Issuu

Ambasador Njemačke poručuje da će Berlin sarađivati sa bilo kojom budućom vladom koja će Crnu Goru čvrsto držati na evroatlantskom kursu

Veber: Legitiman je pokušaj formiranja nove vlade koja je sposobna da djeluje - S obzirom na to da Vlada Crne Gore više ne uživa podršku svih koalicionih partnera, inicijativa za izglasavanje nepovjerenja je legitiman pokušaj, u skladu sa Ustavom, za formiranje nove vlade koja je sposobna da djeluje – rekao je u razgovoru za Pobjedu ambasador Njemačke u Crnoj Gori dr Robert Veber. On je istakao da od mnogih faktora zavisi da li će to doprinijeti političkoj stabilizaciji u zemlji. -Važno je da se sve odvija po Ustavu i zakonima, unutar institucija, a ne na ulicama - ocijenio je Veber. Istakao je da će Berlin sarađivati sa bilo kojom budućom vladom koja Crnu Goru čvrsto drži na evroatlantskom kursu. - Kao što smo sa prethodnim vladama i sa sadašnjom Vladom usko i povjerljivo, ponekad i konstruktivno-kritično, sarađivali, tako ćemo i sa bilo kojom budućom vladom koja Crnu Goru čvrsto drži na evroatlantskom kursu – rekao je Veber za Pobjedu. STR. 2.

IZA KULISA

Laković uvrijedio autore pravilnika, Sekulović odbio da se sretne sa njim Laković je donedavno radio u Upravi carina Ministarstva finansija Srbije, a bio je i u koordinacionom timu Vučića za primjenu Briselskog sporazuma iz 2013. U jeku pojačanih pritisaka Slobodana Miloševića na Crnu Goru, tješnje je sarađivao sa VJ, a bio je i revizor u Saveznoj upravi carina Mihalja Kertesa, saradnika Miloševića i srpske tajne službe Vojo Laković

Sergej Sekulović

STR. 2. i 3.

Ministarka javne uprave, digitalnog društva i medija oglasila se na Tviteru nakon što je policija u četvrtak po njenoj prijavi privela dvojicu mladića i dvije djevojke

Srzentić se izvinila zbog uznemiravanja maloljetnika

Novi sukob premijera i ministra unutrašnjih poslova oko sistematizacije MUP-a i Uprave policije

STR. 10. i 11.

Dodijeljena priznanja Društva crnogorskih novinara

Đuranoviću nagrada za životno djelo, Krsmanović za istaknuti novinarski opus, Mitrović najbolji mladi novinar

POSLIJE VLADE I VICEPREMIJERA, NA RED DOŠAO I PREDSJEDNIK SKUPŠTINE: Opozicija uputila prijedlog za razrješenje prvog čovjeka parlamenta

Bečić funkciju obavljao u interesu partije, a ne države

STR. 5.

Đuranović

Iz Sindikata slobodnih radnika KCCG tvrde da je predsjednik Sindikata zaposlenih u zdravstvu Nebojša Radonjić potpisao Granski kolektivni ugovor pod pritiskom D.MIHAILOVIĆ

SKANDALOZNO: Iz turističkog centra Durmitor kažu da koriste tuđe kejkardse zbog štednje i korone

STR. 3.

STR. 8.

Ski-pasovi Skijališta Srbije na Savinom Nepravda nanijeta četvrtini kuku zdravstvenog sistema STR. 7.

Krsmanović

Mitrović

Politika

Subota, 22. januar 2022.

Ambasador Njemačke poručuje da će Berlin sarađivati sa bilo kojom budućom vladom koja će Crnu Goru čvrsto držati na evroatlantskom kursu

Veber: Legitiman je pokušaj formiranja nove vlade koja je sposobna da djeluje PODGORICA- S obzirom na to da Vlada Crne Gore više ne uživa podršku svih koalicionih partnera, inicijativa za izglasavanje nepovjerenja je legitiman pokušaj, u skladu sa Ustavom, za formiranje nove vlade koja je sposobna da djeluje – kaže u razgovoru za Pobjedu ambasador Njemačke u Crnoj Gori dr Robert Veber. Ističe da će Berlin sarađivati sa bilo kojom budućom vladom koja Crnu Goru čvrsto drži na evroatlantskom kursu. POBJEDA: Da li će izbor manjinske vlade doprnijeti stabilizaciji političke situacije u Crnoj Gori? VEBER: S obzirom na to da Vlada Crne Gore više ne uživa podršku svih koalicionih partnera, inicijativa za izglasavanje nepovjerenja je legitiman pokušaj, u skladu sa Ustavom, za formiranje nove vlade koja je sposobna da djeluje. Da li će to doprinijeti političkoj stabilizaciji u zemlji, zavisi od mnogih faktora, između ostalog, da li će sve strane prihtatiti takav rezultat. Važno je da se sve odvija po Ustavu i zakonima, unutar institucija, a ne na ulicama. POBJEDA: Smatrate li da manjin-

Da li će izbor manjinske vlade doprinijeti političkoj stabilizaciji u zemlji zavisi od mnogih faktora, između ostalog, da li će sve strane prihvatiti takav rezultat. Važno je da se sve odvija po Ustavu i zakonima, unutar institucija, a ne na ulicama – ističe Veber ska vlada može odblokirati proces evropskih integracija kako bi se Crna Gora što prije okrenula reformama? VEBER: Od otvaranja posljednjeg poglavlja pregovaračkog procesa sa Evropskom unijom proteklo je dosta, previše vremena. Napredak isključivo u poglavljima 23. i 24, pojedini mogući samo uz dvotrećinsku podršku Skup-

Robert Veber

Lider Ure sinoć saopštio da će o podršci manjinskoj vladi prvo razgovarati sa Demokratskim frontom

Abazović: Ova Vlada je završila svoju misiju PODGORICA – Potpredsjednik Vlade Dritan Abazović kazao je sinoć da je Vlada Zdravka Krivokapića završila svoju misiju. - U ovom trenutku mogu da kažem da je Vlada završila svoju misiju i da ćemo morati da izaberemo između koncepta manjinske, tehničke vlade ili da se skrati mandat Skupštini – rekao je Abazović u emisiji RTCG „Okvir“. Dodao je i da nije lično za smjenu predsjednika Skupštine Alekse Bečića. Abazović je naglasio da je Vlada željela da se ponaša kao privatna kompanija, ističući da je niz momenata dovelo do odluke da se podnese inicijativa za izglasavanje nepovjerenja Vladi Zdravka Krivokapića. - Momenat koji mi je najviše zasmetao jeste što 31. jula nismo izglasali Tužilački savjet. Na tome treba zahvaliti Demokratama. To nas je dovelo do velike krize koja se desila 5. decembra

na Cetinju. Premijer je odmah napao ministre, ja to nisam dozvolio - naveo je Abazović. Odgovarajući na pitanje urednika emisije Zorana Lekovića o razgovorima koje će voditi da bi se sastavila manjinska vlada, lider Ure je naglasio da ,,treba prvo razgovarati sa Demokratskim frontom (DF), nezavisno od toga o kom konceptu će biti riječi“. - A onda sa svima ostalima. Mi smo samo ponudili jedno od rješenja, jedna solucija je da imamo manjinsku vladu, jedna je tehnička i ni u jednoj parlamentarna većina nije isključena – dodao je Abazović. Poručio je i da nikoga nije izdao i da to nikada neće uraditi. - Odluke donosimo autonomno i kako dolikuje partijama koje imaju stav. Povratka DPS-a neće biti, ljudima koji imaju stav da će se DPS vratiti na mala ili velika vrata poručujem: to se neće desiti – ka-

štine, mogu ponovo dati zamah procesu pristupanja Evropskoj uniji. Političke stranke koje nastoje da formiraju manjinsku vladu, očigledno toj vladi hoće da daju jasan proevropski profil. Međutim, za to je potreban široki konsenzus svih proevropskih snaga u Skupštini. Dakle, odgovornost za saradnju leži ne samo u mogućoj budućoj manjinskoj vladi, već u svim proevropskih strankama u Skupštini. POBJEDA: Kakav će biti odnos Njemačke, kao partnera Crne Gore u integracijama, prema novoj vladi ako se formira? VEBER: Kao što smo sa prethodnim vladama i sa sadašnjom Vladom usko i povjerljivo, ponekad i konstruktivno-kritično, sarađivali, tako ćemo sarađivati i sa bilo kojom budućom Vladom koja Crnu Goru čvrsto drži na evroatlantskom kursu. M. JOVIĆEVIĆ

Vicepremijer vrijeđan na nacionalnoj osnovi ispred zgrade RTCG Grupa građana dočekala je sinoć ispred zgrade RTCG potpredsjednika Vlade i lidera Ure Dritana Abazovića skandirajući i vrijeđajući ga. Kada im je prišao krenuli su ka njemu uz povike: „Nećete vi Šiptari nama komandovati“ izgovarajući i druge uvrede, a incident je spriječila policija. Skandirali su i „izađi mala“ i „uzeo si pare, Dritane“, ne dozvoljavajući mu da govori, pa se on okrenuo i otišao. Poslije nekog vremena su se razišli. Vrijeđanje Abazovića osudio je sinoć predsjednik SDP-a Raško Konjević.

tegoričan je Abazović. Dodao je i da bi manjinska vlada radila na organizovanju vanrednih parlamentarnih izbora. - Rok od godinu dana bi bio racionalan za njihovo održavanje - rekao je Abazović. T. K.

IZA KULISA: Novi sukob premijera i ministra unutrašnj

Laković uvrijed pravilnika, Seku odbio da se sret

Sergej Sekulović

Vojo Laković

Nakon što je stručni tim Ministarstva unutrašnjih poslova u saradnji sa renomiranim međunarodnim partnerima izradio nacrt pravilnika i poslao ga premijeru, stigao je odgovor premijerovog savjetnika Voja Lakovića u kojem su autori tog dokumenta, između ostalog, i OEBS i američka ambasada nazvani ,,neznalicama, mešetarima i manipulatorima“ PODGORICA - Izrada pravilnika o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji Ministarstva unutrašnjih poslova – Uprave policije prekinuta je do daljnjeg zbog sukoba ministra unutrašnjih poslova Sergeja Sekulovića i premijerovog savjetnika za bezbjednost Voja Lakovića, saznaje Pobjeda. Pravilnik kao ključni akt je trebao da se nađe na Vladi još 16. decembra, ali do toga nije došlo jer je Krivokapić odbio da ga uvrsti u dnevni red zbog Lakovićevih mnogobrojnih primjedbi na dokument od oko 1.200 strana. Ministarstvo unutrasnjih poslova izradilo je prijedlog pravilnika o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji, koji je službeno upućen Upravi za kadrove i Ministarstvu javne uprave na mišljenje, prije nego bude upućen Vladi na usvajanje.

ZAHTJEV PREMIJERA

Međutim, prema saznanjima Pobjede, mimo zakonskih procedura i dosadašnje prakse,

premijer Zdravko Krivokapić je tražio tekst pravilnika prije nego je upućen pomenutim organima na mišljenje. Pravilnik, kao i prijedlog strateLaković je na funkciju Krivokapićevog savjetnika za bezbjednost izabran 29. oktobra prošle godine. U javnosti se predstavlja i kao dekan privatne visokoškolske ustanove: Univerziteta za poslovni inženjering i menadžment (Fakultet bezbjednosnih nauka), s centrom u Banjaluci i filijalama u Trebinju, Brčkom, Užicu i Istočnom Sarajevu. Prije nego što je imenovan na državnu funkciju u opširnom intervjuu za RTV Srpska iz Podgorice je 7. septembra prošle godine vrijeđao poslanicu Ure Boženu Jelušić. – Javlja se i ova Božena, ja je lično znam, iz Budve, jer sam službovao u Budvi. Mislim, kad uđeš u priču da misliš da sve znaš – ti si onda obično tele, ti ništa ne znaš, a ljudi hoće da

gije za borbu protiv transnacionalnog organizovanog kriminala, premijer je dao na kontrolu savjetniku za bezbjednost Voju Lakoviću, koji je trebalo da je

Ko je Vojo Laković: radio sa Kertesom, b timu, vrijeđao Božen sve znaju. Znači, to su one babe iz mog sela, koja sve zna i sve vidi – naveo je u on u izjavi za RTV Srpska. Laković je bezuspješno aplicirao na javnom konkursu za izbor direktora Uprave policije. Mediji su objavili da Laković ima i srpsko državljanstvo. Prema podacima „Antene M“, Laković (62) je donedavno radio u Upravi carina Ministarstva finansija Vlade Srbije, a bio je i u koordinacionome timu Aleksandra Vučića za primjenu Briselskoga sporazuma iz 2013. o normalizaciji odnosa između

Šefica Delegacije EU o političkoj krizi u Crnoj Gori

Popa: Probleme rješavati u instit Crna Gora, kao demokratska država, sve svoje probleme treba da rješava u institucijama, a ne na ulici, ocijenila je šefica Delegacije EU u Podgorici Oana Kristina Popa,

na prezentaciji istraživanja „Stavovi građana o evropskim integracijama i procesu pristupanja EU“, koje je uradila agencija Defakto u saradnji sa Delegacijom EU u

Podgorici. Prema tom istraživanju, više od 70 odsto građana Crne Gore ima pozitivan stav prema Evropskoj uniji, dok bi više od 80 odsto njih na referendumu

Politika

Subota, 22. januar 2022.

jih poslova oko sistematizacije MUP-a i Uprave policije

dio autore ulović tne sa njim upodobi sa željama Krivokapića i njegovim kadrovskim projekcijama. Naime, nakon je stručni tim Ministarstva unutrašnjih poslova u saradnji sa renomiranim međunarodnim partnerima izradio nacrt pravilnika i poslao ga premijeru, stigao je odgovor premijerovog savjetnika u kojem su autori tog dokumenta, između ostalog, i OEBS i američka ambasada nazvani ,,neznalicama, mešetarima i manipulatorima“. To je izazvalo žestok odgovor Sekulovića koji je otpisao Lakoviću da je svojim odgovorom urušio dignitet Ministarstva unutrašnjih poslova stavljajući sebe u ulogu isljednika, kao i odbio da se sretne sa njim.

