas razgale svjetskom klasom koju posjeduju, publika ima „obavezu“ da taj unikatni proizvod zapamti za čitav život i to je taj win-winwin – zaključio je Maraš.

Pored već pomenutih hedlajnera, na oba festivala će, kao i prethodnih godina, učestvovati i umjetnički direktor festivala u Njujorku, saksofonista i flautista Jakov Mejman. Tokom dva srednja koncertna dana, u dvije festivalske subote u džez klubu Sejdefa u Podgorici, publici će se predstaviti projekat „Drumbooty“ iz Beograda sa svojim liderom Peđom Milutinovićem na bubnjevima, kao i „MAPO keys“ i Filip Bulatović sa svojim New York groovy bendom.

- Ne treba napominjati da će se, u duhu džez muzike, sasvim sigurno dogoditi i neki spontani „džem sešn“ na oba subotnja programa, pa svima preporučujem da osim glavnih koncerata na dvije velike bine u Tivtu i Podgorici, isprate i ovaj srednji festivalski dan. Uz njih, najvaljujem i Šula Jovovića, moju malenkost, kao i još par regionalnih džez imena, koji će nam se pridružiti na oba festivalska izdanja

– rekao je Vladimir Maraš.

PODRŠKA

Maraša raduje što su svi partneri Made in New York Jazz Montenegro iz prethodnih godina, uz male korekcije u smislu iznosa podrške, još uvijek dio festivala.

- Te korekcije su jasne, razumljive i rezultat su opštih, ne tako dobrih okolnosti. Ali od ove godine dobili smo još neke nove partnere, pa tako, kada se sve skupi, imaćemo dobar i održiv festival. Ministarstvo prosvjete, nauke, kulture i sporta raspisalo je konkurs koji još traje, a mi smo s projektom koji sadrži dva džez festivala u deset dana konkurisali i iskreno se nadamo značajnoj podršci – rekao je Maraš.

U idućim danima na zvaničnoj stranici „Made in New York džez festivala Montenegro“ kontinuirano će biti objavljivani detalji o izvođačima i propratnim programima.

D. ERJAVŠEK

„Noć knjige“ od danas do 30. aprila

i jednosti Popusti promocije mnogi intelektualci ćute i povlače se.

Akademik Vukić Pulević podsjetio je da je Crna Gora posljednja u regionu osnovala svoje naučne i kulturne ustanove.

- Sa druge strane, u Evropi nema države koja je više izučena u to vrijeme, Jer smo, bar za prirodne nauke, bili „Eldorado“. U flori, fauni, a da ne govorim za ostale nauke, jer je kralj Nikola bio prosvijećen – rekao je Pulević.

Radovan Damjanović, najpoznatiji poznavalac crnogorske prosvjete i njene istorije, optimsta je. Vjeruje da nove genercije bolje rasuđuju.

U ime Društva prijatelja i poštovalaca Nikšića sve učesnike tribine je pozdravio prim. dr Radovan Mijanović. Ra. P.

PODGORICA – Manifestacija „Noć knjige“, koju organizuje NVO Kultura plus, biće upriličena od danas do 30. aprila. „Noć knjige“ dio je UNESCOve manifestacije Svjetski dan knjige i autorskih prava, koja se obilježava svake godine 23. aprila.

Ova manifestacija, kako podsjećaju organizatori, dio je veće organizacije umrežene s regionom i šire preko razmjene ideja, saradnje i praćenja realizovanja manifestacije.

- Kao i do sada i ove godine će biti organizovane mnogobrojne manifestacije, kulturni program škola i vrtića, veliki popusti i promocije – navedeno je u najavi.

S. V.

13

Dokumentarni film „Gorica“ Momira Matovića premijerno prikazan u KIC-u

Posebno mjesto u srcima Podgoričana

fotografije Relja Eraković, trajalo je godinu, a željeli su da obuhvate sve stvari koje nam samo priroda može podariti.

- Tema je podgoričko-titogradska. Gorica je jedno posebno mjesto u očima i srcima svih nas.

Ona nas je zvala da radimo i govorimo o njoj – kazao je Eraković.

Kao takva, Gorica je, kako je rekao, neiscrpna inspiracija umjetnosti.

- Gorica je prepoznatljiva po vegetaciji, bojama, godišnjim dobima, kamenim strukturama.

Mislim da bi naš vajar Mijo Mijušković imao i te kako inspiracije da je bio sa nama. Ili Vuko Radović koji je slikao Platije. Poznato je da su likovna i filmska umjetnost usko povezane, da se prepliću – rekao je Eraković.

POSVETA

Kadar iz filma „Gorica“

PODGORICA – U stalnoj smjeni sutona i svitanja Gorica neprestano bdi nad glavnim gradom. Kao takva, riznica je sjećanja koja su obuhvaćena i u dokumentarnom filmu „Gorica“ reditelja Momira Matovića, koji je premijerno prikazan u velikoj sali KIC-a „Budo Tomović“.

Od kamenjara do stasitih borova, sakrivene su priče i sudbine, koje su tokom filma kazivali

ljudi čiji su životi vezani za podnožje ovog brda.

SJEĆANJA

Kroz naizmjeničnu rokadu crno-bijelih i koloritnih fotografija, te arhivskih snimaka i svježe građe, ovaj dokumentarac prošao je kroz Goricu tokom četiri godišnja doba, koje su bojili različiti naratori. Tako su i kazivane priče o ratu, bombardovanju, zaboravljenim streljanama, zaturenim putevima i

tunelima. Kao neizostavni sudionici obuhvaćeni su i spomenik Partizanu borcu i Crkva Svetog Đorđa, te napravljen i pomen zaboravljenom, nekadašnjem nacionalnom groblju. Ipak, skroz svakodnevicu sadašnjih Podgorčana koji vrijeme kroz Goricu provode na različite načine, autor je u krajnjem pokazao i ne tako lijepe primjere odnosa čovjeka prema prirodi.

Snimanje ovog filma, kako je nakon premijere kazao direktor

U omažnom i edukativnom smislu, film je posvećen svim Podgoričanima.

- Svi ljudi koji su došli u ovaj grad treba da upoznaju njegovu dušu, a ovo je jedan od načina. Sve ovo što je prikazano u ovom filmu simbolizije da su Podgorica i Gorica jedno. Koliko god da istražujete ovaj grad, uvijek ćete naići na nešto novo – kazao je Eraković.

Iako su u filmu prikazani primjeri nesavjesnog odnosa prema prirodi, Eraković se nada da će Gorica ostati zaštićeno područje.

- Mi kao ljudi koji ovdje žive, koji vole prirodu, navijamo za to da Gorica ostane zaštićeno područje, svoja, u neraskidivoj vezi sa ljudima – rekao je on.

Film „Gorica“ nastao je u produkciji matFILM montenegro i Sekretarijata za kulturu i sport Glavnog grada.

S. V.

Knjiga „Kod 77“ Nele Krnić predstavljena u KIC-u „Budo Tomović“

Poezija koja se piše s razlogom

PODGORICA - Promocija zbirke poezije „Kod 77“ Nele Krnić, koja je održana u Dodestu u KIC-u „Budo Tomović“, bila je kombinacija dramskog, muzičkog i teorijskog osvrta na prvijenac ove podgoričke pjesnikinje.

Knjigu je nedavno objavila izdavačka kuća OKF sa Cetinja. Radi se o autorkinom lirskom dnevniku koji je obuhvatio nekoliko prekretničkih životnih faza. Na promociji su govorili urednici knjige, književnici Nedžad Ibrahimović i Milorad Popović.

Popović je objasnio da svojim čitalačkim iskustvom već poslije jedne ili dvije pjesme može da nasluti da li se radi o amaterizmu ili poeziji koja ima nekog štiha.

- U ovome slučaju sam, pored nekih čisto zanatskih neravnina koje su prirodne, vidio jedan poseban senzibilitet, da se ta poezija piše s razlogom. Jer danas, u savremenoj produkciji, imate jedan značajan broj pjesnika koji vladaju pjesničkim zanatom, ali teško možete „provaliti“ zbog čega je ta pjesma napisana – rekao je Popović.

Njenu zbirku dijeli u tri tematska kruga.

- Jedan je zavičajni, sarajevskopodgorički, drugi čine ljubavne pjesme i ove treće, koje su možda pjesnički najbolje, su pjesme o gradovima. Tu se vidi njena nomadska priroda, dobro je uhvatila te neke sličice i neke detalje

d.mijatović

njem dvostrukom izdanju festivala

e

Kultura

Subota, 23. april 2022.

Sa predstavljanja knjige u Dodestu

– objasnio je Popović i dodao da je u grafičkom smislu „Kod 77“ jedna od najboljih knjiga koje su objavili u OKF-u.

Ibrahimović se osvrnuo na samo pisanje poezije kao fenomen.

- Poezija je danas, ne samo na Balkanu, neka vrsta ekstremnog sporta. Kad se pokušate sjetiti koliko ljudi poznajete koji pišu poeziju i koliko ljudi čita poeziju, onda vidite da je to negdje u rangu discipline penjanja na one visoke stijene – rekao je jedan od urednika ove knjige.

Ibrahimović se dotakao i fenomena „šuma“. To je, prema njegovim riječima, slabo i tanko

mjesto koje pjesnici prepoznaju i naknadno pretvore u poeziju, te da Nela u tom smislu nije drugačija od iskusnijih pjesnika.

- Zato je poezija važna, zato što nam otkriva gdje sve nijesmo uspjeli komunicirati, u kojim relacijama naši nesporazumi sa svijetom se dešavaju i koliko je taj nesporazum dubok – rekao je Ibrahimović.

Autorka je istakla da kada čovjek nešto nosi u sebi, zvalo se to darom, talentom, sklonošću ili posvećenošću, ne postoji pravo vrijeme da se s tim počne.

- Kada se, nažalost, desio taj rat u Sarajevu, i kada sam sa svojih

15 godina došla ovdje, znala sam da ću kao najljepšu posvetu tom gradu nekada morati da objavim nešto na tu temu. Nijesam znala da će trebati ovoliko vremena i moram da kažem da sam od kad sam dijete bila voljela pisanu riječ. Poezija je moja ljubav, ali je često bila moj izbor, moj spas, potreba, nešto što mi je dalo snagu onda kad je nijesam imala – rekla je Krnić.

Program su vodili Stevan Radusinović i Dušica Vugdelić, poeziju su čitali glumci CNP-a Kristina i Mišo Obradović, a muzičku podlogu ovaj zbirci dao je Đorđe Milovanović. D. E.

14 Hronika Podgorice

Subota, 23. april 2022.

Povodom Svjetskog dana knjige u Osnovnoj školi ,,Maksim Gorki“ održan javni čas

Pričama Nikole Lopičića ukazali na značaj crnogorskog sela i tradicije Čitajući priče Nikole Punja Lopičića, istaknutog crnogorskog pripovjedača, djeca na lijep i slikovit način spoznaju pravdu, istinu, čojstvo i junaštvo, značaj pedlja zemlje od kojega je živio crnogorski seljak, od kojega i mi danas živimo, a koji moramo čuvati i koji nam niko ne može uzeti.

Sa željom da ukaže na važnost sela i crnogorske tradicije, profesorica crnogorskog jezika i književnosti Svetlana Sekulić prije tri dana je u Osnovnoj školi ,,Maksim Gorki“, zajedno sa svojim učenicima, održala izuzetno poučan javni čas na kojem se govorilo o stvaralaštvu Nikole Lopičića. Organizovan je povodom Svjetskog dana knjige, 23. aprila. Glavni moto profesorice Sekulić bila je misao poznatog američkog pisca Bernarda Malamuda: ,,Moj dom je tamo gdje je knjiga“, a cilj promocija crnogorskih autora.

KNJIŽEVNOST

Podsjetivši da je tema prošlogodišnjeg javnog časa bila stvaralaštvo pjesnika Lesa Ivanovića, profesorica Sekulić kaže da na ovaj način želi dodatno promovisati crnogorske autore i književnost. Ističući kako djeca veoma vole Lesove stihove, ali da vrlo rado čitaju i pripovijetke Nikole Lopičića, iskazuje zadovoljstvo zbog dobre posjećenosti javnog časa, kako od strane uprave škole,

D.MIJATOVIĆ

Željela sam da kroz priče Nikole Lopičića poučim djecu koliko je važno naše selo, da grad bez sela ne može. Da ne zapostavljamo ljude i tradiciju, jer tradicija je nešto bez čega ne možemo. Upravo to Lopičić potencira u svojim pričama, taj crnogorski etnos, tradiciju, tu lijepu crnogorsku leksiku. Jer, taj njegov seljak je: ,,Čojak koji živi vavijek o svome brašnjeniku“ – kazala je organizatorka javnog časa profesorica crnogorskog jezika Svetlana Sekulić

Promocija crnogorskih vrijednosti i kulture Prof. mr crnogorskog jezika i književnosti Svetlana Sekulić vodila je dugo dramsku, recitatorsku, literarnu sekciju.

Organizovala je brojne aktivnosti na kojima su prisustvovali istaknuti crnogorski glumci, režiseri, pisci, pjesnici... Godinama propagira vannastavne aktivnosti koje, smatra, treba razvijati u svim školama. Za posvećen rad 2019. dobila je nagradu ,,Odličan pet“ iz Fonda za talente, odnosno Ministarstva prosvjete.

- Neko sam ko neumorno radi na promovisanju crnogorskih vrijednosti, kulture i umjetnosti. To je suština moga bića, jer umjetnost i kultura oplemenjuju čovjeka – poručuje Sekulić.

lijepu crnogorsku leksiku. Jer, taj njegov seljak je: ,,Čojak koji živi vavijek o svome brašnjeniku“. U svojim djelima on je prikazao patnje, tugu, preživljavanje crnogorskog seljaka, koji se borio za pravdu i istinu u jednom svijetu poremećenih vrijednosti, u kojem mu se uzima sve, a on se grčevito drži za taj pedalj imanja – kazala je Sekulić, napominjući da je to najbolje prikazano u njegovoj priči ,,Imanje“, koju inače obrađuju u osmom razredu.

PORUKA

PROMOCIJA CRNOGORSKIH AUTORA: Sa javnog časa

kolega, tako i roditelja.

Na osnovu književnog prikaza koji je napisala o stvaralaštvu Nikole Punje Lopičića, a koji je objavljen u časopisima ,,Matica crnogorska, ,,Vaspitanje i obrazovanje“ i ,,Mozaik“, profesorica Sekulić je došla na ideju da bi bilo lijepo da djelove tog prikaza podijeli talentovanoj djeci (koja lijepo pišu, izražajno čitaju).

- Svako dijete dobilo je zadatak da pročita dio prikaza, a neki od njih i da dio toga upotpune odabranim pasusima iz priča

U JPU ,,Đina Vrbica“ obilježili Dan planete Zemlje

Ljubav prema prirodi se razvija od malih nogu U vaspitnim jedinicama JPU ,,Đina Vrbica“ vaspitači su osmislili i sa djecom realizovali raznovrsne aktivnosti povodom obilježavanja Međunarodnog dana planete Zemlje.

Ukazujući na značaj očuvanja prirode i razvijanja brige i odgovornosti još u najranijem uzrastu za planetu na kojoj živimo, djeca su kroz zanimljive likovne radionice na temu ,,Čuvajmo planetu“, zatim kroz ekološke radionice i aktivnosti u okviru programa ,,Eko-škola“, i brojne druge u centrima interesovanja, obilježila ovaj značajan dan.

Sadila su raznovrsne biljke i učila o njihovom procesu rasta, usvajala nove recitacije, pravila i bojila planetu, iz pripremljenih novina sjeckala šta je ono što može najbolje opisati planetu, spajala slagalice, i svojom maštom i kreativnošću napravila zanimljive crteže i produkte.

- Na ovaj način djeca i vaspitači su poslali veliku poruku da smo svi dio prirode o kojoj moramo brinuti i da je ona zajednički dom za sva živa bića – poručuju iz JPU ,,Đina Vrbica“.

Posebna zahvalnost iskazuju roditeljima koji su, osim u pomoći u pripremi materijala za osmišljene aktivnosti, učestvovali u radionici u VJ ,,Leptirić“, kao i gradskom Zelenilu, koje je za VJ ,,Zvjezdani vrt“ doniralo sadnice saksijskog cvijeća.

Ujedinjene nacije su rezolucijom usvojenom 2009. godine proglasile 22. april za Dan planete Zemlje.

I. M.

Nikole Lopičića. Željela sam da motivišem djecu da čitaju Nikolu Lopičića, jer njihovo upotpunjavanje prikaza podrazumijeva iščitavanje njegovih priča i promovisanje knjige – ističe Sekulić, uz napomenu da su vannastavne aktivnosti veoma korisne za darovite učenike.

Stvaralaštvo ovog vrsnog crnogorskog prozaiste Sekulić nije slučajno odabrala.

- Nikola Lopičić je u svojim djelima prikazao jedan mikrokosmos crnogorskog seljaka,

Crnogorke u ruralnom području gdje se tada teško živjelo, u Katunskoj nahiji, Staroj Crnoj Gori. Tom običnom, a tako velikom crnogorskom seljaku taj pedalj zemlje značio je sve, živio je od tog svog imanja. Željela sam da kroz priče Nikole Lopičića poučim djecu koliko je važno to naše selo, da grad bez sela ne može. Da ne zapostavljamo ljude i tradiciju, jer tradicija je nešto bez čega ne možemo. Upravo to Lopičić potencira u svojim pričama, taj crnogorski etnos, tradiciju, tu

Iz Lopičićevih priča, ističe profesorica, djeca su naučila što je pravda, istina, čojstvo i junaštvo, što je imetak i kako ga moramo čuvati, jer kada sve izgubimo, ostaje taj pedalj zemlje koji nam niko ne može uzeti. Navodeći da je poslata snažna poruka svakom njegovom pričom, a koje su djeca uglavnom pročitala, iskazuje žal što Nikola Lopičić nije više zastupljen u crnogorskim čitankama, te da naročito zaslužuje da se detaljnije obrađuje u srednjim školama.

Povezivanjem nekoliko umjetnosti postignut je dodatni efekat u prikazu ambijenta

crnogorskog sela. Učenice su se potrudile da dekorišu učionicu posebno za ovaj čas. Anika Dragutinović (VIII-5) je na violini odsvirala himnu ,,Oj svijetla majska zoro“, čime je otvoren program. Učenik VIII-3 Itan Čičić zadužen je bio za muzičku pratnju na gitari, dok su djeca čitala djelove prikaza i pasuse iz Lopičićevih priča. Majda Simonović (IV1) je kompozicijama na gitari dodatno uljepšala program.

Dočaravanju predjela iz Lopičićeve proze doprinijela je i prezentacija u okviru koje su na slajdovima prikazana sela Katunske nahije, stare kamene kuće u kojima su živjeli seljaci o kojima piše... Učenica IV-1 Dunja Dakić pročitala je svoj sastav na temu ,,Knjiga je moj najbolji drug“, dok su učenici VIII-5 za kraj pročitali nekoliko vrlo važnih poruka o značaju knjige i književnosti. Na javnom času učestvovali su učenici odjeljenja IX-1 Lorijan Ličina, Mia Martina Praščević, Mia Vlahović, Teodora Popović, Sara Simonović, Ivan Krivokapić i Jovana Šipčić i VIII-5 Una Ceković, Jana Jeknić, Marija Ljutica i Goran Ivanović. I. MITROVIĆ

Završena rekonstrukcija Tivatske ulice u Tološima Gradonačelnik Podgorice Ivan Vuković, sa saradnicima, obišao je završene radove na rekonstrukciji Tivatske ulice u Tološima, gdje su ekipe gradskog preduzeća Vodovod i kanalizacija ugradile atmosfersku kanalizacionu mrežu, nakon čega su Putevi sanirali asfaltni kolovoz u dužini od 300 metara.

Vrijednost pomenutih radova, saopštavaju iz PG biroa, iznosi 91.000 eura.

Gradonačelnik je podsjetio da je riječ o jednoj od najfrekventnijih ulica u ovom dijelu grada, i da su zahvaljujući angažovanju privrednih društava Glavnog grada radovi uspješno završeni.

- Ova ulica je nakon više decenija dobila kanalizaciju i novi kolovoz, a stanje infrastrukture u ovom dijelu Tološa je bitno unaprijeđeno. Iskoristili smo priliku pa smo radili i u bočnim ulicama, Bjelopoljskoj i Šavničkoj i, sudeći po reakcijama naših sugrađana, uradili smo

Riješili problem atmosferskih voda i sanirali kolovoz

Tivatska ulica u novom ruhu

dobar posao – kazao je Vuković.

Kako je istakao, Glavni grad u kontinuitetu radi na unapređenju stanja infrastrukture i kvaliteta života stanovnika Tološa.

- Gotovo da nema značajnije

saobraćajnice koju nijesmo temeljno sanirali, više desetina domaćinstava je tokom protekle tri i po godine dobilo priključak na vodovodnu mrežu, a kruna naših napora da život za

Tološane učinimo ljepšim i boljim svakako se odnosi na projekat izgradnje nove osnovne škole – kazao je Vuković.

Podsjetio je da je Glavni grad uz finansijsku podršku porodice Ubović, odnosno kompanije Bemax, stvorio pretpostavke da ovaj dio grada nakon više decenija dobije taj objekat i zahvaljujući tome đaci iz Tološa će od septembra ove godine učiti u osnovnoj školi u svom naselju.

Građani koji žive u ovom dijelu grada, prenose iz gradske uprave, kazali su da su zadovoljni radovima, ali i angažovanjem gradskih službi i preduzeća na teritoriji grada u cjelini.

- Kada je u pitanju Tivatska ulica istakli su da je bila u veoma lošem stanju i da se ulicom nije moglo prolaziti, naročito u kišnom periodu, te da napokon nemaju probleme sa atmosferskim vodama. Građani su posebno zadovoljni činjenicom da će njihova djeca od septembra dobiti novu osnovnu školu – zaključuje se u saopštenju. I. M.

U fokusu: Ukrajinska kriza

Subota, 23. april 2022.

15

PEDESET OSMI DAN INVAZIJE NA UKRAJINU: Moskva objelodanila plan druge faze rata, Kijev tvrdi da je riječ o imperijalističkim namjerama

Putin želi punu kontrolu nad Donbasom i južnom Ukrajinom

KIJEV/MOSKVA – Rusija u okviru druge faze vojne operacije u Ukrajini namjerava da preuzme punu kontrolu na Donbasom i južnim oblastima te države, potvrdio je juče vršilac dužnosti komandanta ruskog Centralnog vojnog okruga Rustam Minekajev, što je zvanični Kijev okarakterisao kao imperijalistički plan Moskve.

Minekajev je, na godišnjem sastanku Saveza preduzeća odbrambene industrije Sverdlovske oblasti, rekao da Rusija planira da obezbijedi i kopneni koridor do Krima.

- Od početka druge faze specijalne operacije, jedan od zadataka ruske vojske je da uspostavi potpunu kontrolu nad Donbasom i južnom Ukrajinom, što će omogućiti da bude obezbijeđen kopneni koridor do Krima, kao i uticaj na vitalne objekte ukrajinske ekonomije – naveo je Minekajev, a prenio Rojters.

Osvrćući se na to, Ministarstvo odbrane Ukrajine saopštilo je juče kako je plan Moskve da preuzme punu kontrolu nad Donbasom i južnom Ukrajinom – imperijalistički.

