Dnevni list Pobjeda 23.01.2021.

Subota, 23. januar 2021. | Podgorica, Crna Gora | Godina LXXVII/Broj 19822 | Prvi broj izašao je 24. oktobra 1944. u Nikšiću | pobjeda.me | Cijena 0,70 eura

Skandalozne ocjene ministra vanjskih poslova o Bečkoj konvenciji i opozivu diplomata, iz Vašingtona reagovao ambasador Nebojša Kaluđerović

Amoralno je pominjanje kolege koji se bori za život

Borovinić-Bojović saopštila da je Crna Gora dogovorila predugovor sa kineskim proizvođačem vakcina protiv korona virusa

Ministarka već „završila“ posao, a premijer tek uputio molbu za pomoć STR. 7.

Iako je ministar Radulović rekao da Vlada samostalno može opozvati ambasadore, Bečka konvencija u članu 43 precizira da „funkcije diplomatskog agenta prestaju notifikacijom države (state), a ne vlade (government) STR. 2. i 3.

Koordinator Odbora za pripremu Kongresa Demokratske partije socijalista Ivan Vuković

Predsjednik države vjeruje da će se Crna Gora suočiti sa potrebom prijevremenih parlamentarnih izbora

Đukanović: Potpisaću ponovo izglasane zakone, ne i opoziv ambasadora

STR. 2.

DPS politički stub građanske, nezavisne i sekularne Crne Gore STR. 4.

KOMENTAR

KLANOVI PONOVO AKTIVNI: Policija operativnim radom prikupila dokaze o akcijama kriminalne grupe

Talog

Nekoliko slika crnogorske realnosti, ti izlivi osionosti, huškanja i nehumanosti, neminovno rađaju pitanja. Kakvi smo to ljudi, kakvo smo društvo; jesmo li oduvijek bili ovakvi ili je ovo nakon ,,oslobođenja“ i ,,osvježenja“ pokuljao talog na vidjelo? » Piše: Draško ĐURANOVIĆ

Uhapšeno više osoba zbog pripremanja likvidacije Belivuka, Miljkovića i Ljubiše

STR. 3.

STR. 10. i 11.

Crnogorski umjetnik negirao da je autor gnusne karikature, nakon što ga je targetirao poslanik Marko Milačić

Direktorica danilovgradske gimnazije Nataša Latković povodom prijetećeg obraćanja premijera direktorima obrazovnih ustanova

Luka Lagator zaprepašćen CORPUS SANUM neosnovanim IN MENTE SANA napadom STR. 7.

STR. 9.

2

Politika

Subota, 23. januar 2021.

Ministar vanjskih poslova se pozvao na član 43 Bečke konvencije ko

Sinoć počela sjednica Predsjedništva Demokratske partije socijalista

Utvrđuju kandidate za predsjednika, potpredsjednike i Glavni odbor PODGORICA- Sjednica Predsjedništva Demokratske partije socijalista na kojoj bi trebalo da budu utvrđeni kandidati za predsjednika, potpredsjednike i Glavni odbor počela je sinoć u Podgorici. Do zaključenja lista nije objelodanjeno ko su kandidati a sjednica bi trebalo da bude nastavljena i danas za kada je najavljeno i zvanično saopštenje.

Svi opštinski odbori su za predsjednika DPS-a predložili aktuelnog predsjednika Mila Đukanovića, a DPS će po novom Statutu imati četiri potpredsjednika.

Glavni odbor će imati preko 60 odsto novih lica. Predsjednik DPS najavio je juče da bi do nedjelje trebalo da bude poznat novi vrh DPS-a.

N.Z.

Predsjednik države vjeruje da će se Crna Gora suočiti sa potrebom prijevremenih parlamentarnih izbora

Đukanović: Potpisaću ponovo izglasane zakone, ne i opoziv ambasadora PODGORICA - Predsjednik Crne Gore Milo Đukanović najavio je da će potpisati set zakona koje je parlament u srijedu ponovo izglasao, navodeći da ga na to obavezuje Ustav. Đukanović je u intervjuu agenciji Mina kazao da neće potpisati prijedloge za opoziv sedam ambasadora jer bi to, kako je kazao, značilo da saučestvuje u blaćenju tih ljudi.

Govoreći o aktuelnoj vlasti, on je rekao, da ne očekuje da ovakva vladajuća koalicija može biti ozbiljna podrška Vladi tokom četvorogodišnjeg perioda i da vjeruje da će se Crna Gora suočiti sa potrebom prijevremenih parlamentarnih izbora.

POŠTOVAĆU USTAV

Na pitanje da li će ovog puta potpisati zakone koje je Skupština ponovo izglasala u srijedu, rekao je da hoće jer ga na to obavezuje Ustav Crne Gore, u kojem je jasno propisano da je predsjednik dužan da potpiše ponovno izglasane zakone u parlamentu.

- Ustav je nedvosmislen, ne ostavlja prostora za različita tumačenja, niti za drugačije ponašanje predsjednika države, ukoliko želi da se pridržava Ustava - kazao je Đukanović.

Iz njegovog ukupnog djelovanja na političkoj sceni Crne Gore, kako je rekao, jasno je da je čvrsto opredijeljen da poštuje Ustav svoje zemlje i da doprinosi funkcionisanju ustavno-pravnog sistema i institucija.

- Nema nikakve dileme da ću i ovog puta poštovati Ustav, i da se neću priključiti dosta raširenom frontu onih koji udarnički rade protiv ustavno-pravnog sistema naše zemlje. Potpisaću zakone koje je parlament ponovo izglasao - naveo je Đukanović.

Na taj način će, kako je kazao, stvoriti uslove da se nastavi procedura koja će logično voditi i ka Ustavnom sudu, „koji je jedini pozvan da arbitrira da li su ti

zakoni doneseni, i da li je njihov sadržaj u skladu sa najvišim pravnim aktom naše zemlje“.

AMBASADORI

Upitan da li je iz Ministarstva vanjskih poslova dobio objašnjenje za opoziv sedam ambasadora, koji takođe nije potpisao, Đukanović je kazao da odluku o opozivu donosi predsjednik države, u skladu sa članom 95 Ustava kojim je predviđeno da je nadležnost predsjednika da postavlja i opoziva ambasadore.

Podsjetio je da Zakon o vanjskim poslovima, u članu 7, obavezuje Ministarstvo vanjskih poslova da o važnim pitanjima iz spoljne politike obavještava predsjednika države. Đukanović je naveo da je opoziv sedam ambasadora važno pitanje, a da je iz medija saznao da su to ljudi koji, navodno, rade protiv interesa države.

- Moje pristajanje na potpisivanje takvog ukaza, sa takvim javnim obrazloženjem, bez obzira što ono nije sadržano u tekstu prijedloga odluke Vlade, znači da ja saučestvujem u blaćenju ljudi. To nije moj manir - kazao je Đukanović.

Predsjednik države je naglasio da neće potpisati ukaze o opozivu kojim se, kako je naveo, blate ljudi bez osnova, i dodao da to nema nikakve veze sa partijskom pripadnošću.

- Polovina od ovih ljudi koji se opozivaju nikad nijesu bili članovi DPS-a, ali su neki od njih ili manje-više svi obavljali vrlo važne poslove u našem društvu.

Lično ih znam i niko od njih nikada ne bi uradio ništa na štetu države - kazao je Đukanović.

Naglasio je da neće potpisati nijedan ukaz o postavljenju novog ambasadora, ako se među prijedlozima pojave ljudi koji su ikada izgovorili ijednu riječ protiv Crne Gore ili koji su radili protiv Crne Gore. Prema njegovim riječima, mnogo je takvih na političkoj sceni danas.

Z. D.

Kod Radulovića ambasadore razrješava Vlada a ne država

PODGORICA - Ministar vanjskih poslova Đorđe Radulović pozvao se juče na član 43 Bečke konvencije o diplomatskim odnosima, komentarišući odluku predsjednika Mila Đukanovića da ne potpiše prijedlog za opoziv sedam crnogorskih ambasadora.

- Upoznat sam sa činjenicom da je gospodin Đukanović najavio da neće potpisati opoziv ambasadora. Uvijek postoji plan, C, D, ali ja bih se u ovom trenutku pozvao na član 43 Bečke konvencije o diplomatskim odnosima – koji kaže da funkcija diplomate prestaje između ostalog notifikacijom države…

Dakle kada Vlada Crne Gore notifikuje drugoj državi da oni više nisu ambasadori. A ukoliko želimo da uđemo u nepoštovanje konvencija, što sam ja siguran da gospodin Đukanović ne želi jer onda dolazimo na jednu nepoznatu teritoriju gdje svašta može da izađe iz toga – rekao je ministar vanjskih poslova.

Međutim, Bečka konvencija u članu 43 koji pominje Radulović precizira da „funkcije diplomatskog agenta prestaju“, između ostalog i „notifikacijom države koja akredituje državi kod koje se akredituje da su funkcije diplomatskog agenta prestale.“ Međutim, ni u jednom dijelu ovog člana se ne pominje Vla-

da kao donosilac odluke, već isključivo država, koju ne čini samo Vlada.

Tako u Ustavu kao najvišem pravnom aktu u državi precizno stoji u članu 95 da predsjednik Crne Gore ,,postavlja i opoziva ambasadore i šefove drugih diplomatskih predstavništava u inostranstvu, na prijedlog Vlade i uz mišljenje nadležnog skupštinskog odbora“.

KONSULTACIJE IDUĆE SEDMICE

Radulović je kazao i da će iduće sedmice biti novi termin za konsultacije sa ambasadorima, navodeći da će se one odvijati fazno.

- Veoma je zgusnuta agenda Vlade. Mi smo odlučili da konsultacije zakažemo u nekom skorom terminu imajući u vidu da se radi o ambasadorima koji su pozvani iz različitih miljea. Konsultacije sa diplomatama će se obaviti fazno. Sa prvom grupom ambasadora će se obaviti već iduće nedjelje, a nakon toga će ići fazne konsultacije - rekao je Radulović tokom jučerašnje pres konferencije sa ministrom vanjskih poslova Sjeverne Makedonije Bujarom Osmanijem.

„HUMANA“ VLADA

Upitan za ambasadore Nebojšu Kaluđerovića i Željka Perovića, da li će biti opozvani zbog slučaja Mirne

Đorđe Radulović

Nikčević, Radulović je objasnio da su odlukom prethodne Vlade obojica disciplinski odgovarali za taj slučaj.

- Što se tiče ambasadora Kaluđerovića, on zna da je učestvovao u slučaju Mirne Nikčević i koliko sam upoznat on je već disciplinski odgovarao za to u okviru Zakona. On završava mandat za sedam dana i ide u penziju –

pojasnio je Radulović.

Za ambasadora Perovića, Radulović je kazao da je u bolnici u Beču, te da bi „njegov opoziv u ovom trenuku mogao biti fatalan“.

- Ambasador Perović je karijerni diplomata i iskusan ambasador ali on je u takvom zdravstvenom stanju da je trenutno u bolnici u Beču. Opoziv ambasadora Perovića u ovom

Potpredsjednik Vlade i dalje bez komentara ko mu je navodno nudio mito da ne podrži novu PODGORICA - Predstavnik izvršne vlasti nudio nam je 500.000 eura, krajem decembra, da prisustvujemo sjednici Skupštine Crne Gore kako bi imali kvorum. Ne treba tužilaštvo da zove za izjave, neka kopiraju izjavu Dritana Abazovića oko 21 miliona.

Imam „povjerenja“ u istinitost njegovih navoda – ironično je juče na Tviteru prokomentarisao potpredsjednik Socijaldemokratske partije Raško Konjević odluku Specijalnog tužilaštva da nema osnova za pokreta-

Abazović ćuti Kako je moguće da u sličnim slučajevima ja dobijem dva mjeseca zatvora, a za Dritana Abazovića ne postoje elementi bića krivičnog djela, treba pitati Milivoja Katnića. Naravno, smatram da ni u mom slučaju nije bilo elemenata bića krivičnog djela, ali je specijalni tužilac tada zloupotrijebio službeni položaj – ocijenio je Milan Knežević

nje bilo kakve istrage u slučaju navodnog pokušaja podmićivanja Abazovića da

Milovac očekuje pojašnjenje Dejan Milovac iz Istraživačkog centra Mansa reagovao je juče na svom Tviter nalogu konstatacijom o dva moguća razloga za odluku Tužilaštva u slučaju navodnog pokušaja podmićivanja Dritana Abazovića.

- Evo ja bih volio da mi se objasni kako je Tužilaštvo ocijenilo da nema elemenata za otvaranje istrage, a trebalo bi da je jednostavno. Dva su moguća razloga: 1) Dritan Abazović je na saslušanju rekao da mu nije nuđeno mito, ili 2) SDT neće da radi svoj posao – konstatovao je on.

ne podrži novu parlamentarnu većinu nakon izbora 30. avgusta prošle godine.

Pobjeda je juče objavila informaciju da je Specijalno tužilaštvo, nakon što je sprovelo postupak, u okviru kojeg su uzeli izjavu i od Abazovića, a zbog njegovih tvrdnji da mu je neko nudio 21 milion eura da ne podrži novu Vladu, procijenilo „da nema osnova za preduzimanje krivičnog gonjenja protiv bilo kog lica za bilo koje krivično djelo za koje se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti“.

DVOSTRUKI ARŠINI

Iz Tužilaštva nijesu odgovorili na više naših pitanja, pored ostalog, što je Abazović saopštio i koga je označio da je namjeravao da ga podmiti.

- Po mom mišljenju Dritan Abazović i Milivoje Katnić, kao javni funkcioneri, bi trebalo da se odrede prema ovom slučaju i daju određena pojašnjenja, iako po zakonu to nijesu dužni – ocijenio je juče za Pobjedu jedan od lidera Demokratskog fronta Milan Knežević.

Ova politička grupacija jedna

Politika

Subota, 23. januar 2021.

koji nigdje ne pominje izvršnu vlast

KOMENTAR

Pismo iz Vašingtona

Kaluđerović: Ne mogu da vjerujem što je izjavio ministar vanjskih poslova Crne Gore Ambasador Crne Gore u Vašingtonu Nebojša Kaluđerović obratio se u otvorenom pismu ministru Raduloviću, reagujući na njegove stavove sa konferencije za medije.

Pismo prenosimo u cijelosti: „Objektivni pravni poredak u društvu utemeljenom na vladavini prava, ne može se graditi a zaštita ustavnih prava pojedinaca ne može zasnivati na razlozima koji ne počivaju na argumentu „zdravog razuma“. Stoga, svako tumačenje mjerodavnog materijalnog prava mora imati uporište u zdravom razumu i pravnoj logici jer bi u protivnom moglo da ima apsurdne uticaje u odnosu na ostvarivanje i zaštitu pojedinačnih prava“ (iz odluke Ustavnog suda CG, mart 2018. kojom se poništava presuda Vrhovnog suda CG u slučaju hirurga Nikolića) Ministre, dragi Đorđe, Iako sam imao dosta i razloga i povoda da se oglasim posljednjih nekoliko mjeseci, bio sam odlučio da to ostavim za neko drugo vrijeme, nakon što završim profesionalnu diplomatsku karijeru i vratim se u zemlju. Današnja Tvoja izjava koju su prenijeli štampani i elektronski mediji ne ostavlja, međutim, drugog izbora nego da ti ukažem na sledeće: Prvo, što se tiče mog „uključenja u priču Mirne Nikčević“, skrenuo bih Ti pažnju da pažljivo pročitaš saopštenje koje sam zajedno sa dvojicom mojih uvaženih kolega, ambasadorima Perovićem i Vlahovićem, u ličnom svojstvu, dao

trenutku mogao bi da bude fatalan za njega. Takođe znam da je on uključen u priču oko plaćanja kazne Mirni Nikčević i on je disciplinski za to odgovarao od strane prethodne Vlade – dodao je Radulović.

Kazao je da smatra da Perović treba da bude opozvan.

Nebojša Kaluđerović i Džozef Bajden

tim povodom. Pri tome, naročito skrećem pažnju da naša bivša koleginica Mirna nije osuđena za govor mržnje, što je formulacija koju, na sebi svojstven način, koriste pojedini članovi Vladine koalicije čiji si ti ministar.

Ja jesam, kako reče, „disciplinski odgovarao za to“.

Međutim, a kao što dobro znaš, proces je trenutno pred sudom, a tek kad sud donese pravosnažnu odluku o tome ćemo posebno razgovarati.

I, kao što bi morao znati, tebi i onima koji slično misle nije problem Mirna (osim za

- Zbog činjenice da se miješao u politički život zemlje slanjem pisma Dritanu Abazoviću da ne sklapa savez sa ostalim koalicionim partnerima. Ne mislim da ambasador mora biti opozvan jer ima svoj politički stav, on je poptuno legitiman. Ali činjenica je da ne

vlast

Dritan Abazović

je od članica nove crnogorske vlasti, a Knežević ističe da mu je drago „što je SDT, makar u slučaju Dritana Abazovića, postupio u skladu sa ZKP-om i odustao od njegovog krivičnopravnog procesuiranja“.

- Međutim, moram primijetiti da SDT u mom slučaju iz 2018. godine kad sam govorio o tome da mi je nuđeno da dam 10.000 eura da preinačim zatvorsku

kaznu od sedam mjeseci, nije postupalo u skladu sa ZKP-om i KZ-om, već je specijalna tužiteljka Stojanka Radović tražila od Višeg suda da budem stavljen u zatvor dva mjeseca – naglasio je Knežević.

Podsjeća da je kasnije, Vijeće Višeg suda u Podgorici, na čelu sa Borisom Savićem, donijelo rješenje da, po zahtjevu tužiteljke Radović, bude stavljen u

3

tvog uvaženog prethodnika i njegovog zamjenika), nego sve ono drugo što je sadržano u tom saopštenju, a vrlo brzo nakon tog događaja se, na žalost, pretvorilo u našu tužnu stvarnost. Ni danas tom saopštenju nemam da dodam ili oduzmem bilo šta.

Drugo, smatram ne nemoralnim, nego amoralnim, da se na bilo koji način pominje ime mog dragog kolege ambasadora Perovića kada i Ti i ja dobro znamo da mu život visi o koncu. Licitiranje sa njegovim zdravstvenim stanjem u javnosti i pokušaji da se

izvuku politički poeni pričom da je Vlada „humana“ jer, eto, čovjeka koji leži na bolesničkoj postelji ne primorava da dođe na konsultacije, su stvari koje se, dragi ministre, prosto ne rade. Jednostavno ne ide.

Makar ne među pristojnim i civilizovanim ljudima. Sa diplomatskom etikecijom ili bez nje, svejedno.

Treće, ne znam otkud Ti ideja da idem u penziju. Ja 31. januara završavam svoju karijeru kao profesionalni diplomata, ili „political appointee“, svejedno, na koju mogu da budem ponosan. A što ću dalje raditi i čime ću se baviti – na meni je da odlučim. Inače, 1. februara će biti tačno 40 godina kako sam počeo da se bavim ovim poslom. Da te podsjetim, ako nijesi primijetio, da je to, dragi moj Đorđe, barem tri godine više nego što ih Ti danas imaš. I živ nam i zdrav bio! Međutim, elementarna pravila lijepog ponašanja nalažu da se prema „sijedim glavama“ odnosiš sa bar malo više poštovanja, pa čak i kad imaš profesionalna ili politička razmimoilaženja s njima. Odsječan ton i zvanje po prezimenima, „Perović“ ili „Kaluđerović“, ti neće donijeti ničije poštovanje, osim možda onih za koje Ti je bolje da ga nema. Četvrto, današnje tvoje tumačenje Bečke konvencije, ako sam dobro razumio, jednostavno ne želim da komentarišem, jer ne mogu da vjerujem da je tako nešto izjavio, ministar vanjskih poslova Crne Gore i član ekspertske Vlade, šta god ja ili bilo ko drugi o njoj mislio.

Na kraju, jedini zaključak koji se nameće je da sve ovo, na moju iskrenu žalost i razočarenje bez obzira na tvoje godine i diplomatsko (ne) iskustvo, samo i isključivo govori o tebi.

Pozdrav iz Vašingtona“, ambasador Nebojša Kaluđerović

smijemo da dozvolimo sebi, posebno karijerni iskusni diplomata kakav je Željko Perović da iz ambasade u inostranstvu šalje pisma političkim čimbenicima u Crnoj Gori kako bi uticao na političku volju građana – naveo je ministar.

Kako dodaje, Vlada je humana.

- Ova Vlada je humana vlada.

Ukoliko zaista neko želi da vraća ambasadora Perovića zbog miješanja u politički život, ja to neću da radim. Jer kao što sam rekao, na taj način moglo bi to da bude fatalno za njega – zaključio je Radulović.

zatvor dva mjeseca i to bez skidanja imuniteta, što je kasnije potrvdio i Apelacioni sud.

- Kako je moguće da u sličnim slučajevima ja dobijem dva mjeseca zatvora, a za Dritana Abazovića ne postoje elementi bića krivičnog djela, treba pitati Milivoja Katnića. Naravno, smatram da ni u mom slučaju nije bilo elemenata bića krivičnog djela, ali je specijalni tužilac tada zluopotrijebio službeni položaj – ocijenio je Knežević.

Iz Demokratske partije socijalista Pobjedi su kazali da je Abazović u obavezi da u komunikaciji sa državnim organima prijavi sve informacije povodom iznijetih tvrdnji o pokušaju podmićivanja.

- Što se informisanja javnosti tiče, ta obaveza ne postoji, međutim, zbog transparentnosti, bilo bi korisno da i javnost bude upoznata – ocijenio poslanik ove partije Nikola Rakočević.

potpredsjedniku Vlade nudio 21 milion eura mita.

- Na osnovu ovih tvrdnji Abazović je postao potpredsjednik Vlade i „prvi pendrek“ Crne Gore koji svakodnevno teroriše građane Crne Gore koji ne pripadaju „velikosrpskom svetu“. Niko nije siguran da neće osvanuti u njegovom čuvenom Tvitu kao uhapšen i već presuđen – saopštili su oni, pored ostalog.

Dritan Abazović ni juče se nije oglasio povodom zatvaranja slučaja pokušaja njegovog navodnog podmićivanja.

Informaciju da je Abazaoviću navodno nuđeno mito prvi je saopštio kontraverzni crnogorski biznismen Miodrag Daka Davidović, krajem novembra prošle godine, uz tvrdnju da je to bio poznati crnogorski humanista, iseljenik Hajriz Brčvak, što su kategorično demantovali i jedan i drugi, s tim što je, tada još u statusu poslanika, aktuelni potpredsjednik Vlade, rekao da mu mito jeste nuđeno, ali nije rekao i ko.

Kazao je da je dobijao ponude sa više strana. K. KRSMANOVIĆ

PONUDA

Oglasili su se i iz Liberalne partije s porukom da javnost mora biti jasno obaviještena ko je

J. ĐURIŠIĆ

Talog » Piše: Draško ĐURANOVIĆ

Nekoliko slika crnogorske realnosti, ti izlivi osionosti, huškanja i nehumanosti, neminovno rađaju pitanja. Kakvi smo to ljudi, kakvo smo društvo; jesmo li oduvijek bili ovakvi ili je ovo nakon ,,oslobođenja“ i ,,osvježenja“ pokuljao talog na vidjelo?

Jeste, grdno je vrijeme.

Kako drugačije tumačiti fejsbuk optužbu Marka Milačića da je skarednu, mizoginu ilustraciju o ministarki Bratić napravio Luka Lagator, istaknuti crnogorski umjetnik, međunarodno poznati karikaturista, pristojan čovjek.

Baština dostojanstvenosti nije Lagatoru bila brana da ga lumeni Fejsbuka targetiraju, poput besprizornog političkog piromana, koji je pozvao svoje sljedbenike iz istog amoralnog miljea da Lagatora razapinju na krst, bez ikakvih natruha od dokaza. Zaklonjen poslaničkim imunitetom, nadušen od moći koja mu je na dohvat ruke, Milačić crta mete, za Vezirov most zakiva Lagatora, praveći karikaturalnu verziju svog Đeda koji je tako zakivao Crnogorce prije koju deceniju. I još se dični poslanik diči da je na čelu Prave Crne Gore. Zastiđe.

Još je gore, nego što izgleda u prvom navratu. I više liči na karikaturalnu priču o jednoj karikaturi. Jer, lider Prave Crne Gore ne brani Bratić, nego pokušava da se ovajdi od njene nevolje: jednu bestidnu ilustraciju koristi, ne da bi štitio čast jedne žene ili ministarke za koju je glasao, već da bi je načinio žrtvom sveticom i zamaskirao njena ključna djela - bahato poništavanje crnogorske istorije i tradicije. I zato je potrebno bilo optužiti jednog Crnogorca da unižava ženu jer je Srpkinja i vjernica Srpske pravoslavne crkve. U toj banalnosti zlog razmišljanja, Luka Lagator je bio idealna meta za odstrijel – Crnogorac, pa još međunarodno priznat. Još ako ga neko od Milačićevih ,,pravaša“ sretne i ispljuje na ulici, ili nešto još gore uradi, Prava Crna Gora će biti srećna, a pravda „zadovoljena“.

Kakva je to prava Crna Gora u kojoj se ljudi javno blate, optužuju bez dokaza i pokušava im se presuditi pred partijskim prijekim sudom?

Samo su još lomače falile, da naložimo i knjige i autore.

Zastiđe.

Jes, grdno je vrijeme došlo.

Kojim imenom, a da sami ne potonemo u kloaku, nazvati ministra vanjskih poslova Đorđa Radulovića koji je juče pokazao i dokazao – onima koji žele da vide i čuju – da besprizornost pojedinih ,,oslobodilaca“ ne poznaje moralne granice.

I nije greda što mlađano

ministarče lasno ne govori istinu kada se poziva na Bečku konvenciju, kada priča da Vlada može, bez ukaza predsjednika države, da opozove ambasadore, baš onako kako im se hoće. Možda čak i nije veliki grijeh što Radulović nespretno manipuliše: čovjek sa imalo znanja engleskog jezika zna razliku između riječi State (država) i Govenrmant (vlada), što će reći da po Bečkoj konvenciji jedino država Crna Gora može - a ne, recimo, samovlasno Vlada, svejedno je li Duška Markovića ili Zdravka Krivokapića – da ignoriše ustavne norme i smjenjuje ambasadore. Njihov mandat prestaje kada predsjednik države potpiše ukaz; zalud je priča da ,,funkcije prestaju kada Vlada notifikuje drugoj državi da oni nisu ambasadori“.

Neznavenost i politička ostrašćenost najmanji su problem u nastupu ministra Radulovića. Ogrješenje, ono ljudsko - to je znatno teže, da se objasni, kamoli razumije.

Stvarno, od kakvog materijala je sazdan ministar vanjskih poslova koji ladno u javnosti govori o bolesti višedecenijskog ambasadora, kakav je Željko Perović, doajen crnogorske diplomatije? Pa još naglašava da bi bilo koji opoziv (kao da ima više opoziva) mogao za ambasadora ,,koji se liječi u Beču da bude fatalan“, a istovremeno Radulović smatra da bi ipak ambasador Perović – trebalo da bude opozvan! Srećom, ,,ova Vlada je humana“, veli ministar, pa Perovića - ako preživi teške zdravstvene tegobe - ipak neće opozvati?!

Zaboli ovolika humanost: ako ambasador Perović pretkne i ozdravi, možda će i biti opozvan; ako umre onda je opozvan za vjeki vjekova…

Teško je u moru stupidarija, moralnih posrnuća naših političara tokom trodecenijskog višestranačja, pronaći neki sličan nastup.

I, u poređenju sa nastupom ministra vanjskih poslova, slika od prije dva dana iz Vile Gorica - ono glumatanje, larmanje, lupanje šakom o sto premijera Krivokapića u ,,dijalogu“ sa direktorima djeluje čak i benigno. A nije: prvi čovjek izvršne vlasti, inače profesor Univerziteta Crne Gore, prema kolegama prosvjetnim radnicima se postavio kao prema – prestupnicima u ZIKSU. Prijetio je da će neko izgubiti posao, da će biti smanjenja plata i upozorio ih da se ,,ne igraju vatrom“ i pripremaju štrajk... A ko bude plaćao partijsku članarinu, taj će da leti s posla - ne smije se miješati politika i prosvjeta, izreče premijer u nastupu (ne) pravednog bijesa. Stvarno, a to što je premijer istovremeno političar, nosilac liste ,,Za budućnost Crne Gore“ i univerzitetski profesor? Ništa, za Krivokapića pravila ne važe.

Nepristojna, prizemna populistička predstava.

Ali, to je crnogorska realnost, koja rađa brojna pitanja: kakvi smo to ljudi, kakvo smo društvo; jesmo li uvijek bili ovakvi ili je ovo nakon ,,oslobođenja“ i ,,osvježenja“ isplivao talog na vidjelo?

4

Politika

Subota, 23. januar 2021.

Koordinator Odbora za pripremu Kongresa Demokratske partije socijalista kaže da je zadovoljan sugestijama opštinskih odbora

Vuković: DPS politički stub građanske, nezavisne i sekularne Crne Gore PODGORICA – Koordinator Odbora za pripremu Kongresa DPS-a Ivan Vuković kazao je u intervjuu za Pobjedu da ne razmišlja o visokoj partijskoj funkciji nakon Kongresa, ali da je zadovoljan prijedlozima opštinskih odbora vezanih za kadrovsku reformu partije.

-Mi smo državotvorna partija.

Zato, kao što smo to činili dok smo bili na vlasti, i iz opozicije ćemo djelovati odgovorno u odnosu na državne i nacionalne interese Crne Gore. O tome najbolje svjedoči i konstruktivna uloga predsjednika Đukanovića koji je u roku kraćem od onoga što podrazumjeva zakonska procedura predao mandat za sastav nove Vlade Zdravku Krivokapiću i nijednim svojim potezom za sada na bilo koji način nije pokušao da uspori tranziciju vlasti u Crnoj Gori, rekao je Vuković.

POBJEDA: Kakve su informacije iz opštinskih odbora nakon završenih procedura uoči Kongresa, kakve kadrovske promjene članstvo želi?

VUKOVIĆ: Kao koordinator radne grupe za pripremu p r e d s t o j e ć e g Ko n g r e s a DPS-a, moram kazati da sam izuzetno zadovoljan nivoom interesovanja koje su opštinski odbori pokazali u proteklom periodu kada su u pitanju sugestije na prijedlog novog programa i statuta i, svakako, ideje kadrovske obnove naše partije.

POBJEDA: Jesu li tačni medijski navodi da biste Vi mogli biti na jednom od potpredsjedničkih mjesta u partiji? Očekujete li visoku partijsku funkciju?

VUKOVIĆ: Ne razmišljam o tome. Imajući u vidu značaj predstojećeg Kongresa ne saPODGORICA – Predsjednik Ustavnog suda Budimir Šćepanović optužio je juče predsjednika Skupštine Crne Gore Aleksu Bečića, ali i predstavnike izvršne vlasti – predsjednika i potpredsjednika Vlade Zdravka Krivokapića i Dritana Abazovića, te ministra pravde ljudskih i manjinskih prava Vladimira Leposavića - za „bjesomučnu i nezampamćenu kampanju“ protiv ovog suda i za neustavan i nelegitiman pritisak na ovu instituciji da bi donijela odluke po njihovoj želji. Šćepanović je podsjetio Bečića da su on, Krivokapić, Abazović i Leposavić, između ostalog, ustvrdili „da je prvi put u istoriji crnogorskog parlamentarizma Skupštini Crne Gore, od strane Ustavnoga suda određen rok od 15 dana za dostavljanje odgovora i dokumentacije“.

Svjedoci smo vrlo intenzivne komunikacije lidera političkih stranaka koje trenutno konstituišu vlast - sa vođstvom SPC u Crnoj Gori. Tu komunikaciju razumijem kao dio političke kampanje, odnosno pokušaj da se pribavi politička podrška u susret izborima u Nikšiću – kaže Ivan Vuković, poručujući da vjeruje ,,da će građanski i antifašistički, evropski Nikšić, dati jasan odgovor na ono što se dešava u Crnoj Gori u posljednjih nekoliko mjeseci“ mo za DPS, nego za političke prilike u Crnoj Gori u cijelini, bilo mi je jedino važno da dam sve od sebe kako bi on uspio i kako bismo poslali poruku političke snage i optimizma, koji nam je veoma potreban u ovom trenutku. DPS je politički stub nezavisne, sekularne, multietničke, građanske i evropske Crne Gore. U ovom trenutku, to je jedino o čemu mislim.

POBJEDA: Srpski mediji objavljivali su lažne informacije o otkazivanju Kongresa, zdravlju predsjednika DPS-a… Kako ste doživjeli kampanju srpskih medija uoči Kongresa DPS-a?

VUKOVIĆ: Nije tajna i više je nego očigledno da se godinama unazad vodi jedna vrsta hibridnog rata protiv Crne Gore u kome vrlo zapaženu ulogu igraju srpski mediji, nažalost i oni koji su veoma bliski zvaničnom Beogradu.

Cilj je da se naša država skrene s puta evropske integracije, da se ponište najvrjednije tekovine njenog političkog razvoja nakon referenduma i da se de facto obesmisli njena državna nezavisnost.

U tom smislu treba razumjeti i posljednje, kazao bih morbidne i normalnom čovjeku potpuno neprihvaljive, medijske konstrukcije o navodnom lošem zdravstvenom stanju predsjednika Đukanovića.

Zapravo i to svjedoči i o njegovom političkom značaju, jer je svima onima koji Crnoj Gori ne misle dobro, jasno da

je ona mnogo snažnija dok je na njenom čelu predsjednik Đukanović. Isto važi za Demokratsku partiju socijalista.

POBJEDA: Mnogo više oštrih kritika na račun Vlade dolazi od onih koji su je izabrali nego od DPS-a, što nameće utisak da se Vaša partija još nije snašla kao opozicija. To je Vašoj partiji prigovorio i jedan od lidera DF-a Nebojša Medojević, koji je kazao da DPS „ne umije da se ponaša kao opozicija, već samo da brani“. Je li DPS u defanzivi?

VUKOVIĆ: Ja bih kazao da ne. Naprotiv, apsolutno smo pokazali da znamo biti i veoma angažovana, konstruktivna demokratska opozicija. Ono što, pretpostavljam, ljudima „bode oči“ jeste stil naše političke borbe koji nikada neće biti onakav kakav je bio stil političke borbe naše konkurencije do 30. avgusta.

Kazao sam i ponavljam, bez obzira na to koliko su teški izazovi sa kojima se u ovom trenutku suočavamo, DPS nikada neće pristati da djeluje na način na koji je to radio, primjera radi, Demokratski front.

Mi smo državotvorna partija.

Zato, kao što smo to činili dok smo bili na vlasti i iz opozicije ćemo djelovati odgovorno u odnosu na državne i nacionalne interese Crne Gore. O tome najbolje svjedoči i konstruktivna uloga predsjednika Đukanovića koji je u roku kraćem od onoga što podra-

zumjeva zakonska procedura predao mandat za sastav nove vlade Zdravku Krivokapiću i nijednim svojim potezom za sada na bilo koji način nije pokušao da uspori tranziciju vlasti u Crnoj Gori.

Kada govorimo o djelovanju nove izvršne vlasti, možda upravo brojni komentari Nebojše Medojevića, kao recimo onaj o tome da su premijer i ministar finansija odgovorni za kriminalne aktivnosti u kontekstu priče o emisiji državnih obveznica, najbolje svjedoče o tome koliko se dojučerašnja opozicija dobro snalazi u novoj ulozi.

POBJEDA: Nikšić je sljedeći ispit DPS-a. Na prošlim izborima opozicija nije učestvovala i mandat je protekao bez političkih protivnika.

Koliko je takvo stanje „uljuljkalo“ DPS, imate li plan kako da sačuvate vlast, je li moguć tivatski scenario?

VUKOVIĆ: Optimista sam kad su predstojeći lokalni izbori u Nikšiću u pitanju. U prvom redu zato što je lokalna vlast na čelu sa DPS radila jako kvalitetno i svako ko neko vrijeme nije bio u tom gradu prepoznaje ogromne promjene koje su se desile u posljednjih nekoliko godina. Osim toga, čini mi se da aktuelni politički trenutak utiče u tom smislu pozitivno na raspoloženje ljudi, jer bez obzira na to za koga su glasali 30. avgusta, ljudima je u sve većem broju jasno da je Crna Gora krenula u jednu avanturu koja sve nas

može skupo da košta kao poljsedica neznanja i neiskustva onih koji je trenutno vode i, istovremeno, dominantnog raspoloženja da se po svaku cijenu teba svetiti DPS-u i onima koji vjeruju u našu politiku.

Dakle, vjerujem da će građanski i antifašistički, dakle evropski Nikšić, dati jasan odgovor na ono što se dešava u Crnoj Gori u posljednjih nekoliko mjeseci, odnosno poručiti da se ne miri sa pokušajima urušavanja fundamentalih vrijednosti na kojima počivaju mulitietničko i građansko društvo i naša država.

POBJEDA: SPC se direktno umiješala u parlamentarne izbore. Očekujete li da će se to desiti i u Nikšiću? Ili je već počelo, s obzirom na nedavne sastanke lidera DF-a sa Joanikijem?

VUKOVIĆ: Bojim se da to polako postaje konstanta političkog života u Crnoj Gori. Kažem bojim se zato što je to, na principijelnoj ravni, nepomirljivo sa idejom sekularne države, ma o kojoj religisjkoj zajednici da se radi.

Svjedoci smo vrlo intenzivne komunikacije lidera političkih stranaka koje trenutno konstituišu vlast sa vođstvom SPC u Crnoj Gori. Tu komunikaciju razumijem kao dio političke kampanje, odnosno pokušaj da se pribavi politička podrška u susret izborima u Nikšiću. Ponavljam, u jednoj sekularnoj, demokratskoj, evropskoj državi takva praksa

Ivan Vuković

Ne uviđam spremnost Vlade za saradnju POBJEDA: Ima li kohabitacije Glavnog grada i Vlade? Kao gradonačelnik Podgorice, kako taj odnos vidite ubuduće?

VUKOVIĆ: U više navrata sam istakao da je za Glavni grad Vlada najznačaniji partner i poslao tu vrstu poruke, odnosno podsjetio Vladu da sa naše strane postoji isptužena ruka.

Nažalost, za sada ne uviđam spremnost te vrste na drugoj strani. Naprotiv, gotovo da ne prođe dan da mi u Glavnom gradu iz medija ne saznamo da je Vlada donijela neku odluku koja na najdirektniji mogući način utiče na razvoj Podgorice, a da o tome prethodno ništa nijesmo znali. Zato sam u svom posljednjem javnom nastupu optužio Vladu i, u konkretnom slučaju ministra Mitrovića, za institucionalnu nekulturu i politički revanšizam.

Ponavljam, ukoliko nam je interes građana Podgorice i Crne Gore na prvom mjestu, ne vidim nijedan razlog zbog kojeg ne bismo mogli korektno sarađivati u narednom periodu. U svakom slučaju, ovako kako smo krenuli, odnosno ovako kako Vlada trenutno radi, definitivno ne obećava da ćemo stići do tog cilja.

prosto nije prihvatljiva i, ma koliko ljudi u Crnoj Gori bili svjesni te činjenice, bojim se da imamo ozbiljan problem u I. KOPRIVICA tom smislu.

Predsjednik Skupštine i Ustavnog suda nastavili polemiku

Šćepanović: Nezapamćena kampanja - Ta tvrdnja je netačna i tendenciozna, jer je Ustavni sud u svojoj praksi više puta određivao taj rok, na primjer u predmetima: U-I br. 23/14 (ocjene ustavnosti odredbe Zakona o izboru odbornika i poslanika), U-II br. 11/14 (ocjene ustavnosti odredaba Poslovnika Skuštine Crne Gore), kao i kraći rok (od osam dana) u predmetu U-I br. 12/11 (ocjene ustavnosti odredaba Zakona o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova u 2011. godini), kao i u drugim predmetima. Ove akte, vjerujem, posjeduje i Skupština Crne Gore – podsjetio je Šćepanović.

Objasnio je i da određivanje roka od 15 dana za dostavljanje odgovora i dokumentaci-

Budimir Šćepanović

je nema veze sa prestankom funkcije jednog sudije zbog sticanja uslova za starosnu penziju, jer Ustavni sud odlu-

ku u konkretnom predmetu u tako kratkom roku, objektivno, ne bi mogao da donese.

- Kao što Skupština Crne Gore ima svoju proceduru za odlučivanje, tako i Ustavni sud mora poštovati svoje procedure utvrđene Zakonom o Ustavnom sudu i Poslovnikom Ustavnog suda. Osim toga, ustavnosudski predmeti u kojima se zahtijeva ocjena ustavnosti i zakonitosti (normativna kontrola) zahtijevaju temeljnu analizu i vrijeme za njihovu obradu – objasnio je Šćepanović i dodao da se radi o postupku u kojem se prvenstveno utvrđuju procesne pretpostavke za postupanje Ustavnog suda.

Istakao je da će se uprkos svim

pritiscima, kao predsjednik Ustavnog suda zalagati da ova institucija svoju funkciju ostvaruje u skladu s Ustavom, zakonom i potvrđenim i objavljenim međunarodnim ugovorima.

Polemika između Bečića i Šćepanovića otvorena je nakon što je Ustavni sud, postupajući po inicijativi za ocjenu ustavnosti i zakonitosti Odluke o obrazovanju Odbora za sveobuhvatnu izbornu reformu, zatražio od Skupštine da u roku od 15 dana dostavi odgovore i dokumentaciju Ustavnom sudu.

Poslije burnih reakcija koje su uslijedile Šćepanović je 20. januara saopštio da su rok produžili za još 15 dana.

Inicijativu Ustavnom sudu podnijeli su pet poslanika Danijel Živković, Ivan Brajović, Raško Konjević, Ervin Ibrahimović i Genci Nimanbegu.

Bečić je juče optužio Šćepanovića da je „našao za shodno“ da odbaci, kao neosnovanu, njegovu „ozbiljnu sumnju u namjere Ustavnog suda Crne Gore“, a da pritom, „ni u kom vidu“ nije obrazložio razloge zbog kojih je ovaj sud Skupštini, kao učesniku u postupku, prvi put odredio rok od 15 dana za dostavljanje odgovora i dokumentacije po podnesenom prijedlogu za ocjenu ustavnosti i zakonitosti osporenog akta Skupštine.

K. K.

Ekonomija

Subota, 23. januar 2021.

Plantaže objasnile zašto je direktor slao mejl radnicima

Miroslav Vuković

Htio da prekine ogovaranja PODGORICA - Obavještenje izvršnog direktora Plantaža Miroslava Vukovića zaposlenima upućeno je legitimno, u cilju zaštite korporativnih interesa, saopšteno je iz tog preduzeća. Iz Građanskog pokreta Ura je u četvrtak saopšteno da radnici Plantaža tvrde da im je izvršni direktor proslijedio neumjesan mejl i da se sada plaše da prijave sve nezakonite radnje koje su se dešavale u toj kompaniji.

- Obavještenje izvršnog direktora, upućeno rukovodiocima organizacionih jednica i zaposlenima, ima za cilj da prekine kuloarska ogovaranja, stranačka i medijska špekulisanja, a da podstakne pravno utemeljene postupke protiv eventualnih krivičnih djela - navodi se u reagovanju Plantaža na navode GP Ura. Iz Plantaža su rekli da nije nikakva novina da nad poslovanjem i događajima u toj kompaniji, bdiju ,,dušebrižnici“ iz političkih krugova pokreta Ura, a posebno, jer se u ovom konkretnom slučaju radi o mentorima pristiglih mešetara koji godinama nedokazano lamentiraju nad sudbinom Plantaža.

- Dakle, nikakvog osnova nema za tvrdnje kako direktor Plantaža zastrašuje radnike da ne pričaju o kriminalu i korupciji u Plantažama, te da je radnicima upućen neumjesan i zastrašujući mejl, kao i da je ovo staljinistički metod u komunikaciji sa zaposlenima.

Ove ocjene sa indignacijom odbacujemo. Uostalom, ako javnost ima uvid u integralno obavještenje izvršnog direktora Plantaža, moći će jasno da ocijeni i shvati ovaj sadržaj rekli su iz Plantaža.

Iz GP Ura su saopštili da Vuković u dopisu imperativno navodi da o nelegalnim radnjama u firmi ne govore javno, već da svoje tvrdnje sa dokazima upute njemu, a da će ih onda on proslijediti nadležnim.

- Vuković na taj način izigrava dežurnog policajca i autoritet iako se zna da radnici nijesu dužni da njemu prinose dokaze o neregularnostima u kompaniji - poručili su iz GP URA. S. P.

Vuk Maraš, izvršni direktor Regionalne medijske asocijacije za Jugoistočnu Evropu, objavio dokumentaciju o zaduženju

Među 13 dokumenata nema odluke o zaduženju PODGORICA – Vuk Maraš izvršni direktor Regionalne medijske asocijacije za Jugoistočnu Evropu objavio je juče na Tviteru 13 dokumenata o zaduženju države od 750 miliona eura, koje mu je dostavilo Ministarstvo finansija ali među kojima nema odluke o zaduživanju ali ima informacija o polaznim osnovama za ovu transakciju.

INFORMACIJA

U informaciji o polaznim osnovama se navodi da su oni počeli pregovore oko ove transakcije u novembru a podsjetimo da je Vlada izabrana na Skupštini Crne Gore 4. decembra a konstitutivna sjednica je bila 7. decembra.

- U cilju pripreme dokumenta o zemlji i prikupljanja svih potrebnih podataka, 1. i 2. decembra 2020. godine, održani su sastanci između predstavnika četiri banke, pravnih kuća, ministarstva nadležnog za poslove finansija i Centralne banke Crne Gore (tzv. Due Diligence), kako bi se obezbijedili najnoviji podaci za Prospectus, odnosno kako bi se razmotrile sve aktivnosti koje su obilježile prethodnih godinu dana, a koje će investitori uzeti u obzir prilikom iskazivanja interesovanja za kupovinu ove euroobveznice - navodi se u polaznim osnovama u kojima se pominje emisija pola milijarde ali se naknadno odlučilo za 750 miliona.

Polazne osnove su tražili poslanici koje im nijesu dostavljene do danas.

CIJENA

U dokumentima se takođe navodi da su troškovi angažovanja banaka 0,18 odsto ukupne emisije obveznica kao da su troškovi pravne kuće Lin-

U cilju pripreme dokumenta o zemlji 1. i 2. decembra 2020. održani su sastanci predstavnika četiri banke, pravnih kuća, Ministarstva finansija i CBCG, navodi se u polaznim osnovama, kao i da su pregovori sa agentima počeli u novembru.

Milojko Spajić i aktuelna Vlada su u mandatu od 4. decembra klaters 100 hiljada eura a u slučaju da transakcija bude realizovana u decembru dobijaju i bonus od 25 hiljada eura.

U dokumentima su koraci prije, za vrijeme i poslije lansiranja obveznica.

Podsjetimo da je zaduženje realizovano 9. decembra, a ministar finansija to na Tviteru objavio 9. decembra, a kasnije je nakon sjednice Vlade koja je usvojila informaciju o zaduženju premijer objelodanio kazavši da su sve uradili tajno i organizovano kako bi izbjegli opstrukciju stare vlasti.

Među dokumentima je informacija od 7. decembra o tajnosti a četiri dana kasnije - 11. decembra odluku o ispravci greške o tajnosti podataka i ukidanju stepena tajnosti.