MEŠETARI I NEZNALICE

– Ističemo takođe da nazivajući nestručnim, neprofesionalnim, mešetarima, manipulatorima, neznavenim, bahatim i samovoljnim autore radne verzije pravilnika o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji Ministarstva unutrašnjih poslova, ovim imenima i atributima nazvali ste ujedno i međunarodne partnere ove države: norveški Centar za integritet u sektoru bezbjednosti (CIDS), Organizaciju za bezbjednost i saradnju u Evropi (OEBS), Međunarodni

Služio Miloševiću, bio u Vučićevom nu Jelušić… vlada Srbije i Kosova. Laković je policijsku karijeru 1981. počeo u Makedoniji, a u RSUP SR Crne Gore prešao tri godine kasnije. Od 1987. komandir milicije u Budvi, a od tzv. antibirokratske revolucije 1989. do 1994. načelnik Centra bezbjednosti u Baru – opštini koja je, među rijetkim u Crnoj Gori, imala opozicionu lokalnu vlast (koalicija oko sadašnje SDP). Od 1994. Laković radi u Upravi carina – šef službe za suzbijanje krijumčarenja i carinske istrage Carinarnice u Baru. U jeku pojačanih pritisaka Slobodana

program pomoći u sprovođenju obuka za kriminalne istrage Ministarstva pravde SAD, pri Ambasadi SAD (ICITAP) – navodi se u odgovoru Sekulovića Lakoviću, a u koji je Pobjeda imala uvid. Mišljenja smo, kako navodi Sekulović, da bi i pokušajem odgovora na ista pitanja, koja su postavljena u isljedničkom tonu i maltene sa pozicije tužioca koji sprovodi saslušanje osumnjičenog, doveli u pitanje dignitet ove ustanove. U brojnim primjedbama Lakovića, a u koje je Pobjeda imala uvid, navodi se da predloženi pravilnik nije zasnovan na analizi nedostataka postojećeg, koja podrazumijeva ukupan broj zaposlenih državnih službenika, broj državnih službenika koji imaju policijska zvanja, kadrovsku strukturu jednih i drugih iz podataka od kada su policijski službenici stekli to zvanje. Laković, prema tvrdnjama izvora Pobjede, pokazao je da ne poznaje zakonske propise i ukazivao je na uslove radnih mjesta, u pogledu radnog iskustva, ne znajuci da te uslove propisuje Zakon o državnim službenicima i namještenicima. U Lakovićevim primjedbama dodaje se da nije izvršena klasifikacija strukture zapoMiloševića na Crnu Goru, tješnje je sarađivao s Vojskom Jugoslavije. U Luku Bar je Vojska Jugoslavije pokušala da tokom NATO intervencije aktivira vojne efektive i tako isprovocira bombardovanje i katastrofu koja bi neminovno uslijedila. Laković tvrdi da je u julu 1999. pretučen od strane neimenovanih osoba u kanjonu Tare. Za srpske medije je tada kazao: „Crnu Goru sam napuštio zato što sam morao, poslije dobijenih batina i dugotrajnog liječenja, prvo u Pljevljima, pa zatim na VMA Beograd“. U Beogradu postao je revizor u Saveznoj upravi carina Mihalja Kertesa, saradnika Miloševića i srpske tajne službe. Karijeru je nastavio kao carinski funkcioner Vlade Republike Srbije.

itucijama, a ne na ulici glasalo za ulazak naše zemlje u zajednicu evropskih porodica. Šefica Delegacije EU je, govoreći o aktuelnoj političkoj krizi u državi, istakla da EU prati situaciju u Crnoj Gori i

poziva sve političke aktere da rade na smanjivanju tenzija. - Građani su jasno kazali da svi politički akteri moraju da rade na ubrzanju pristupnog procesa. Vidjeli ste brojeve.

Sekulović je otpisao Lakoviću da je svojim odgovorom urušio dignitet Ministarstva unutrašnjih poslova stavljajući sebe u ulogu isljednika, kao i odbio da se sretne sa njim slenih - Fraskatijeva klasifikacija. - Nije naveden broj namještenika, starosna struktura, polna struktura itd...“ – broj sistematizovanih radnih mjesta po važećem pravilniku, broj popunjenih radnih mjesta, struktura i broj policijskih službenika po zvanjima, broj neraspoređenih radnih mjesta, broj policijskih službenika koji su pokazali interesovanje za prijevremeno penzionisanje, tj. prestanak radnog odnosa na lični zahtjev.

PODMLAĐIVANJE SLUŽBE

Nacrtom pravilnika o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mjesta MUP i Uprava policije predvidjeli su veliko kadrovsko podmlađivanje službe - plan je bio da se u razvojnoj sistematizaciji u narednih nekoliko godina zaposle 904 nova službenika. Detaljna kadrovska analiza u Upravi policije, koja je urađena za potrebe dokumenta, pokazala je da 1.084 službenika ima zakonske uslove za odlazak iz službe, a tokom ankete se već oko 400 pripadnika policije javilo da želi dobrovoljno, po povlašćenim uslovima, da napusti policiju. Prema urađenoj analizi, planirano je da već u 2022. godini gotovo 700 službenika napusti policiju, mahom onih pripadnika službe koji imaju već sve zakonske uslove za odlazak u penziju. Važećim pravilnikom iz marta 2021. godine u Upravi policije je sistematizovano 4.752 službenička i namještenička radna mjesta unutar razgranatog policijskog sistema. Ukoliko se prihvati kadrovski plan MUP-a i UP, to bi značilo da bi već tokom 2022. godine služba bila smanjena za gotovo 15 odsto starijih kadrova, a potom dijelom zamijenjena mlađim kadrom. Pobjeda saznaje da je premijer od ministra tražio imena svih rukovodilaca policije, kako bi, zajedno sa Lakovićem, provjerio jesu li to ljudi od premijerovog povjerenja. Kako saznajemo iz MUP-a, naročito su bili zainteresovani za graničnu policiju i Centar bezbjednosti Berane. N. ZEČEVIĆ Možda ne izgleda povezano, ali suštinski jeste. Neki od instrumenata za rješavanje trenutne situacije su jačanje dijaloga, međusobne konsultacije i konsenzus. Dijalog je posebno potreban u pogledu poglavlja 23 i 24 – rekla je Popa. Ona je, takođe, naglasila da EU ne odlučuje o tome ko treba da vodi Vladu Crne Gore. Đ. Ć.

Poslije Vlade i vicepremijera, na red došao i predsjednik Skupštine: Opozicija uputila prijedlog za razrješenje prvog čovjeka parlamenta

Bečić funkciju obavljao u interesu partije, a ne države PODGORICA – Poslanici Demokratske partije socijalista, Liberalne partije, Bošnjačke stranke, Socijaldemokrata, Socijaldemokratske partije i Albanske koalicije „Jednoglasno“ predali su juče u skupštinsku proceduru prijedlog da se Aleksa Bečić razriješi dužnosti predsjednika Skupštine. Inicijativa je uslijedila nakon podnošenja prijedloga za glasanje nepovjerenja Vladi, te prijedloga da se smijeni vicepremijer Dritan Abazović, a na njegovo mjesto izabere ministar finansija Milojko Spajić. Prijedlog za smjenu prvog čovjeka crnogorskog parlamenta podržalo je 38 opozicionih poslanika, a predlagači su pojasnili i da je potpis Predraga Boškovića iz DPS-a izostao, jer je on van zemlje. Prema pouzdanim saznanjima Pobjede za smjenu Bečića glasaće i poslanici koalicije ,,Crno na bijelo“, bez obzira što nijesu među potpisnicima inicijative. Saopštili su da je Skupština pretvorena u pozornicu otvorene nacionalističke retorike i raspirivanja tenzija, veoma često usmjerenih prema brojčano manjinskim narodima.

OBRAZLOŽENJE

U obrazloženju jučerašnje inicijative, dostupnoj na zvaničnom sajtu Skupštine, navedeno je da crnogorski zakonodavni dom za vrijeme Bečićevog mandata nije bio mjesto suštinskog političkog dijaloga. Zbog toga, pojašnjava se, parlament nije ostvario nijednu od osnovnih funkcija i nije uspio da dovede do ubrzanja evropskog puta Crne Gore. Smatraju i da je Skupština pod rukovodstvom Bečića

Prema nezvaničnim ali pouzdanim saznanjima Pobjede za smjenu Bečića glasaće i poslanici koalicije ,,Crno na bijelo“, bez obzira što nijesu među potpisnicima inicijative doprinijela negativnom izvještaju Evropske komisije u kome se, podsjetili su, navodi da je sadašnji sastav parlamenta bez presedana u istoriji Crne Gore. - Crna Gora je značajno nazadovala u oblasti vladavine prava, a najveći razlog tome je nespremnost i odsustvo političke volje aktuelnog predsjednika Bečića da inicira ustavne mehanizme izbora čelnih funkcija u pravosudnom sistemu – naglasili su. Imenovanja u pravosuđu kvalifikovanom većinom u Skupštini, dodali su, jedno je od ključnih EU privremenih mjerila za poglavlja 23 i 24, bez čijeg ispunjavanja nema napretka na putu ka EU. - Rukovodstvo Skupštine je pokazalo potpuno ignorantski odnos prema ovoj činjenici i 16 mjeseci otkako je parlament konstituisan nije učinjen nijedan konkretan korak da se obezbijedi ustavno i sistemsko razrješenje institucionalne i pravosudne blokade – navedeno je u obrazloženju. Potpisnici su istakli da nije pokrenut ni dijalog vlasti i

Bečić: Čast mi je da budem smijenjen zbog ideje Po podnošenju inicijative oglasio se aktuelni predsjednik Skupštine. On je na svom Tviter profilu kratko napisao da će mu „biti čast da bude smijenjen zbog ideje, a ona je narodna, a ne mafijaška volja“. Iz Bečićeve stranke, Demokratske Crne Gore, u reagovanju su poručili da ih ne čudi inicijativa opozicije za razrješenje predsjednika Skupštine. Međutim, čudi ih obrazloženje u kojem se ukazuje na nefunkcionisanje parlamenta, jer, kako su naveli, svi poslanici su prije mjesec jednoglasno usvojili Deklaraciju POSP-a u kojoj su istaknuti rezultati Bečića i ovog saziva Skupštine. - Da su makar saopštili – kolega Bečiću, izdali su vas oni sa kojima ste nas pobijedili 30. avgusta i mi hoćemo da iskoristimo tu izdaju, ne bismo im ništa zamjerili – istakli su.

Aleksa Bečić

opozicije kako bi se postigao konsenzus oko ovih pitanja. Kao neuspjeh Skupštine naveli su i stagnaciju i blokadu reforme izbornog zakonodavstva koja takođe zahtijeva kvalifikovanu većinu. U obrazloženju su naveli i da je nezakazivanje sjednica parlamenta zbog bojkota dijela parlamentarne većine jedan od upečatljivih dokaza partijskog odnosa Bečića prema državničkim i zakonodavnim obavezama - Nedvosmisleno se zaključuje da je aktuelni predsjednik parlamenta svoju funkciju očigledno obavljao u interesu svoje partije i partijske i lične promocije, a ne u interesu države i ostvarivanja ključnih državnih ciljeva, čija je realizacija zbog takvog odnosa izostala – zaključili su u inicijativi.

REAKCIJE

Inicijativu opozicije za smjenu Bečića komentarisala je i poslanica SDP-a Draginja Vuksanović-Stanković koja je na Tviteru napisala da on nije dorastao funkciji predsjednika parlamenta i da će pripravnički staž morati da završi u nekoj drugoj stolici. - E kako li će g. Bečić sad bez one stolice koju stalno „šeće“ po Skupštini?! Nikako nije mogao da shvati da se ljudska i politička veličina ne ogleda u visini stolice, već u odlukama koje sa te stolice donosiš – napisala je ona. Kazala je da je Bečić jedno govorio i radio na Cetinju, a drugo u Beranama. - Nijesi dorastao toj funkciji, tako da ti je džaba i stolica i fotelja. Moraćeš pripravnički da završiš u nekoj drugoj stolici, samo je nemoj „šećati“ više da ti ne bi izmakla kao ova sad – navela je Vuksanović-Stanković. Ž. Z.