- Prestali su čak i da kriju da imaju takve namjere – navedeno je na Tviter nalogu Ministarstva odbrane Ukrajine.

U toj objavi navode i kako je Rusija priznala da je cilj druge faze rata „jednostavno okupacija istočne i južne Ukrajine“.

A da je pobjeda Rusije u Ukrajini realna mogućnost, juče je prvi put priznao i britanski premijer Boris Džonson.

- Postoji realna mogućnost da Rusija odnese vojnu pobjedu u Ukrajini – rekao je Džonson tokom pres konferen-

Papa Franjo odbio sastanak sa patrijarhom Kirilom Planirani junski sastanak Ruske trupe u Donbasu

Jedna osoba poginula u udesu „antonova“ u Zaporožju U udaru ukrajinskog transportnog aviona „antonov 26“ u dalekovod, koji se juče dogodio nedaleko od Zaporožja, nastradala je jedna osoba, dok su dvije povrijeđene, javili su ukrajinski mediji Avion je, kako je saopštila vojna uprava Zaporoške oblasti, u dalekovod udario

cije u Nju Delhiju, a prenio Gardijan.

- Putin ima ogromnu vojsku. Ima i veoma tešku političku poziciju, jer je napravio katastrofalnu grešku. Jedina opcija koja mu je ostala je da nastavi sa svojim užasnim pristupom, predvođenim artiljerijom i pokušavajući da uništi Ukrajince – dodao je Džonson.

Istakao je, međutim, i kako je aktuelna situacija nepredvidiva, kao i da je cijeli svijet vidio nevjerovatan heroizam Ukrajinaca i njihovu želju da se bore.

tokom „vojno-tehničkog“ leta, nakon čega je, na jednom od dva motora na letilici, izbio požar. „Antonov 26“ je transportni avion nosivosti od sedam tona. Konstruisan je u vrijeme SSSR-a i bio je dio naoružanja brojnih država, uključujući i bivšu Jugoslaviju.

Džonson je, takođe, istakao potrebu da se razmotri što vojno može da se uradi da bi se pomoglo Ukrajincima, kao i da treba nastaviti sa ekonomskim sankcijama.

Ministarstvo odbrane Rusije saopštilo kako su njihove snage spremne da borcima i civilima u čeličani „Azovstal“ u Marijupolju omoguće napuštanje fabrike.

Rojters je, pozivajući se na Ria novosti, prenio i kako iz ruskog ministarstva

pape Franja u Jerusalimu sa ruskim patrijarhom Kirilom je suspendovan, javio je Rojters.

Britanska agencija je ranije prenijela da bi se, s obzirom na produženje planiranog papinog boravka u Libanu 12. juna za jedan dan, mogao sastati sa Kirilom 14. juna u Jerusalimu.

Papa Franjo je u intervjuu za agrentinski list „Nasion“ rekao da je planirani susret otkazan, jer su vatikanske diplomate savjetovale da bi takav sastanak „mogao da izazove veliku zabunu u ovom trenutku“.

navode i da su tvrdnje Ukrajine i nekih zapadnih zemalja da Rusija sprečava civile da napuste grad neosnovane.

Istovremeno je i gradonačelnik Marijupolja Vadim Bojčenko ponovo apelovao na „potpunu evakuaciju“ tog grada pod kontrolom ruskih snaga.

- Potrebna nam je samo jedna stvar, a to je potpuna evakuacija stanovništva – rekao je Bojčenko i dodao da je u gradu ostalo oko 100 hiljada ljudi.

Sa druge strane, zamjenica ukrajin-

skog premijera Irina Vereščuk kaže da zbog opasnosti juče nije ni pokušano otvaranje humanitarnih koridora.

- Zbog opasnosti na rutama, danas neće biti humanitarnih koridora – navela je juče Vereščuk.

Ona je svima koji čekaju na evakuaciju poručila „da budu strpljivi i da izdrže“, prenio je Rojters.

Nacionalna garda Ruske Federacije „Rosgvardija“ saopštila je kako je tokom ove nedjelje na jugu Ukrajine zarobila 91 pripadnika „nacionalističkog pokreta“ i zaplijenila 283 komada vatrenog oružja.

- Zaplijenjeno je i 30 bacača granata, 166 ručnih bombi, 514 granata i mina, više od 43 hiljade komada municije i dvije improvizovane eksplozivne naprave – navodi se u saopštenju pres službe te ruske oružane formacije.

Pregovaračke delegacije Moskve i Kijeva juče su, kako je potvrdio šef ruske pregovaračke delagacije Vladimir Medinski, obavile nekoliko dugačkih razgovora, prenijela je agencija Rojters ističući da Medinski nije iznosio više detalja o samoj sadržini pregovora.

Ruski lider Vladimir Putin juče je razgovarao sa predsjednikom Evropskog savjeta Šarl Mišelom, kome je rekao kako je njegov susret sa ukrajisnkim predsjednikom Volodimirom Zelenskim moguć isključivo ukoliko pregovori dvije delegacije daju konkretne rezultate.

Putin je, kako je saopšteno iz Kremlja, istakao i kako Kijev pokazuje da „nije spreman da traži obostrano prihvatljiva rješenja“, te optužio ukrajinsku stranu za nedosljednost u pregovorima.

Arena

M. BABOVIĆ

16 Sportski miks

Ema Ramusović, nakon trijumfa u Ljubljani, vid

Ovo je put kojim želimo da idemo PODGORICA – Pobjeda se broji, važna je zbog samopouzdanja, ali selektorku Bojanu Popović i reprezentativke više je ohrabrila energija i realizatorska sposobnost u trijumfu nad Slovenijom – 33:28 u pretposljednjem kolu EHF Euro kupa.

Predsjednik RSCG Kapisoda i kapiten ,,lavova“ Ševaljević posjetili Pobjedu

U ,,Morači“ smo svi bili jedno tijelo Direktor i glavni i odgovorni urednik Pobjede Draško Đuranović uručio je Kapisodi i Ševaljeviću knjigu ,,Crnogorska istorija“, autora prof. dr Živka Andrijaševića, čestitao na dosadašnjim rezultatima i poželio da ,,lavovi“ nastave da naciju čine ponosnom.

Prvi čovjek RSCG rekao je da su igrači i svi u toj asocijaciji još pod utiskom spektakularne atmosfere u kojoj je ekipa Zorana Roganovića u revanšu baraža eliminisala Grčku (33:25) poslije po-

raza u Halkidi (25:23).

- Poseban je način na koji sve to doživljavamo, emociju kad se obuče dres reprezentacije teško je opisati. One noći u ,,Morači“, ekipa i navijači bili su jedno tijelo. Sve se završilo bez ijednog incidenta, utisak je zaista fenomenalan – kazao je Kapisoda, dodavši da su iz Rukometnog saveza Grčke zahvalili na ,,sjajnom dočeku i poštovanju ukazanom grčkoj selekciji“.

Kapisoda je istakao i da se nada da će pomoć države ubuduće biti veća.

- Sponzori koje imamo su naši prijatelji, partneri koji vole rukomet. Potrebno nam je više novca jer naše potrebe i troškovi nijesu isti sada i prije pet-šest godina. Sve naše selekcije su se plasirale na velika takmičenja, ponosni smo na to, ali sve to podrazumijeva i ogromne

troškove – istakao je Kapisoda.

Vasko Ševaljević prisjetio se epskih duela sa Švedskom, Njemačkom, Danskom... i uporedio ih sa okršajem sa Helenima.

- Bilo je dobrih atmosfera na našim utakmicama mnogo puta, ali mislim da se nije dešavalo da ostane dvije hiljade ljudi ispred dvorane, kao protiv Grčke – rekao je kapiten ,,lavova“.

Iskusni bek smatra da Crna Gora može i mora da igra bolje nego u dvomeču baraža za Svjetsko prvenstvo.

- Nijesmo ništa specijalno odigrali. Nebojša Simić je imao dosta odbrana, Branko Vujović povukao kad je bilo teško...

Možda bi sve bilo drugačije da smo igrali na neutralnom terenu, ali prirodno je da u onakvom ambijentu oni padnu, a mi se podignemo – naveo je Ševaljević.

R. A.

Odličnom igrom u drugom poluvremenu, u kojem su briljirale u napadu i dale čak 22 gola, ,,lavice“ su najavile lijepe stvari za jesen na šampionatu Evrope.

I još nešto, a što daje temelj optimizmu – postigle su 15 golova više u odnosu na poraz iz decembra, od istog rivala, na SP od 28:18!

S. IVANOVIĆ

PODGORICA – Predsjednik Rukometnog saveza Crne Gore Petar Kapisoda i kapiten seniorske reprezentacije Vasko Ševaljević posjetili su juče redakciju Pobjede poslije plasmana na Svjetsko prvenstvo u Poljskoj i Švedskoj.

Subota. 23. april 2022.

Lider Jedinstvo, koje je u srijedu neočekivano napravilo bijeg na ,,plus sedam“, dočekuje Berane, dok Arsenal nakon primorskog derbija protiv Boke-

lja, opet čeka komšijski okršaj, ali ovog puta Tivćani gostuju Igalu. Baš zbog toga ova runda može imati poseban značaj, jer ukoliko Jedinstvo napravi dodatnu prednost jasno je da bi Bjelopoljci bili na pragu elite.

Jedinstvo će imati veliki motiv protiv Berana, koje je pobjedom protiv Mladosti otišlo na

34 boda, čime je potpuno rasterećeno svih briga. Beranci su daleko od borbe za baraž, ali su uvećali prednost u odnosu na opasnu zonu, pa za njih ovaj duel nema poseban značaj. Sa druge strane Arsenal ide u goste Igalu, koji je deklasirao Titograd u prošlom kolu, ali koji je poput Berana u zlatnoj sre-

Transfer napadača potencijalno vrijedan 30 miliona eura

Raspored i tabela KOTOR: Bokelj - Kom B. POLJE: Jedinstvo - Berane RADANOVIĆI: Grbalj - Cetinje PODGORICA: OFK Mladost DG - OFK Titograd IGALO: Igalo - Arsenal Sve utakmice počinju u 16 časova 1.Jedinstvo 29 20 7 2 2. Arsenal 29 17 10 2 3. Bokelj 29 12 12 5 4. OFK Mlad. DG 29 13 9 7 5. Kom 29 13 5 10 6. Igalo 29 10 6 13 7. Berane 29 10 4 15 8. Grbalj 29 6 10 13 9. Cetinje 29 6 2 21 10. OFK Titograd 29 3 5 21

PODGORICA – Takmičenje u Drugoj ligi nastavlja se danas utakmicama 30. kola Druge lige.

Psihološki momenat, kao važan šraf u rukometu, Ema je, takođe, izdvojila u pobjedi od prije dva dana.

- Mirna glava olakšava put do mnogih stvari. Nema tu puno filozofiranja, sve ista priča.

Odbrana je glavni adut, djelovale smo mnogo bolje od rivalki što se vidjelo nakon odmora.

Branile su se ,,lavice“ od sjajnih bekova slovenačke ekipe.

Zaustavile su udarnu liniju, svele Omoregi na gol, Stanko je dala dva više, Gros je ispunila kvotu (10 golova), ali se nakon odmora nije naigrala.

- Gros je trenutno najbolji desni bek, teško bilo spremiti se za nju, mada Slovenija ima snagu jednako da prijeti sa

NAJVEĆA UZDANICA NAŠEG TIMA: Nina Ramusović

Danas utakmice 30. kola Druge lige

Zicer za Jedinstvo

- Bila je dobra energija. Imale smo i veći fokus u odnosu na ubjedljiv poraz iz Španije.

Svaka od nas je dala sto posto što je, inače, presudno u utakmicama sa ovakvim rivalima.

Krajnji rezultat je proizvod snažne, sa malo oscilacija, odbrane. Smatram da smo ključne stvari odradile u napadu, prije svega mislim na mnoge čiste situacije koje smo realizovali – kazala je Ema Ramusović.

Kada se kockice poslože u defanzivi, lakše je u napadu, istakla je Ramusović, - Realizovale smo zicere, djelovale sigurnije u oba pravca – napomenula je pivotkinja našeg tima.

52:11 43:20 31:16 38:30 40:35 35:30 29:42 27:39 22:56 18:55

67 61 48 48 44 36 34 28 20 14

dini, bez posebnih rezultatskih imperativa. Na primorju naše zemlje igraju se još dva meča – Bokelj će u derbiju ugostiti Kom, dok Grbalj dočekuje Cetinje.

Bokelj ima isti broj bodova kao Mladost, a četiri više od Koma.

Baš zbog toga duel u Kotoru za oba tima ima veliki značaj. Bokelj ima priliku da praktično otpiše Zlatičane, a nastavi da krči put ka baražu. Kada je u pitanju meč u Radanovićima, Grbalj ima osam bodova više od Cetinja i jako je blizu spasa. Međutim, baš ovaj daće nam odgovor može li se zakomplikovati bitka oko spasa – ako Grbalj izvuče makar remi čini se da je Cetinje otpisano, dok bi gosti brejkom ostali u trci za opstanak. R. P.

Žezus iz Sitija želi u Barselonu Gabrijel Žezus (25), brazilski napadač, poručio je upravi svog aktuelnog kluba Mančester sitija da ovog ljeta želi transfer u Barselonu.

To je, po pisanju najtiražnijeg britanskog lista Sana, veliko iznenađenje za stručni štab i upravu mančesterskih ,,građana“.

Fudbaler iz Sao Paula igra solidno ove sezone i u planovima je menadžera Pepa Gvardiole. Žezus je već pet i po sezona u Sitiju, a potencijalno obeštećenje za transfer u Barselonu iznosilo bi oko 30 miliona eura (25 miliona funti).

Barsa je navodno spremna da, uprkos finansijkim problemima, plati tu svotu.

Brazilac je ove sezone postigao sedam golova u svim takmičenjima (tri u Premijer ligi). Za nacionalni tim već ima 54 nastupa, na kojima je 18 puta bio strijelac. R. A.

Iskra se nada povoljnim i

Mečevi u DANILOVGRAD – Prva polufinalna utakmica Kupa Crne Gore u Danilovgradu sa stanovišta konačnog ishoda kao i da nije igrana, s obzirom na to da ni Iskra ni Dečić nijesu stekli prednost u golovima za revanš u Tuzima (1:1).

S druge strane, barem što se tiče Iskrinog tabora, izvučene su određene pouke po pitanju nekih grešaka koje su ih i ovoga puta mogle skupo koštati. Ovu konstataciju potvrdio nam je i trener Milivoje Novović ističući da se prva utakmica odvijala onako kako je i očekivao – veoma tvrdo i sa obje strane oprezno od prvog zvižduka sudije.

- Moram priznati da nijesmo prikazali lijepu fudbalsku partiju i samim tim donekle smo razočarali mnogobrojnu publiku. Međutim, ulog je veliki i određena doza pritiska da se ostvari povoljan rezultat se prilično osjetila u igri, naročito u onim trenucima kada je trebalo valorizovati terensku inicijativu u protivničkom šesnaestercu. Doduše, imali smo i dobrih perioda nadmoćnosti, ali što vrijedi kada je falilo realizatorskih sposobnosti u završnici pred golom Dečića – konstatovao je Novović i naglasio da su ovaj duel obilježili prekidi.

Arena

djela je u odbrani snažnu Crnu Goru USPJEŠAN POVRATAK: Ema Ramusović

Novi duel dva tima odigraće u neđelju u ,,Bemax areni“.

- Vjerujem da ćemo samo nastaviti u ritmu iz Ljubljane.

Napravili smo dobru podlogu koja daje nadu u novo, dobro izdanje u Podgorici – poručila je Ramusović.

A. M.

Mediteransko pionirsko prvenstvo u rukometu

Crnogorke za zlato protiv Rumunije PODGORICA – Pionirska rukometna reprezentacija Crne Gore u finalu Mediteranskog prvenstva igraće protiv Rumunije. Borba za zlatnu medalju zakazana je za danas od 16.30 sati, a za bronzu će se boriti Hrvatska i Turska.

Izabranice trenera Tatjane Jeraminok u polufinalu su savladale Tursku 13:9 (4:2, 3:5, 6:2) i šestom pobjedom u isto toliko mečeva izborile priliku da

se bore za naslov prvaka Mediterana.

Nina Ramusović sa pet golova predvodila je naš tim do pobjede, dok je Elena Mitrović postigla tri.

U strijelce su se još upisale Marina Dobrković, Anđela Guberinić, Anika Jovanović i Ksenija Otašević.

Sa protivnikom u finalu naše mlade rukometašice sastale su se u grupnoj fazi i slavile 20:16.

A. M.

17

SBbet Prva liga za rukometaše (18. kolo): Budvanska rivijera gostuje na Cetinju

Primopredaja titule ili tračak nade za Lovćen PODGORICA – Kada je Budvanska rivijera Budva 17. novembra na svom terenu deklasirala Lovćen 33:24, ishod šampionske trke u SBbet Prvoj crnogorskoj ligi za rukometaše bio je 90 odsto poznat.

svih pozicija. Bekovi su im odlični šuteri, finteri… Izazovno je bilo, ali smo i dobro obavili zadatke.

Sportski miks

Kada je sastav sa Cetinja 5. marta izgubio od Rudara u Pljevljima 30:27, procenat je ,,skočio“ na 99,9 – Budvani su dan kasnije stekli četiri boda prednosti i maksimalnim učinkom održali tu razliku.

Danas (18 h) bi na terenu najvećeg rivala mogli da je uvećaju na šest, što bi značilo da se trofej prvaka države iz prijestonice seli u komšiluk, u prijestonicu našeg turizma.

Lovćenu je za mega preokret u borbi za prvo mjesto potrebno čudo – da pobijedi Rivijeru više nego što je izgubio u Budvi, odnosno čak 10 razlike, i da u preostala četiri kola dočeka još jedan poraz lidera.

- Naše je da probamo i da odigramo pošteno do kraja, ali previše je očekivati da Budvanska rivijera izgubi i od nas i od još neke ekipe do kraja prvenstva.

Uradićemo sve da ih pobijedimo, ali smatram da je trka za prvo mjesto završena priča – rekao nam je trener Lovćena Duško Milić.

Lovćen i Budvanska rivijera sastaće se još jednom ove sezone, 20. maja u polufinalu Kupa.

Raspored i tabela 17.00 - Budućnost PG - Partizan 1949 18.00 - Lovćen - B. rivijera 18.00 - Brskovo - Mornar 7 18.00 - Rudar - Berane 1949 19.30 - Jedinstvo - Komovi 20.00 - Sutjeska - Danilovgrad 1. B. rivijera 17 17 0 0 2. Lovćen 17 15 0 2 3. Partizan 17 10 3 4 4. Budućnost (-1)17 11 1 5 5. Rudar 17 9 2 6 6. Berane 17 9 1 7 7. Jedinstvo 17 8 0 9 8. Mornar 17 8 0 9 9. Komovi 17 4 2 11 10. Brskovo 17 4 1 12 11. Sutjeska 17 1 0 16 12. Danilovgrad 17 1 0 16

566:413 34 542:364 30 437:436 23 413:420 22 446:434 20 468:451 19 438:424 16 433:462 16 409:431 10 455:487 9 416:547 2 437:591 2

Biće to finale prije finala jer će pobjednik tog meča biti apsolutni favorit protiv Budućnost Podgorice ili Rudara.

- Nama je cilj trofej Kupa, ali ovaj meč u tom pogledu nije bitan. Moguće je da bi pobjeda značila na psihološkom planu, ali ne mora da znači. Igraćemo najbolje što možemo, ne razmišljajući ni o tituli, ni o Kupu.

Biće to nova utakmica, za koju ćemo se posebno spremati. Trenutno nas to ne opterećuje – kazao je Milić.

Ukoliko slavi danas na Cetinju, Budvanskoj rivijeri bila bi potrebna još jedna pobjeda da osigura drugu titulu šampiona države u klupskoj istoriji.

- Ko to još može da unaprijed upiše bodove protiv Lovćena, a posebno na gostovanju? Izuzetno ih cijenimo, šampion je ipak

šampion – oprezan je trener Dejan Dragnić.

- Može da odluči jedna lopta, jedan raspoloženi pojedinac. Ono čemu se nadam i čemu se radujem jeste da će biti puna dvorana i pravi praznik rukometa.

Pobjedom bismo praktično osigurali titulu, ali više bi nam značila na psihološkom planu.

Neće biti lako odnijeti dva boda s Cetinja.

Euforije nema, uvjerava Dragnić.

- Ponašamo se kao da je tek počela sezona. Neće biti kalkulacija, nećemo se opterećivati razlikom. Očekujem pravi derbi, dobru igru s obje strane, pa ko bude bolji – neka pobijedi.

Opreza ne nedostaje, a dovoljno smo motivisani i nadam se povoljnom ishodu za nas – istakao je trener Budvanske rivijere.

Zanimljiv meč očekuje se i u glavnom gradu, gdje će od 17 sati igrati Budućnost Podgorica i Partizan 1949. Ulog je treće mjesto, koje zauzimaju Tivćani s bodom više od ekipe Nikole Jablana.

Petoplasirani Rudar dočekaće Berane 1949 koje je na poziciji niže, a u terminu od 18 sati igraće i Brskovo i Mornar 7.

Jedinstvo će se u Bijelom Polju sastati s Komovima (19.30), dok će od 20 sati 18. kolo Prve lige zaključiti okršaj ekipa koje na začelju imaju po dva boda – Sutjeske i Danilovgrada. Ne. K.

Duel Slobodana Bulajića i Marka Simovića na jednom od mečeva Lovćena i Rivijere na Cetinju

RSCG

Subota. 23. april 2022.

ishodima u naredna dva okršaja sa Dečićem

F. FILIPOVIĆ

u kojima se ,,lomi“ sezona

Trener Iskre Milivoje Novović

Prema njegovim riječima, u tim segmentima odmjeravanja snaga gosti su bili za nijansu opasniji.

- Ako izuzmemo jedanaesterac, u više navrata bilo iz kornera ili slobodnih udaraca mogli smo biti mnogo konkretniji. I to moramo popraviti, kako u odbrani, tako i u napadu. Sa druge strane, više ne smijemo dozvoliti protiv-

niku da olako dolazi u one situacije kada može da koristi našu statičnost ili manjkavost koncentracije. Lako je bilo zaključiti da je Dečić dolaskom novog trenera promijenio strategiju koja nije nimalo bezazlena, naprotiv, izabranici Vladimira Jankovića su se odlično prilagodili jednostavnoj taktici koja afirmiše

brzinu i kontre sa dosta prekida.

Ipak, to smo tokom meča polako prepoznavali i bilježili prednosti takvog načina igre, a naročito mane koje ćemo nastojati da iskoristimo već u narednom okršaju – dodao je Novović.

On smatra da će dvije naredne utakmice u Tuzima biti i te kako zanimljive i rezultatski neizvjesne, tim prije što se bliži finiš šampionata i Kupa, te da svaki bod u prvenstvu ili plasman u finale masovnijeg takmičenja Iskri i Dečiću može biti od krucijalnog značaja za izlazak na međunarodnu scenu.

- Ekipa koja bude nadojena optimizmom i željom da ostvari cilj, uz neophodnu dozu sportske sreće i mentalne snage, može računati na uspjeh makar na jednom od dva fronta. Vjerujem u svoje igrače koji su do sada pokazali spremnost da iznesu teret prilično teške sezone i obraduju vjerne navijače koji nam pružaju ogromnu podršku sa tribina i kod kuće i na strani. Jednostavno rečeno, moramo odgovoriti svim narednim iskušenjima i opravdati povjerenje uprave kluba i grada uopšte – obećao je Novović.