Sedmoga decembra nosi datum i informacija o ozvaničenju dogovorenih uslova za izdavanje novčanica denominiranih u eurima od strane države Crne Gore koju predstavlja Vlada djelujući preko Ministarstva finansija.

Vuk Maraš

Polazne osnove za zaduženje

SPORAZUMI

U dokumentima je i ugovor sa fiskalnim agentom Siti bank, Siti grup od 16. decembra prošle godine kojim su precizirali način izdavanja i plaćanja kamate.

Potom u dokumentu - informaciji od 14. decembra Ministarstvo finansija obavještava Generalni sekretarijat Vlade o rezultatima emisije obveznica na međunarodnom tržištu koja je obavljena 9. decembra.

Vestminsterska fondacija za demokratiju i DRI potpisale Memorandum o saradnji

Nema ugovora prije emitovanja obveznica. Sa istim datumom je i ugovor nakon obavljene transakcije.

FCA je takođe 14. decembra potvrdio da je uspješno završena emisija crnogorskih obveznica. Istog datuma je Vlada usvojila informaciju i zaključke o ovom zaduživanju.

Podsjetimo da je Specijalno državno tužilaštvo prekjuče pokrenulo izviđaj zbog zaduženja države od 750 miliona eura, a sa kamatama 890 miliona. Izviđaj je pokrenut po zahtjevu NVO Montenegro International. Ova NVO je istog dana kada je objelodanjeno zaduženje pozvala SDT da pokrene istražni postupak

protiv ministra finansija Milojka Spajića.

Od tada ne prestaju kritike na račun Vlade, traže se odluke o zaduženju koje ni do sada nijesu dostavljene poslanicima. Slučaj je stigao i do SDT jer je NVO Montenegro International u zahtjevu od njega tražila da pokrene istražni postupak protiv ministra finansija i socijalnog staranja povodom emisije obveznica i zaduženja.Ova NVO je tražila da SDT ispita na osnovu kojeg zakona se nova Vlada zadužila, preko koje banke, brokera i da li je ministar Spajić imao angažmane u vezi emisije i prije imenovanja.

Podsjetimo da je Ministarstvo finansija i socijalnog staranja, kako je Pobjeda ranije objavila, dostavilo Agenciji za sprečavanje korupcije izjašnjenje i prateću dokumentaciju o ovom zaduženju Crne Gore. I dok se čeka epilog ove odluke kritike stižu iz opozicije ali i poslanika vlaJ.R. - M.P.M. sti, pravnika…

Ministar poljoprivrede na Berlinskoj ministarskoj konferenciji

Vlada je dužna da Države će podržati podnese račun građanima farmere i radnike

PODGORICA - Predsjednik Senata DRI Milan Dabović i izvršni direktor Vestminsterske fondacije za demokratiju iz Londona Entoni Smit potpisali su juče Memorandum o saradnji, čiji je glavni cilj pružanje doprinosa transparentnosti i odgovornosti

U decembru

Platni promet 1,85 milijardi PODGORICA – Platni promet u decembru prošle godine bio je 1,85 milijardi eura, što je 47 odsto više nego u novembru, pokazuju podaci CBCG. Realizovano je 1,05 miliona naloga, a prosječna dnevna vrijednost bila je 80,67 miliona eura.

M.P.M.

5

Potpisivanje ugovora

crnogorskih institucija.

- Potpis na Memorandum predstavlja formalni početak saradnje na veoma ozbiljnom, zajedničkom projektu čiji je cilj da se naglasi uloga revizije javnog sektora i njegove potrošnje, kao jednog od glavnih instrumenata koji se koriste za jačanje odgovor-

nosti i povjerenja u državne institucije - navedeno je u saopštenju.

Projektom će se pružiti ekspertska podrška u jačanju komunikacije sa Skupštinom Crne Gore, civilnim sektorom, medijima i međunarodnim institucijama.

Britanska ambasadorka u Crnoj Gori Karen Medoks, koja je prisustvovala potpisivanju, rekla je da je revizija javnog sektora jedan od glavnih instrumenata koji se koriste za jačanje odgovornosti i povjerenja u Vladu.

- Uloga DRI nije samo da izvještava o korišćenju javnih sredstava, već i da osigura da Skupština i poreski obveznici razumiju kako se novac troši. Vlade su odgovorne poreskim obveznicima i moraju biti transparentne u pogledu svojih aktivnosti. To je osnovni princip demokratije - istakla je ambasadorka.

R.E.

PODGORICA - Države će pružiti dodatne napore da prevaziđu korona krizu i podržaće farmere i radnike kako bi nastavili sa svojim aktivnostima i oporavili se, dogovoreno je na Berlinskoj ministarskoj konferenciji, čiji je povod Globalni forum za hranu i poljoprivredu. Na virtuelnoj konferenciji je, kako je saopšteno iz Ministarstva poljoprivrede učestvovao resorni ministar Aleksandar Stijović.

- Pregovarano je o ozbiljnosti situacije izavane usljed dvije globalne pojave, kovida-19 i klimatskih promjena, gdje je prepoznat problem gladi u porastu, i procijenjeno je da dvije milijarde ljudi u svijetu nema pristup adekvatnoj hrani i čistoj vodi, dok tri miljirade ljudi živi na granici siromaštva i ne mogu da priušte osnovne

Aleksandar Stijović

životne namirnice - kaže se u saopštenju.

Konferenciji je, kako se navodi, prisustvovalo više od 80 ministara poljoprivrede i najviši zvaničnici velikih svjetskih organizacija poput Ujedinjenih nacija, Organizacije za prehranu i poljoprivredu, Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj, Svjetskog programa za hranu, Svjetske S. P. banke.

6

Ekonomija

Subota, 23. januar 2021.

Vlada sa Eksim bankom postigla privremeni dogovor o reprogramu kredita za Crnogorsku i Barsku plovidbu Ministarstvo za kapitalne investicije predalo SDT-u i Skupštini informacije o mogućem postojanju krivičnih djela u vezi sa kupovinom četiri broda PODGORICA - Vlada je nakon teških pregovora sa kineskom Eksim bankom uspjela da privremeno odloži isplatu dospjele rate kredita Barske i Crnogorske plovidbe, tvitnuo (cvrkutnuo op. a.) je juče ujutro ministar finansija Milojko Spajić. U četvrtak je istekao rok za uplatu prve ovogodišnje rate za četiri broda i stvorili su se uslovi da kineska Eksim banka zahtijeva isplatu kompletne državne garancije. Ministarstvo kapitalnih investicija predalo je Specijalnom državnom tužilaštvu i parlamentu informacije o mogućem postojanju krivičnih djela u vezi sa kupovinom brodova za Cr-

Cvrkutanje

Garancije još nijesu pale, odložena isplata rate nogorsku i Barsku plovidbu, kao i pozajmicama Vlade za otplatu kredita kineskoj Eksim banci. Iz tog Vladinog resora zahtijevaju pokretanje tužilačke i parlamentarne istrage.

- Poslije teških pregovora na kineskom jeziku u naše sitne, a pekinške jutarnje sate, uspjeli smo da napravimo pomak usljed novonastale složene situacije oko garancija – tvitnuo je Spajić i dodao da će Vlada od cjelokupnih potraživanja u vrijednosti od 58 miliona dolara, u ovom negro erlajnz jeste - kazao je Ivanović Pobjedi i pitao na osnovu kojih kriterijuma Vlada pravi selekciju među preduzećima čiji je vlasnik.

- Da li će Vlada nastaviti da plaća rate za brodove ili će možda ,,ne časeći časa“ dići ruke od njih?

Nijedna ozbiljna vlada ne objavljuje iole krupnije odluke na Tviteru, već sa javnošću komunicira putem saopštenja ili pres konferencija - kaže poslanik Petar Ivanović (DPS) i dodaje da je teško komentarisati odluke čija suština nije poznata.

- Ali na osnovu onoga što je tvitnuto, nameće se nekoliko pitanja: kako to da odobrena pomoć za plaćanje rata za brodove nije državna pomoć, a za MontePetar Ivanović

trenutku regulisati januarsku ratu od 3,9 miliona dolara.

- Kontinuirano tražimo dalja održiva rješenja, dok svaka trenutna olakšica znači puno imajući na umu složenost ekonomske situacije - naveo je Spajić.

Samo dan ranije u četvrtak, Spajić je, a gdje drugo nego na Tviteru, kazao da je Agencija za zaštitu konkurencije naložila stopiranje dalje isplate državne pomoći Barskoj i Crnogorskoj plovidbi.

- To još jedan primjer ,,svršenog čina“ pred koji su doveHoće li svaki put ,,pregovarati na kineskom jeziku u naše sitne, pekinške jutarnje sate“ – navodi Ivanović i konstatuje da građanin teško može da shvati kojim principima se rukovodi Vlada.

- U prvom tvitu ministra finansija piše: ,,privremeno smo odložili očekivanu isplatu“, a u drugom ,,u ovom trenutku regulisaćemo januarsku ratu od 3,9 miliona USD“. Možda da umjesto tvita ministar jednostavno odgovori: da li je odložio isplatu ili je platio ratu? I to bi bilo dovoljno za početak M.P.M. kaže Ivanović.

deni, usljed neracionalnog rukovođenja ekonomijom i javnim finansijama prethodne vlasti. Vlada ostaje privržena principima održivog razvoja, u skladu sa svim zakonskim okvirima, ekonomskim principima, kao i načelom transparentnosti i nastavlja sa danonoćnim radom na sanaciji štete i pronalaženju potencijalnih rješenja – tvitnuo je Spajić u četvrtak.

Agencija za zaštitu konkurencije vodi dva ispitna postupka utvrđivanja od 10. decembra za dva broda Crnogorske plovidbe, a od 18. januara za dva broda Barske plovidbe.

Bivši ministar saobraćaja i pomorstva Osman Nurković je ranije Pobjedi kazao da smatra da se ovdje ne radi o državnoj pomoći i ocjenio da bi bila ogromna greška dozvoliti da padnu državne garancije. Prema njegovim riječima bolje je platiti rate nego odjednom platiti ukupan iznos i naveo da se radi o kupovini brodova, a ne o spašavanju propalih preduzeća.

- Vlada je 2010. i 2013. godine izdala garancije za te poslove, ali bez sprovođenja postupka

Milojko Spajić

A tek su počeli Odluke o reprogramiranju kredita Eksim banke za auto-put i brodarske kompanije, gašenje Montenegro erlajnza (MA) i osnivanje nove avio-kompanije imaju ozbiljne posljedice po budžet i privredu, saopštio je predsjednik PzP Nebojša Medojević.

- Sve mora biti definisano zakonom o budžetu i oko toga se mora voditi rasprava u parlamentu - naveo je Medojević I naglasio da je tragikomično što se odluke o garancijama za brodove ne donose zbog mišljenja Agencije za zaštitu konkurencije.

da li se radi o državnoj pomoći, na šta je bila obavezna tadašnjim Zakonom o državnoj pomoći. Nakon toga, prethodne Vlade su u više navrata dodjeljivale neprijavljenu, odnosno nezakonitu, državnu pomoć brodskim kompanijama, kako bi opravdali njihovo nerentabilno poslovanje i kontroverznu nabavku bro-

- Čitav svijet, sve zemlje EU, SAD i Velika Britanija masovno iz budžeta i emisijom novca podržavaju kompanije u državnom vlasništvu, zbog šteta od pandemije korona virusa.

Samo se naša vesela Vlada češlja dok selo gori - kazao je Medojević i poručio da su štete od njihovog neznanja, nesnalaženja, netransparentnosti i kršenja Ustava i zakona ogromne.

- A tek su počeli naveo je Medojević.

Nebojša Medojević

dova - kazali su iz Ministarstva kapitalnih investicija i istakli da oni ,,neće dozvoliti da odgovorni za štetu koja je nastala neodgovornim odnosom bivše Vlade i resornih ministarstava, kao i uprava brodarskih kompanija koje su u većinskom državnom vlasništvu, ostanu neprocesuirani“.

S. P.

Sindikalci Montenegro erlajnza imali sastanak sa predstavnicima Vlade

Podaci Monstata za decembar

Nastaviti letove do osnivanja nove kompanije

Potrošačka korpa 641,5 eura

PODGORICA - Do startovanja nove avio-kompanije moraju se nastaviti letovi, naročito na relaciji Podgorica, Tivat, Beograd, saopštio je predsjednik Sindikata Montenegro erlajnza Marko Radulović, nakon sastanka s predstavnicima Vlade, prenosi portal RTCG. On je kazao da će četiri zaostale plate radnicima biti isplaćene od prodaje dijela imovine MA, a u novu kompaniju sigurno ide samo licencirano osoblje, dok se za ostale sprema socijalni program.

- Poslije ćorsokaka u kom smo bili više od mjesec i ostavljeni na milost i nemilost tržišta, koje je opet u nemilosti zbog pandemije, zadovoljni smo sastankom

održanim u četvrtak - rekao je Radulović i objasnio da su predstavnici Vlade uvažili njihovo mišljenje.

- Pojasnili smo im koliko je bitan sistem MA. Letove moramo nastaviti do početka rada nove kompanije zbog očuvanja infrastrukture MA, kako aviona, osoblja, tako i slotova i generalno linija - saopštio je Radulović i naglasio da je primarno riječ o linijama Podgorica-Beograd i Tivat-Beograd.

Rekao je i da su iz Vlade kazali da će biti transparentni kod zapošljavanja u novoj kompaniji.

- Vidjeće da jedan broj personala koji je licenciran prevedu u tu kompaniju, uz transparentnost konkursa. Malo je bajkovito da očekujemo da

PODGORICA - Vrijednost minimalne potrošačke korpe u decembru je, prema podacima Monstata, iznosila 641,5 eura, što je 0,1 odsto manje u odnosu

na novembar.

- Od ukupne vrijednosti minimalne potrošačke korpe, izdaci za hranu i bezalkoholna pića su iznosili 273,8 eura, što je 0,3 odsto manje u odnosu na novembar - navodi se u saopštenju.

Statističari su kazali da su izdaci za neprehrambene proizvode i usluge iznosili 367,7 eura, što je 0,1 odsto više u odnosu na novembar.

R. E.

Adiko banka uvela nove pogodnosti Marko Radulović

će svih 350 ljudi preći, tako da će biti napravljen socijalni program. U međuvremenu, pregovarali smo sa predstavnicima Vlade da se četiri zarade isplate radnicima koji će vjerovatno biti isplaćeni iz fondova za koje je izvršna vlast već napravila projekciju od prodaje jednog dijela imovine MA, jer nijesu u mogućnosti da finansiraju bilo kakve transakcije zbog Poglavlja 8 naveo je Radulović.

Dodao je i da će Vlada i Sindi-

kat intenzivirati sastanke kako bi se sačuvali avioni i licencirano osoblje, jer je do sada nanijeta ogromna šteta.

- Raznorazni ugovori su prekinuti, a članstvo u EJAT je dovedeno u pitanje. MA se mora sačuvati pa po cijenu da odradi sezonu, koja je pred nama, jer uz sav optimizam da nova kompanija bude aktivna od 1. aprila moramo imati rezervnu opciju dok ona startuje - smatra Radulović.

S.P.

Poklanjaju jedan odsto kredita PODGORICA - Klijentima koji apliciraju onlajn Adiko banka vraća, odnosno poklanja jedan odsto kredita, saopšteno je juče iz ove banke.

Banka je takođe saopštila da je i u ovoj godini omogućila ugovaranje gotovinskog kredita bez troškova obrade.

Direktor Sektora za razvoj proizvoda i poslove zastupanja u osiguranju Veselin Radulović kazao je da na taj način žele da podstaknu korišćenje savremenih digitalnih bankarskih kanala.

M.P.M.

Društvo

Subota, 23. januar 2021.

7

Borovinić-Bojović saopštila da je Crna Gora završila predugovor sa kineskim proizvođačem vakcina protiv korona virusa

Ministarka već ,,završila“ posao, a premijer tek uputio molbu za pomoć kineskoj vladi PODGORICA - Ministarka zdravlja Jelena BorovinićBojović juče je Televiziji Vijesti saopštila da je predugovor sa kineskim proizvođačem završen i da se očekuje potpisivanje finalnog ugovora.

- Ovim ugovorom traženo je 150.000 doza vakcina, od čega je dosta veliki procenat obećano da će biti donacija – kazala je ministarka Televiziji Vijesti.

Premijerova molba Kini

Iako je ministarka saopštila da je predugovor sa kineskim proizvođačem završen, te da je obećana donacija, u dokumentu u koji je Pobjeda imala uvid od izvora iz Vlade Crne Gore, piše da je premijer prije dva dana Zdravko Krivokapić zapravo uputio molbu za pomoć premijeru Državnog sekretarijata Narodne Republike Kine Liju Kećangu.

U njemu se traži pomoć za kupovinu 50.000 vakcina proizvođača China National Bio-

tec Group Company Limited (CNGB), te da te kineske vakcine budu u cjenovnom rangu Fajzera i Astra zeneke.

Krivokapić u toj molbi piše, pozivajući se na ,,prethodnu diplomatsku komunikaciju i intencije u prethodnom periodu“ i da bi Crna Gora prihvatila donaciju optimalnih količina od 100.000 doza vakcina, prema procjenama stručnjaka.

CNGB je najstariji Institut za proizvodnju vakcina i ogranak je Sinofarma, kineske nacionalne farmaceutske kompanije.

Premijer Krivokapić je u tom pismu objasnio je da bi kontingent te veličine bio od ključnog značaja za Crnu Goru jer bi omogućio otpočinjanje kampanje vakcinacije zdravstvenih radnika kao i ugroženog dijela populacije.

Ovim povodom Pobjeda je uputila pitanja Ambasadi Kine u Crnoj Gori i Ambasadi Crne Gore u Kini.

– Procedura nabavke i potpisivanja ugovora je složena, zahtijeva duže vrijeme i uključi-

Pobjedi je iz istog izvora rečeno da je izvoz vakcine iz Kine nemoguće ostvariti samo direktnim pregovorima sa proizvođačem, te da se dogovori moraju postići na političkom, odnosno na državnom nivou.

Dogovoreno 250.000 Doza

Jelena Borovinić-Bojović i Zdravko Krivokapić

vanje više Vladinih organa uz posebnu diplomatsku saglasnost. Kapacitet proizvodnje novorazvijene vakcine tre-

Nova 484 slučaja korona virusa, oporavljeno 597 pacijenata

nutno je ograničen, a države čekaju isporuku – kazao je izvor Pobjede iz evropskog ogranka Sinofarma .

Ministarka Borovinić-Bojović je juče saopštila i da je Vlada dogovorila ili je u finalnoj fazi dogovora za nabavku 250.000 doza vakcina protiv korona virusa za prvi kvartal ove godine, a očekuje se da će prve doze u Crnu Goru stići početkom februara.

U razgovoru za TV Vijesti je ponovila da je namjera Vlade da imunizacija krene sa vakcinama koje imaju evropski sertifikat i zbog toga rade sve da Fajzerova vakcina što prije stigne u zemlju.

- Mi smo u finalnim pregovorima sa Fajzerom i u dogovoru smo za nabavku dovoljne količine vakcina za prvi kvartal ove godine. Planirana je nabavka 50.000 doza vakcina, a koje u svim zemljama, u regi-

onu i svijetu stižu etapno. Prva količina koja bi trebalo da stigne u Crnu Goru, trebalo bi da bude 12.000 vakcina, a onda do tih 50.000 u prvom kvartalu, odnosno odmah u sljedećem mjesecu. Taj ugovor sa Fajzerom, bukvalno je u finalizaciji.

Očekujemo da bude potpisan bukvalno svaki dan - rekla je Borovinić-Bojović Borovinić-Bojović je navela da je ugovor sa Rusima o nabavci vakcine potpisan, i tim ugovorom je zatraženo je 50.000 vakcina.

Ona je kazala da pozdravljaju spremnost biznismena Petrosa Statisa da Crnoj Gori donira 10.000 kineskih vakcina protiv kovida.

- Svako zalaganje i donaciju mi, naravno, pozdravljamo, ali ukazujemo da je Vlada, upravo imajući u vidu interes zdravlja građana Crne Gore, donijela odluku da vakcine nabavljamo, odnosno da direktno dolaze od proizvođača i nabavljača koji su provjereni.

Svaka vakcina, koja bi bila dobavljena ugovorima koji dolaze iz neispitanih kanala, ili preko firmi koje se primarno ne bave ili se uopšte ne bave nabavkom ljekova i vakcina, zahtjeva veoma veliki oprez i dodatno preispitivanje. Svjedoci smo svi da je prethodnih dana bilo dosta upozoravanja od strane Interpola i SZO, da su se pojavili u različitim regionima, različiti veoma sumnjivi proizvođači i dobavljači vakcina – kazala je BorovinićBojović. r. USKoKoviĆ-ivanoviĆ

Crnogorski umjetnik negirao da je autor gnusne karikature, nakon targetiranja od strane poslanika Marka Milačića

Preminula tri pacijenta Lagator zaprepašten

PODGORICA - U Crnoj Gori su juče otkrivena 484 nova slučaja korona virusa, a preminula su tri pacijenta. Prijavljen je oporavak kod 597 pacijenata.

- Laboratorije Instituta za javno zdravlje, druge javne i privatne laboratorije koje se bave dijagnostikom infekcije novog korona virusa su od posljednjeg presjeka završile analize i Institutu dostavile rezultate za 1.590 uzoraka na novi korona virus među kojima je ukupno registrovano 484 novopozitivnih slučajeva infekcije sa SARS-CoV-2 – saopštio je Institut za javno zdravlje.

Najviše oboljelih je iz Podgorice 160, slijedi

Nikšić sa 80, Budva 51, Herceg Novi 37, Kotor 33, Bar 21, Berane 19, Tivat 17, Bijelo Polje 13, Cetinje 12, Rožaje osam, Andrijevica sedam, Pljevlja pet, Danilovgrad četiri, Kolašin četiri, Plužine četiri, Plav dva, Žabljak dva, Tuzi dva, Mojkovac, Ulcinj i Gusinje po jedan slučaj.

Od jučerašnjeg presjeka Institutu su prijavljena tri smrtna ishoda povezana sa kovidom-19 i to kod pacijenta iz Bara, Petnjice i Nikšića koji su imali između 80 i 88 godina. Ukupan broj preminulih povezanih sa kovid-19 infekcijom od početka juna 2020. iznosi 756, a od početka pandemije 765. Broj trenutno aktivnih slučajeva kovida-19 u Crnoj Gori iznosi 8.221. r. D.

U Bijelom Polju obilježena petnaestogodišnjica od tragedije na Bioču

Još traže istinu i pravdu BIJELO POLJE - Petnaest godina od stravične tragedije na Bioču, u kojoj je poginulo 47, a povrijeđeno više od 200 putnika, nakon što je voz iskočio iz šina, obilježeno je u Bijelom Polju polaganjem vijenaca na spomen obilježje u gradskom parku.

Sa jučerašnjeg polaganja vijenca

Porodice nastradalih, preživjeli putnici, delegacija Opštine i brojni sugrađani odali su još jednom počast žrtvama.

Predsjednik NVO ,,Voz neprebola“ Goran Vojinović kazao je da, nažalost, kao i prethodnih godina, ostaju bez odgovora, reakcije nadležnih

institucija, što bi, po njegovom mišljenju, dovelo do obnavljanja sudskog procesa i otkrivanja istine o „vozu smrti“.

- Kao da se ništa nije desilo tog 23. januara 2006. godine na Bioču, kada je stradalo 47 putnika među kojima je bilo Srba, Crnogoraca, Muslimana, Bošnjaka, Roma... Svi oni su tada bili jedno – nedužni putnici, tako je i sada. Nikada se ne mogu razdvojiti, niti podijeliti, po bilo čemu, jer su svi bili građani Crne Gore - kazao je Vojinović, istakavši da u ime onih koji su tog dana lišeni radosti življenja, u ime onih sjena koje su ostale na biočkom kamenu, traže istinu i pravdu.

Ponovo je pitao, „ko štiti odgovorne i ko krši zakone“. „Puno pitanja bez odgovora, puno propusta, neodgovornosti, javnih tajni, puno laži i prevara“, dodao je Vojinović. b.Č.

neosnovanim napadom Milačić je bez dokaza optužio Lagatora za skandalozni čin i pokrenuo lavinu komentara protiv umjetnika koji je najavio tužbu. Karikaturista Drljević ocijenio da je sraman potez poslanika poziv na linč bez ikakvog pokrića

PODGORICA – Poslanik „Prave Crne Gore“ Marko Milačić je juče optužio poznatog crnogorskog slikara i karikaturistu Luku Lagatora da je autor skaradne karikature na kojoj je ministarka prosvjete, nauke i sporta Vesna Bratić targetirana na najprizemniji način.

Milačić, predstavnik naroda u parlamentu je u svojoj objavi napisao: „Autoru ogavne slike ministarke Vesne Bratić Luki Lagatoru ovo nije prvi put: Kada je Miodrag Lekić bio predsjednički kandidat naslikao ga je maltene kao mrtvaca“.

Na taj način je, ne navodeći dokaze za tu tvrdnju optužio Lagatora za skandalozni čin i pokrenuo lavinu komentara protiv umjetnika.

najavio tUžbU

Luka Lagator je u demantiju kazao da mu teško padaju ovi besprizorni i neshvatljivi napadi i najavio je tužbu protiv „onih koji me, tako drsko i bez dokaza optužuju“.

Lagator je kazao da je bio zaprepašten kada je saznao „da je poslanik u Skupštini Crne Gore Marko Milačić na svojoj Fejsbuk stranici objavio lažnu

vio sam do sada više od 6.500 radova u raznim listovima i časopisima širom svijeta, ali mi se nikada nije desilo da je neko negativno reagovao na moj rad – napisao je on u reagovanju.

ataK na ProfeSijU

Luka Lagator

tvrdnju da sam ja autor skaradne i ogavne slike, koju sa prezirom osuđujem, na kojoj je prikazana ministarka Vesna Bratić.“ - Prosto, ne mogu da vjerujem da se neko, a kamo li poslanik, može usuditi da, bez ikakvih dokaza, iznese jednu ovako tešku, optužbu i nisku uvredu - piše u reagovanju Lagatora.

Poznati slikar i karikaturista, koji se više od 55 godina bavi karikaturom ističe da ima ogromno iskustvo u ovoj oblasti.

- Tako da mi se, uz davno formiran manir i stečen instikt, nikada ne bi moglo desiti da na ovako nešto i pomislim, a ne da to uradim i objavim. Obja-

Karikaturista Darko Drljević je na RTCG kazao da je istaknuti umjetnik Luka Lagator na meti napada i optužbi od strane Milačića ali i korisnika društvenih mreža. Ovo Drljević ne vidi samo kao napad na Lagatora, već kao atak na cijelu profesiju.

- To je katastrofa, bukvalno poziv na linč prema jednom istaknutom umjetniku bez ikakvog pokrića. To je sramotno, da ne može biti sramnije rekao je Drljević.

Pita se ko je uopšte mogao da pomisli da bi iza nečeg takvog mogao da stoji, kako je kazao Drljević, vrhunski čovjek poput Lagatora.

- Ja nikad od njega nijesam čuo ružnu riječ, to je čovjek koji izuzetno pazi što priča, što radi, koji je ovu zemlju predstavio hiljadama puta u inostranstvu, dobijao nagrade.

I da se nađe neko da napadne baš njega sa takvom bljuvotinom - rekao je Drljević. K. j.

8

Društvo

Subota, 23. januar 2021.

Potpredsjednik Sindikata prosvjete Crne Gore u otvorenom obraćanju komentarisao istup predsje Vlade tokom razgovora sa direktorima škola Koliko su nastavnici posvećeni obrazovanju, prema riječima Kneževića, pokazuje to što je većina dobrovoljno od dva ponuđena modela za nastavu odabrala onaj koji je najbolji za učenike, a najteži za njih

Knežević: Iznenađen s tonom obraćanja prem PODGORICA - Sindikat prosvjete Crne Gore pozvao je premijera Zdravka Krivokapića da još jednom razgovaraju u periodu do ponedjeljka, kada počinje nastava u školama, kako bi prevazišli određena neslaganja i obezbijedili da se što bolje odvija nastavni proces.

Iz SPCG su u obraćanju koje su uputili Krivokapiću naveli da žele da nastave još snažniju borbu za prava prosvjetnih radnika.

- Jer, nema te matematike koja može reći da je 40 časova po 30 minuta direktne nastave, koji će neki od kolega morati da drže, isto što i 20 časova po 45 minuta, u normalnim okolnostima. Koju god operaciju da primijenimo, to mora biti uvećana norma ili prekovremeni rad. Ovaj Sindikat ne prihvata stav da neće biti problem držati 8 časova direktne nastave – naveli su oni.

Kako su kazali neće ucjenjivati, ali neće ni ćutati.

- Neće ćutati na bjelodanu činjenicu da u ovom trenutku, prosvjetni radnik je taj koji obezbjeđuje zaštitna sredstva (maske) na radnom mjestu, neće ćutati na

PODGORICA – Potpredsjednik Sindikata prosvjete Crne Gore Nikolaj Knežević saopštio je da je iznenađen prekjučerašnjom reakcijom, tonom obraćanja i odnosom koji je premijer Zdravko Krivokapić iskazao prema više od 12.000 prosvjetnih radnika.

Krivokapić je na sastanku sa direktorima vrtića i škola o stanju u obrazovanju govorio prijetećim tonom, te je naveo da ukoliko se prosvjetari odluče da štrajkuju to će biti opstrukcija Vlade…

Čitanje „bukvice“

Knežević je istakao da se kao član najužeg rukovodstva Sindikata prosvjete Crne Gore, odazvao pozivu Krivokapića i razgovarao sa njim, resornom ministricom i ministrom finansija, ali da je nakon korektnog razgovora iznenađen izjavom da je ova organizacija ucjenjivala Vladu.

- Prijetnji sa naše strane nije bilo.

Niti ucjena. Od Vas ne očekujemo prijetnje, već razuman i normalan socijalni dijalog – poručio je on.

Borba za bolji položaj zaposlenih u obrazovanju, njihov socijalni i materijalni status je, podsjetio je Knežević, obaveza Sindikata.

- Pored toga, mi smo Vaši socijalni partneri. Partneri sjede za istim stolom, razgovaraju, čak i kad se svađaju ne izlaze u javnost dok se ne dogovore ili raziđu. Čitajući ,,bukvicu“ direktorima, održali ste lekciju Sindikatu koji se godinama bori upravo protiv partijskog zapošljavanja i samovolje pojedinih direktora. Nijedan premijer na takav način se

Nikolaj Knežević

nije i ne bi trebalo da se obraća prosvjetnim radnicima, posebno predstavnicima Sindikata naveo je on.

Povećanje tražili i ranije

Ističe da je Krivokapiću prenio reakcije kolega koji smatraju da treba valorizivati njihov dodatni rad jer su dodatno opterećeni, te da mu je lično saopštio da nijesu došli da razgovaraju o povećanju zarada, jer su društveno odgovorni i svjesni ekonomsko-socijalnog trenutka.

Priča oko zahtjeva valorizacije nije nova niti nešto što je upereno protiv sadašnje Vlade, jer su isto tražili i od prethodne administracije od početka školske godine sa kojom smo imali konkretan socijalni dijalog koji je rezultirao povećanjem zarada u prethodnoj godini od 12 odsto.

- Smatram da je nepristojno da

kad je cijelo društvo u teškoj situaciji, otpočnemo razgovore o povećanju, te da se isto tako, ne odričemo prava stečenog Granskim kolektivnim ugovorom da o zaradama razgovaramo kad se ekonomska situacija stabilizuje.

Saopštili ste da je država na ivici ponora, da ste zatekli katastrofalnu situaciju u državnoj kasi i zamolili za razumijevanje. Ono što je bila glavna intencija naših zahtjeva nije povećanje zarada već valorizacija prekovremenog rada kod pojedinih kolega kojma je duplirana norma pa su primorani da rade od jutra do mraka – precizirao je on.

na ivici egzistencije

Podsjetio je na loš materijalni položaj nastavnika koji su godinana degradirani, uniženi i bore se da na ivici egzistencije prehrane porodicu.

- Ako je marginalizovan u druš-

Sindikat pros sastanak sa K činjenicu da je prosvjetni radnik taj koji, na radnom zadatku, obezbjeđuje i sredstvo za rad (kompjuter); da je prosvjetni radnik taj koji snosi i troškove uslova rada (internet), da je prosvjetni radnik izgubio svoje privatno vrijeme, da je na raspolaganju po cijeli dan, da je htio ne htio, član i do desetak vajber grupa (odjeljenja, roditelji, vijeća), da je prosvjetni radnik izgubio privatnost svog doma, da mu je kamera ušla u kuću – poručili su oni.

Govoreći o razgovoru Krivokapića sa direktorima škola, kazali su da su mnogi prosvjetni radnici bili šokirani nekim od njegovih riječi, kao i načinom kojim su izrečene.

- Mi, u Sindikatu ne. Iskustvo nas je naučilo da budemo spremni da, u razmjeni stavova, čujemo kritike, saslušamo pažljivo i ono što nam se ne dopada, sa čim se možda i ne slažemo – naveli su oni, predlažući u duhu Kri-

SD: Krši zakon prijetnjom da će smanjivati plate Socijaldemokrate su saopštile da je prosto tužno bilo gledati kako, nedolično za jednog premijera, Krivokapić pokušava da autoritet kupi utjerivanjem straha.

Bilo je, kako dodaju, i mučno gledati kako otvoreno, i bezobrazno nezakonito, ljudima prijeti otkazima, u nemogućnosti da nađe izlaz iz gorućeg problema: davanje naknade prosvjetarima za dodatni rad tokom pandemije.

- Ako treba neko da ga nauči

kako da isplati to što su prosvjetari zaslužili, ima dosta stručnih ljudi i u Ministarstvu prosvjete i u Sindikatu prosvjete, koji u prethodne četiri godine nijesu imali takvih problema, već naprotiv: povećali su plate i sve isplaćivali redovno. A njemu se evo ,,požari“ oko plaćanja otvorili za svega mjesec dana – naveli su u saopštenju.

Istakli su i da Krivokapić javno krši zakon prijeteći ljudima da će im smanjivati plate ako se odluče na neki vid protesta ili

tvu i nije motivisan za svoj rad, ako više od polovine svoje zarade daje kao podstanar, onda napretka društva nema – kazao je on.

Koliko su nastavnici posvećeni

obrazovanju, prema njegovim riječima, pokazuje to što je većina dobrovoljno od dva ponuđena modela za nastavu odabrala onaj koji je najbolji za učenike, a najteži za njih.

štrajka, te kako prema direktorima ,,neće imati milosti“ ako su imali bilo kakve veze sa partijama.

- Pa zar vaši prijatelji i saborci, gospodine Krivokapiću, ne pravdaju svoja trenutna politička postavljenja ,,po dubini“ upravo time da se ,,i u partijama može naći kvalitetan kadar“? A, oprostite, mislili ste u Vašim partijama. Vidimo to i po ,,nepolitičkom“ postavljenju direktorice u nikšićkom vrtiću oko koga se javnost danas zabavila – naveli su oni.

- Bez obzira što će sebe dodatno opteretiti, iako im je saopšteno da valorizacije tog dodatnog rada vjerovatno neće biti. Taj model podrazumijeva opterećenje pojedinih nastavnika od

Univerzitet Crne Gore ne planira Skupštini da uputi peticiju akademske zajednice koja brani autonomiju ove visokoškolske ustanove, već će na osnovu nje samo PODGORICA – Prorektor Univerziteta Crne Gore prof. dr Veselin Mićanović saopštio je da neće objelodaniti imena članova akademske zajednice koji potpisuju peticiju za očuvanje autonomije ove visokoškolske ustanove, jer žele da ih zaštite ,,da ne budu javno diskriminisani“.

To je rekao na konferenciji za novinare odgovarajući na pitanja Pobjede da li će dostaviti peticiju Skupštini i kako će se dalje ophoditi prema predloženim izmjenama Zakona o visokom obrazovanju zbog kog je inicirana ovakva reakcija. Oni se protive načinu na koji je poslanica Pokreta za prom j e n e B ra n ka B o š n j a k predložila izmjene tog akta, jer u toj proceduri nije bio uključen nijedan predstavnik Univerziteta. Izmjenama Zakona

Neće sa imenima profesora u javnost, štite ih od diskriminacije predviđeno je da ubuduće rektora, kada se na konkurs prijavi više njih, biraju na izborima profesori, a ne Upravni odbor UCG. Kada se okonča peticija, na osnovu nje će zauzeti stav...

glasanje

- Nemamo tačne podatke koliko akademske zajednice je potpisalo peticiju i u toku je proces. Veliki je broj potpisa...

U prijedlogu izmjena Zakona stoji da bi trebalo izbor rektora da se tiče samo profesora u izbornim zvanjima - isključeni su saradnici i neakademsko i stručno osoblje. Treba da budu uključeni svi – poručio je on,

rektora uređeno na način koji je predložila Bošnjak, te da treba svi da budu uključeni.

- Nemam ništa protiv da profesori glasaju, ali po praksi treba da glasaju svi. Da su nas pozvali u radnu grupu razmijenili bismo mišljenja i znali bismo kakva je uporedna praksa u zemljama EU – rekao je on.

Nikolić tvrdi da prvi put u istoriji nijesu uključeni u važne izmjene zakona zbog čega je ugrožena autonomija Univerziteta.

tvrde da rade Po zakonu

Očekuju da budu pOzvani u skupštinu i raspravljaju O spOrnim izmjenama zakOna: Sa konferencije

dodajući da je potpuno transparentna i sadašnja procedura izbora rektora prema važećem zakonu.

Očekuje da budu pozvani da u

Skupštini raspravljaju o ovoj inicijativi.

I rektor prof. dr Danilo Nikolić kazao je da nema Univerziteta u kom je pitanje izbora

Na pitanje novinara koliko revizija je Univerzitet uradio lani i da li je utvrđeno da je poslovanje kako treba, pošto je bilo u javnosti priče da se nezakonito troši novac, rektor je odgovorio da sve rade po zakonu. Istakao je da je čuo u javnosti za-

mjerke na račun toga što su navodno netransparentni, u smilsu da ne dostavljaju dokumentaciju o finansijama.

- Radujemo se što će Državna revizorska institucija provjeriti finansiranje UCG i za ranije godine. Imaće se realno stanje situacije. Što se tiče transparentnosti rada, jedna NVO je dostavila zahtjev za uvid u informacije prethodnih pet godina za Rektorat i pet šest jedinica. Kako smo procijenili da je ogroman posao, treba dva mjeseca da bismo završili, dali smo saglasnost da dođu na UCG i što god žele da iskopiraju i ponesu. Oni su to prokomentarisali kao vid netransparentnosti UCG – naveo je Nikolić.

Konferencija je organizovana povodom predstavljanja rezultata rada UCG za prošlu godinu, te je zaključeno da su

Društvo

Subota, 23. januar 2021.

ednika

sam mijera

svjete tražio Krivokapićem vokapićevog ekspozea, formiranje zajedničkog tima koji će raditi na izradi platforme ,,Partnerstvom do kvalitetnog obrazovnog sistema“.

Istakli su da kao prosvjetni radnici i kao predstavnici Sindikata potpisuju svaku riječ u tom ekspozeu, koja se tiče obrazovnog sistema u Crnoj Gori i odnose na njegovo unapređenje, transparetnost i bolje uslove rada, kao i dijalog.

Naveli su da kao Sindikat već 20 godina javno upozoravaju i procesuiraju sve kako bi se ispravile nepravilnosti u sistemu.

- Ovo je Sindikat, koji je proglašavan i antidržavnim, iz kog su se i isključivali pod pritiskom vlasti, koji je pokušan da bude slomljen formiranjem paralelnog sindikata. Sindikat, koji je optuživan i za previše bliske odnose sa vlašću. A mi smo se sve vrijeme samo bavili onim što nam je dužnost, pravima radnika i borbom za pravedno društvo.

Nekad sa više, nekad sa manje uspjeha – naveli su oni.

preko 40 časova iako je zakonom predviđena norma od 18 časova.

Može li nastavnik i koliko dugo izdržati toliko opterećenje? – istakao je on.

Knežević se osvrnuo i na ocjene premijera o PISA testiranju.

-Može li se sva odgovornost za neuspjeh naših učenika na PISA testiranjima, onako kako ste uradili u Vašem obraćnju, svaliti isključivo na njihove nastavnike, a pritom ne uzeti u obzir širu društvenu sliku i ambijent u kojem većina zaposlenih u obrazovanju obavlja svoju dužnost?

– naveo je Knežević.

Smatra da bi država pored zdravstvenih radnika prije svega, trebalo da povede računa o onima koji su na drugoj liniji fronta u borbi sa epidemijom koja je zahvatila cijeli svijet.

- Prosvjetni radnici su najznačajniji za budućnost našeg društva. Što ima preče od toga da nam nacija bude pametna i zdrava?! – poručio je on.

N. Đ.

o zauzeti stav pozitivno poslovali.

Nikolić je kazao da mogu da budu ponosni što se iz nekadašnjeg negativnog poslovanja prešlo u zonu stabilnog i pozitivnog poslovanja na zadovoljstvo svih zaposlenih na Univerzitetu. Za poslovanje UCG budžetskim sredstvima u 2020. godini bilo je opredijeljeno 20,65 miliona eura, od čega je skoro 19 miliona utrošeno na zarade zaposlenih. Na računu Univerziteta na kraju 2020. godine nalazilo se 14,9 miliona eura sopstvenih sredstava.

- Za nagrađivanje naučno-istraživačkih i projektnih aktivnosti za naučni fond izdvojeno je 400.000 eura a u stambeni fond dva miliona eura za rješavanje stambenih potreba zaposlenih – rekao je on.

Istakao je da je u planu izgradnja četiri stambena objekta, za što je dobijena saglasnost Vlade i predat zahtjev resornom ministarstvu da raspiše konkurs za idejno rješenje.

N.Đ.

9

Stav

CORPUS SANUM IN MENTE SANA primjer jer se, kao što rekoste juče, loš primjer vječito pamti pa Vi tako pamtite samo loše profesore. Žao mi je što je tako, ali nemojte da sad svi ispaštamo zbog Vašeg lošeg iskustva.

Evo, ja pamtim izuzetne profesore od kojih sam puno naučila i rado ih se sjećam iako je bilo i par primjera koji se nisu najbolje snašli u učionici.

Imam sreću što i danas sarađujem sa sjajnim nastavnim kadrom Gimnazije na čijem sam čelu već uskoro 4 godine. Oni sa uspjehom uče djecu da se dolazi „u školu“, a ne „u školi“ i da se ne kaže „ne okolišem“ već „ne okolišam“, niti „proskula“ već „floskula“.

» Piše: Nataša LATKOVIĆ

Sa velikim entuzijazmom sam se odazvala pozivu „na razgovor o aktuelnoj situaciji u vaspitno-obrazovnom sistemu“ uz očekivanje da ću nakon razmjene primjera dobre prakse sa kolegama/koleginicama i premijerom, dobiti neke nove ideje o tome kako poboljšati nastavu u tekućoj školskoj godini.

Nažalost to se nije desilo.

Uvijek sam smatrala da je ljekovito popričati sa samim sobom ispred ogledala. Pa i naglas. Pa i usljed nekog nezadovoljstva lupiti šakom o sto ili prijeteći podići prst. Nije poželjno to raditi pred publikom, a ako se i desi, onda je najbolje da monologu prisustvuje neko ko vam je blizak i ko će imati razumijevanja za prijeteći ton, promašeni padež i neće vam zamjeriti zbog ne baš jasnih i racionalnih formulacija.

BEZ DIJALOGA Juče sam, iako bijah pozvana na dijalog na visokom nivou, umjesto učesnika u dijalogu, nevoljno postala dio publike koja je ispratila ne monolog, već monodramu čiji se akter, vidno uznemiren, prijetećim tonom obraćao sebi, ne mareći za padeže, ton i stil tokom izlaganja. Prvo sam pomislila da se obraća nama i nevoljno odlučila da odslušam izlaganje u nadi da će do dijaloga, na koji sam pozvana, i doći i da ću dobiti priliku da reagujem, dam svoje mišljenje, ali ne i da se branim jer se ne prepoznah ni u jednoj od optužbi koje su izrečene prijeteći uz udaranje govornice kojoj će biti potrebna ,,reanimacija“. Na bini, iza glavnog aktera monodrame, stajali su i statisti, mahom iz resornog Ministarstva, kao dio scenografije. Do kraja monodrame nisam shvatila njihovu ulogu. U pozivu, koji sam dobila, pisalo je da će i oni učestvovati u, nadala sam se, konstruktivnom razgovoru o aktuelnoj ,,situaciji u vaspitnoobrazovnom sistemu“. Monodrama je okončana stidno započetim aplauzom nekoliko pari ruku iz publike koji je, ne naišavši na podršku većeg dijela publike, prije utihnuo nego je i započeo. Bisa nije bilo, a glavni akter i statisti su se povukli sa scene i pošli na sljedeći, kako reče glavni akter, sastanak, zbog čega nije imao vremena da odgovara na naša pitanja, te poručio da pišemo Ministarstvu u slučaju da nam je što ostalo nejasno.

Takođe nas je obavijestio i da ministarka, čije je učešće bilo najavljeno u pozivu koji i sama potpisuje, nije došla jer je bolesna.

Kasnije u toku dana pogledala sam na sajtu Vlade Crne Gore snimak monodrame kojoj sam prisustvovala, vješto montiran bez uvodne i završne riječi. Teško je sabrati utiske nakon poziva na razgovor na kojem vam je uskraćeno da govorite. Ćutati neću.

Sa velikim entuzijazmom sam se

PRAVO NA ŠTRAJK

Natpis u holu danilovgradske gimnazije

odazvala pozivu „na razgovor o aktuelnoj situaciji u vaspitno-obrazovnom sistemu“ uz očekivanje da ću nakon razmjene primjera dobre prakse sa kolegama/koleginicama i premijerom, dobiti neke nove ideje o tome kako poboljšati nastavu u tekućoj školskoj godini. Nažalost to se nije desilo.

POČELO PRIJATELJSKI...

Premijer je počeo obraćanje prijateljskim tonom predstavivši sebe kao nekoga ko nas savršeno razumije jer je i sam prosvjetni radnik. U daljem izlaganju pokazalo se da i nije najbolje verziran u prosvjetu. Konstatacijama da djeca u školu dolaze sa strahom i da jedva čekaju da izađu iz nje, kao i „da ih nastavnici za vrijeme časa ne uspijevaju naučiti nego se time bave na dopunskoj nastavi poslije časa“, naveo bi svakoga ko ga sluša da se zajedno sa njim zapita: „Kakvu smo mi to danas školu stvorili?“ Da ne radim skoro dvije decenije u školi možda bih mu i ja povjerovala.

Gospodine Krivokapiću, ne znam u kojoj ste školi zatekli atmosferu koju opisujete ali Vam garantujem da u većini crnogorskih škola to nije atmosfera u kojoj se bavimo prosvjetiteljskim radom. Sve ankete, urađene sa učenicima tokom onlajn nastave, ukazuju na jedno, a to je da učenici jedva čekaju da se vrate u školu.