Politika

Subota, 22. januar 2022.

Odbor za bezbjednost donio odluku o kontrolnom saslušanju čelnika Vlade, ANB-a i tužilaštva, zasijedanje obilježila svađa između poslanika Ure i Demokrata PODGORICA – Članovi Odbora za bezbjednost i odbranu jednoglasno su juče podržali prijedlog da, povodom nedavne zapljene pola tone kokaina, održe kontrolno saslušanje premijera Zdravka Krivokapića, potpredsjednika Vlade Dritana Abazovića, direktora Agencije za nacionalnu bezbjednost Dejana Vukšića i predstavnike tužilaštva. Predsjednik Odbora za bezbjednost i odbranu Milan Knežević rekao je na početku sjednice da je ona zakazana jer su „institucije države u opštoj paralizi“ i jer „ovih dana imamo poplavu inicijativa o povjerenju i smjenama“. Knežević je ocijenio i kako se nalazimo u „potpunom šizofrenom abijentu“ u kome magacioner postaje nacionalni heroj, a špediter nacionalni izdajnik. - Zato nije ni čudo što odlazeći premijer optužuje odlazećeg potpredsjednika Vlade da ima veze sa narko kartelima, a odlazeći potpredsjednik Vlade optužuje odlazećeg premijera da ima veze sa švercom cigareta, dok nas odlazeći glavni specijalni državni tužilac Milivoje Katnić uvjerava da je kokain koji je zaplijenjen u magacinu Volija čist 96 odsto i da bolji nije probao u životu, ali da nam predlaže da ga mi ne probamo, jer vjerovatno bi nakon toga kisjelili zube poslije tolike čistoće. Odlazeći premijer kaže da je vidio podatke pod oznakom tajnosti i da mu je jasno zbog čega pronađena droga u magacinu porodice Krstović u avgustu nije stigla do odredišta i do onoga ko je poručio tu drogu. Kad posložimo činjenice, dođemo do jedne poražavajuće situacije da odlazeći premijer, koji je predsjednik Vijeća za nacionalnu bezbjednost, ima podatke koji su pod oznakom tajno, u kojima optužuje odlazećeg potpredsjednika Vlade za veze sa narko kartelima, a da to ne prijavljuje, a da odlazeći potpredsjednik Vlade optužuje odlazećeg premijera za vezu sa švercom cigareta, a

Martinović: Ideolog Ure je Pajović Konatar: Martinović antireklama DCG-a da ni on to ne prijavljuje. Odlazeći glavni specijalni državni tužilac optužuje vjerovatno i odlazećeg direktora Agencije za nacionalnu bezbjednost da ima propuste ili da je u toku bio sa švercom tri tone kokaina u 2021. godini koje naše bezbjednosne službe nijesu uspijele da pronađu, lociraju i procesuiraju sve odgovorne za šverc kokaina – rekao je Knežević.

SLIČNOST

Knežević je ocijenio i kako je, osim u fazi izviđaja, sličnost između slučaja Voli i porodice Krstović skoro identična. On je na sjednici kazao i kako mu se obratio otac nedavno uhapšenog špeditera Đoka Drobnjaka koji tvrdi da njegov sin nema kriminalnih sklonosti, da nikada nije nezakonito postupao, te da čak nema ni prijavu za saobraćani prekršaj. Knežević je na sjednici pročitao pismo koje mu je uputio otac uhapšenog špeditera Miloš Drobnjak i u kome je naveo kako njegov sin leži u zatvoru iako je bez problema prošao poligraf. On je napisao i kako vjeruje da pravda negdje postoji, ali da je u sistemu sudske vlasti u Crnoj Gori nema. Naveo je i kako je nevinost njegovog sina lako dokaziva, ali i da se plaši da će on ipak biti

Vladimir Martinović i Miloš Konatar

iskorišten kao žrtveno jagnje. - Imam osjećaj da ovaj gospodin govori istinu i nema potrebe da se sklanjamo iza floskule „neka nadležni rade svoj posao“. Da su nadležni radili svoj posao danas bi bio uhapšen Dragan Bokan po istom principu po kom je uhapšen Budimir Krstović, ili bi Budimir Krstović bio pušten da se brani sa slobode – rekao je Knežević. Jučerašnju sjednicu Odbora za bezbjednost i odbranu obilježila je i oštra rasprava između poslanika Ure Miloša

Konatara i Demokrata Vladimira Martinovića. Sve je počelo nakon što je Konatar Martinoviću ustupio riječ na šta je poslanik Demokrata kazao kako ne želi ustupke od onih izdaju izbornu volju građana. Na to je reagovao Konatar navodeći kako ga pokušaj kriminalizacije potpredsjednika Vlade podsjeća na rane 2000. godine, „kada se na isti način i iz istih mračnih centara pokušavao kriminalizovati premijer Zoran Đinđić“. - Ista matrica, isti mrak se de-

šava u Crnoj Gori. Ako neko ima neku informaciju, neka iznese podatak, a floskule i priča izdajnici, to je ista ona matrica koja se 30 godina nameće. Mi smo 30. avgusta glasali da prestane lov na vještice. Ja nijesam birao bilo koga u Vladi Crne Gore, da se danas grčevito drži svojih fotelja. To nije politička volja – kazao je Konatar.

LAK ZA NOKTE

Na to je prvo reagovao predsjedavajući odborom koji je zaključio kako će Abazović

Teške riječi nakon Odbora Martinović je nakon sjednioce Odbora Konatara optužio da mu je šapnuo da je „pi*ka“ i poručio mu da pošalje Dritana Abazovića da mu to isto kaže „ako mu basta“. Konatar, međutim, tvrdi da nije tačno da je uvrijedio Martinovića i pozvao ga da se ponaša zrelo, odgovorno i u skladu sa javnom funkcijom koju obavlja.

prije stradati od laka za nokte i šminke. Ocijenio je i kako Abazović treba da bude relaksiran po pitanju svoje bezbjednosti, jer jedina opasnost koja mu prijeti dolazi od ljubomornih djevojaka. - Prije će se nekome od nas desiti nešto nego Abazoviću – rekao je Knežević. U raspravu se potom uključio i Martinović koji je kazao kako je uzimanje izborne volje od naroda najveća izdaja. - Oni koji pripremaju tu izdaju epskih razmjera će kada izađu na ulice nositi kape i maske, kao njihov ideolog Darko Pajović. Takva sudbina čeka sve one koji uđu u ovu izdaju. Građani će na to dati adekvatan odgovor – rekao Martinović i ocijenio kako je izdaja počela nakon ustoličenja mitropolita Joanikija na Cetinju. Martinović je Konatara optužio i da mu je došaptavao dok je govorio i pozvao ga da pred građanima javno kaže šta mu je rekao. Konatar je potom kazao kako je Martinović najbolja antireklama svojoj partiji i kako je pokazao politički kukavičluk. Ocijenio je i kako Martinoviću „nema pomoći“. Knežević je potom poslanike pozvao na red i mir i podsjetio da je imao tešku operaciju zbog koje nije u stanju da ih razdvaja. Đ.Ć.

Nastavljene reakcije na predloženi koncept manjinske vlade, premijer razočaran u potpredsjednika

premijera upozorava Krivokapić i Ura razmijenili Kabinet na kršenje Ustava teške optužbe za izdaju PODGORICA – Premijer Zdravko Krivokapić ocijenio je juče da najava koalicije „Crno na bijelo“ o formiranju manjinske vlade koju bi podržala Demokratska partija socijalista nije iznenađenje, ali jeste razočarenje zbog ranijih najava potpredsjednika Vlade Dritana Abazovića da neće izdati izbornu volju građana. On je, u intervjuu za Njuzmaks Adria, kazao je da Abazovića nekolika puta pitao o potencijalnoj izdaji, ali da ga je on uvjeravao da to nikada neće učiniti. - Ako meni ne vjerujete, pogledajte sve izjave gospodina Aba-

zovića koje se tiču te teme i biće vam sve jasno. Ako sam krenuo u priču sa čovjekom kome sam bezrezervno vjerovao, to je problem moje slabosti. Znači, ja nijesam bio politički iskusan da bi mogao da prepoznam političke marifetluke – kazao je Krivokapić Ocijenio je da iza koncepta manjinske vlade stoji namjera da se DPS vrati na vlast, a krivca za aktuelnu situaciju, dodao je, osim u Uri vidi i u Demokratskom frontu, koji je rušio Vladu od njenog formiranja. Premijer je ustvrdio da Ustav u članu 103 ne ostavlja prostor predsjedniku Crne Gore da u

jednom mandatu Skupštine dva puta predlaže mandatara za sastav Vlade. - Prilikom imenovanja jednog premijera ne možete u tom ciklusu mijenjati i praviti igru sa drugim premijerom. Bez obzira o čemu se radi, tako je neko napravio Ustav – istakao je Krivokapić. Zato je, pojasnio je, inicijativa za skraćenje mandata Skupštini jedini prirodan i pošten odnos prema građanima. Reagovali su iz Ure i istakli da nije istina da je Abazović izdao Krivokapića, jer je, kako su kazali, premijer bio taj koji je nakon dešavanja na Cetinju 5. sep-

tembra tajno slao ministre da razgovaraju sa predstavnicima manjinskih stranaka i ponude im da uđu u Vladu umjesto njih. Neistina je, dodali su, da se izdaja želi pripisati Uri, ako se zna da je Krivokapić u ulozi „tobožnjeg nestranačkog premijera sve vrijeme pravio partiju koju formalno nije imao“. -Da je tako pokazali su i lokalni izbori u nekoliko gradova gdje je Krivokapić, pod plaštom nezavisnih lokalnih listi, promovisao svoju političku ideju. Legitimno, ali prevarantski, opet svojstveno njemu – istakli su iz Ure. Manjinsku vladu tokom jučerašnjeg dana komentarisala je

Ustavne norme juče su tumačili i iz Kabineta premijera Krivokapića. I oni su pomenuli član 103 koji, kako su saopštili, jasno definiše da predsjednik Crne Gore samo nakon parlamentarnih izbora, i nijednom više, ima pravo da u roku od 30 dana od dana konstituisanja Skupštine predloži mandatara za sastav Vlade. Pojasnili su da bi predsjednik prekršio taj član ukoliko bi, nakon eventualne ostavke premijera ili pada Vlade, predložio novog mandatara. Poručili su da se postojeća Vlada može rekonstruisati samo sa aktuelnim premijerom, kao i da je promjena predsjednika Vlade moguća samo poslije novih parlamentarnih izbora. Na ovakva tumačenja reagovali su Draginja VuksanovićStanković i Ivan Vujović iz Socijaldemokratske partije. Vuksanović-Stanković je ocijenila da je neznanje kabineta Krivokapića sramota za pravnu struku, a Vujović je istakao da pad Vlade nije pad Skupštine, jer Skupština bira Vladu, a ne obratno.

i ministarka odbrane Olivera Injac ocijenivši da takav koncept predstavlja prečicu kojom neodgovorni pojedinci poku-

šavaju revitalizovati „hibridni režim i njegove glavne perjanice, kroz postupno i postepeno vraćanje na vlast“. Ž.Z.

Ekonomija

Subota, 22. januar 2022.

Okončan tender za prodaju drveta u dubećem stanju

Upravi za šume stigle četiri ponude PODGORICA – Uprava za šume je saopštila da su na tender za prodaju drveta u dubećem stanju iz državnih šuma stigle četiri ponude. - Uzimajući u obzir kvalitet preostale drvne mase, koji nije bio na zavidnom nivou, a koja je dodijeljena putem ovog poziva, pozitivno smo iznenađeni kako brojem pristiglih ponuda, tako i postignutom visokom cijenom. S obzirom na to da usljed ranije utvrđenih procedura, koje sada nijesu mogle biti promijenjene na način na koji bismo željeli, a što ćemo u narednom periodu uraditi, žao nam je što određeni broj ponuđača i pored dobre ponuđene cijene nije mogao učestvovati na pozivu – navode iz Uprave, ističući da ih raduje što su se neki ponuđači javili prvi put. V. d. direktora uprave mr Srđan Pejović je kazao da su određene količine prodali za 75 eura kubiku, koje su ranije prodavali za 17 eura. -Odluku o prihvaćenim ponudama donijela je nezavisna tenderska komisija, a posebno smo ponosni štu smo i pored brojnih sabotaža i osuda postigli dobru cijenu - naveo je Pejović. R. E.