B. KADIĆ

Slavni engleski napadač odradiće ugovor do kraja

Kejn odlučio da ostane u Totenhemu

Hari Kejn je poručio svim zainteresovanim klubovima da nema namjeru da napusti Totenhem ovog ljeta.

Proslavljeni napadač Engleske, po pisanju madridske Marke, odlučio je da dvije posljednje sezone aktuelnog ugovora odradi u londonskim ,,pijevcima“ – i da tek nakon toga, na ljeto 2024. godine, razmisli o eventualnom napuštanju kluba u kom se proslavio.

Kejn ima jasnu ambiciju da postane prvi strijelac u istoriji Premijer lige. Trenutno je na pe-

tom mjestu sa 178 golova u eliti na Ostrvu (na 274 odigrane utakmice) – a vodeći je legendarni Alan Širer sa 260 golova.

Za Kejna se dugoročno interesovao Real Madrid, kao i najmoćniji klubovi Premijer lige.

Ovog ljeta fudbaler iz Londona napuniće 29 godina i izvjesno će propustiti priliku da u najboljim godinama karijere zaigra za neki od najvećih klubova kontinenta.

R. A.

Arena

18 Sportski miks

Sa prvog duela Borca i Mornara u Baru

Sport na

Večeras 19h: Split Budućnost Voli

Košarka - ABA liga 17.00: Borac - Mornar 19.00: Split - Budućnost Voli

Košarka - ABA liga 13.00: C. zvezda - Igokea Fudbal - Serija A 15.00: Venecija - Atalanta 18.00: Inter - Roma Fudbal - Kup Španije

15.00: Torino - Specia 20.45: Verona - Sampdorija Fudbal - Liga 1 17.00: Lion - Monpelje Boks - WBC 22.45: Fjuri - Vajt

Fudbal - Liga 1 19.00: St. Etjen - Monako 21.00: PSŽ - Lens

Fudbal - Premijer liga 13.30: Arsenal - Mančester j.

18.30: Brentford - Totenhem

Fudbal - Bundesliga 18.30: Bajern - Borusija d.

Fudbal - Liga Holandije 18.45: AZ Alkmar - Herenven

Fudbal - Liga Holandije 16.30: NEC - Ajaks

Fudbal - Bundesliga 15.30: Frajburg - Menhengladbah

Košarkaši Mornara danas (17 h) u Čačku protiv Borca igraju posljednji meč u sezoni u Admiralbet ABA ligi

Žele dostojan kraj sezone PODGORICA – Košarkaši Mornara Barsko zlato pobjedom protiv Krke, prošlog vikenda, oprostili su se od domaćih navijača, kada je u pitanju ABA liga. Barani će pokušati da sezonu u regionalnom takmičenju završe pobjedom danas u Čačku protiv Borca (17 časova), u odloženom meču 16. kola.

Duel sa Borcem nema rezultatski značaj, jer će Mornar sezonu završiti u sredini tabele, sa osiguranim opstankom, što je i bio primarni cilj ove sezone. Da nije bilo povreda, prije svega Nemanje Gordića, ali i lošeg starta sezone (šest poraza u prvih šest kola), možda bi se Barani borili i za nešto više.

Ovako, Baranima ostaje da probaju da sezonu završe 11. pobjedom, i da izbjegnu i drugi poraz od Čačana, od kojih su izgubili u ,,Topolici“ (90:85)…

- Svi su trenirali protekle sedmice. Moramo do kraja da budemo pošteni prema sebi i poslu kojim se bavimo i da utakmicu u Čačku odigramo najbolje što možemo u ovom trenutku. Istina, možemo relaksirano da uđemo u taj duel, bodovi nam nijesu

Pecarski: Mornar igra brzu i atraktivnu košarku Krilni centar Borca Marko Pecarski kaže da očekuje veliku borbu protiv Mornara.

- Moramo od starta da uđemo u utakmicu sa maksimalnom koncentracijom. Mornar je ekipa koja igra brzu i atraktivnu košarku, sa dosta šuteva za tri poena. U ovoj situaciji vjerujem da će igrati rasterećeno, ali i takvi mogu da budu veoma opasni. Mi ćemo se pripremiti i nadam se biti na visini zadatka. Pobjeda u Baru došla je kao plod velike borbenosti, koja će nam biti neophodna i u subotu na domaćem terenu – rekao je Pecarski.

neophodni, ostaćemo, svakako, u sredini tabele, ali u obavezi smo da damo sve od sebe i dostojno se oprostimo od ABA lige za ovu sezonu.

Borac je ekipa za respekt, a Čačak je košarkaški grad i uvijek je lijepo igrati u dvorani Borca kraj Morave – kazao je trener Mornara Mihailo Pavićević.

Inače, pred duel Čačana i Barana biće poznato da li Borac ima šansi da izbjegne srpski plej-aut. Ukoliko u petak Mega savlada otpisanu Krku u Novom Mestu, Borcu ništa ne bi značila eventualna pobjeda protiv Mornara.

Mornar i Borac odigrali su samo tri utakmice u regio-

Veliki udarac za Finiks Sanse u NBA plej-ofu

Buker van terena dvije do tri sedmice

Prvi strijelac Finiks Sansa Devin Buker (25) zbog povrede zadnje lože neće moći da nastupa u naredne dvije do tri sedmice, potvrđeno je televiziji ESPN.

To je veliki hendikep za ekipu koja je sa ubjedljivo najboljim učinkom (64-18) završila ligaški dio takmičenja u najjačoj ligi svijeta.

Trenutno, u prvoj plej-of rundi, Finiks protiv Nju Orleans Peli-

kansa ima skor 1:1 u pobjedama, a u naredna dva meča će gostovati.

Upravo u drugoj utakmici protiv Nju Orleansa, početkom treće četvrtine, bek-šuter Buker je doživio povredu.

Ovakva procjena njegovog oporavka znači da će skoro izvjesno Buker morati da propusti i dio druge plej-of runde (protiv Dalasa ili Jute) – ukoliko Finiks opravda ulogu favorita i u seriji na četiri pobjede bude bolji od Nju Orleansa.

Ove sezone bek iz Mičigena Buker igrao je fantastično – ostvario je skor od 26,8 poena, pet skokova i 4,8 asistencija u prosjeku.

R. A.

nalnom takmičenju, dvije su dobili Barani, jednu Čačani.

Prošle sezone Barani su oba puta slavili, u Čačku 87:76, u Baru 86:72, dok je jedinu pobjedu Borac ostvario sredinom oktobra prošle godine u Baru.

- Svakome je u interesu da pobjedom završi sezonu.

Mi smo se pobjedom oprostili od svoje publike, a željeli bismo da tako bude i od ABA lige. Na nama je da odigramo na maksimalnom nivou, a vidjećemo da li će to biti dovoljno za trijumf. U svakom slučaju, očekujem zanimljivu utakmicu u dobrom ambijentu – istakao je zamjenik kapitena Mornara Sead Šehović.

S. J.

PODGORICA – Porazom od Andore i eliminacijom iz Evrokupa, košarkaši Budućnost Volija su zatvorili jednu stranicu u ovoj sezoni. Na kraju manje uspješno nego što se očekivalo, i kako je u većem dijelu sezone izgledalo da može da bude.

Međutim, i eliminacija Partizana kod kuće od turske Burse (koju je Budućnost dva puta porazila u grupnoj fazi), pokazuje da i veći favoriti od „plavih“ u Evrokupu mogu neslavno da završe evropsku avanturu. Čast ABA lige će, tako, u četvrtfinalu braniti jedino Cedevita Olimpija…

Budućnost se okreće završnici u ABA ligi, ali prije plej-ofa i mečeva sa FMP-om u četvrtfinalu, a kasnije eventualno i sa Partizanom u polufinalu, Podgoričani treba da odrade i posljednju utakmicu u ligaškom dijelu, večeras u Splitu (19 časova). Ovaj zaostali meč 16. kola nema nikakav rezultatski značaj, jer će Budućnost u plej-of sa treće pozicije, dok su Splićani, iako pretposljednji na tabeli, izborili opstanak bez baraža, zahvaljujući trijumfu Zlatibora u ABA 2 ligi, i pravilu da jedna zemlja ne može da ima više od pet timova u elitnom rangu takmičenja (Zlatibor će da igra baraž sa najslabijim timom iz Srbije koji nastupa u ABA ligi, a to je Borac iz Čačka).

- Posljednja utakmica regularnog dijela lige ne može da promijeni našu poziciju na tabeli, ali mi znamo šta nas čeka u plej-ofu i zbog toga moramo da te utakmice dočekamo što spremniji, odmorniji i zdraviji. Takođe je vrlo bitno da na ovoj utakmici vidimo koliko neki od rovitih igrača mogu. S

Sa prvog meča u Morači



Znamo šta nas čeka u plej-ofu i zbog toga moramo da te utakmice dočekamo što spremniji, odmorniji i zdraviji i da na ovoj utakmici vidimo koliko neki od rovitih igrača mogu – ističe Džikić druge strane, i protivnik ima jasnu sliku utakmica koje su pred njima. Mi želimo da odi-

Aktivnosti Paraolimpijskog komiteta Crne Gore POKCG

Fudbal - Serija A

Košarkaši Budućnost Volija večeras (19 h)

Zagrijava

TV

22.00: Betis - Valensija

Subota. 23. april 2022.

Atletičari na mitingu u Puli PODGORICA – Atletska reprezentacija Crne Gore danas i sjutra nastupiće na 25. međunarodnom sankcionisanom mitingu ,,Cro open“ u Puli, sa-

opšteno je iz Paraolimpijskog komiteta.

Na stadionu ,,Veruda“ danas će u 11 sati na bacalište DaniloGojković u kategoriji F34 u disciplini

bacanje koplja iz specijalizovane stolice, dok će takođe iz stolice koplje od 12 sati bacati bronzana s prošlog Evropskog prvenstva, Maja Rajković, u kategoriji F54.

Sjutra (10 h) će na bacalište Marijana Goranović u kategoriji F41 u disciplini bacanje kugle, a sat kasnije u istoj disciplini, u kategoriji osoba bez vida F11, nastupiće Miloš Spaić.

Organizazor mitinga je Hrvatski atletski savez OSI uz pokroviteljstvo Hrvatskog paraolimpijskog odbora. Takmičenje će okupiti 117 takmičara iz osam država.

Naši reprezentativci od poneđeljka borave u Medulinu na mini-pripremama u pratnji trenera Veljka Čegara i Miloša Ranitovića.

R. A.

Arena

Subota. 23. april 2022.

) gostuju Splitu, u posljednjem meču ligaškog dijela ABA lige

anje za plej-of

Sportski miks 19

NBA: ,,Ratnici“ pred prolazom u narednu rundu, Dalas bez Dončića iznenadio Jutu

Denver i treći put izgubio od Golden Stejta Sve je izvjesnije da će NBA sezona Denver Nagitsa biti završena ekspresno u prvoj rundi NBA plej-ofa – izgubili su i u trećem meču protiv Golden Stejt Voriorsa, 118:113 na svom terenu.

Subotić: Želimo da odigramo što bolju utakmicu Srđan Subotić, trener Splita, ističe da njegov tim dočekuje kvalitetnog protivnika.

- Utakmica nema rezultatski značaj, ali to ne umanjuje našu želju da odigramo što bolju utakmicu. Ostali smo u ligi, cilj je ispunjen i s obzirom na sve probleme koji su nas pratili

gramo takmičarsku utakmicu – rekao je trener ,,plavih“ Aleksandar Džikić.

Budućnost ima ukupno bolji međusobni skor protiv Splita u ABA ligi (11-6), ali su Splićani uspješniji kod kuće, sa pet pobjeda i tri poraza. I dalje se prepričava pobjeda Splićana

u prvom dijelu sezone, možemo biti zadovoljni. U završnici smo ostvarili neke bitne pobjede, zaslužili smo ostanak. Ovaj put nam se i sreća osmijehnula, jer ne moramo da igramo dodatne kvalifikacije – rekao je Subotić.

od prošle sezone, kada je Sani Čampara pogodio trojku za pobjedu (78:77) sa oko 10 metara i to uz zvuk sirene.

- Iako nas očekuje utakmica bez rezultatskog značaja, potrudićemo se da se što bolje spremimo za početak plejofa koji nas očekuje nakon

meča u Splitu. Nakon ispadanja iz Evrokupa, u prošlom meču, porazom od Andore, moći ćemo da se maksimalno posvetimo u potpunosti ABA ligi i nadam se napraviti korak dalje – rekao je Igor Drobnjak, plejmejker Budućnost Volija.

S. J.

Lider Formule 1 govorio o danima sazrijevanja u kartingu

Lekler: Ferstapen i ja smo se mrzjeli Zvijezda Ferarija i prvoplasirani u šampionatu Formule 1 Šarl Lekler otkrio je da je sa aktuelnim šampionom svijeta Maksom Ferstapenom bio u lošim odnosima tokom sazrijevanja.

Mladić iz Monaka Lekler i holandska zvijezda Ferstapen su vršnjaci (24 godine), a adut Ferarija i pobjednik dvije od tri trke ove sezone predviđa tešku borbu za titulu.

- Tako je uvijek bilo između nas, borba do posljednje trke i kruga. U kartingu smo se zbog toga u jednoj fazi našeg sazrijevanja čak i mrzjeli, takvo je rivalstvo bilo. Teško mi je sad da procijenim u kom segmentu vožnje koji od nas je bolji. Sad smo u odličnim odnosima i izuzetno se poštujemo. Oduševljen sam startom sezone, jedva čekam svaki naredni izazov – rekao je Lekler, koji na tabeli šampionata trenutno ima 34 poena više od Ferstapena.

Ovog vikenda u Imoli u Italiji biće održana Velika nagrada Emilija Romanje, prva trka sezone na našem kontinentu.

R. A.

Džaba odlično izdanje glavnog kandidata za nagradu za najboljeg igrača sezone (MVP) Nikole Jokića (37 poena, 18 skokova i pet asistencija – ,,ratnici“ su u posljednja tri minuta uspjeli da preokrenu, zahvaljujući mnogo kvalitetnijim opcijama u spoljnjoj liniji.

Bekovi Golden Stejta igrali su izuzetno – Kari i Pul postigli su po 27, a sve bolji Tompson 26 poena u trijumfu. Ponovo je pod košem bitnu rolu imao krilni centar Grin, sa šest poena, deset asistencija, pet skokova i dvije ukradene lopte. Sa druge strane, Jokić nije imao pravu podršku, jasno je da za ozbiljnu plej-of borbu Denveru fali makar još jedna zvijezda u sastavu.

I u narednom meču, potencijalno posljednjem u seriji, Denver će biti domaćin, u nedjelju veče od 21.30 časova po našem vremenu.

Dalas je zaslužio reputaciju izuzetno ozbiljnog tima – bez prve zvijezde Dončića teksaški tim poveo je u seriji protiv favorita Jute 2:1, trijumfom u gostima 126:118.

Ovakav ishod je potpuno neočekivan, a pobjednički tim vodio je od petog minuta meča.

Nikola Jokić na meču protiv Golden Stejta

Najzaslužniji za trijumf ponovo je bio bek Džejlen Branson sa 31 poenom i pet asistencija.

Bek Dinvidi je dodao 20, a rezervista Kleber 17 poena.

Juta je potpuno razočarala u prethodne dvije utakmice, a bolji od ostalih bio je prvi strijelac tima, bek Mičel, sa 32 poena uz šest asistencija.

Slavni centar Gober sveden je na 15 poena uz sedam skokova, hrvatsko krilo Bogdanović ubacio je 24 poena uz šest skokova. Juta će biti domaćin i u četvrtom meču ove plej-of serije.

Memfis je uspio da preokrene i povede 2:1 u seriji protiv

Minesote, trijumfom u gostima 104:95. Izuzetno izdanje u posljednjoj dionici (37:12) favorita je usmjerilo ka slavlju.

Bek Dezmond Bejn postigao je 26, rezervista Klark 20, a prva zvijezda, plejmejker Morent, 16 poena uz po deset skokova i asistencija u ovom trijumfu ,,grizlija“. Za poražene ,,vukove“, bek Rasel upisao je 22, a krilo Edvards 19 poena.

Slavni centar Minesote Tauns postigao je svega osam poena uz pet skokova u ovom meču – jasno je da je Memfis superioran u borbi pod obručem i da je energetski za koplje ispred rivala.

S. S.

Podgorički klub angažovao prvo pojačanje za narednu sezonu

Stefanović potpisala za Budućnost Bemax

PODGORICA – Višnja Stefanović prvo je pojačanje Ženskog košarkaškog kluba Budućnost Bemax za narednu sezonu.

Iako je sezona tek završena, podgorički klub uveliko se sprema za nove izazove. Košarkašica (186 cm, 2001) koja igra na pozicijama 4 i 5 dolazi iz beogradske ekipe Art Basket, prethodnih godina bila je dio mlađih reprezentativnih selekcija Srbije, da bi pred start kvalifikacija za Eurobasket 2023. dobila poziv Marine Maljković i za seniorski nacionalni tim.

Višnja je posljednje dvije sezone igrala za seniorski tim Art Basketa, sa kojim je prošle godine igrala finale plej-ofa protiv Zvezde, a na opšte iznenađenje osvojila Kup „Milan Ciga Vasojević“, dok je Art ove godine poražen u oba finala na domaćoj sceni. Stefanović je sa podgoričkim klubom potpisala ugovor na dvije godine.

- Drago mi je da sam potpisala za Budućnost, jer je to svakako još jedan korak naprijed u mojoj karijeri. Sam pelazak u Budućnost donosi i igranje WABA lige, koja je jača od takmičenja koje sam do sada igrala, što je svakako poseban motiv. Budućnost je ozbiljan klub, dobro organizovan, sa jako dobrim uslovima i nadam se igračkom napretku u naredne dvije godine, što naravno zavisi od mene. Nadam se

da ću se lijepo uklopiti u tim i da će me saigračice lijepo prihvatiti – kazala je Višnja Stefanović.

Stefanović je posljednje dvije godine skrenula pažnju na sebe sjajnim partijama i brojkama – ove sezone u šampionatu Srbije imala prosjek od 14.5 poena i 10.7 skokova. Postigla je ukupno 357 poena, uz sjajne procente (59 odsto za dva, 46 odsto za tri), uz 256 skokova. Višnja je na čak 19 utakmica bila dvocifrena, a najbolji učinak imala je protiv Vojvodine – 26 poena.

Na osam mečeva ostvarila je dabl-dabl učinak.

Prošle sezone u šampionatu Srbije odigrala je 23 utakmice uz prosjek 8,7 poena i devet skokova.

Art Basket je prošle godine ispisao istoriju kada je osvojio Kup, a sa indeksom 23 upravo je Stefanović bila MVP finalnog meča. Ove godine Art Basket je u polufinalu savladao Vojvodinu (79:77) uz 20 poena Stefanovića, dok je kao i u finalu plej-ofa poražen u borbi za trofej Kupa od Zvezde…

Na prošlogodišnjem prvenstvu Evrope za igračice do 20 godina Višnja je u dresu Srbije imala prosjek 13 poena i 9,4 skoka.

R. P.

20 Sportski miks

Arena

Subota. 23. april 2022.

FOTO: Twitter/Top Rank Boxing

Primač servisa Fridrihshafena i kapiten „crvenih“ doživio tešku povredu u prvom meču plej-ofa Bundeslige

Odbojkaši bez Ćaćića u kvalifikacijama za EP!

SLIJEDI REHABILITACIJA: Vojin Ćaćić

PODGORICA – Odbojkaši Crne Gore će u avgustovskim kvalifikacijama pokušati treći put uzastopno da izbore plasman na Evropsko prvenstvo, a posao će im biti maksimalno otežan jer će se za vizu boriti bez

kapitena Vojina Ćaćića!

Ponajboljeg igrača naše reprezentacije, naime, čeka višemjesečna pauza zbog teške povrede Ahilove tetive, koju je doživio na prvom meču finala plej-ofa Bundeslige između njegovog Fri-

drihshafena i Berlina.

Kako je saopšteno iz Fridrihshafena, koji u finalnoj seriji vodi 2-0 u pobjedama, Ćaćić je početkom drugog seta iznenada pao na teren i odmah je bio svjestan težine povrede. Povrijedio se prili-

kom jedne akcije u napadu. Ćaćić je već uspješno operisao Ahilovu tetivu, pred njim je period mirovanja i oporavka, kako bi se uspješno vratio za narednu sezonu.

- Jako mi je žao Vojina. On je nedjeljama igrao sa povredom trbušnog mišića i uvijek je davao maksimum na utakmicama. Ovo što mu se desilo, zaista, ostavlja gorak ukus – rekao je trener Fridrihshafena Erik Lebedev.

A novi selektor Joško Milenkoski se već na startu svog mandata suočava sa velikim pehom. Pod uslovom da svi budu zdravi i na raspolaganju za kvalifikacije, Milenkoski će startere u primačkoj liniji tražiti između Marka Bojića, Marka Vukašinovića, Ivana Zvicera, Nemanje Peruničića, Božidara Ćuka…

Odbojkaši Crne Gore će u kvalifikacijama igrati u grupi D protiv selekcija Portugala, Luksemburga i Islanda.

Plasman na EP izboriće prvoplasirane selekcije iz sedam kvalifikacionih grupa, kao i pet najboljih drugoplasiranih reprezentacija. S. J.

Odbojkaši Budve četvrtu godinu zaredom potvrdili dominaciju u Crnoj Gori

Marković: Ostvarili smo sve ciljeve

BOKS: Tajson Fjuri protiv Dilijana Vajta pred rekordnim brojem gledalaca

Usijanje na ,,Vembliju“ PODGORICA - ,,Vembli“ je večeras rezervisan za bokserski spektakl - pred rekordnom posjetom od skoro 95 hiljada gledalaca, Tajson Fjuri i Dilijan Vajt boriće se za šampionski pojas teške kategorije u WBC federaciji.

Fjuri (33) je neporažen u 32 borbe, a WBC titulu osvojio je i odbranio protiv Dionteja Vajldera u Las Vegasu. ,,Kralj cigana“ će boksovati u Engleskoj prvi put od 2018. godine, a posljednji meč u Londonu radio je 2015.

- Velika je stvar vratiti se u Englesku poslije toliko godina, poslije svega što sam prošao i što sam uradio, boriti se sa mojim starim drugarom Dilijanom za slavu i pojas. Ko bi rekao da ćemo nas dvojica da se sretnemo pred 94 hiljade ljudi – rekao je Fjuri, koji bi u budućnosti mogao da se sastane sa Oleksandrom Usikom, vlasnikom pojasa federacija

WBO, WBA i IBF. Zbog toga je Fjuri ,,prozvao“ Entonija Džošuu, kojeg je Ukrajinac porazio u Londonu.

- Gdje je onaj Džošua, onaj koji gubi od lakšeg i nižeg momka. Što on radi sada i kako mu je provokativan je bio Fjuri.

Fjuri odlično poznaje svog izazivača Dilijana Vajta (34) jer je ,,Zlikovac“ bio sparing partner ,,Kralja cigana“ dok se pripremao sa Vladimirom Kličkom.

Vajt ima šansu karijere do koje je došao pobjedom nad Rusom Aleksanderom Povetkinom u martu prošle godine.

- Ovo mi znači sve, ovo je taj momenat, to što sam čekao.