Sumnjam da bi žrtve ikad poželjele da se vrate na mjesto zločina. Kao prosvjetni radnik trebalo bi da znate i da su dopunska i dodatna nastava zakonska obaveza svakog nastavnika, da se održavaju u školi i da ih nije potrebno oglašavati. Usudiću se da pretpostavim da ste mislili na privatne individualne časove, a ne na dopunsku nastavu predviđenu za učenike kojima slabije ide savladavanje gradiva ili dodatnu za one talentovane, za koje ste takođe utvrdili da se njima škola ne bavi i da u školama propadaju. Otkrivanjem talentovanih učenika se bavimo i kroz brojne vannastavne aktivnosti, takmičenja

i nagrade, dajući im vjetar u leđa jer u centar sistema obrazovanja stavljamo učenike, a ne nastavnike i profesore, kako ste Vi konstatovali.

Treba li da Vas podsjećam i na Fond za kvalitet i talente?

NISAM CIGLA U ZIDU Kroz forsiranje priče o individualizaciji učenika u nastavi, sa kojom se u potpunosti slažem i primjenjujem je u praksi, stičem utisak da ste veliki fan grupe Pink Floyd tj. njihove pjesme Another brick in the wall. Moram reći da sam i ja ljubitelj te pjesme i pozivam Vas da dođete u Gimnaziju „Petar I Petrović Njegoš“ u Danilovgradu i uvjerite se da je kod nas učenik na prvom mjestu, ne samo kroz poruku sa zida našeg hola, koju možete pročitati na fotografiji u prilogu, već i kroz kompletnu atmosferu u Školi. Sloboda nema cijenu.

Od onih sam koji smatraju da uvijek može bolje, pa to važi i za stanje u vaspitno-obrazovnom sistemu. Složiću se sa Vama da je odavno narušen sistem vrijednosti i da ga treba sanirati, da samo udruženi možemo raditi na tome, a nikako kao pojedinci.

Međutim vrijeđa me kao građanku i nekoga ko sebe smatra profesionalcem Vaša tvrdnja da trpim bilo kakve pritiske jer to urušava moje dostojanstvo i integritet. Nisam član ni jedne političke partije, niti je to bio uslov za moj angažman bilo kao profesorice, bilo kao direktorice škole. Isto tako nikad nisam pitala nekog od kolega/ inica za koga će glasati, a kamoli vršila na njih pritisak da glasaju za neku od opcija. Da li je neko od njih išao na litije, ne bih znala da Vam kažem jer se ni time nisam bavila niti smatram da bi mi ta informacija bila od značaja za realizaciju nastavnog procesa. Ne mogu reći da nisam zatekla neki oblik političkog i vjerskog aktivizma u školi kad sam počela da radim kao direktorica, ali sam isto tako, uz mnogo napora, uspjela da to zaustavim.

Dajem sve od sebe da ne budem loš

Pomenuli ste da bi štrajk ovih vrijednih pregalaca bio opstrukcija vlasti i zaprijetili, uz konstataciju da zapravo ne prijetite, smanjenjem plata ako do štrajka dođe. Pravo na štrajk je legitimno pravo svakog radnika i nije u redu da ih nazivate ucjenjivačima zbog toga.

Potcijenili ste i izložili posebnom obliku diskriminacije profesore fizičkog vaspitanja čudeći se kako su to oni mahom direktori osnovnih škola, a mene ste, kao nekoga ko je godinama predavao latinski jezik, vrlo začudili neslaganjem sa porukom čuvene i svevremene latinske sentence MENS SANA IN CORPORE SANO (U zdravom tijelu zdrav duh) preinačivši je u njenu suprotnost kao jedino validnu. Mene u to niste ubijedili.

Nakon prijetnje da ćete smijeniti bez samilosti direktore koji su dokazani partijski radnici obećali ste da nećete više dozvoliti partijska zapošljavanja, a odmah zatim konstatovali da ćete teško to obećanje ostvariti jer sve partije na Vas vrše pritisak naviknute na takav način zapošljavanja u posljednjih 30 godina. Iskreno ne umijem da izvedem zaključak šta da od Vas očekujemo po ovom pitanju.

Pred kraj izlaganja ste rekli: „PRIČAMO O GRAĐANSKOJ DRŽAVI, A MENE PROZIVATE ZA NACIONALIZAM. O ČEMU VI TO PRIČATE?“ Molim Vas da uvažite činjenicu da prisutni na skupu nisu imali priliku da govore, a samim tim niti da Vas prozivaju za nacionalizam ili bilo šta slično tako da se pitam od čije ste se prozivke branili i nastavili da nam se obraćate povišenim tonom riječima: „ZAŠTO ONDA TU ĐECU NE VASPITAVATE DA BUDU GRAĐANI? ONI SU GRAĐANI OVE DRŽAVE. ŠTA SE LIČNO OSJEĆAJU TO JE NJIHOVO PRAVO IZBORA. KOJOJ VJERI PRIPADAJU, PRAVO IZBORA. ALI SVI ŽIVIMO SAMO U JEDNOJ DRŽAVI. JA NEMAM ALTERNATIVU I NE ŽELIM DA IMAM. MOJA OBAVEZA JE OVDJE DA KORIJENE KOJE IMAMO UČVRSTIMO DA BI SVIMA BILO BOLJE. NE MENI POJEDINAČNO. SVIMA.“ I dalje se pitam u kojoj je to školi praksa da nastavni kadar dovodi u pitanje nacionalnu ili vjersku pripadnost učenika i ne uči ih da budu građani jedine nam države koju imamo.

Zamoliću Vas da ubuduće uvažite sagovornike koje ste pozvali na razgovor, kao i njihovo akademsko obrazovanje i iskustvo, te da ih ne stavljate u kontekst optuženika obraćajući im se povišenim i prijetećim tonom rečenicama koje su mahom počinjale sa „nemojte da se desi“ i „ako“. I znajte da je jedini razlog zbog koga nisam napustila vilu „Gorica“ tokom vašeg monologa taj što sam vjerovala da sam došla na dijalog.

Autorka je direktorica Gimnazije „Petar I Petrović Njegoš“ u Danilovgradu

10

Hronika

Subota, 23. januar 2021.

Detalji optužnice protiv vaspitačice Ane Pešukić i zlatara Filipa Ralevića

Krala nakit da vrati kockarske dugove Igoru Krstoviću

Đukanović: Zatekla opustošenu vitrinu u kojoj je čuvan nakit Gabrijela Đukanović tvrdi da je početkom aprila prošle godine primijetila da joj nema sata ,,frenk miler“ koji se nalazio u vitrini u radnoj sobi.

Pored ovog sata u vitrini je čuvano još ručnih satova, komplet porodičnog nakita koji je naslijeđen i dobijen poklonom od prijatelja i porodice.

Sav nakit i satovi bili su raspoređeni u kutijama na kojima je bilo naznačeno kome iz porodice Đukanović pripada.

- Kada sam primijetila da nedostaje ovaj sat otvorila sam ostale kutije i vidjela da nedostaje mnogo nakita i satova u velikoj vrijednosti – kazala je u istrazi Gabrijela Đukanović.

Kako je imala evidenciju nakita i podatke od koga je taj nakit dobijen, Gabrijela Đukanović navodi da je lako utvrdila što sve nedostaje.

Naglasila je da je najvredniji među ukradenim stvarima bio njen zlatan sat sa dijamantima i crnogorski grb od zlata, ručne izrade koji je bio ukrašen dijamantima i ne može se naći u slobodnoj prodaji.

Viši sud

PODGORICA – Vaspitačica Ana Pešukić priznala je da je ukrala vrijedan nakit i umjetnine vrijedne 340.931,27 eura iz porodične kuće Aca Đukanovića kako bi vratila kockarske dugove.

Ona je ukradeni nakit u pet navrata prodala zlataru Filipu Raleviću koji joj je, kako tvrdi isplatio 51.000 eura.

Prema optužnici u koju je Pobjeda imala uvid, na krađu nakita, Pešukić se odlučila u septembru 2019. godine kada joj je Igor Krstović duplirao dug od 5.000 eura koji nije uspjela da vrati u dogovorenom roku.

- Saznala sam da Igor Krstović daje novac na zajam uz kamatu, pa sam od njega pozajmila 5.000 eura sa rokom vraćanja od 15 dana uz kamatu od 500 eura. Po protoku tog roka nijesam vratila dug već samo kamatu – navodi se u optužnici.

Pešukić je navela da je na njenu molbu Krstović produžio rok za vraćanje duga s tim što je njen dug sada iznosio 10.000 eura.

Kako se približavao kraj drugog roka, a Pešukić nije bila u mogućnosti da vrati dug odlučila je da pokrade nakit iz kuće porodice Đukanović gdje je već 10 godina radila kao vaspitačica i gdje su joj sve stvari bile dostupne.

- Znala sam da se nakit i satovi nalaze u jednoj vitrini, složeni u kutijama na kojima je pisalo ime onoga čije su te stvari. Vitrina se nalazila u prostoriji radne sobe na petom spratu stana koji je bio zaključan – ispričala je Pešukić.

Koristeći povjerenje supruge Aca Đukanovića, Gabriele Đukanović, optužena Pešukić je neopaženo otključala prostoriju i iz vitrine nasumice iz jedne od kutija uzela toliko nakita koliko joj je moglo stati u šaku i ubacila ga u džep.

Ukradene ogrlice, narukvice i prstenje je potom smjestila u svoje stvari koje je držala u drugoj prostoriji stana.

Nakit je odnijela zlataru Raleviću koji joj je isplatio 3.500 eura.

Krstović negirao da je Pešukić davao novac na zajam uz kamatu Igor Krstović pred specijalnom tužiteljkom Stojankom Radović ustvrdio da ne poznaje optuženu Anu Pešukić koja je od njega navodno uzela 15.000 eura i uz zelenašku kamatu vratila 51.000 eura.

- Nikada se nijesam sreo sa njom niti je ona od mene tražila novac na zajam uz obavezu vraćanja u određenom roku i uz plaćanje kamate – tvrdio je Krstović.

On je na kraju ponudio tužilaštvu da

Kako joj dobijeni iznos nije bio dovoljan za vraćanje duga, Pešukić je u novembru 2019. godine po istom scenariju iz vitrine ukrala dva ručna sata „roleks“ za koje joj je Ralević isplatio 11.000 eura.

Od tog novca, kako je ustvrdila Pešukić, pokrila je dug od 10.000 eura Igoru Krstoviću.

Nije prošlo dugo vremena, Pešukić je zapala u nove kockarske dugove zbog čega je od Krstovića pozajmila ponovo 5.000 eura sa rokom vraćanja od 15 dana uz kamatu od 500 eura. Kao i prvi put, Pešukić je tražila produženje roka što joj je Krstović prihvatio, ali uz uslov da se dugovanje duplira.

Izlaz iz novonastale situacije, Pešukić je vidjela u ponovnoj krađi nakita iz kuće Đukanovića.

Ovog puta, ona je iz vitrine sa nakitom ukrala zlatan sat sa dijamantima i nekoliko zlatnika.

Pešukić je od Ralevića za zlatnike dobila 3.500 eura dok je od prodaje sata odustala i vratila ga u vitrinu.

Prilikom sljedeće krađe, Pešukić je iz vitrine uzela tri zlatnika i sat sa dijamantima od čije prodaje je jednom odustala, a za koji je od Gabrijele Đukanović saznala da vrijedi 70.000 eura.

Od 3.500 eura koje joj je Ralević isplatio za zlatnike i 8.000 eura za sat, Pešukić je Krsto-

njegove tvrdnje i iskaz u ovom slučaju provjere i poligrafski.

Krstović je poznat javnosti nakon što je 28. januara prošle godine na njega u Zeti, nedaleko od porodične kuće ispaljeno 20 metaka.

Zbog organizacije i učešća u napadu na Krstovića pred Višim sudom u Podgorici sudi se Vidoju Stanišiću i Dragiši Bulatoviću.

viću vratila dug od 10.000 eura.

Vaspitačica ponovo zapada u kockarske dugove i pomoć traži od Igora Krstovića.

Zadužuje se 5.000 eura, ali zbog traženja nekoliko puta da joj se rok produži dug prema Krstoviću dostigao je iznos od 30.000 eura.

Iz vitrine sa nakitom porodice Đukanović, Pešukić ovog puta uzima više ogrlica, narukvica, prstenja, zlatnika, dva ručna sata.

Za nakit joj je isplaćeno 13.000 eura dok je za satove dobila 8.500 eura.

Od Ralevića je tada, kako tvrdi Pešukić, pozajmila 8.500 eura kako bi sakupila iznos od 30.000 eura koje je vratila Krstoviću.

Pešukić je prilikom saslušanja u tužilaštvu priznala da je iz kuće Đukanovića ukrala i 20 komada umjetničkih slika Srđana Vukčevića izrađene za ilustraciju knjige ,,Više se ne bojim“ autorke Gabrijele Đukanović za koje je u jednoj podgoričkoj galeriji dobila 750 eura.

Međutim, Pešukić nije priznala da je iz kuće Đukanovića ukrala dvije porcelanske zdjele Alfonse Muha, više boca rumunskih i inostranih vina, dvije pozlaćene pepeljare, osam jastučnica, šest srebrenih noževa i viljuški i tri dječja novčanika u kojima se B.R. nalazilo 955 eura.

Reagovanje na navode Uprave policije

Mojašević tvrdi da njen suprug nije prijetio policajcu

PODGORICA – Supruga Momčila Mojaševića (40) iz Podgorice, koji se tereti za prijetnje policajcu Darku Milonjiću i njegovoj porodici, obratila se redakciji Pobjede tvrdeći da on nije počinio nikakvo djelo ni iz oblasti porodičnog nasilja niti napada na službeno lice i da će to dokazati.

- To što su kazali iz Uprave policije da je Momčilo bio nedostupan, to ne znači da je bio u bjekstvu. Naime, moj suprug je bio na selu, u mjestu Vranje-

štica gdje je pao veliki snijeg i putevi su bili neprohodni sto sam ja u više navrata rekla policijskim službenicima kad su dolazili kući da ga traže. Da je to istina dokazuje činjenica da je moj suprug uhapšen po povratku sa sela u mjestu Smokovac – kazala je Mojaševićeva supruga Gordana.

Ona tvrdi da je branilac njenog supruga predao žalbu na rješenje o pritvoru i dodaje da se nada da će uskoro biti pušten na slobodu.

Kako je ranije saopštila Upra-

KLANOVI PONOVO AKTIVNI: Polici

va policije, Mojašević se potraživao prethodno zbog prijava zbog porodičnog nasilja.

- On je 19. decembra 2020. godine, prilikom preduzimanja policijskih mjera i radnji, prijetio starješini policije D. M. i članovima njegove porodice – navodi se u saopštenju policije.

Pobjeda nezvanično saznaje da je Mojašević prijetio Milonjiću da će ga ubiti puškom.

- Ti si komandir Milonjić, ja sam Mojašević Momčilo, ubiću te kad te vidim. Ti si došao

danas na moju kuću, doći ću ja kod tebe kući i pobiću ti cijelu porodicu, ja imam pušku. I da znaš, ja sam ubio policajca prije 20 godina i imam m… samo mi reci gdje si pa da dođem da raspravimo to, ja ću te iz puške ubiti, samo kad te nađem.

Neće ti ni ta uniforma pomoći, ubiću i tebe i ženu ti i dijete – prijetio je Mojašević, saopšteno nam je nezvanično.

Policija je saopštila da je 15. januara locirala Mojaševića, koji je duži vremenski period bio nedostupan.

A. R.

Veljko Belivuk

Uhapšeno pripreman Belivuka, M BUDVA/TIVAT – Više osoba, među kojima ima srpskih državljana, uhapšeno je juče zbog sumnje da su pripremali likvidacije srpskih državljana Veljka Belivuka, Marka Miljkovića i Budvanina Marka Ljubiše Kana, saznaje Pobjeda.

Pravovremenom akcijom inspektora Specijalnog policijskog tima spriječena su dva teška zločina, planirana intenzivno, izvjesni period.

Prema informacijama našeg lista iz bezbjednosnih službi, inspektori su uspjeli da raskrinkaju plan, pronađu osumnjičene i usmjere pažnju na prikupljanju tragova koji vode do još nekih osoba za koja se sumnja da su učestvovala u pripremanju ubistava.

Sve ukazuje da istražiteljima narednih dana predstoji još puno intezivnog rada da bi prikupili neophodne dokaze o sudionicima pripreme zločina i, na kraju,

stavili lisice na ruke još nekim članovima kriminalne grupe koji su sada nedostupni ili njihov identitet nije poznat.

PLAN LIKVIDACIJE

Inspektori su juče uhapsili Lazara Ilića (23) iz Kraljeva na zaobilaznici u blizini gradskog groblja zbog sumnje da je planirao likvidaciju Marka Ljubiše Kana. Njega srpske vlasti potražuju zbog ubistva Aleksandra Šarca, koji je likvidiran u oktobru u garaži TC Ušče.

Ljubiša je blizak škaljarskom klanu i barskoj kriminalnoj grupi koju je predvodio pokojni Alan Kožar.

Prema saznanjima Pobjede, kod Ilića, koji je lišen slobode u Budvi pronađeni su pištolj i telefon sa kripto zaštitom.

Prema nekim informacijama, imao je falsifikovani pasoš.

AKCIJA U TIVTU

U odvojenoj akciji, pod sumnjom da su učestvovali u pripremanju likvidacije Be-

U saobraćajnoj nezgodi učestvovala tri automobila

Bez povrijeđenih u udesu u Golubovcima PODGORICA – U sudaru tri automobila, do kojeg je došlo danas u 13.26 časova u Golubovcima, nije povrijeđena nijedna osoba, saopšteno je Pobjedi iz Uprave policije.

- U blizini ,,Senić petrol“ pumpe u Golubovcima došlo je do saobraćajne

nezgode u kojoj niko nije povrijeđen – kazali su iz OKC-a navodeći da nijesu dobili podatke o tome kako je do nezgode došlo.

Pobjeda saznaje da su u udesu učestvovali tri vozila ,,reno“ (PG GC 596), ,,pasat“ (PG JN 774) i ,,mercedes“ ulcinjskih tabli (UL AM 907). B. R.

Hronika

Subota, 23. januar 2021.

ija operativnim radom prikupila dokaze o akcijama kriminalne grupe

11

Dostavljeni dokazi protiv optuženih koji su likvidirali pripadnika zagoričke grupe

S. VASILJEVIĆ

Podignuta optužnica za ubistvo Saše Klikovca

Marko Ljubiša Kan

Tivat

Budva

o više osoba zbog nja likvidacije Miljkovića i Ljubiše

PODGORICA – Specijalno tužilaštvo podiglo je optužnicu protiv Marka Šukovića (29), Miloša Markovića (32), Ivana Milačića (28) i Predraga Vukadinovića (23) zbog članstva u kriminalnoj organizaciji ogovornoj za likvidaciju Saše Klikovca, koji je ubijen u julu prošle godine.

Na optužnici je i Jovan Milković (66) koji se ne tereti za stvaranje kriminalne organizacije, već za nedozvoljeno držanje oružja.

- Optužnica protiv M. M., M. Š., I. M, P. V. i J. M. koje Specijalno tužilaštvo tereti za stvaranje kriminalne organizacije, nedozvoljeno držanje oružja i nedozvoljeno držanje oružja u produženom trajanju je dostavljena Višem sudu na kontrolu koja će biti zakazana u zakonskom roku – kazala je za Pobjedu savjetnica za odnose sa javnošću Višeg suda u Podgorici Aida Muzurović.

Ona je precizirala da se svi optuženi osim Milkovića terete za stvaranje kriminalne organizacije, dok su Šuković i Marković dodatno optuženi i za teško ubistvo. Marković i Milačić se dodatno terete za nedozvoljeno držanje oružja u produženom trajanju dok se Milkovski tereti za nedozvoljeno držanje oružja.

Prema optužnici SDT-a ovu kriminalnu organizaciju formirao je pokojni Alan Kožar po čijem

nalogu je Marković 18. jula prošle godine, ukradenim ,,golfom 3“ kojim je upravljao Šuković, došao ispred restorana ,,Kod Crnogorca“ i sa zadnjeg sjedišta ,,na podmukao način i uz prethodno obećanu nagradu u iznosu od 20.000 eura“ pucao na Klikovca.

Na Klikovca je pucano dok se nalazio za volanom svog automobila ,,citroen C3“.

Istražitelji su utvrdili da je Milačić bio zadužen za praćenje žrtve i nabavku opreme, maski i oružja, koje je nakon zločina zakopao zajedno sa Šukovićem u zaseoku Poljice, gdje je pronađen automobil i oružje iz kojeg je Klikovac ubijen.

Tada su iskopani karabin sa optičkim nišanom i četiri metka, automatska puška M-70, sa dva okvira, pištolj marke ,,para“ i veća količina municije.

Zadatak Vukadinovića je bio da pruža logističku podršku izvršiocima krivičnog djela, obezbjeđuje novac za rentiranje ,,štek-stanova“.

Klikovac se u policijskim evidencijama vodio kao bezbjednosno interesantno lice i osoba bliska kavačkom kriminalnom klanu.

Istraga u istom predmetu vodi se i protiv Milkovića kod koga je policija 24. jula prošle godine, pretresom objekta koji koristi, pronašla tri puške, dvije bombe i više komada municije različitog kalibra.

B. R.

livuka i Miljkovića osim Ilića, juče su uhapšeni Radovan Stanišić, Mile Jovanović, kao i Dragan Kostić, koji je bio zadužen za logistiku i radi kao službenik obezbjeđenja na Aerodromu Tivat. Svi su evidentirani kao saradnici kavačkog klana.

Operativci koji rade na ovom slučaju došli su do informacije da je likvidacija Belivuka i Miljkovića naručena iz vrha škaljarskog klana.

Svi uhapšeni poznati su istražiteljima. Stanišić je hapšen 2014. godine zbog pljačke Erste banke kada je sa još nekoliko osoba upao u poslovnicu u centru Tivta i ukrao više od 100.000 eura.

Inspektori Specijalnog policijskog tima u Tivtu otkrili

su više štek-stanova koji su koristili uhapšeni Jovanović, Stanišić i Kostić, za koje tvrde da su bliski škaljarskom klanu.

U tim objektima, kako nam je rečeno, pronađeni su dokazi značajni za istragu. Utvrđeno je da su članovi ove grupe duži period pratili žrtve – Belivuka i Miljkovića.

Njih dvojica su 17. januara došli u Crnu Goru, gdje su ih, prema operativnim saznanjima policije, čekali prijatelji iz kavačkog klana blindiranim vozilom.

Potencijalne ubice su bile informisane da targetirane osobe vode računa o raznim oblicima zaštite prilikom kretanja, a prema nekim informacijama do aerodroma u

Tivtu je trebalo da se prevezu u blindiranom automobilu.

Upravo zbog toga su ubistva Miljkovića i Belivuka planirana na dan kada je trebalo da se vrate u Srbiju, a likvidacija je trebalo da se obavi u ulazu u aerodromsku zgradu.

SUDAR KLANOVA NA ,,DOMAĆEM TERENU“

Na sreću, bezbjednjaci iz Specijalnog tima uspjeli su da osujete zločine u Tivtu i u Budvi.

Podsjetimo 20. januara, samo tri dana nakon ulaska dvojice bezbjednosno interesantnih lica iz Srbije – Belivuka i Miljkovića, mediji su izvijestili da su privedeni u Odjeljenje bezbjednosti Kotor i to u društvu sa vođom kavačkog klana Radojem Zvicerom

na informativni razgovor.

Osim njih privedeni su i članovi kavačkog klana Vojin Stupar, Miloš Radonjić i izvjesni Kujović.

Privedeni su prilikom redovne saobraćajne kontrole u tom gradu, a pušteni su nakon detaljnog pretresa i informativnog razgovora jer nije bilo osnova za njihovo dalje zadržavanje.

Zvicer je u maju prošle godine ranjen u pucnjavi koja se dogodila u centru Kijeva.

Na njega je ispaljeno više hitaca. Zbog pokušaja ubistva Zvicera, uhapšeni su u Odesi Baranin Stefan (Mandić) Đukić (30), Podgoričanin Emil Tuzović (30) i Nišlije Petar Jovanić (46) i Milan Branković (31). A. RAIČKOVIĆ

Cetinjski policajci kontrolisali bezbjednosno interesantnu osobu

Oduzete dvije puške i municija CETINJE – Od Š. L. (32) sa Cetinja, koji se u policijskim evidencijama vodi kao bezbjednosno interesantna osoba, policija je oduzela dvije puške i više komada municije različite vrste i kalibra, saopšteno je iz Uprave policije.

Od Š. L. je privremeno oduzet i automobil radi provjere.

- Policija je pretresom stana Š.

L. pronašla i oduzela lovačku pušku „blazer D99“, pušku „blazer“ i 323 komada municije različite vrste i kalibra. Osim toga, od Š. L. policija je privremeno radi provjera oduzela vozilo marke „tojota heliks“, u sklopu akcije „Talas“ - navodi se

u saopštenju Uprave policije.

O događaju je obavješten državni tužilac u Osnovnom

državnom tužilaštvu u Cetinju koja će se o pravnoj kvalifikaciji djela izjasniti nakon vještačenja

oduzetog oružja i municije.

Iz Uprave policije su podsjetili da su njihove kolege na Cetinju od početka 2021. godine u ovom gradu kontrolisali 121 bezbjednosno interesantnu osobu sa Cetinja, iz Podgorice, Nikšića, Budve i drugih gradova. Istakli su da su tom prilikom procesuirali jedno bezbjednosno interesantno lice.

- Pripadnici Odjeljenja bezbjednosti Cetinje su izveli i ukupno 19 „racija“ u lokalima čiji su vlasnici bezbjednosno interesantna lica kojom prilikom je izvršena kontrola i pregled 10 bezbjednosno interesantnih lica – kazali su iz policije. C. H.

M. B.

Potencijalne ubice su bile informisane da targetirane osobe vode računa o raznim oblicima zaštite prilikom kretanja, a prema nekim informacijama do aerodroma u Tivtu je trebalo da se prevezu u blindiranom automobilu. Upravo zbog toga su ubistva Miljkovića i Belivuka planirana na dan kada je trebalo da se vrate u Srbiju, a likvidacija je trebalo da se obavi u ulazu u aerodromsku zgradu Sa mjesta ubistva Saše Klikovca

U Baru uhapšen srpski državljanin radi šverca droge

Zaplijenjeno 60 grama marihuane BAR - Srpski državljanin Vladan Ratković (32) sa boravkom u Sutomoru uhapšen je zbog sumnje za šverc droge, saopšteno je iz Uprave policije.

Njemu su lisice na ruke stavljene nakon što su barski inspektori pretresom prostorija koje ovaj osumnjičeni koristi pronašli teglu u kojoj se nalazilo 60 grama marihuana.

- Kriminalistička obrada up-

ućuje na sumnju da je V. R. imao namjeru da pronađenu drogu stavi u dalji promet u takozvanu uličnu prodaju na području Bara - navodi se u saopštenju policije.

O događaju je obaviješten državni tužilac u Višem državnom tužilaštvu u Podgorici koji je naložio hapšenje Ratkovića.

Pronađena droga biće dostavljena Forenzičkom centru radi vještačenja.

B. R.

Završeno suđenje Bjelopoljcu Suadu Mujezinoviću

Pet godina zbog kriminalnog udruživanja i šverca droge

BIJELO POLJE – Suad Mujezinović (40) iz Bijelog Polja osuđen je na pet godina zatvora zbog krivičnih djela kriminalno udruživanje i nedozvoljena proizvodnja i držanje i stavljanje u promet opojnih droga.

Odluku je donio sudija Višeg suda u Bijelom Polju Dragan Mrdak.

Inače, vanpretresno vijeće Višeg suda u Bijelom Polju ranije je odobrilo ponavljanje postupka Mujezinoviću, kojeg je vijeće tog suda osudilo u odsustvu na sedam i po godina zatvora, a Apelacioni sud preinačio presudu na pet godina. Mujezinović je u međuvremenu postao dostupan crnogorskim pravosudnim organima te je tražio ponavljanje postupka.

U tom postupku sudilo se osmorici optuženih iz Bijelog Polja, Plava i Berana zbog krivičnih djela kriminalno udruživanje i nedozvoljena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga i presude su pravosnažne.

Mujezinović je kategorički negirao da bilo koga poznaje iz kriminalne organizacije, kako je predstavljeno u optužnici. Takođe je kategorički negirao povezanost sa predmetnim djelom za koje je optužen.

B. Č.

12

Crnom Gorom

Subota, 23. januar 2021.

DanilovgraD: Crnogorsko društvo ekologa pisalo Upravi javnih radova i Opštini

BEranE: Akcija Agencije za izgradnju

Sačuvati stabla hrasta i brijesta S obzirom na to da se stabla nalaze u zoni radova na rekonstrukciji puta Spuž - Martinići – Danilovgrad zabrinuti smo da će biti posječena. Put i izvođenje radova treba prilagoditi stablima na način kojim bi ona bila sačuvana – poručili su ekolozi

da će stabla biti posječena, a posebno imajući u vidu da ona predstavljaju rijedak izvor sjemena koje je neophodno za obnovu šuma skadarskog hrasta – naveli su u dopisu.

Ekolozi ističu da se na tom putu nalazi još nekoliko stabala od velike ekološke, a prije svega ambijentalne i pejzažne vrijednosti.

- To su dva stabla brijesta stara više od 50 godina. Osim njih trasu ovog puta obilježavaju drvoredi hrastova koji formiraju svojevrsni tunel koji daje posebnu draž prostoru, štiti saobraćajnu infrastrukturu i podstiče mještane na češću upotrebu bicikla kao prevoznog sredstva - piše u dopisu.

MJEŠTANI

iMaJU vEliKU EKoloŠKU vriJEDnoST: Stabla hrasta i brijesta

DANILOVGRAD - Crnogorsko društvo ekologa je Upravi javnih radova i Opštini Danilovgrad dostavilo zahtjev da se stabla skadarskog hrasta i brijestova koja se nalaze na lokalnom putu preko Martinića (Spuž Martinići – Danilovgrad) sačuvaju tokom planirane rekonstrukcije, te da se put i izvođenje radova prilagode

stablima na način kojim bi ona bila sačuvana.

MARKACIJA

Iz te NVO navode da su tokom obilaska dionice evidentirali sedam stabala skadarskog hrasta, koji se nalaze u putnom pojasu, te da je riječ o jedinoj zakonom zaštićenoj vrsti hrasta u Crnoj Gori.

- Šume skadarskog hrasta su

nekada pokrivale velike površine od Bjelopavlićke ravnice do okoline Skadarskog jezera i rijeke Bojane. Međutim, djelovanje različitih ljudskih faktora je dovelo do toga da su danas ove šume svedene uglavnom na pojedinačna stabla. Kako se sedam stabala nalaze unutar markacija koje označavaju zonu radova na rekonstrukciji puta, izražavamo zabrinutost

Autori dopisa naglašavaju da se lokalna zajednica, odnosno vlasnici imanja na kojima se nalaze hrastovi, zalažu za njihovo očuvanje te protive njihovoj sječi.

- Dodatno, imajući u vidu biološki, ekološki, ambijentalni i monumentalni značaj i starost tih stabala, smatramo da ona treba da dobiju poseban status brige u Parku prirode ,,Rijeka Zeta“. Zato očekujemo da će predstavnici Uprave javnih radova zajedno sa Opštinom, razumjeti važnost ovog pitanja i da će donijeti odluku u skladu sa principima održivog razvoja, očuvanja prostora i ekosistemskim uslugama ovog kraja. Samo kada su ustanove i građani na istom zadatku dolazi do sinergije koja garantuje bogatstvo zajednice - poručuju iz Crnogorskog društva D. Š. ekologa.

Spašen dub u Tomaševićima Ekolozi su prošle godine uz podršku Uprave za saobraćaj spasili skadarski dub star više od pola vijeka u mjestu Tomaševići.

Rekonstrukcija puta Danilovgrad – Podgorica je, projektnim i izvođačkim radovima, presijecala životni prostor šezdesetogodišnjeg stabla, na način što su na njegovom mjestu bili plani-

rani odvodni kanali za atmosferske vode.

Uprava za saobraćaj, kao investitor, pri planiranju projekta nije bila upoznata o lokaciji i tačnoj vrsti hrasta koji je bio određen za sječu. Nakon dopisa ekologa prilagodili su projektno rješenje na način da građevinski radovi ne ugroze skadarski dub.

Probijen put do Pešića rupe BERANE - Put do katuništa Pešića rupe na planini Bjelasici, gdje se nalazi gazdinstvo Zorana Obradovića, probijen je zahvaljujući angažovanju Agencije za izgradnju i razvoj, a na zahtjev Sekretarijata za poljoprivredu, turizam i vodoprivredu.

Milutin Mićović, pomoćnik u Sekretarijatu, koji je rukovodio akcijom kaže da su nanosi snijega bili visoki 1,5 metara.

Obradović, koji sa suprugom i unukom tu zimuje i ljetuje i vodi brigu o 100 ovaca i 50 koza, zahvalio je na pomoći.

- Sada su radnici i mašine uspjeli da probiju put, pa se katuništu može ponovo prići - kazao je Obradović.

U neposrednoj blizini tog domaćinstva živi još jedna porodica.

C. G.

oBraDoviĆi oDaHnUli: Zoran sa unukom

TivaT: Deset volontera završilo obuku

Naučili kako da pruže prvu pomoć TIVAT – U prostorijama Doma Crvenog krsta na Seljanovu održana je obuka volontera u pružanju prve pomoći.

Obuka je organizovana na inicijativu volontera, a Crveni krst Crne Gore im je izašao u susret i obezbijedio im predavače.

Nacionalni koordinator za prvu pomoć Igor Jokanović i instruktorka Mina Popović dva su dana obučavali deset volontera, koji su dobili sertifikate kao potvrdu da su ovladali znanjem i vještinama pružanja prve pomoći.

S. K.

HErcEg novi: Preduzeće Čistoća, kaže v. d. direktora Vasilije Seferović, radi u otežanim uslovima

Duguju 800.000, teško do naplate potraživanja HERCEG NOVI - Preduzeće Čistoća radi u otežanim uslovima usljed pandemije korona virusa. Po raznim osnovama preduzeće duguje oko 800.000 eura. S druge strane imaju i velika potraživanja od privrednih subjekata i fizičkih lica. Naplata je prošle godine u odnosu na 2019. manja za 30 odsto.

Prema riječima v. d. direktora Vasilija Seferovića finansijsko stanje u preduzeću nije na zadovoljavajućem nivou jer ne mogu naplatiti potraživa-

nja od velikog broja komitenata.

– Prethodne godine nijesmo imali sezonu i najveće platiše - hotelski kompleksi su radili smanjenim kapacitetom ili uopšte nijesu radili tako da su i nama smanjeni prihodi. U Čistoći se trenutno radi popis, nakon čega ćemo precizirati podatke koliko nam duguju privredni subjekti, a koliko domaćinstva. Kada sam preuzeo dužnost v. d. direktora ona su iznosila milion eura - kazao je Seferović.

Trenutno stanje duga Čistoće

iznosi oko 800.000 eura.

- Po reprogramu kredita rata je 11.000 eura, kredit iz 2016. godine sa ratom oko 10.000 eura i kredit koji smo podigli za redovno poslovanje i tu je rata isto oko 10.000 eura. I pored svih teškoća sve obaveze izmirujemo redovno i sve kredite, plate, prekovremeni rad... - kazao je Seferović. Čistoća je ponudila privrednim subjektima i domaćinstvima sporazume o izmirenju dugovanja. Najveći dug je od nerezidenata koji nijesu bili u mogućnosti da dođu pa

se ta naplata očekuje po smirenju epidemiološke situacije i njihovog dolaska.

Seferović kaže da uprkos svim teškoćama nastoje da grad održavaju čistim.

- Čistoća je jedan dobro uvezani sistem koji treba pravilno usmjeriti – ocijenio je on.

Plan je da se u 2021. godini počne obnavljanje voznog parka, kako bi se ostvarila ušteda, jer je starost vozila u prosjeku 18 godina.

- Imamo 14 specijalnih vozila, tri za odvoz komunalnog otpada na deponiju i tri manja koja

odvoze zeleni otpad i sekundarne sirovine. Predviđena je nabavka kamiona za podizanje manjih polupodzemnih kontejnera od po 500 litara – koji će biti postavljeni na lokacijama koje bi trebalo da odredi Sekretarijat za komunalne djelatnosti, ekologiju i energetsku efikasnost. Planom aktivnosti je predviđeno da se poboljšaju usluge preduzeća prema svim građanima i korisnicima, da se kvalitetnije održavaju javne površine i angažuje veći broj radnika – kazao je Seferović. Ž. K.

Vasilije Seferović

Crnom Gorom

Subota, 23. januar 2021.

CETINJE: Gimnazija izabrala model organizovanja nastave od 25. januara

Svi učenici vratiće se u školu, onlajn samo dodatna nastava CETINJE – Svi đaci gimnazije na Cetinju od ponedjeljka će nastavu pohađati u školi.

Direktorica te vaspitnoobrazovne ustanove Danijela Bokan kaže da za to imaju prostorne kapacitete te da će rad organizovati u dvije smjene.

Budva, Kolašin Od ponedjeljka u klupe će i svi đaci SMŠ Danilo Kiš u Budvi i „Braća Selić“ u Kolašinu.

Direktor budvanske škole Ivan Ivanović kazao je da će učenici četvrtih razreda sve časove imati u školi, a nije isključena mogućnost da se za đake prvog, drugog i trećeg razreda dio nastave odvija onlajn.

U Kolašinu, prvi će u učionice, u 8 sati učenici i profesori stručnih usmjerenja i predmeta. U 11 sati počinjaće nastava za Gimnaziju. Obezbijeđen je prevoz za učenike koji koriste đački prevoz. Dr.D.

- Pokušaćemo da na časovima realizujemo sve aktivnosti jer je povratak učenika u školske klupe podjednako važan kako za usvajanje novih znanja tako i za pravilan razvoj i formiranje ličnosti adolescenata – kazala je Bokan.

GRUPE

Gimnaziju pohađa 230 đaka.

- Broj učenika u grupi je različit i kreće se od 14 do 19 učenika u zavisnosti od veličine učionice i u svakoj grupi moguće je poštovati propisana pravila koja obezbjeđuju sigurnu sredinu za rad učenika i nastavnika – objašnjava Bokan. Što se tiče onlajn varijante ostavljena je mogućnost svakom nastavniku koji smatra da je sa učenicima potrebno ostvariti dodatnu interakciju u vidu dodatne ili dopunske nastave.

Raspored je, dodaje ona, urađen tako da u prosjeku nastavnici provedu u školi onoliko vremena koliko su provodili i pod normalnim okolnostima rada.

- U odnosu na prvi i drugi klasifikacioni period redukovan je broj grupa u školi, čime smo uspjeli da smanjimo ukupan broj časova koji nastavnici održe, a time i ukupnu opterećenost nastavnika – objašnjava Bokan.

Direktorica ove gimnazije ističe da su se u uslovima epidemije i propisanih mjera za suzbijanje širenja zaraze nastavnici našli u vrlo delikatnom položaju, ali da su poka-

KAPACITETI DOVOLJNI DA SE PRIMIJENE SVE MJERE: Gimnazija

230 đaka pohađa gimnaziju na Cetinju

Danijela Bokan

zali svu veličinu koju sa sobom ova profesija nosi.

- Slobodno mogu reći da su oni naši tihi heroji, naravno ne uzimajući u obzir izuzetke kojih uvijek ima. Moram napomenuti da sam apsolutno zadovoljna stepenom odgo-

vornosti nastavnika i učenika koji su pokazali,i što se tiče poštovanja propisanih mjera ali i načina realizacije predviđenog plana i programa - ističe Bokan.

Ona ističe kako ima odličnu komunikaciju sa Učeničkim

parlamentom i predsjednikom Savjeta roditelja i svi mi imamo zajednički cilj a to je povratak učenika u školske klupe.

- I predstavnik Sindikata naše škole bio je uključen u planiranje aktivnosti, tako da se nadam da će i drugo polugođe u našoj školi proteći u najboljem redu i sa evidentnim rezultatima – navodi Bokan.

MODELI

Prema odluci Ministarstva prosvjete, nauke, kulture i sporta u svim školama, za sve

učenike, nastava u drugom polugodištu u prvoj sedmici odvijaće se na daljinu. Od 25. januara škole same biraju jedan od dva ponuđena modela uz obavezno poštovanje epidemioloških mjera. Prvi podrazumijeva da sva djeca idu u školu. Drugi model, za osnovne škole, nalaže da učenici prvog, drugog i trećeg razreda obavezno prisustvuju nastavi u školi dok učenici ostalih razreda naizmjenično idu u škole. Preporuka za primjenu drugog modela u srednjim školama je da učenici četvrtog razreda obavezno idu u školu, dok se đaci ostalih razreda naizmjenično smjenjuju u školi.

Obaveza je da se praktični dio nastave održava, kako u školi, tako i kod poslodavca. Što se tiče nastave za opšte-obrazovne predmete, ona će se izvoditi naizmjenično, dakle i u školaD. Š. ma i onlajn.

TIVAT: Donacija hotela „Čedi“ bolnici u Kotoru

Uprava za sport i mlade ugostila predstavnike opštine Andrijevica

Kupiće kuhinjske aparate

Da „Komovi“ zaigraju pred svojom publikom

TIVAT – Predstavnici hotela „Čedi Luštica Bay“ uručili su finansijsku donaciju upravi Odjeljenja pedijatrije Opšte bolnice Kotor. Načelnica ovog odjeljenja dr Jadranka Tripović najavila je da će donacija biti usmjerena za nabavku kuhinjskih aparata.

- Skroman novčani iznos

obezbijedili su gosti hotela u humanitarnoj tomboli uoči dočeka Nove godine a hotel je prikupljeni iznos udvostručio i odlučio da bude upućen najmlađim pacijentima kotorske bolnice - saopštili su iz „Čedija“.

Najavili su da će tokom godine, u okviru programa društveno-odgovornog poslovanja, obezbijediti još donacija, prvenstveno u oblasti podrške djeci u Crnoj Gori.

Hotel „Čedi“ je uoči Nove godine donirao nove jorgane za štićenike Dječjeg doma „Mladost“ u Bijeloj.

S. K.

PODRŠKA NAJMLAĐIMA: Sa preuzimanja donacije

PODGORICA/ ANDRIJEVICA – Rekonstrukcija školske sportske hale u Andrijevici, kako bi se stekli uslovi da rukometaši „Komova“ treniraju u svom gradu i igraju utakmice pred svojom publikom, te otvaranje omladinskog kluba teme su o kojima su razgovarali direktor Uprave za za sport i mlade Vasilije Lalošević i delegacija opštine Andrijevica, u kojoj su bili predsjednik i potpredsjednik Opštine Željko Ćulafić i Vesko Raketić i poslanik Dragan Vukić.

- I drugi državni organi se moraju uključiti, ali će se Uprava za sport i mlade uvijek truditi da inicira ovakve i slične ideje – kazao je Lalošević.

On je istako da je razvoj sportske i omladinske politike na sjeveru jedan od ključnih prioriteta.

- Uprava za sport i mlade, kroz blisku saradnju sa lokalnim samoupravama, kontinuirano će raditi na unapređivanju uslova u njima, a sve u cilju

PODRŠKA RAZVOJU SPORTSKE I OMLADINSKE POLITIKE: Sa sastanka u Upravi za sport

obezbjeđivanja neophodne podrške omladini i sportistima iz svih crnogorskih regija koji imaju pravo da ravnopravno razvijaju svoje kapacitete i želje – rekao je Lalošević navedeno je u saopštenju.

Lalošević je naglasio da je institucija na čijem je sada čelu u Andrijevici sufinansirala izgradnju tribina na terenu FK

Komovi - za te namjene opredijeljena su sredstva u iznosu od 20.300 eura, rekao je Lalošević.

Kada je u pitanju omladinska politika, Uprava za sport i mlade ostaje pri svom dugoročnom cilju da omogući omladini pristup svim aspektima socijalnog, društvenog i političkog života i da unaprijedi njihove uslove.

C. G.

13

CEDIS

Radovi u Nikšiću

PODGORICA – Crnogorski elektrodistributivni sistem nastavlja radove za kvalitetnije i sigurnije napajanje električnom energijom u Nikšiću.

Bez struje će od 8 do 12 sati biti Elektroprivreda Crne Gore, ul. Ivana Milutinovića, ul. Novice Cerovića, ul. Marka Miljanova, ul. Vučedolska i Trg Šaka Petrovića.

U slučaju loših vremenskih uslova radovi će biti odgođeni. C. G.

KOTOR: Priznanje Komunalnom

Zavrijedili sertifikat za izvanredno poslovanje KOTOR - DOO Komunalno Kotor dobilo je sertifikat za izvanredno poslovanje koji dodjeljuje firma DOO Solvent rating Podgorica.

Izvršni direktor tog preduzeća Milan Popović je saopštio da je na osnovu analize dosadašnjeg poslovanja i kompletnih javno dostupnih informacija za proteklu godinu, DOO Komunalno Kotor zadovoljilo najvažnije kriterijume u domenu likvidnosti i solventnosti, čime su se svrstali u 1,9 odsto domaćih privrednih subjekata koji su dobitnici ove reference, u odnosu na 114.250 registrovanih firmi, od kojih je 63.720 aktivno.

- Ističemo da smo jedno od tri komunalna preduzeća u Crnoj Gori koja su dobitnici ovog sertifikata. Svojim izvanrednim poslovnim rezultatima, stabilnom politikom poslovanja i finansijskom ravnotežom, firma DOO Komunalno Kotor se pokazalo kao vrlo uspješna, odgovorna i kvalitetna firma koja se u 2019. našla u samom vrhu crnogorske privrede. Sertifikat potvrđuje da je naša firma pouzdani preporučen poslovni partner - saopštio je Popović.

Sertifikat poslovne izvrsnosti pouzdan je pokazatelj finansijske stabilnosti i kvaliteta rada kompanija. Referenca tog tipa pravnim subjektima osigurava ugled i prednost u odabiru u odnosu na ostala preduzeća iz segmenta njihovog poslovanja.

Popović ističe da je Certificate of Excellence priznanje bonitetne izvrsnosti, potvrda dugogodišnjeg sistematskog i kvalitetnog rada koji nosioce svrstava u sam vrh domaće privrede, rame uz rame sa firmama iz regiona i šire jer se primjenjuju isti rigorozni i dokazani kriterijumi.

- Ove godine samo dva odsto od 114.250 registrovanih firmi zadovoljava zadate kriterijume, što je pouzdan znak da firma odlično posluje i ima najniži poslovni rizik. Metodologija izračunavanja bonitetne izvrsnosti jedinstvena je za sva tržišta Evrope i temelji se na 18 parametara uspješnosti i likvidnosti (finansijski izveštaj), statusa solventnosti preduzeća, blokada računa preduzeća i povezanih firmi i suđenja. Statistički modeli su izgrađeni na osnovu finansijskih pokazatelja (zaduženost, likvidnost, efikasnosti i efektivnost) i na osnovu neželjenih događaja (stečaj, likvidacija, blokada) u posmatranom periodu - zaključuje Popović. Iv. K.

14

Svijet

Subota, 23. januar 2021.

Optužnica protiv Donalda Trampa u ponedjeljak stiže pred američki Senat

Demokrate najavljuju fer suđenje

VAŠINGTON - Predstavnički dom američkog Kongresa u penedjeljak će Senatu proslijediti Rezoluciju o opozivu bivšeg predsjednika Donalda Trampa, koji je optužen za podsticanje pobune 6. januara u kompleksu Kapitola.