SKANDALOZNO: Iz Turističkog centra Durmitor kažu da koriste tuđe kejkardse zbog štednje i korone

Ski-pasovi Skijališta Srbije na Savinom kuku

Već tri godine nam iz Skijališta Srbije poklanjaju ski-pasove, tvrdi Marinko Purić i navodi sa su ih naručili iz Austrije, ali da ne dolaze zbog kovida PODGORICA - Na ski-pasu skijališta Savin kuk na Žabljaku, kojim upravlja Turistički centar Durmitor, piše Skijalište Srbije i to nije montaža. Kako saznaje Pobjeda, ove kartice su u upotrebi od februara prošle godine i sve nadležne institucije su upoznate sa tim, na čelu sa državnom sekretarkom za turizam Ivanom Đurović. Svima njima je to, očito, normalno. Kako je Pobjedi kazao direktor TC Durmitor Marinko Purić, radi se o karticama koje im je donirala Srbija, odnosno njihova skijališta sa sa kojim imaju dobru saradnju. - Kako niko ne pita zašto na ski-pasovima piše ,,Škoda“,

eura košta izrada skipasa i nijesu nimalo jeftini, navodi Purić

Odloženo ročište u sporu FZD i CKB

,,Austrija“ zašto piše ,,Meridijan“, samo se interesuju zašto piše Skijalište Srbije. Već unazad tri godine imamo dobru saradnju sa skijalištima Srbije i oni nam poklanjaju ski-pasove, koji nijesu nimalo jeftini, jer je cijena izrade dva eura po komadu - kaže Purić. Kako nam je objasnio taj skipas ili kejkard služi za otvaranje rampe na ulazima na žičare i liftove, a od korisnika traže da im vrate ski-pasove nakon skijanja. - Svaki ski-pas je prodat, fiskalizovan kroz kasu i plaćen je na njega PDV. Tu može da piše bilo šta, zavisno ko je sponzor - tvrdi Purić i naglašava da se ski-pasovi Skijališta Srbije izdaju školama na Žabljaku i skijaškim klubovima koji imaju besplatno skijanje. - Ski-pasove smo odavno naručili iz Austrije, ali zbog kovid situacije još nijesu stigli. Zbog toga smo zamolili kolege iz Srbije da nam pozajme dio tih svojih karata. Zadnje tri godine imamo dobru saradnju sa skijalištima Srbije i oni nam poklanjaju te karte.

Ski pas sa Žabljaka

Osim ovih karata imamo i karte na kojima piše Meridijan, Škoda i drugih koji nam sponzorišu nabavku ovih kejkard-

sa - objasnio je Purić. Naveo je da se ove karte mogu nabaviti samo u Austriji, jer im njihova firma ,,Skidate“

radi tehničku podršku rampi i sistem utiskivanja u čipove određenih informacija za prolaz kroz rampe. N. K.

Stečajni upravnik bivšeg avio-prevoznika upozorio menadžment državne kompanije da će ih tužiti zbog jednostranog raskida ugovora za zakup zemljišta na kojem je hangar

Vještak da utvrdi da li je Fond poslao banci Zejak: Aerodromi brojeve pasoša

PODGORICA - Krajem marta bi trebalo da bude nastavljen postupak koji je protiv CKB pokrenuo Fond za zaštitu depozita zbog isplate 100 hiljada eura lažnim deponentima Atlas banke, jer se čeka nalaz vještaka IT struke Balše Savića. Sudija Faruk Mušović mu je naložio da za 15 dana dostavi nalaz kako bi se utvrdilo koje je podatke o deponentima FZD dostavio CKB-u i koje je mjere preduzeo da ne bi došlo do ovakvih situacija. Iz banke tvrde da su imali samo ime i prezime sa visinom iznosa, dok iz FZD navode da su dostavili i brojeve pasoša. Nakon što je nad Atlas bankom otvoren stečaj FZD je obezbijedio isplatu garantovanih depozita do 50 hiljada eura preko Hipotekarne banke, NLB, Societe Generale i CKB. Prva sporna isplata bila je u maju 2019. godine u barskoj filijali CKB-a, a druga nakon dva mjeseca u hercegnovskoj. Ista situacija se u međuvremenu dogodila i u Hipotekarnoj banci, koja je sa Fondom potpisala vansudsko poravnanje. Grafološkim vještačenjem Mile Kontić nije moglo biti utvrđeno da li su službenici CKB-a postupali sa potrebnom pažnjom kada su isplatili novac dvojici lažnih deponenata. Ona je potvrdila da pasoši na ime Slađan Savić iz Srbije i Lovro Gasparac iz Hrvatske sa kojim je podignut novac nijesu autentični. Mišljenje je dala na osnovu fotokopije stranica sa podacima lica i prve viza stranice, zbog čega nije mogla utvrditi autentičnost obrasca. I pored toga, kako stoji u nalazu, našla je da serijski brojevi na ovim stranicama nijesu isti. M. Lk.

Agencija za civilno vazduhoplovstvo

Predsjedavaju RASARAC-om

PODGORICA - Crna Gora preuzela je od BiH godišnje predsjedavanje Regionalnim savjetodavnim komitetom za traganje i spašavanje u civilnom vazduhoplovstvu (RASARAC), saopšteno je iz Agencije za civilno vazduhoplovstvo (ACV). Članice RASARAC su Crna Gora, BiH, Bugarska, Češka, Hrvatska, Mađarska, Slovačka, Slovenija, Sjeverna Makedonija i Srbija, a interesovanje za pridruživanjem pokazala je i Grčka. S. P.

organizovano napadaju imovinu Montenegro erlajnza

PODGORICA - Stečajni upravnik Montenegro erlajnza (MA) Saša Zejak pozvao je Odbor direktora Aerodroma da utiče na povlačenje jednostranog raskida ugovora za zakup zemljišta na kojem se nalazi hangar bivšeg avio-prevoznika, upozorivši da će im u suprotnom dostaviti odštetni zahtjev i podnijeti krivične prijave zbog organizovanog napada na imovinu stečajnog dužnika. U dopisu koji je 20. januara uputio bordu Aerodroma, Zejak je ukazao na nezakonito postupanje izvršnog direktora Gorana Jandreoskog koji, kako tvrdi, sa zaštitnicom imovinsko-pravnih interesa Bojanom Ćirović pokušava da uništi imovinu MA. On je naveo da mu je na posljednjem sastanku sa upravom Aerodroma saopšteno da im je Ćirović 25. novembra naložila da isele

MA iz hangara, kao i da je to Jandreoski kasnije potvrdio. - Aerodromi učestvuju u pokušaju organizovanog napada na imovinu stečajnog dužnika, prvenstveno na hangar, koji je izgradio i koji je u vlasništvu MA, na zemlji koja je iznajmljena od Aerodroma. Zbog toga, ne možemo nastaviti procjenu i unovčenje imovine stečajnog dužnika, čime se vrši zastoj postupka i narušavaju načela ekonomičnosti i hitnosti stečajnog postupka - naveo je Zejak u dopisu, u koji je Pobjeda imala uvid. Aerodromi su 9. decembra prošle godine obavijestili stečajnu upravu MA da raskidaju ugovore o zakupu zemljišta. Kao razlog su naveli promjenu statusa MA i to što više ne obavljaju djelatnost za koju su registrovani. Zejak je u dopisu naglasio da je bord Aerodroma bio dužan da zna da je

MA u stečaju dobio prošle godine odobrenje za rad od Agencije za civilno vazduhoplovstvo i Privrednog suda, i podsjetio na licence za rad koje su u međuvremenu obnovili. - Svaka šteta koju pretrpimo, a već je trpimo, biće predmet pokretanja pravnih radnji prema odgovornim licima u vašoj kompaniji, prvensteno Jandreoskom koji u medijima daje netačne informacije o poslovnom odnosu naših kompanija, pri tome navodeći „zaštitnicu“ kao osnovni izvor problema. Ona, inače, predstavlja povjerioca - državu - te nije jasno zbog čega pokušava da sa Jandreoskim uništi imovinu iz koje može da se naplati država dodao je Zejak. On tvrdi da insistiranja zaštitnice i Jandreoskog da se MA u stečaju „otme“ hangar i njegov nedefinisani trenutni status prave ne-

mjerljivu štetu bivšem avio-prevozniku jer se u avio saobraćaju ne mogu nuditi usluge za koje se sa 100 posto sigurnošću ne može obavezati da će biti izvršene. - Takođe, medijski istupi u kojima Jandreoski navodi da stečajni dužnik ne vrši, niti će ikada vršiti djelatnost obeshrabruju poslovne partnere MA da započnu ili nastave saradnju sa stečajnim dužnikom. Pozivamo vas da kao Odbor direktora, u okviru svojih nadležnosti, utičete na povlačenje jednostranog raskida predmetnih ugovora, prvenstveno za zemljište na kojem je hangar budući da se u njemu obavljaju radnje na vazduhoplovu ,,foker 100“, na osnovu postignutog dogovora sa Foker servisom, prije dostavljanja odštetnog zahtjeva i krivične prijave zbog organizovanog napada na imovinu stečajnog dužnika - zaključio je Zejak. B. D.

Ekonomija

STAV GRUPA GRAĐANA „GRAĐANSKI NIKŠIĆ“ Bilježimo svaku otrovnu riječ i djelo, svako ugašeno radno mjesto i svaki cent štete koju ste napravili! Uspješna, samoodrživa, rastuća ekonomija koja je prije ove vlade imala budžetski suficit oko 200 miliona godišnje i ulagala ga u infrastrukturne projekte kojima su stvarani uslovi za otvaranje novih, kvalitetnih radnih mjesta, kao i nezaposlenost na istorijskom minimumu, u proteklih 14 mjeseci bili su na udaru ,,eksperata“. - Zatvoren je „Sveti Stefan“, zaštitni znak našeg turizma, a jedan od najprestižnijih svjetskih brendova u oblasti turizma „Aman“ je otjeran, - Ponosni orlovi Montenegro erlajnza, koji su svake godine dovozili milione turista, a u vrijeme korone sigurno i besplatno u Crnu Goru kućama donijeli hiljade njene đece, prizemljeni su. Svjedočili smo i koliko je miliona uloženo u novu kompaniju od „nula“ eura, koja je odmah postala gubitaš, - Ista sudbina zadesila je Novi duvanski kombinat, investitora iz UAE i zaposlene u fabrici, - Uslijedio je udar na KAP našeg najvećeg izvoznika. I ta misija ,,eksperata“ završena je gašenjem ovog giganta koga je Crna Gora uspijevala da održi i u najizazovnijim vremenima. - Paralelno se marljivo radilo na slabljenju EPCG, CEDISa, Luke Bar… Samo u EPCG zaposleno je preko 400 novih ,,radnika“ sa partijskom knjižicom, zahvalnicama sa litija i zaslugama u negiranju svega što je crnogorsko. Profit koji je EPCG ostvarivala desetkovan je. CEDIS je pod teretom ,,eksperata“ i novih političkih zaposlenja pretvoren u jednog od najvećih gubitaša. To je jedinstven primjer da kompanija koja po svojoj prirodi ne može biti gubitaš to postane u prvoj godini ,,ekspertskog“ djelovanja. O poslovanju Luke Bar i masovnom bježanju uglednih međunarodnih korisnika

Nikšić

Subota, 22. januar 2022.

Direktor EPCG objavio pokušaj da se sa računa falsifikovanim potpisom skine 400 hiljada eura

Pažljivo vas posmatramo i sve bilježimo! Nikola Rovčanin tvrdi Nikola Rovčanin

usluga moglo bi se mnogo napisati, ali će to biti predmet posebnih analiza. Jedno je očigledno – ove kompanije se dovođenjem na prosjački štap pripremaju za prodaju ,,strateškim“ investitorima. Kome i kako, lako je zaključiti. - Uvidjevši pogubni poslovni ambijent koji kreiraju „eksperti“ i kompanija Katari Dier je obustavila gradnju hotela „Plavi horizont“, investicije vrijedne više stotina miliona eura, koja je trebalo da otvori stotine novih radnih mjesta, obezbijedi značajne prihode državi, mogućnost plasmana domaćih proizvoda i usluga brojnim malim biznisima i poljoprivrednicima…, - Na udaru ,,eksperata“ već 14 mjeseci su i Voli i Bemaks, koji zapošljavaju nekoliko hiljada radnika sa sigurnim, redovnim i dobrim platama. Oni, za sada, odolijevaju manipulacijama, podmetanjima i spletkama koje im se konstantno plasiraju. Očigledna je nesebična pomoć interesno vezanih medija, koji plasiranjem dezinformacija pokušavaju narušiti ugled ovih kompanija, - Broj nezaposlenih je, i pored hiljada političkih zapošljavanja, otišao u nebo. Nikada Crna Gora nije imala veći broj nezaposlenih, što su Vladini „eksperti“ pokušali da lažiraju iznošenjem netačnih podataka, ali su otkriveni… Koliko je infrastruktura značajna za investicije i nova radna mjesta poznato je svima, ne samo ekonomistima. Infrastrukturni iskoraci poput Regionalnog vodovoda, tune-