Malo ko je vjerovao da ću doći do ove scene. Tu sam, bilo je dosta padova na mom putu, ali dizao sam se. Sada sam spreman da uložim sve jer ovo je šansa koju sam tražio i koju sam sanjao. Spreman sam za rokenrol - izjavio je Vajt.

Glavna borba večeri trebalo bi da počne oko 23 sata. Ne. K.

Baraž za Prvu ligu odbojkašica

Gorštak ili Budućnost volej

Odbojkaši Budve slave novu titulu

PODGORICA – Ništa novo na crnogorskom odbojkaškom nebu. Četvrtu godinu zaredom, odbojkaši Budve osvajači su duple krune. Taman koliko i postoji ovaj klub čiji je osnivač Opština Budva, koji je formiran kao ,,nasljednik“ nekadašnje ugašene Budvanske rivijere.

Budvani su titulu odbranili sa sve tri pobjede u finalnoj seriji plej-ofa protiv Budućnost voleja, iako nijedan meč nijesu dobili maksimalnim rezultatom. U prva dva meča su slavili sa po 3:1, u trećem je bilo 3:2 za izabranike Miloša Markovića, koji su u petom odlučujućem setu posljednjeg meča potvrdili kvalitet i iskustvo, kada su na pravi način odbili ozbiljan pokušaj Budućnosti da se izbori za četvrti meč u Podgorici…

- Čestitam mojim momcima

na prikazanoj partiji i osvojenom trofeju. Naravno, čestitam i ekipi Budućnosti na fer i korektnoj trećoj utakmici i velikoj borbenosti. Svojom igrom su dali pečat i uljepšali ovo finale – kaže trener Budvana Miloš Marković.

Slično drugom meču u Podgorici, Budućnost je u trećem dobila prvi set, a Budva drugi i treći. Za razliku od duela u ,,Morači“, Budvani u četvrtom setu meča u Mediteranskom sportskom centru nijesu zadržali potrebnu koncentraciju, što je pomoglo razigranim Podgoričanima da izbore taj-brek. Ipak, kad je bilo najpotrebnije, postava sa šest internacionalaca (Despotovski iz Sjeverne Makedonije, Gmitrović iz Srbije, Mihajlov i Baranov iz Rusije, Bjeljac iz Bosne i Hercegovine, te Urban iz Slovenije), i crnogorskim re-

prezentativcem Blažom Milićem, opravdala je očekivanja.

- Pokazalo se da su utakmice koje su unaprijed ,,dobijene“ ujedno i najteže. Tako je bilo i u trećem meču. Budućnost je, potpuno rasterećena bilo kakvog pritiska, pružila izvanrednu partiju i umnogome nam otežala posao – dodaje Marković.

Budva je sezonu na domaćoj sceni završila sa svih 20 pobjeda, uz sedam izgubljenih setova, svaki protiv Budućnosti.

- Na samom kraju, moram da budem zadovoljan cijelom sezonom. Ostvarili smo sve ciljeve, a to su odbrana oba trofeja.

Završili smo sezonu svi zdravi i na broju, bez ikakve povrede, tako da u svakom slučaju svime mogu da budem zadovoljan.

Budva je ove sezone nastupila i na evropskoj sceni. Crno-

gorski šampion je takmičenje u Evropi počeo u prvom kolu Lige šampiona, gdje je eliminisan od zagrebačke Mladosti (pobjeda u Budvi sa 3:2 i poraz u Zagrebu sa 3:1). Nakon toga je zaigrao u prvom kolu CEV kupa, gdje je u dva meča eliminisan od belgijskog Hasrode Levena. Budvani su sa 3:2 izgubili prvi meč u Tivtu, gdje su igrali zbog zauzetosti Mediteranskog sportskog centra, iako su vodili 2:1 i u setovima i 15:12 u četvrtom. U revanšu je bilo 3:1 za Belgijance…

- Odigrali smo četiri jako kvalitetne evropske utakmice.

Nijesmo napravili rezultatski iskorak, ali smo pokazali da možemo da budemo ravnopravan takmac ekipama koje dolaze iz znatno kvalitetnijih liga i koje raspolažu sa višestruko većim budžetima – zaključio je Miloš Marković. S. J.

PODGORICA – Danas je u Kolašinu na programu prvi od dva meča baraža za Prvu ligu, između Gorštaka i Budućnost voleja. Utakmica u sali Osnovne škole ,,Risto Manojlović“ počinje u 18 časova.

Gorštak je bio finalista plej-ofa Druge lige i tako izborio baraž, dok je Budućnost volej bila pretposljednja na tabeli Prve lige.

Revanš je na programu u utorak (od 19 časova), kada će domaćin, u sali Medicinske škole u Podgorici, biti Budućnost volej.

U slučaju istog broja osvojenih bodova nakon dva meča (tri boda za pobjedu od 3:0 i 3:1, dva boda pobjedniku, bod poraženom kod rezultata 3:2) učesnika Prve lige za sljedeću sezonu odlučivao bi ,,zlatni set“.

Plasman u Prvu ligu izborile su odbojkašice Herceg Novog koje su u finalu plej-ofa Druge lige bile bolje od Gorštaka.

S. J.

Odbojkašice Gorštaka na velikom ispitu

Feljton 21

Subota, 23. april 2022.

1.

9.

OLIVERA VELIMIROVIĆ-ŽIŽIĆ – DOAJENKA CRNOGORSKE NAUKE

Motivi arhajske umjetnosti u vrlo primitivnom stilu

Na disku prstena iz momišićke nekropole ugravirana je predstava po kompozicionoj „NALAZ U MOMIŠIĆIMA“ - shemi preuzetoj sigurno sa jednog finijeg i umjetnički sigurno rađenog uzora. Na prstenu ČASOPIS „STARINAR“, su prikazane tri figure. U centru je prikazana sjedeća figura obučena u dugačku haljinu.

1966. GODINE, STR. 193-207 (NASTAVAK) Ostale dvije figure prikazane su u stojećem stavu i u pokretu. Centralna figura je mnogo OSTALI OBLICI KERAMIKE: Među keramikom nađenoj u veća, što ukazuje na njenu specifičnu ulogu » Priredio: Slobodan ČUKIĆ

Momišićima, nalazi se i nekoliko primjeraka, koji se svojom tehnikom i oblikom izdvajaju od klasičnih formi grčke keramike. Jedan očuvan i jedan fragmentovan primjerak vaze vretenasto izduženog oblika sa neizrazitom profilacijom i jednom vertikalnom trakastom drškom (smeđe boje, dim: visina 18 cm, prečnik otvora 5 cm, prečnik dna 5 cm,), ima direktne analogije u grobu broj 10 iz Gostilja.

Fragmentovani krčag i plitka zdjela, po fakturi se potpuno izdvajaju od ostalog keramičkog materijala nađenog u Momišićima, približavajući se tipovima i fakturi rimske provincijske keramike.

NAKIT: Najinteresantniju i najraznovrsniju grupu objekata nađenih u Momišićima predstavlja nakit. Izrađen je od bronze, gvožđa, srebra i staklene paste. Momišićki nakit vezuje se dijelom za oblike poznate u grčkoj kulturi, a dijelom za tipično ilirske, tračke i keltske forme. Izbor materijala određivala je dobrim dijelom upotreba. Nalaz u Momišićima sadrži sljedeće vrste nakita: 1. Fibule 2.

Ukrasne igle 3. Prsteni 4. Narukvice 5. Privjesci 6. Razni predmeti.

1. Fibule: U Momišićima je nađeno 16 cijelih i fragmentovanih fibula. Sve fibule izrađene su od bronze. Mada među njima nema gotovo nijednog identičnog primjerka, ipak se mogu razlikovati sljedeće osnovne forme: a) orijentalno-grčki tip fibule, b) trački tip fibule, c) latenoidni oblici fibula. a) Orijentalno-grčki tip fibula: Ovoj grupi pripada 6 nađenih fibula. Jedna od njih, najbliža je klasičnom obliku fibula ovoga tipa poznatih od VII – III vijeka na široj teritoriji od Male Azije do sjevernog Balkana.

Mada se ovaj, kao i ostali primjerci fibula ovoga tipa iz Momišića razlikuju od klasičnog prototipa ipak su zadržani svi karakteristični elementi: luk sa zvjezdastim ukrasima, stopa ukrašena palmetom i karakteristično profilisana glava. Ostali primjerci čine posebnu varijantu kod koje je izostavljen plastični zvjezdasti ukras na luku. b) Trački tip fibula: Ovom tipu fibula pripada samo jedan komad. c) Latenoidne fibule: Ovoj grupi fibula pripada osam komada, među kojima se razliku 4 varijante: 1) Zmijoliki tip fibule; 2) Listolika fibula; 3) Kopljaste fibule; i 4) Fibule sa profilisanom glavom sl. 30.

Nakit iz nekropole u Momišićima

IGLE: U Momišićima je nađeno 42 bronzane igle, koje se mogu razvrstati u 4 osnovna tipa: a) dvojne igle – ukosnice, b) tcheifenkoptnadlen – sa spiralnom uvijenom žicom na glavi, c) igle sa profilisanom glavom i d) igle sa ušicama. a) Među dvojnim iglama iz Momišića zastupljena su dva tipa: 1. Omega ukosnice i 2. Dvopetljaste ukosnice. b) Drugom tipu pripadaju dvije igle. c) U ovu grupu svrstane su sve igle sa istaknutom profilacijom na glavi. Kod ovih igala profilacija glave nije jednaka i kreće se od najjednostavnijih tipova s kukastom glavom do komplikovanijih oblika, gdje je ispod konične ili biokonične glave žljebljenjem ili dodavanjem posebnih elemenata postignuta bogatija profilacija. d) Iz ove grupe možemo izdvojiti samo jedan primjerak.

PRSTENI: Dva prstena, nađena u Momišićima, razlikuju se potpuno među sobom i po obliku i po ukrasu, tako da označavaju dva posebna tipa. Kod prvog tipa jasno je izdvojen široki disk sa urezanom figuralnom predstavom, tako da alka za navlačenje nema potpuni kružni oblik, već više formu kružnog segmenta.

Kod drugog tipa prstena imamo klasični oblik sa nešto proširenom i profilisanom prednjom stranom na kojoj je ležište za umetanje kamena. Oba prstena izrađena su od iste vrste materijala (vjerovatno bronza

sa velikim procentom kalaja), ali, dok je kod prvog tipa dekoracija izrađena na materijalu od kojeg je i prsten, kod drugog se nalazi umetnuti ukrasni materijal, koji je pojačavao dekorativnost prstena u prvom redu svojom bojom.

Na disku prstena, ugravirana je predstava po kompozicionoj shemi preuzetoj sigurno sa jednog finijeg i umjetnički sigurno rađenog uzora. Dok je sam crtež nevješt i neprecizan, dotle podjela površina i raspored figura ponavlja shemu dobro poznatu iz kruga grčke umjetnosti. Raspored figura na kružnoj površini, koji predstavlja jedan od najtežih problema za primitivnog umjetnika, riješen je na prstenu iz Momišića na način koji je već bio poznat grčkim umjetnicima arhajskog doba, tj. podjelom površina horizontalnom trakom na dva nejednaka dijela, čime je omogućen pravi-

Prsten iz nekropole u Momišićima



Spiralne narukvice iz momišićke nekropole

Na prstenu na stojećim figurama nije detaljno prikazano odijelo. Sigurno je, da obadvije figure nose kao i sjedjeća jednu vrstu pojasa, dok je na osnovu stilizovane predstave nogu moguće pretpostaviti, da su na nogama bile pričvršćene knemide. Čini se da centralna figura, kao i figura iznad nje, ima jednu ruku podignutu, a drugu spuštenu

lan raspored figura u prostoru.

Na prstenu su prikazane tri figure, koje svojim rasporedom, veličinom i nošnjom pokazuju težnju umjetnika za njihovim međusobnim izdvajanjem u smislu njihovog značaja i funkcije.

U centru je prikazana sjedeća figura obučena u dugačku haljinu. Iako su ostale dvije figure koje uokviruju prikazane u stojećem stavu i u pokretu, ipak je centralna figura iako sjedi mnogo veća, što ukazuje na njenu specifičnu ulogu. Stilski, sve figure prikazane su na isti na-

šin, sa glavom i nogama predstavljenim u profilu i ramenima anfas. Glave su jako stilizovane u vidu ptičjeg lica i bez ikakvih detalja. Na stojećim figurama nije detaljno prikazano odijelo.

Sigurno je, da obadvije figure nose kao i sjedjeća jednu vrstu pojasa, dok je na osnovu stilizovane predstave nogu moguće pretpostaviti, da su na nogama bile pričvršćene knemide. Položaj ruku uspravljenih figura nije jasan. Čini se da centralna figura, kao i figura iznad nje, ima jednu ruku podignutu, a drugu spuštenu. Takođe je nejasna predstava na glavama figura (pozadi) u vidu trake sa listolikim dodacima, koja se od tjemena spušta preko leđa. Teško se odlučiti da li se tu radi o jako stilizovanoj kosi ili o nekoj vrsti perjanice vezane za šljem ili kapu. Nemoguće je odrediti tačan sadržaj predstave. Po kompozicionoj shemi i stilskim detaljima predstava na prstenu iz Momišića označava sigurno ponovo oživljavanje oblika grčke arhajske umjetnosti VI vijeka u jednom vrlo primitivnom i varvarskom stilu.

NARUKVICE: Iz nalaza poznat je samo jedan tip narukvi-

ce, koji je zastupljen u jednom očuvanom i većem broju fragmentovanih primjeraka. Tip narukvice iz Momišića dobro je poznat i čest u starim nalazima. To je tanak bronzani lim u spiralnim navojcima čiji se završeci formiraju u vidu zmijske glave.

PRIVJESCI: Među predmetima koji su služili za nošenje oko vrata, u momišićkom nalazu možemo razlikovati: privjeske u užem smislu i razne vrste perli koje su nizane u niske.

Sigurno, privjescima pripada medaljon od gvožđa, na kojem je oko centralnog ukrasa, koji je ispao, izveden u koncentričnim frizovima listolik ornament tekuće spirale, od vrlo tanke žice.

Možda ovom privjesku pripada dio lanca. Za ostale perle rađene od staklene paste i kamena, ne može se precizno utvrditi da li predstavljaju privjeske ili djelove veće niske. Formalno po obliku one se mogu podijeliti u više grupa: 1. Cilindrične perle, 2. Bikonične perle, 3. Dinjaste perle, 4. Diskoidne perle, 5. Flašaste perle.

PREDMETI RAZNIH OBLIKA I RAZLIČITE NAMJENE: U ovu grupu predmeta nađenih u Momišićima dolaze: ptica, oblikovana u vidu goluba, izlivena od dva dijela. Rađena je u bronzi. Ovoj grupi pripada i par fragmentovanih naušnica; pet alki, od kojih su dvije od bronze i dosta su masivne, te jedan kameni brus koji je probušen na debljem kraju, a služio je kao oštrač.

(Nastavlja se)

22 Oglasi i obavještenja

Subota, 23. april 2022.

Oglasi i obavještenja 23

Subota, 23. april 2022.

OBAVJEŠTENJE Poštovanim čitaocima i korisnicima oglasnog prostora dnevnog lista Pobjeda: Praznični broj našeg lista izaći će 24. aprila 2022. godine. Šalter Službe oglasa primaće materijal zaključno sa 23. aprilom 2022.

Za naredni broj ,,Pobjede“, 26. aprila 2022. godine, šalteri Službe oglasa u Podgorici i Nikšiću biće otvoreni od 25. aprila 2022. godine.

Kontakt telefoni: 020-202-455, 020-202-456, 040-201-204 OGLASNO ODJELJENJE NOVA POBJEDA D.O.O.

24 Oglasi i obavještenja

Subota, 23. april 2022.

Tužni pozdrav ocu naše drugarice Anje

Тужним срцем јављамо да је дана 22. априла 2022. у 57. години преминуо наш вољени

ŽELJKU PAVIĆEVIĆU ODJELJENJE VI 1 SA RAZREDNIM STARJEŠINOM VLADOM SMOLOVIĆEM

ЖЕЉКО Милутинов ПАВИЋЕВИЋ дипл. ел. инг.

1010 Dana 22. aprila 2022. preminula je u 89. godini života

Саучешће примамо 23. априла од 9 до 14.30 часова у градској капели Чепурци, када ће се и обавити сахрана.

Ожалошћени: супруга НАДА, кћерке КАТАРИНА и АЊА, мајка ДАНИЦА, брат ВЕЉКО, сестра БИЉАНА и остала породица ПАВИЋЕВИЋ и СТАНИШИЋ

ZORKA Jovanova KAŽIĆ rođena Lazović

1002 Sahrana će se obaviti dana 23. aprila u 15 časova u krugu uže porodice na groblju Srpska.

24.4.1988 – 24.4.2022.

Ožalošćeni: sin VESKO i ostala porodica KAŽIĆ

DRAGICA RADONJIĆ

1011

Godine prolaze a mi te nismo i nećemo zaboraviti.

PORODICA RADONJIĆ

1009

Oglasi i obavještenja 25

Subota, 23. april 2022.

Драги тата

Упокојио се у Господу дана 22. априла 2022. у 6 часова, у 85. години живота

ВУЈАДИНЕ

Поносни смо што смо те имали. Царство ти Небеско, а нама дјеци све врлине којима си нас учио на напредак.

ВУЈАДИН Радев МУЈОВИЋ

дипломирани инжињер архитектуре

Твоји: синови РАДОМИР и РАДИВОЈЕ и кћерка СВЈЕТЛАНА са породицама

Саучешће примамо дана 23. априла у капели на градском гробљу Чепурци у Подгорици, од 10 до 14 часова, а сахрана ће се обавити у 14 часова на Чепурцима.

992

Ожалошћена породица: супруга МАРИЈА, синови РАДОМИР и РАДИВОЈЕ, кћерка СВЈЕТЛАНА, снахе СНЕЖАНА и ВЕСНА, зет ДЕЈЛ КИЛ, унуци СТЕФАН, НИКОЛА, МАРКО и ДАВИД АЛЕКСАНДАР

Naš voljeni

BATO 991

Suviše je rano da bismo rekli opraštamo se. To će preći u nezaborav.

Neizmjerno tužni se opraštamo od našeg dragog brata, djevera i strica

Tvoji voljeni: MIKA, GANA, NOVAK, BLAŽO i KRSTO Dana 22. aprila 2022. preminuo je u 80. godini 1005 Brate moj,

BATA

DRAGOLJUB – Bato Đorđija JOVANOVIĆ BATO Uvijek sam te željela. Sada zauvijek.

Iako narušenog zdravlja i ranjenog srca, iznenadila i ražalostila nas je tvoja smrt.

Počivaj u miru u zagrljaju tvoje Olje, a mi ćemo te čuvati u srcu onako tihog i nenametljivog.

Saučešće primamo 23. aprila u Gradskoj kapeli u Nikšiću od 10 do 13 časova.

Sahrana će se obaviti na mjesnom groblju Mosori – Danilovgrad u 15 časova.

Brat BORO, snaha VASKA, ŽARKO i LANA

Tvoja sestra BRANKA 1001 1006

Ožalošćeni: supruga MILIJANA - MILA, sin LUKA, ćerka TANJA, snaha SLAĐANA, unuci MIŠO, MARKO, PETAR, DANILO i JOVANA, sestre MIKA, BRANKA, VOJA i SLAVA, braća SLOBO, MIŠKO i BORO i ostala rodbina

Dragi naš voljeni

Posljednji pozdrav dragom bratu, đeveru i stricu

994

BATO

Navršava se godina od smrti naše drage

BATU

Teško nam pada rastanak sa tobom. To je suviše malo reći za ono što osjećamo.

MIŠKO, BEBA, BILJANA, SANJA i ANA

MILODARKE RADOJEVIĆ

Tvoji SLOBO, DARA i ĐOKO

1004

S ljubavlju i poštovanjem čuvaćemo uspomenu na tebe.

Hvala ti na svemu.

1007

e-mail: oglasno@t-com.me

Tvoj MLADEN sa porodicom 1008

OGLASNO ODJELJENJE “POBJEDA”

020-202-455, 020-202-456

26 Oglasi i obavještenja Sa velikom tugom i bolom u srcu i duši opraštamo se od naše drage tetke

Subota, 23. april 2022.

Sa dubokim žaljenjem, opraštamo se od dragog prijatelja

SAVICE JOKIĆ

ДУШАН Васа ЛЕКИЋ

RADONJE – MIŠA PAJKOVIĆA

rođene Vukadinović

Zahvalni za brigu i pažnju i nesebičnu roditeljsku ljubav koju si nam poklanjala.

Uspomenu na tebe čuvaćemo od zaborava.

Тужним срцем јављамо да је дана 22.4.2022. године, у 88. години живота преминуо наш драги

Stručnost, profesionalnost i odgovornost su ga činile zahtjevnim i uspješnim rukovodiocem.

U privatnom životu, veoma pažljiv, plemenit i društven sa izraženim humorom na samo njemu svojstven način.

Višedecenijsko prijateljstvo, iskreno druženje, međusobno poštovanje, nas obavezuje da te nikada ne zaboravimo.

Počivaj u miru, DRUŽE i PRIJATELJU.

ANA, LJILJA, RADA, ĐOLE i RADE sa porodicama

Саучешће примамо у градској капели у Бару, дана 22.04.2022. године од 14 до 16 часова и дана 23.4.2022. године од 9 до 14,30 часова. Сахрана ће се обавити истог дана у 15 часова на гробљу Гвозден бријег у Бару.

Ожалошћени: супруга РАДМИЛА, син СРЂАН, ћерке КРСТИЊА – ТИНА и САЊА, сестра ВЈЕРА, снахе АЛЕКСАНДРА – САЊА, РАТКА и МИЛИЦА, братанићи, братаничне, сестрићи, сестричне, унучад и остала многобројна родбина

VLAJO GOLUBOVIĆ sa porodicom 989

996 Sa tugom se opraštamo od naše drage

Dana 22. aprila 2022. godine iznenada je preminuo naš dragi

997 Dana 22. aprila 2022. godine utihnulo je veliko srce naše voljene

SAVICE JOKIĆ

BOŽIDAR Vasov ĐURIČIĆ 4. 1. 1957 – 22. 4. 2022.

Zauvijek u našim srcima i mislima.

SAVICE Dmitrove JOKIĆ rođene Vukadinović

Saučešće primamo u porodičnoj kući, u selu Kobilji Do, 22. i 23. aprila do 15 časova kada je sahrana na mjesnom groblju Kobilji Do.

DŽEMILA, SANJA, VANJA i MONA

Našla je spokoj u zagrljaju sina Veselina i brata Vuka, dva njena neprebola.

Po izričitoj želji, sahranjena je u krugu porodice.

999 Posljednji pozdrav

Njeni: VESNA, ANA, PETAR, MARKO, VOJKA, BORO, porodice ADŽIĆ, VUČINIĆ, ŠĆEPANOVIĆ, GRDINIĆ, VUKADINOVIĆ i JOKIĆ

Ožalošćeni: brat NEĐELJKO, sestra PETRUŠA, braća od strica GOLUB, DRAGAN, DOBRIVOJE, sestre od strica BOSA, LJEPOSAVA, snahe, bratanići, bratanične i ostala mnogobrojna porodica ĐURIČIĆ i ujčevina KRIVOKAPIĆ

990

BOŽIDAR PUCO PEJOVIĆ Prihvatio sam surovu realnost, da te više nema. Ali se moram prisjetiti dana našeg djetinjstva, odrastanja, bezbrižnog života i stasavanja. Svako je odabrao svoj put, tražeći svoju sreću.