Time bi počeo proces suđenja u gornjem domu Kongresa na kome bi Trampu moglo da bude zabranjeno da se ponovo kandiduje za predsjednika države.

- Predstavnički dom će proslijediti optužnicu Senatu koji će održati suđenje o opozivu Donaldu Trampu. To će biti puno i fer suđenje - rekao je juče tokom obraćanja u Senatu lider demokratske većine Čak Šumer.

Donald Tramp je ovim postao prvi predsjednik u istoriji Sjedinjenih Država kome će biti suđeno nakon predstanka funkcije, ali i prvi koji je čak dva puta opozvan u toku jednog četvorogodišnjeg mandata.

Iako prosljeđivanje optužnice označava formalan početak suđenja, detalji tog procesa još nisu poznati.

Lider republikanaca u Senatu Mič Mekonel, prethodno je predložio da se početak suđenja za opoziv bivšem predsjedniku Donaldu Trampu pomjeri za nedjelju dana ili više, kako bi Tramp imao vremena da pripremi odbranu.

Demokrate iz Predstavničkog doma, koje su prošle sedmice glasale za opoziv Trampa nakon što je optužen za podsticanje nereda na Kapitolu 6. januara, nagovijestile su da žele brzo suđenje, dok novi predsjednik Džozef Bajden započinje svoj mandat. Oni su kako navodi AP ocijenili i kako je to neophodno da bi zemlja i Kongres

Demokrate iz Predstavničkog doma, koje su prošle sedmice glasale za opoziv Trampa nakon što je optužen za podsticanje nereda na Kapitolu 6. januara, nagovijestile su da žele brzo suđenje. Oni su ocijenili i kako je to neophodno da bi zemlja i Kongres krenuli dalje

krenuli dalje.

Međutim, Mekonel je svojim republikanskim kolegama u četvrtak rekao da će kratko odlaganje Trampu dati vremena da se pripremi i sastavi svoj pravni tim, što bi osiguralo pravedan postupak.

Senator iz Indijane Majk Bra-

un rekao je da suđenje možda neće početi „prije sredine februara“. Dodao da je to „zbog činjenice da je proces u Predstavničkom domu prebrzo sproveden i da nije u skladu sa vremenom koje je potrebno da se pripremi za odbranu na suđenju u Senatu“.

Prvi Afroamerikanac na čelu odbrane SAD Novi ministar odbrane u administraciji američkog predsjednika Džozefa Bajdena biće general u penziji Lojd Džej Ostin, koji je bio komandant američkih snaga na Bliskom istoku za vrijeme predsjednika Baraka Obame. Ostin je ujedno

prvi Afroamerikanac na toj funkciji.

Kongres pod kontrolom demokrata usvojio je odluku potrebnu da se Ostin potvrdi za ministra odbrane, što je prva odluka koju će novi predsjednik pretvoriti u zakon. Nakon Kongresa i

Slučaj glumice Milene Radulović pokrenuo lavinu svjedočenja o seksualnom zlostavljanju

Žene iz regiona svoja svjedočenja objavljuju u grupi „Nisam tražila“

Glumica Milena Radulović

BEOGRAD – Slučaj glumice Milene Radulović, koja je reditelja Miroslava Miku Aleksića optuži-

Mekonel i Šumer pregovaraju o načinu funkcionisanja gornjeg doma Kongresa u kojem obje stranke imaju po 50 mjesta. Šumer je lider većine u Senatu nakon što su demokrate osvojile dva nova mjesta u Džordžiji, dok prema Ustavu potpredsjednica Kamala Haris,

la da je silovao dok je pohađala njegovu elitnu školu glume u centru Beograda, pokrenuo je lavi-

nu svjedočenja žena iz cijelog regiona, koje su se povezale i na Fejsbuk grupi „Nisam tražila“ po-

Senat je glasanjem potvrdio tu odluku.

Ostin je obećao da će se okružiti kvalifikovanim civilima i uključiti ih u političke odluke. Rekao je da je gotovo čitav život proveo posvećen principu civilne kontrole nad vojskom.

čele da objavljuju lična iskustva sa seksualnim zlostavljanjem.

Grupa „Nisam tražila“ pokrenuta je 18. januara u Bosni i Hercegovini i na njoj je do sad objavljeno nekoliko desetina svjedočenja djevojaka i žena iz regiona o seksualnom zlostavljanju ili uznemiravanju koje su doživjele u porodici, školi, na prijemnom za fakultet, kod ljekara...

Administratorke grupe u svojoj objavi na stranici ističu da je njihov cilj da medijsku pažnju na teme seksualnog uznemiravanja, zlostavljanja i nasilja koja je stvorena nakon tvrdnji Milene Radulović usmjere na vidljivost institucija koje djeluju na ovom polju.

One očekuju da ovolika pažnja na, kako kažu, bolnu i prisutnu temu, ostane aktuelna u našem društvu.

Ocjenjuju i da je kultura nasilja ušla u sve društvene oblasti, te da je osoba poput Miroslava Mike Aleksić mnogo.

Zbog ogromnog broja poruka koje dobijaju u grupi, adiminstratorke stranice poručile su da su njihove objave privremeno prekinute, ali da će se truditi da postavljaju bar 20 svjedočenja dnevno.

Naglašavaju da će se posavjetovati sa iskusnim aktivistima i informisati relevantne institucije, kako bi se nastavilo „odgovorno upravljanje odjekom koji su stvorila svjedočenja žena iz regiona“.

demokrata, ima odlučujući glas u situacijama kada je glasanje u Senatu izjednačeno.

Međutim, sa tako tijesnom podjelom, republikanci će imati određenu riječ u vezi sa postupkom suđenja, navodi AP. Demokrate se nadaju da će voditi postupak, istovremeno donoseći zakone koji su za Bajdena prioritet, uključujući olakšice zbog pandemije korona virusa, ali im je za to potrebna saradnja republikanskih senatora. Šumer je rekao novinarima u četvrtak da još pregovara sa Mekonelom o tome kako voditi suđenje.

- Nema dileme da će suđenja biti. Glasaće se za ili protiv o tome da li treba osuditi predsjednika – rekao je Šumer.

Demokrate ističu da bi postupak trebalo da se odvija brzo, jer su svi oni bili svijedoci opsade, dok su mnogi od njih i bježali zbog ugrožene bezbjednosti dok su izgrednici upadali u Kongres.

- Biće to uskoro. Mislim da neće biti dugo, ali to moramo učiniti - izjavila je predsjedavajuća Predstavničkog doma Ostin ima vojnu karijeru dugu 41 godinu. Diplomirao na američkoj Vojnoj akademiji Vest Point 1975. godine.

Služio je 2012. godine kao prvi Afroamerikanac zamjenik načelnika Generalštaba vojske, a godinu dana kasnije preuzeo je vođenje Centralne komande na Bliskom istoku.

Kongresa Nensi Pelosi.

Ona je navela i da Tramp u svom drugom istorijskom opozivu ne zaslužuje da bude oslobođen odgovornosti samo zato što je napustio funkciju i zato što Bajden i drugi pozivaju na nacionalno jedinstvo.

Bez pravnih savjetnika Bijele kuće koji bi ga branili, kao što je to bio slučaj tokom prvog suđenja prošle godine, Trampovi saveznici tragaju za advokatima koji bi zastupali bivšeg predsjednika u Senatu, javlja AP. Članovi njegovih bivših pravnih timova nagovijestili su da ne planiraju da se pridruže tim aktivnostima, ali je senator iz Južne Karoline Lindzi Grejem republikanskim kolegama poručio da je Tramp angažovao advokata iz Južne Karoline Buča Boversa.

Grejem nije želio da odgovara na pitanja o Trampovom predstavljanju na Kapitol hilu, ali je novinarima rekao kako misli da će on prilično brzo dobiti pravni tim.

Proces će ispred Predstavničkog doma voditi devet menadžera za opoziv koji su se redovno sastajali kako bi razgovarali o strategiji.

Tramp je poručio hiljadama pristalica da se „pakleno bore“ protiv izbornih rezultata koje je Kongres potvrđivao 6. januara neposredno prije nego što je rulja upala u Kapitol i prekinula brojanje.

Petoro ljudi, uključujući policajca iz Kapitola, izgubilo je živote u tom haosu, a Predstavnički dom opozvao je odlazećeg predsjednika nedjelju dana kasnije. Za Trampov opozv glasalo je desetoro republikanaca.

Centralnoafrička Republika proglasila vanredno stanje

Pobunjenici pokušavaju da svrgnu vladu BANGI - Centralnoafrička Republika proglasila je vanredno stanje, dok vojska i snage Ujedinjenih nacija pokušavaju da odbiju pobunjeničke grupe koje napreduju i žele da svrgnu vladu.

Antivladini borci, koji sada kontrolišu dvije trećine zemlje, opkolili su glavni grad Bangi, javlja BBC. Vanredno stanje koje je proglašeno u četvrtak uveče trajaće 15 dana, rekao je portparol vlade na nacionalnom radiju.

Pozvao je Savjet bezbjednosti

UN da poveća broj mirovnih snaga sa fleksibilnim mandatom, koji im omogućava da odgovore na eskalirajuće bezbjednosne izazove u zemlji.

Izaslanik UN u toj zemlji upozorio je da je ona „izložena velikom riziku“.

Pobunjenici osporavaju ponovni izbor predsjednika Faustina Arčange Tuaderea na prošlogodišnjim izborima.

Vlasti su za eskalaciju nasilja optužile bivšeg predsjednika Fransoa Bozizea, kojem je zabranjeno učešće na izborima 27. decembra, što on negira.

Vojska na ulicama Bangija

Priredila: Đurđica ĆORIĆ

U fokusu

Subota, 23. januar 2021.

15

KOTOR: Najmodernija laboratorija za PCR testove, vrijedna 340.000 eura, otvorena juče u Domu zdravlja

Deripaska pomaže u borbi protiv korona virusa

KOTOR - Uzorci PCR testova građana Crne Gore od juče više neće morati da se šalju u inostranstvo na analizu, već će moći da se besplatno obavljaju u Domu zdravlja Kotor. Zahvaljujući donaciji Olega Deripaske kotorski Dom zdravlja je dobio jednu od najsavremenijih i najkvalitetnijih laboratorija ovog tipa na svijetu, u kojoj će dnevno moći da se analizira prosječno 550 testova na korona virus.

U novoj PCR laboratoriji, vrijednoj 340.000 eura, biće obrađivani uzorci koji pristignu iz Opšte bolnice Kotor i drugih primorskih mjesta, a pružaće besplatne usluge stanovnicima većeg dijela Crnogorskog primorja, između ostalog opština Herceg Novi, Tivat, Kotor, Budva i Bar, kao i stranim osiguranicima koji žive u Crnoj Gori.

Otvaranju laboratorije prisustvovali su direktor Doma zdravlja Igor Kumburović, direktor Instituta za javno zdravlje Crne Gore dr Igor Galić, direktorica Direktorata za zdravstvenu zaštitu u Ministarstvu zdravlja Mevlida Gusinjac, potpredsjednik Opštine Kotor Nebojša Ševaljević, dr Ljiljana Krivokapić, samostalni sindikat zdravstva i predstavnik dobrotvorne fondacije ,,Volnoe Delo“ Olega Deripaske.

- Prethodnih mjeseci dobijao sam dosta poziva od ljudi iz Crne Gore, uključući sindikat zdravstva i druge. Svi su me pitali da pomognem u borbi protiv korona virusa. Oprema je nabavljena, dopremljena i puštena u rad. Uspjeli smo da ljudima iz Crne Gore obezbijedimo

4

su stuba pomoći Fondacije, i to usmjerena ka: obrazovanju, nauci, kulturi, regionalnom razvoju

200 miliona eura je vrijednost dosadašnjih donacija Fondacije

Dr Kumburović: Veliki korak za naše građane

Predstavnica Fondacije „Volnoe Delo“, predstavnica Ministarstva zdravlja i zaposleni u PCR laboratoriji (sa lijeva na desno)

Vakcine Deripaska je prije nekoliko godina napravio medicinski centar u Gvineji, vrijedan 10 miliona dolara, koji je dao veliki doprinos u istraživanju ebola virusa i u stvaranju vakcine protiv ove bolesti, baš kao i u istraživanjima drugih viru-

pristup najkvalitetnijoj dijagnostičkoj opremi koja je jedna od ključnih stvari u borbi protiv korona virusa.

Verujem da će ovo da olakša rad svih zaposlenih u medicinskom centru u Kotoru - poručio je Oleg Deripaska ovim povodom.

U laboratoriju, osim opreme, kao donacija stigli su i potrošni materijali neophodni za laboratoriju, specijalna zaštitna oprema za zaposlene i dezinfekciona sredstva.

sa. Dio tima koji se bavio istraživanjem bio je i doktor koji je napravio Sputnjik V, jednu od vakcina protiv korona virusa.

2020. godine Deripaska je izgradio osam kovid bolnica u Rusiji i inostranstvu Oleg Deripaska

cijom i Dom zdravlja Kotor i bolnica u Kotoru dobijaju na značaju. ,, Mi smo ponosni na ovu investiciju, jer je Kotor regionalni centar za Budvu, Herceg Novi, Tivat i Kotor, i naši osiguranici ovom metodom dobijaju mnogo. Imamo kruzere koji svakodnevno dolaze u ljetnjoj sezoni koji završe u našim zdravstvenim institucijama, imamo pomorce čija je to osnovna djelatnost i potreba da imaju tu dijagnostičku proceduru, ali i za naše stanovništvo koje je bez obzira na to da li imaju simptome ili ne, bilo potrebno da se detektuje i dijagnostikuje da li bolest postoji i da se pristupi pravom liječenju“.

Direktorica Direktorata za zdravstvenu zaštitu u Ministarstvu zdravlja Mevlida Gusinjac istakla je zahvalnost na dobijanju nove opreme. ,,Danas smo u Domu zdravlja prisust vova l i jednoj godine je Oleg Deripasi z u z e tka počeo sa humanino vritarnim radom i osnovao jednoj Fondaciju donaciji ,,Volnoe Delo“ Fondacije gos-

- Crna Gora je ranije imala laboratoriju u okviru Instituta za javno zdravlje Crne Gore koja je bila jedina referentna u samoj zemlji. Međutim, decentralizacijom kapaciteta, nova laboratorija u Kotoru je od veoma velikog značaja kako za cijelu državu tako i za sam grad Kotor, ali i region - rekao je dr Igor Galić.

Liljana Krivokapić, u ime samostalnog sindikata zdravstva, dodala je da ovom dona-

1998.

Direktor DZ Kotor dr Kumburović sa direktorom IJZCG dr Galićem i Melvidom Gusinjac, direktoricom Direktorata za zdravstvenu zastitu u Ministarstvu zdravlja Crne Gore

Direktor Doma zdravlja u Kotoru dr Igor Kumburović istakao je i da će laboratorija imati veliki značaj za cio region.

- Dom zdravlja Kotor je prva državna ustanova koja će osim Instituta za javno zdravlje imati mogućnost da posjeduje PCR laboratoriju i dijagnostiku. Ovo mnogo znači za građane Kotora, za turiste koji će posjećivati našu zemlju, naše primorce, ali i za cijelu zemlju je ovo jedan veliki korak.

Mi ćemo rasteretiti Institut za javno zdravlje.

Prvo ćemo testirati stanovništvo Kotora i Tivta, a vrlo brzo ćemo nastaviti i za čitav južni region. Takođe ćemo imati pomoć i podršku Instituta za javno zdravlje jer će nam poslati dva mikrobiologa da nam budu tu u ispomoći - rekao je Kumburović.

Najsavremenija oprema u PCR laboratoriji

podina Olega Deripaske na čemu se Ministarstvo zdravlja zahvaljuje jer ovo ima veliki značaj za cijelo zdravstvo u Crnoj Gori, pogotovo za primorske opštine. Za sada ove testove u javnom

zdravstvu radio je samo Institut koji je jako preopterećen - ovo će poboljšati kvalitet“.

Nova PCR laboratorija od juče je u funkciji za sve građane Primorja.

16

Kultura

Subota, 23. januar 2021.

Objavljen novi broj časopisa „Matica“

Bitne teme iz naše prošlosti i sadašnjosti PODGORICA – Iz štampe je izašao novi 84. broj časopisa za društvena pitanja, nauku i kulturu, „Matica“, koji izdaje Matica crnogorska. Na 760 strana publikovano je više interesantnih priloga.

Srđa Martinović u obimnoj studiji „Policijska organizacija u Crnoj Gori do nestanka kraljevine“, prati razvoj ove državne službe od oružanog odreda koji je formirao Šćepan Mali, preko Njegoševe Gvardije, Perjanika, Garde, osnivanja Ministarstva unutrašnjih poslova, sve do raspuštanja crnogorske vojske krajem 1921. godine. Istorijom se bavi Luka Milunović u tekstu „O tri decenije u kulturi Crne Gore (1881–1911)“, Savo Marković „Iz crkvene prošlosti Bara u XIV i XV vijeku“, Alek Barović se bavi likom Novice Radovića, a Jovan Muhadinović na primjeru Draže Mihailovića i Fon Brauna ukazuje na primjere revizije istorije. Politikološkim temama se bave Bojan Jovanović u tekstu „Globalizacija –kapitalistički put u komunizam“ i Ksenija Borilović u tekstu „Meka moć i kulturna diplomatija“, a sudija Ustavnog suda Hamdija Šarkinović piše o odnosima Skupštine i Ustavnog suda. U zanimljivom prilogu Ljiljana Boričić se bavi švedskim i crnogorskim prilikama u pismu iz Švedske.

Jedinstven je autobiografski zapis partijskog funkcionera iz Andrijevice Milovana Ćulafića koji je poslije robije na Golom otoku, prebjegao u Al-

IZLOŽBE I SARADNJA

baniju. Toponomastikom Bandića bavi se Svetlana Sekulić, a vinogradarskim obrazovanjem u Crnoj Gori između dva rata Svetozar Savić. Žarko Martinović piše o Godarovim filmskim esejima, a Ilija Kapičić piše o Jungu. Inicijativu za obnovu sjećanja na pivsku Muratovicu donosi Milan Gašović. U šestom broju izbora iz objavljenih tekstova o Crnoj Gori „Zapisano je“ Branko Borilović donosi crtice koje se odnose na porijeklo. Časopis tradicionalno donosi izvještaj Evropske komisije o napretku Crne Gore za 2020. godinu.

Ovaj 84. broj časopisa koji je zašao u 21. godinu izlaženja potpisuje, kao i sve dosadašnje, glavni urednik Marko Špadijer, a u redakciji su još Dragan Radulović i Novica Samardžić. Časopis se distribuira na preko 400 adresa u zemlji i regionu, a dostupan je u elektronskoj formi na sajtu Matice crnogorske: http:// www.maticacrnogorska.me/ matica84.html.

B. B.

„Refleksije Mediterana“ u ponedjeljak u KIC-u

PODGORICA - Izložba radova Udruženja likovnih umjetnika iz Ulcinja pod nazivom „Refleksije Mediterana“, biće otvorena u ponedjeljak, 25. januara, u izložbenom holu KICa „Budo Tomović“, u 19 sati.

Svoje radove u okviru izložbe predstaviće: Bilal Nikezić, Edin Kaplani, Mersiha R. Mavrić, Naser Hasa i Vahida Nimanbegu.

Prije Podgorice Udruženje je sa izložbom „Refleksije Mediterana“ gostovalo u Centru za kulturu Bijelo Polje i u Galeriji „Velimir A. Leković“ u Baru.

Izložba će moći da se pogleda do 1. februara.

Shodno odluci Instituta za javno zdravlje broj mjesta je ograničen (Velika sala do 50, Dodest sala do 30, izložbeni hol do 20 posjetilaca), a dezinfekcija ruku, fizička distanca i nošenje zaštitnih maski u svim javnim zatvorenim prostorima su obavezni. B. B.

Kandidati za Oskara u onlajn bioskopu

PODGORICA – Onlajn bioskop „MOJ OFF“, u susret nominacijama za Oskara, ekskluzivno će prikazati svjetske predstavnike za prestižno priznanje Američke akademije nauka i umjetnosti od subote, 23. januara na adresi mojoff.net.

Publika će, prema najavi, moći da pogleda devet kandidata različitih svjetskih kinematografija. U pitanju su filmovi koji nijesu imali prilike da zažive u bioskopskim salama, a na „platnu“ „MOJ OFF“ bioskopa naći će se ostvarenja – „Izvještaj Aušvica“ (The Auschwitz Report), „Istnske majke“ (True

mothers), „Otac“ (Father), „Sezona kiše“ (Wet Season), „Snega više neće biti“ (Never Gonna Snow Again), „Sestrica“ (My Little Sister), „Jabuke“ (Apples), „A sutra ceo svet“ (And Tomorrow the Entire World), „Početak“ (Beginning).

Istinita priča „Izveštaj Aušvica“, priča je o dvojici mladih slovačkih Jevreja koji su deportovani u Aušvic 1942. i koji su 1944. uspjeli da pobjegnu i iznureni preko planina vrate se u Slovačku. Premijerno za domaću publiku na onlajn platformi naći se japanski predstavnik za nagradu Oskar, film „Istinske Majke“ rediteljke Naomi Kavase. On je sniman po japanskom bestseleru, a u fokusu je priča o bračnom paru koji se odlučuje na usvajanje djeteta. Na programu će biti i „Otac“ Srdana Golubovića, iako je ovogodišnji srpski kandidat za Oskara film „Dara iz Jasenovca“ Predraga Gage Antonijevića.

R. K.

Fokus je na sav vizuelnoj prod

PODGORICA - U središtu pažnje Muzeja i galerija Podgorice u 2021. godini biće redovne muzejske djelatnosti, odnosno stalne i povremene postavke, umjetničke izložbe, promocije i edukativne aktivnosti.

- Što se tiče programa za ovu godinu, nadamo se što skorijem povratku na model rada koji smo imali prije pandemije, što će naravno, zavisiti od epidemiološke situacije i od mjera za suzbijanje širenja virusa - kazao je za Pobjedu direktor Muzeja i galerija Podgorice Vučić Ćetković.

Izložba djela umjetnika iz Ulcinja

Priče koje brišu granice

Muzeji i galerije Podgorice planiraju brojne programe uz nadu u pob

Ćetković je istakao da će poseban fokus u ovoj godini biti na izložbama, savremenoj vizuelnoj produkciji, a prema konceptu i stručnoj selekciji tima kustosa i saradnika Muzeja i galerija Podgorice.

- Predstavićemo tokom godine našoj publici nekoliko samostalnih izložbi međunarodnih umjetnika, kao i kolektivne postavke u saradnji sa internacionalnim partnerima. Među njima su i značajne institucije poput Britanskog savjeta i Gete instituta, kao i art-organizacije iz Berlina, Rima i drugih umjetničkih centara. Posebno značajna u 2021. godini biće saradnja sa italijanskim kolegama, sa kojima planiramo da realizujemo dvije umjetničke izložbe, kao i saradnja sa umjetnicima iz Austrije, Srbije i drugih zemalja okruženja, što otvara nove mogućnosti za realizaciju zajedničkih projekata, koje će naši kustosi raditi sa regionalnim umjetnicima - najavio je Ćetković.

Kako je kazao, podjednako važan dio programa u 2021. godini, biće prezentacija crnogorske likovne scene i to kroz dva segmenta - naša umjetnička baština i nova kretanja na crnogorskoj vizuelnoj sceni, odnosno, savremeni umjetnički pristupi.

- Jedan od ciljeva Muzeja, ujedno i obaveza koju imamo prema umjetničkoj zajednici, jeste da doprinosimo razvoju crnogorske likovne scene, njenoj vidljivosti i novim produkcijama i to obezbjeđivanjem izlagačkih uslova i stručnih standarda, uz što veće ukjučivanje umjetnika, kulturnih djelatnika i muzejske publike u procese našeg rada i djelovanja - rekao je Ćetković.

Prema njegovim riječima, manje vidljiv, ali suštinski bitan dio posla u obavljanju

Predstavićemo tokom godine našoj publici nekoliko samostalnih izložbi međunarodnih umjetnika, kao i kolektivne postavke u saradnji sa internacionalnim partnerima. Podjednako važan dio programa u 2021. godini, biće prezentacija crnogorske likovne scene najavio je Vučić Ćetković

Unutrašnjost obnovljene Galerije „Art“ u Podgorici

Novi segment stalne postavke u Modernoj galeriji Vučić Ćetković je podsjetio da je stalna muzejska postavka jedinstvena cjelina sačinjena od muzejskih eksponata iz nekoliko zbirki, te da odražava vrijednosti kulturne baštine, u najvećem dijelu sa teritorije današnje

muzejske djelatnosti jeste i rad na muzejskoj dokumentaciji i stručnoj obradi muzejskih predmeta koji čine dio fonda. Kako je kazao, Muzej će u okviru osnovne djelatnosti nastaviti, mnogo posvećenije nego u prethodnom periodu, da se bavi sprovođenjem preventivne i trajne

Podgorice sa okolinom.

- Sadrži predmete iz arheološke zbirke, koja obuhvata periode od srednjeg paleolita do poznog srednjeg vijeka, materijal iz zbirke etnografskog nasljeđa, kao što su nošnje, nakit, oružje,

zaštite muzejskih predmeta i muzejske dokumentacije, vršenjem stručne obrade muzejskog materijala, vođenjem dokumentacije o muzejskom materijalu, kao i vršenjem revizije kompletnog muzejskog fonda uz primjenu adekvatne metodologije.

- U cilju postizanja i obezbje-

rukotvorine, upotrebni i drugi predmeti, eksponate iz više istorijskih zbirki i odjeljenja za istoriju kulture i umjetnosti. Namjera je da u perspektivi koncipiramo i realizujemo i novi segment stalne postavke u Modernoj galeriji. Nova cjelina predstavljaće vrijednosti crnogorske likovne baštine - najavio je Ćetković.

đivanja adekvatnih uslova za smještaj muzejskog materijala realizujemo projekat osavremenjivanja muzejskih depoa, koji podrazumijeva nabavku odgovarajuće aparature za poboljšanje mikroklimatskih uslova, ali i ugradnju adekvatnih polica i oramara za odlaganje i trajni

Novi dvobroj filmskog časopisa „Camera Lucida“ dostupan publici

Analitički tekstovi i nov

Naslovnica novog broja časopisa

PODGORICA – Novi dvobroj crnogorskog filmskog časopisa „Camera Lucida“ dostupan je publici na onlajn platformi.

Kako u editorijalu navodi urednica Maja Bogojević, suočeni sa sve većim i dubljim nesavršenostima svijeta, „Camera Lucida“ nastavlja da slavi umjetnost bez praktične dobiti.

- Nastavlja intelektualno i umjetničko povezivanje sa ljudima širom svijeta, uprkos velikim ljudskim žrtvama

i prijetećem otuđenju koje diktira korona virus pandemija i rastući globalni fašizmi, rasizmi i totalitarizmi – zapisala je Bogojević.

U novom dvobroju 47-48, kako se navodi, dostupni su brojni tekstovi Jean-Michel Frodona „Filmovi za pamćenje2020“, „Ida Lupino: Autorka prije autora“, „Zatvaranje kulture i potreba za reformulisanjem našeg savremenog svijeta“, te „City Hall i značenje riječi demokratija u SAD-u“.

- Jonathan Rosenbaum

donosi pronicljive analize - „Sinemaskopi, Lang, Welles itd.“, „Bamako: proces vijeka“, „1985 povratak filmu Ivan Grozni“. Novi broj predstavlja dva nova saradnika - iz Turske professor Ethem Özgüven donosi sveobuhvatnu i detaljnu analizu ekoloških katastrofa kojima je naša planeta zemlja izložena i njihov (ne)prikaz u dokumentarnim filmovima, u eseju „Gledajući lijepu plavu planetu“. U rubrici retrospektiva Sara Đurović

Kultura

Subota, 23. januar 2021.

boljšanje epidemiološke situacije

17

Poznata hrvatska i holivudska glumica Mira Furlan preminula u 65. godini

Odlazak vječite enigme vremenoj jugoslovenskog filma

dukciji Vučić Ćetković

U „Artu“ izložba kustoskog tima iz Berlina Vučić Ćetković je najavio da će program u Galeriji ,,Art“ otpočeti edukativnom izložbom pod nazivom ,,The Internet of Things“, u kustoskoj produkciji kolektiva ,,Tacticle Tech“ iz Berlina. Riječ je o multimedijalnom projektu koji istražuje uticaj digitalnih tehnologija na čovjeka.

- U prvom kvartalu u Galeriji ,,Art“ predstavićemo izbor recentnih radova nikšićkog umjetnika Krsta Andijaševića, u postavci od dvadesetak „ready-made“ slika-objekata, koji predstavljaju, na prvi pogled, radikalan iskorak Andrijaševića u odnosu na njegovu prepoznatljivu poetiku. Što se tiče izlagačkog prostora Moderne galerije, u pripremi je omaž izložba nedavno preminulom umjetniku Nikoli Vujoševiću, iz legata koji je slikar poklonio gradskom Muzeju Podgorice. Takođe, planom i programom rada Moderne galerije za prvi kvartal su predviđene i izložbe crnogorskih umjetnica Katarine Zlajić i Milijane Vujović - kazao je Ćetković.

smještaj muzejskog materijala i muzejske dokumentacije - rekao je Ćetković.

REKONSTRUKCIJA

Ćetković je podsjetio da je Kuslevova kuća, na obali Ribnice, jedan je od simbola kulture i tradicije Podgorice.

- Cijenimo da je sanacija i zaštita ovog objekta od najvećeg značaja sa aspekta očuvanja vrijednosti arhitektonskog nasljeđa Podgorice. Po okončanju predviđenih radova, nakon kompletnog renoviranja, Kuslevova kuća imaće multifunkcionalnu namjenu. Pored organizovanja postavki, sa eksponatima izuzetne kulturne vrijednosti, koristiće se i za razne kulturne sadržaje, prvenstveno u oblasti promocije kulturne baštine,

a povremeno i za selektovane muzičke i druge umjetničke programe - najavio je Ćetković.

On je naveo da je sanacija i kompletna rekonstrukcija Galerije ,,Art“ na Trgu nezavisnosti, jedan od projekata unapređenja muzejske infrastrukture.

- Prostor je, zahvaljujući izdvojenim sredstvima Glavnog grada, i konceptu tima arhitekata: Sanje Paunović-Žarić, Eme Alihodžić i Nemanje Milićevića, u cjelosti osavremenjen i prilagođen aktuelnim izlagačkim standardima - kazao je Ćetković.

On je najavio da će umjetničke izložbe upotpuniti i „Art kafe“, kao dodatna mogućnost povezivanja lokalne kulturne scene.

A. Đ.

vi saradnici analizira umjetnost „Waldo Salt-a“ – zapisala je Bogojević.

U novom broju časopisa, kako se navodi, publika može da pročita i festivalske izvještaje iz Venecije JeanMichel Frodona i Steven Yatesa.

- Slijede osvrti na Sarajevo FF, BIFED, Bozcaada, Podgorica FF, Green Montenegro International Film Festival (GMIFF) i Ubrzaj FF o ljudskim pravima. Nažalost, ni teški uslovi pandemije

nijesu nas mogli naučiti lekcije o boljoj i efikasnijoj organizaciji, te su se tri glavna podgorička filmska festivala odvijala u skoro isto vrijeme, tj. u istoj sedmici decembra 2020, iako je ostatak godine bio skoro potpuno prazan u smislu festivalskih događaja – zapisala je Bogojević.

U ekskluzivnom intervjuu za „Cameru Lucidu“ Steven Yates je razgvarao sa autorima filma „Samp“ Flaviom Mastrellom i Antoniom Rezzom.

S. V.

PODGORICA - Poznata jugoslovenska i hrvatska glumica, jedna od onih koje su uspjele da svojim talentom ostvare rezultate i van Balkana, preminula je 20. januara u 65. godini. Vijest su juče, na zvaničnom Tviter nalogu glumice objavili administratori, a prenose agencije.

O razlogu smrti se još uvijek nijesu oglasili, mada je poznato da je glumica duže vrijeme imala infekciju Zapadnog Nila, bolesti koju prenose zaraženi komarci. Niko se od članova porodice nije obratio medijima povodom smrti glumice.

Otišla je Ankica Vidmar, koketa iskrenog osmijeha sa pečatom žrtve ljubavi i krivca za sopstvenu ljepotu, otišla je Jaglika, žena koja je prepoznala sebe u svijetu za koji nije znala da postoji, daleko od golog kamenja svakodnevice, a onda i Finka, smušeno proračunata koleginica Gige Moravca, sasvim obična službenica iz socijalne stagnacije osamdesetih, nositeljka stila kakvom su majke tih godina podređivale sve ono što pretekne od plata. Na kraju i Danijel Ruso, naučnica zarobljena na pustom ostrvu u „Izgubljenima“, jednoj od najgledanijih, najpopularnijih američkih serija 21. vijeka.

EMIGRANTKINJA

Mira Furlan je rođena je 7. septembra 1955. u Zagrebu. Iako je imala zavidnu karijeru u matičnoj zemlji, krajem 1991. je emigrirala iz SFRJ sa svojim suprugom, rediteljem Goranom Gajićem, da bi se odvojila od silnih političkih pritisaka onog doba, koji su stvarali neviđene tenzije među narodima. Tenzije i prijetnje su došle

i do nje, i ta je hajka zbog navodne izdaje rezultirala ne samo oduzimanjem stana (koji joj je vraćen 17 godina kasnije), već i činjenicom da se iz emigracije nikad nije vratila.

- Ja se osjećam kao imigrant na ovoj planeti. Nikad se nijesam osjećala kao da sam se igdje ikada zapravo „smjestila“. Ali nije li to prirodno stanje? Pa svi smo samo prolaznici kroz život i sve je „privremeno“. A mi bismo stalno i uporno neku sigurnost i definitivnost.

Ja sam putnik i promatrač. Ta marginalna, tranzitorna pozicija je pozicija slobode – rekla je Furlan prije pet godina u intervjuu za NIN nakon premijere „Kasandre“ u riječkom HNK. Drugačija od drugih glumica, ekspresivna, a nježna, povučena, a vidljiva i u pozorišnim i filmskim minijaturama, postala je seks simbol ne samo svog doba, već ona koja je ostala vječita enigma i nakon što se povukla da svoje postojanje usmjeri drugačije, daleko od svoje domovine. Svojim obrazovanjem i neposrednošću je osvajala van ekrana, na poseban način. Za nju je gluma,

kako je zapisala u posljednjem pismu pred prinudni odlazak u Ameriku, bila iznad sputavanja i stavljanja u službu bilo koje političke i nacionalne ideje, jer se to „protivi njenoj prirodi, koja mora, i u najgorim trenucima uspostavljati mostove i veze, kojoj je strana svaka nacionalna međa, koja je u samoj svojoj biti profesija koja ne pozna i ne priznaje granice“. Borila se cijeli život protiv nacionalizma i mržnje, a to je bila borba koja kraja nema i koju je ostavila za sobom jednog januarskog dana.

POSLJEDNJI POZDRAVI

Mnogi poznati glumci i režiseri, te prijatelji Mire Furlan, osjetili su potrebu da se i javno oproste od ikone jugoslovenske kinematografije, a porukom se od nje oprostio i autor američke serije „Vavilon 5“, Majkl Stražinski.

- Ovo je noć velike tuge jer je naša prijateljica pošla putem niz koji je ne možemo pratiti.

Ali pridružićemo joj se vremenom, i vjerujem da ćemo imati mnogo priča za ispričati, i mnogo novih uloga koje će podijeliti s univerzumom -

zapisao je Stražinski na svom Tviter nalogu.

- Mira je bila velika i pravedna žena. Bila je ljevičarka i socijalista. Bila je briljantna glumica i osoba. Svi su je voljeli, od publike do drugih glumaca i reditelja – što je i dokazala kada je otišla, pobjegla od strašnog rata i uspela da u SAD napravi karijeru – rekao je Rade Šerbedžija za RTS na vijest o smrti glumice, dodavši da je sve postigla uz pomoć svoje velike ljubavi, Gorana Gajića, čovjeka koji joj je bio oslonac u životu.

- Bio je najčvršća stijena za koju se, tako plaha i nježna, držala i održala u ovom našem okrutnom svijetu - dodao je Šerbedžija u jučerašnjoj izjavi za RTS. Sarajevski reditelj Dino Mustafić je zahvalan za plemenitost i humanizam koji je širila oko sebe.

- Bila je posebna i hrabra, imala je jasan stav o 90-im.

Jedna od onih umjetnica koja je svojim ulogama objedinjavala jugoslavenski kulturni prostor i nakon sukoba na Balkanu – zapisao je Mustafić na Tviteru.

D. E.

Od ponedjeljka na Televiziji Nikšić serijal filmova „Gorostasi slobode“

Promocija baštine Nikšića NIKŠIĆ – Najavljujući projekat „Gorostasi slobode“, koji JU „Zahumlje“ realizuje u koprodukciji sa RTV Nikšić, juče su Kristina Radović i Ljiljana Karadžić predstavile koncept i misiju serijala kratkometražnih dokumentarnih filmova koji će promovisati kulturno-istorijsku baštinu na teritoriji nikšićke opštine. U pitanju je period od oslobodilačkih ratova s Turcima do novijih -antifašističkih vremena.

Kako se čulo na konferenciji za novinare, emitovanje počinje od ponedjeljka, svim radnim danima, na TV Nikšić, nakon informativnih emisija u 18. i 20. časova.

Kristina Radović podsjetila je kako je Crna Gora ostala dosljedna antifašizmu, te je njena želja, ali i njene koleginice Karadžić, kao rukovoditeljke Istorijskog muzeja u okviru Narodnog muzeja Crne Gore, bila da ukažu na značaj brojnih spomenika, konzervatorske i restauratorske radove koji su obavljeni na brojnim obiljež-

Sa konferencije za novinare u Nikšiću

jima, kako onim podignutim u čast poginulih u 19. vijeku tako i onima koji su stradali u ratovima prošlog stoljeća.

- Želja nam je da predstavljanjem spomeničkih kompleksa, skulptura, slika, fotografija promovišemo kulturno-istorijsku baštinu Nikšića, ljude i događaje sa njima povezane.

Ponudićemo gledaocima 20ak kratkih filmova, vrijednosti kulturno-istorijskog nasljeđa iz crnogorsko-turskih, ali i Prvog i Drugog svjetskog rata.

Prikazaćemo i nespomeničko

nasljeđe, a kad to kažem mislim prije svega na grafičke listove Antona Lukatelija kazala je Radović, uvjerena da su odabrali dobru formu, te da će zainteresovati i edukovati i mlađu publiku što im i jeste cilj.

Karadžić, koja je se u ovom serijalu bavi NOB-om, odnosno spomeničkom kulturom iz tog perioda, tvrdi da je riječ o zahtjevnom projektu koji traži istraživački rad. Kazala je da često čujemo koliko je važna kultura sjećanja, ali da je istinski ne njegujemo toliko

i ne pridajemo joj značaj koji zaslužuje.

- Kada vidimo te spomenike, uočavamo razlike i lako zaključujemo ko je svojevremeno stajao iza njihove izgradnje, država, grad ili grupa seljaka. Ti skromni su najčešće piramidalnog oblika na vrhu sa petokrakom zvijezdom kao simbolom vremena, ideologije, komunizma, žrtvovanja za slobodu..., ali imamo i vrlo složene, modernističke kao što je taj u podnožju Trebjese ili monumentalni kakav je na Grahovu - kazala je Karadžić, naglašavajući da se treba truditi u promovisanju vrijednosti koje su neprolazne, te da ima načina da se zainteresuje i najmlađa populacija kroz razne oblike u umjetniče forme.

Autorke projekta „Gorostasi slobode“ kažu da im je mnogo koristila građa koju je svojevremno objavio Veljko Bijelić, te da je TV Nikšić snimala materijal, a da su naratori u ovom serijalu: Dragoljub Čarli Ilić, Mihailo Perošević i Miro Nikolić.

Ra. P.

18

Hronika Podgorice

Subota, 23. januar 2021.

Komunalne usluge nastavljaju modernizaciju javne rasvjete i svjetlosne signalizacije U koordinaciji sa Glavnim gradom, Opštinom u okviru Glavnog grada - Golubovci, Sekretarijatom za komunalne poslove i Sekretarijatom za saobraćaj, gradsko preduzeće Komunalne usluge nastaviće investicije u javnu rasvjetu i svjetlosnu signalizaciju. Riječ je o projektima koji će u najvećoj mjeri biti realizovani na osnovu zahtjeva građana upućenih preko mjesnih zajednica i dobijenih saglasnosti od nadležnih sekretarijata.

Za investicije opredijeljeno 700.000 eura

Iz Komunalnih usluga najavljeno je da će u investiciono održavanje postojećih i izgradnju novih objekata u 2021. godini biti uloženo 600.000 eura na teritoriji glavnog grada i 100.000 na području opštine u okviru Glavnog grada - Golubovci.

MODERNIZACIJA

U okviru investicionog održavanja postojećih i izgradnje novih objekata javne rasvjete, biće korišćene savremene LED svjetiljke, koje garantuju postizanje visokog nivoa efikasnosti, boljeg svjetlosnog efekta i smanjenja emisije štetnih izduvnih gasova u skladu sa evropskim i svjetskim standardima i preporukama.

- Uz modernizaciju povjerene infrastrukture, biće nastavljena i implementacija sistema za daljinsko upravljanje javnom rasvjetom.

Takođe, u planu je nastavak

Nastavljaju razvoj optičke infrastrukture za video-nadzor Iz Komunalnih usluga poručuju da je ove godine u planu nastavak razvoja optičke infrastukture za potrebe video-nadzora glavnog grada.

Time će se unaprijediti uslovi za poboljšanje nivoa bezbjednosti na teritoriji glavnog grada. Takođe, ovim će se obezbijediti proširenje kvalitetne optičke mreže za prenos potrebnih podataka i upravljanja javnom rasvjetom i svjetlosnom signalizacijom iz Nadzornog centra.

kao i uvođenje pokazivača trajanja preostalog vremena za vozače i pješake, čime će se dodatno poboljšati funkcionalnost sistema i bezbjednost učesnika u saobraćaju, odnosno bolji protok saobraćaja – ističu iz Komunalnih usluga.

Biće nastavljeno i postavljanje dekorativne, urbane i ambijentalne rasvjete na mostovima, spomenicima, zgradama od posebnog značaja.

ODRŽAVANJE

Nova svjetlosna signalizacija na Bulevaru Svetog Petra Cetinjskog

modernizacije objekata svjetlosne signalizacije, odnosno zamjene dotrajalih semafor-

skih stubova sa modernijim poluportalnim i portalni stubovima. Biće sprovođeni i no-

vi signalni planovi za potrebe tzv. ,,zelenog talasa“ na Bulevaru Svetog Petra Cetinjskog,

Ekipe Komunalnih usluga zadužene su za održavanje ulične rasvjete, parkovske, novogodišnje dekorativne rasvjete kao i dekorativne rasvjete mostova, spomenika i drugih osvijetljenih znamenitosti na području glavnog grada i opštine u okviru Glavnog grada - Golubovci.

Riječ je o oko 23.000 stubova i 32.000 svjetiljki, od kojih je održavanje 11.050 stubova obaveza izvođača radova, shodno ugovoru koji se odnosi na rekonstrukciju javne rasvjete i podrazumijeva ser-

visiranje narednih 10 godina.

- Na objektima javne rasvjete gdje je izvršena rekonstrukcija javne rasvjete, ovo društvo je i dalje u obavezi da održava sve ostale elemente objekta javne rasvjete, a to podrazumijeva održavanje napojnih kablova, stubova, ormara itd..

Održavanje svjetlosne signalizacije podrazumijeva održavanje opreme na 47 semaforizovanih raskrsnica, kao i održavanje video-nadzora i komunikacionih resursa – podsjetili su iz Komunalnih usluga To gradsko preduzeće je tokom prošle godine na više od 300 lokacija širom grada ugradilo preko 2.000 LED svjetiljki, ali i očistilo i ofarbalo više od 2.000 stubova javne rasvjete i semafora. Uveli su i moderno dekorativno osvjetljenje na mostu Milenium, specijalnu pješačku rasvjetu u Ulici Stanka Dragojevića, te savremenu optičku mrežu za upravljanje semaforima i javnom rasvjetom.

I. MITROVIĆ

Postavljena zaštitna ograda u Ulici Pete proleterske brigade

Foto-ZUm

Zamijenili još jedan Zaštitiće pješake izgorjeli kontejner i novi drvored Ekipe gradske Čistoće su prije dva dana u Dalmatinskoj ulici zatekli potpuno uništen (zapaljen) plastični kontejner namijenjen za odlaganje tzv. suve frakcije komunalnog otpada.

Agencija za stanovanje je na inicijativu roditelja učenika Osnovne škole ,,21. maj“ postavila zaštitnu ogradu u

dužini od 150 metara u Ulici Pete proleterske brigade.

Riječ je o saobraćajnici kojom znatan broj učenika sa

- Iako smo više puta ukazivali na potrebu dodatne odgovornosti tokom zimskih mjeseci, kada odlaganje zapaljivih materija u kontejnere dovodi do ovakvih situacija, očigledno je da se pojedinci i dalje oglušuju o naše molbe – saopšteno je iz Čistoće.

Navodeći da je kontejner reakcijom nadležne službe vrlo brzo zamijenjen, iz tog gradskog preduzeća još jednom su ponovili apel građanima da u kontejnere ne odlažu zapaljive materije.

I.M.

Nova ograda duž saobraćajnice ka Starom aerodromu

Počela rekonstrukcija Ulice Slobodana Škerovića na Draču vrijedna 356.000 eura

Rok za završetak radova 100 dana Rekonstrukcija Ulice Slobodana Škerovića na Draču počela je juče. Radovi, čija je vrijednost 356.000 eura, biće završeni za stotinu dana.

- Rekonstrukcijom je predviđeno da se postojeći asfalt na kolovozu zamijeni zastorom od granitne kocke, a zastor na trotoaru biće odrađen od kamenih oblutaka u cementnom malteru. Od prateće infrastrukture predviđena je izgradnja atmosferske i telekomunikacione kanalizacije i zamjena svjetiljki na postojećim stubovima javne rasvjete. Izvođač radova

je firma ,,Indel inženjering“ iz Podgorice – saopšteno je iz Agencije za izgradnju i razvoj Podgorice.

Dužina Ulice Slobodana Škerovića je 440 metara, od raskrsnice sa Ulicom Buta Lekića do raskrsnice sa ulicama Orahovačkom i Kučkom.

- Ulica se rekonstruiše u postojećim gabaritima, tako da je širina kolovoza promjenljiva i kreće se od 3,5 metara do pet metara. Trotoari su takođe promjenljive širine, koliko dozvoljavaju prostorne mogućnosti – navodi se u saopštenju. H. P.

Starog aerodroma dolazi do škole na Cvijetinom brijegu.

Iz Agencije su naglasili da ovu aktivnost realizuju prije svega zbog zaštite pješaka, ali i nedavno formiranog drvoreda, te u cilju eliminisanja nepropisnog parkiranja na saobraćajnicama.

- Postavljanje zaštitne ograde na lokacijama koje to zahtijevaju, bila je praksa ove gradske službe tokom prethodne godine, a biće nastavljena i u tekućoj. Planirano je da u skladu sa vremenskim uslovima, zaštitna ograda bude postavljena i u Siti kvartu, kako bi se spriječilo nepropisno parkiranje vozila na trećoj traci Cetinjskog puta – najavili su iz Agencije za stanovanje.