la Sozina, puta Risan - Žabljak, podmorskog kabla… stvorili su uslove za investicije vrijedne milijarde eura, hiljade radnih mjesta, održivost ekonomije i dalji razvoj. Takav efekat će imati i auto-put i brojni započeti projekti koje su „eksperti“ zaustavili. Samo u Kolašinu prije dolaska „eksperata“ uložene su desetine miliona eura u infrastrukturu, što je rezultiralo početkom gradnje nekoliko hotela sa četiri i pet zvjezdica, koji su trebali da otvore hiljade kvalitetnih novih radnih mjesta ne samo u hotelima, već i za brojne uslužne, poljoprivredne i zanatske djelatnosti, od turističkih agencija, taksi prevoza, izletničkih tura, trgovine, zanatskih poslova, kao i da obezbijede siguran plasman za sve poljoprivredne proizvode. „Eksperti“ su zaustavili spajanje ski-centara u Kolašinu, koje je trebalo da donese oko 40 km novih staza. Umjesto da Kolašin postane prestižni regionalni i evropski ski-centar, njegov razvoj je zaustavljen. „Ekspertski“, nema šta. I laiku je jasno da bez razvoja i novih radnih mjesta nema rasta standarda građana. Zaduživanje za tekuću potrošnju, na čemu je zasnovan plan „Evropa sad“, vodi samo u dužničko ropstvo, a to je izgleda bio „ekspertski“ plan. Našem Nikšiću na sva usta obećavane su hiljade radnih mjesta, investitori, razvoj... Šta je Nikšić od toga dobio? Nije pokrenuta nijedna nova investicija. Nije otvoreno nijedno

novo radno mjesto, već je broj nezaposlenih povećan za 1.700 i pored toga što su državne kompanije i institucije opterećene političkim zapošljavanjima. Nikšić je dobio samo Vučićevu milostinju. Nikada u svojoj istoriji nijesu Nikšić ni Nikšićani primali milostinju. Znaju mudri Nikšićani kome su i za šta su namijenjeni ti danajski darovi. Znaju i ko je trojanski konj. Znaju i ko su podizvođači. Isti oni koji su pravdali i relativizovali skrnavljenje spomenika našem Ljubu. Oni koji su prodali vjeru za večeru. Znamo i nećemo zaboraviti. Znamo i jasno vam poručujemo – Nećemo dozvoliti ekonomski i društveni sunovrat u koji pokušavate da bacite Crnu Goru i sve crnogorsko. Nećemo, jer druge države mi nemamo i ne treba nam. Nećemo dozvoliti jer na to nemamo pravo zbog svojih predaka i zbog svojih potomaka. Ponosni smo na demokratske i građanske tekovine koje smo s mukom izgradili u najizazovnijim vremenima. Crna Gora ne mrzi i ne isključuje nijednu vjeru i naciju. Naprotiv, ona je siguran dom za sve građane bez obzira na religijsku, političku, rasnu, polnu i bilo koju drugu osobenost. Bila je i biće! Nije siguran dom za one koji zavađaju, dijele i pokušavaju da je sruše. Nije i neće biti! Znajte da vas pažljivo posmatramo i sve bilježimo! Svaku otrovnu riječ i djelo, svako ugašeno radno mjesto i svaki cent štete koju ste napravili!

da mu neko smješta

PODGORICA - Direktor Elektroprivrede Nikola Rovčanin (Demokratska CG) kaže da je, kriminalnim sajber djelovanjem i falsifikovanjem dokumenata i pečata EPCG, neko pokušao da sa računa kompanije prenese 400.000 eura na jedan račun u Briselu. - Nikako slučajno, to je urađeno baš u ovom trenutku društveno-političke krize, 20. januara oko devet časova ujutru, falsifikovanjem pečata EPCG, mog potpisa i službenog mejla - naveo je Rovčanin na Fejsbuku. Objasnio je da je sa lažnog mejla, koji je naizgled imao iste karaktere kao njegov službeni, te lažnog mejla finansijskog direktora, uz falsifikovane naloge ovjerene loše falsifikovanim pečatom i potpisom, te telefonskim pozivom upućenim banci

od lica koje se lažno predstavilo kao izvršni direktor EPCG, izdat nalog za hitan prenos ovih sredstava, a sve to, ističe Rovčanin, u manuelnoj proceduri koju EPCG ne koristi. - Naizgled savršeno i organizovano kriminalno djelovanje sa ciljem moje kompromitacije i nanošenja štete kompaniji je spriječeno. Podnijeta je krivična prijava, obaviještena policija i očekujemo hitnu i brzu akciju otkrivanja počinilaca - kaže direktor EPCG i naglašava da ,,svakome mora biti jasno da se ljudi, koji imaju čiste ruke, čiste namjere i koji su čistog obraza, ne mogu kompromitovati“. - Nastavljamo da radimo u interesu građana, jačanjem proizvodnih kapaciteta kompanije i čuvanjem energetske stabilnosti države - poručio je Rovčanin. S. P.

Decembarski podaci EKIP-a o mobilnoj telefoniji

M:tel i dalje lider po broju korisnika PODGORICA - U Crnoj Gori je na kraju decembra prošle godine bilo 1,12 miliona korisnika mobilne telefonije, 2,63 odsto manje u odnosu na novembar. Broj korisnika u decembru odgovara penetraciji od 180,65 posto, navedeno je u izvještaju Agencije za elektronske komunikacije i poštansku djelatnost (EKIP). U odnosu na isti period 2020. godine, broj korisnika u decembru veći je 3,7 odsto. Udiopostpejdkorisnikaiznosioje59,01odsto,apripejd40,99odsto. Od ukupnog broja korisnika najviše je imao M:tel 384,46 hiljada ili 34,32 odsto, zatim Crnogorski Telekom 377,92 hiljade ili 33,74 odsto i Telenor 357,7 hiljada ili 31,94 odsto. Telenor je imao 39,19 odsto od ukupnog broja pripejd korisnika, M:tel 35,5 odsto, a Crnogorski Telekom 25,31 odsto. Crnogorski Telekom je u decembru imao 39,6 odsto postpejd korisnika, M:tel 33,5 odsto, a Telenor 26,9 odsto. S. P.

Društvo

Subota, 22. januar 2022.

Iz Sindikata slobodnih radnika KCCG tvrde da je predsjednik Sindikata zaposlenih u zdravstvu Nebojša Radonjić potpisao Granski kolektivni ugovor pod pritiskom

Nepravda nanijeta četvrtini zdravstvenog sistema PODGORICA – Grupa zaposlenih kao nemedicinski kadar u Kliničkom centru Crne Gore organizovala se kako bi zajednički nastupala prema institucijama u cilju, kako navode, ispravljanja nepravde koju su reprezentativni sindikati i Ministarstvo zdravlja nanijeli četvrtini zdravstvenog sistema potpisivanjem Granskog kolektivnog ugovora, prema kojem su od 1. januara plate medicinskom kadru uvećane za 30 do 40 odsto, a nemedicinskom znatno manje – između 13 i 26 odsto.

Sindikati nijesu zaštitili interese nemedicinskog kadra. Nijesu smjeli ovo da potpišu. Imate izjavu Krivokapić koja je javno kazala da sindikati nijesu učestvovali u pripremi kolektivnog ugovora, a drugi potpisnik, Radonjić, rekao je svojim članovima, na pitanje zašto je potpisao ugovor, da je bio primoran i da je morao da ga potpiše – kazao je Brajović za Pobjedu U Crnoj Gori u zdravstvenom sistemu, kao nemedicinski kadar, radi oko 2.000 ljudi, a samo u KCCG-u ih je zaposleno oko 700. Brajović je kazao da vode komunikaciju, doduše neformalnu, i sa kolegama iz drugih zdravstvenih ustanova kako iz Podgorice, tako i iz drugih opština.

VEZIVNO TKIVO

MEMORANDUM

U memorandumu koji potpisuju osam predstavnika radnika iz različitih sektora KCCGa, tehničke službe dipl.ing.el Slobodan Knežević, ekonomsko-finansijske službe fakturista Slobodan Brajović, servisa za transport vozač Mirko Bakić, servisa za pripremu i distribuciju hrane kuvar Ivan Minić, službe obezbjeđenja zaštitar Milorad Bogojević, mašinista parnih kotolova Saša Stožinić, pravne službe arhivar Srđan Mitrović i mr.sci. medicisnki fizičar Relja Dragnić sa Instituta za onkologiju, navodi se da će ta grupa radnika zastupati stavove da je linearno povećanje koeficijenata jedini pravedan način za povećanje zarada u zdravstvu. - Mišljenja smo da je kolektini ugovor, potpisan 30.12. 2021. izrazito diskriminatorski i ponižavajući za preko 20 odsto zaposlenih u zdravstvenom sistemu Crne Gore. Cilj nam je da se potpiše kolektivni ugovor koji će jednako tretirati povećanje zarada kako medicinskom, tako i nemedicinskom kadru zaposlenom u istom sistemu – navodi se u memorandumu i dodaje da će ispunjenjem tog cilja prestati potreba za postojanjem ove grupe. Granskim kolektivnim ugovorom je za medicinski kadar precizirano uvećanje koeficijenata, dok su za nemedicinski kadar koeficijenti ostali nepromijenjeni, pa će se uvećanje njihovih zarada svesti na iznos koji poslodavac više neće uplaćivati za zdravstveno osiguranje, kako je predviđeno kontroverznim programom „Evropa sad“, ministra finansija i socijalnog staranja Milojka Spajića. Potpis na ugovor su, osim ministarke zdravlja Jelene Borovinić-Bojović, stavili ispred Samostalnog sindikata zdravstva Ljiljana Krivokapić, a ispred Sindikata zaposlenih u zdravstvu Crne Gore Nebojša Radonjić.

PRITISAK NA SINDIKAT

Jedan od potpisnika memoranduma Slobodan Brajović,

Protest nemedicinskog kadra 10. januara ispred Kliničkog centra

koji je i član Sindikata slobodnih radnika KCCG, za Pobjedu kaže da sindikati uopšte nijesu zaštitili interese nemedicinskog kadra, te da je Radonjić ugovor, po sopstvenom priznanju, potpisao pod pritiskom. - Oni nijesu smjeli ovo da potpišu. Imate izjavu Krivokapić koja je javno kazala da sindikati nijesu učestvovali u pripremi kolektivnog ugovora, a drugi potpisnik, Radonjić, rekao je svojim članovima, na pitanje zašto je potpisao ugovor, da je bio primoran i da je morao da ga potpiše – kazao je Brajović. Prema njegovim riječima, zamjenik predsjednika Sindikata zaposlenih u zdravstvu Zoran Filipović je pred 50-60 ljudi izjavio da je imao obećanje i datu riječ od Radonjića da neće potpisati kolektivni ugovor. - Znači, znali su što rade. Shodno tome, pitamo ministarku da li je pravno valjan kolektivni ugovor koji se potpisuje pod prisilom. Neka nam neko objasni – kazao je Brajović i naglasio da predstavnici Sindikata zdravstva ono za što su birani i plaćeni, nijesu uradili. On ističe da je najgore što su poniženi i diskriminisani od Vlade i Ministarstva zdravlja, kao i da jedan značajni dio medicinskih radnika u KCCG-u podržava njihove zahtjeve i zna da su u pravu, na čemu su im kolege veoma zahvalne. Brajović smatra da je veoma važno da se zna da je ministarka Borovinić-Bojović kao osnovni razlog za povećanje plata zdravstvenim radnicima

Slobodan Brajović

navela da je riječ o dugu države prema njima za borbu protiv pandemije.

KOVID KAO IZGOVOR

- Niko ne nipodaštava ulogu medicinskog kadra u svemu ovome. Svi mi jako dobro znamo kolike su njihove zasluge, i sa i bez pandemije. To je rudnik, konstantan posao. I ako nema pandemije, ima nešto drugo i borba za ljudske živote je stalna – navodi on. Međutim, kako navodi, zdravstveni radnici su svi zaposleni u zdravstvu a ovakvim Granskim kolektivnim ugovorom je to razdvojeno prvi put i napravljeno da su zdravstveni radnici samo medicinski kadar. - Niko od nas, koji se bunimo

zbog ovakvog pristupa, ne želi da uzme ništa našim kolegama medicinskim radnicima. Oni su to što su dobili zaslužili, ali smo zaslužili i mi. U nemedicnski kadar spadaju i hemičari, biolozi, fizičari, sektor informacionih tehnologija, ljudi koji rade u kisikani, toplani, servisu za ishranu, transportu, obezbjeđenju, administraciji... svi ovi sektori su učestvovali onoliko koliko su mogli u borbi protiv pandemije – kaže Brajović. On navodi, kako kaže, primjer momaka iz kisikane koji su bezbroj puta ulazili u crvenu kovid zonu da promijene i dodaju boce kiseonika za pacijente kojima je taj kiseonik neophodan. - Što ćemo sa njima? Oni ni-

jesu dali doprinos? Što rade servirke? Ko donosi hranu pacijentima? Što radi služba za transport? Ko te pacijente dovodi i odvodi? Da ne pričam o Institutu za javno zdravlje u kojem je većina zaposlenih nemedicnski kadar, a što sve ide preko njih – kaže Brajović. Prema njegovim riječima, i u administraciji gdje i sam radi, često im greškom uđu kovid pozitivni pacijenti koji traže infektivnu kliniku. - Ne postoji niko u zdravstvenom sistemu ko može da se izdvoji za vrijeme pandemije. Naravno, neko daje više neko manje. I među medicinskim i u nemedicinskom kadru nijesu svi jednako zastupljeni. Volio bih da čujem od ministarke, ili direktorice KCCG – koliko je medicnskog kadra učestvovalo u kovid zonama? Nijesu svi. Hoće li da izjednače ljude koji su radili sa kovid pacijentima mjesecima sa onima koji nikada nisu ušli u crvenu zonu? – pita se Brajović. On naglašava da su se povećanja koeficijanata u prošlosti uvijek dešavala linearno i da će i epidemija žjednom proći. - Što ćemo kad kovid prođe? Hoće li vratiti koeficijente medicinarima na staro? Linearno povećanje koeficijenata je uvijek bilo u zdravstvu do sad. Ovdje je poenta da neko pokušava da potpuno marginalizuje ulogu nemedicinskog dijela zaposleniih u zdravstvu u borbi protiv epidemije, jer je to osnov ovog povećanja kako je objasnila ministarka – kazao je Brajović.