Tvoje ovozemaljsko putovanje se nažalost završilo ali su ostali oni koji će te se sjećati i žaliti za tobom.

Počivaj u miru.

Dana 21. aprila 2022. preminuo je u 87. godini naš dragi

981 Posljednji pozdrav dragoj tetki

ZORAN i RANKA sa porodicom

DUŠAN Markov ERAKOVIĆ

1000 Posljednji pozdrav dragom komšiji i prijatelju

SAVICI JOKIĆ

Sahrana je obavljena 22. aprila u 13 časova na gradskom groblju u Nikšiću u krugu porodice.

Čuvaćemo te od zaborava

VUJADINU MUJOVIĆU VOJIN, DANA, LJUBINKA, BRANKA i RAJKA

Ožalošćeni: sin NEBOJŠA, sestra MILKA, snaha DAJANA, unučad ANDREA i DAVID, sestrične NADA i BOBA, braća od tetke RAJKO i DEJAN, brat i sestra od strica VELIBOR i VALENTINA

SKUPŠTINA STANARA ULAZA BROJ 50 1003

998

995

Oglasi i obavještenja 27

Subota, 23. april 2022.

Deset je godina od smrti naše supruge i majke

Пола године је од смрти нашег оца, таста и деде

OLIVERE JURIĆ Sjećanje na tvoju ljubav i dobrotu čuvamo u svakoj priči, osmijehu i suzi. Živiš u našim srcima i najljepšim uspomenama.

974

Tvoja PORODICA

СЈЕЋАЊЕ 23. 4. 2016 – 23. 4. 2022.

ДРАГАНА ДАУТОВИЋА Било је тешко бити велики као ти. Бити увијек смирен, насмијан и када није лако, бити пун љубави, а опет остати достојанствен и вјеран самоме себи. Ниси отишао. И никада нећеш отићи. Са нама си.

ЈОВАНКА - ЦИЈА МИЛАЧИЋ Вријеме не може залијечити ране, али не може ни избрисати успомене на твој драги лик. Чувамо те од заборава.

Прошло је годину дана од смрти нашег драгог Воле те, док буду дисали: АНА, НЕМАЊА, НАКА МАКА, МУШАН, ВАКИ и МАТИЈА

959

978

РАДОВАНА ИВАНОВИЋА

Твоји НАЈМИЛИЈИ

Пола године од смрти супруга и оца

2006–2022.

Воли те и чува од заборава твоја ПОРОДИЦА 976 Godina dana je od smrti mog oca

ДРАГАНА М. ДАУТОВИЋА Недостаје твој осмијех и загрљај.

979

NADA NENEZIĆ

Супруга ЉИЉАНА, кћерке МИЛОДАРКА, ИСИДОРА, КАТАРИНА и АДРИЈАНА U SJEĆANJU 15 godina

Sjećanje i tuga.

RADOVANA IVANOVIĆA

LJUBINKA MUGOŠA

Tužan je dan koji podsjeća na rastanak sa tobom, baš kao i ovih godinu dana provedenih bez tebe.

987

Tvoja ćerka BRANKA sa porodicom 964

KSENIJA MINIĆ

Prošla je godina otkad nije sa nama naša majka i baba

NADA GRAŠ

Petnaest godina bez tebe

rođena Dabović 1937–2007. urednica RTCG

Sa nama zauvijek

KSENIJA MINIĆ

S ljubavlju te spominjemo, po dobroti pamtimo i u srcu nosimo.

Ostaćeš voljena i nikad zaboravljena.

rođena Dabović 6. 12. 1937 – 23. 4. 2007.

DANICA VUKOTIĆ ČEDOMILA ĐURĐIĆ ZORICA KUMBUROVIĆ

Tvoji: DUDA, ZDENKA, VESNA, ACO i SAVA 968

a zauvijek s tobom,

IN MEMORIAM 23. 4. 2012 – 23. 4. 2022.

tvoji MAJA, ĐIĐA, DUŠAN, ASJA i KSENIJA 988 Dana 27. aprila 2022. navršava se 20 godina od smrti našeg dragog

a dana 18. maja 2022. godine navršavaju se 34 godine od smrti naše drage

NIKOLE MURIŠIĆA

SLAVOJKE – CAKE MURIŠIĆ

MARIJA – MARIKA M. VEKOVIĆ

984 Dana 27. aprila navršava se godina od smrti naše voljene supruge, majke i bake

rođena Uskoković

Hvala ti za svu ljubav, toplinu i pažnju koju si nam uvijek pružala.

S poštovanjem i zahvalnošću, PORODICA 958

1941–2021.

Sjećanje ne blijedi.

Uvijek ste sa nama.

I danas na tvoj rođendan

Porodica MURIŠIĆ 967

JULKE Arsenijeve LABOVIĆ U subotu, 23. aprila, u 9 časova, uža porodica će posjetiti njenu vječnu kuću.

Ožalošćeni: suprug ARSENIJE, kćerka LJILJANA, sin SAŠA, snaha ITANA, zet DRAGAN i unuci LUKA i LINA 969

GIGA Zalud pogled mi te skriva, kada svuda i u svemu moje te oči vide.

985

SAŠKA

e-mail: oglasno@t-com.me

28 Oglasi i obavještenja

Subota, 23. april 2022.

Četrdeset dana od iznenadne smrti našeg jedinog

Navršava se godina dana od kada nije sa nama naša sestra

UJA

U SPOMEN NAŠOJ MAJCI

JEVROSIMA – KOKA BOŠKOVIĆ rođ. Krsmanović

Hvala ti za sve, posebno što si obilježio naše djetinjstvo.

SENKI Ilijinoj RAJKOVIĆ

Neka tvoja plemenita duša počiva u miru, u zagrljaju tvog muža i sina.

Tvoji: BRANKO, VUK i SIMONA

Tvoji, MILORAD i MILADIN KRSMANOVIĆ sa porodicama

973

993

Četrdeset je dana od smrti našeg dragog brata

Pola godine je od smrti našeg dragog

Sjećanja na tebe ovu proteklu godinu učiniše i tužnom i lijepom. Čuvamo, njegujemo i radujemo se uspomenama.

Sinovi RANKO i SRETEN - ĆETO, kćerka RADMILA sa porodicama

962 Dana 25. aprila 2022. navršava se godina dana od smrti moje voljene majke

BOŽIDARA – PUCA PEJOVIĆA

VIKTORA Danilovog POPOVIĆA Tvojim odlaskom ostala je velika praznina u našim srcima. Ostavio si nas ponosne na tvoj častan život i ljudsku širinu, a tvoja ljubav, dobrota i požrtvovanost ostaće vječno utkana u našim mislima.

Sa ljubavlju koju smrt ne prekida i tugom koju vrijeme ne liječi, postojiš i živiš sa nama.

Neutješne sestre MILICA, BRANKA, CICA i JULKA

Prošlo je pola godine od kada si nas napustio, ostavio prazninu i bol u našim srcima. Nedostaješ porodici i svim ljudima koji su te poznavali. Tvojim odlaskom ostali smo bez velike podrške i oslonca.

Počivaj u miru pored: oca, đeda i babe i neka te u tišini vječnog mira čuva ljubav jača od vremena i zaborava.

Obišli smo tvoju vječnu kuću, zalili je suzama i okitili cvijećem.

SENKE Ilijine RAJKOVIĆ

970 Četrdeset je dana od smrti dragog ujaka

Tvoja PORODICA

Svakog dana si u mojim mislima i u mom srcu.

966

BOŽIDARA – PUCA PEJOVIĆA

Kćerka RADMILA

Dragi đede, pola godine je od kada te nema

S poštovanjem i ljubavlju čuvamo uspomenu na tebe i tvoj plemeniti lik.

VESKO, NADA, JOVAN i JANA

963

971 Četrdeset je dana od smrti dragog ujaka

VIKTOR Danilov POPOVIĆ

Прошла је година од када није са нама наша драга сестра

Svakim danom sve više nedostaješ i niko ne može popuniti tu prazninu. Još uvijek ne možemo da prihvatimo da te nema.

Sjećamo se naših najljepših trenutaka koje smo imali zajedno.

Neka tvoja lijepa i dobra duša počiva u miru.

BOŽIDARA – PUCA PEJOVIĆA

СЕНКА Илијина РАЈКОВИЋ

Zauvijek ćeš biti u našim srcima i najljepšim uspomenama.

Tvoja unučad MIHAILO i MINA

Sestrična LJILJA MRKIĆ sa porodicom 972

Сјећања и успомене не блиједе. С љубављу и тугом,

965 Godina dana od smrti naše drage jetrve i strine

ВИДОСАВА и МИЛА 961 Četrdeset dana je od smrti mog dragog brata

MILODARKA Miletina RADOJEVIĆ Tužno sjećanje na našu dragu jetrvu i strinu.

982

TANJA, DADO i MARIJA sa porodicama

MILODARKE Miletine RADOJEVIĆ S ljubavlju i poštovanjem, ZORICA, NINA, NEŠO i OGNJEN 983

ŽIVKA JOVANOVIĆA Živjet ćeš vječno u mom sjećanju.

e-mail: oglasno@t-com.me

975

Sestra NEĐELJKA

Oglasi i obavještenja 29

Subota, 23. april 2022.

Navršava se 40 dana od smrti našeg voljenog

VLADIMIR Jovanov MARTINOVIĆ

U subotu, 23. aprila, u 10 sati, porodica će posjetiti njegovu vječnu kuću.

MILORAD, BRANKA i BRANO sa porodicama

980 Prođe 40 tužnih dana od kada nas je napustila voljena sestra i tetka i godina tuge od kada nije više sa nama voljeni brat i ujak

JELENA NIŠIĆ rođena Merdović

Dana 28. aprila navršava se godina dana od kada nije sa nama voljena majka

Navršava se četrdeset dana od smrti mog oca

MILETA MERDOVIĆ

NEVENKA Ilijina RADONJIĆ

VLADA MARTINOVIĆA

rođ. Prelević Svakim danom nam sve više nedostajete. Živjećete vječno u našim srcima.

MILEVA i JELKA sa porodicama

986

Godina dana bez tvoje ljubavi, podrške i oslonca. Vrijeme prolazi, a bol sve jači. Tvoj lik i tvoje riječi nas svuda prate.

Toliko si toga još htjela da dočekaš sa nama, ali nije bilo vremena. Dodala se još jedna rana na našu dušu, neprolazna patnja srca i muk što te nema. Ne prođe ni dan da se ne sjetimo vremena kako smo svi bili na okupu, srećni i spokojni.

Voljeni ne umiru sve dok su živi oni koji ih vole. Nek te čuvaju anđeli, zajedno sa Ruškom i tatom, znamo da nas pazite sa neba.

U subotu, 23. aprila, porodica, rodbina i prijatelji će posjetiti njenu vječnu kuću.

Vrijeme koje teče ne umanjuje bol i prazninu u nama, sjećanje na tebe čini nas ponosnim što smo te imali, hvala ti na svemu što si učinio za nas. U srcu te nosimo i sa ljubavlju pominjemo.

Neka tvoja dobra i plemenita duša počiva u miru.

Četrdeset je dana od smrti naše drage tetke

BRANKA, LIDIJA i ĐOKO Tvoji: sin BORISLAV i ćerke NATAŠA i IVANA

BOSE VUKČEVIĆ Vrijeme ne može izbrisati sjećanje na tebe.

Tvoji: SLAVEN, VESNA i VANJA 977

960

957

30 Oglasi i obavještenja Dnevni list

Subota, 23. april 2022.

Mali oglasi NEKRETNiNE

Elektronska pošta: desk@pobjeda.me

Direktor i glavni i odgovorni urednik:

DRaŠKo ĐURaNoViĆ Naziv osnivača: Društvo sa ograničenom odgovornošću za proizvodnju, promet i usluge, export-import ,,Nova Pobjeda“ - Podgorica Sjedište osnivača: 19. decembar br. 5 PIB:03022480

Zamjenica izvršnog direktora: MilENa golUBoViĆ

Direktorica marketinga: ŽElJKa RaDUloViĆ

REDAKCIJSKI KOLEGIJUM

Zamjenica glavnog i odgovornog urednika

STROGI centar – poslovna zgrada rezidencija 700m2 sa 8 parkinga, dvorištem, 4 ulaza/ izlaza, 2 nezavisna stepeništa, pristup svim vozilima, itd. Prodajem.

Tel.069/912-070 1

UslUgE OTČEPLJENJE kanalizacija el. sajlom. Dolazim odmah.

NON STOP. Sitne vodoinstalaterske opravke.

Pregled cijevi kamerom.

BEGOVIĆ TEL.069/747-204 , 069/424-150 , 067/473-367 2

RaDMila UsKoKoViĆiVaNoViĆ

Pomoćnici glavnog i odgovornog urednika NENaD ZEČEViĆ (politika) JaDRaNKa RaBRENoViĆ (ekonomija) JElENa MaRTiNoViĆ (društvo) MaRiJa JoViĆEViĆ (nedjeljno izdanje)

Urednici JoVaN NiKiToViĆ (kultura) MaRiJa ŽiŽiĆ (crna hronika) DRagiCa ŠaKoViĆ (Crnom Gorom) NiKola sEKUliĆ (hronika Podgorice) JoVaN TERZiĆ (Arena) sloBoDaN ČUKiĆ (feljton i arhiv) VUKMaN iVaNoViĆ (dizajn) DRagaN MiJaToViĆ (fotografija) LOGOTIP POBJEDE Miloš Milošević i Nikola Latković (2019), inspiracija Anton Lukateli (1944) PORTAL POBJEDE

Urednica JoVaNa ĐURiŠiĆ

Zamjenik BoRislaV ViŠNJiĆ OBJEKTIV

Urednica MaRiJa iVaNoViĆ -NiKiČEViĆ KULT

Urednica TaNJa PaViĆEViĆ TELEFON: 020/409-520 - redakcija 020/409-536 - marketing 020/202-455 - oglasno Vlasnička struktura osnivača medija ,,Media NEA” d.o.o. Podgorica -100 odsto Tiraž: 3.150 Adresa sjedišta medija: Ulica 19. decembra broj 5, Podgorica PIB 02842777 Broj žiro računa: 560-822-77 Universal Capital Bank

OTČEPLJENJE kanalizacije i svih vodovodnih cijevi, popravka i zamjena instalacija. Non stop!

Begović Tel. 067/579-709; 069/269-550 3 KOSIM placeve, bašte i dvorišta profesionalnim motornim trimerom.

Dolazim odmah.

Povoljno Vukčević.

069/991-999, 067/000-008 4

Odličan pijesak iz Bečića, sa izvještajem o laboratorijskom ispitivanju, podoban za upotrebu u građevini, zasipanje plaža i oplemenjivanje teritorije.

BESPLATNO! Kontakt: 068-053-656

Subota, 23. april 2022.

Marketing

31

32 Marketing

Subota, 23. april 2022.

23. април 2022. | година III | број 112

ГРАЂАНСКО ДРУШТВО И ЊЕГОВИ (НЕ)ПРИЈАТЕЉИ

ЈОВАНА МУГОША

НЕПОСЛУШНИ ГРАЂАНИ AЛЕКСАНДРА БОСНИЋ-ЂУРИЋ

Н

еке су политичке инсценације и методологије одвећ блиске у времену и сличне по рукописима и „имагинацији“ да би се могле назвати случајностима или случајним подударностима. У пројектованим „световима“, српском и руском, оне су све чешће, све жешће и све склоније техници стигматизовања, прогона и кривичног гоњења (у монтираним и кафкијанским процесима) непослушних и побуњених грађана и грађанки. Не може, дакле, бити случајност да се у двије државе пројектованог политичког имагинаријума званог „српски свет“ грађански отпор не повезује са узурпацијом, већ се према грађанском отпору искључиво примјењује стратегија јавног таргетирања и правног санкционисања. И без обзира на сву количину бизарности и опорости, заправо, ништа чудно за аутократије, теократије и идеолошки и политички разорена друштва. У таквим би друштвима јавност требала сасвим лако да повјерује, рецимо, да је на Цетињу, оне „белведерске ноћи“, група грађанских активиста и активисткиња планирала да изведе државни удар јер се тако у узурпаторским режимима зову грађански отпор и грађанска непослушност, да су они који су блокирали путеве у Србији „страни плаћеници“, ангажовани да је дестабилизују и скрену са брже-јаче-бољег пута мира и стабилности, да побуњени грађани у Русији подржавају „украјинске нацисте“ и да су сви заједно „терористи“ и „фашисти“ у овом или оном појавном облику или према потреби државних апарата. Јавност би у пројектованом „српско-руском свету“ заправо требало да остане немислећа и невидећа маса сљедбеника и апологета послушности државама, чак и онда када њима управљају узурпатори... уколико не желе да и сами буду означени као одметнути и непослушни, а онда, зна се, сва су средства дозвољена, одмазда постаје право и правило.

ISSN 2704-5226

УЗУРПАЦИЈА ПРАВА Да се мјера права на грађански отпор мјери степеном узурпације грађанских права од стране државе знао је и још у 17. вијеку Џон Лок, који је, најприје на своје савременике а потом и на многе друге, снажно утицао својом политичком филозофијом која је у међувремену уграђена у темеље либерализма. Према Локовој визији државе и друштва, држава не смије да задире у природна права грађана и њена је функција управо заштита тог природног поретка преко закона који ће бити једнако примјењивани на све. У тој седамнаестовјековној визији, грађанима је дато право да, уколико држава угрози њихова природна права, они имају право да се побуне против такве власти. Лок је, наиме, био велики заговорник идеје да би држава требало да забрањује што мање, али и да ради искључиво у циљу постизања општег добра. Власт која то не чини једноставно не заслужује сагласност својих грађана. Обавеза покоравања, дакле, зависи од карактера власти. Уколико власт не ради у правцу остварива-

ТРЕБАЛО БИ, МОЖДА ЗА ПОЧЕТАК, ДА ГРАЂАНИ ПОВЈЕРУЈУ МАРТИНУ ЛУТЕРУ КИНГУ И ЊЕГОВОЈ ТВРДЊИ ДА ОНИ КОЈИ КРШЕ ЗАКОНЕ У ИМЕ ГРАЂАНСКЕ НЕПОСЛУШНОСТИ ЗАПРАВО ИЗРАЖАВАЈУ НАЈВИШЕ ПОШТОВАЊЕ ЗА ЗАКОНЕ И ДА ТО НИКАДА НЕ ЧИНЕ ЗБОГ СВОЈИХ ЛИЧНИХ ИНТЕРЕСА НЕГО ЗБОГ ИНТЕРЕСА СВОЈИХ СУГРАЂАНА, СУНАРОДНИКА, ЗБОГ ИНТЕРЕСА СВИХ ОСУЈЕЋЕНИХ ГРАЂАНА КОЈИМА ЈЕ УЗУРПИРАНО ПРИРОДНО ПРАВО ња општег добра, грађани не само да нијесу обавезни да се повинују таквој влади, већ, напротив, имају не само право већ и обавезу да јој пруже отпор. Један вијек касније ће и Томас Џеферсон, у америчкој Декларацији независности, на сличан начин формулисати однос између грађана и државе: „Наравно, разборитост налаже да се одавно установљена влада не мијења због неважних и пролазних разлога; и сходно томе, сва искуства човјечанства су показала да је оно склоније да трпи све док су зла подношљива, него да се ослобађа неправде укидајући облике на које се навикло. Али, кад се дуги низ злоупотреба и насиља која увијек имају исти циљ, покаже као намјера да се народ подвргне апсолутном деспотизму, његова је дужност да збаци такву владу, и обезбиједи нове чуваре своје будуће безбједности“.

ОТПОР ТИРАНИЈИ И у новијим политичким теоријама је право на отпор тиранији подразумијевано крајње средство којем грађани прибјегавају у случајевима када је формирана или већ не-

оспорно постоји тиранска власт, са циљем успостављања демократског уставног поретка. У есеју посвећеном управо грађанској непослушности, Јан Вернер Милер ће подсјетити на америчког теоретичара Џона Ролса који је, крајем седамдесетих година прошлог вијека, дао класичну дефиницију грађанске непослушности према којој је она отворено кршење закона, али на савјестан и ненасилан начин, са циљем убјеђивања суграђана да би неки закон требало промијенити јер је неправедан. Милер, такође, сугерише и да починиоци грађанске непослушности не би смјели себи да дозволе да буду ухваћени у клопку пристојности и достојанствености, јер је она још увијек један од најдјелотворнијих облика демократског отпора који имамо на располагању, и то илуструје примјером: „Када су опозициони политичари недавно прекинули засиједање мађарског парламента блокирајући приступ говорници и добацујући Орбану, били су оптужени за покушај пуча. Заправо, они су само скретали пажњу на чињеницу да национална скупштина више није репрезентативно тијело свих грађана које доноси легитимне законе“.

У узурпираним друштвима грађански активисти се, без обзира на оправданост, условљеност и неопходност њихове борбе, називају једноставно – непослушним грађанима. И док се политичари, филозофи и теоретичари већ три вијека баве правом на грађанску побуну и одговарају на важна друштвена питања међу којим су и она – како оправдати акције грађанске непослушности, какав одговор би требало да стигне од правосудних институција, када је грађанска непослушност оправдана и да ли би грађанска непослушност требало да се одвија јавно и без употребе силе и(ли) с вољом да се одговори на могуће санкције, узурпаторима грађанских права и слобода, чини се, све је сасвим јасно. Спремни су да пречицом, стратегијом јавног и институционалног прогона непослушних по сваку цијену одрже успостављену илузију политичког поретка. Искуство потврђује и то да је истина увијек на другој страни. Да грађани у узурпираним друштвима не би неповратно били лишени критичке свијести и претворени у немислећу и послушничку масу требало би, можда за почетак, да повјерују Мартину Лутеру Кингу и његовој тврдњи да они који крше законе у име грађанске непослушности заправо изражавају највише поштовање за законе и да то никада не чине због својих личних интереса него због интереса својих суграђана, сународника, због интереса свих осујећених грађана којима је узурпирано природно право. Право на добру и одговорну власт. 

2

23. април 2022.

К

ако да направиш проевропску и пронатовску владу са Владимиром Јоковићем чија се убајаћена партија није ни купала ни пресвлачила од деведесетих? Јоковић још бунца о темељном уговору чије ни једно слово није видио, а да су му га дали на руке не би га умио прочитати. Довољно му је да потписивање уговора траже од њега и Вучић и Црква Србије. Јоковићева предаја Вучићу толико је буквална да никад не морамо чекати његову изјаву. Довољно је да у очекивању Јоковићевог мишљења, дан раније у дневнику ТВ Србије чујемо и препишемо изјаву господина Вучића. Није важно да ли се ради о темељном или мање темељном питању.