H. P.

Humana akcija u Regulatornoj agenciji za energetiku i komunalne djelatnosti

Krv dalo desetoro zapošljenih Povodom obilježavanja 22. januara, Dana regulatorne agencije za energetiku i komunalne djelatnosti, zaposleni u toj agenciji organizovali su akciju dobrovoljnog davanja krvi u kojoj je učestvovalo deset davalaca.

Iz Zavoda za transfuziju krvi zahvalili su organizatorima i davaocima i pozvali druge društvene subjekte da sličnim aktivnostima doprinesu održavanju stabilnih zaliha krvi.

H. P.

Subota, 23. januar 2021.

Arena

Košarka

19

,,Plavi“ nakon dva poraza ove sedmice traže trijumf na ABA gostovanju protiv odlične napadačke ekipe

Šansa za prekretnicu u Čačku Večeras (19 h): Borac Budućnost Voli

Marinović: Sjajni Ivanović Marko Marinović, trener Borca, istakao je kvalitet Budućnost Volija uoči meča u Čačku.

- Trenutno gledano, Budućnost Voli uz Mornar igra najbolju košarku u ligi. Tim iz Podgorice se nalazi u odličnoj formi, u to nema sumnje. Nakon pauze zbog korone pokazali su u utakmici protiv Burža da mogu biti nezaustavljivi. U sastavu imaju mnogo dobih igrača, ali posebno bih istakao Nikolu Ivanovića, koji je među najboljima u ABA ligi. Godinama pokazuje da može sam, kada treba, da pobijedi protivnika. Između ostalog, to je pokazao protiv Partizana.

Mi se moramo pokazati u najboljem svjetlu i moramo se potruditi da budemo konkurentni. A ako nam se bude ukazala prilika u subotu veče, mi je svakako nećemo propustiti - rekao je Marinović.

PODGORICA - Po mnogo čemu večerašnje (19 h) gostovanje Budućnost Volija Borcu u Čačku, u 16. kolu ABA lige, je meč istine za ,,plave“. Eventualni poraz značajno bi otežao borbu za prvo mjesto u regularnom dijelu takmičenja.

Ekipa nije suočena samo sa dva poraza od Cedevita Olimpije ove sedmice, u duelima Evrokupa i ABA lige u Ljubljani, već i sa činjenicom da u dva meča nije mogla pronaći rješenje za napadačku igru rivala u kojoj se insistiralo na šutu za tri poena. Slično će igrati i Borac, ekipa sa ipak manje individualnog kvaliteta od Cedevita Olimpije, ali i vrlo opasan domaćin koji je znao da pruži jak otpor favoritima.

VELIKI ULOG

Od bekova Budućnost Volija očekuje se mnogo, spoljna linija je imala velike probleme u oba pravca igre protiv Cedevita Olimpije. Odgovornosti je svjestan bek-šuter, starter u timu Petra Mijovića - Amadeo dela Vale.

- Već u subotu igramo meč koji ima veliku važnost, potencijalno je ključni za nas.

Dolazi nakon dva poraza. Iako smo u ova dva meča igrali protiv izuzetno jakog protivnika Cedevita Olimpije, želimo da to prebrodimo, da pokažemo pravu reakciju i da

RASPORED VEČERAS 19.00 - Borac - Budućnost Voli 19.00 - Partizan - FMP

NEDJELJA

pobijedimo Borac - rekao je Dela Vale.

Protivnik u ABA ligi ima skor 4-8, veliki broj mečeva gubio je u tijesnim završnicama...

- Znamo da neće biti lako, uvijek igraju čvrsto i žestoko na svom terenu. Nama je jasno, moramo pružiti sve od sebe da se sa pobjedom vratimo iz Čačka - dodao je Dela Vale.

OČEKIVANJA MIJOVIĆA

Po prvi put ove sezone trener Petar Mijović djelovao je nezadovoljan pristupom u igri, nakon poraza u četvrtak u Ljubljani. Strateg podgoričkog tima zahtijeva reakciju.

- Iz loše utakmice, nakon pet

NBA: Lejkersi bolji od Milvokija u duelu projektovanih finalista

Rival loš u odbrani Borac za sada prima čak 85 poena po meču u ABA ligi, a postiže 80,9 u prosjeku. To je ekipa sa svega 27,5 skokova po utakmici i imaju očigledne probleme u odbrani.

U svim šuterskim kategorijama Borac je za nijansu lošiji od Budućnost Volija. Prvi strijelac i asistent je bivši bek Ulcinja Brajs Džons, sa 11,4 poena i 3,7 asistencija po utakmici. Ekipa igra dominantno timski i dijeli odgovornost u napadu.

dana u Ljubljani i relativno ubjedljivog poraza u četvrtak, mislim da je značajno da se odgovornim nivoom vratimo na pobjednički kolosijek.

Sigurno da u Čačku neće biti lako. Radi se o atipičnoj, talentovanoj ekipi koja ima dobru sezonu u ABA ligi, a na

Šampion NBA Los Anđeles Lejkersi položili su važan ispit forme pobjedom nad Milvoki Baksima 113:106.

Meč je pokazao da je po formi i ulozi u timu, superstar Lejkersa Lebron Džejms bolji od najboljeg igrača Milvokija i aktuelnog MVP lige Janisa Adetokumba.

Džejms je u ovom meču ubacio 34 poena uz osam asistencija i šest skokova za 38 minuta na terenu. Trojke je šutirao 10-6 i odigrao najbolju partiju od starta sezone, protiv najtežeg rivala.

Sa druge strane, Grk Adetokumbo je meč završio sa 25 poena i 12 skokova uz tri asistencije. Prelomni period meča bio je finiš poluvremena, kada su ,,jezerdžije“ došle do prelomne prednosti.

Njujork je iznenadio Golden Stejt 119:104, Voriorsima nije pomogla nova odlična partija Stefona Karija. Slavni bek duel

je završio sa 30 poena. Sa druge strane, Nikse su u trijumfu predvodili Beret sa 28 i Robinson sa 18 poena. Rendl je pored 16 poena imao čak 17 skokova. Njujork ima tri uzastopne pobjede i jedno je od najprijatnijih iznenađenja u uvodnom dijelu NBA sezone.

Juta je ponovo savladala Nju Orleans 129:118, a bek Donovan Mičel odigrao je perfektno sa 36 poena, sedam skokova i pet asistencija. U dobrom timskom izdanju Konli je dodao 20 a Klarkson 19 poena. Sa druge strane Vilijamson je upisao 23 poena.

Na tabeli Zapadne konferencije Lejkersi vode sa skorom 12-4, ispred Jute i Los Anđeles Klipersa koji imaju učinak 11-4. Slijede Finiks (8-5) i Portland (86). Na Istoku prva je Filadelfija sa učinkom 10-5 ispred Bostona (8-5) i Milvokija (9-6).

S. S.

svom terenu su vrlo nezgodni - rekao je Mijović.

Borac je imao cijelu sedmicu za pripremu utakmice, a ,,plavi“ treba da se oporave od šoka ubjedljivog poraza od Cedevita Olimpije u četvrtak veče. Priprema za duel nije idealna, daleko od toga.

- S obzirom na situaciju u kojoj se nalazimo, u Čačku ćemo igrati peti meč u kratkom periodu, sigurno nam je posao otežan. Ipak vjerujem u momke, u ono što radimo.

Nadam se da ćemo na važnom gostovanju, i zbog bodova i zbog situacije u kojoj se nalazimo, pronaći snagu i dovoljno kvaliteta. Da odigramo onako kako možemo i savladamo neugodni tim Borca iz Čačka - zaključio je Mijović.

Seriju gostovanja Budućnost Voli nastavlja u utorak 26. januara, kada će u Bolonji igrati protiv slavnog Virtusa, favorita Evrokupa.

S. S.

Nemanja Todorović, prvotimac Borca, očekuje veliku borbu i vjeruje u šanse domaćina.

- U prvom dijelu prvenstva smo odigrali egal utakmicu protiv Budućnost Volija. Čak smo bili blizu pobjede. Smatram da je potrebno da preslikamo taj sistem u narednoj utakmici. Vjerujem da će Budućnost Voli doći umorna u Čačak, što je dobra prilika za nas. Potrebno je da maksimalno motivisano uđemo u meč. Igramo na domaćem terenu. Iskoristili smo vrijeme koje nam je bilo na raspolaganju da se dobro pripremimo. Vjerujem da možemo da odigramo jednu dobru utakmicu - rekao je Todorović.

ABA 2 (6. KOLO): Podgorički tim i dalje neporažen, bolji i od Zlatibora

Studentski centar ,,šest od šest“ Zlatibor St. centar

Lebron - Janis 1:0

12.00 - Mega - Cibona 15.00 - Split - Cedevita Olimpija 17.00 - Krka - Zadar 19.00 - Mornar - Crvena zvezda

Todorović: Spremni i motivisani

74 88

BANJA LUKA - Dvorana: ,,Borik“. Odigrano bez prisustva gledalaca. Sudije: Kruljac, Babić i Lazov. Rezultat po četvrtinama: 12:22, 20:16, 16:29, 26:21.

ZLATIBOR: Protić 11 Čabrilo 8, Ostojić 2, Kutlešić 14, Joksimović, Mitrović 14, Jeftić 6, Vorkapić 8, Papić 5, Stanojević 2, Pavlović 4.

STUDENTSKI CENTAR: Magi 9, Pavlićević 13, Slavković 6, Vujisić, Baćović 5, Ivišić 6, Hagedorn 10, Drobnjak 12, Žugić 3, Barović 5, Tejić 8.

Košarkaši Studentskog centra su pobjedom nad Zlatiborom 88:74 u Banjaluci učvrstili poziciju lidera ABA 2 lige

nakon šest kola.

Sa maksimalnim skorom 6-0 podgorički tim ima već dvije pobjede više od najbližih ri-

KSCG i SESCG u plemenitoj misiji

Košarkaška oprema za djecu u Bijeloj PODGORICA - Košarkaši savez Crne Gore i Savez elektronskih sportova Crne Gore donirali su košarkašu opremu Dječijem domu ,,Mladost“ u Bijeloj. Štićenici doma sada imaju kompletnu

košarkašku opremu. Takođe, donirana su dva koša (table, obruči i mrežice).

- Bilo je zadovoljstvo što smo mogli da učestvujemo u jednoj akciji sa Košarkaškim savezom Crne Gore. Željeli smo da pomognemo štićenicima doma u Bijeloj i na kraju smo došli na ideju da to učinimo doniranjem opreme. Nadamo se da će im ovaj poklon značiti - poručio je Filip Šoć iz Saveza elektronskih sportova Crne Gore.

Takođe, u ovoj plemenitoj akciji donirano je i 15 košarkaških lopti.

S. S.

vala, među kojima je i Zlatibor sa učinkom 4-2. Ekipa Nenada Trajkovića do dvocifrene prednosti stigla je već u prvoj dionici, a u trećoj je riješila pitanje pobjednika. U novoj dobroj timskoj partiji reprezentativac Nikola Pavlićević je pored 13 poena imao šest asistencija i tri skoka.

U subotu od 16 časova Podgorica će u Banjaluci igrati protiv domaćina Borca, a od 21 čas Lovćen nastupiti u duelu protiv hrvatske Gorice. Studentski centar u neđelju od 21 čas čeka duel sa skopskim MZT-om.

S. S.

Arena

20 Sportski miks

Subota, 23. januar 2021.

SP za rukometaše: Francuska se provukla, Slovenija do boda u posljednjoj sekundi

DRaMe u NajaVI Evroliga (21. kolo):

Radonjićev tim bez rješenja protiv lidera

Barsa moćna u Beogradu

Barselona je ponovo na diobi prvog mjesta Evrolige, protiv Crvene zvezde našeg Dejana Radonjića trijumfovala je rutinski u gostima 72:60, u 21. kolu.

Ishod duela u Beogradu mogao se naslutiti nakon prve dionice, kada je Barsa povela 21:11. Domaćin je uspio da do poluvremena prepolovi zaostatak. Ipak, ispostavilo se da je španski tim mnogo sigurniji kada su na terenu nastupale startne petorke. Do kraja treće četvrtine meč je bio praktično riješen. Katalonce je do pobjede predvodio bek Kori Higins sa 14 poena, Oriola je pored 12 poena imao sedam skokova.

Radonjićevu Zvezdu već u neđelju čeka gostovanje Mornaru u Baru, u derbiju za prvo mjesto ABA lige. Protiv Barselone u ekipu se vratio bek Džordan Lojd, dok je šansu dobio i pojačanje na centru Lendri Noko. Samo je Ognjen Dobrić imao dvocifren skor u beogradskoj ekipi sa 11 poena.

Zvezda ima učinak 7-14 i daleko je od plej-of zone, dok je Barselona stigla do učinka 156, koji ima i CSKA. U odnosu na CSKA ima i bolju koš-razliku i trijumf u dosadašnjem jedinom direktnom duelu.

Lider Evrolige CSKA ponovo je poražen, i to na svom terenu od sve boljeg Fenerbahčea 89:83. Dozvolom ruskih vlasti

Moskovljani su igrali pred publikom (dopušteno pola kapaciteta dvorane), a 4.277 navijača nijesu se mogli radovati trijumfu. Za istanbulski tim odlično izdanje imao je slavni francuski bek Nando de Kolo sa 22 poena uz devet asistencija i četiri ukradene lopte (čak 38 indeksnih poena). Centar Jan Veseli je pored 24 poena imao šest skokova i tri asistencije.

U redovima CSKA slavni bek Majk Džejms sveden je na svega 11 poena (šut iz igre 154), a Tornike Šengelija ubacio je 18 poena, ali je imao čak šest izgubljenih lopti. Izostanak slavnog krila Vila Klajburna sve više se osjeća u redovima ruskog tima, koji sada ima skor 15-6 i dijeli lidersku poziciju sa Barselonom. Fenerbahče ima učinak 11-10 i nakon lošeg starta sezone sada je na ivici plej-of zone. Žalgiris je u uzbudljivoj utakmici uspio da preokrene i pobijedi atinski Olimpijakos u Kaunasu 81:79. Tomas Vokap ubacio je koš za pobjedu sekund prije kraja, nakon ukradene lopte Slukasu. Za litvansku ekipu najbolji je bio centar Žofri Lovernj sa 21 poenom, sedam skokova i tri asistencije.

U redovima Olimpijakosa Slukas i Pridezis istakli su se sa po 16 poena. Žalgiris je na šestom mjestu sa učinkom 12-9, grčki rival ima trijumf manje. S. S.

Sa meča Slovenija Švedska

Matej Gaber je na savršenu asistenciju Deana Bombača u posljednjoj sekundi donio bod Sloveniji u meču sa Švedskom (28:28) i najavio totalnu dramu pred posljednje kolo grupe 4 glavne runde Svjetskog prvenstva za rukometaše.

Uoči mečeva koji će se igrati u neđelju, domaćin Egipat i Švedska imaju po šest, a selekcija Rukometnog saveza Rusije i Slovenija po pet bodova. U direktnim duelima za plasman u četvrtfinale, sastaće se Slovenija - Egipat i Rusija - Švedska. Šveđani su protiv ,,dežele“ vodili 11:6 u prvom poluvremenu i dugo odolijevali pokušajima rivala da ih (pre)stignu.

Henigman je u napadima sa dva i igračem više promašivao zicere, ali su Skandinavci konačno ,,uhvaćeni“ u 56. kada je Gajić izjednačio na 26:26.

Janc je šutem na prazan gol preokrenuo, Jenson izjednačio, a Bombač sa dvije ,,prodate“ lopte pomogao Šveđanima.

Ipak, nakon što je Vane ulaskom na crtu u posljednjem m i n u t u d o n i o p re d n o s t Švedskoj 28:27, iskusni slovenački srednji bek se iskupio asistencijom za Gabera na isteku meča.

Reprezentacija Rukometnog saveza Rusije je lako izašla na kraj sa Sjevernom Makedonijom (32:20), kao i Egipat sa Bjelorusijom (35:26).

U grupi 3, Francuska se provukla i protiv Islanda (28:26) i došla na korak od mjesta među osam najboljih u Egiptu.

Nakon što je Norveška savladala Alžir (36:23), te ako sjutra uradi isto protiv Islanda, a Portugal bude bolji od Francuske, stvoriće se krug od tri ekipe sa po osam bodova.

Francuzi će ispasti sigurno samo u slučaju poraza od čak osam razlike, što djeluje prilično nerealno. Pobjeda Portugala manjom razlikom ostavlja Norvešku bez plasmana među osam.

Francuzi su u 41. minutu gubili od Islanda 22:20, nakon čega

Crnogorski pivot napustio skopski Metalurg

Kankaraš otišao u Izrael

Crnogorski rukometni reprezentativac Branko Kankaraš napustio je Metalurg poslije samo pola godine provedene u Skoplju.

Makedonski klub kuburi sa finansijama, pa je trideset dvogodišnji pivot odlučio da promijeni sredinu i prihvati ponudu izraelskog kluba Makabi Rišon Lecion, koji zauzima četvrto mjesto u tamošnjem prvenstvu.

- Želio bih da se zahvalim Metalurgu na svemu što je učinio za mene. Vrijeme provedeno u Skoplju je nezaboravno iskustvo, ostaje žal što nijesam osjetio podršku sa tribina, ali ovo nikako nije zbogom nego doviđenja. Takođe, želim Metalurgu da ostvari sve ciljeve i vrati se na pravi put. Biću najveći navijač kluba.

Moj naredni korak je Makabi Rišon, nevjerovatno sam srećan i uzbuđen što ću

biti dio tako velikog kluba. Nadam se da ćemo zajedno ispuniti ciljeve koje smo postavili - napisao je Kankaraš na Instagramu.

Metalurg je sezonu počeo sa crnogorskom kolonijom u timu - Zoranom Kastratovićem na klupi, te Kankarašem, Lukom Vujovićem i Milanom Popovićem na terenu.

Kastratović, bivši selektor Crne Gore, otišao je zbog velikih dugovanja, mladi pivot Vujović je po minutažu otišao u Rabotnički, pa je nakon odlaska Kankaraša u ekipi sa Autokomande od naših internacionalaca ostao samo Popović.

- Donijeli smo zajedničku odluku da je najbolje da Kankaraš do kraja sezone igra u klubu od koga su i igrač i mi, kao klub, dobili odličnu ponudu. Limitiran broj stranaca u domaćem prvenstvu dovodio je do toga da Branko bude na tribinama, što je za igrača njegovog ranga neprihvatljivo. Imamo dva makedonska igrača na toj poziciji. Postoji mogućnost da se vrati u Metalurg naredne sezone. U narednom periodu klub će se pojačati na bekovskoj poziciji, a ostaje opcija i dovođenje trećeg golmana - rekla je predsjednica kluba Zorica Blaževska za klupski sajt.

Kankaraš je u karijeri igrao i za Jugović, Istr, Meškov Brest...

Ne. K.

su vezali tri gola, ali ,,ribari“ nijesu dozvoljavali ,,ekspertima“ da se odlijepe.

Dva puta su izjednačavali 23:23 i 24:24, da bi favoriti za medalju pogocima Porta i Fabregasa otišli na ,,plus 2“, pa nakon pogotka Guđmundsona za 26:25 poveli i tri razlike... Velike zasluge za trijumf idu na račin golmana Žentija.

Portugal je na otvaranju drugog kola u grupi 3 savladao Švajcarsku 33:29.

Pirinejska reprezentacija, osvježenje u svjetskom rukometu posljednjih godina, nijednom nije gubila od ,,sajdžija“, koji su posljednju priliku da uzmu bod(ove) propustili nakon što Pedro Portela u 55. minutu nije iskoristio sedmerac. Švajcarska je imala napad za izjednačenje koji nije iskoristila, da bi na drugoj strani Viktor Ituriza iznudio novi sedmerac, selektor Paulo Fereira promijenio izvođača, a Antonio Areja Rodrigeš bio precizan.

Portela je u narednom minutu

povisio na 32:29 i povratka za selekciju koja je na SP došla kao zamjena za SAD više nije bilo.

Rezultati i tabele: Grupa 3: Island - Francuska 26:28, Švajcarska - Portugal 29:33, Norveška - Alžir 36:23.

Tabela: Francuska 8, Norveška 6, Portugal 6, Island 2, Švajcarska 2, Alžir 0 bodova.

Grupa 4: S. Makedonija - RS Rusije 20:32, Egipat - Bjelorusija 35:26, Slovenija - Švedska 28:28.

Tabela: Egipat 6, Švedska 6, RS Rusije 5, Slovenija 5, Bjelorusija 2, S. Makedonija 0.

DANAS: Grupa 1: Urugvaj - Španija (15.30h), Poljska - Mađarska (18), Njemačka - Brazil (20.30).

Tabela: Mađarska 6, Španija 5, Poljska 4, Njemačka 2, Brazil 1, Urugvaj 0.

Grupa 2: Katar - Bahrein (15.30), Argentina - Hrvatska (18), Japan - Danska (20.30).

Tabela: Danska 6, Hrvatska 5, Argentina 4, Katar 2, Japan 1, Ne. K. Bahrein 0.

Naša reprezentativka odlazi iz Valčee

Marta potpisala za Gloriju Buzau

PODGORICA - Marta Batinović mijenja klub, ali ne i državu - crnogorska reprezentativka od naredne sezone braniće za Gloriju Buzao, trenutno trećeplasirani tim u šampionatu Rumunije. Naša reprezentativka će nakon dvije sezone u Valčei, a od ove je i kapitenka, i pored želje učesnika Lige šampiona da produži saradnju, napustiti ovaj klub i obući dres ekipe za koju igraju ,,lavice“ Bobana Klikovac i Dijana Ujkić.

Golmanka koja je sa ,,plavima“ osvojila trofej Lige šampiona, a nakon pauze (ostvarila se u ulozi majke) ostavila je snažan utisak u rumunskoj ekipi. Koliko je Marta važna za Valčeu potvrđuje čast da nosi kapitensku traku.

A. M.

Rukomet

Subota, 23. januar 2021.

Novi derbi i dokazivanje - ,,plave“ dočekuju zahuktali danski tim u 12. kolu LŠ Večeras (18 h): Budućnost Odenze PODGORICA - U najgore moguće vrijeme rukometašice Budućnosti očekuje novi duel u 12. kolu grupne faze Lige šampiona. Ne samo zbog toga što će igrati sa danskim Odenzeom, koji je u prošlom kolu nadigrao Đer i osvojio bod, već što bi umor od napornih mečeva i putovanja od prošlog četvrtka do juče, kada su stigle u Podgoricu, mogao da saplete desetkovanu ekipu. Ali ne žele ,,plave“ da prave alibi. Nijesu to radile od nove godine kada je bilo jasno da do kraja sezone neće imati pomoć od Andree Lekić, a da je povratak Valerije Maslove još uvijek neizvjestan.

Bijela zastava nikad nije bila opcija Trener Odenzea pribojava se Budućnosti

SJUTRA 16.00 - Esbjerg - Krim 16.00 - Mec - FTC 27. januara Vajpers - FTC Duel Rostov-Bukurešt je odložen

GRUPA 2 18.00 - Budućnost - Odenze 18.00 - Đer - Brest

SJUTRA 14.00 - Borusija - Podravka 16.00 - Valčea - CSKA

Povodom današnje utakmice trener Odenzea Ulrik Kirkelji je kazao: - U Crnoj Gori nas čeka izuzetno težak zadatak. Budućnost je, nakon malo usporenog starta u Ligi šampiona sa povredama i zbog kovida-19, počela da raste i ubacila se u veću brzinu. Pokazuju da pronalaze svoj klasični agresivni stil igranja, za koji su se posebno uvijek zalagali kod kuće.

Borba je nešto što Budućnost uvijek pokazuje, a nama će biti izuzetno teško.

trebnu stabilnost u prošlom kolu u derbiju sa Đerom, a Abing je protiv jedne od najboljih odbrana postigla čak 11 golova iz 16 pokušaja.

NAJTEŽA UTAKMICA

- Očekivanja su kao što su obično i svi navikli, a negdje nam rezultati i naša borba daju za pravo da nas pred svaku utakmicu proglase za favorita, sa čim se ne bih složila uoči ovog meča. Imamo paklen ritam u posljednjih sedam dana, nijesmo imale vremena ni da se odmorimo od puta iz Rumunije, ali kada počne utakmica na to ćemo da zaboravimo. Očekuje nas možda i najteža utakmica ove sezone, jer je danski tim izuzetan protivnik sa vrhunskim igračicama na svim pozicijama i trče svih 60 minuta - kazala je Radičević.

Dankinje bez najboljeg srednjeg beka Odenze neće računati na srednjeg beka Helenu Elver Hages koja je u pobjedi protiv Budućnosti odigrala najbolji meč u Ligi šampiona (šut pet od pet). Ali ima ko njeno mjesto da pokrije - tu je sjajna Grot, mada i mnogi bekovi ove ekipe mogu da pokriju ovu poziciju. Snaga danske ekipe je sa gola - Holanđanka Vester i Dankinja Reinhard dopunjuju se odlično u ovoj sezoni.

Evropska rukometna federacija je duel u Podgorici označila kao derbi 12. kola elitnog takmičenja, što je još jedna potvrda da se u okršaju crnogorskog i danskog tima može očekivati sjajan rukomet.

Ipak, pogled na tabelu grupe 2 pokazuje nešto drugo Odenze ima pet bodova više (i utakmicu više), a u prvom

meču kod kuće slavio je 30:21.

- Umorne smo zbog napornog ritma utakmica, ali ukoliko budemo igrale kao tim i borbenost bude na potrebnom nivou, sve je moguće.

Pružićemo maksimum, vjerujem da ćemo biti spremne da odigramo na pravi način, a očekujem interesantnu utakmicu - istakla je Barba-

50

golova postigla je Abing, najefikasnija u Odenzeu

ra Arenhart golmanka ,,plavih“.

RITAM ,,PLAVIH“

Što prije Budućnost želi da zaboravi na prvo poluvrijeme iz Rumunije i poraz od Valčee, kada su bez ideja i energije dozvolile domaćinu da se odlijepi. Takav pristup danski rival mogao bi na još gori način da kazni.

- Imaju sjajan sastav, najmanje dvije kvalitetne igračice na svakoj poziciji, mnogo trče i moramo da se fokusiramo da ih spriječimo u tome. Moramo da ih uvedemo u naš ri-

Jelena Despotović i zvanično u Đeru od naredne sezone

tam, da budemo jake u odbrani, a da nam napadi traju što je duže moguće - napomenula je Arenhart.

Imaju ,,plave“ adute: stabilna krila Majda Mehmedović i Radičević , konkretna Alison Pino, sa crte uvijek opasna Ema Ramusović i sjajna u finišu meča sa Borusijom i u Brestu - Itana Grbić, garancija su, ako ništa drugo uzbudljivih 60 minuta. Ispostavilo se da je u ovoj sezoni najveća snaga i stabilnost Budućnosti sa gola, uz Brazilku i Francuskinju Armel Antigre ,,plave“ bi mogle do pobjede i šanse da se pomjere sa pete pozicije pred meč osmine finala. Ovogodišnja Liga šampiona u novom formatu garantuje više uzbuđenja i duela, jer eliminacioni mečevi kreću od osmine finala koje će zaobići prve dvije ekipe iz obje grupe. Preostalih osam boriće se za prolaz u četvrtfinale.

A. M. Despotović (Debricin) i Hansen (Đer) sa ranijeg meča u prvenstvu

Velikan vjeruje u adute ,,lavice“

PODGORICA - Jelena Despotović i Đer od juče su zvanično na istom putu. Reprezentativka Crne Gore potpisala je ugovor na dvije sezone sa evropskim rukometnim velikanom. Stiže iz Debrecina i jedna je od rijetkih pojačanja koje je Đer angažovao bez iskustva igranja Lige šampiona u posljednjih šest sezona. Ali očigledno mađarski tim je znao koga želi, jer je Despotović neko ko može da odigra jednako dobro sa sve tri bekovske pozicije, a uz to je i zahvalan igrač odbrane. Javnost piše i priča da Jelena dolazi da zamijeni legendu Eduardu Amorim.

- Ne gledam na to tako. Rukometni svijet zna ko je Amorim, koliko je dala i koliko znači Đeru. Moj cilj je, prije svega, da se nadograđujem, jer još uvijek imam puno da radim i učim. Srećna sam što sam dobila priliku. Uradiću sve što

GRUPA 1

DANAS

NADA

- Zadovoljstvo mi je što vodim ovaj tim i imam djevojke koje se nikada neće predati, ni ovog puta kada je umor evidentan zbog napornog ritma u posljednjih sedam dana. One su pravi borci, imaju sjajnu energiju i karakter, pa se uoči svakog meča nadam najboljem, što je slučaj i uoči duela protiv Odenzea - poručila je Bojana Popović koja je sa mjesta prvog trenera u 2021. upisala pobjedu, remi i poraz.

Budućnost bi mogla uz kvalitetnu odbranu da se nada povoljnom rezultatu, a za to je potreban fokus sličan iz mečeva sa Brestom i Borusijom.

- Želimo da pružimo maksimum i ne damo na sebe, moramo da budemo spremne da se vraćamo u odbranu, to je osnov protiv svih protivnika i ne smijemo da dozvolimo lake golove.

Odenze po običaju se hrani lakim golovima, a sve bolji bekovi - Holanđanke Abing i Grot polako preuzimaju lidersku poziciju koja je falila danskoj ekipi. Konkretno Holanđanke su i donijele po-

21

Olimpijske igre najveći san Jedva čeka okupljanje reprezentacije. U martu će ,,lavice“ probati da kroz kvalifikacioni turnir dođu do vize za Olimpijske igre.

- Nakon Evropskog prvenstva vidimo veliku šansu. Vratile smo dobar osjećaj i nadu u velike stvari. Nikad nijesam nastupala na OI, a sa plasmanom ostvarila bih najveći san.

mogu da opravdam povjerenje, a za koliko će to biti dovoljno ne znam i trenutno ne razmišljam.

I do sada sam se trudila da pomognem i reprezentaciji i Debrecinu, a nakon svake utakmice bila sam mirna. Svjesna, naravno, u svakom trenutku, da će se rad isplatiti - kazala je Despotović.

Aduti za Đer su raznolikost u oba pravca i mentalitet koji je Jelenu od prvih dana ino-angažmana doveo do pozicije da je nezamjenjiva u Debrecinu.

Pokazala je i sposobnost da odgovori zadacima sa desnog beka na EP prošle godine u Danskoj.

stajala! Mislim da je Dres ovo veliki plus.

- Generalno, Reakcije na vijest budućnost ruĐera nosile da će pojačati kometa ide ka su ,,lavice“: tome da će igekipu koja i u Katarina Bulatović, ovoj sezoni ima rači mnogo lakše da dođu najveće ambiciJovanka je su pozido kluba ako su Radičević i Ana tivnebile od porodice i dobri u oba pravĐokić prijatelja. ca, a bonus je upra- Porodica se nikad nije vo ta sposobnost igranja sa više pozicija. U ŽRK miješala u moje odluke. UviBudućnost počela sam da ig- jek su uz mene i zbog njih sam ram srednjeg beka, u Debreci- ovoliko dugo izdržala i uspjela nu sam uvijek napadala sa lije- da ostanem u inostranstvu. I vog beka, a reprezentacija me sve što uradim je njihova zasluizgradila. Eto, u decembru na ga. Uvijek su mi u glavi i ne zabšampionatu Evrope pokrivala oravljam koliko su mi važni i uz sam kao dešnjakinja poziciju njih moji prijatelji. desnog beka gdje nijesam samo Jelena je ranije mogla da promi-

jeni sredinu. Bila je zanimljiva mnogim klubovima koji nastupaju u Ligi šampiona. Ostala je vjerna Debrecinu. Zbog čega?

- Za igrača je najvažnije da se osjeća dobro u sredini i okruženju. U Debrecinu sam dobila baš veliku šansu, a sa šansom slobodu, minutažu i rasterećenost u smislu da ne razmišljam o greškama, već da idem dalje. Sve ovo, mladom igraču, nije lako dobiti u ekipi koja nastupa u Ligi šampiona.

Uz to imala sam sreću da igram jaku ligu, tako da se manjak utakmica iz Lige šampiona, nešto pretjerano nije osjećao.

Apsolutno sam bila u pravu što sam sve ove godine bila u jed-

nom klubu i mislim da nije baš dobro kada igrač svake sezone mijenja sredinu. Možda sam ranije mogla da odem, možda nijesam, ne mislim o tome, tako je - kako je, jer je na kraju ispalo najbolje.

Jelenu čeka žestoka konkurencija konkretno sa pozicije lijevog beka. Šansu za zlatne minute tražiće pored sjajne Minko (reprezentativka Francuske), Hansen (Danska), Hafre (Mađarska) i Kristijansen (Norveška). Gdje god da se okrene čeka je izazov, i na svojoj prirodnoj, ali i sa pozicije srednjeg beka gdje je norveška reprezentativka Oftedal nezamjenjiva.

A. M.

22

Fudbal

Subota, 23. januar 2021.

Umjesto na Crnogorskom primorju, fudbaleri Rudara odradiće glavni dio zimskih priprema u Turskoj

Menadžer Liverpula razočaran nakon šokantnog poraza od Barnlija

Spremni za put u Antaliju PODGORICA - Promjena plana priprema fudbalera Rudara koji su do sada u tipično zimskom ambijentu brusili formu za nastavak sezone.

Umjesto selidbe na Crnogorsko primorje, Pljevljaci će od poneđeljka boraviti u Antaliji.

Izabranici Vuka Bogavca biće smješteni u hotelu ,,Mirakl“, a u mondenskom sportsko-turističkom centru trebalo bi da odigraju tri ili četiri prijateljske utakmice.

- Rudar je ranije odlazio u Tursku. Ne treba trošiti riječi o tamošnjim uslovima za rad, klimi, hotelima, ekipama koje dolaze na pripreme… Ostaćemo u Antaliji deset dana i potrudićemo se da to vrijeme iskoristimo maksimalno. Ovih dana definisaćemo protivnike, a neki od njih bi zaista mogli da budu atraktivni. Vjerujem da će nam sve to koristiti da u što boljoj formi dočekamo početak proljećne polusezone u kojoj nas očekuje borba za opstanak - rekao je Bogavac za Arenu.

Snijeg, led, temperaturni minus pod Golubinjom, trebalo bi da zamijeni sunce, toplije vrijeme i dobri tereni u Antaliji.

- Izlazimo iz prve faze rada.

Trenirali smo po hladnoći, snijegu i ledu, ali to nam je negdje i odgovaralo za poboljšanje fizičke spreme. Pozitivna okolnost je to što se niko nije povrijedio. Momci su dali sve od sebe, krajnje profesionalno, sa te strane sam apsolutno zadovoljan. Već sada treba da krenemo sa uigravanjem, a to bi teško išlo na našem terenu koji je pod snijegom.

Odlična je okolnost što smo dobili mogućnost da odemo u Antaliju - ističe kormilar pr-

Klop: Žestok udarac u lice Jirgen Klop nije krio razočaranje nakon poraza Liverpula od Barnlija 1:0, prvog nakon 68 mečeva na ,,Enfildu“ u Premijer ligi za domaće ,,redse“.

Suraku za jači Rudar, stigao Kovačević Blizu dogovora sa Rudarom je i napadač iz Gane - Zakarija Suraku, koji dugo igra u klubovima iz Srbije.

Dvadeset petogodišnji ofanzivac bio je član Inđije, Radnika iz Surdulice i Dinamo Vranja u čijem je dresu postigao više od 20 golova.

Nastupao je za Mladost iz Lučana, a jesenas je branio boje Željezničara iz Pančeva.

voligaša sa sjevera.

Ljetos, prošle zime ili prije godinu i po - Rudar je kasnio sa početkom priprema za prvenstvo.

Ovoga puta krenuo je na vrijeme. U samo startu su u prednosti što se tiče broja treninga i kondicije.

- Zbog tog kašnjenja, čekali smo reprezentativne pauze kako bismo dizali formu, sna-

Ernec na meti Zvezde Talentovani Kristijan Ernec mogao bi da nastavi karijeru u Crvenoj zvezdi.

- Ernec je blizu potpisa sa Crvenom Zvezdom. Od obeštećenja bi pokrili dobar dio dugova. Ovo je dokaz da će Rudar u budućnosti biti odskočna daska za mlade igrače, mlade talente, koji žele da nastave karijeru u većim klubovima. Postoji ozbiljno interesovanje i za Vuka Strikovića, koji bi za desetak dana, takođe uz adekvatno obeštećenje, mogao napustiti klub - rekao je Duško Šarić, koji se nedavno vratio u upravu Rudara, za pvportal.me

Na radaru Pljevljaka je od ljetos kada su ga detalji dijelili od dolaska pod Golubinju. Novi fudbaler Rudara je i Ljubomir Kovačević, dvadesetogodišnji ofanzivac, koji je u prethodnom dijelu sezone bio fudbaler beogradskog Rada. Igrao je za naše mlađe reprezentativne selekcije, a prethodno je bio fudbaler Zemu Zemuna i Igala.

Zakarija Surak

gu, igrali bolje. Hvatali smo ritam, a jesenas se pokazalo da nijesmo fizički zaostajali za rivalima sa domaće staze. Sada smo počeli na vrijeme.

Imaćemo dovoljan broj treninga. Očekujem i da se to pozitivno odrazi na učinak na terenu. Putujemo u Antaliju u poneđeljak u 12 časova iz Beograda. I kada se vratimo, imaćemo dovoljno vremena da poradimo na detaljima do nastavka šampionata koji je predviđen za 19. februar - kazao je Bogavac.

Ekipa je za sada ostala na okupu - otišao je samo krilni napadač Miljan Vlaisavljević, a na pozajmicu su stigli omladinci Budućnosti - golman Lazar Baltić i štoper Milan Vukotić, kao i Hrvoje Rizvanović iz Zete.

- Ima interesovanja za naše mlade fudbalere koji su jesenas skrenuli pažnju zapaže-

nim partijama i golovima.

Očekujemo dolazak još par fudbalera koji će podići kvalitet ekipe. Na pripreme putuje 25 momaka, s tim što taj broj u Turskoj može da se promijeni - rekao je Bogavac.

Rudar je prvi dio Telekom 1.

CFL završio serijom od tri pobjede.

Nije to bilo dovoljno da izađe iz opasne zone, ali je bodovno sustigao Jezero (22) koje je u mirnoj luci.

- Proljeće će biti teže. Ekipe se dodatno pojačavaju, svi imaju ciljeve, znamo da se u drugoj polovini šampionata sve rješava. Bitan je svaki bod. Pred nama je neizvjesna borba. Naše ambicije su da izborimo opstanak, a ako se ukaže nešto više - nećemo bježati od trke za što bolji plasman. Radićemo marljivo, a vjerujem na kraju biti srećni zbog rezultata - zaključio je Bogavac. D. K.

Slavni njemački trener je nakon duela preuzeo odgovornost za lošu rezultatsku seriju šampiona Engleske, koji u posljednja četiri meča nije postigao gol u šampionatu. Meč je riješen golom Ešlija Barnsa sa bijele tačke u 83. minutu.

- Ovo mogu opisati samo poput žestokog udarca pravo u lice. Apsolutno je moja odgovornost i to je jednostavno objašnjenje. Imali

smo visok posjed lopte, kreirali šanse, nijesmo ih koristili... Barnli je ostao u igri, potom su dobili penal. Golman Alison mi je rekao da nije bilo kontakta u toj situaciji, iskreno nijesam vidio.

Moj je posao da igrači budu u pravim pozicijama, da se osjećaju komotno na terenu, to trenutno nije slučaj.

Znam da su momci radili žestoko. Ne upiremo prstom u bilo koga, radimo i radićemo, zajedno ćemo izaći iz ove krize - poručio je Klop.

Liverpul je trenutno na četvrtom mjestu na tabeli sa šest bodova manje od lidera Mančester junajteda. S. S.

Danilovgrađani slavili u prvom pripremnom meču

Iskra bolja od Japanaca

Borko Tomašević

Najjači klubovi kontinenta opet dobili ponudu za novo takmičenje

Super liga prijetnja za Uefu i Fifu Najbogatiji i najslavniji klubovi Evrope ponovo su otvorili diskusiju o eventualnom formiranju Super lige, elitnog takmičenja kontinenta, objavio je londonski Tajms.

Po saznanjima tog lista, klubovi ,,velike šestorke“ Premijer lige bi, u slučaju prihvatanja ponude, dobilia čak po 350 miliona eura samo kao nagradu za učešće.

Ključne figure projekta Super lige su predsjednik Real Madrida Florentino Perez i prvi čovjek Juventusa Andrea Anjeli. Ideja je dobila zamah od momenta kada je predsjednik Bajern Minhena Karl-Hajnc Rumenige javno priznao da je grupna faza Lige šampiona postala do-

Iskra Adria

sadna i da joj treba mijenjati format.

Ovo takmičenje je velika prijetnja za Evropsku fudbalsku asocijaciju (UEFA), jer bi klubovi Super lige odlučili da u budućnosti ne igraju Ligu šampiona.

Po saznanjima Tajmsa, i Svjetska fudbalska federacija (FIFA) je protiv formiranja ovog takmičenja, jer bi ovakvo grupisanje

najmoćnijih klubova na izvjestan način devalviralo sve ostale kontinentalne turnire i nacionalne lige.

UEFA i FIFA su čak spremne da igračima konkretnih klubova zaprijete, da bi im u slučaju nastupa u Super ligi bilo zabranjeno učešće u takmičenjima reprezentacija poput Svjetskog i Evropskog prvenstva.

2 1

DANILOVGRAD - Pomoćni teren stadiona Iskre. Strijelci: Stojanović i Jamamoto (Iskra), Toi (Adria).

ISKRA: Kordić, Račić, Marsenić, Kumburović, Obradović, Luković, Šahman, Šaletić, Đorić, Stojanović, Petrović.

Igrali su još: Rosandić, Malešević, Tanjević, Drinčić, Bogićević, Tomašević, Jamamoto, Tadić, Vuković, Milić, Radusinović, Popović, Đurišić, Jovanović, A. Vuković, Radulović, I. Vuković.

ADRIA: Stijepović, Tomić, Hajate, Kakeru, Ajumu, Juma, Fumija, Masaki, Misaki, Toi, Ju. Igrali su još: Ivanović, Dervišević, Aki, Sjuto, Horike,

Masa, Jasu, Juja, Rjo, Riku, Šubaki, Šunske, Hađime, Rabrenović, Boljević, Gojčević, So, Rabrenović, Taiči, Gakuto, Atsuši.

Iskra je uspjela da savladala tim Adrie, koji je sastavljen od internacionalaca iz Japana, koji su tokom zimskih priprema već savladali Sutjesku, Dečić i Titograd.

Danilovgrađani su sa nekoliko promjena u timu u odnosu na prethodnu sezonu, a prije svega sa pojačanjima Ivanom Đorićem iz Voždovca, Stevanom Lukovićem, koji je stigao iz Budućnosti (Dabanovci) i Bogdanom Obradovićem, talentovanim igračem podgoričkih ,,plavih“, djelovali dobro u prvom testu.

Meč je igran iz tri dijela po 30 minuta, a dva trenera dala su šansu svim igračima.

R. P.

Fudbal

Subota, 23. januar 2021.

23

Budućnost privodi kraju prvu fazu priprema i sprema se za odlazak u Antaliju, vezista Luka Mirković poručio

Ne postoji pristup ,,lako ćemo“ Pakleno rade fudbaleri Budućnosti tokom uvodne faze zimskih priprema. ,,Plavi“ nerijetko treniraju i po dva puta dnevno, u teretani i na terenu, a između se povedu sastanci na kojima trener Mladen Milinković pažnju posvećuje taktici, principima i modelu igre za proljećnu polusezonu.

- Pripreme teku po planu, a najvažnije od svega je da niko od nas nije povrijeđen. Nije nam lako, posebno ne nakon odmora koji nam je svima bio potreban poslije naporne jeseni, ali ne bunimo se. Na

samom početku priprema je bilo malo upala, ali sada je to već za nama - rekao je vezista Luka Mirković za klupski sajt (fk-buducnost.me).

Iskusni Cetinjanin igra šestu sezonu u dresu podgoričkog kluba. Pred prijateljski meč sa Adrijom (pobjeda 4:0) nije se postavljalo pitanje ko će nositi kapitensku traku u odsustvu Pe t r a G r b i ć a , D r a š k a Božovića, Miloša Dragojevića, Miloša Raičkovića i Igora Ivanovića.

- Lijep je osjećaj nositi traku, pa i kada je riječ o kontrolnoj utakmici. Mislim da smo odigrali dobar meč nakon na-

pornih treninga. Adrija nije nimalo naivna ekipa, ali smo i pored umora pokazali da imamo želju i volju za pobjedom.

To je izuzetno bitno i govori o šampionskom karakteru ekipe. Ni treningu, ni utakmicama ne pristupamo ,,lako ćemo“ - ističe motorino ,,plavih“.

Novi sparing meč je na programu danas. Protivnik na kampu FK Budućnost je Kom. Test je zakazan za 14 časova.

- Svi smo željni igre, a prijateljski okršaji su sastavni dio priprema. Rezultat nam nije u prvom planu, već su nam te utakmice mjerilo da vidimo

što radimo dobro, a što treba da ispravimo u daljem radu poručio je povremeni crnogorski reprezentativac.

Ponašanjem i zalaganjem, Mirković i stariji prvotimci daju primjer plejadi mladih fudbalera koji treniraju sa seniorskim timom.

- Mlađi igrači ne zaostaju za nama, rade vrijedno i mi stariji smo im podrška u svemu.

Svi oni imaju potencijal i kvalitet, treba samo da nastave da rade, da se trude i da slušaju sve savjete - kaže Mirković. ,,Plavi“ polako završavaju prvi dio priprema u Podgorici, a od 27. januara do 10. februara bo-

raviće u Antaliji, gdje će odigrati pet prijateljskih utakmica.

Protivnici Budućnosti biće ukrajinski Olimpik iz Donjecka (30. januar) i Dnjepar (3. februar), ruski Rotor Volgograd (6. februar) i Krila Sovjet ov ( 7. f e b r u a r ) , t e ka zahstanski Kairat (9. februar).

- Pripreme u Antaliji, kao i zakazane provjere mnogo će nam značiti za nastavak našeg prvenstva, ali i kasnije za Evropu. Protivnici su kvalitetni, igraju u jačim ligama nego što je naša, tako da će to da bude izazov za nas. Mislim da ćemo da ostavimo lijep uti-

sak - jasan je Mirković.

Podgoričani su završili jesenju polusezonu na prvom mjestu, a sa 18 bodova prednosti u odnosu na drugoplasirani Dečić.

Dominaciju su potvrdili i u Kupu, gdje su izborili plasman u polufinale.

Budućnost na proljeće ima šansu da prvi put u klupskoj istoriji osvoji duplu krunu.

- Prije svega, trudićemo se da prvenstvo privedemo kraju što je prije moguće. Samim tim, to će nam olakšati da se posvetimo osvajanju duple krune koja je svakako naš cilj - zaključio je Mirković. D. K.

Promijenio klub, ne i zemlju

Osvijetljen još jedan stadion na sjeveru države

Reflektori postavljeni i u Beranama PODGORICA - Gradski stadion u Beranama dobio je reflektorsko osvjetljenje nakon uspješno odrađenje tehničke probe.