- Riječ je o ozbiljnom broju zaposlenih, koji su vezivno tkivo medicinskog dijela zdravstva. Sve klinike mogu npr. da funkcionišu samostalno. Da se ne vide jedni s drugima. Ali, oni koji ih povezuju su transport, servis za ishranu, obezbjeđenje, administracija, IT sektor. Nije prirodno ovo izdvajati, i to ministarka veoma dobro zna kao neko ko je radio u KCCG – rekao je Brajović. Prema njegovim riječima, Ministarstvo i sindikati su unijeli ozbiljan razdor na svim nivoima u KCCG među zaposlenima - Situacija je takva da je blizu toga da se gledamo kao neprijatelji. Dolazi do nekih neslaganja i unutar medicinskog kadra. Ne sviđa se ni dijelu medicinskog kadra što će neki djelovi nemedicniskog kadra, oni sa najnižim platama, dobiti povećanje 80 odsto. Sa druge strane imamo ljude sa fakultetskim diplomama – hemičara, fizičara, biologa, pravnika, ekonomistu, inženjera... čije će plate sada biti na nivou zaposlenih sa višom medicinskom školom – zaključio je on. Nemedicinsko osoblje zaposleno u KCCG i Institutu za javno zdravlje organizovalo je 10. janura protest ispred najveće crnogorske zdravstvene ustanove. Okupljeni su tada pozvali nadležne da sve zaposlene tretiraju jednako. Na to okupljanje reagovala je direktorica KCCG Ljiljana Radulović tako što je poslala obavještenje organizacionim jedinicama u kojem upozorava da će svako „buduće okupljanje-štajkovanje“ na način kako je to organizovano 10. januara „imati za posljedicu snošenje odgovornosti i sankcionisanja“. Zaposleni u KCCG su taj njen potez ocijenili kao klasično zastrašivanje i zamjenu teza jer, kako su naveli, niti je bilo štrajka niti protesta u smislu na koji je aludirala Radulović, već se okupljanje dogodilo za vrijeme pauze kako bi se poslala poruka da su nezadovoljni tretmanom novog kolektivnog ugovora. D.MIHAILOVIĆ

Društvo

Subota, 22. januar 2022.

Institut za medije organizovao tribinu povodom rastućeg govora mržnje koji uzrokuje ogromnu štetu

Izbor Društva crnogorskih novinara

Neophodne strože kazne Draško Đuranović

Kaćuša Krsmanović

PODGORICA – Nagrada „Crnogorac“ za životno djelo koju dodjeljuje Društvo crnogorskih novinara povodom 23. januara –Dana crnogorskog novinarstva, pripala je Drašku Đuranoviću, direktoru i glavnom i odgovornom uredniku dnevnog lista Pobjeda. Žiri u sastavu prof. dr Draško Došljak, mr Željko Rutović, Braho Adrović, Murat Ćorović i Brano Kadić jednoglasno je odlučio i da se Specijalna Povelja za odgovorno komentarisanje društvenih i političkih kretanja dodijeli novinarima Nebojši Redžiću i Slavku Mandiću. - Specijalna Plaketa za seriju istaknutih intervjua pripada Vesni Šofranac, urednici lista Dnevne novine. Nagrada „Radovan Jablan“ za reportažu pripada Gojku Jovanoviću, uredniku „Emisije za selo“ Radija Crne Gore – navodi se u saopštenju. Godišnja nagrada za istaknuti novinarski opus dodijeljena je Kaćuši Krsmanović iz dnevnog lista Pobjeda, kao i Slavici Kruščić-Vasović iz RTCG. - Nagrada za poseban doprinos razvoju crnogorskog novinarstva pripada Ani Šturanović (RTV Nikšić) i Marku Novakoviću (RTV 7). Nagrada za istaknutog novinara dopisnika pripada Mileni Đurović-Stanojević (Radio Crne Gore) i Zorici Bulatović (Dnevne novine). Priznanje za mladog novinara dobili su: Igor Mitrović (Pobjeda), Dijana Dukaj (Radio Crne Gore) i Lazar Maksimović (Gradska

Igor Mitrović

Đuranoviću nagrada za životno djelo, priznanja za Krsmanović i Mitrovića Televizija Podgorica). Specijalna Diploma za afirmaciju crnogorske istorijske i kulturne baštine povodom deset godina postojanja pripala je časopisu „Komuna“.

Iz Društva crnogorskih novinara navode da će nagrade koje se odnose na minule dvije godine biti uručene na Cetinju na svečanosti, kada to dozvole epidemiološke mjere. P. P.

SPAIĆ: Krivična djela izazivanja govora mržnje se najčešće ne procesuiraju, a veliki broj krivičnih prijava završi pred prekršajnim sudovima PODGORICA - Poplava govora mržnje uzrokuje ogromnu štetu u javnom prostoru i potrebne su strože kazne za ovaj vid komunikacije – jedna je od poruka sa juče održane debate „Za mržnju nemamo kad kako unaprijediti regulativu i samoregulaciju u Crnoj Gori kako bi se spriječilo širenje govora mržnje i dezinformacija“. Organizator je Institut za medije Crne Gore, koji je u susret Danu novinara pozvao na proaktivnije djelovanje svih u lancu odgovornosti. Na tribini je istaknuta odgovornost političara koji „zapaljivom“ retorikom, doprinose porastu uvredljivog i govora mržnje u javnom prostoru. Dekanica Pravnog fakulteta Aneta Spaić ocijenila je da i pored „adekvatnog“ regulatornog okvira, u Crnoj Gori nema sistemskog odgovora na potrebu suzbijanja govora mržnje. - Krivična djela izazivanja govora mržnje se najčešće ne procesuiraju, a veliki broj krivičnih prijava završi pred prekršajnim sudovima – kazala je Spajić. Navela je da je od 275 prijava tokom 2019. i 2020. godine, većina odbačena, da su svega dvije bile

osuđujuće sa kaznom od četiri mjeseca i uslovnom, dok su ostale bile novčane, sa najvisočijom kaznom od 600 eura. Pomoćnica direktora Agencije za elektronske medije Sunčica Bakić založila se da se mjere na suzbijanju govora mržnje moraju „više usmjeriti na odgovornost onih koji su ga izrekli, a ne isljučivo na ograničenje kanala komunikacije kojima se ona širi“. Ona je ukazala na poražavajući porast govora mržnje i netolerancije u crnogorskom društvu. - To nije borba jedne institucije već čitavog društva i ako želimo efikasnost moramo se bolje uvezati i ići na srž problema - na protagoniste govora mržnje koji su često zaštićeni poslaničkim i drugim imunitetima i ostaju izvan ove priče – kazala je ona. Na odgovornost političara u širenju zapaljivog govora ukazala je i zamjenica zaštitnika ljudskih prava i sloboda Nerma Dobradžić. Istakla je da se ta institucija u posljednje vrijeme suočava sa rastom broja žalbi na govor mržnje. Stručnjak za medijsko pravo Peter Noorlander, iz organizacije Global Rights Hub ukazao je da praksa zemalja u EU pokazuje na sve više pritužbi da zemlje članice pojedinačno ne čine dovoljno na suzbijanju govora mržnje, te da se u ovom trenutku i na nivou EU i na nivou pojedinačnih zemalja kreiraju politike koje predviđaju strožiji pristup ovoj problematici. Glavni urednik RTV Cetinja Mladen Zadrima založio se za jaču samoregulaciju i suzbijanje govora mržnje posebno u onlajn komentarima i na profilima društvenih mreža medija. R. D.

Ministarstvo zdravlja saopštilo da se za vikend nastavlja oštrija kontrola poštovanja epidemioloških mjera

Pojačane provjere, naročito u zimskim centrima PODGORICA - Ministarstvo zdravlja, Uprava za inspekcijske poslove i Uprava poli-

cije, od petka do nedjelje veče, sprovešće pojačane kontrole poštovanja propi-

sanih epidemioloških mjera u svim gradovima Crne Gore, naročito u zimskim turističkim centrima. Kako je najavljeno iz Ministarstva zdravlja, kontrolom će rukovoditi Uprava za inspekcijske poslove, uz asistenciju Uprave policije i u saradnji sa lokalnom samoupravom. Tokom kontrola će se provjeravati posjedovanje Nacionalne

digitalne kovid potvrde u ugostiteljskim objektima i ostalim mjestima gdje se okuplja veći broj ljudi, kao i da li se krše ostale epidemiološke mjere. Kako je saopšteno, Ministarstvo zdravlja ponovo je pozvalo privrednike i građane da budu odgovorni i da se pridržavaju mjera, prije svega zbog zaštite svog zdravlja, svojih najbližih i cjelokupne populacije. R.D.

KAKO DO PRAVOG ODGOVORA I RJEŠENJA: Sa debate u Institutu za medije

Vrijedna donacija za Nacionalni park Skadarsko jezero

Dobili plovilo za „pelikansku patrolu“ PODGORICA – Upravi Nacionalnog parka Skadarsko jezero uručeno je juče plovilo sa vanbrodskim motorom koje će, kako je planirano, poslužiti namjenski da se unaprijedi zaštita gniježđenja kolonije pelikana.

VRIJEDNA SREDSTVA ZA NPCG: Bjanka Prakljačić i direktor JPNPCG Aleksandar Bulatović sa predstavnicima NP Skadarsko jezero

Iz Nacionalnih parkova je saopšteno da je donacija dobijena zahvaljujući nevladinoj organizaciji „Noé“, u sklopu projekta „Osnaženje lokalnih zajednica i interesenata u održivom upravljanju biodiverzitetom

Skadarskog jezera“, finansiranog od strane Partnerskog fonda za kritične ekosisteme i Francuske razvojne agencije. - Zahvaljujući novim sredstvima, plovilu i vanbrodskom motoru, povećaće se funkcionalnost zaštite pelikana i operativnost Službe zaštite Parka u cilju očuvanja ukupnih vrijednosti zaštićenog područja – istakao je direktor JPNPCG Aleksandar Bulatović. NPCG ističu i odličnu dugogodišnju saradnju sa NVO „Noé“ i koordina-

torkom projekta u Crnoj Gori Bjankom Prakljačić. Ona je kazala je da je formiranje takozvane „pelikanske patrole“ jako važno za očuvanje kolonije kudravog pelikana, čije uznemiravanje tokom perioda gniježđenja rezultira gubitkom jaja i mladih pelikana. -Nadam se da će ovo plovilo i vanbrodski motor omogućiti sigurnije gniježđenje pelikana i unapređenje zaštite Skadarskog jezera – navela je Prakljačić, ističe se u saopštenju. R.D.

Društvo

Subota, 22. januar 2022.