НЕМОГУЋА МИСИЈА

ИПАК, ИПАК... ОСИМ ШТО ЈЕ ДОКАЗАНО ПЛИТКОУМАН, ГОСПОДИН АБАЗОВИЋ ЈЕ ЈОШ И ДРЗАК. НЕ МОЖЕ СЕ, МОЈ ДРИТАНЕ, ВЛАДАТИ ЦРНОМ ГОРОМ БЕЗ БАШ ИМАЛО СЛУХА ЗА НАЦИОНАЛНЕ ПРОБЛЕМЕ ЦРНОГОРАЦА, КОЈИ СУ, ДА ТИ ШАПНЕМ НА УВО А ДА НИКО ОД ЈАБАНЕ НЕ ЧУЈЕ, ЈОШ УВИЈЕК НАЈБРОЈНИЈИ НАРОД У ЦРНОЈ ГОРИ

ИВА МАНДИЋ

РАЈКО ЦЕРОВИЋ

Толико о Јоковићевој самосталности и Дритановом слуху за црногорство. Но, дође ли до икакве мањинске владе, до нормалне свакако неће, биће то ипак један од могућих корака у правцу напуштања буквалног Кривокапићевог богомољства и четништва. Могу се правити и најкрупније грешке, али је сигурно да, бар за сада, повратка на нацишовинизам Кривокапића и његових трабаната не може доћи. Ако ништа друго, добићемо владу са бар неколико нормалних министара поред којих ни Јоковићеви јуришници не могу баш дивљати.

Ко ће од сад да завија и запомаже по трговима, лелечећи за Амфилохијем? Ко ће да об-

МИХАИЛО РАДОЈИЧИЋ ШОК

В

јероватно сте већ чули за ону фразу; брат од истога стрица, ујака... може и тетке! Ово истога значи од рођеног брата, оца или мајке. Мислим да ова фраза чили у урбаним просторима, а ако се и сачувала онда је пођеђе има у руралним срединама. Међутим, истост се сачувала веома обимно, у нашој прилично урођен(ичк) ој и званичној руралној политици па испада да су сви од истога! Тако и јесте, сву ову исту власт је удомила иста црква и посадила као вјернике у врх исте државе. А вјерници су опет руралци, најчешће заостали, макар и живјели у центру урбаних простора. О синониму, из наслова, може се говорити из много углова и са више аспеката; педагошки, социолошки, политички итд. А може и филозофски и то је врло специфичан појам, ако се с те стране третира. У нас би се простонародно казало за истост; једно те исто! Хераклит из Ефеса, филозоф назван Мрачни (6-5. вијек п.н.е.) каже да је Једно истовремено и једно и мноштво, оно је истост у разлици. Међутим, овђе код нас та филозофска мисао у нас је више физиолошка помисао. *еру исти о истоме на исти начин. А пишају различито! Поједини, обављају-

Дритан Абазовић на сједници за изгласавање неповјерења влади Здравка Кривокапића Скупштина Црне Горе, 4. 2. 2022.

јасни грађанима да Бечићеве Демократе имају икакву идеологију изузев српства и слијепе вјерности Цркви Србије, којима се не могу такмичити са одавно српско шовинизираним Демократским фронтом? Ко ће да објасни откуд, како и из којих идеолошких пањега настаде партија која одлучно заступа ништа и бори се за ништа, али тако да у свакој српској власти у име ништа тражи дио свога колача?

Коначно, ко и како у данашњем домаћем расулу умије колико-толико сагледати будућност Западног Балкана у вези са ратом Русије у Украјини. Рат Русија очигледно не може добити. Што ће коначно од Украјине остати, неизвјесно је. Очекиваном губитнику Путину остаје само могућност да активира атомско оружје и запали свијет. То би својевремено учинио и његов идеолошки рођак Слободан Милошевић да је, као Путин, располагао арсеналом атомског оружја.

Има у односу на Србију деведесетих бистријег погледа Запада на политичку реалност у свијету. Запад је тада пуне четири године мазио свога фаворита Србију и цинцулирао своју тобожњу неутралност и скромне захтјеве за мир, што је данас у Путиновом случају искључено. Друго су, ипак, домаће западнобалканске прилике. Ту су игре и даље дозвољене и могуће. Мисли ли неко да Западу баш смета енормно наоружавање Србије? Мисли-

Кад ствари тако стоје, ваља за сада прихватити и мањинску владу са свим њеним ограничењима и мањкавостима, чак и са Дритановом доказаном плиткоумношћу и несумњивим афинитетом за издају. Како се год и од каквих састојака формирала та влада неће моћи, ни у име Србије ни Русије, водити отворену антиевропску политику. Ова је Кривокапићева покушала да блицкригом Црну Гору претвори у Србију, па се заглавила на историјском Белведеру. Изгледа да је на крају схватила да Белведера у Црној Гори има још. Довиђења, Кривокапићу! Тешко је баш повјеровати да си и ти коначно схватио да Србија деценијама уцјењује Црну Гору наводно својим брашном и уљем? Ако Црна Гора у властитој производњи нема довољно брашна и уља, има га откуда набавити мимо Србије. Чим је посегла за другим изворима Србија је наводно попуштила, јер није шала изгубити традиционално најсигурније тржиште. Велики надувани Србин Милан Кнежевић пише Србији малтене тражећи милостињу, а не зна да Црна Гора, чак и оваква каква је, има неупоредиво више ресурса од Србије, с обзиром на број становника и величину територије. Што је ово ево неко доба да нас наши врли Срби Андрија Мандић и Милан Кнежевић одавно нијесу обрадовали посјетом Путину и Русији? Нијесу се ваљда уплашили од поновног суђења за државни удар од 2016. године. Испашће да ни раније никад нијесу тамо одили. 

ТУ СМО…

ИСТОСТ ИЛИ БРАЋА ПО МАЋЕХИ

ndmagazine.net

Било како било, повратка на старо неће бити. Ко је онда прави губитник? Јесте да више не цвјетају руже Демократском фронту и његовим бројним сателитима, али је сигурно послије слома квинслишке Кривокапићеве владе најконкретнији губитник Алекса Бечић. Док год је постојала скаламерија од 30. августа 2020. године, односно уз Дританову помоћ скупштинска србошовинистичка већина, неуки су могли повјеровати да неки тамо Демократе заиста постоје.

те ли да од тога страхују Британија, Француска или Њемачка? Зна ли тај исти Запад против којих се народа и земаља купује толико оружје? Зна и те како, али се и даље зна да ће амбасадори такозване Квинте увијек хитро скочити у помоћ угроженој Цркви Србије или своме, такође фавориту сиротом Александру Вучићу.

Из серије УЗВИК

Миша Гордин

ћи ту физиолошку потребу у вис, сами себе запишавају. Тако је у Београд на ТВ виђење отиша’ лидер СНП-а и исказао се по истој матрици као да си посла исте ДФ-овце... Да треба сви Срби да буду у истој влади и у истој држави и да владају за спас српства по сваку цијену, макар им вјерни(ци) гласачи полипсали од глади, која прилично влада у Црној Гори. То је услов да се сачини нова мањинска Вла-

да, те да су они (СНП) вели Јоковић, „грађанска партија“ али да неће владу са партијама грађанске оријентације и чланства (СДП, СД, Либерална, ДПС) ни у какву коалициону власт. Тако исти задаје завршни ударац за сваку врсту усаглашавања све док се не потпише темељни уговор са СПЦ уз обавезан попис становништва (читај српства) у току текуће године... те ће им само тако бити све овце на броју. Тако би сви једновјерни, не рекло им се *рави у стаду били у истом братству и тору пред олтаром цркве и племена... јер у СПЦ и СНП тако служи чести и имену. А да би се то постигло, придружио се и један кењац (товар-магарац) са двора из Београда, А. Вулин. Запријетио је Црној Гори полицијском коњичком формацијом која би потаманила Црногорце до истраге прије но речеш бритва? А. Вулин: „Да Србија хоће да науди Црној Гори... не би нам требали ни руски, ни кинески системи, довољна би била и коњица и то полицијска, она за разбијање нереда, да не потежемо и војни коњички вод“. Ако би се ова Вулинова коњска

бајка остварила, први би нам туристи отуд били коњи а ми смо очекивали неке друге чимбенике. Предводио би их магарац за унутрашње послове, а његовом њакању за добродошлицу придружили би се с радошћу домаћи кењци. Тако то бива још од Латина asinus asini gaudet (магарац, магарцу се радује). А сад се вратимо небајковитом наслову Истост. Сви исти Срби из Црне Горе су исти (у различитим српским партијама). Кад оду у Београд исти траже исто; препоруку и плаћу (мимо браћу) за своје српство у црногорској „Украјини“. Да буду свуда свагда, и на сваком мјесту на власти у свакој влади! И били су, па издржаше једва годину. (Збацише владу и државу за правило лудост изабраше, и вјерне му слуге постадоше!) Све су то, што јопет ишту, добили у истој својој светосавској влади. И за непуна три мјесеца од када падоше то паде у заборав. Па јопет убитиње ишту исто. Па да убитиње подćетимо! Сви су били у апостолској влади, сви од исте памети и исте свести до несвести. Од исте болести (да не воле Црну Гору) сви пелцовани и сви пали у истом дану. Та њихова сагласност пред ћивотом Св. Василија Острошког није ваљала пишљива боба, а није успјела ни да се часно опроба па се власт со-

бом, развластила сама. Једном сам, на истим овим страницама, кад су узели власт, написао; да међу 12 апостола морају рачунати да увијек мора бити неки Јуда (издајник). Сад видимо да немају само Јуду већ и луду на сваком мјесту и кораку... а тек ће имати истих у више примјерака, али у влади све теже. Напросто не умију са собом, а камоли с црногорским укућанима а ми опет не умијемо с раскућницима. Како се сада све плаћа и враћа!... Оних четири и по (4.500) хиљаде личних карата подијељених само у Х. Новом за изборе, да се подиђе убјеглицама из Херцеговине од Милошевићевих злодјела над не-Србима. Одавно су на сигурном а ми од сад до даљњег не несигурном властитом тлу. У Х. Новом, у неком локалу је фото доказом забиљежен црногорски грб на ручнику, који локалцима служи за канавацу. Тек ће се отирати ноге о државне симболе. То симболизује и примитивце који су добили држављанство да одржавају кондицију мржње и злочина који су их изагнали из родне БиХ. Ја не бих и нико нормалан те исте new primitives примио ни на конак а ми смо их примили занавијек. Истост и заосталост потијечу из истог менталног коријена, а то се овђе укоријенило као најтврђа истина. М.Р.Ш. 

3

23. април 2022.

ОНИ ЖИВЕ У БРАЗИЛУ СКИЦА ТРАУМАТИЧНОГ ХЕПЕНИНГА

П

арламентарни избори у Србији, као и они за председника државе дошли су и прошли. И те две речи „доћи и проћи“ сугерисале би неку врсту системске регуларности или макар нормалан ток ствари. У Србији, међутим, испољавање воље грађана далеко је од нормативног чина. Онога тренутка када се главе помоле из сенки, из улаза и кроз врата неко више не иде само по хлеб и млеко, већ је ту да дигне свој глас, сам чин гласања наједанпут прераста у трауматични хепенинг. Слика регуларности претвара се у несигурну визуру камере мобилног телефона који из руке снима подигнут средњи прст неког грубог лица које као да је сишло са потернице и које се претећи цери из аутомобила боје крви паркираног тик испред бирачког места. Наспрам грађана који су дошли да обаве своју грађанску дужност стоје батинаши и моторизовани дизелаши. И бирач нема куд, суочен са голом силом, него да заштити себе колико је то могуће, од стварног насиља сликом насилне стварности, да другим речима, забележи камером оно што му, иначе, нико нормалан не би веровао на реч. Тако у објективу камере видите како се помаља једна паралелна стварност као каледиоскоп насилних, претећих боја. Из кола излазе дебели, тетовирани вратови. То је неки полусвет у тренеркама, обријаних глава, превртљивих погледа. Они увек бију уз осмех, као у лошем филму, мада је бол који наносе реалан. Ти луменпролетери транзиције и навијачи пропалих српских фудбалских клубова на пробном раду за касапине су симптом и ерупција симптома као врхунца болести друштва самог, а не назнака неког долазећег социјалног распада, мада делују дистопијски распаднуто. Баш зато су за многе ово били историјски избори. За многе, нарочито из србијанске опозиције, ови избори су требали да буду почетак краја апсолутне доминације СНС-а на политичкој сцени Србије. И када кажете „сцена“, мислите театар. Али оно што, у ствари, долази у памет су Аристофанове комедије у којима су глумци, за разлику од грчких трагедија, обучени у дроњке. И то је оно што боде очи на бирачким местима по Београду, то очевидно сиромаштво бирача, сивило лица, старост популације, генерална онемоћалост. Србија изгледа сада, упркос медијске пропаганде, као држава сенки. Нема ту више снаге покрета, већ само куповине времена. Друштво је ту зато сеновита појава, на прелазу, у транзиту, путем балканизоване варијанте либералног капитализма на корак од поништења самог себе као заједнице. У Аристофановим комедијама глумци су морали, кажу, да буду и акробати. Носили су обично неке меке папуче на сцени по имену socci и хулахопке боје људског меса, кратке тунике гротескно постављене као и маске. Али, изнад свега њиховим појавама је доминирао велики, црвени, кожни фалус. И управо је то оно на шта су се избори у Србији 2022. године свели, на акробатику борбе за сваки глас због доказивања фалш величина у оном највулгарнијем смислу тих речи. Политика тако није у Србији, као у развијенијим демократијама политички театар, она је више циркуски спорт. Она је овде нешто за шатру, улицу, импровизовани ринг, подрум и полицијску станицу, за

ВУЧИЋ ЈЕ ЈЕДНО ПОТЕМКИНОВО СЕЛО ПРОПАДАЊА И ЗАГАЂЕЊА ПРЕИНАЧИО У ВРСТУ ДИОНИЗИЈСКЕ КУЛИСЕ ЛАМПИОНА И СТАКЛА, БАНАНА РЕПУБЛИКУ У ВАЗДУХУ И НА ВОДИ, ТАМО ГДЈЕ БАНАНА ИНАЧЕ НЕ РАСТЕ. ВУЧИЋЕВА СРБИЈА НИЈЕ СВИЈЕТ ПАРАЛЕЛНОСТИ. ТО ЈЕ СВИЈЕТ ЈЕДНОСТИ. МИ НИЈЕСМО ЗАТО У КАРПЕНТЕРОВОМ ФИЛМУ „ОНИ ЖИВЕ“ ВЕЋ СМО У ВРСТИ ДИСТОПИЈЕ А ЛА „БРАЗИЛ“ ТЕРИЈА ГИЛИЈАМА imdb.com

РАЈКО РАДОВИЋ

ски приказ апсолутизма. Визуелни троугао чија је доња страна његова подигнута лева рука а врх његова, под оштрим углом, навише окренута глава наглашава поглед у очима суверена. Тај поглед је додатно потенциран тиме што је уоквирен дизајнерским наочарима. И управо тај спој наочара и погледа, средства за побољшање вида и очију које не виде ништа осим онога што желе да виде одједном стварају додатне конотације. Челични поглед, ван сваке људске сумње у Вучићевим очима је недвосмислено из времена социјализма. То је поглед над-човека. Слика конотира супермена и лидера партије која је једна и једина на власти. Док овир дизајнерских наочара симултано сугерише модерност и тиме флексибилност, чак флуидност онога ко их носи. Те Вучићеве наочаре нас тако везују за један други пар наочара по систему визуелних асоцијација. Наиме, црне наочаре за сунце које откривају оно што номинална, симболичка реалност скрива, односно тајну политичку позадину дистопијске америчке будућности су кључна реквизита култног филма Џона Карпентера „Они живе“ (They live, 1989). У овом визионарском делу научне фантастике путујући физички радник постаје револуционар онога тренутка када идући трбухом за крухом набаса на картонску кутију пуну наочара за сунце закопану у неком подруму котоличке цркве која служи и као сигурна кућа за раднике без посла. Можемо овде да причамо о односу класа, о метафори за долазећи баук либералног капитаизма, о томе шта је реално а шта фантазија. Али наочаре за сунце које радник ставља на очи омогућавају му да чита подтекст текста онога што је у лакановском смислу Велики Други, односно власт као поредак симбола.

„СЛУШАЈ“

БРАЗИЛ

Тери Гилијам, 1985.

кавез попрскан крвљу и за ријалити порнић у проклетој авлији окрутног шибицарења.

ИГРОКАЗ ФАЛУСА Довољно је погледати билборде. Баците брз швенк-поглед на плакате којима је град још облепљен. Видећете шта? Па Аристофанов игроказ црвених кожних фалуса који би требали да прикрију чињеницу да програма ту нема. Идеје су ретке и тешке, и до њих се тешко долази. А политика се свела на политички карневал таблоидних убистава ка-

рактера. У тој дионизијској баруштини једини је ћар оно облапорно и тренутно у се, на се, и пода се. А будућности као да нема изван и изнад кожног симулакрума политизоване полне свемоћи разних кандидата оличене у нападном србовању. Не изненађује зато то да по тој идеализованој лажној величини најистакнутији међу кандидатима за председника је актуелни србијански председник Александар Вучић. Његове слике на билбордима су нешто посебно. Из благо-доњег ракурса оне потенцирају утисак неупитне омнипотенције. Десна

рука му је уз тело. Лева је подигнута као да ће да закорачи унапред. Буквално читање је оно младоликог мушкарца, заправо средњих година ретушираних црта лица дигиталним техникама. Али, конотације су овде битније. Оно што произилази из саме форме слике, из угла снимања, из њене композиције диже промоциони постер на ниво идеолошке замке. Ми не видимо Вучића само као кандидата за место председника, ми видимо и човека који је постао држава, огољеног кроз пројекцију сопствене величине, у безмало порнограф-

Када носи наочаре за сунце, радник тако постаје ad hoc интелектуалац и види да се иза шареног плаката који промовише фирму за производњу компјутера, заправо, крије само једна једина реч: „Obey“ или „Слушај“. И исту ту реч као да су сажвакале и испљунуле назад бирачима у лица Вучићеве усне на постеру за изборе. Баш у том смислу, текст који прати Вучићев плакат могао би да се интерпретира из неумољиво „Они живе“ угла. Па би натпис на билборду: „Мир. Стабилност. Вучић.“ могао да буде прочитан кроз наочаре за сунце из Карпентеровог филма као – „Хаос. Рат. Путин.“ Оно што радник-револуционар у „Они живе“ открива је то да Америком влада елита ружних ванземаљаца. Ти ванземаљци су маскирани у људе и варају људски вид симболиком језика. И по тој логици Вучић би могао да буде перципиран као врхунски србијански ванземаљац. Али, генијалност његовог политичког дискурса је управо у томе што он од Србије није само створио подељено друштво, он свима нуди могућност да му се прикључе. Другим речима, подела овде није само на ванземаљце које штите батинаши и на пук. Више од тога. Вучић је једно потемкиново село пропадања и загађења преиначио у врсту дионизијске кулисе лампиона и стакла, банана републику у ваздуху и на води, тамо где банана иначе не расте. Вучићева Србија није свет паралелности. То је свет једности. Ми нисмо зато у Карпентеровом филму „Они живе“ већ смо у врсти дистопије а ла „Бразил“ Терија Гилијама. И није поента у томе што су ванземљци међу нама и имитирају нас, већ у томе што се од нас, сада, очекује да будемо као они, да машемо кожним фалусима које смо сувише сиромашни да себи приуштимо нормалним путем. 

4

23. април 2022.

РИСКАНТНА ИГРА МИТРОПОЛИТА ПЕТРА I

EST MODUS IN REBUS

ПЕТРУ I ЈЕ СТИГЛА НЕОЧЕКИВАНА ПОНУДА НАПОЛЕОНА БОНАПАРТЕ ЧИЈА ВОЈСКА ЈЕ, ПРЕМА ОДРЕДБАМА МИРОВНОГ УГОВОРА У ТИЛЗИТУ, БИЛА ВЕЋ ЗАПОСЈЕЛА БОКУ, ДА С ЦРНОМ ГОРОМ УСПОСТАВИ ДОБРЕ СУСЈЕДСКЕ ОДНОСЕ, КОЈИ ЋЕ БИТИ КРУНИСАНИ РАЗМЈЕНОМ АМБАСАДОРА. ЗА ЦРНУ ГОРУ ЈЕ ТО, ФАКТИЧКИ, БИЛА ЈОШ И ПРИЛИКА ДА ПУНИХ СЕДАМ ДЕЦЕНИЈА ПРИЈЕ БЕРЛИНСКОГ КОНГРЕСА ПРИБАВИ СЕБИ И МЕЂУНАРОДНО ПРИЗНАЊЕ ЈЕДНЕ ОД ВЕЛИКИХ ЗАПАДНОЕВРОПСКИХ СИЛА

ра. За Црну Гору је то, фактички, била још и прилика да пуних седам деценија прије Берлинског конгреса прибави себи и међународно признање једне од великих западноевропских сила. Овога пута довољно опрезни ми-

трополит, мада охрабрен од својег „великог монарха“ и господара да сам одлучи какав ће одговор дати Французима, бојао се да би тај нови руски вјетар у леђао могао бити и нова провјера његове лојалности „покровитељици“. Сто-

га је, као мање зло по себе ако погријеши, изабрао солуцију оштрог одбијања „сумњиве“ Наполеонове понуде, квалификујући је непристојном с обзиром на то: – да су Французи „окаљали своје руке у крви законитога краља и

ОСВРТ НА НЕПРЕКИДНУ БИТКУ ЛИДИЈА ВУКЧЕВИЋ-ВУЧУРОВИЋ

У ВРИЈЕМЕ У КОЈЕМ НИКО НИКОГА НЕ СЛУША ИЛИ ЧАК НЕ ЧУЈЕ НЕМОГУЋЕ ЈЕ НЕ ПРИМЈЕТИТИ КОЛИКО СЕ ЈЕЗИКОВИХ ЈУХА ПРОЛИЈЕ ЈАВНИМ, ПОЛИТИЧКИМ, ДНЕВНИМ И НОВИНСКИМ ЖАРГОНОМ

О

вај сам наслов посудила из кајкавског. Значи добити вербалну критику. „Добил буш ти језикове јухе“, кажу искусне кухарице. Мајке дјеци, жене мужевима, секретарице шефовима. У вријеме у којем нитко никога не слуша или чак не чује немогуће је не замијетити колико се језикових јуха пролије јавним, политичким, дневним и новинским жаргоном. Старији писци брину о свом језику. Чистоћи, строгоћи, једноставности, увјерљивости. Само се несмотрен, непажљив књижевник лаћа задаћа којима није дорастао. То су најприје питања дневног живота. Које ваља описати. Дан најчешће започињемо кавом и интернетом. С мрежа нас засипају обавијести мијешане као бућкуриш: галиматијаш информација и дезинформација. Које се не одабиру, не сортирају, не стилизирају. И тако неприлагођене подастиру читатељима, гледатељима и информатичким „пратитељима“ појављујући се у привидно заједничком простору комуникацијских канала. Језична су питања међу најосјетљивијима. На нашим просторима води се непрекидна битка о владању језиком. Владавина језика један је од најмоћнијих облика владавине. Међу штокавцима мислим притом на оне језике који су се изњедрили из заједничке старославенске основе - бугарски, црногорски, хрватски, македонски, словенски и српски - ступањ разумијевања све је мањи. Гледате ли

ЈЕЗИКОВА ЈУХА

македонски или словенски филм, требају вам титлови с пријеводом. За црногорски, хрватски или српски језик, говорницима старијима од четрдесет година не требају ни титлови ни преводилац. Писма која су у службеној употреби у језичној пракси ових језика често детектирају политичке намјере. Сувремено ћириличко писмо има неколико стандардизираних правописа: бјелоруски, бугарски, црногорски, руски, српски, украјински. Можда вам се ова прича чини сувишном данас у вријеме електронике кад је енглески завладао као lingua franca. Запљускује нас са свих страна. Занимљиво, овај су назив користили Арапи за Западне Европљане и крижаре. Но, у вријеме првих арапских продирања у Европу, латински је језик за ријетке образоване, махом свећенике, био једина lingua franca. У новијој повијести задуго је фран-

цуски језик био обавезни језик дипломације. Комунициран је и наметан строгоћом правописних правила. Империје франкофоних земаља смањују се науштрб англофоних. Њемачки, талијански и шпањолски језик наметали су се кроз повијест на различите начине. Најчешће вољом цркве и државе. Унутар тих језика стандардизираних у различита времена постоје многи под-језици који су се жељели наметати као књижевни, стандардни језик: хохдојч је потиснуо јужне, баварске говоре, тоскански сицилијанске и ломбардске, шпањолски је надвладао али не и истиснуо каталонски. Славенски народи чине више од тристо милијуна становника Европе. Земљопис одређује и њихову западну, јужну и источну скупину језика. Називи језика најчешће су повезани с називом земаља које настањују. Постоји готово

двадесетак живих славенских језика. Њима говоре и политичке већине и политичке мањине. У писму рабе ћирилицу и латиницу. На јужнославенским просторима стопа писмености пропорционална је не само с образовањем већ и с оним што неједнако и невољко зовемо говорним језиком. У хрватском, црногорском, српском и тзв. бошњачком - том несретном четверолисту који се храни међусобним разликама - језична култура је све мања, све сиромашнија, све оскуднија, све лошија. У сваки од тих новијих или старијих књижевних језика или језичних стандарда у најновије вријеме ушле су кратице енглеских ријечи и што је особито парајуће за ухо, еклезијастички, црквени језик. У свакоме од њих посебно, у говорноме виду, завладали су регионализми свих провенијенција: турцизми, германизми, архаизми. Рекла

краљевске фамилије и основали на темељу безбожја своје јакобинско-фрамасонско правитељство“; – да се међу Црногорцима, на срећу, није нашло „издајниках јакобинског духа, који би им путеве отворили и человође били као што су налазили на много мјеста за несрећу својих народа међу којима су они издајници били“; – да се Французи „нијесу постиђели“ претпостављати Црној Гори „толике милости и награде од њиховог цара, ако покровитељство од њих заишту“ и ако „њихова конзула прихвате и тиме сами себи својим рукама синџир на грло ставе“ и „змију у своја њедра пусте“. Напросто, човјек није могао да се „чуду начуди“ како су се Французи уопште усудили да такво што понуде једној Црној Гори и тиме начисто показа да „не знају да Црногорци добро знају каквим се пословима конзули баве“.