Reflektorski sistem odrađen je prema svim najnovijim standardima. Predviđa više nivoa rada, od osnovnog koji je dovoljan za noćni trening, pa do osvjetljenja koje omogućava uslove za odigravanje utakmica u noćnom terminu uz TV prenos.

Postavljanje reflektora u Be-

ranama finansirao je Fudbalski savez Crne Gore, a vrijednost investicije iznosi oko 610.000 eura.

Ovo je još jedna u nizu kompletiranih investicija u sklopu projekta osvjetljavanja crnogorskih stadiona. Novo reflektorsko osvjetljenje dobilo je šest stadiona u Telekom 1. CFL, kao i dva u Amplitudo 2. CFL. FSCG je do sada za ovaj projekat izdvojio skoro četiri miliona eura.

R. P.

Dejli Miror objavio da se Francuz predomislio

Pogba sad želi novi ugovor Pol Pogba (27) je u posljednjim sedmicama odlučio da ipak želi da ostane u Mančester junajtedu, objavio je Dejli Miror.

Slavni francuski vezista je tokom jeseni, preko agenta Mina Rajole, nagovijestio odlazak iz kluba sa ,,Old Traforda“ na ljeto. Ipak sve bolji rezultati mladog tima

Junajteda, koji je trenutno lider na tabeli Premijer lige, su razlog što se zvijezda tima predomislila. Takođe, u posljednjim sedmicama Pogba igra izuzetno a dobru formu zaokružio je golom za pobjedu protiv Fulama u srijedu.

Po posljednjim informacijama, uprava

Junajteda vjeruje da će uskoro Pogba potpisati novi ugovor sa klubom. Aktuelni mu ističe na ljeto 2022. godine, a ljeto ove godine moglo bi biti posljednja prilika za mančesterski klub da zaradi od njegovog transfera.

U posljednjim mjesecima spekulisalo se da su za Pogbu zainteresovani Juventus, Real Madrid i Pari Sen Žermen.

S. S.

Dušan Bakić u Dinamu iz Minska

Crnogorski fudbaler Dušan Bakić napravio je iskorak u karijeri - dvadeset jednogodišnji ofanzivac igraće i dalje u Bjelorusiji, ali će dres Energetika zamijeniti opremom tamošnjeg velikana, Dinama iz Minska.

Bakić je dijete Budućnosti, za koju je odigrao 35 mečeva u seniorskoj konkurenciji, nakon čega je otišao u Bjelorusiju.

Imao je zapaženu ulogu u Energetiku, za koji je na 22 meča postigao osam golova i zavrijedio pažnju sedmostrukog šampiona nekadašnje sovjetske republike.

Dinamo je nedavno završenu sezonu u Bjelorusiji završio na šestom mjestu.

Bakić nije prvi Crnogorac u tom klubu, budući da su za ,,plavobijele“ iz glavnog grada Bjelorusije igrali Fatos Bećiraj i Luka Rotković.

Ne. K.

24

Feljton

Subota, 23. januar 2021.

23.

ISTORIJSKI TRAGOVI ISELJAVANJA CRNOGORSKOG NARODA

Preseljavanje Crnogoraca u Boku bio je stalan proces » Piše: Jovan - Joro ĐURANOVIĆ

Sredinom juna 1814. započeo je pohod austrijskih trupa na Boku Kotorsku. Ukupne snage angažovane za ovakvu svrhu brojale su oko 30.000 oficira i vojnika, praćene sa 40 brodova. I pored vojnog otpora kojeg je pružili Crnogorci, pod diplomatskim pritiskom evropskih država i velikom vojnom silom Austrougarske, vladika Petar I Petrović Njegoš zaključio je sporazum sa austrijskom komandom o predaji Kotora i Boke Kotorske austrijskim trupama (11/23. XI 1814.). Tako je završena jedna temeljna stranica istorije Boke Kotorske, koje će stanje trajati do 1918. godine. Što se tiče preseljavanja Crnogoraca u Boku Kotorsku, kao što je rečeno, to je bio stalni proces, bio on pojedinačan ili masovan, što je i normalno polazeći od etničkiih i rodbinskih veza i blizine terena.

Na teritoriji Boke Kotorske Crnogorci su često nalazili sklonište i spas od osmanskih napada, pa je veliki broj ostajao da trajno živi na tim prostorima. Doseljeni Crnogorci u Boku Kotorsku radili su iste poslove kao i mještani, pa je zabilježeno da je 1801. jednim brodom komandovao poručnik Špadijer, a drugim Pravilović, obojica rodom iz Katunske nahije. Sigurno je da su oni vodili računa o zapošljavanju svojih plemenika. U Kotoru je do 1830. godine bilo registrovanih 30 prodavnica koje su držali Crnogorci iz Ćeklića, Bjelica i drugih mjesta.

U prvom kvartalu XIX vijeka, u Prčanj su se doselile tri porodice iz Cuca. Takođe je veliki broj Crnogoraca krajem XIX vijeka išao u Boku na zaradu. Tako je

Crnogorac

Doseljeni Crnogorci u Boku Kotorsku radili su iste poslove kao i mještani, pa je zabilježeno da je 1801. jednim brodom komandovao poručnik Špadijer, a drugim Pravilović, obojica rodom iz Katunske nahije. Sigurno je da su oni vodili računa o zapošljavanju svojih plemenika

Crnogorska porodica

Crnogorska porodica

1883. godine u Boki radilo 679 Crnogoraca, najviše iz Cuca, Grahovljana i Pješivaca. Iduće, 1884. godine, na izgradnji puteva radilo je 144 Katunjana, dok je 1885. godine radilo 85 Crnogoraca, najviše iz Cuca. Pored odlaska na zaradu, jedan broj Crnogoraca se početkom XX vijeka naseljavao za stalno u Boku, tako da se 1908. godine u Boku preselilo 97 Crnogoraca iz Bjelica, Cuca, Ćeklića i drugih mjesta.

U periodu 1887-1891. godine, u Boku Kotorsku su priješle 84 crnogorske porodice sa 362 člana, i to iz zapadnog dijela Katunske nahije 31 porodica sa 125 članova, iz Crmnice 12 porodica sa

57 članova, Bjelopavlića 10 porodica sa 38 članova, Zagarčana 7 porodica sa 30 članova, Ljubotinjana 3 porodice sa 29 članova, Lješnjana 3 porodice sa 20 članova, Ćeklića 3 porodice sa 13 članova i Pipera jedna porodica sa 6 članova.

Kao što je rečeno, preseljavanje Crnogoraca u Boku Kotorsku bio je stalan proces, posebno su se Katunjani spuštali na crnogorsko primorje.

NASELJAVANJE CRNOGORACA U LJEŠKOPOLJU I ZETI U XIX VIJEKU

Ovom prilikom ćemo uzeti jedan izraziti primjer mi-



gracionih procesa u okviru Crne Gore u XIX vijeku, naseljavanje Zete i Lješkopolja. Nakon Oslobodilačkih ratova u Crnoj Gori 1876-78. godine, a i ranije stalno je bio prisutan proces unutrašnjih preseljavanja. Posebno je bila izražena ova pojava u Kolašinu, Spužu, Nikšiću, Zeti i Lješkopolju, nakon što se muslimanski živalj povukao iz ovih krajeva. Naime iz Zete i Lješkopolja najveći dio muslimanskog življa se preselio u Skadar, a jedan dio u Podgoricu i Tuzi. Nakon ovih događaja u Zeti i Lješkopolju došlo je do masovnog naseljavanja Crnogoraca. Međutim, treba istaći da je doseljavanja u Zetu i Lješkopolje bilo i

prije Oslobodilačkih ratova u Crnoj Gori 1876-78. godine, u doba kada je ovaj kraj bio pod Osmanskom upravom.

Koristeći se podacima iz 1894. godine iz Bogišićevog arhiva, zbirno smo sistematizovali podatke po broju porodica i mjestu odakle su se naselili u Zetu i Lješkopolje, uz podatke o starośediocima.

U kapetaniji Lješkopoljskoj od ukupnog broja domova starośedilačkih je bilo 58 (16,3 %), iz Albanije 139 (39 %), iz Katunske nahije 73 (20,5 %), iz Lješanske nahije 67 (19 %), iz Kuča 8 (2,2 %), iz Pipera 2 (0,6 %), iz Rovaca 2 (0,6 %).

Na osnovu ovih podataka da se zaključiti da je Kapetaniju Lješkopoljsku, koja je 1894. godine imala 356 domova, naseljavalo najviše stanovništvo iz Albanije 39,0 % i Katunske nahije 20,5 %.

Ako pođemo od pretpostavke da je svaka porodica imala prosječno po oko 6 članova domaćinstva ispada da je broj

U Boki je 1883. radilo 679 Crnogoraca. Iduće, 1884. godine, na izgradnji puteva radilo je 144 Katunjana, dok je 1885. godine radilo 85 Crnogoraca, najviše iz Cuca. Jedan broj Crnogoraca se početkom XX vijeka naseljavao za stalno, tako da se 1908. godine u Boku preselilo 97 Crnogoraca iz Bjelica, Cuca, Ćeklića i drugih mjesta

Kotor s juga - lijevo je crnogorska džada

 Nakon oslobodilačkih ratova u Crnoj Gori 187678. godine, a i ranije stalno je bio prisutan proces unutrašnjih preseljavanja. Posebno je bila izražena ova pojava u Kolašinu, Spužu, Nikšiću, Zeti i Lješkopolju. Nakon što se muslimanski živalj povukao iz Zete i Lješkopolja, došlo je do masovnog naseljavanja Crnogoraca u tim krajevima stanovnika Lješkopolja u ovom periodu bio oko 2.000.

Doseljenici iz Albanije su najviše bili iz Lješa 110 porodica. Istorijski posmatrajući, Lješ je bio u okviru Dukljanske, odnosno Zetske države, tako da su ovi doseljenici bili istog etničkog porijekla sa ostalim Crnogorcima, bilo da su oni bili starośedioci na tim prostorima ili su svojevremeno doseljavani iz unutrašnjosti Crne Gore.

U Zeti je od ukupno 545 domova starośedilačkih bilo 64 (11,7 %), iz Albanije 140 (25,7 %), iz Kuča 106 (19,5 %), iz Katunske nahije 54 (10 %), iz Riječke nahije 51 (9,4 %), iz Lješanske nahije 48 (8,8 %), iz Crmničke nahije 32 (5,9 %), iz Bjelopavlića 22 (4 %), iz Pipera 21 (3,8 %), iz Bratonožića 4 (0,7 %), iz Srbije 2 (0,3 %) i iz Šestana 1 (0,2 %).

Podaci pokazuju da je Zeta sa 545 domova i oko 3.000 stanovnika (oko šest članova po domu) naseljena pored starośedioca skoro iz svih krajeva Crne Gore, a samo 0,3 % vodi porijeklo iz Srbije. I u Zeti, kao i u Lješkopolju, najviše je doseljeno iz Albanije 25,7 %, i to najviše iz Koplika, Hota i Grude. Svi ovi krajevi istorijski posmatrano bili su u okviru dukljanske, odnosno zetske države, posebno je bila poznata župa Koplik koja se nalazi na istočnoj obali Skadarskog jezera. (Kraj)

Subota, 23. januar 2021.

Oglasi i obavjeĹĄtenja

25

26

Oglasi i obavještenja

Na osnovu člana 35 Zakona o prevozu u drumskom saobraćaju (“Službeni list CG” br.71/17 i 67/19) i članova 6, 7 i 8 Odluke o javnom prevozu u gradskom i prigradskom linijskom saobrćaju („Sl.list RCG“ – opštinski propis br. 3/07), Direkcija za investicije, izgradnju i saobraćaj opštine Rožaje, r a s p i s u j e

KONKURS

o dodjeli linija u gradskom i prigradskom linijskom prevozu putnika opštine Rožaje po Planu linija I Utvrđeni linijski pravci za 2021, 2022 i 2023. godinu su: 1.Rožaje – Kalače sa stajalištima: Autobuska stanica – Jugopetrol pumpa – Dimiškin most, Dedeiće, Baza, Skarepača i Kalače.

2.Rožaje – Lovnica – Ćosovica sa stajalištima: Autobuska stanica – stočna pijaca – Hurije, raskrsnica za Klanac – Donja Lovnica (Osnovna škola) 3.Rožaje-Bašča sa stajalištima Autobuska stanica – Zeleni– Grahovača raskrsnica– Lučice – Bašča.

4.Rožaje – Biševo – Razdolje sa stajalištima Autobuska stanica – Zeleni – Grahovo – Bijela Crkva – Sinanovića luke – Razdolje.

5.Rožaje – Bać sa stajalištima.

Autobuska stanica – Zeleni hajrati – Njeguš – Besnik – Bać – raskrsnica za Jablanicu – Dračenovac.

6.Rožaje – Seošnica sa stajalištima Autobuska stanica – Suho Polje – Ledine (kuća N.Haljema) – brdo (kuća K.Ramiza) – Škola.

7.Rožaje – Plunci – Balotiće sa stajalištima.

Autobuska stanica – Hajrati – Plunci – Škola – potok (Dautovići) 8.Rožaje-Bukovica-Čokrlije sa stajalištima II Pravo učešća na Konkursu imaju privredna društva ili preduzetnici koju su registrovani za obavljanje ove djelatnosti.

III Učesnici konkursa su dužni da uz konkursnu prijavu dostave sljedeće: - dokaz o upisu u Poresku upravu -Centralni registar privrednih subjekata - dokaz o dovoljnom broju autobusa, predviđenih za pojedinu liniju na koju konkurišu (ovjerene fotokopija važećih saobraćajnih dozvola) - licencu - dokaz da ima obezbijeđen garažno – servisni prostor, uređaja, opremu i odgovarajuće stručnjake, saobraćajne i mašinske struke za održavanje vozila, kao i za obavljanje svakodnevnih preventivnih tehničkih pregleda odnosno za obavljanje tih poslova putem ugovora povjereni ovlašćenom licu, koje je dužno potvrditi tehničku ispravnost na punom nalogu vozila i voditi evidenciju o ovim pregledima, - ima u vlasništvu ili zakupu odgovarajući prostor za parkiranje svih vozila kojima obavlja prevoz, - cijenu prevoza za svaku liniju za koju konkurišu, - planirani red vožnje za svaku liniju za koju konkurišu.

IV Ako dva ili više prevoznika konkurišu za istu liniju i ispunjavaju uslove iz Konkursa, najpovoljnijom ponudom smatraće se ponuda vrednovana na osnovu sljedećih kriterijuma: - noviji i konforniji autobusi – do 30% - niža cijena prevoza sa dužim periodom važenja – do 30% - niža cijena prevoza za pojedine kategorije putnika (đaci, studenti, penzioneri, invalidi i dr.) – do 20% - veći broj polazaka na liniji – do 15% - i druge pogodnosti – do 5% V Ponude sa potrebnim dokazima se dostavljaju u zatvorenim kovertama sa naznakom „Prijava na Konkurs“, na adresu: Direkcija za investicije, izgradnju i saobraćaj opštine Rožaje, ul. M.Tita br. 21 Rožaje.

VI Otvaranje ponuda obaviće se trećeg (3) radnog dana od dana zaključenja Konkursa u prostorijama Direkcija za investicije, izgradnju i saobraćaj opštine Rožaje.

VII Komisija za sprovođenje Konkursa za dodjelu linija će u roku od 30 dana od dana otvaranja ponuda razmatrati prispjele ponude, sačiniti izvještaj i predložiti najpovoljnijeg ponuđača za svaku liniju, dok će rješenje o dodjeli linije donijeti nadležni organ.

Bliže informacije učesnici Konkursa mogu dobiti u prostorijama Direkcija za investicije, izgradnju i saobraćaj opštine Rožaje,ili na tel. br. 051-271-201.

Konkurs je otvoren 15 dana od dana objavljivanja u dnevnom listu.

Br.__________________ Rožaje, 22.01.2021. godine Direkcija za investicije, izgradnju i saobraćaj opštine Rožaje VD Direktor, Armin Honsić, dipl.pravnik

Subota, 23. januar 2021.

Poslovni broj : Ivm.br.1537/19 Javni izvršitelj Ivan Petrović iz Podgorice , Njegoševa br. 45 (PC Petrović) u pravnoj stvari izvršnog povjerioca, “KIPS” doo Podgorica, ul. Veljka Vlahovića br.90, PIB: 02047403, protiv izvršnog dužnika Žarić Mladena iz Podgorice, adresa prebivališta ul.Spasoja Raspopovića br.47, radi naplate novčanog potraživanja izvršnog povjerioca u iznosu od 1.972,07 eura, u smislu člana 45 ZIO-a dana 22.01.2021.godine, JAVNO OBJAVLJUJE Da se izvršni dužnik , Žarić Mladen iz Podgorice, adresa ul. Spasoja Raspopovića br.47 u roku od 3 dana obrati ovom javnom izvršitelju kako bu se istom uručilo Rješenje Ivm.br.1537/19 od 13.11.2019.godine, Zaključak Ivm.br.1537/19 od 07.09.2020.godine, Izvještaj o indentifikaciji vještaka geodetske struke od 21.10.2020.godine, nalaz i mišljenje vještaka građevinske struke od 21.10.2020.godine, Zaključak Ivm.br.1537/19 od 21.10.2020.godine.Ukoliko se izvršni dužnik ne javi ovom izvršitelju u ostavljenom roku smatraće se da je ovim objavljivanjem izvršeno uredno dostavljanje gore navedenih pismena, te će isti snositi negativne posledice koje mogu nastati ovakvim načinom dostavljanja.

Dostavljanje se smatra izvršenim nakon isteka roka od 8 dana od dana isticanja pismena na oglasnoj tabli suda ukoliko je predhodno izvršeno objavljivanje u dnevnom stampanom mediju, shodno čl.5 Zakona o izmjenama i dopunama ZIO-a , a u vezi sa čl.45 ZIO-a.

Podgorica 22.01.2021.godine Javni izvršitelj Ivan Petrović s.r.

Poslovna oznaka I.br. 3357/2020 JAVNI IZVRŠITELJ Aleksandar Bošković iz Podgorice, ul. Vasa Raičkovića 4B, u predmetu izvršenja po predlogu izvršnog povjerioca “ ELEVATOR “ DOO PODGORICA, ul. 4. Jula br. 60, protiv izvršnog dužnika “ EUROEDING COMPANY “ DOO PODGORICA, adresa za prijem službene pošte - 13. Jula bb radi naplate novčanog potraživanja, dana 22.01.2021. godine, u smislu odredbe čl. 45 ZIO-a, donio je

ODLUKU O DOSTAVLJANJU JAVNIM OBJAVLJIVANJEM Izvršnom dužniku “ EUROEDING COMPANY “ DOO PODGORICA, vrši se dostavljanje Rešenja o izvršenju sa prilozima I.br. 3357/2020 od 22.12.2020. godine Javnog izvršitelja Aleksandra Boškovića, isticanjem na oglasnoj tabli Privrednog suda u Podgorici i objavljivanjem u dnevnom štampanom mediju koji izlazi na cijeloj teritoriji Crne Gore.

Stim u vezi potrebno je da se izvršni dužnik u roku od tri dana obrati ovom javnom izvršitelju radi preuzimanja pismena, u suprotnom dostavljanje se vrši isticanjem na oglasnoj tabli suda.

Ovakav način dostavljanja smatra se urednom dostavom i negativne posljedice koje mogu nastati snosiće izvršni dužnik.

Dostavljanje se smatra izvršenim nakon isteka roka od osam dana od dana isticanja pismena na oglasnoj tabli suda, ukoliko je prethodno izvršeno objavljivanje u dnevnom štampanom mediju.

JAVNI IZVRŠITELJ Aleksandar Bošković

Poslovna oznaka I.br. 2964/2020 JAVNI IZVRŠITELJ Aleksandar Bošković iz Podgorice, ul. Vasa Raičkovića 4B, u predmetu izvršenja po predlogu izvršnog povjerioca “CAPITAL PLAZA” DOO PODGORICA, sa sjedištem na adresi Šeika Zaida br. 13, koga zastupa Miroslav Adžić, advokat iz Podgorice, protiv izvršnog dužnika “SMIRNA AUTO” DOO Podgorica, adresa za prijem službene pošte – Marka Radovića br. 6,radi naplate novčanog potraživanja, dana 22.01.2021. godine, u smislu odredbe čl. 45 ZIO-a, donio je

ODLUKU O DOSTAVLJANJU JAVNIM OBJAVLJIVANJEM Izvršnom dužniku “SMIRNA AUTO” DOO Podgorica, vrši se dostavljanje Rešenja o izvršenju sa prilozima I.br. 2964/2020 od 02.12.2020. godine Javnog izvršitelja Aleksandra Boškovića, isticanjem na oglasnoj tabli Privrednog suda u Podgorici i objavljivanjem u dnevnom štampanom mediju koji izlazi na cijeloj teritoriji Crne Gore.

Stim u vezi potrebno je da se izvršni dužnik u roku od tri dana obrati ovom javnom izvršitelju radi preuzimanja pismena, u suprotnom dostavljanje se vrši isticanjem na oglasnoj tabli suda.

Ovakav način dostavljanja smatra se urednom dostavom i negativne posljedice koje mogu nastati snosiće izvršni dužnik.

Dostavljanje se smatra izvršenim nakon isteka roka od osam dana od dana isticanja pismena na oglasnoj tabli suda, ukoliko je prethodno izvršeno objavljivanje u dnevnom štampanom mediju.

JAVNI IZVRŠITELJ Aleksandar Bošković

Mali oglasi prodaja Prodajem veliki izbor umjetničkih slika. Povoljno.

Može i razmjena i otkupljivanje istih.

Tel. 069 051 526 1

raZNo KUĆNI SERVIS Odčepljenje kanalizacije el.sajlom, zamjena dotrajalih cijevi, sve sitne popravke.

Podgorica-Primorje.

Tel 069/269-550 , 067/579-709 2 OTČEPLJENJE kanalizacije električnom sajlom WC šolja, sudopera, kada, umivaonika i šahti. Dolazim odmah.

Povoljno.

Vukčević.

Tel. 069/991-999 , 067/000-008 3 POTREBNA osoba za održavanje i brigu o životinjama u MINIZOO, kao i sa jahačkim vještinama u organizovanju izletničkih tura, Donje Liješnje – Gornji Kokoti, Podgorica.

Tel. 069/116-363 4 POTREBNA osoba za održavanje i brigu o životinjama u MINI-ZOO, Donje Liješnje – Gornji Kokoti, Podgorica.

Tel. 069/116-363 5

Oglasi i obavještenja

Subota, 23. januar 2021.

Dana 21. januara 2021. poslije kraće bolesti u 66. godini ispustio je svoju plemenitu dušu naš voljeni

Preminula je

ZDENKA Stevanova KOVAČEVIĆ

RADONJA – RAJKO Mićunov MILATOVIĆ

Zbog nastale pandemije, sahrana dragog nam pokojnika je obavljena 22. januara na mjesnom groblju Gostilje – Piperi.

rođena Zubak 1943–2021.

Po njenoj želji sahrana je obavljena u krugu porodice 22. januara 2021. godine u Vilusima.

Ožalošćeni: supruga VESNA, ćerke MIRJANA, MAJA, MILENA i VANJA, brat RADE, sestre ROSA i RANKA, bratanići, bratanične, sestrići, sestrična, unučad i mnogobrojna rodbina

PORODICA

1294

1335

S tugom se opraštamo od našeg dragog i plemenitog

Posljednji pozdrav dragom ujaku

MOMA Bio si veliki čovjek i prijatelj. Tvoju dobrotu i pažnju čuvaćemo u trajnom sjećanju.

Neka ti je laka crnogorska zemlja.

VASKO, MILICA i DRAGANA BOKAN 1341

27

GOJKU ŠOĆU Dragi ujače, bio si nam uvijek siguran stožer, kako Tvoje uže porodice, tako i nas najbližih. Hvala ti za beskrajnu ljubav, pažnju i nesebičnu pomoć kad god nam je trebalo. Ponosni smo što smo Te takvog imali.

BRANKA i RADE RATKOVIĆ s porodicom

Posljednji pozdrav dragom bratu 1327

Posljednji pozdrav dragom ujaku

RADOJU KILIBARDI Neizmjerno smo tužni zbog rastanka.

Nedostajaće nam susreti sa tobom. Ponosni smo na tebe.

Počivaj u miru.

DUŠAN, KATARINA, BORIS i SAVICA sa porodicama

GOJKU ŠOĆU Neka tvoja dobra i plemenita duša počiva u miru. Uvijek ćeš biti voljen, nikad zaboravljen u našim srcima.

1363 Tvoji: LJUBICA, MIĆO, RADMILA i MILICA Četrdeset je dana od smrti našeg dragog 1328 Posljednji pozdrav dragom

VOJINA – VOJA Pajovog BOGOJEVIĆA Uspomenu na tebe i tvoj častan i pošten život čuvaćemo s poštovanjem i ponosom.

Neka tvoja plemenita duša počiva u miru. Sve što bismo rekli i napisali malo je za ono što osjećamo.

Umjesto četrdesetodnevnog pomena porodica prilaže sredstva za održavanje groblja u Staniseljiće.

Uža porodica će 24. januara u 10 časova posjetiti tvoju vječnu kuću.

Tvoji: supruga MILKA, sinovi JANKO i DEJAN, snahe IRENA i JOVANA, unučad ANA i ANDRIJA 1362

RAJKU MILATOVIĆU Neka tvoja duša počiva u miru, a mi ćemo te čuvati od zaborava.

1344

MIODRAG ASANOVIĆ sa porodicom

Napustio nas je naš dragi

MIHAILO – MIHO ĐUROVIĆ Uspomene na srećne dane provedene zajedno, zauvijek će trajati.

Ostaćeš u našim srcima voljen i nikad zaboravljen.

ZORICA i ZORAN sa porodicama 1360

28

Oglasi i obavještenja

Dana 21. januara 2021. umro je u 86. godini naš dragi

Subota, 23. januar 2021.

Dana 17. januara 2021. godine preminula je naša voljena supruga, majka i baba

STANE ĐUKANOVIĆ

RADOJE Đorđija KILIBARDA

KAĆA Batova OROVIĆ rođena Jovanović

Zbog novonastale situacije, sahrana je obavljena u krugu uže porodice 22. januara u 15 časova na starom gradskom groblju u Nikšiću.

Kuća žalosti: Stojana Kovačevića 22 a.

Četrdeset je tužnih dana od odlaska naše Dame

Sa ljubavlju i poštovanjem čuvaćemo uspomenu na Vas. Zauvijek ćete živjeti u našim srcima!

Voljena naša Kaća, otišla si na vječni počinak da nađeš svoj mir, a mi ćemo te čuvati u našim srcima.

Sahrana će se obaviti početkom februara u Geteborgu – Švedska.

MILA, ANĐELA i ANDREA 1305

Ožalošćeni: sin MILOŠ, snaha MAGDALENA, unuci ĐORĐIJE i JANKO, brat DUŠAN, sestre ZORA i JOKA, snahe DARINKA, KATARINA i BRANKA i ostala mnogobrojna rodbina

Ožalošćeni: suprug BATO, sin BOŠKO, kćerka ANA – MARIJA, snaha VERONIKA i unučad

1345

1288 Posljednji pozdrav dragom komšiji

STANA ĐUKANOVIĆ

KAĆA OROVIĆ

RADOJU – RAJU KILIBARDI Sa tugom se opraštamo od našeg dragog komšije.

Bila je čast što smo te imali za komšiju i prijatelja.

Zauvijek ćeš ostati u našim srcima i mislima.

Počivaj u miru!

Sa dubokom tugom se opraštamo od naše voljene sestre Kaće.

Počivaj u miru, neka te prigrle anđeli.

Tuguju za tobom, brat RADE i sestra BRANKA sa porodicama

Komšije: MILOVIĆ, BJELICA, MIRKOVIĆ i MILOVIĆ 1334

1346

Dragi striko

Posljednji pozdrav dragoj tetki

Ušla si u istoriju rijetkih majki Planete koje su rodile Velikane.

Navršava se 40 pretužnih dana i svakim sljedećim danom bit će mi sve teže da prihvatim da te neću moći zagrliti i da me neće dotaći tvoja najljepša i preiskrena ruka. Bila si pravi Mudrac i falit će mi svaki trenutak i živa riječ sa tobom, na ovo se moram navići sve drugo je isto, ostaješ sveprisutna. Mnogima si oplemenila život i tvoja dobra djela bila su baklje na putu u novi svijet.

Umiru oni koji se ne pamte, zauvijek moja i Stefanova.

Hvala za neponovljive trenutke!

MILIĆ MIRJANA

1291 STRINA

STANA Radovanova ĐUKANOVIĆ RADOJE KILIBARDA

Boli tvoj odlazak.

U našim srcima i sjećanjima ćeš živjeti zuvijek.

Počivaj u miru.

NOVO MILORADOV sa porodicom 1329

KAĆI PEĐA, ANA, PAVLE i BALŠA

1347

Neka moje suze ne remete tvoj mir.

Hvala ti za svu ljubav i pažnju koju si mi pružila.

Duše vam carovale, tebe i voljenom stricu.

NADA 1342

Posljednji pozdrav našoj

Godina prođe od kada nisi sa nama jedina sestro Dana 21. januara 2021. u 88. godini umro je naš dragi

KAĆI Neka tvoja dobra duša nađe mir među anđelima.

NIKOLA Milutinov LUKOVAC

1348

MILKA – MIRA PETROVIĆ

Strina MILA, brat DUŠKO, sestre GARA i SONJA

Sve naše nade da ćemo zajedno uspjeti da se otrgneš od zagrljaja smrti bile su uzaludne.

Tvoj bol je prestao, a naš bol i tuga za tobom ostaju vječno.

Nedostaješ nam...

Posljednji pozdrav poštovanom komšiji Zbog novonastale situacije, sahrana će biti obavljena u krugu uže porodice 23. januara u 14 časova na groblju iza manastira u Nikšiću.

Tvoji: sestra BRANKA, zet DRAGAN, sestrići ANDRIJA i VASILIJE 1338

Ožalošćeni: supruga RADA, sinovi RANKO i DARKO, kćerka DANKA, sestra STANA, snahe SVETLANA i SLAĐANA, unučad NIKOLINA, BOGDAN, STRAHINJA, MITAR i DARIJA, bratanići, bratanične, sestrić, sestrične i ostala rodbina LUKOVAC i ujčevina JOVOVIĆ

Posljednji pozdrav

TOMISLAVU BRKOVIĆU

1343 KOMŠIJE IZ ULAZA OKTOBARSKE REVOLUCIJE 122 Posljednji pozdrav velikom drugu

RADOJU Đorđijevom KILIBARDI 1326 Posljednji pozdrav

Prijatelju

Teško je stegnuti srce da ne boli, dušu da ne pati i suze da ne teku za Tobom. Tužni zbog tvog odlaska, ali ponosni na tvoj dragi i plemeniti lik.

Beskrajno HVALA za svu ljubav i toplinu kojom si sve nas obasipao.

Počivaj u miru!

Sestra ZORA, sestrična CAJA, sestrići DRAGAN i DUŠKO sa porodicama

NEĐU Filipovom MARINOVIĆU

NIKOLA STRUGAR sa porodicom

Najiskrenije saučešće porodici Vukadinović i Samardžić.

1358

e-mail: oglasno@t-com.me

TOMISLAVU N. BRKOVIĆU

MILJI

Od KOMŠIJA STAMBENE ZGRADE BROJ 1 UL. PRVI MAJ NIKŠIĆ 1311

Zaslužio si naše doživotno pamćenje. Želimo ti laku ovu našu crnogorsku zemlju.

1361

VALENTINA, DARA, ČEDOMIR i LUKA

1359

OGLASNO ODJELJENJE “POBJEDA”

020-202-455, 020-202-456

Oglasi i obavještenja

Subota, 23. januar 2021.

29

Dana 23. januara 2021. godine navršava se 10 tužnih godina od kada je zauvijek zaspala svojim mirnim snom, ispraćena s dubokim poštovanjem i neizmjernom tugom, naša voljena Majka

MILKA Markova BOKAN

Draga Majko, vrijeme je samo nijemi svjedok našeg bola i što više prolazi donosi nam još veću čežnju za Tobom, Tvojim tihim korakom i blagom riječi, osmijehom i krepkim glasom, roditeljskom toplinom i ljubavi.

Uvijek pravedna, uvijek hrabra, uvijek vedra, smogla si snage za našu bolju budućnost, štiteći nas budno majčinskim osjećajem.

Uzor su nam Tvoja plemenita duša i dostojanstven život, koji si proživjela i zauvijek osvijetlila put Tvog i našeg postojanja.

Cijeli svoj život posvetila si dobroti prema ljudima i puna razumijevanja i vjernosti čuvala si čast i poštenje porodice.

Hvala Ti za svaki pogled Tvog brižnog plavog oka, za svaku mudru riječ koju si utkala u naše biće kao putokaz da se u životu samo dobro dobrim vraća.

Počivaj u miru i neka Ti je vječna Slava i Hvala.

TVOJA PORODICA

1356 U nedjelju, 24. januara 2021. godine navršava se 40 dana od smrti našeg supruga i oca Дана 26. јануара 2021. навршава се пола године од смрти нашег вољеног супруга, оца, свекра и деде

DAVORA Markovog MARKOVIĆA

DAMIR TUZOVIĆ ЖИВОМИРА – ЖИКЕ НЕШОВИЋА

20. 9. 2001 – 23. 1. 2006.

Toga dana porodica će posjetiti njegovu vječnu kuću na groblju kod Crkve Sv. Petke u Budvi.

Dani prolaze, a svaki je težak bez tebe.

Памтићемо те по свему добром што си нас научио свих ових година, по љубави, бризи и пажњи коју си нам пружао. Много је лијепих успомена које ћемо чувати у срцу. Недостајеш...

Твоји: супруга МАЈА, син ДРАГАН, кћерка ДРАГАНА, снаха МИЉА, унуци ПАВЛЕ и ЈАНКО

Vole te tvoje NADA i MILKA

Tuga i bol u našim srcima jednaka je i danas, kao i prvog dana kada si nas napustio.

Nedostaješ nam sve više i više.

1297 Navršava se 40 dana od smrti našeg voljenog

1354

Tvoji: majka SAMRA, otac MUSTAFA, sestre JASNA, NEJLA i SELMA, djed ŠEKO, baba AZERA, tetka DŽENANA, zet VEKI, sestričići JAKŠA i VUK

23. 1. 2006 – 23. 1. 2021.

Tužno sjećanje na našu

DAVORA Markovog MARKOVIĆA

1292 Godina je od smrti naše drage

BRANKU BOJOVIĆ

Hvala ti za neizmjernu ljubav i pažnju.

TVOJA PORODICA MIRA i VUKAŠIN sa porodicom

1325

e-mail: oglasno@pobjeda.me

1298

JOVANKE Novakove JOVANOVIĆ Svakog dana živiš u našim mislima.

S ponosom, poštovanjem i ljubavlju čuvamo te od zaborava.

Tvoji: LJUBO, SENKA i MIRJANA sa porodicama 1355

30 Oglasi i obavještenja Danas se navršava 40 tužnih dana od preranog i bolnog odlaska našeg voljenog i poštovanog

Subota, 23. januar 2021.

Dana 23. januara 2021. godine navršava se godina od smrti naše voljene sestre i tetke

TUŽNO SJEĆANJE na svoje plemenite roditelje i

2001–2021.

2018–2021.

NIKOLA

DUŠAN – KOLE SPAHIĆ

DANICA RADOVIĆ

SLAVKE ĐURIŠIĆ advokat

Tih i nenametljiv, iskren i temeljit, privržen i odan svom domu, cijenjen i uvažavan, častan i čestit, učinio si nas ponosnim i srećnim, jer sve što se zove dobrotom, čistim obrazom i velikim srcem i dušom vrijedno je Tvog imena i poštovanja Tvog lika.

Svaka misao i osjećaj pripadnosti Tebi daju nam snagu kojom si nas ohrabrivao da budemo svoji i povezani kao uvijek.

Svojim časnim životom zaslužio si vječni naklon Tvojim sjenima i spokoj Tvojoj duši.

Počivaj u miru.

Zahvalni smo svima za upućeno saučešće i riječi utjehe, kojima ste izrazili poštovanje i podršku i ublažili našu tugu i bol.

Porodica RADOVIĆ

Vrijeme koje prolazi ne umanjuje bol i tugu što si nas napustila tako rano.

Tvoje dobro i plemenito srce nas obavezuje da te nikad ne zaboravimo.

Hvala ti za sve što si učinila za nas, počivaj u miru.

1295 Navršava sa godina od smrti

ĐORĐIJA Vukovog KRIVOKAPIĆA

Tvoji: DRAGAN, DANILO, NIKOLA, SVETLANA, MILICA i UNA

OŽLOŠĆENA PORODICA

Neka tvoja dobra i plemenita duša počiva u miru.

1357

Supruga STANISLAVA

1352

СЈЕЋАЊЕ Поводом 20 година од смрти наших родитеља

ЈОВАН

ДЕСАНКА – ДЕСА

2. 1. 1914 – 29. 8. 2000.

рођ. Даниловић 21. 3. 1921 – 22. 1. 2001.

ВУЈАЧИЋ Вријеме не може избрисати успомену на вас, на безграничну љубав и пажњу коју сте за живота пружали и која ће нам увијек недостајати. Данас, као и сваки дан ви сте у мислима са нама.

Dana 23. januara 2021. navršava se godina od smrti moje voljene sestre

1300 Navršava se godina od smrti

SLAVKE ĐURIŠIĆ advokat Otišla si bez pozdrava kada se nijesam nadao.

Bila si i ostala čvrst oslonac i uzor u životu i puno mi nedostaješ.

ĐORĐIJA Vukovog KRIVOKAPIĆA Nedostaje nam tvoja dobrota i plemenitost. S ponosom te čuvamo od zaborava u našim srcima. Počivaj u miru.

Brat DANILO Kćerka DIJANA i unuka ANDREA

1353

С љубављу,

1301 SJEĆANJE

кћи АНКА, синови БРАНИМИР и ЗОРАН са породицама

Četrdeset je dana od smrti našeg oca

1296 Četrdeset je dana od smrti našeg ujaka

SLAVA STANKA Ostojinog KUVELJIĆA RADA

STANKA Tvoj vedri osmijeh ostaće zauvijek u našim srcima. Bio si dio našeg srećnog djetinjstva i odrastanja. Nisi bio samo ujak već i veliki drug kome smo sve povjeravali. Po dobru ćemo te pamtiti i pominjati.

1351 Навршава се година од смрти мог брата

Ostaćeš u našim srcima i mislima.

Počivaj u miru pored đeda Ostoje i babe Jelene.

Ujedno se zahvaljujemo svima koji su nam na bilo koji način izjavili saučešće.

Pomen će se obilježiti u Pavinom Polju u krugu najuže porodice, poštujući epidemiološke mjere.

Sestrić PEĐA, sestrične ANA i DRAGANA

Sinovi BORIS i NIKOLA sa porodicama

1303

1302

Dragoj prijateljici

МИЛИВОЈА – МИЉА МИЛОВИЋА

LJUBINKI VASILJEVIĆ Uvijek ćemo se sjećati tvog osmijeha, plemenitosti i ljudskosti.

Počivaj u miru.

Драги Миљо, недостајеш нам, нема те да се чујемо, даљина не смањује тугу, а помисао да се никада више видјети нећемо је још тежа. Почивај у миру.

Твој брат ДРАГАН са породицом

1350

020-202-455, 020-202-456

MILICE pok. Boža VASOVIĆ rođene Marotić

SONJA, LJILJA i VANJA sa porodicama

OGLASNO ODJELJENJE “POBJEDA”

Šest mjeseci od smrti naše drage

Svojom dobrotom i plemenitošću zaslužila si vječno poštovanje i sjećanje.

Ostaćeš zauvijek u našim srcima.

Tvoji najmiliji: bratanić IVO, sestrić ŽELJKO, sestrična NADA, snaha MILANKA, unučad MIRKO, JELENA, TANJA i NAĐA

1299

1306

Oglasi i obavještenja

Subota, 23. januar 2021.

Najdraži naš

ALANE

Čovjek je jači mrtav, nego nečovjek živ.

Vječna ti slava!

Volimo te.

MAJKA, SUPRUGA i ĆERKA

1339 Pola godine je od smrti našeg dragog zeta

Voljeni brate

Voljeni naš

ALANA KOŽARA

ALAN KOŽAR

ALAN KOŽAR

Svaki dan sve tužniji.

Porodica BOŠKOVIĆ

Život nestade u trenu, ali tvoje plemenito srce i tvoj lik ostaju vječno u srcima nas koji te vole. Sjećanje na tebe ispunjava nas ponosom, ponosni smo što si bio naš i mi tvoji.

Počivaj u miru jer ti zaslužuješ to.

Vrijeme ne liječi, bol ne prolazi.

1340 Šest mjeseci od smrti oca

Šesnaest godina od smrti majke

AMELA, SAMIR, ADRIJAN i SARA

Tvoja sestra SILVANA sa porodicom

VLADIMIRA – VLADA

DARINKE – DARE

1337

1336

RAIČEVIĆ U subotu, 23. januara navršavaju se dvije godine od smrti naše majke Dragi roditelji, tuga za vama ne jenjava. Hvala vam za brigu i ljubav što ste nam pružali.

Nama ostaje da vas sa ponosom pominjemo sa našom djecom i unučadima.

Vaša djeca: SREĆKO, JADRANKA, TANJA i NATAŠA sa porodicama 1324

DRAGANE RAJOVIĆ 1293

JOVANA i NEVENA

31

32

Oglasi i obavještenja

Subota, 23. januar 2021.

Dana 29. januara 2021. navršava se 40 dana od smrti našeg voljenog brata, ujaka i šure

Prošla je godina otkako nas je zauvijek napustila naša voljena i nezaboravna sestra

SLAVKA – SLAVA ĐURIŠIĆ Otišla je samo fizički, a njen duh dobrote, vedrine, nesebičnosti i beskrajnog požrtvovanja neprekidno živi u nama.

DRAGANA V. MIJANOVIĆA

Sestra LJUPKA JANKOVIĆ i brat LJUBETA BABOVIĆ sa porodicama 1320 Godina je od smrti moje tetke

Naš voljeni brate i ujače, ne postoje riječi i suze koje mogu ublažiti našu tugu i bol koja nas zadesi tvojim odlaskom.

Teško se mirimo sa sudbinom da te tako brzo uze teška bolest za koju ne znadosmo ni ti ni mi dok ti oduze zadnje atome snage.

Uz sve tvoje i naše želje da dođeš do ljekara teška bolest, brzinom uznapredova i oduze nam svaku nadu.

Ostao si nam ti, jedini brat i ujak, poslije našeg rano izgubljenog Kika, a sad ostadosmo i bez tebe.

Volio si, bio si voljen i bićeš voljen beskrajno, zauvijek naš voljeni brate i ujače.

Nadamo se da ćeš naći mir pored naših roditelja i brata Kika.

Ponosni što smo vas takve imali, a tužni što ostadosmo bez vas.

Počivaj u miru, naš voljeni brate, neka naše suze ne remete tvoj vječni mir.

SLAVKE ĐURIŠIĆ Hvala ti za najljepše djetinjstvo, ljubav i pažnju kojom si nas nesebično obasipala.

Bila si i ostaćeš moja druga majka.

SVETLANA 1308 Godina je od kako nije sa nama naša draga majka

Tvoje SESTRE sa porodicama i sestrična BRANKA pok. JOVANKE

i

godina i jedanaest mjeseci od kako nas zauvijek napusti naš dragi tata

1322 MILKA Filipova VUJANOVIĆ Navršava se 40 dana od kada nas je napustila naša draga

FILIP Ivanov VUJANOVIĆ

rođ. Vujović

Nvršava se 40 dana od iznenadnog odlaska voljenog supruga, oca i svekra

Vrijeme koje prolazi ne umanjuje tugu i bol.

Dan za danom prolazi, a nijedan bez sjećanja na Vas, na Vaš vedri lik i plemenitu dušu.

Počivajte u miru, dragi naši roditelji, a nama je ostalo da Vas sa ponosom pominjemo i duboko u srcu čuvamo drage uspomene.

Zbog novonastale situacije, u neđelju 24. januara 2021. godine, porodica će posjetiti Vašu vječnu kuću.

DRAGANA MIJANOVIĆA

DARA KANKARAŠ

U tvom zagrljaju bili smo bezbrižni i voljeni.

Odlaskom zaboravio si nas naučiti kako se nositi sa tugom i bolom.

TVOJI NAJMILIJI

Tvoj iznenadni odlazak ostavio je ogromnu prazninu u našoj kući.

Svaki dan poželimo da vidimo tvoj dragi lik, da ti čujemo glas...

Sa najboljim ljudskim osobinama koračala si časno i dostojanstveno kroz nimalo lak životni put.

Uvijek u našim mislima i srcima.

1323

Vaši: PEĐA, MIRA, NADA i RADMILA 1318 Sjećanje na našeg dragog oca, djeda i tasta

Četrdeset je tužnih dana od kada nijesi sa nama

MIRA Mijajlova POPOVIĆA 23. 7. 2020 – 23. 1. 2021.

Brat LJUBO sa porodicom

MILKA Pavlova NOVOVIĆ Draga majko, neka tvoja plemenita i čista duša počiva u miru, a mi ćemo te čuvati u svojim srcima zauvijek.

1304 Navršava se četrdeset dana od smrti našeg

Danas se navršava pola godine od kada nijesi s nama...

Tuguju naše misli i sjećanja...

Tuguje gora na Dubravi koju su toliko volio, šapuće vjetar o hrabrom, časnom životu, borbi, mudrosti, očinskoj brizi i nježnosti kojom si nas štitio. Hvala ti na bezgraničnoj ljubavi i podršci koju si nam pružio.

S ponosom i poštovanjem čuvamo te u našim srcima.

Kćerka SONJA, zet VELJKO, unuka ANĐELA i unuk UGLJEŠA

ANITA sa porodicom

1310

1319

Četrdeset je dana tuge i bola za našom majkom i babom

Pola godine je od kada nas je zauvijek napustio naš voljeni

MILADINA MILUTINOVIĆA Zahvalnost svima na izjavama saučešća i onima koji su iskreno bili uz nas. Živjećeš zauvijek u srcima i sjećanjima tvoje porodice.

Ćerke: SANJA, SONJA, NAĐA i RUŽICA, unučad FILIP, MAJA, MARKO, OGNJEN, LANA i PETRA 1307

MILKOM Pavlovom NOVOVIĆ

JOSIF Jovov KNEŽEVIĆ

S ponosom i najljepšim sjećanjem, čuvaćemo te od zaborava dok smo živi.

Tvoja plemenitost, požrtvovanje i privrženost porodici ostaju kao trajni putokaz u našim životima.

Ćerka DANIJELA, unuk ANDRIJA i unuka ANASTASIJA

Supruga STANKA, sin ALEKSANDAR, kćerke BISERKA i DARINKA sa porodicama, snaha MILEVA, unuci IVO i MARKO

1309

1321

Oglasi i obavještenja

Subota, 23. januar 2021.

33

Voljenom suprugu i ocu

Četrdeset će dana od smrti

VOJA Pajovog BOGOJEVIĆA Mili moj brate, ne postoje riječi kojima bih opisala moju tugu i bol za tobom.

Počivaj u miru a ja ću te voljeti i misliti na tebe dok sam živa.