Zabilježen povećan broj smrtnih ishoda od posljedica kovida-19

Preminulo devet osoba, čak pet u Pljevljima PODGORICA - Od posljedica kovida-19 u četvrtak je preminulo devet osoba, a zabilježeno je 1.212 novih slučajeva infekcije korona virusom među 3.387 testiranih, saopšteno je iz Instituta za javno zdravlje Crne Gore. -Tokom četvrtka IJZ-u je prijavljeno devet smrtnih ishoda povezanih sa kovid infekcijom kod pet pacijenata iz Pljevalja, i po jednog iz Podgorice,

Nikšića, Mojkovca i Berana. Među preminulima najmlađi je imao 73, a najstariji 84 godine – navodi se u saopštenju. Ukupan broj preminulih povezan sa kovid-19 infekcijom u Crnoj Gori od početka pandemije je dostigao 2.505. Prema podacima IJZ-a, među novootkrivenim slučajevima najviše je iz Podgorice – 359, u Baru je zabilježeno 177, Nikšiću 160, Bijelom Polju 91, Budvi

85, Herceg Novom 81, Pljevljima 52, Kotoru 44, na Cetinju 27, u Danilovgradu 23, Tivtu 22, Tuzima i Ulcinju po 17. U Mojkovcu je novih 12 slučajeva infekcije, Beranama deset, Plavu devet, Rožajama osam, na Žabljaku šest, u Kolašinu i Plužinama po tri, Andrijevici i Petnjici po dva, Gusinju i Šavniku po jedan. Kako je saopšteno, udio novopozitivnih slučajeva u uku-

pnom broju testiranih za četvrtak je iznosio 35,8 odsto. Navodi se da je juče do 15 sati prijavljen oporavak kod 1.692 pacijenta. Uzimajući u obzir sve novootkrivene slučajeve, kao i broj oporavljenih, trenutno je 10.545 aktivnih slučajeva kovida-19 u Crnoj Gori. U Podgorici je aktivno 3.099 slučajeva, Nikšiću 1.577, Baru 931, Bijelom Polju 666, Her-

ceg Novom 627, Budvi 546, Pljevljima 429, Beranama 392, Ulcinja 391, Kotoru 358, a na Cetinju 280. Tivat bilježi 267 aktivnih slučajeva, u Danilovgradu je 235, Rožajama 151, Tuzima 131, Mojkovcu 96,

ISTI STIL, NOVA ADRESA: Poslanik u Parlamentu Republike Srbije u gostovanju na TV Pink kazao da Đukanović planira ubistvo Vučića PODGORICA – Samo dvije nedjelje nakon što je Agencija za elektronske medije (AEM) zabranila emitovanje nekoliko emisija Hepi televizije zbog govora mržnje i uvreda koje je na račun Crnogoraca i Crnogorki iznio njihov gost Vojislav Šešelj, on je na TV Pink nastavio sa govorom mržnje koji je dopunio optužbama i teorijama zavjere. Predsjednik Srpske radikalne stranke i poslanik u Skupštini Srbije je prije tri dana kazao da bezbjednosne službe Srbije ,,imaju infomaciju“ da predsjednik Crne Gore Milo Đukanović i jedan od navodnih vođa kavačkog klana Radoje Zvicer ,,planiraju likvidaciju predsjednika Srbije AleksandraVučića“. Agencija za elektronske medije Crne Gore, odnosno njen Savjet, nije reagovala, a nijesu odgovorili ni na pitanja Pobjede da li će preduzeti mjere i sankcije protiv TV Pink, koja ima nacionalnu frekvenciju. Na pitanja naše redakcije nije odgovorilo ni Specijalno državno tužilaštvo, s obzirom na ozbiljnost optužbi na račun predsjednika Crne Gore. Osim ovih tvrdnji, Šešelj je u emisiji koristio i uvredljiv i neprimjeren rječnik karakterističan za njegov diskurs. Šef Medijskog savjeta za samoregulaciju Ranko Vujović je, nakon ispada Vojislava Šešelja, kazao da AEM mora da pošalje jaku i jasnu poruku da se ovakve vrste sadržaja neće tolerisati u Crnoj Gori i da se neće dozvoliti degradacija medijskih programa i sadržaja. On je Portalu Analitika kazao da AEM ima instrumente koji proizilaze iz Konvencije o prekograničnoj televiziji Savjeta Evrope, Direktive o AVM uslugama Evropske unije, kao i Zakona o elektronskim medijima da efikasno i trajno zaštiti medijski prostor Crne Gore od kontaminacije skarednim sadržajima. - Bilo bi dobro da Savjet ostane principijelan i da se na isti način odnese prema Pink TV, kao što je to uradio u slučaju TV Hepi. Širenje govora mržnje, uvreda i dezinformacija koje su u službi prethodno navede-

AEM ne reaguje na Šešeljeve optužbe

Vojislav Šešelj

noga treba da bude na isti način sankcionisano ako Agencija ne želi da se ponaša selektivno ocijenio je Vujović.

REAKCIJA

Savjet AEM-a je 8. januara zabranio na pola godine emitovanje nekoliko emisija Hepi televizije. To su učinili nakon žestokog pritiska javnosti i reakcija n ev l a d i n i h o rg a n i z a c i j a , institucija, političkih partija i intelektualaca. Primitivne Šešeljeve uvrede na račun Crne Gore, i dan kasnije mizogino i seksističko prema Draginji VuksanovićStanković su čekale nedjelju dana da AEM donese odluku o polugodišnjem zamračenju. Oni su to i učinili uz napomenu da javnost prestane sa pritiscima na njih. Ipak, nakon emisije „Ćirilica“ na Hepi TV, u septembru 2021. godine uoči protesta na Cetinju protiv hirotonije Joanikija – nijesu zamračili program. Tada se u emisiji Milomira Marića raspravljalo o tome „Da li će pasti krv u Crnoj Gori“ a u ostalim emisijama se širio govor mržnje i uzburkavala javnost u osjetljivom političkom trenutku.

AEM je tada izdao upozorenje Hepi televiziji i odugovlačio sa donošenjem odluka. Savjet AEM-a je ranije zaključio da je na televizijama Hepi, Pink M, Pink plus i Pink od avgusta do septembra 2021. godine korišćeno ,,pogrdno, uvredljivo ili uznemirujuće izražavanje koje podstiče intenzivne negativne emocije, iskazivanje neprijateljstva ili želju za diskriminacijom, kao i omalovažavanje ili obezvređivanje pripadnika crnogorske nacionalnosti, negiranjem nji-

Gostovanje Šešelja na Pinku pokrenulo lančanu reakciju tabloida u Srbiji

hovog nacionalnog identiteta i posebnosti“. AEM je tražio od srpskog regulatora da utvrdi odgovornost televizija i da preduzme adekvatne mjere. Regulator iz Srbije je tražio dodatno vrijeme za odluku, crnogorski regulator to nije odobrio ali nije ni zamračio problematične kanale i emisije. To je učinjeno nekoliko mjeseci kasnije, 8. januara ove godine nakon Šešeljevih uvreda na račun Crnogoraca i Crnogorki i poslanice Vuksanović-Stanković.

STAV

Ranko Vujović

Ranko Vujović smatra da AEM mora da zauzme veoma oštar stav. - Već sam nekoliko puta sa-

opštio da je trebalo zabraniti cjelokupan kanal i to na period ne kraći od godinu. Ne radi se ovdje samo o medijima. Radi se o promovisanju jedne kulture koja nipodaštava sve civilizacijske vrijednosti, a posebno vrijednosti evropskog kulturnog prostora. Programi ove dvije televizije imaju višestruko štetan uticaj na ukupno okruženje u kome živimo – rekao je on. On se nada da će Agencija sada brže reagovati. - Od ozbiljnosti i principijelnosti Agencije zavisiće i dalje ponašanje ovih medija. Mora se odlučno reagovati i poslati poruka da se nezakoniti medijski sadržaji više neće tolerisati od strane našeg regulatora - rekao je Vujović. J. M.

Kolašinu i Plavu po 68, Andrijevici 53, Plužinama i na Žabljaku po 49, u Petnjici i Šavniku po 36 i u Gusinju deset. Od početka epidemije ukupno je registrovano 210.931 slučaj infekcije. R. D.

CGO podnio inicijativu Univerzitetu Crne Gore

Sjednice UO da budu otvorene za javnost PODGORICA - Centar za građansko obrazovanje danas je podnio Upravnom odboru Univerziteta Crne Gore inicijativu da sve sjednice tog tijela budu otvorene za zainteresovanu javnost i medije. CGO cijeni da je u interesu jačanja transparentnosti rada UCG neophodno omogućiti zainteresovanoj javnosti da prati sjednice ovog rukovodećeg organa. U tom kontekstu, CGO je predložio inicijativom da se ovakva odredba nađe u Poslovniku o radu Upravnog odbora čime bi se poništila trenutna ograničenja u transparentnosti rada Upravnog odbora, kazala je u ime te organizacije Snežana Kaluđerović. Ističu i, pored činjenice da se sve sjednice Upravnog odbora snimaju, a materijali sa sjednica, zapisnici, tonski zapisi i donijete odluke čuvaju u arhivi Rektorata, da bi ti materijali morali da budu objavljeni na sajtu kako bi bili dostupni zainteresovanoj javnosti i to bez ograničenja prava korišćenja tog materijala u smislu dobijanja saglasnosti ovlašćenog lica. CGO naglašava da ulaganja iz budžeta Crne Gore, odnosno svih poreskih obveznika, obavezuju rukovodstvo UCG na naglašenu odgovornost i transparentnost u radu. Ta organizacija smatra da će rukovodstvo UO UCG na taj način pokazati dodatni otklon od loših praksi ranijih rukovodilaca Upravnog odbora, te da će ovo pitanje riješiti na prvoj narednoj sjednici Upravnog odbora. Dodatno, CGO je podnešenom inicijativom tražio da se i prva naredna sjednica na kojoj bi se našlo i ovo pitanje otvori za javnost kako bi svi bili upoznati o pojedinačnim stavovima članova Upravnog odbora prema ovom pitanju, ali i imenovanju novog člana ispred osnivača, odnosno Vlade Crne Gore, koji dolazi iz jedne vjerske zajednice a čime se dovodi u pitanje princip sekularnosti države Crne Gore i autonomije UCG. R.D.

10 Hronika

Subota, 22. januar 2022.

SDT ponudilo dokaze za pripremne radnje koje nijesu kažnjive

Obustavljen krivični postupak protiv optuženih za pokušaj ubistva Milića Šakovića PODGORICA – Viši sud je, usljed nedostatka dokaza, obustavio krivični postupak protiv Jovana Trkulje, Nikole Mirića, Jovana Miranovića i Zorana Lekića za pokušaj likvidacije Milića Minje Šakovića, u policijskim evidencijama označenog kao visokopozicioniranog člana škaljarskog kriminalnog klana. Sa druge strane, isti sud je nakon kontrole dokaza, 19. novembra prošle godine, potvrdio dio optužnice Specijalnog tužilaštva koji se odnosi na optužbe protiv Trkulje, Mirića, Miranovića, Lekića, Aleksandra Veljovića, Saše Stanišića i Bobana Milića za krivično djelo stvaranje kriminalne organizacije a Trkulji, Miriću i Miranoviću dodatno i krivično djelo nedozvoljeno držanje oružja i eksplozivnih materija. U obrazloženju rješenja kojim se obustavlja postupak navodi se da je Specijalno tužilaštvo sudu dostavilo dokaze koji upućuju da su optuženi odradili pripremne radnje za likvidaciju, ali ne i radnje koje se odnose na pokušaj ubistva Šakovića. -Analizirajući predložene dokaze u pogledu izvršenja krivičnih djela ubistvo u pokušaju i ubistvo u pokušaju putem pomaganja, sud je zaključio da nadležno tužilaštvo nije pružilo dovoljno dokaza da su Trkulja i Marić pokušali ubistvo Šakovića a Miranović i Lekić im pomogli u tom naumu. Izostali su dokazi u pravcu postojanja osnovane sumnje neophodne za potvrđivanje optužnice – navodi se u odluci Višeg suda.

OPTUŽNICA

Prema navodima optužnice, kriminalna grupa koja je planirala likvidaciju Podgoričanina Milića Minje Šakovića kupila je stan naspram njegove zgrade, iz kojeg su namjeravali da ga ubiju. Okrivljeni Trkulja i Mirović su iz tog stana opservirali kuću i kretanje Šakovića, a tokom priprema za izvršenje krivičnog djela trenirali su upucavanje snajperskom puškom, nabavili kombi u koji su smjestili motocikl sa kojim bi pobjegli nakon ubistva i zapalili ga i obezbjedili štek stan u kojem bi se krili nakon izvršenja krivičnog djela. Međutim, okrivljeni su uhapšeni u momentu kada su trebali da uđu u kombi kojim bi došli do stana odakle je planirano da se ubije Šaković, iz snajperske puške koju je trebala da im donese druga osoba. Analizirajući optužnicu i dokaze, vanraspravno vijeće Višeg suda je našlo da je SDT priložilo dokaze koji upućuju na osnovanu sumnju da su optuženi zaista uradili navedene radnje, te utvrdili da u optužnici nema dokaza da su okrivljeni pokušali ubistvo Šakovića. -Suštinski, radi se o izuzetnoj bitnoj razlici između pripremnih radnji i radnje pokušaja. Pripremne radnje za ovo krivično djelo nijesu kažnjive,

Viši sud

U obrazloženju rješenja kojim se obustavlja postupak navodi se da je Specijalno tužilaštvo sudu dostavilo dokaze koji upućuju da su optuženi odradili pripremne radnje za likvidaciju, ali ne i radnje koje se odnose na pokušaj ubistva Šakovića odnosno predviđene kao posebno krivično djelo. Kvalitativna razlika između pokušaja i pripremanja je u tome što se pokušajem neposredno započinje izvršenje krivičnog djela a pripremne radnje predviđaju samo radnje koje služe za to da omoguće kasnije izvršenje krivičnog djela. Dakle, pripremne radnje imaju vremensku, a vrlo često i fizičku distancu od neposrednog izvršenja – navodi se u obrazloženju Višeg suda. U konkretnom slučaju, kako pojašnjavaju iz Višeg suda, okrivljeni su preduzeli radnje pripremanja, naime, obezbjedili su i mjesto izvršenja (kupljeni stambeni objekat) i predmete izvršenja krivičnog djela – vozila kojima su trebali doći do mjesta predviđenog za likvidaciju mete kojim bi zatim pobjegli i zapalili ga na periferiji grada. -Okrivljeni su lišeni slobode u momentu ulaska u kombi. Dakle, predstojao im je ulazak u kombi vozilo, dolazak na lice mjesta, ulazak u stambeni objekat i zauzimanje pozicije, preuzimanje oružja, uočavanje oštećenog kada se pojavi u vidokrugu i ako se pojavi u vidokrugu, te neposredno opaljenje. Pri takvom stanju stvari, sud zaključuje da postoje dokazi o izvršenju pripremnih radnji, ali ne i dokazi o započinjanju izvršenja krivičnog djela, odnosno pokušaju – pojašnjeno je iz Višeg suda.