бих без икаквога осјећаја кривње: екстремизми свих врста. Фамилијарне ријечи, насилна ијекавизација, непоштовање једначења по звучности и мјесту творбе, правописна самовоља, претјеривање у локализмима, акценатска збрка и неточност…

МАЛЕ РАЗЛИКЕ Сигмунд Фројд рекао би „психизам малих разлика“ који изазива нелагоду и мржњу. Допуштам себи рећи нешто друго: у нашим језицима ријеч је о психози посттрауматских дистинкција у којој владају у јавном животу небулозне, контрадикторне, конфузне, магловите и смушене мисли… Да иронија буде већа, покојни др Фрањо Туђман говорио је тим ријечима о смушењацима - противницима у политичком животу наглашеном дикцијом недавног Титова генерала, уочи политичких промјена и рата у Хрватској на Цвјетницу 1991. године. У задњих тридесет година у којој је сватко зналац у свему, сложенице и кратице кваре добру говорну ЛИДИЈА ВУКЧЕВИЋ-ВУЧУРОВИЋ

Н

акон „Афере Долчи“, у чијем су расплету митрополит Петар I и брат му Томо „непогрешиво“ одрадили своју „петровићку одбрану“, првоме је остало још само то да му Руси званично верификују побједу. Кад му се и то десило изнад очекивања, веома охрабрени митрополит, пар година касније, упустио се у још једну изазовну и рискантну игру: не баш индискретни миг једног од Матушкиних адмирала схватио је као нови руски вјетар у леђа и умјесто Каруча као рекреациону дестинацију изабрао једну манастирску ћелију да у њој „с анђелима“ разради пројекат славеносрпског царства на Балкану, са сједиштем у Дубровнику. Разумије се, тим царством би он управљао у својству изасланика руског цара с титулом руског кнеза и савјетника „његовог царског величанства“. Док је чекао царев одговор на тај свој приједлог, стигла му је, као личности од потврђеног највишег руског повјерења, неочекивана понуда Наполеона Бонапарте чија војска је, према одредбама мировног уговора у Тилзиту, била већ запосјела Боку, да с Црном Гором успостави добре сусједске односе, који ће бити крунисани размјеном амбасадо-

wikimedia.org

РАДОВАН РАДОЊИЋ

23. април 2022.

АФИРМАЦИЈА ИДЕЈЕ СОЛИДАРНОСТИ

* Но, све је у овој причи имало логичан исход. Стари Латини би рекли: Est modus in robus.

- Француска је ипак 1878. године имала својег конзула у Црној Гори.

- Српски дипломате су црногорске колеге на Берлинском конгресу тјешили у туги што су у тој великој прерасподјели европских простора и добара, укључујући и садржај њихове стварне суверености, добили мање од очекиваног, да је то посљедица тога што су се, умјесто на у то вријеме веома „јаку Аустрију“, ослањали искључиво на „сасвим немоћну Русију“.

- Црногоске дипломате су српским колегама на такву опаску - „као из топа“ – спремно одговориле како не слиједе Русију због материјалне помоћи, будући да је она никаква, већ зато што се и даље надају „да ће доћи дан када ће дипломатија мучати, а руски народ рјешавати, па то било с мачем у руци“.

- Руси су, изгледа, почели да нешто рјешавају, али другачије него су црногорске дипломате мислиле, и као и увијек не баш у њихову корист, тако да је овима, ако их више буде, остаје да и даље чекају.

- У Црној Гори је, у међувремену, порастао једино митрополитов углед и престиж његове дипломатије, тако да њени грађани на почетку треће декаде XXI вијека више вјерују црквеним оцима и религији него универзитетским професорима и њиховом науку! 

СТЕВО ВАСИЉЕВИЋ

Ипак, нешто касније, вјероватно да би ублажио „призвук извјесне оштрине“ којом је изложио „принципијелне разлоге“ својег негативног одговора на француску понуду, митрополит је одлучио да у том погледу још нешто дода ранијем објашњењу. То „нешто“ гласило је: – да у Црној Гори никад није било конзула ни из једне државе; – да у земљи нема ни најосновнијих услова (стамбених и других) за његов боравак; – да начин, обим и правци црногорског трговања са другим државама не захтијевају никаквог страног представника у земљи; – да органи управљања у Црној Гори нијесу толико развијени, да конзулу велике државе могу обезбиједити све што му, према функцији, одговара; – да је наименовани конзул (официр Томић) ‘човјек потајни и смутљив’ и да зато не би одговарао интересима одржавања доброг сусједства двије земље, нити миру закљученом између руског и француског двора; – да за долазак конзула из било које земље треба имати сагласност покровитељице Русије“.

5

Протестна шетња Цетињана против рата у Украјини

СВИЈЕТЛИ ОБРАЗ ЦРНЕ ГОРЕ ЈАНКО ЉУМОВИЋ

праксу. Прве, настале у техничком језику калкирањем из страних језика, завладале су давно и ушле у стандардни хрватски језик. Ријеч колодвор једна је од њих. Кратице су ушле у кемијски вокабулар одавно: ТНТ једна је од опћепознатих. Но сада смо ушли у новоговор који не само што реинсталира архаични језик политички конципиран - ендехазијски вокабулар у хрватском, језик „слатког православља“ у српском, поплава турцизама и арабизама у бошњачком - него смо и морали научити да су ајтијевци кратица за запослене у информатичким технологијама. И заиста нам је упропаштен и језик и свијет. Нема кутка у који се можете сакрити од посвемашње, тоталне, апсолутне контроле технологијама и праксом ајтијеваца. Завладали су не само информатиком, медицином, правом, грађевином, архитектуром, господарством, екологијом. Уништили су и друштвене знаности, од антропологије и социологије до филозофије и психологије. Будимо искрени, многи се од њих не знају потписати, а воде пројекте или су на програмима тзв. размјене. Глупост је интернационална као и капитал. Не знам што једу ни како изгледају ти младци. Гдје започиње реклама за Tensilan а гдје завршава радионица кухања. Знам да не перу подове, не једу сладор ни сланину, не кушају од крушца бијела. Једу интегралне погаче пуне сјеменки које су њихови очеви и дједови грицкали у кинима и пљуцкали на булеварима. Увјеравају вас између два залогаја да сте претили или да вам је диоптрија превисока. Да сте дијете прошлога вијека иако сте можда dekanesa неког факултета. Потоњи сам неологизам чула и „видјела“ на сарајевској средишњој телевизији и од срца се насмијала. Питам се, како се споразумијевати у истом комуникацијском каналу - био он макар и подразумијевајући коине - заједнички именитељ црногорског језика и његових разно-говора? За сваку су вам ријеч замјерили, јер сте је донијели путем преко Попова Поља, наполеонском цестом или

друмом ибарске магистрале. Дома у једну од нахија или на Приморје. Ви сте поријеклом Староцрногорка - хеј, како се то пише? - па познајете облике, ријечи и нагласке врло старе, врло архаичне. Научили сте давно те древне говоре с акцентима на задњем и предзадњем слогу. Ајтијевска генерација је у међувремену стасала и постала несношљива према старијој. Стога се слабо сналазе на тржницама хране, робе, некретнина. Исмијавају своје рођаке сељане у којима виде само регресивне типове. Споменете ли им да је српски стандард најближи херцеговачким говорима настао на Вуковом и Даничићевом ијекавском пријеводу Старог и Новог завјета, бијело вас гледају. И заиста, кад нам Маргарет Јурсенар освјетљава Краљевића Марка, ми испадамо незналице. Јер смо прескочили седла вјекова. Племенско друштво смо провукли кроз феудализам. И у Црној Гори га сачували до капитализма и социјализма. Стручњаци за језик тијела процјењују Путинова обраћања новинарима и политичарима. Све нас брину Зеленскијеве зелене одежде. Скупља уста и мршти се из коријена носа. Мишице и руке доминирају кадром. Он је дефинитивно особа године. Можда и десетљећа. Браћа близанци спорташи владају Кијевом. Сродни језици, посредством енглеског постају удаљени миљама. Пољаци примају Украјинце. Хрвати примају Украјинце. Бугари примају Украјинце. Црногорци примају Украјинце. Румуни и Мађари примају Украјинце. Западни Европљани воде наше послове и дане. Готово милијун Украјинаца вратило се из избјеглиштва. Како им је добро вани. Наши претци отјелотворени у нашим унуцима звижде на све учећи језик мајмунирања, роктања и лајања. Фркћу носевима и њискају набријани на rap. Пардон, реп. Никад се не зна кад ће из тих малих диносауруса израсти велики језични стручњаци. А кад језичац на апотекарској ваги постати змија која се дохваћа за властиту језичину или реп. 

Ц

етињске протестне шетње подршке Украјини постале су нови феномен пријестонице, протест који афирмише идеју солидарности. Знамо да цетињски гласови против рата и терора имају своју традицију. Поставимо проблемско питање, откуд тишина или одсуство колективног и солидарног гласа против у другим градовима. И док су протести подршке Русији били карикатурална маргина, флертовање са проруском политиком која има своје познате адресе на Балкану може бити један од одговора ћутања неких других, или поглед на цетињске протесте са иронијом.

Никада довољно гласова против, заправо! Да нас је било више против, и да смо били повезани колективније и солидарније у предвечерје ратова на просторима бивше Југославије, можда би избјегли слике крвавих деведесетих које нам се враћају са ратом у Украјини. Упркос свим тим сликама, добар дио јавности на Западном Балкану и даље има проблем да разлучи и препозна агресора и жртву. Фаталистички и даље славе злочинце, никако да покопају своје Агамненоне, балканске повратнике из ратова, „хероје“ окрвављених руку. Под окриљем демократије и партиципативности Јавни сервис РТЦГ на свом порталу нас још пита да ли подржавамо или не санкције Руској Федерацији. Призовимо Сузан Зонтаг, која истиче да култура сјећања није ништа друго него нова ријеч за идеологију, па она ратове на плану сјећања разумије као идеолошку борбу. На тај начин можемо боље разумјети све оно што као друштво нијесмо урадили да би се сјећали свега онога што нас је некада чинило свијетом, у различитим етапама развоја друштва, државе и народа. Ништа мање и саме идеологије коју смо стварали, социјализма. Или политике антифашизма. Тако затварамо круг у овој краткој анализи или потреби да један нови цетињски феномен боље разумијемо. И зашто

ЦЕТИЊСКИ ПРОТЕСТИ СУ ПРИМЈЕР ЕТИЧКОГ АНГАЖМАНА И ДОБРО ЈЕ ДА ИЗАЗИВАЈУ ОТПОРЕ И ИДЕОЛОШКОПРОПАГАНДНУ ИНТЕРПРЕТАЦИЈУ И ТУМАЧЕЊА. КАДА СЕ ЈЕДНОМ ОКОНЧА РАТ У УКРАЈИНИ, ПОСТИДИЋЕ СЕ, АКО СТИДА ИМАЈУ, СВИ ОНИ КОЈИМА НИ ХОЛОКАУСТ НИЈЕ ДО КРАЈА ЈАСНА ТЕМА. ХОЛОКАУСТ ЈЕ БИО РАЗЛОГ ДА СЕ НАЈВЕЋИ ПОРАЗ ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ УВЕДЕ У ТОКОВЕ КУЛТУРЕ СЈЕЋАЊА не рећи да имамо емпатију према тим људима који и за нас друге шетају свакодневно. Нова прича европеизације јесте Украјина, баш како је и насљеђе Другог свјетског рата покренуло идеју помирења, суочавања са прошлошћу и уједињене Европе. Украјина је опет ујединила Европу, након различитих криза европске приче у савремености. У њеној чекаоници стабилно се опиру сви они који су преспавали крваве слике распада Југославије. Сви они који не желе да се сјећају Сребренице, Сарајева, Вуковара или Дубровника. И многих других градова. Међу њима је (или нама) значајан број политичара и политичких партија које освајају високе проценте подршке на изборима. Збиља која постаје кошмар, националистички и патриотски дискурс мајчице Русије лебди у ваздуху, док су свима пуна уста исте те неке европеизације или европског пута земаља Западног Балкана. Слике из украјинског Мариупоља једноставно не допиру до доброг дијела јавности. Зашто? Одговор на то питање покушавам да нађем кроз један нови наслов, који је призвао један од раније. Наслови књига двије ауторке, једна је историчарка умјетности Марија Ђорђевић, која је објавила студију Југославија памти - Место, тело и покрет за просторе извођеног наслеђа (2021), и друга антрополошкиње Тање Петровић YUROPA – Југословенско наслеђе и политике будућности у постјугословенским друштвима (2012). Зато што и једна и друга књига јако узнемиравају нацио-

налисте који потирањем сјећања на социјализам као еманципаторску политику друге Југославије, потиру наратив модерности. Из њега су, под паролом одрицања од комунистичке идеологије закорачили у плурализам који је умјесто демократије произвео ратове и ревизионизам. Алтернативне, еманципаторске и космополитске праксе које су биле могуће у доба социјализима, у наше вријеме постају немогућа мисија. Једноставно нема садржаја на главним адресама које то могу да покрену, да политика буде пракса и алтернативна и еманципаторска и космополитска. Марифетлуци покривени бизнисима, криптовалутама или дигитализацијом то свакако нијесу. Баш као што штрче бројанице на рукама, посебно министарских. Није атак на вјеру, већ чисто ствар протокола једне секуларне државе. Цетињски протести су примјер етичког ангажмана и добро је да изазивају отпоре и идеолошкопропагандну интерпретацију и тумачења. Када се једном оконча рат у Украјини, постидиће се ако стида имају сви они којима ни холокауст није до краја јасна тема. Холокауст је био разлог да се највећи пораз цивилизације уведе у токове културе сјећања. Једно је сигурно, генерације преживјелих украјинских свједока у годинама и деценијама пред нама свједочиће злочине, а њихова свједочанства биће повод да се ратна траума вербализује и кодификује у језику заједнице. Постоје они који у предвечерје рата знају на чијој су страни. Исто као што постоје и они други. 

6

23. април 2022.

ОВДЈЕ СУ ЧАК И ИЛУЗИЈЕ УМРЛЕ. А ТО ЗНАЧИ ДА СУ ГРАЂАНИ РАВНОДУШНИ. А ИЗ РАВНОДУШНОСТИ НИКО НЕ МОЖЕ НИ ДА ПРЕТПОСТАВИ ШТО СЕ МОЖЕ ИЗРОДИТИ

К

ажу да мушкарац није изгубио жену чак и ако она реагује љутњом на било шта што он уради. Изгубио ју је онда када жена престане реаговати на њега на било који начин. Не љути се, не смије, не плаче, ниједним гестом или покретом не показује да жели тог мушкарца у свом универзуму. Политичка елита у Црној Гори стално прави грешке. И мале и велике, а богами и историјске. Али, она се наравно на то ни не осврће јер грађани никада или скоро никада не показују да ће их због тога казнити. Из те некажњивости родио се осјећај супериорности у односу на обичног човјека. Увјерење да га се сваки пут може „превеслати“ и да је то лакши дио посла. Тежи дио посла политичара у Црној Гори се свео на дружење са амбасадорима западних земаља у Црној Гори. Тај дио обухвата сервилност и увјеравање да ће баш они најбоље испунити оно што се тражи од Црне Горе ако они буду власт.

НИКО ВИШЕ НИЈЕ ЛУД ДА ЧЕКА ГОДОА

Али, кад год се требала оправдати нека мана власти овдје су грађанину настојали објаснити како бира између два зла. А пошто је грађанин, јелте, мудар и паметан, он ће увијек одабрати мање. Због себе, државе и будућности. То мање зло смо бирали у неколико изборних циклуса у различитим формама, али са једним те истим главним чиниоцем у власти. Кроз цијели тај период (2006-2020) грађани и политичка елита су бивали све даљи а то „мање зло“ је временом чинило да се грађанин осјећа бесперспективно, угрожено и неважно. У Црној Гори се историја невјероватно убрзала посљедњих годину и по. Нова власт је брзо учила од старе. Тако је и она своје мане брзо почела правдати „вишим“ интересима и потребом да се изабере мање зло. Хоћете ли да останемо ми (овакви какви смо) или ћете да вам се врате „лопови“? То је оно што сте могли прочитати између редова. Ево, јесмо неспособни. Јесте да има непотизма, национализма, али бар нијесмо

ИЛУСТРАЦИЈА: ИВАНА БОЖОВИЋ

ЕДИН СМАИЛОВИЋ

ИЗМЕЂУ ЗАЛА

лопови. Или смо бар пуно мањи лопови од претходних. Ових дана очекујемо коначно формирање нове, мањинске владе Црне Горе. Том владом и прије њеног формирања нико није задовољан и то се и не скрива: нијесу задовољни они који у њој учествују, они који ће да гласају за њу, као и наравно они који су од почетка против.

То је и сасвим логично јер у ову причу сви улазе неискрено и са позиције уских личних и страначких интереса. Али, као оправдање се често ових дана може чути да је све боље од Кривокапићеве владе. „Све је боље од најгоре владе у историји Црне Горе“, понавља се ових дана. Нажалост, политички успјех у Цр-

ној Гори се свео на то да направимо нешто мање лоше. Нико се не труди, а и као да смо прихватили да смо кадровски лимитирани, да направимо нешто добро. Наравно, о осјећајима грађана нико и не размишља. А грађани, вјерујте ми на ријеч, слуђени су од свакодневне борбе за иоле нормални живот. Нажалост, ниједна влада у Црној Гори то није успјела да им обезбиједи. Грађани ни најмање не вјерују да ће им то обезбиједити ова, као ни она послије ње. Грађани у већини више не вјерују ни у какву владу нити бољитак живота у Црној Гори. А политичке елите и даље вјерују да ће грађане моћи замајавати причама о томе да је важно да још овај пут изаберемо мање зло. А грађани ће, по њима, у међувремену живјети у илузији и стално очекивати Бекетовог Годоа. Е па, од тога нема ништа. Овдје су чак и илузије умрле. А то значи да су грађани равнодушни. А из равнодушности нико не може ни да претпостави шта се може изродити. Ништа добро, да се не лажемо.

КЊИГЕ КОЈЕ СЕ НЕ ЗАОБИЛАЗЕ

КАЛЕНДАР ТИКВАНА ТВЕНА РАТКО РАДУНОВИЋ

Љ

уди ће памтити Марка Твена као аутора пар дјечијих романа, иако опус тога човјека ког је још Хемингвеј оптужио да је зачео америчку књижевност и језик, броји готово 30 томова. Душа му је била саткана од тамне материје, а мисли од течних контрадикција. Тај дефектни материјалиста и заклети англофил је у Јенкију на двору краља Артура дигао у ваздух, ако се не варам, око 30.000 људи, односно цијело енглеско племство заједно са војском. Јер то је био једини начин да се млађој публици предочи како заправо треба да сконча карактер сваке монархије, или – тада – готово цијела Европа. И поред тога што се добро оженио (ћерком рударског магната), Твен је прије свега желио да буде независни милионер. Умјесто тога, до 50. године, кад се напокон стало на крај његовом расипању, он и супруга су грцали у дуговима. Још као малољетник, почео је да круни очеву оставштину. Упоредбе ради, наслијеђена земља данас би вриједила 75 милиона долара. У новцу из 1886. године, рудар је добијао дневницу од 1.50 $, а кућа за супругу и петоро дјеце мјесечно га је коштала 6 $. Годишња потрошачка корпа их је стајала 80 долара, пола килограма маслаца 35 центи, а 12 јаја 40 центи. Мушко одијело се цијенило 4.85 долара, клавир 125, док је мјесечна рента за трособни стан на Менхетну износила 80. Генијалан или претјерано тротласт, Твен је трзао на сваку прилику која је олово наизглед требала да претвори у злато.

КАКО ДА СЕ НЕ ОБОГАТИТЕ: ФИНАНСИЈСКЕ КАТАСТРОФЕ МАРКА ТВЕНА HOW NOT TO GET RICH: FINANCIAL MISADVENTURES OF MARK TWAIN, Allan Pell Crawford, Houghton Mifflin Harcourt, 2017.