1312

Tvoja sestra NOVKA sa porodicom

Navršava se 40 dana od smrti

ZLATKO KRALJ

БОРИСЛАВ РИСТИЋ

Напустио си нас тихо и господствено прије 40 дана. Анђели си пошао да подариш родитељски загрљај. Деценијама си био први на бранику, први на помоћи цијелој фамилији. Узор и нада свих Ристића. Нијеси жалио себе у тој мисији до посљедњег даха. Оставио си нам и бол и понос у сјећању на тебе.

SREĆKA Milanovog VUKČEVIĆA Tvojim odlaskom ostavio si nas u tišini.

Bila je čast imati te za prijatelja.

Oprosti mi moju vernost, oprosti mi mnogo izgubljenih godina. Nekada davno ja ni slutila nisam šta me čeka.

A ti si me tolike godine, tamo negde sam, mirno čekao sa potpunom sigurnošću u ishod sudbine. I nagrađeni smo sa dva mala anđela... Jedan liči na mene, a drugi na tebe...

Laku noć, ljubavi, uz pesmu koju si voleo: Zakasnila si u moju mladost i poranila u moju starost.

Zaslužuješ više strasti, više mudrosti, više mene onakvog, manje ovakvog, više svega čega malo ima, ali bolje od mene umeš sa mnom, pa smo nekako taman, i nekako je kako je oduvek trebalo biti, pa ne brinem šta će s nama biti, jer je i ovoliko dovoljno da se, kad prođe, kaže - vredelo je.

ПОРОДИЦА РИСТИЋ Tvoje: MARIJA, INES i IVE KRALJ

RANKO ĐUROVIĆ sa porodicom

1317 Povodom 40 dana od smrti naše babe i prababe

1349

1313

Navršava se 40 dana od smrti

Prošlo je 40 dana, naš dragi zete

DARE Želimo da joj se zahvalimo za svu pažnju i ljubav koju nam je poklanjala, za savjete koje nam je upućivala. Nedostajat će nam tvoji dočeci, tvoji zagrljaji i tvoja ljubav. Hvala ti za sve.

Budi srećna u vječnosti, jer kroz nas ćeš živjeti.

Unuci: RANKO, ZORAN, ILIJA, IGOR, MARKO, DUŠAN, NEĐELJKO, RADOVAN, unuke MILICA, JELENA, KSENIJA, praunuk VIKTOR i praunuka MAGDALENA 1330 Danas se navršava 40 dana od smrti naše drage majke, babe i tašte

SREĆKA Milanovog VUKČEVIĆA

ZDRAVKO BRAJOVIĆ

Kada nam odlazi neko drag, ne boli smrt već boli sve ono što ide poslije.

Boli praznina koja nikada neće biti popunjena.

Boli mogućnost da još nešto uradimo za njega. Bole riječi koje nismo rekli, a mogli smo.

Bole suze. Bole uspomene. Bole ćutanja. Boli to što znamo da nikad više nećemo biti zajedno, što nećemo da ga vidimo i što neće da se javi. Boli to što će svuda da nam fali i što će uvijek biti taj neko koji nedostaje...

Boli tvoj prerani odlazak, nedostaješ svakog dana više.

Hvala ti za sve što si nam dao, poštovanje koje si nam poklanjao, tvojoj porodici neka je na čast što su imali takvog muža, oca i đeda.

U našim srcima i sjećanjima živjećeš zauvijek.

Tvoji BOJOVIĆ LJUBO, ĐORĐINA i STANUŠA VUČELIĆ Tvoji TIJANA i ANDREJ

DARINKE KUSTUDIĆ Dani za nama nam kazuju koliko nam nedostaje tvoja pažnja, ljubav i dobrota. A dani pred nama su dani kojima trebamo opravdati tu tvoju pažnju i savjete koje si nam davala, da te ne razočaramo i da te noseći u našim mislima i srcima čuvamo od zaborava.

1316

1289

U nedjelju navršava se 40 dana od smrti voljenog nam

Četrdeset dana je od smrti našega

Hvala ti za sve i počivaj u miru.

Kćerka SLAVKA, unuk RADOVAN, unuke JELENA i KSENIJA i zet ŽELJKO 1331 Danas se navršava 40 dana od smrti naše drage majke, babe i tašte

ZDRAVKA BRAJOVIĆA

RADOJICE – MIŠA JOKOVIĆA

DARINKE KUSTUDIĆ Prošlo je 40 dana otkako nijesi sa nama, da nam daš savjet, pažnju i bezgraničnu ljubav. Tvoj odlazak nas je zatekao, nadali smo se da ćeš još biti tu da nam pružaš podršku i da nas radosno dočekuješ. Ali sudbina je odlučila drugačije, ostaju nam uspomene i zahvalnost da te sa ponosom čuvamo od zaborava.

Bio si nam snaga, utočište i oslonac. Živimo s ponosom na tebe i tvoj častan život, ostajući zauvijek željni tvog toplog pogleda, osmijeha i riječi. Uspomena na tebe, dragi naš oče, vječno će živjeti.

Za četrdesetodnevni pomen, uža porodica posjetiće njegovu vječnu kuću.

Kćerka VJERA, unuk MARKO, unuka MILICA i zet PERICA PENDA

Dragi naš Zdravko, hvala ti za svaki tren proveden sa tobom, za poštovanje koje si nesebično dijelio, za ljubav i pažnju. Čuvaćemo te vječno od zaborava, a tebi nek je laka zemlja i počivaj u miru.

Tvoji: SNEŽANA, PETAR i DARKO VUKMIROVIĆ

Sinovi SRĐAN i BOJAN

1332

e-mail: oglasno@t-com.me

1333

1290

34

TV program

Subota, 23. januar 2021.

FILM

RTCG 2 23:00

SERIJA

RTCG 1 20:05

Izdavač: „NOVA POBJEDA“ d.o.o.

PODGORICA 19. decembar br. 5

Direktor i glavni i odgovorni urednik:

DRAŠKO ĐURANOVIĆ

Zamjenik direktora: LAZAR MIŠUROVIĆ

Bog postoji, njeno ime je Petrunija

Božićni ustanak

Direktorica marketinga: ŽELJKA RADULOVIĆ REDAKCIJSKI KOLEGIJUM

Zamjenica glavnog i odgovornog urednika RADMILA USKOKOVIĆIVANOVIĆ

Pomoćnici glavnog i odgovornog urednika NENAD ZEČEVIĆ (politika) JADRANKA RABRENOVIĆ (ekonomija) JELENA MARTINOVIĆ (društvo) MARIJA JOVIĆEVIĆ (nedjeljno izdanje)

Urednici JOVAN NIKITOVIĆ (kultura) MARIJA ŽIŽIĆ (crna hronika) DRAGICA ŠAKOVIĆ (Crnom Gorom)

RTCG 1 07:00 Dobro jutro Crna Goro, vijesti svakog sata 08:05 Jutarnji program 10:05 Grad prijatelja, crtani film 10:30 Najjači glas, r.

11:20 Meridijani, r.

12:05 Tv arhiv 13:00 Dojč Caffe II, r.

13:30 Muzika 14:05 Agosaznanje, r.

15:00 Lajmet 15:30 Dnevnik 16:00 Mozaiku, e.

17:00 Zapis, r.

17:30 Muzička industrija 18:20 Dokumentarni program 18:50 Program za djecu 19:10 Nacionalni parkovi, e.

19:30 Dnevnik 2 20:05 Božićni ustanak, r.

21:00 Dokumentarni program 22:30 Dnevnik 3 23:00 Sportski dnevnik 23:15 Kađar, film 01:00 Zapis, r.

01:30 Muzička industrija

TV PRVA

RTCG 2 06:30 Glas Amerike, r.

06:45 Koncert 08:00 Rukomet (m): SP u rukometu, snimak 09:30 Sin, r.

11:00 Grad na granici, r.

13:00 Veliki diktator, r.

15:20 Rukomet (m): SP u rukometu, direktno 17:10 ABS – automobilizam, bezbjednost, saobraćaj, r.

17:50 Rukomet (ž): Budućnost – Odenze, LŠ, direktno 19:40 Muzika 20:20 Rukomet (m): SP u rukometu, direktno 22:00 Podmornica, s.

23:00 Bog postoji, njeno ime je Petrunija, film 00:30 Rukomet (ž): Budućnost – Odenze, LŠ, snimak 02:00 E sport

07:30 Igra sudbine, r.

08:45 Čarobni mač, crtani film 10:30 Muzički program 14:00 Čikago u plamenu, r.

17:00 Vruća linija, film 19:00 Žurnal 19:30 12 reči, s.

21:00 Muzički program 00:30 Nije kraj, film 02:15 Vruća linija, r.

NOVA M 06:00 07:20 07:25 07:40 08:10 09:00 11:00 11:50 12:50 13:00 13:15 15:00 15:25 15:30 16:30 18:00 18:40 19:45 21:00 22:00 23:35 23:40 01:30

Centralni dnevnik, r.

Sportisimo, r.

Kapital, r.

Zoom, r.

Domaćinske priče, r.

Nakit tv Vijesti Balkanskom ulicom, r.

Okrutni Istanbul, r.

Vijesti Okrutni Istanbul, r.

Vijesti Sportisimo Domaćinske priče, e.

Veče sa Ivanom Ivanovićem, r.

Centralni dnevnik Pare ili život, s.

Okrutni Istanbul, s.

24 minuta sa Zoranom Kesićem, e.

Bilo jednom u Veneciji, film Sportisimo, r. Čin hrabrosti, film Ubice, r.

VIJESTI 07:10 Prodavnica najmanjih kućnih ljubimaca, r.

08:00 Bejblejd, r.

08:30 Pčelica, r.

08:55 Snovi, kuća, dom, r.

09:50 Još jedna godina, film 12:00 Vijesti 12:06 Život sa morem, r.

12:40 Biljana za vas, r.

13:30 Luda ljubav, r.

14:00 Vijesti 14:07 Reflektor, r, 16:30 Vijesti 16:45 Pčelica, e.

17:55 Snovi, kuća, dom, magazin 18:30 Vijesti 19:10 Biljana za vas, e.

20:00 Posljednja šansa za Harvija, film 22:00 Vijesti 22:15 Sport, e.

22:30 Urlik, film 00:00 Elitna jedinica 2, r.

02:00 Bez granica, r.

A1 TV 07:30 10:00 12:00 14:00 14:30 15:00 16:30 17:00 17:15 18:00 18:15 20:00 20:15 21:00 21:15 22:00 22:30 01:00

Dječja TV Jelena, r.

Vikend film, r.

Igra i struktura, r.

Auto šop Neđelja u petak, r.

Dokumentarna serija Zvjezdice Prč u petak sa Miljom Radojičićem Zvjezdice Vikend film Zvjezdice Auto šop Zvjezdice Dokumentarna emisija Al Jazeera news Kapadokija, r.

Jelena, r.

NIKOLA SEKULIĆ (hronika Podgorice) JOVAN TERZIĆ (Arena) SLOBODAN ČUKIĆ (feljton i arhiv) VUKMAN IVANOVIĆ (dizajn) DRAGAN MIJATOVIĆ (fotografija) LOGOTIP POBJEDE Miloš Milošević i Nikola Latković (2019), inspiracija Anton Lukateli (1944) PORTAL POBJEDE

Urednica JOVANA ĐURIŠIĆ

Zamjenik BORISLAV VIŠNJIĆ OBJEKTIV

Urednica MARIJA IVANOVIĆ -NIKIČEVIĆ KULT

Urednica TANJA PAVIĆEVIĆ TELEFON: 020/409-520 - redakcija 020/409-536 - marketing 020/202-455 - oglasno desk@pobjeda.me Vlasnička struktura: Media Nea 100 odsto Tiraž: 5.620 Broj žiro računa: 560-822-77 Universal Capital Bank

RTV BUDVA

PINK M 06:45 11:15 13:15 15:10 17:30 19:10 21:00 22:15

Novo jutro Zadruga, uživo Amidži šou, r.

Zadruga, uživo Magazin In Film Zakletva, s.

Zadruga, pitanja novinara 23:00 Zadruga, pitanja novinara

07:05 08:30 09:35 10:05 11:00 12:00 13:00 14:00 14:30 15:00 17:00 18:25 19:00 19:35

Muzički program Sesil i Pepo, s.

Družina Plavi delfin Celebrity Bandolera, r.

Bandolera, r.

Bandolera, r.

Perspektiva Muzički program Filmski program Naše ljeto, r.

Muzički program Polis Sportski program

777 20:00 Dokumentarni program 21:00 Kuhinjica 22:00 Polis 23:00 Film 00:55 Koncert

07:00 12:00 14:00 14:30 14:45 15:00 15:15 15:45 16:00 16:10

Jutarnji program Boško Buha, film Muzika Servisne informacije Skrinja – Dusan Vukotić Ljepote i legend Crne Gore Hrana kao lijek 13 jul, dokumentarac Zanimljiva hronika svijeta Ljepote i legende Crne Gore

16:25 17:00 19:00 19:30 20:00 20:15 20:30 20:45 21:15 21:30 21:45 22:00 01:30

Muzika modernija Sutjeska, film Aktuelno Muzika 13 jul, dokumentarac Ljepote i legende Crne Gore Skrinja – Ljubo Ćupić Muzika Skrinja – Sava Kovacevic Ljepote i Legende Crne Gore 13 jul, dokumentarac Neretva, film Muzika

Subota, 23. januar 2021.

Marketing

35

36

Marketing

Subota, 23. januar 2021.

ДОДАТАК ЗА КУЛТУРУ И ДРУШТВО

23. јануар 2021. | година II | број 47

ЈОВАНА МУГОША

150 ГОДИНА НОВИНАРСТВА

ДОСТОЈАНСТВО НОВИНАРСКЕ ПРОФЕСИЈЕ MАРКО ШПАДИЈЕР

ISSN 2704-5226

П

рве новине, као и многе друге културне подухвате у Црној Гори, покренули су извањци које је окупио књаз Никола. У овом послу били су чланови Уједињене омладине српске, који су се од прогона склонили на Цетиње. Војвођански књижевник и новинар Сима Поповић, као уредник, а богослов, пјесник и књажев секретар Јован Сундечић из Далмације, као власник, потписали су 23. јану-

ара 1871. године новине Црногорац. Намјера листа је ,,била да боље упозна Црну Гору страни свијет, који често грубе неистине доноси о њој… да буде тумач осјећања и жеље свега Српства, да буде слободан вјесник патећа Српства народу и свијету са слободних висина црногорских“. Лист је извјештавао о Париској комуни, али га је мало ко читао у Црној Гори а ван ње, као борбено гласило за ослобођење, је убрзо забрањен. Од јула исте године почела је да излази Црногорка, као прилог Црногорцу за забаву, књижевност и поуку. Заносно се писало о слободи, истицао примјер Црне Горе као орловског гнијезда за углед поробљеној српској раји и угађало амбицији црногорског Књаза. Он је, под псеудонимом, написао пјесму Онамо, онамо која је постала химна ове организације. Извањци су натурили Црногорцима мисионарску улогу у српству, што је годило елити и сиротињи. У смјенама политичког прагмати-

Новинарство у Црној Гори прошло је разне фазе у свом трајању. Имало је успона и падова. Најбоље је било кад је држало до себе и свог мјеста и угледа у друштву. На тим искуствима и на цивилизацијским дометима европске културе журнализма може да гради своје достојанство и постане поштован друштвени фактор зма и наивних династичких очекивања настављено је издавање листа Глас Црногорца. Ове новине, полузванични орган Двора, водили су претежно странци, који су наставили уређивачку политику по којој су Црна Гора и њен господар представљени као лидери у српству. Таква државна и национална оријентација ишла је на руку плану о припајању Црне Горе Србији формулисаном у Начертанију Илије Гарашанина. Српски историчар Душан Вуксан је у анализи црногорске штампе констатовао да је ,,Глас Црногорца дуго година часно испуњавао своју српску дужност“, а Нико С. Мартиновић наглашава ,,читав период од 1871. до 1900. године у Црној Гори проте-

као је у борби за афирмацију идеја Уједињене омладине“. Дугогодишња индоктринација путем јединог официјелног листа оставила је не мање фаталне посљедице по националну и државотворну свијест у Црној Гори него што је касније српским официрима препуштано руковођење црногорском војском. Глас Црногорца је у професионалном смислу био озбиљно уређивана новина, писмена и правдољубива. Имала је за сараднике људе од угледа, попут Лазе Костића, Јована Павловића, Вука Врчевића, Валтазара Богишића, Павла Аполоновича Ровинског, Васа Пелагића, Јована Јовановића Змаја, Љубе Ненадовића, Марка Драговића и низ других.

Овај лист данас служи као незамјењив извор података о Црној Гори у току готово пола вијека.

ПОСЛИЈЕ ТОГА, ЗНАЧИ ЗБОГ ТОГА Познато је како је завршило црногорско спартанство у српству и како су се романтични снови претворили у сурову реалност. На Подгоричкој скупштини црногорски суверен је протјеран, црногорска држава је припојена Србији, а Црногорци проглашени Србима. Нестанком државе Црне Горе послије уједињења, постаје безлично и новинарство на њеном тлу. Највећи број новина био је кратког вијека и вео-

2

КО НЕ ИДЕ НА АУКЦИЈУ, ТАЈ ПОМАЖЕ РЕАКЦИЈУ Најпродуктивније доба црногорског новинарства било је у вријеме социјализма. Са Побједом и Омладинским покретом отпочиње новинарство руковођено свијешћу о обнови црногорске националне и државне посебности. Црногорски листови, као и други у Југославији, пропагирали су славу ослободилачке борбе и изградњу социјализма. Новине су поред информисања добиле улогу агитације и пропаганде новог поретка и биле мобилизатори маса у обнови земље, просвећивању и индустријализацији. Искусни новинари који су из партизанских јединица дошли у редакције на Цетињу, ударили су темељ том новинарству. Сарадници и уредници су били Пуниша Перовић, Мирко Бањевић, Нико С. Мартиновић, Ерих Кош, Бранко Драшковић, Јован Ћетковић, Михаило Лалић, Обрен Благојевић… Већина њих је убрзо пошла да ради у Београду. Листове у Црној Гори су уређивали идеолози политичари и млади писци међу којима су Вељко Милатовић, Веселин Ђурановић, Будислав Шошкић, Радоња Вешовић, Божо Булатовић. Новинарска професија је била на високој цијени па је привлачила нарочито талентоване црногорске књижевнике, али како у Црној Гори није било услова одлазили су у Београд. У Црној Гори се читала готово искључиво београдска штампа и она је пресудно утицала на формирање јавног мњења и свијести. Домаћа гласила су се провинцијализовала и таворила без елементарних услова. Преокрет у црногорском новинарству настаје послије усвајања Платформе за развој црногорске културе, партијског документа из 1970. године којим је усмјерена изградња националних институција у многим областима важним за свестрану еманципацију. Развојем радија, оснивањем телевизије, преласком Побједе на дневно излажење стварају се услови за развој новинарства. Од средине седамдесетих година прошлог вијека, све медијске куће у Црној Гори се технички опремају, припремају младе, образоване људе чија је обука прилагођена потребама модерног новинарства, националним перспективама и циљевима развоја. Побједа је од технолошки запуштене куће, са мало искусног кадра, без дописничке и продајне мреже, као дневни лист, за неколико година успјела да постане најчитанија новина у Црној Гори. Сличан пут и успјехе постигли су Радио и Телевизија и тако је Црна Гора добила солидну и конкурентну базу да покрије потребе модерног информисања грађанства. Црногорски новинари тих генерација су показа-

ТУ СМО…

ТВ У ЈЕДНОМ ПРИМЈЕРКУ

ли највише професионалне и емотивне домете приликом земљотреса 1979. године. Заорана је дубока бразда која и данас даје плодове.

НЕДОВОЉНОМ САМОСТАЛНОШЋУ ДО МАНИПУЛАЦИЈА Међутим, недовољна самосталност медијских кућа у драматичним друштвеним потресима лако подлијеже манипулацијама. Превише велика блискост са влашћу и моћ власти над медијима урушава углед гласила. Тако се пратећи ,,антибирократску“ власт Побједа осрамотила ратним хушкањем у вријеме распада Југославије, а у једном периоду се предала страстима таблоидног новинарства у обрачуну са противницима актуелне власти. На срећу, вратила се на пут медијског свједока Црне Горе на њеном путу самосвијести, европеизације и еманципације. Вишепартијски систем је и у Црној Гори донио разногласје у медијској сфери. На почетку доминирао је тон солидарисања са српском агресијом и ратним злочинима, напуштање антифашизма и сатанизација социјалистичких идеја и тековина. Црногорска антиратна и суверенстичка свијест у политичким и медијским субјектима прогањана је и онемогућавана на све начине. Уочи и послије референдума медијски караван је доминантно пратио црногорску државну оријентацију. Опозициона политичка гласила задржала су великосрпски програмски став, савезништво са просрпским партијама и са Српском православном црквом. Дошло је до смјене власти у Црној Гори. Стара власт је настојала да обезбијди оданост свом курсу у медијима који су финансирани од државе и радила то често на груб начин. Промјена власти ће утицати на медијску сцену, али то више није проста побједа за један мандат. Побједници на изборима понашају се као освајачи који настоје да се наметну у политици, образовању и култури према својим интересима. Медији им служе да код јавности обезбјеђују супериорност над жртвом наметањем освајачких права да не би изгубили оно што су освојили. Хоће ли тако апостолски дизајнирана медијска манипулација, која се као и политика, артикулише у манастирима, успјети да од јавног сервиса створи нову Светигору, није питање демократизације и професионализације РТВ, већ ствар политике и надгорњавање Курте и Мурте. Несразмјерни су ресурси медијског, пропагандног, црквеног, политичког апарата који притиска Црну Гору споља и изнутра са циљем да је врати ,,српском свету“, у односу на оне који се боре да Црна Гора остане на свом путу. Новинарство у Црној Гори прошло је разне фазе у свом трајању. Имало је успона и падова. Најбоље је било кад је држало до себе и свом мјесту и угледу у друштву. На тим искуствима и на цивилизацијским дометима европске културе журнализма може да гради своје достојанство и постане поштован друштвени фактор. То неће бити лако јер је традиционална медијска сцена затрована сукобом разних интереса који се служе свим срдствима и срозавају културу комуникација.. Информисање на друштвеним мрежама ставља новинарство као професију пред озбиљне изазове. Што десет паметних и поштених напише за новине или друштвене мреже на стотине острашћених плаћеника, организованих као медијска герила, спремни су без морала и стида да оцрне и облате. Чување достојанства ријечи једна је од важних услова за углед професје новинара. Са овим је неодвојиво везано знање, истинољубље и одговорност за јавну ријеч. Преношење порука не може се одвајати од етичких и друштвених норми, јер професионализам без културе и морала, претвара новинарство у најстарији занат на свијету. 

„Ако хоћеш да ти вјерују и туђе мане припиши себи.“ М.Р.Ш.

Banksy / artofthestate.co.uk

ма слабо уређиван. Међустраначки сукоби у Краљевини Југославији и на црногорској територији уводе у новинарство цицварићевски језик псовки. Стање у журнализму је овако описао Душан Вуксан: ,,Прије рата уређивали су новине професионални новинари, после рата свако је себе сматрао способним да издаје новине. Код нас се мислило, а нажалост и данас мисли да новинар не мора имати ни знања, ни културе, ни талента… наше новине су слабо писмене, не умију разликовати добро од зла, не провјеравају истину од неистине, одвише су лични и неосновани напади на људе“. Са изузетком Слободне мисли Стојана Церовића, која је била добро уређивани независни лист, о штампи у међуратном периоду не вриједи говорити. Тек појавом школских алманаха и писаца социјалне оријентације, зачиње се идеја о националној и социјалној неправди према Црногорцима и Црној Гори. Изгледа да је између два рата најцрногорскији лист био Црногорско огледало који је излазио на енглеском језику у Сан Франциску путем кога се срчани уредник Никола Петановић залагао за суверену Црну Гору, кад је свако дигао руке од ње.

23. јануар 2021.

MИХАИЛО РАДОЈИЧИЋ ШОК

Б

ар двије деценије сам покушавао да напишем књигу о професији, а прошле су готово три док се то десило. Толико је таворила у биљешкама, као нека врста хронике. Чекао сам и да се у овој професији деси нешто боље од мојих биљешки, да књига има макар hapy end, за утјеху. И коначно! Готов рукопис никога није занимао па се мало друштво пријатеља удружило (Драго Рашовић, Зоран Мишуровић) да књигу објави приватно у издању: Пријатељство. И промоцију је организовало Пријатељство. Моја ТВЦГ је одбила да то забиљежи, отказала је камеру 20 мин. пред промоцију. Можда бих и ја одбио камеру да сам био партијски кадар на мјесту гл. и одг. уредника? Књига је говорила о те-ве професији, а рукопис је неко проказао менаџменту, како се то данас туђински и стерилно називају они који управљају. Књига је доживјела два издања, а рецензенти су били универзитетски професори др Миленко Перовић и др Марко Вешовић. Није помагало. Нико је из ЦГ није хтио представити, већ је то урадила Гордана Суша, новинарка из Београда, у Побједи. У ТВ Титоград сам дошао на десету годишњицу од оснивања и ево тих записа претопљених у роман ,,Живот у два примјерка“. Ево, у најкраћем, шта сам записао о том времену? ,,Кад се отвори конкурс на телевизији, помислите да ту нико проћи неће по писмености испод нивоа Томаса Мана а по стасу и гласу испод Клерка Гебла и Вивијен Ли. Кад се конкурс затвори, приме све с реда, чак и шофера кад се јави за сниматеља. Критеријум? Прохујао са вихором! Тако сам примљен. Студио ТВ дневника увијек је горио и ми у њему, испод ниске бетонске таванице, на којој је било разапето четрдесет хиљада вати расвјете, да би се добила студијска слика без сјенки, црнобијелим Томпсон камерама слабе оćетљивости. Горјели смо зими изнутра, а љети и споља и изнутра. Јављали смо се своме народу као из пакла. У таквим условима многи професионалци не би пристали да раде, али овђе су углавном радили аутсајдери покупљени из периферних YU, ТВ и радио студија, Приштине, Скопља, Ниша, Крагујевца. Приштина је била кадровски камен темељац. Тамо су многи свршили универзитет слабе оćетљивости за озбиљније критеријуме. То су били тзв. кадрови са стране, а овђе је вазда било све са стране боље него изнутра. Ова телевизија армирана је туђим увозом! Почела је са неколика радијска новинара, нешколованих па приучених за тв и са понеким наставником из локалних школа за кога

би неко утврдио да има пожељну писменост. У пожељну је спадала идеологија. Једнога су покупили и из фабрике лаких метала која баш никакве везе нема с телевизијом, сем ако неко није закључио да је новинарство лака писменост... као што, иначе, ћутуци мисле, да лака атлетика није уопште тешка. Новинари од такве руке не траже углавном никакве посебне услове. Само да се виде и, по сваку цијену, искобељају из анонимности. Студио је горио а ми сагоријевали само да нас виде. Спадао сам у такве. Да будем неко, макар ђе било.“ У биљешкама стоји напомена: Записи о свом времену! Бојим се да се нијесу промијенили иако се професија умножила у много примјерака. Идемо натраг у 70-е. У нас се ни у чему не напредује као у назадовању! Тада је било овако? ,,…Имали смо једну телевизију, један радио и једине дневне новине. Требало је да прођу деценије да у јединим новинама у држави схвате (а то су државне новине), да неђеља има седам дана, а оне су излазиле само... до петка, а за викенд смо читали туђу штампу о себи, ако би нас уопште и помињали. Добијали смо, у ствари, вечерња издања од претходног дана из Београда. Провинција је оно мјесто ђе данашња штампа стиже ćутра. Радио се гасио у 22.15 сати. Ујутро би нас будили у 7 сати, такође из БГ, са Добро јутро децо, па би тек послије укључили наш програм. Телевизија је радила по туђој програмској шеми, тако су нас и палили и гасили други, а ми бисмо се само уђенули са локал-вијестима и опет прикачили на некога чији је програм био чвршће у шеми ЈРТ-а. На таквој свијести почивало је информисање у Републици. Није почивало. Спавало је! Пролазили смо муке танталове да убиједимо политичаре и гледалиште, да се и овђе нешто догађа и да треба имати (с)вијести и о себи.“ Црна Гора није стварала кадрове за ову професију, купила их је одсвукуд, ако су подобни политици а не професији. Сјећам се једног из БГ. Тамо је имао све ријешено само није углед. Ми смо га угледали у професији. Био је нека врста координатора за информисање при партијском врху. Једном смо се нашли у авиону на дотичним сједиштима. Понудио ми је питу из актташне, коју спрема његова жена у Бг, како рече, најбоље на сви-

јету. Нијесам имао апетит за ту слијепљену намирницу из актташне... Заударао је и он, и ташна, и пита. Прву лекцију у овој професији добио сам, волонтерски, одмах након студија у БГ, у једној локалној радио станици. Један хроми уредник, употребљив само у редакцији, поучио ме је: ,,Колега, научите одмах две ствари: прво, да мислите у писаћу машину, и друго, увек куцајте у два примерка. С индигом! Па и ако вам се не објави, макар ћете једнога дана видети да ли сте били у праву.“ ,,Новинарство је, ваљда“, рекао сам, ,,бити у праву истога дана?!“ ,,Јесте, колега. Ово је професија за један дан. Али схватићете једном.“ Схватио сам једном, али више пута нијесам разумио зашто је ова тв професија у нас недовршена, без обзира на велику помоћ слике и тона. Позиван сам и на факултет као визитинг предавач, да нешто од искуства пренесем на колеге студенте, будуће новинаре. Међу њима је било, на подуку, и десетак уредника са тв, чак и један конобар као новинар. Нијесам му замјерио што се усудио да служи и у новинарској струци. Како је склепана, ово и јесте услужна дјелатност а не професија. Одржао сам им и неколико предавања на тему: Литерарна писменост - новинарска писменост; сличности и разлике!? Мислим да нијесам успио тамо ђе су ме позвали у помоћ. Одговор ме чекао у тв ђе сам деценијама радио. Они што сам их подучавао, били су ми уредници. Завршићу овај текст, прологом из књиге као неком врстом напомене: ,,Ова књига је, ако икад изађе, осуђена на озбиљну критику. Није довољно далеко од догађаја о којима говори. Имам проблем дистанце. Кратковид, као и многи новинари. Зато морам да се што више приближим.“ P.S. Новинарство је аутистична професија. Десило се само оно што је објављено. Вијест, ,,Данас је лијеп дан“, има готово исто значење као да сте објавили ,,Данас је слијеп дан“. Испод тих лијепих дана деси се толико тога за шта је ова професија слијепа. Ово је био покушај да нешто кажем о слијепим данима!? Новинар је пас трагач ако има њуха. Ако нема, куче послушно! Може бити и обична улична џукела која њуши по гласинама. 

3

23. јануар 2021.

ВЈЕРНИ ПОЛИТИЧКИ РАДНИЦИ И ОРУЖЈЕ ПРОТИВ РАЗУМА И ПРОГРЕСА

СУМРАК НОВИНАРСТВА РАЈКО ЦЕРОВИЋ

Д

а је новинарство у скоро сваком друштву елитна, чак посебно престижна професија и један од несумњивих знакова степена цивилизацијског напретка одређене средине – не треба посебно доказивати. Још мање да је у питању еманципаторски фактор који, поред осталог, представља једну од потврда укупног нивоа културе и писмености одређеног народа, нације или државе. Да, при свему томе, управо новинарство може одиграти мрачну и злочиначку улогу у једном друштву, лако се можемо освједочити на примјеру дјеловања већине новинара у Црној Гори из времена деведесетих година протеклог вијека, па и знатно ранијег периода у коме се увелико припремао рат за велику Србију. Ако данас покушамо хладнокрвно анализирати злочиначку улогу црногорског новинарства у назначеном периоду, у првом реду долазимо до закључка да је основни узрок тадашњег црногорског новинарског злочинства, и потпуног пада у ништавило, садржан у елементарном незнању и необразованости новинарског кадра, у одсуству сваког поимања стварности које би се могло кретати бар мало даље од текућих партијских фраза и комунистичких клишеа. Да не говоримо о томе да су новинари тако регрутовани да им школска спрема, или евентуална специфична знања, односно могући афинитети за журналистичку струку, нијесу ништа представљали. Новинари су посматрани само као вјерни идеолошко политички радници за дневну употребу, па им је често забрањиван наставак школовања, јер су потребни на терену. Тако је масовно незнање

у највећем дијелу тадашње новинарске струке у Црној Гори представљало више него моћно оружје у борби против свих видова здравог разума и прогреса. Дуго су се новинарским послом у Црној Гори бавили понекад и несвршени средњошколци, да би универзитетски образовани сматрали да им је слични посао дежурних заштитника идеолошке линије испод части. Кад је потписник ових редова крајем 1969. године ступио на посао у Телевизији Титоград, данас Телевизији Црне Горе, ни један од њених новинара није имао универзитетско образовање. Били су то, истина, тек први кораци Телевизије, али се ни каснијим приливом и универзитетских кадрова ниво општих знања, изван редовне партијске реторике, није много поправљао. Новинари су све чешће долазили са Факултета политичких наука, Одсјека за новинарство, у којем су више преовлађивала упутства за чување режима, него баш наука. Тако је, примјера ради, новинар Емило Лабудовић, као несумњиво одличан студент и стипендиста Титовог фонда, што је требало ипак заслужити, дошао са факултета препун текућих политичких фраза које су га касније, у току југословенских ратова, водиле ка дубокој увјерености у исправност политике Слободана Милошевића и тадашњег Милошевићу сателитског црногорског руководства. Но, у могућој елаборацији узрока тадашњег интелектуалног пада не само црногорског новинарства, него и највећег дијела гра-

ђана Црне Горе, морамо имати на уму период комунистичког трајања, од 1945. године до почетка 1989, у коме је енергично спречавано свако озбиљно сазнање Црногораца о властитој прошлости, поготову о 1918. години, природи губљења црногорске државе крајем Првог свјетског рата и познатим злочинима српске солдатеске од 1918. до чак 1929. године. Требало је, дакле, што више, ради незамјерања Србији, сакрити од црногорске школске омладине ту велику српску срамоту, ради апстрактног братства и јединства, и задржати у школској свијести натегнуту представу о тобожњој величини и наводно оправданом првачењу Срба и у социјалистичкој Југославији. Треба се овдје присјетити очајног запомагања народног хероја Сава Брковића, који је непосредно пред почетак југословенских ратова деведесетих, показао да се у школским социјалистичким уџбеницима историје Црногорска историја изучава на кашичицу! Требало је оправдати чињеницу да су Срби први дигли устанак 1941. године, и ако никаквог масовног устанка нијесу имали, и обезбиједити им трајно првачење и у НОБ-и, и ако су при формирању Прве пролетерске бригаде у Рудом 1942. године имали два батаљона колико и Црногорци, а по броју становника и величини територије сљедовало би им бар осамнаест. Како је догматска и ретроградна вјерност црногорског комунистичког вођства Србији, гледања кроз прсте свим србијанским злочинима у прошлости, а и изигравању

theglobeandmail

Ако данас покушамо хладнокрвно анализирати злочиначку улогу црногорског новинарства у назначеном периоду, у првом реду долазимо до закључка да је основни узрок тадашњег црногорског новинарског злочинства, и потпуног пада у ништавило, садржан у елементарном незнању и необразованости новинарског кадра

УЋУТКИВАЊЕ НОВИНАРА ЈЕ ПОКУШАЈ ДА НАС СВЕ УТИША Istvan Banyai

србијанског хегемона и у комунизму, све опет ради наводног братства и јединства, Србија вратила Црногорцима, са каматом и посебном захвалношћу, свједочи онај моменат када је Србија говњеном метлом обрисала црногорско руководство почетком јануара 1989. године. Што је најапсурдније, све је то учињено уз несебичну помоћ црногорског, а нипошто мањинских народа у Црној Гори. Колико, заиста, о своме трошку, Црногорци умију бити насамарени – представља велико питање и за свјетску науку. Морамо овдје рећи да је комунизам у Црној Гори, поред несумњивих успјеха у разним областима еманципације црногорског друштва, успио да у највишој мјери осакати црногорско памћење о себи, чак толико да Црногорци нијесу били сачували ни некада познати црногорски одбрамбени рефлекс, већ су деведесетих, а све уз прокламовано братство и јединство, одушевљено срљали у властиту погибију. Ни Слободан

Милошевић, ни српски националисти који су га користили за свој наум, нијесу ни једног тренутка сумњали да се може догодити да Црна Гора не уђе у Србију, као највећи трофеј те велике Србије. То се деведесетих сматрало завршеним. Одступили смо у овом тексту од почетне тезе, у вези са големим црногорским новинарским поразом деведесетих година прошлог вијека, да би показали и нешто ширу слику црногорске стварности тога времена, у коју се логично утапа и тадашња новинарска проблематика. Ипак, треба додати сугестију да је пажљивијим избором, свакако образованијег и колико толико мислећег новинарског кадра у комунистичкој ери црногорског трајања, могла бити избјегнута голема несрећа и Црне Горе и црногорског новинарства деведесетих. Ипак је журнализам, уз све оправдане ограде, елитни посао. 

НЕШТО, КОБАЈАГИ ЖЕНСКИ

НУДИЗАМ

НАДА БУКИЛИЋ

П

AP / Francois Mori / forbes.com

остоји један стих у нашој послијератној поезији (мислим на II свјетски рат, не на ове борбице из XXI вијека), прелијеп у својој једноставности; вели пјесник: ...нема те, не читаш на радију... Ни глас да јој се чује преко ради-

ја. Стих чежње. Од свега што је од те жене имао, сада би и сами глас много значио. Бар глас Њен чути... Једноставношћу стиха, пјесник до краја исцрпљује истинитост чежње и патње заљубљеног човјека. Увести „технику и технологију“ – радио!? – у љубавне стихове врло је склиско и ту се лако дâ промашити. То је задатак и за оног ко пише, али и за оног ко чита. Један без другога не могу. Константна невоља и за једног и за другог. Поезија је попут Килиманџара – не пењу се

ПОСЈЕТИЛАЦ ФОТОГРАФИШЕ „ПОРИЈЕКЛО СВИЈЕТА“ ГУСТАВА КУРБЕА ИЗ 1866.

сви тамо. Но, и било што друго да је написано, обавезује. И цедуљу да оставиш на вратима фрижидера, као што чине ликови у 80% америчких породичних филмова (какав жанр!), мораш је написати тако да је доступна и схватљива оном ко ће је прочитати. То најбоље знају они који себи самима остављају фрижидерске подсјетнике (какви организатори сопственог живота!). Мука је то велика. Истовремено, мало што је толико привлачно као писана ријеч. Дешава се да писатељи сметну с ума да написано опстаје дуже од њих самих, чак и када је сасвим безвриједно и безначајно. Јер је писана ријеч знак – једноставан и истинит знак – онога ко ју је написао. Супститут реалног живота. Е сад, какав је знак, друга је ствар. Захваљујући Фејсбуку, Инстаграму, порталима, али и другим бројним медијима, свако може оставити запис о себи. Знак свог ума. Био он плитак као кишница уз тротоар или дубок као океан, све ће то измјерити и овјековјечити записана ријеч. Свако може и постојати и трајати као знак. Ми, људи, много волимо да пишемо. Посебно ми који ништа не читамо. За нас, објективно неписмене (није исто знати слова и бити

писмен), записане ријечи су чаролија која заиста може замијенити сами живот. Бавећи се најчешће историјом (ми смо вас побиједили...) , антропологијом (стари обичај нашег братства...), анатомијом (Савин кук, Савино кољено, Савино чело...), генетиком (ми смо од онијех... ви од овијех...) и, наравно, политиком (куку!), ми, фб-инстаграмвајбер-портал ствараоци, трудећи се да изнесемо своје судове и осјећања, знања и ставове, најчешће почињемо од самог патоса: Рече ми један чоек... А затим почиње наша велика „градња“. Градимо посве засебну грађевину најчудеснијих историјских сновиђења, интимних маштарија, варљивих сјећања, сексуалних жеља, бизарних жудњи, недоживљених успомена, несигурних тврдњи... у ствари чежњивих и тугаљивих „будилица“ за нас саме, безимене, за нас који заиста постојимо само онда када кунемо, псујемо, свађамо се, препуцавамо, пријетимо, савјетујемо, подучавамо, објашњавамо, увјеравамо и убјеђујемо се и то искључиво са онима који и сами заиста живе само ту у фб-инстаграм-портал свратиштима. У свратиштима се свак обраћа свом парњаку по памети. Увести људе у записивани свијет – људе разнородне, разноумне, разноетичне, разнописмене, разнојезичне – могла је само „техника и технологија“. Уосталом, она себи свашта допушта. Па су тако сами људи постали живе аплика-

ције: убодеш нас прстом у грудни кош или под само грло, и ми ћемо узвратити постом или мимом (помаже бог, помаже!), и све што у нашој „грађевини“ постоји, испоручићемо ти очас и без остатка. Ето, такви смо ти ми. Или ви. Горе цитирани пјесник, Радован Зоговић, у једној од својих полемика са опонентима, оспораватељима и забрањивачима његовог права да пише и објављује, сав њихов труд и исписане странице и странице антизоговићства, назива „нудистичким ревијама“. И у нашим грађевинама, наши знаци које остављамо гдје год се дâ што записати, до краја је и без срама голо. А све те теме око којих се препуцавамо, у ствари су једноставне као стих. Кад су истините. Но, и истина је Килиманџаро. Зато се ми у подножју планине голи играмо. Сјећам се и једног средњошколског професора Зоговића, књижевност предавао и језик, и успио многе наше суграђане наговорити да прочитају бар једну књигу. Истиниту. Вјеровао је да једноставне истине, попут доброг стиха, могу „одјенути ум чељадета да личи на човјеков“. Иако је већ био зашао у дубоке године, ипак је лако схватио да су „техника и технологија“, тј. сви ти портали, вајбери, фејсбукови и остало, најдемократичнија пољана за разигране. Незгодно је само то што на нашем пољанчету свака генерација има свог Зоговића. 

4

23. јануар 2021.

СВЕ ЈЕ СЛИЧНО ОСИМ НАСЛОВА

MАРИЈА ПЕРОВИЋ

С

то педесет година од првих новина у Црној Гори. Тада књажевини. Новине су уређивали и писали један Задранин и један Сремац. Више претплатника су имале на територијама Јужних Словена, него у Црној Гори. Бавиле су се ослободилачким ратовима и биле су, како се наводи - дворско гласило. Ако говоримо о новинарству, код нас су новине, медији или гласило „двора“ или контра двора. Истраживачког новинарства, едукативног, информативног, па и забавног оног у интересу грађана је - најмање. Медији су огледало друштва. Као што сам често жељела да будем правник - адвокат или тужилац, гледајући америчке филмове и серије у суду, тако сам пожељела да будем и новинар, бавећи се филмовима и серијама иностраних продукција о медијима. Нијесу те серије увијек ни динамичне ни гламурозне, али постоји нека суштинска истина за којом се трага. И која побиједи. Циљ који није корумпиран, није ни од државног интереса, пардон дворског - често је у интересу обичних људи, каткада и против система, али је правдољубив. Гледала сам данас и КУМА након доста времена. Са пуном пажњом и у специфичној животној зрелости и регистровала детаљ... када Мајкл Корлеоне убије једног корумпираног полицајца и једног криминалца, кључно је да консиљере има медије. И то јесте истина... кључно је имати медије, и како се често буне они који их немају – приступ медијима. А да стварност не би тако функционисала – неопходно је имати пристојне и образоване новинаре. Васпитане и спремне. Који раде у интересу грађана, гласила, информације без манипулације... иако најчешће раде за

Постоји та магична ријеч која се зове одговорност за свијет који медији праве, а не безусловна „слобода“. Јер одговорност је саткана и у чињеници – какав свијет остављате иза вас, а тренутни рејтинзи и утицај ће се заборавити

уредника, директора, политичку партију, цркву... скандал. Све раде за скандал као такав. Јер скандал продаје новину. И да, 150 година је од првих штампаних новина у Црној Гори под именом „Црногорац“, хедови или наслови су другачији од имена и каквим ја желим да га видим, али у том тренутку то је била „медијска“ политика. Као пропаганда, реклама, оглас... смијешно ми је оно - медијски сервис свих грађана, јер у посљедњих 30 година сваки медиј је учинио јако мало да се осјетимо грађанима. Поданицима да, ако се враћамо 150 година раније, друговима да ако се вратимо 60 година раније, чак у то вријеме више грађанима, патриотама у најљепшем контексту, нерелигиозним да, образованим и паметнијим све мање – сем ако ћете да гледате играни и серијски програм добро продуциран и темељно осмишљен. А таквог има. Али управо брзина „медија“ и доступност информација нам је „појела мозак и стрпљење“, за добар садржај. Да, мислим да неких 120 година касније од датума који славимо медији имају велику заслугу за ужасни грађански рат, у ко-

„МЈЕШОВИТИ МЕДИЈСКИ КОЛАЖ“

caterinagiglio.blogspot.com

У ЗЕМЉИ ЧУДА

Caterina Giglio

јем смо сви учествовали, и када су нас медији убјеђивали да нијесмо. Даље, мислим да медији имају озбиљну улогу у пласману кликова на линкове, када је тема гадна и провокативна. Да, знам да је политика сваке медијске куће да је информативни програм, који је све само није информативни, најчешће послушност, а не објективност. Да, знам да медији утичу на „објективну“ информацију. Да, знам да медији имају велику моћ. Да, знам да лектори не постоје у медијима, јер су скупи, и да, знам да писменост, а медијска писменост је надоградња основне писмености је добра реченица за добијање грантова, одавно није критеријум за рад у медији-

ма. Да, постоји та трговачка реченица... народ тако воли, и она МекЛуанова – свијет је глобално село, која је код нас буквално преведена. И у свему томе се заборавља на одговорност – да медији обликују „народ“. И на изазов... старомодан и ретро, просвјетитељски. Па чак и забаван, цивилизован, духовит, јер и паметно може да буде и смијешно. Мудро може да буде једноставно. И пропагандно, може да буде без мржње. Некада давно када у индустријској револуцији, којом почиње модерно доба и велика моћ медија, вјеровало се да технологија нужно мора да олакшава живот. Увијек је смањивала радна мјеста, то је такође чињеница. Али то

је напредак цивилизацијски. А у њему, много тога је кренуло да нам се подразумијева. Размишљам да нико није направио упутство како се праве медији. У зависности од жанра, на примјер да озбиљне новине не могу да буду таблоид, да јавни сервиси морају да имају образовни програм, и школски... да не кажем играни, да то не зависи да ли је кабловске сервисе купила држава или тајкун, свакако и увијек их купи тајкун, капитализам је на власти, нека ми цивилизоване капиталистичке државе, а све их је мање, опросте на злоупотреби термина... да у секуларним државама, ако нам је до тога треба равноправно расподијелити фреквенције свим вјерским заједницама, а не онима којих је највише... И упутство за гледање и конзумирање медија. А то није ознака 12 плус. Који има само један медиј, док ови са насловним шареним странама по киосцима могу да имају свашта. ИТД... И да постоји та магична ријеч која се зове одговорност за свијет који медији праве, а не безусловна „слобода“. Јер одговорност је саткана и у чињеници – какав свијет остављате иза вас, а тренутни рејтинзи и утицај ће се заборавити. Макар тако историја која је на крају озбиљна споровозна наука, памти и архивира, а кроз теорију, праксу или који год предмет – манипулација се свакако изучава, али се не памти као коначан или праведен циљ. У који медији вјерују. Јер када све продамо и поукидамо, након манипулације, неће нам остати ништа. У стварности која се тренутно креира. Јер ријеч, писменост, порука... а медиј је порука и знање, сума сумарум, и на крају у сваком вијеку, од усменог преношења до интернета, била је јача од новца. И таква се памти. А паре се поједу или потроше. Оне као и технологија треба да олакшају живот, а никако да му униште смисао. А и даље ако знате да сурфујете, и знате шта тражите кроз Гоогле... медији су дивна, моћна и племенита област. Најчешће далеко од нас. И по интернет претраживачима. Доступним, а невидљивим. Опет због нас. Баш као што нам је како пише у ЦРНОГОРЦУ и прије 150 година писало о слободи и окупираном народу. Све је слично, иако су наслови другачији. 

САСВИМ ЛИЧНО

НЕОГРАНИЧЕНА СЛОБОДА Интернет трач је замијенио дневну штампу, политичку пропаганду и текстове замијенили су мимери јер кроз „хумор“ се све лакше вари, прес конференције Владе преузео је Твитер, а гомиле лажних профила су креирале вјештачку стварност, лажне масовности и важности одређених интернет сензација и појава

С

лобода говора и писана ријеч су највећи досањани идеали слободног човјека. Шта се дешава кад се слобода злоупотријеби и да ли је то могуће? Да је могуће, знамо јер живимо у ери интернета и друштвених мрежа. Сада након више од 20 година како нам је интернет активни саставни дио наших живота сусријећемо се са проблемима ,,неограничене слободе“ говора. Наиме, интернет је омогућио да свако има право да изрази своје мишљење, што је феноменално, али се наметнуло питање да ли сваки глас треба да се омасови и чује. Такође, нико није ни помислио да је могуће и у којој мјери се друштвене мреже и цијели интернет користе у сврхе промоције насиља, фашизма, неконтролисаног и дозвољеног говора мржње, прокламације тероризма… Ово су управо проблеми са којима се свијет у овом тренутку бори. Енглески филозоф Џон Стјуарт Мил је сматрао да није ва-

жна сама слобода говора због тога што неко има право на слободу изражавања, већ и зато што заједница у којој живимо има право чути наша размишљања. Твитер као најпопуларнија мрежа је једна од првих и сама доста касно почела са цензуром говора мржње, почели су са гашењем профила који славе Исламску државу, а сада са гашењем и суспензијом профила америчког сад већ бившег предсједника Доналда Трампа чији твитови су угрозили демократију, безбједност грађана и отворено ширење дезинформација, позивање на немире… Фејсбук (мрежа која најслабије контролише говор мржње) је тек 2020. године забранио негирање Аушвица. Све ,,забране“ су тек у повоју, и из свих ових цензура ширења говора мржње можемо се извући јер закони интернета још увијек нијесу стабилни и у пуној снази, тако да игром ријечи и слика пролазимо испод радара а наносимо велику

штету друштву, истини и слободи говора са којом сам и отпочела овај текст. Него ђе смо ту ми? У Црној Гори прије појаве интернета наше друштвене мреже сводиле су се на позивање бројева 95 (тачно вријеме), лажних позива хитној и ватрогасној, а чувени и апсолутни хит интернета прије интернета у Црногораца је дисање у слушалицу и спуштање исте. Овакав вид понашања смо само пресликали на овај већ овако злоупотријебљен живот интернета. И све би то било симпатично и смијешно да друштвене мреже нијесу постале вид информисања и креирања јавног мњења, слика стања и главни канал оглашавања. Шта се дешава онда у ситуацији када вам релевантан извор за важне догађаје постане онај дисач у слушалицу? Дешава се управо оно што посљедњих година интензивније пратимо - интернет трач замијенио је дневну штам-

пу, политичку пропаганду и текстове замијенили су мимери јер кроз ,,хумор“ се све лакше вари, прес конференције Владе преузео је Твитер, а гомиле лажних профила су креирале вјештачку стварност, лажне масовности и важности одређених интернет сензација и појава. За писања по интернету мања је одговорност и аутор може остати анониман, стога је простор за манипулацију, потпаљивање масе већи. Дио мог научног рада бави се лингвистиком и језиком визуелног, с тога сам јако добро упозната какве посљедице и утицај на меморију и перцепцију може да уради сликовни приказ у комбинацији са опасним или простим хумором. Човјек запази слику и запамти је, а да тога није свјесан, тек касније ова слика - нам се јавља у виду става и мишљења које смо оформили на основу нечега што смо

ТИЈАНА ТОДОРОВИЋ лично доживјели и виђели, а како сада сви живимо на интернету он нам је замијенио реалност или се испреплетао са истом, и ето тако лако и без одговорности креирамо истине и стварамо разне ситуације које имају директне посљедице на друштво. Најтужнији моменат овог вида писања је управно немање одговорности за почињено, због тога често мета интернет манипулација које неријетко долазе и од стране озбиљних личности као и органа власти. Но, срећом по нас, нове, актуелне цензуре на интернету су у супротности са цензурама слободног друштва, што нам улива наду посебно гледајући примјер Америке и Доналда Трампа да ћемо и ми ускоро цензурисати наш домаћи фашизам и сузбити говор мржње и ширење лажних и увредљивих ријечи ма од кога оне долазиле. 

5

23. јануар 2021.

ИНТЕРВЈУ: ДОАЈЕН ЦРНОГОРСКОГ НОВИНАРСТВА БРАНКО ВОЈИЧИЋ

НЕЗНАЊЕ И ПРИМИТИВИЗАМ ГЛАВНИ ПРОБЛЕМ МЕДИЈА БОРИСЛАВ ВИШЊИЋ

Ј

авно мњење све више обликују друштвене мреже, а незнање и примитивизам су главни проблем црногорских медија данас, оцијенио је у интервјуу за Побједу дугогодишњи црногорски новинар и публициста Бранко Војичић. Са Војичићем, који је свједок развоја новинарства у нас од комунизма преко „Рата за мир“ и вишепартијског система, разговарали смо и о томе колико је било компликовано прије вијек и по покренути прве новине у Црној Гори. Како каже, мала а слободна Црна Гора, трећина данашње територије, смогла је снаге да направи своје новине које су имале велике амбиције и писале су о тешким и компликованим приликама на јужнословенским просторима под аустроугарском и турском влашћу. Војичић оцјењује да главни проблем наших медија није недостатак слободе или мале зараде новинара, цитирајући француског новинара и нобеловца Албера Камија - Штампа, када је слободна, може бити добра или лоша; али, извјесно је да без слободе може бити само лоша!

ДАНАС, 23. ЈАНУАРА НАВРШАВА СЕ 150 ГОДИНА ОД ПОЧЕТКА НОВИНАРСТВА У ЦРНОЈ ГОРИ. КОЛИКО ЈЕ У ТО ВРИЈЕМЕ БИЛО ТЕШКО ПОКРЕНУТИ ПРВИ ЛИСТ НА ЦЕТИЊУ „ЦРНОГОРАЦ“ И ШТА ЈЕ ТО ЗНАЧИЛО ЗА, ТАДА, КЊАЖЕВИНУ ЦРНУ ГОРУ?

-Мала а слободна Црна Гора (трећина данашње), опкољена са четири стране аустро-угарским и турским царством, смогла је снаге да, прије вијек и по, изњедри своју, државну новину, мада је главни уредник декларисао као независну. Редакција је смјештена у хотелу Велика Локанда, штампала Државна штампарија, уређивао новинар и књижевник Симо Поповић (из Срема), док је власник и издавач био Јован Сундечић (књижевник из Задра), оба “извањци”, који су и писали већину текства, будући да је број писмених и сарадника у земљи био мали. Тек тада Црна Гора улази у ред просвијећених земаља, иако је, само 39 година послије открића Гутембергове штампарије, у петнаестом вијеку, штампала ћирилични “Октоих”, прву књигу на словенском југу. Мала земља а велике амбиције: у сваком броју „Црногорац“ је писао о тешким и компликованим приликама на јужнословенским просторима под аустроугарском и турском влашћу,

Прије 30-40 година имали смо једне дневне новине, једну ТВ станицу и радио и били смо срећни; нијесмо знали за љепоту и доброту интернета. Онда се, не изненада, „догодио народ“: распад, великодржавни пројекти, рат и слобода у виду плурализама. Дозвали смо се памети, постали независни (споља), али са страховима и мраковима (унутра). Умјесто државне ТВ, добили смо Јавни сервис као дестиловану воду, нешто пристојнијих медија и богате критичаре власти који су се сада домогли позиција моћи, па уживају као пропагандисти. Неопишљиво, поручује Војичић

„Влада и агитација“ некад и сад Прије 114 године у Никшићу по- стар финансија, баш су по несночиње да излази опозициони лист сној врућини пошли по држави Народна мисао. У првом броју, ‘државним послом’, што се догакако подсјећа Војичић у својој ђа баш пред саме изборе, умјекњизи “Уставност и парламен- сто да су пошли у купатило или таризам (1905.) у огледалу црно- љетовалиште да се окријепе. С горске штампе”, Народна мисао друге стране, „Уставност“ одгообјављује текст ‘Влада и агитаци- вара наглашава да ићи на одмор ја’ у којем наводи да је наш ми- код „толико државних послова“ нистар предсједник, министар могу само људи који не држе до унутрашњих послова и мини- општих и државних интереса.

позивао на ослобођење и уједињење, подстицао национални сентимент, и борбени дух. Спроводио циљеве државне политике Црне Горе. Али, и гајио илузије, будући да књаз Никола, након 1867. главни руски балкански савезник, није крио амбицију да Црној Гори присаједини Херцеговину и дио старе Србије. Крајњи циљ му је био да дође на чело уједињене српске или чак југословенске државе, што се види у листу, јер је у текстовима облик будућег уједињења увијек остајао недоречен.

ВРЕМЕНОМ СУ ПОГОТОВО ПОЧЕТКОМ 20. ВИЈЕКА ПОЧЕЛИ ДА ИЗЛАЗЕ И ДРУГИ ЛИСТОВИ – ГЛАС ЦРНОГОРЦА, УСТАВНОСТ, НАРОДНА МИСАО, СЛОБОДНА РИЈЕЧ ИТД. ПИСАЛИ СТЕ О ЦРНОЈ ГОРИ У ТО ВРИЈЕМЕ, ПОГОТОВО КРОЗ ВИЗУРУ ОБЈАВА ТАДАШЊЕ ШТАМПЕ. КАДА ЧИТАМО ТЕ ТЕКСТОВЕ МОЖЕ СЕ СТЕЋИ УТИСАК ДА СЕ ВИШЕ ОД ВИЈЕК У НАШОЈ ЗЕМЉИ, КАДА ЈЕ РИЈЕЧ О ПОНАШАЊУ ПОЛИТИЧАРА И МЕДИЈА, НИЈЕ МНОГО ТОГА ПРОМИЈЕНИЛО. ДА ЛИ ЈЕ ТАКВА ОЦЈЕНА ТАЧНА?

-Умјесто одговора, подсјетићу, да све до увођења уставности (1905) у Црној Гори доминира један један штампани медиј – „Глас Црногорца“ - а почео је да излази 1873, два мјесеца након што је Аустро-угарска (раније Турска) забранила растурање „Црногорца“. Требало је чекати, чак 35 година,

да се 1906, појави први опозициони лист, и то у Никшићу, „Народна мисао“, а пола године касније, „Слободна ријеч“, у Подгорици. Никшићки лист је почео да излази непосредно прије првих парламентарних избора у Црној Гори, а тада није било политичких странака. Власници су били акционари никшићке штампарије, односно група имућних људи из трговачко-банкарског слоја. Но, послије формирања прве опозиционе групације у Црногорској народној скупштини, односно, формирања Народне странке, и опозиције према двору, лист постаје њено незванично гласило, све до запљене 39. броја листа, када је редакција принуђена да обустави даље штампање. Двор је сматрао да “Народна мисао” дјелује деструктивно, па су упадом у просторије редакције и уништавањем штампарије, ријешили проблем независног гласа из Никшића. И оснивачи “Слободне ријечи” у Подгорици били су људи из трговачко-банкарског слоја, блиски опозицији. Сматрајући да су за политичку стабилност у зе-

мљи превелика опасност два опозициона листа, црногорска влада потрудила се да лист добије провладин смјер. Иначе, може бити индикативан податак, који је саопштио историчар др Нико С. Мартиновић, да су „Црногорац“ и „Глас Црногорца“ за педесет година излажења, имали свега три главна уредника из Црне Горе, а сви остали су били из разних крајева српских и хрватских земаља, дакле „извањци”.

КОЛИКО ЈЕ УТИЦАЈ ШТАМПЕ ТАДА БИО ЗНАЧАЈАН И КОЛИКО СУ РЕГИОНАЛНИ МЕДИЈИ ПОКУШАВАЛИ ДА ОБЛИКУЈУ ЦРНОГОРСКО ЈАВНО МЊЕЊЕ?

-И велики и никакав. Јавно мњење сад доминантно обликују друштвене мреже (тиражи новина су безначајни), што значи: агресивнији (значи: дивљији), тлачи. Није то само наша мука, Трамп је преко Твитера дошао на власт и управљао Америком (и свијетом), док није дошао до Конгреса.

КАО ДУГОГОДИШЊИ НОВИНАР И УРЕДНИК У РАЗНИМ МЕДИЈИМА КАКО ДАНАС ОЦЈЕЊУЈЕТЕ СИТУАЦИЈУ НА НАШОЈ МЕДИЈСКОЈ СЦЕНИ? ДА ЛИ СУ МЕДИЈИ СЛОБОДНИЈИ НЕГО ПРИЈЕ 30-40 ГОДИНА КАДА СТЕ ПОЧИЊАЛИ ВАШУ КАРИЈЕРУ?

-Кад ме неко пита: каква је “медијска слика” или “ситуација”, по

инерцији, одговарам: неопишљива. Најбољи је систем кад си млад. Прије 30-40 година имали смо једну дневну новину, једну ТВ станицу и радио и били смо срећни; нијесмо знали за љепоту и доброту интернета. Онда се, не изненада, “догодио народ”: распад, великодржавни пројекти, рат и слобода у виду плурализама. Дозвали смо се памети, постали независни (споља), али са страховима и мраковима (унутра). Умјесто државне ТВ, добили смо Јавни сервис као дестиловану воду, нешто пристојнијих медија и богате критичаре власти који су се сада домогли позиција моћи, па уживају као пропагандисти. Неопишљиво!

ЧЕСТО СЕ ЧУЈЕ ДА ЈЕ НЕДОСТАТАК СЛОБОДЕ МЕДИЈА ГЛАВНИ ПРОБЛЕМ, ДОК СА ДРУГЕ СТРАНЕ СТРУКОВНА УДРУЖЕЊА УПОЗОРАВАЈУ И НА ФИНАНСИЈСКУ НЕСИГУРНОСТ, ОДНОСНО ПРЕМАЛЕ ЗАРАДЕ НОВИНАРА. ШТА ВИ ВИДИТЕ КАО ГЛАВНИ ПРОБЛЕМ НАШИХ МЕДИЈА?

-Незнање и примитивизам, али срећом, анонимне и недуховите друштвене мреже (сјета, туга и бол) ријешиле су тај проблем: са невјероватном лакоћом, сваки дан се шокирам шта раде под фирмом слободе. Па се онда сјетим Камија: „Штампа, када је слободна, може бити добра или лоша; али, извјесно је да без слободе може бити само лоша“. Баш као код нас.

ТОКОМ ВАШЕ КАРИЈЕРЕ БИЛИ СТЕ И ПРЕДАВАЧ НА СМЈЕРУ ЖУРНАЛИСТИКА НА ФАКУЛТЕТУ ПОЛИТИЧКИХ НАУКА У ПОДГОРИЦИ. ШТА БИСТЕ ДАНАС ПОРУЧИЛИ МЛАДИМ ЉУДИМА КОЈИ ЖЕЛЕ ДА БУДУ НОВИНАРИ?

-У повјерењу, бјежите! Ту више нема професије, ПР водовода или неке странке, може бити изазов! И ако св. Василије одобри. 

Радите на Јавном сервису гдје сте прије двије године добили и награду за животно дјело. Некада сте били уредник и генерални директор на РТЦГ-у. Увијек се чују критике на рачун менаџмента, без обзира ко је на челу те медијске куће, да Јавни сервис не ради свој посао како би требало. Како се изборити са таквим притисцима и да ли је могуће, у подијељеном друштву, направити Јавни сервис који би баш био по мјери свим грађанима?

-Није могуће, док је грађански Јавни сервис претворен у боксерску врећу за ударање. Но, по сељачкој мјери, могуће је. Наша су стварност свакодневне критике да је програм никакав, застиђе, а истовремено му се приписује одлучујући политички утицај. У кући као да све чине да сатру и обезличе сваки ауторски печат. Не заборавимо и сталну борбу НВО сектора и политичких партија за превласт ко ће, на који начин и за чије интересе да преузме контролу над Јавним сервисом. И све је то амбијент који продукује сталну нестабилност у којој су и новинари и професија вјечити губитници.

ДОБРИЛО МАЛИЏАН

Јавни сервис претворен у боксерску врећу

6

23. јануар 2021.

КАШЊЕЊЕ ШТАМПЕ

ГРЕШКА ИЛИ МАНИР? wikimedia.org

Бљештави тренутак са првом државном штампаријом на свијету и првим ћирилским књигама на словенском југу, загубио се у борби непрестаној. Пред идеалом слободарства морала су да причекају нека цивилизацијска достигнућа

К

ао и у многим другим стварима, тако је Црна Гора каснила и са појавом штампе на своме тлу. Бљештави тренутак са првом државном штампаријом на свијету и првим ћирилским књигама на словенском југу, загубио се у борби непрестаној. Пред идеалом слободарства морала су да причекају нека цивилизацијска достигнућа. За празник црногорске штампе изабран је 23. јануар, датум из 1871. године, када је на Цетињу изашао први број листа за политику и књижевност „Црногорац“. Неправедно би било, у било каквом прегледу историјата црногорске штампе и писања штампе о Црној Гори, заборавити фактички другу државну штампарију, коју је донио Његош из Русије. У њој је 1835. штампан и први црногорски књижевни часопис, односно календар/алманах „Грлица“. Чини се да ни на овај значајни датум и часопис не обраћамо довољно пажње. Немаран однос према насљеђу и историјској грађи

„СРПСКЕ НОВИНЕ“

Штампане на Крфу током Првог свјетског рата

готово да је постао манир. Добар дио података, посебно о периоду између појаве првог алманаха и првог листа, морамо тражити у штампи из тадашњег окружења и у неким европским репортажама. Један дио је долазио из Италије, а други из Аустрије, односно АустроУгарске, ђе је излазио велики број листова на словенским језицима (Хрватска и Војводина били су у саставу аустријске царевине). Ништа мање значајан извор написа, долазио је из Србије и једним дијелом из Бугарске, које су се налазиле под турском доминацијом. У Хрватској се први лист на народном језику појавио у Задру 1806. године, у периоду када се тај дио Далмације налазио под француском управом. Лист је излазио суботом и звао се „Il Regio Dalmata – Kraglski Dalmatin“.

Штампан је двојезично, на италијанском и хрватском језику. Код Бугара је била специфична ситуација. Њихов први часопис „Български орел“ (Бугарски орао), појавио се у њемачком граду Лајпцигу 1846. године. Касније, током њиховог Препорода и ослобођења од турске власти већина листова је опет излазила у иностранству, у Цариграду, Румунији и Украјини. Најпознатији лист на бугарском био је „Цариградски вестник“, који се штампао у Цариграду. За нас су занимљиви листови „Свобода“ и „Независимост“, који су излазили у Румунији, а чији је уредник био легендарни пјесник и револуционар Христо Ботев. Велики број текстова Ботев је посветио јужнословенској идеји уједињења и црногорском слободарству, као идеалу на

који би сви требало да се угледају. Историја штампе у Србији почиње 17. јануара 1834, када се у Кнежевини Србији појавио први број „Новина србских“. Занимљиво је да је Србија сљедеће, 1835. године, добила свој први устав, назван Сретењски. Исте те године турски султан Махмуд II одобрио је и нацртао Србима заставу, која је остала са истим распоредом боја и данас. Једино је испао детаљ, који је био потврђен ферманом, да се у углу заставе налазе четири шестокраке звијезде, као симболи територија са аутономијом, тј. турских вазалних области – Влашка, Молдавија, Самос и Србија. „Новине србске“ касније су промијениле назив у „Србске новине“, да би од 1870. прешле на нови правопис и назвале се „Српске новине“. Излазиле су до краја Првог свјетског рата. Ове новине доносе обиље података о Црној Гори и кроз њихово писање се може сагледати добар дио српско-црногорских односа и проблема. Како су почеле са излажењем у вријеме када је на власти био Његош, разумљиво је да су му посвећивали посебну пажњу. У „Новинама србским“, у броју од 1. Х 1838, забринути су због лошег утицаја којега на Његоша имају Рус Коваљевски и учитељ француског Антид Жом: „Владика је сожаленија достојан, што се у оваквим рукама налази.“ Осим тога критички се осврћу на Његошеву намјеру да прода манастир Стањевиће, уз претпоставку да ће за то добити макар одговарајућу надокнаду: „Црногорци ће по свој прилици оно парче земље монастира Стањевића, које је давно већ у парници Аустрији уступити, а јошт и мала нека парчета Земље: напро-

ПОГРЕШНИ УЗОРИ

ВУКОТА ВУКОТИЋ

Ј

ош и прије стицања политичке и државне независности Црна Гора, у склопу тежњи за модернизацијом друштва и стварањем грађанске државе, почиње да развија и штампану ријеч. Тако већ од 1873. године на Цетињу почиње да излази лист Црногорац, а затим Глас Црногорца који важи за полузванично гласило власти на Цетињу и дијелиће судбину књажевине током цијелог њеног постојања. Као часопис Глас Црногорца био је везан за двије теме - политику и књижевност. Иако углавном фокусиран на домаће догађаје или оне који су се тицали Црне Горе и њених грађана, ипак, у сваком броју доносио је преглед политичких догађаја у Европи и свијету. У томе највише је био ослоњен на преводе других листова, поглавито петроградског „Новое Времја“ или на неке од листова у окружењу, најприје из Београда и Загреба, али и из Прага, Рима, Париза и Берлина. Такође, имао је редовну преписку са бечким „Коресподент бироом“ и објављивао је његове телеграме који су стизали са свих крајева планете. Зато с правом можемо рећи да читаоци у Црној Гори тога доба нијесу заостајали по информисаности за осталима широм Европе.

ДРАЈФУСОВА АФЕРА У ЦРНОЈ ГОРИ

Уредништво Гласа Црногорца ставља се на страну радикалног национализма и антисемитизма, иако за то не постоји никакав реалан разлог, јер у то доба на црногорском тлу нема ни промил становништва које се покорава Мојсијевом закону. Једноставно, црногорско новинарство било је поведено ставовима који су провејавали из Беча и Петрограда

Међутим, оно што се да примијетити је да на челу уредништва првог црногорског часописа увијек ćеди страни држављанин. Тако ће се на том мјесту наћи неколико важних имена српске књижевности, попут Лазе Костића. Колико је то било добро и исправно за Црну Гору, најбоље свједочи чињеница да је на захтјев Аустро-Угарске морао бити угашен Црногорац, због ширења великосрпске пропаганде. Умјесто њега основан је Глас Црногорца, који није много ублажио и промијенио своју уређивачку политику. Редовно су преношени текстови из листова као Србобран или Застава, углавно крајње негативно настројени према властима и уређењу Хабзбуршке монархије. Са друге стране, величала се Русија и њена моћ, па се у црногорском листу могао прочитати сваки некролог за сваким руским генералом до 1916. када први пут прекида излажење. У складу са тим, објављују се и вијести из свијета. Као што смо навели, ту Глас Црногорца рачуна и на подршку бечке агенци-

је, а понекад пренесе и коју вијест Ројтерса. Упоредо с тим, коментари и анализе савремених догађаја преношене су или су се ослањале на петроградски Н. Времја, који је један од најконзервативнијих листова и у самој Русији (о овом листу све најгоре пише и Чехов у својим писмима). Као добар примјер за то како је све то изгледало у пракси, може да послужи преношење вијести о афери Драјфус у црногорском листу. Наиме, 1894, капетана француске војске Алфреда Драјфуса оптужују за шпијунажу у корист Њемачке. То ће потрести француску јавност, а како је млади капетан био јеврејског поријекла, изазваће талас антисемитизма у тој земљи. Највећи Драјфусов бранилац постаће велики писац Емил Зола. Он ће у листу „l’Aurore“ објавити једно писмо под називом „Оптужујем“ или „J’accuse“ и директно се обратити предсједнику Републике Фору у коме жигоше виновнике судског процеса чија је жртва један Јеврејин. Због тога Зола бива осуђен у фебруа-

ру 1898. на годину дана затвора и биће принуђен да напусти Француску. На Цетињу су то доживјели овако: „Има већ који мјесец дана да су сви листови препуни вијести из Париза о овој афери. Бечки Кор. биро не престаје саопштавати нам те вијести, али смо их ми вазда изостављали.“ Но, како афера тресе Европу и Глас Црногорца мора да извијести о томе, али се при том служи чланком из Браника, који је отворено антисемитски и каже: „Да је у питању неки сиромашак нико се не би освртао. Али Драјфус је - богат Јеврејин. Сад разумијемо све. У данашњем друштву најјача су два фактора: новац и штампа и та два су покренута у корист Драјфуса. Јавно мњење силом се узбуњује.“ Тирада антисемитизма ширила се и даље како је афера узимала маха, а уредник Гласа Црногорца о томе каже: „Ма да нам је одвратна била цијела ова ствар, те нијесмо сматрали да заслужује о њој говорити нашијем читаоцима; ипак пошто је

ДРАГАН Б. ПЕРОВИЋ тив тога пак, ваљда ће им се сотвествујућа накнада поднети...“ У мноштву вијести издвајају се текстови о Његошевом боравку у Италији и његовом сусрету с папом. У „Србским новинама“, у броју од 23. јануара 1851, на страни 33, налази се кратки текст о поćети папи: „...Сутрадан отишао је у Ватикан, да буде папи представљен. Три господина из његове пратње, у црногорскоме одијелу, са сабљом и пиштољима, желили су такође ове чести удостојити се. На то им се примијети, да би морали по обичају оружје положити, но на то рекне један између њи(х): „Црногорац полаже своје оружје само заједно са своим животом.” Папа је послије заповиједио, да сву троицу, сасвим наоружане, пред њега пусте. Владика се овдје занима посјештавањем овдашњи знаности и гледао је параду цијеле французске војске на пијаци св. Петра.“ У броју од 22. фебруара 1851. писало се о Његошевом сусрету с напуљским краљем. Ту се каже да је у Његошеву част са једног француског пароброда испаљен „двадесет и један топ“. У неким другим текстовима наилази се на податак да је ријеч о америчком броду. На жалост, то су само додавања путописаца, јер нема стварне потврде да се нешто такво десило. Ипак, то је мали украсни детаљ, у односу на оно у што се касније претворила штампа. 

сва јевропска журналистика узе на прво мјесто као догађај који је могао доста зла проузроковати у Француској, донијели смо колико је требало да наше читаоце не изненади опасност која је пријетила, изостављајући опширне извјештаје, које нам је бечки „Кор. Биро“ ревносно шиљао“. Драјфусова афера погодила је Европу на крају XIX вијека, па су њени одјеци нашли пут и до читаоца у Црној Гори. И зато смо, пратећи чланке које је о овоме објављивао Глас Црногорца, дошли у једну чудну ситуацију. Видјели смо у тим чланцима да се уредништво Гласа ставља на страну радикалног национализма и антисемитизма, иако за то не постоји никакав реалан разлог, јер у то доба на црногорском тлу нема ни промил становништва које се покорава Мојсијевом закону. Једноставно, црногорско новинарство било је поведено ставовима који су провејавали из Беча и Петрограда. У цијелој ствари слиједило је погрешне узоре, који би могли да наведу на закључак да је Црна Гора тог доба била изузетно конзервативна и антисемитска земља. У ствари, црногорски новинари повиновали су се тада доминантним тежњама и мишљењима у Европи без превеликог размишљања, јер судбина Црне Горе зависила је од воље великих сила. У том тренутку ослањали смо се на двије предводнице антисемитизма Аустро-Угарску и Русију, што се одразило и на преношење ставова о овом догађају. Све ово, на најбољи начин свједочи колика је важност у савременом свијету независних и слободних медија, који ће о свим догађајима извјештавати на објективан начин, без уплива идеологија. 

7

23. јануар 2021.

КОЛАБОРАНТСКО НОВИНАРСТВО У ЦРНОЈ ГОРИ ТОКОМ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА

ВЕЛИКОСРПСКА РЕТОРИКА КРОЗ ГЛАС ЦРНОГОРЦА Н

акон доласка Талијана у Црну Гору 1941. године успостављена је профашистичка пропаганда коју је финансирала и организовала Италија. Током прве фазе окупације када је доминирала процрногорска и антијугословенска/антисрпска реторика, промовисано је пријатељство Црне Горе и Италије те бројне културно-историјске везе, нарочито династичке будући да је црногорска принцеза из династије Петровић-Његош, краљица Јелена Савојска, била супруга талијанскога краља Виторија Емануела III који је маја 1941. године поćетио Цетиње. У пропаганди су доминирале позитивне представе о Италији, њеним савезницима и фашизму, а промовисана је и иделогија „Нове Европе“. За своје потребе талијанска пропаганда је покренула гласило које је назвала по старом црногорском листу „Глас Црногорца“ који је излазио двојезично, тако да се гласило на талијанскоме звало „La voce del Montenegro“. Талијани су за своје потребе искористили и Радио Цетиње, а током окупације покренуће или подржати излазак још неколико штампаних гласила различите провенијенције. Ратно новинарство до избијања Тринаестојулског устанка било је подређено фашистичкој визији чија је персонификација био гроф Серафино Мацолини, који је, ослањајући се превасходно на Црногорску (федералистичку) странку, требао „обновити“ црногорску државу, стављајући је под талијански протекторат. Избијање устанка и долазак Пирција Биролија у Црну Гору, утицаће и на промјену у пропаганди. Генерал Бироли, иначе стари српски пријатељ који је због заслуга на Солунском фронту одликован Орденом бијелога орла од Србије у Првоме свјетском рату, увидио је да Црногорска странка нема превелику популарност у Црној Гори те се све више почео ослањати на великосрпски расположене политичаре који су суревњиво гледали на комунистички устанак у Црној Гори. Након формирања четничког покрета, створиће се чврсто талијанско-четничко савезништво, док ће зеленаши,

Збирка „Монтенегрина“ НБЦГ „Ђурђе Црнојевић“

За уреднике и новинаре постављена су лица блиска четничкоме покрету. Основни задатак новина био је дифамација партизанскога покрета предвођеног комунистима и позив на његово уништење. Партизански покрет представљан је као искорак из српске историје Црне Горе, као покрет странаца који немају никаквог традицијског и културног утемељења на црногорскоме простору војно крило Црногорске странке, као чланови те коалиције почети играти секундарну улогу.

НОВА УРЕЂИВАЧКА ПОЛИТИКА Промјена талијанске политике у Црној Гори и фаворизација великосрпске струје одразила се на пропаганду. Главно проокупаторско гласило „Глас Црногорца“ прекинуло је излажење због избијања устанка. Тек кад су Талијани угушили устанак створили су се услови да се новине наново покрену, јануара 1942. Ново покретање пратила је и нова уређивачка политика. Промоција Италије, фашизма и окупације је настављена, али је процрногорску реторику листа замијенила реторика великосрпског национализма. За уреднике и новинаре постављена су лица блиска четничкоме покрету. Основни задатак новина био је дифамација партизанскога покрета предвођеног комунистима и позив на његово уништење. Партизански покрет представљан је као искорак из српске историје Црне Горе, као покрет странаца који немају никаквог традицијског и културног утемељења на црногорскоме простору. Комунистички атеизам и марксистичке идеје тумачене су као завјереничке, издајничке и противнародне, чији је кључни мотив - уништење православног, народног бића Црне Горе. Становништву је сугерисано да се клони партизана и њихове опасне и заводљиве пропаганде која почива на лијепим, али лажним обећањима. Као контрапропаганда и контраидеологија, поред талијанскога фашизма и „Нове Европе“, проповиједан је милитантни национализам српско-православнога типа те биолошко очување српскога народа у Црној Гори. Личност која је најчешће нуђена као узор колаборантске пропаганде и чијим се идејама требало надахњивати у борби против „агената црвене Москве“ био је црногорски пјесник и владар из XIX вијека, Петар II Петровић Његош. „Глас Црногорца“ постао је прије свега антикомунистичка трибина која је сијала мржњу и позивала на злочине. Новински

„ГЛАС ЦРНОГОРЦА“ 18. мај 1941.

простор уступан је свакоме значајнијем друштвеном чиниоцу тога доба који се одредио против партизана. Тако да су у њему редовно преношени извјештаји с четничких зборова, говори четничких команданата, посланице и беćеде колаборантског митрополита Јоаникија Липовца итд. Поред „Гласа Црногорца“ Талијани су помагали издавање „Пљеваљских новина“, те разних других културних брошура. По своме пропагандноме значају и енергији која је уложена у пројекат антикомунизма било је штампање осам свесака брошуре „Пакао или комунизам у Црној Гори“ коју је уређивао међуратни новинар Стева Рајковић,

Народна управа скромних капацитета Иако скромних капацитета и ограни- ђеност у благодети националсоци- излажење два колаборантска глаченог дјеловања, чланови Народне јализма била несумњива“. Главни сила на простору Боке Которске, и управе озбиљно су се прихватили центар ђе је осмишљавана и фа- то „Бокешки вјесник“ и „Глас Боке“, своје нацистичке мисије, нарочито брикована пропаганда био је Ресор који су краткотрајно излазили тона пољу пропаганде. Како запажа за просвјету, штампу и пропаганду ком 1944. године. Након гашења Паповић: „Упорност ових људи на Народне управе чији је управник „Црногорскога вјесника“ пред сам афирмацији нацистичких идеала био Обрад Новаковић. Под ње- крај њемачке окупације, изаћи ће била је готово волонтерска, равна говом контролом били су „Радио неколико бројева листа „Ловћен“ личном подвигу и свједочи о њихо- Цетиње“ и колаборантско гласило чији ће издавач бити предćедник вом нацистичком фанатизму. Само „Црногорски вјесник“, покренуто Народне управе Љубо Вуксановић. чињенице да су се у таквим услови- крајем 1943. године. „Црногорски Поред овога типа пропаганде, Ресор ма редовно одржавале радио еми- вјесник“ окупио је неколико осо- за просвјету, штампу и пропаганду сије, прикупљао материјал како би ба који су раније радили за „Глас ће се бавити штампањем и расту‚Црногорски вјесник ‚ излазио три Црногорца“ што доказује извје- рањем летака те теренском пропапута недјељно и ангажовали сви сни континуитет, а његови уред- гандом. Под њим су се налазиле и људи од пера који су били за тај по- ници Миомир С. Дубак и Андрија све културне институције, попут редак, свједоче да је њихова убије- Биговић уређивали су и помагали позоришта и музеја.

који је у колаборантској штампи писао отровне текстове под псеудонимом Аргус.

МАРИОНЕТСКА ВЛАДА Капитулација Италије и долазак Њемаца у Црну Гору 1943. године додатно ће динамизовати штампање пропагандних гласила. Успостављена је марионетска влада Народна управа која ће на себе преузети бригу о пропаганди. О идеолошким погледима Народне управе вриједне увиде дао је црногорски историчар Драгутин Паповић. Према његовим ријечима, Народна управа није била само колаборантска, већ нацистичка творевина која је промовисала национал-социјализам, расизам, корпоративну и аутократску државу, антикомунизам, антидемократију, антисемитизам и антимасонство. Чланови Народне управе у потпуности су се посветили проповиједању нацистичке идеологије и у томе подухвату уложили много напора. У својим јавним наступима, лецима и гласилима нијесу крили одушевљење њемачким вођом Адолфом Хитлером и устројством Трећега рајха па су га црногорској јавности препоручивали као идеалан. Генералан суд о начину писања тадашњих новинских чланака, комотно се може окарактерисати као приземан, мрзитељски и ксенофобични. У тим гласилима константно се позива на убиство, на истребљење нацистичких непријатеља, нарочито из редова комуниста. У

БОБАН БАТРИЋЕВИЋ основним цртама, ваља направити осврт на основе идеолошке карактеристике пропаганде Народне управе. У идеолошко-политичкоме погледу, она је била нацистичка, расистичка, антидемократска и антикомунистичка. Комунизам је прогласила за непријатеља „No. 1“. У националноме погледу, Народна управа је била великосрпски националистичка и шовинистичка. И мада је мањи дио њеног чланства припадао Црногорској странци која није преферирала српство, већ му супротстављала црногорски национализам, њен удио у укупној пропагадни био је безначајан што се лако види на основу садржаја колаборантских гласила. У религијскоме погледу, Народна управа је промовисала православни ексклузивизам као најважнији дио идентитета српства. Идеалан тип расног Србина прокламован је у лику Светога Саве те је светосавље било незаобилазни дио пронацистичке пропаганде. Посебну пажњу Народна управа усмјеравала је ка омладини и сељаштву. На пропаганду Народне управе великог утицаја имала је влада Милана Недића у Србији при којој је 1943. основан „Црногорски одсек“, тако да су црногорска гласила преносила Недићеве говоре и Љотићеве текстове, презентујући их као савршену мудрост. У ратноме погледу, Народна управа је величала њемачко оружје и навијачки најављивала побједу „Нове Европе“ која се бори против азијатских хорди удружених са енглеским и америчким плутократијама. Тешко је да ишта боље сублимира погледе Народне управе на ратна дешавања и мисију Црне Горе у њима од ријечи истакнутог четничког новинара и уредника „Црногорског вјесника“ Миомира С. Дубака, који је у ауторскоме тексту у којем је анализирао антифашистичку спрегу која уништава национални свијет, изнио сљедеће: „Срби неће у комунизам! Они ће радије сви обући униформе храбре и витешке њемачке војске, тог најбуднијег стражара над националним и вјерским светињама и борити се са њом раме уз раме него се поклонити јеврејско-комунистичкој црвеној авети и звијезди. Ми дајемо своју часну српску ријеч, ону која је за нас увијек била светиња, да их нећемо преварити: борићемо се против јеврејске комунистичке аждаје и против њених робова. Борићемо се до посљедњега и не шалимо се кад поручујемо: ‚У крв ће нам вјере запливати/ Биће боља која не потоне!’“ Као контрапропаганда таквом начину писања сучељена је народноослободилачка платформа која је позивала на уништење фашиста, нациста и њихових домаћих помагача. Одласком Њемаца из Црне Горе и побједом партизанске војске, раскинуто је с дотадашњом новинарском праксом. 

Издавач „Нова Побједа“ д.о.о. | Директор и главни и одговорни уредник Драшко Ђурановић | Уредница Тања Павићевић Лектура Љиљана Крачковић | Уредница фотографије Ивана Божовић | Илустрација Јована Мугоша | Графичко обликовање Марко Милошевић

8

23. јануар 2021.

САГЛЕДАВАЊЕ И ОСЛУШКИВАЊЕ ЈАВНОСТИ

А

ко је правда најзначајнија за друштвени и политички живот, онда је правовремени долазак до информације околност која значајно може допринијети квалитету поменутих и било ког другог облика живота. Као помоћ за једну овакву тврдњу навешћемо ријечи познатог енглеског писца политичких текстова, Харолда Ласкија, који је тврдио да народ без поузданих вијести јесте, прије или касније, народ без темеља слободе. Ми живимо у свијету информација и информатичком друштву у коме новинари као јавно око и ухо, које сагледава и ослушкује јавност и јавни дух (Ђуро Шушњић), имају изузетно важну улогу, која ће, како изгледа, све више добијати на свом значају. Међутим, долазак новина и новинара до данашњих позиција био је изузетно тежак и на тај пут је, из европске визуре а и с обзиром на важан јубилеј који обиљежавају новинари у Црној Гори - 150 година новинарства, потребно подсјетити. Историја новинарства у суштини је историја једне слојевите професије чије коријене нужно морамо доводити у везу са настанком категорије која се назива јавно мњење. А оно је било присутно у готово свим друштвима од настанка писма наовамо. Прве новине, које су биле и најстарији начин ширења вијести, налазимо у Месопотамији и Египту. У Римском царству биле су познате Цезарове зидне новине, које су доносиле вијести из Сената, због чега су називане и Acta Seanatus. Већ у XIII вијеку у Енглеској, Њемачкој и Италији, појављују се прве писане новине, чије су се теме односиле на ратове, витешке турнире и трговину. Овакав начин преношења вијести ширио се преко Амстердама до Келна, у коме се чувају новине из XV вијека. Нешто касније јавља се читав низ периодичних публикација које су биле у непосредној вези са развојем штампарске дјелатности. Облик сличан данашњем, новине су задобиле у XVII вијеку и то у Великој Британији, у времену када се у тој земљи догодила револуција која је ограничила моћ владара. Када је Чарлс I Стјуарт распустио Парламент, убрзо се суочио са енергичним протестима амбасадора Аустрије и Шпаније, па је низом нових мјера, међу којима је био и едикт од 17. октобра 1632. године, којим је забранио објављивање листова, покушао да спаси сопствену позицију. Тиме се, на дјелу, потврдило да је и јавно мњење, захваљујући доступним информацијама, постало важан субјекат на историјској позорни-

Историја новинарства у суштини је историја једне слојевите професије чије коријене нужно морамо доводити у везу са настанком категорије која се назива јавно мњење. А оно је било присутно у готово свим друштвима од настанка писма наовамо. Прве новине, које су биле и најстарији начин ширења вијести, налазимо у Месопотамији и Египту

Yuji Schmidt / behance.net

САИТ Ш. ШАБОТИЋ

СЕДМА СИЛА НА НОВИМ СТАЗАМА

ци. Краљев повучени потез био је исхитрен, али се назад није могло. Његова Звјездана соба била је принуђена да 1638. године изда дозволу штампарима Натанијелу Батеру и Николасу Борну, да објављују вијести из разних крајева свијета. Био је то, могло би се рећи, тријумф једне, тада мале, али моћне силе, којој су војници

били новинари који су писали за новине. Од новембра 1641. године, почиње објављивање извјештаја о парламентарним расправама што је становницима Лондона омогућавало да буду информисани о свим важнијим питањима и одговорима. Нова дјелатност се брзо ширила па је у Лондону 1644. године у оптицају било 12

недјељника са просјечним тиражом од 500 примјерака. Трендове који су се јавили у Енглеској, пратила је и Француска. У граду Паризу, преобраћени протестант, љекар краља Луја XIII, Теофраст Ренодо 1630. године објављује Bureau d’adreses et des rencontres, први периодични лист који је био посвећен купопрода-

ји добара. Наредне године кардинал Ришеље 30. маја издаје дозволу Ренодоу да штампа Gazette, недјељник који је излазио на четири стране, и који је заправо крштеница француске периодичне штампе. Његов тираж кретао се од 300 до 800 примјерака, да би 1642. године недјељник изашао на осам страница и у тиражу од 12.000 примјерака. Од 1650. године Gazette су продавали и улични продавци. Интересантно је рећи и неколико ријечи о развоју новинарства у царској Русији. Након спаљивања штампарије у Москви 1553, у вријеме Ивана Грозног, нова штампарија је започела са радом 1568. године и до краја вијека је објавила 11 књига. Почетком XVIII вијека, прецизније казано јануара 1703. године, у Москви су изашле прве новине под називом Ведомости Московские (Московске Вијести), које су 1728. године преселиле у Санкт Петербург, гдје су почеле излазити под именом Санктпетерсбургскиа Ведомости. Излазак првих модерних новина, уколико изузмемо новине Courant, које су изашле 1621. године и биле писане руком, помогао је руски цар Петар Велики, који је имао циљ да промовише и објасни иновативне реформе у свом царству. Другачије казано, новинарство је у Русији настало одозго, као подршка владиној политици. Међутим, када је штампарију Универзитета у Москви унајмио познати издавач и просвјетитељ Н. И. Новиков, руске новине су се заодјенуле новим рухом. У њима су се почели објављивати чланци о разним сферама живота. Томе је увелико допринијело и ширење дописничке мреже која је своје чланке слала из разних крајева земље. Новинарство је у зачетку изазвало интересовања, забринутост али и критике, јер је на видјело снажно избио проблем објективности. Ипак, већ од Француске грађанске револуције и тај проблем полако је превазилажен. Новинарство као Седма сила данас осваја нове стазе, испољава вишезначне тенденције, поставља нове стандарде и принципе, даје различите дискурсне особености текста. Уз то, многи проблеми се сагледавају из више перспектива, а информације се подвргавају разним провјерама. Уз честитке за јубилеј црногорског новинарства, завршимо овај текст са реченицом једног искусног новинара који је казао да задовољство новинара није у томе што може разговарати са краљевима, него у откривању занимљивих људи и гледању на стварност на различите начине. 

Новине без владе могу, не и обрнуто Медијска моћ која се данас често помиње дефинисана је у XVIII вијеку. Амерички предсједник Томас Џеферсон је 1787. године изјавио: „Када бих морао да одлучим да ли је боље имати владу без новина, или новине без владе, ни тренутак не бих оклијевао да одаберем оно друго“. Једноставније казано, већ на самом настанку новинарске професије било је јасно да је ријеч о веома сложеном, утицајном и осјетљивом занату чији је превасходни задатак да истини омогући да пронађе прави пут. Због тога су новинари мета-

форично називани четвртим сталежом, односно четвртом силом. Томас Карлајл је 1840. новинаре прогласио за седму силу. Од средине XIX вијека штампа добија одређену улогу унутар процеса модернизације унутар кога долази до увећања градског становништва, повећања броја писмених, до увођења обавезног школовања и квоте грађана са правом гласа. Грађанском друштву које је у поменутом периоду било у порасту, новине и новинари обезбјеђују проток вијести и идеја, веће

уједначавање језика и категорија, стварање заједничког јавног говора, који постаје пресудни услов за стварање и интеграцију сваке националне заједнице. У периоду о коме говоримо, како је то истицао и филозоф Хегел, читање новина добија улогу лаичке јутарње молитве. Свакодневним конзумирањем онога што су нудили новинари и новине, људи су се поистовјећивали са себи сличнима, учествовали у заједничком животу и осјећали се грађанима једне државе који имају своја права и обавезе.

У савременом тренутку статистички стова који се односе на црну хрониподаци у свакој земљи понаособ, у ку, спорт, забаву и сл. погледу читалаца дневних новина Од новинара се најчешће, како и часописа, јасно одређују грани- то констатује Дубравка Валићце јавног мњења. На основу заин- Недељковић, очекује да створи тересованости читалаца за читање властиту пројекцију туђих очекиодређених рубрика, могуће је до- вања. Од онога што новинар забибити статистику која одређује кул- љежи на папиру, очекује се да затурну заинтересованост друштве- интересује јавност за проблем и них група. Текстове који се односе актере који су у њему учествована политику, умјетност, монденске ли, и то тако да способношћу убјетрендове и сл., више читају припад- ђивања и доказивања читаоцима ници елитних слојева, од нпр. нај- пружи довољно аргумената и чиширих слојева чији су припадници њеница да могу да доносе кваливише опредијељени за читање тек- тетне закључке.