Прво му је синуло да из Амазона донесе лишће коке, кога су Инке жвакале при недостатку енергије. Био је сасвим вољан да се отисне у неистражене предјеле, само што у Њу Орлеансу није нашао ниједан брод што плови за Јужну Америку. У Невади је узалуд препродавао јалове руднике. Кад је изненада наишао на потенцијално уносан рудокоп, рок важења рударске дозволе је – док је он буквално хватао зјале – брзо истекао. Тамо је, почетком 1860-их, и банкротирао. У међувремену је, из пуке досаде, локалним дневним новинама у Вирџинија Ситију слао шаљива писма. Власници су му понудили посао и од те цркавице сиромашни аутор је живио наредне три године. Ту је Твен, рођен 1835. као Семјуел Клеменс – званично постао „Марк Твен“. Богаташима је рекламирао рудишта у новинама, а кад се преселио за Сан Франциско, покушао је да препрода напабирчене рударске дозволе које је понекад добијао на поклон. Но, и тај бизнис одлази у дим. Из Фриска је морао да се пресели у оближњи заселак Магареће брдо. У ери Златне грознице, сеоце је угошћавало 3000 душа, а сада тек неколико људи. Диринчући за све рјеђе копаче злата, записивао је комичне и високопарне етиде које је слушао током своје одисеје по Западу. Кад је чуо за причу о коцкару и жаби, приповијетка „Фамозна скочижаба из калаверашког округа“ постала је врло популарна, а он је 1867. објавио прву збирку прича. Брзо је постао респектабилан писац, а онда се оженио добростоје-

ћом Оливијом. Преселили су се на исток, у богати Хартфорд, гдје су саградили масивну, кичасту кућерину са 25 соба и 13 камина, у вриједности од преко 100.000 ондашњих долара. Будући иноватор је ту измислио врсту албума/дневника за исјечке из новина који није цијепао папир и није се лијепио за сусједну страницу. Успјех албума му је донио више од милион долара у данашњој валути, али је отпочетка мислио да га фирма којој је продао патент заврће за новац. Кад је иста фирма од њега добила немалу позајмицу од 5.000 долара, банкротирала је три дана касније. Иноватор Твен је био оптерећен копчама, штипаљкама, портаблкалендарима и стоним игрицама. Наиме, од једне своје иновације коју је у Уреду за патенте у Вашингтону морао да подијели са другим човјеком – данас је преостала само леђна подесива еластична копча на брусхалтерима. Суноврат је кренуо кад је пропустио прилику да инвестира 500 долара у телефон, чији је прототип испробан баш у Хартфорду – Твен је мислио да не постоји ништа глупље. Зато је, годину касније, макар могао да се похвали да у кући има уграђен први приватни телефон на свијету. Куповао је и инвестирао у безмало сваку иоле корисну справицу. Неколико хиљада спискао је на свом брату Ориону и новој врсти бургије, а потом 5.000 долара на „вапоризатору“ за који ни сâм никада није докучио за шта служи. У наредних пет година изгубио је 42.000 долара на „ка-

олотип“ – нову врсту машине за гравирање. Радило се о превари: власник је узео постојећи тип и Твену га продао као свој. Најлакше је то представити овако: аутор је губио толико новца на тупава улагања да Твенови каткада нијесу имали довољно ни за већу трговину на пијаци, па је Ливи морала да позајмљује од своје мајке. Десетине хиљада долара ондашњег новца отишло је на њемачки суплемент, храни у праху која је справљана од свињских сплачина. Твен је у томе видио крај свјетске глади. Највећу суму је бацио на Пејџову словослагачку машину. Она је, ако би прорадила, требала да буде бржа и од шесторице словослагача у издавачкој кући. Машина је била тешка више од двије тоне и годинама се чекало да проради. До тада је Твен био лакши за 6 милиона данашњих долара. Као издавач није био ништа паметнији, мада је ту најбоље прошао. Пар наслова који се јесу продали нијесу могли да покрпе мањак оних наслова који нијесу, па је фирма увијек била у минусу. Зарадом од сопствених књига крпио је монетарне недостатке у компанији. Најпрестижнији наслов је био Библиотека америчке литературе; садржавао је текстове 1.200 аутора и продавао се на принципу претплате. „Купци су морали да плате само 3 долара за прву рату да би добили сет књига од 33 долара, само што је фирму коштало 12 $ да се комплет изда и пошаље и још 12 $ за учешће продавцима. Издавач

је био у минусу од 22 $ приликом сваке продаје и, како је инфлација расла, купци су све чешће престајали да плаћају рате. Неисплаћени дугови су 1891. износили 28.862 долара, а 1892. попели су се на 67.795“. Наредне 1893. године наступила је економска криза. Заправо, ово су догађаји послије Твеновог првог запаженог успјеха – другог наслова у његовој издавачкој кући. То су била Сјећања Јулисиза С. Грента, највећег сјеверњачког генерала у Грађанском рату, који је затим постао предсједник САД-а. Генералу Гренту је понудио најуникатнији уговор у историји издаваштва, у потпуности лишен здравог разума: апанажу од 25.000 долара и 75% од продаје. Грент је, на жалост, умро чим што је завршио књигу. Да ли је Твен икако могао регистровати зараду, па чак и да књига постане бестселер као што је и била? Јесте. Продаја је изненадила све (сем, наравно, Твена). Неколико мјесеци касније, Грентовој удови је усхићено исплатио првих 200.000 долара. Он сâм је толико зарадио од генералових мемоара. У данашњем новцу – удови је припало 11 милиона $, а Твену 4,8 милиона $. Марк Твен можда није био велика мистерија, међутим јесте једна од најтурбулентнијих личности које су се бавиле писањем. Ова занимљива књига покрива само један слој његове личности који је он најбоље описао дајући интервју извјесној студентској новини, 1901: „Моје начело гласи... да бисте успјели у бизнису.... избјегавајте мој примјер“. 

7

23. април 2022.

СТАРА И НОВА ИЗДАЊА На први превод на наш језик Бјезолетовог путописа чекали смо дуже од четрдесет година. Објављен је тек 1896. у подлистку Гласа Црногорца, цетињског часописа за књижевност и друштвена питања који је тада уређивао Лазар Томановић, врстан познавалац италијанског језика и културе. Повод је било вјенчање црногорске принцезе Јелене Петровић Његош с италијанским пријестолонасљедником Виктором Емануелом Трећим Савојским. Касније је Бјазолебр.

I II III IV V VI VII VIII

rtcg.me

У голим стијенама нашао је много У мајУ 1838. саксонски краљ Фридрих авгУст посјетио је ЦрнУ горУ и њенУ пријестониЦУ Цетиње. ново издање пУтописа који свједочи како сУ ЦрногорЦи дочекали првог краља једне европске државе на свом тлУ објавила је матиЦа Црногорска. дјело је превела проФ. др весна килибарда

Фридриг Август II

тов путопис неколико пута превођен и публикован, у фрагментима или као цјелина. Матица црногорска то дјело објавила је недавно у преводу проф. др Весне Килибарде која је ово издање опремила и уводном студијом у којој је цјеловито сагледана прва посјета једног страног владара Црној Гори и Петру II Петровићу Његошу, али и рецепција тог чина у јавности, почев од савременика италијанског путописца до данашњих тумача и истраживача.

ДАЛЕКИ ОДЈЕЦИ Прије саксонског краља Фридриха Августа, од странаца чије је присуство евидентирано, Црну Гору су посјетили само Вук Стефановић Караџић (1834) и двојица Руса, Александар фон Ројц (1832) и Јаков Николајевич Озорецковски (1837). Послије њега, стижу рударски инжењер Јегор Петрович Коваљевски, њемачки ботаничар Вилхелм Ебел, енглески путници Митфорд и Лејард, Њемац Хајнрих Штиглиц, филолог и славист Измаил Иванович Срезњевски... Само неки од њих своје забиљешке објавили су за живота црногорског владике, господара и пјесника, па је Бјазолетово дјело изнимно значајно као први значајан прилог о Његошу на италијанском језику писан на основу непосредног доживљаја. Важан је јер су њим

нахије или брда општине породице становници Катунска нахија 9 3.000 25.000 Ријечка нахија 5 1.500 12.000 Црмничка нахија 7 1.500 13.000 Љешанска нахија 3 600 6.000 Брда Бјелопавлићка 4 1.500 15.000 Брда Пиперска 3 800 9.000 Брда Ровачка и 4 1.000 10.000 Морачка Брда Кучка 4 1.800 17.000 107.000 39 11.700 укупно

Број становника Црне Горе 1838. године по нахијама и општинама

КО ЈЕ БИО ФРИДРИХ АВГУСТ

Фридрик Август II, саксонски краљ и ботаничар, рођен је у Дрездену, 18. V 1797. Године 1830. изабран је за помоћника свога стрица, саксонског краља Антона, а након његове смрти 6. VI 1836. наслиједио га је на пријестолу. Исте је године објавио низ закона и одредио најмању и највишу казну за свако казнено дјело. Године 1849. народ се побунио, а владар је био присиљен да напусти Дрезден на неколико дана и препусти војсци обавезу да умири побуњенике. Велику је пажњу Фридрих Август II поклањао природним наукама. Био је страствени ботаничар и љубитељ природе, а своје је знање често надопуњавао путовањима Европом. Године 1838. искористио је тек отворену бродску линију Трст - Цариград да се довезе у Истру и Далмацију. Желећи остати непознат путовао је под именом грофа Хокенштајна. Посјетио је Клек, Велебит, Биоково, Змијско брдо на Пељешцу и Учку. У посјету хрватским крајевима пратио га је и барон Јосип Јелачић, будући хрватски бан. У Котор је стигао с краљевским обиљежјима. Аустријски чиновници одговарали су га од посјете Црној Гори. Да је обиђе превагнули су утисци које су на њега оставили ликови Црногораца и Црногорки које је примијетио на пијаци уз сјеверна градска врата гдје се трговало робом приспјелом у Котор с планинског залеђа. Намјеравао је да се са Његошем сретне на аустријско/црногорској граници. Наговарајући га да посјети Цетиње црногорски владар, владика и пјесник говорио му је да то

Бартоломео Бјазолето

мора учинити. Ако одустане, како је казао, то би било „као да дођете у Рим а не сретнете папу“. Описи владавине Фридриха Августа Другог говоре да је упркос важним обавезама краљ успијевао да пронађе вријеме за бављење ботаником и своје истраживачке подухвате. На крају је скупо платио своју страст за планинским врлетима. Током једног од његових бројних путовања, у Тиролу, преврнула се кочија, а он је настрадао тако што му је лобању смрскало коњско копито. Иста она франкфуртска штампа која га је осуђивала због посјете Црној Гори јер је, наводно, изложио свој живот опасности и самовољи Црногораца а Његошу приписивала манире недостојне владара једног слободног народа, опраштала се од њега с оцјеном да је Фридрих Август Други био ексцентрични занесењак који је своје државничке обавезе подредио научним истраживањима.

ЉУДИ, ГУСЛЕ, ПРЕДЈЕЛИ Све се, схватићете читајући Бјазолетову путописну прозу, мијења. Изузетак су правила новинске пропаганде, љепоте црногорског пејзажа и гусле. Те далеке и давно заборављене 1838. за Црногорце је, свједочи у свом путопису сапутник саксонског краља на путовању у Црну Гору Бартоломео Бјазолето, ријеч неприкосновена а њихово пријатељство искрено и без интереса. Сви су „осредњега раста, мишићави, витки и окретни, живахног и поносног погледа“. Њихов владар је „љубазан и отмен, врло сабран, мало говорљив, сав у бризи за своју државу и свој народ“ и „упућен у поезију“. Гусле Бјазолето види као неку врсту мале гитаре с једном жицом. Примјећује да „уз монотони звук овог музичког инструмента пјевају Црногорци своје пјесме које, углавном, говоре о историјским догађајима и јуначким дјелима, понека, можда, и о љубави“. Ту су и прецизни описи нетакнутог природног изгледа подловћенске Црне Горе. Путописац у заносу констатује: „...овај чисти и мелемни ваздух, ово ведро небо са благом и пријатном температуром, у чему блажено уживаш, и приде, пријатни далеки хоризонт

ИЗДАВАЧ „НОВА ПОБЈЕДА“ Д.О.О. ДИРЕКТОР И ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК ДРАШКО ЂУРАНОВИЋ УРЕДНИЦА ТАЊА ПАВИЋЕВИЋ ЛЕКТУРА ЉИЉАНА КРАЧКОВИЋ УРЕДНИЦА ФОТОГРАФИЈЕ ИВАНА БОЖОВИЋ ИЛУСТРАЦИЈА ЈОВАНА МУГОША ГРАФИЧКО ОБЛИКОВАЊЕ МАРКО МИЛОШЕВИЋ

rtcg.me

демантоване гласине подстакнуте писањем и европске и регионалне штампе. Тако су франкфуртске новине, неколико седмица након посјете Фридриха Августа II Црној Гори, писале да се Његош бацио пред ноге саксонскога краља кад га је дочекао на граници и „понудио му лијепог црног коња наученог да се вере уз планине“. Ту су, судећи по тексту који је објављен у паришком Монитору а у ком се извјештач позива на штампу из Дрездена и бизарне инсинуације на рачун Црногораца који саксонског краља госте комадајући печеног брава јатаганима итд... Некако у исто вријеме службено гласило Књажевине Србије Новине србске 12. јула говоре о опасности којој је саксонски краљ био изложен приликом проласка кроз кршевит планински предио па се коњ оклизнуо над провалијом „која је ужасне своје чељусти била развалила, да и коња и коњаника прогута“. Наредног мјесеца у том гласилу поново тематизују боравак Фридриха Августа на Цетињу и констатују како Црногорци подозријевају како је Његош и „њи и њихову земљу саксонскоме краљу хтео продати“.

rtcg.me

С

ве детаље авантуре саксонског краља забиљежио је тршћански ботаничар Бартоломео Бјазолето, у славном путопису којим су, уз црногорску епизоду, обухваћени и описи градова уз обалу Јадранског мора (од Дубровника до Будве), наравно уз обиље материјала који је плод научних истраживања на тим теренима. Заједно са краљем и његовом пратњом уз ловћенске врлети Бјазолето се пео испраћен из Котора с предрасудом да су „Црногорци варвари и разбојници који се не устежу ни од једног злочина“. Њихово путовање несумњиво спада у ред оних које покреће радозналост. У голим стијенама, умјесто да се боре за голи живот, пронашли су тако много - просвијећеног владара, малу колонију странаца на Цетињу, горштаке вичне врлетним путевима чија добра воља учини да путник брзо заборави на сваку неугодност, државну штампарију, цркве које блистају у једноставности своје чистоте... Његош је саксонског краља даривао пјесмом коју је спјевао у његову част, а штампана је у државној штампарији на дан доласка Фридриха Августа Другог на Цетиње. Као узвратни гест препознавања добре воље саксонски краљ узвратио је поклањајући му брилијантски прстен с руке. Илустративна је то слика сусрета два свијета. Или Побратимство лица у свемиру, како би казао Ујевић, стипендист једног од Његошевих насљедника на црногорском пријестолу. На италијанском, свој извјештај о путовању у Истру, Далмацију и Црну Гору, Бартоломео Бјазолето је објавио 1841. у Трсту. За ондашњу Црну Гору тај спис је био битан као драгоцјено аутентично свједочење једног извањца о Црној Гори. Бјазолето је демантовао нетачности и тенденциозна претјеривања која су његови савременици злонамјерно ширили представљајући Црногорце као „крволочан и вјероломан народ“. Послије његовог списа Европљани на нов начин третирају морални идентитет Црногораца. Годину дана послије италијанског издања објављен је превод тог путописа на њемачки језик. То је отворило пут добронамјерним и радозналим странцима па су посјете Црној Гори учестале. Тако данас имамо цијелу библиотеку путописне прозе инспирисане Црном Гором и Црногорцима.

САКСОНСКИ КРАЉ КОД ЊЕГОША

commons.wikimedia.org

Влатко СИМУНОВИЋ

који се понекад отвара са таквих врхова, у великој мјери ти разгале душу, односећи те, такорећи, на сва та мјеста која се нуде знатижељи твог погледа“. Утисак о Црној Гори у периоду владавине Петра II Петровића Његоша Бартоломео Бјалозолето употпунио је табелом коју је за Фридриха Августа Другог урадио гроф Карачај. Она садржи попис свих округа и општина, број породица и број становника којих је укупно било 107.000. Просјечна породица у Црној Гори бројала је 9 чланова. Од 7 у Црмници до 11 у Пиперима. Тај документ не вриједи коментарисати. Он сам по себи све казује. Од Котора до Цетиња саксонски краљ путовао је од јутра до сумрака. Данас се та раздаљина пређе за тридесетак минута. Брзо се путује. Брзо се живи. Свакидашње су јадиковке да се рађа све мање људи и томе се тражи разлог, па вјерујемо да је то због тога јер им „толико тога недостаје да би живјели као што се некада живјело“. И сви су сагласни да је само лажи и измишљотина више него довољно. Зато вриједи читати путопис Бартоломеа Бјазолета и вратити се у дане када је свијет био тако нов а границе су му помјерали људи који су знали да се тако мало живи, па су путовали, писали и сачували себе за вјечност, а са собом и слику херојске Црне Горе.  rtcg.me

8

23. април 2022.

ИСТОРИЈА ГРАДИТЕЉСТВА НА ТЛУ ЦРНЕ ГОРЕ: ПЕТАР ПЕРИША ВУКОТИЋ

АУТОРИТЕТ ПОСЛИЈЕРАТНИМ ГЕНЕРАЦИЈАМА Петар Периша Вукотић (1899-1988) дипломирао је на Техничком факултету Београдског универзитета (1931). У новоствореној Краљевини Југославији – Зетској бановини послове планирања, пројектовања и изградње води Министарство грађевина Краљевине, гдје је П. Вукотић запослен и распоређен као начелник у Техничком одјељењу Зетске бановине, на Цетињу (1931-41). Пројектант је значајних објеката: Основна школа „Његош“ (1934); Гимназија (1935), Духовни суд, данас Богословија на Цетињу (1939); Мушка занатска школа, данас музичка школа „Васа Павић“ у Подгорици; ОШ у Колашину и Бијелом Пољу, Бановински - хотел „Јадран“ у Улцињу (1939), Соколске домове на Цетињу, у Зеленици и Подгорици (1941) касније кино „Култура“, до скорашњих дана било је дио градске меморије Подгорице. Радио је низ пројеката типских основних школа у Зетској бановини.

ПРИВАТНА АРХИВА

Било је изузетно храбро тих година пројектовати школу „Његош“ и Гимназију у новим мега структурама, на питорескном Цетињу. Архитектонски рукопис почиње да се мијења у стил модернизма,

Цетиње 1939. Духовни суд

класицистички конципиран. Велики физички волумени изазивали су визуелне сукобе у простору, међу малим стамбеним кућама, што је често неизбјежно у урбаном расту градова. Духовни суд на Цетињу 1939. са неороманичким елементима бифора и трифора у благо модерној обради и слијепим аркадама на стрехи (траговима ранијих стилизација), и данас, послије 80 година је маркантна архитектура, свједок градње између два рата. Мушка занатска школа у Подгорици је у сличном маниру, великих лучних прозора, са наглашеним истуреним тријемом, детаљима у камену, чудан спој романике и модерне, такође значајна за меморију Подгорице.

њерских кадрова и занатлија, без материјала и опреме. У таквом времену архитектура је имала третман нужде а не просторне умјетности и љепоте. Организовање грађевинске дјелатности дешава се у новом друштвенополитичком систему, социјалистичке Југославије. Црна Гора нема инжињерске факултете. Индустријализација, запостављање

пољопривреде, сеоско становништво у новој улози индустријских радника без традиције, подразумијевало је велике промјене у социјалној структури, градским обичајима, друштвеним догађањима. Урбанистичка струка са архитектуром је у великом замаху. П. Вукотић се запошљава у Повјереништву грађевина за Црну Гору, Цетиње (1945-51); и све до

II свјетски рат (1941-45) оставио је бомбардоване и разорене градове, без инфраструктуре, инжиАРХИВА ПОБЈЕДЕ

Петар Периша Вукотић

ОКО 1955. ГОДИНЕ ПРОЈЕКТОВАО ЈЕ У ПОДГОРИЦИ: СТАМБЕНЕ ЗГРАДЕ НА УГЛУ ЊЕГОШЕВЕ И ХЕРЦЕГОВАЧКЕ УЛИЦЕ И ХЕРЦЕГОВАЧКЕ И КАРАЂОРЂЕВЕ УЛИЦЕ, ПРЕПОЗНАТЉИВЕ, КАРАКТЕРИСТИЧНЕ АРХИТЕКТУРЕ. ТРИ СТАМБЕНЕ ЗГРАДЕ ЗА ПРОСВЈЕТНЕ РАДНИКЕ НА УГЛУ УЛИЦА ВАСА РАИЧКОВИЋА И СВЕТОЗАРА МАРКОВИЋА, ПОДГОРИЦА (1970)

ЛАЗАР ПЕЈОВИЋ

П

рви црногорски архитекти XX вијека су радили и стварали у двије државе, различитог друштвеног и политичког система, на основу угледа и заслуга добијали ордење обје државе, у Краљевини и каснијој Социјалистичкој Југославији, а све вријеме боравили и градили у истом граду – Цетињу или Подгорици.

Умјетници кроз генерације

ЛАЗАР ПЕЈОВИЋ

СЛОБОДАН БОБО МИТРОВИЋ

ИВА МАНДИЋ

Цетиње 1935. Гимназија

Подгорица 1941: Кино „Култура“

Подгорица, Занатска школа 1939, данас музичка школа „Васа Павић“

Петар Вукотић је изданак важне историјске црногорске породице са јаком артистичком генезом. Арх. Петар Периша Вукотић био је син војводе Стева Вукотића и унук војводе Петра Вукотића, таста краља Николе I Петровића. Имао је браћу Михаила, значајног сликара прве половине XX вијека, и брата од стрица Ђура који је студирао архитектуру. Од 1930. год. Периша је у браку са Олгом, рођеном Кујачић, кћерком љекара др Јована Кујачића и сестром сликара Мирка Кујачића. Завршила је историју на Филозофском факултету у Београду. Од три њихова сина, двојица су били архитекти Стеван и Вукота Тупа Вукотић. Од Ђура Вукотића, такође је син архитекта Миодраг Мишо Вукотић, чија је ћерка Марта Вукотић Лазар први професионални историчар и теоретичар архитектуре у Црној Гори. Сестра Олге Кујачић-Вукотић, и Мирка сликара, Вјера удата за Ранка Ђурића, мајка је сликара Дада и Бошка Ђурића и њихове сестре Тање ЂурићПејовић историчарке умјетности. Њен син је проф. фотографије Лазар Пејовић, а Бошкове ћерке су Весна сликарка и Вјера историчарка умјетности.

пензије (1966) је распоређиван у неколико грађевинских фирми од Министарства до предузећа на директорским и инжињерским пословима. Послијератна обнова разрушене државе је пала на свега неколико инжињера. Међу првима Периша Вукотић као и Велиша Поповић су развијали неимарске коријене Црне Горе, били ауторитети послијератним генерацијама и несебично су уводили младе инжињере и техничаре у струку. Млађим архитектима Периша је био ментор у бироу. Архитекта и сликар Слободан Бобо Словинић казује: „По тачности, одређености, правди, прописима, правилима струке, стандардима (ЈУС-а), едукативно и упутно је било, радити, пројектовати и стасавати уз генерацију предратних градитеља када смо као млади пројектанти почетници стицали знања и искуства од њих“. „Они нису пропуштали да укажу и на најмању ситницу, непрописну, нестандардну. Колеге су биле задовољне када су знали да ће им Периша бити ревидент пројеката“. Око 1955. године пројектовао је у Подгорици: стамбене зграде на углу Његошеве и Херцеговачке улице и Херцеговачке и Карађорђеве улице, препознатљиве, карактеристичне архитектуре. Три стамбене зграде за просвјетне раднике на углу улица Васа Раичковића и Светозара Марковића, Подгорица (1970). У другим друштвеним условима Периша Вукотић са два сина и синовцем, сви архитекти, били би породични еснаф, што тада није било дозвољено, док је данас породична традиција позитивна и популарна. 