DOKAZI

U konkretnoj situaciji, dokazi upućuju da pripremne radnje još nijesu završene, odnosno da okrivljeni Trkulja i Mirić još nijesu ni ušli u vozilo, nijesu tim vozilom ni krenuli prema mjestu izvršenja krivičnog djela, nije im dostavljena snajperska puška kojom treba završiti krivično djelo, a oštećeni nije ni primijećen na toj lokaciji. Iz Višeg suda su podsjetili da su istog stava bile i sudije Vrhovnog suda u rješenju o produženju pritvora Trkulji, Miriću, Veljoviću i Miranoviću, gdje

ističu da iz navoda SDT-a ne proizilazi osnovana sumnja da su okrivljeni započeli izvršenje krivičnog djela, već da su se pripremali da to učine. Sa druge strane, isti sud je ocijenio da prikupljeni dokazi u istrazi ukazuju na osnovanu sumnju da su optuženi izvršili krivična djela stvaranje kriminalne organizacije i nedozvoljeno držanje oružja i eksplozivnih materija. -Postoji dovoljno dokaza u pravcu postojanja osnovane sumnje da su učinjena navedena krivična djela dok će materijalna istina, odnosno da li su okrivljeni zaista izvršili ova krivična djela ili ne, biti utvrđena u toku krivičnog postupka – zakljkučuju iz Višeg suda. Trkulja, Miranović, Veljović, Mirić i Stanišić uhapšeni su početkom marta prošle godine, dok su Lekić i Milić izbjegli stavljanje lisica na ruke. Istraga o planiranju likvidacije počela je nakon što je policija nedavno dobila informaciju da je u Crnu Goru ušla osoba „kojoj je plaćeno da iz snajperske puške likvidira Šakovića ili dvojicu njegovih prijatelja iz klana“. Policajci su kontrolisali kombi vozilo koje je nekoliko dana bilo parkirano nedaleko od kuće Šakovića, a ispostavilo se da ga koristi ekipa koja je ubrzo uhapšena. Inspektori su otkrili štek stanove koje su koristili osumnjičeni, zaplijenili automobile koje su koristili u pripremanju zločina, motor kojim su ubice trebale da pobjegnu, oružje, municiju, kriptovane telefone, falsifikovana dokumenta, novac i benzin kojim su planirali da unište dokaze. Istražitelji su pronašli i snajpersku vojnu pušku, optički nišan visoke rezolucije i municiju u specijalno napravljenom bunkeru ispod patosnica kombi vozila koje je imalo ključnu ulogu u izvršenju ovog zločina. Specijalni tužioci tvrde i da je ta kriminalna grupa formirana krajem 2020. godine na teritoriji Crne Gore i Srbije, sa ciljem da izvrše neodređeni broj ubistava. B. R.

Ministarka javne uprave, digitalnog društva i medija ogl u četvrtak po njenoj prijavi privela dvojicu mladića i dv PODGORICA – Ministarka javne uprave, digitalnog društva i medija Tamara Srzentić poručila je juče sa Tvitera da žali ukoliko je usljed preživljenog stresa, kojem je bila izložena, „na bilo koji način uznemirila druga lica“, reagujući na tekst u Pobjedi u kojem smo izvijestili kako je u četvrtak pratila i snimala četvoro maloljetnika, a onda ih prijavila policiji da su oni nju uhodili i postavili joj prislušne „bubice“ u stanu. Navela je da „informacije koje su se pojavile u medijima ne predstavljaju potpunu i objektivnu sliku o događaju“. - Juče (četvrtak) je u moj stan provalilo lice, o čemu sam obavijestila Upravu policije i o čemu se vodi istražni postupak. Nakon tog stresnog događaja, po izlasku iz stana, primijetila sam u blizini stana lica koja su pratila moje kretanje, od kojih je jedno lice na sebi imalo sličan odjevni predmet kao lice koje je provalilo u moj stan, zbog čega sam imala sumnju da su umiješana u prethodni događaj – napisala je ona na Tviteru. Policija je, kako je navela, dalje preuzela radnje iz svoje nadležnosti, a tokom dana su je obavijestili „da se radi o maloljetnim licima, za koje ne postoji osnovana sumnja da su učestvovala u radnji koja je osnov prijave“. - Predmet koji se tiče pokušaja provale u moj stan je i dalje aktivan i inspektori Uprave policije rade na njegovom rasvjetljavanju. Koristim priliku da izrazim žaljenje, ukoliko

Srzentić s izvinila zb uznemirav maloljetni sam usljed preživljenog stresa kojem sam bila izložena, na bilo koji način uznemirila druga lica – napisala je Srzentić. Pobjeda je juče objavila priču povodom skandaloznog ispada ministarke u četvrtak, u kojem su žrtve bile četvoro maloljetnika koje je pola sata pratila i snimala, od Skupštine Crne Gore u centru grada do Preko Morače, za njima upala u ulaz jedne zgrade gdje su se sklonili od nje, pa im zvala policiju pod optužbom da su oni nju uhodili, pošto su joj u stan postavili prislušne „bubice“?! Jedan od roditelja privođene djece najavio je u izjavi za Pobjedu da će podnijeti krivične

prijave protiv ministarke i policajaca koji su priveli četvoro maloljetnika bez pratnje roditelja. Objavili smo da su žrtve ministarke bili dvojica šesnaestogodišnjaka i dvije sedamnaestogodišnjakinje, sve četvoro uzorni sportisti, te da su ih u policiji saslušavali bez prisustva roditelja. Pobjeda je objavila i informaciju da je Srzentić prethodno prijavila da joj je neko provalio u stan. Prema svjedočenju četvoro maloljetnika, kako nam je prenio otac jednog od mladića, njima nepoznata žena počela je da ih prati od Skupštine Crne

Apelacioni sud odbio prijedlog da se optuženi za pomaganje dva ubistva brani sa sl PODGORICA – Apelacioni sud potvrdio je odluku kojom je produžen pritvor Radu Popoviću zbog opasnosti od bjekstva i odbio prijedlog njegovog branioca da se od optužbi da je pomogao Marjanu Vujačiću ubistva Veselina Kalezića i Mila Ilića brani sa slobode uz eventualno određivanje neke od alternativnih mjera. -Prvostepeni sud je na osnovu pravilne ocjene svih činjenica utvrđenih u postupku, koje je cijenio svaku pojedinačno, ali u međusobnoj povezanosti, izveo pravilan zaključak da i dalje stoje razlozi za pritvor – navodi se u Rješenju o produženju pritvo-

Rade Popović ostaje zbog opasnosti od bj ra Apelacionog suda. Specijalno tužilaštvo je Vujačića označilo kao direktnog egzekutora Ilića i Kalezića, dok je Popović označen kao pomagač koji je bio zadužen za nabavku vozila koji bi nakon korišćenja u izvršenju krivičnog djela uništavao paljenjem. Iz tužilaštva tvrde da su prikupili dokaze koji ukazuju da je Popović sa Vujačićem pratio kretanje Ilića prije ubistva. Ubistva Kalezića i Ilića, koji se

dovode u vezu sa kavačkim klanom, su naručena a Vujačić je tim ubistvima navodno otplatio kockarski dug. Podsjetimo, Milo Ilić (28) ubijen je 30. aprila 2019. nakon što je u blizini Autobuske stanice u Podgorici izašao iz kladionice i krenuo ka svom automobilu. Kamere su tada snimile osobu sa kačketom za koju se vjeruje da izrešetala Ilića sa 13 hitaca. Ilićev prijatelj Veselin Kalezić ubijen je 19. novembra 2018. u

Uprava policije reagovala na tekst Pobjede „Litijaš Šćepanović nagrađen vraćanjem

Tvrde da je ponovo zasnovao ra po Zakonu o unutrašnjim pos PODGORICA - Miloje Šćepanović je ponovo zasnovao radni odnos u Upravi policije u postupku koji je započet po Zakonu o unutrašnjim poslovima („Službeni list CG“, br. 44/12, 36/13, 1/15 i 87/18) kao policajac u skladu sa članom 86 pomenutog zakona i u skladu sa članom 46 stav 2 Pravilnika o unutrašnjoj organizaciji i si-

stematizaciji Uprave policije, navode u reagovanju Uprave policije na tekst Pobjede objavljen juče pod naslovom „Litijaš Šćepanović nagrađen vraćanjem u policijsku službu“. -Član 86 Zakona o unutrašnjim poslovima poslovima („Službeni list CG“, br. 44/12, 36/13, 1/15 i 87/18) u stavu 1 je propisivao da poli-

cijski službenik zasniva radni odnos na osnovu javnog oglasa. Izuzetno od stava 2 ovog člana, policijski službenik može zasnovati radni odnos bez javnog oglasa. Radna mjesta iz stava 3 ovog člana utvrđuju se aktom o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji policije, odnosno Ministarstva – navode iz policije. Dodaju da član 46, stav 2

Hronika/Svijet

Subota, 22. januar 2022.

lasila se na Tviteru nakon što je policija vije djevojke

Susret šefova diplomatija Rusije i Sjedinjenih Američkih Država u Ženevi okončan bez značajnijih pomaka

se bog avanja ika

i nastavila da ih snima. Tada je moj sin pitao u čemu je problem, ko je ona i zašto ih prati i snima, drsko je odgovorila: „Ja sam ministarka i nijesam dužna ništa da objašnjavam“ – ispričao je sagovornik Pobjede. U međuvremenu su im stigli prijatelji, ali i policijska patrola i „pokupila“ sve četvoro i privela. Mladići i djevojke su uzorni sportisti i sportistkinje, članovi podmlatka ženskog košarkaškog kluba Budućnost Bemax i muškog KK Podgorica. - Neko je kriv Tamara Srzentić za maltretiranje ove djece i treba da Jedan od roditelja privođene djece najavio je odgovara. Srzentić je nezakonito snimala i u izjavi za Pobjedu da će podnijeti krivične pria policajjave protiv ministarke i policajaca koji su priveli fotografisala, ci su protivpravno lišili četvoro maloljetnika bez pratnje roditelja slobode djecu – poručio je otac jednog od Gore, gdje je dvojica mladića brze hrane – prenio je Pobjedi mladića. Srzentić je kasno u petak veče trebalo da se nađu sa dvije dru- otac jednog od dječaka. garice. Žena u svijetlom kaputu nije porukom odgovorila novinarKako su primijetili da ih nepo- odustajala i pošla je za sinom ki Pobjede, maltene identično znata žena u svijetlom kaputu našeg sagovornika i njegovom onome što je juče objavila na tviteru, što smo, kako je i zahtiprati i snima, pozvali su druga- drugaricom. rice i dogovorili se da se nađu Pošto je čitava situacija ta- jevala, prenijeli u cjelini. u Njegoševom parku, ali je ona da već počela da ih plaši njih Iz institucije zaštitnika ljudnastavila da ih uhodi. dvoje su odlučili da se sklone skih prava i sloboda Pobjedi - Kada su im stigle drugarice, u jednom od ulaza zgrade kod su juče odgovorili da će pratiti pošto im je čitava situacija bila restorana brze hrane gdje je ishod ovog slučaja i da će reačudna, dogovorili su se da se trebalo da se nađu sa prijate- govati ukoliko nadležni svojim postupcima povrijede nečija razdvoje u parove i nađu Preko ljima. K. K. Morače, kod jednog restorana - Ona je za njima upala u ulaz prava i slobode.

lobode

Predsjednik Opštine Budva imao saobraćajnu nezgodu na Topliškom putu

e u pritvoru Marko Carević jekstva lakše povrijeđen podgoričkom naselju Stari aerodrome, ispred kafića „Level“. U njega je ispaljeno 10 hitaca, a kamere su snimile likvidaciju. Vujačić je uhapšen 12. juna prošle godine u Novom Sadu zbog sumnje da je 2017. godine u Vranju sa više od 30 hitaca iz vatrenog oružja ubio Jugoslava Cvetanovića. Ovo ubistvo vodi se kao odmazda Luke Bojovića jer je Cvetanovićev brat Saša u zatvoru zbog ubistva Nikole Bojovića u Beogradu.C.H.

m u policijsku službu“

radni odnos slovima Pravilnika o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji Uprave policije definiše da radna mjesta u zvanju policajac mogu biti popunjena bez javnog oglašavanja, zasnivanjem radnog odnosa lica koja su završila JU Višu stručnu školu Policijska akademija u Danilovgradu i lica koja su osposobljena za obavljanje poslova policajca po posebnom programu obuke. C. H.

BUDVA – Predsjednik budvanske opštine Marko Carević juče je lakše povrijeđen u saobraćajnoj nezgodi na Topliškom putu, potvrđeno je Pobjedi. Kako nam je nezvanično sa-

opšteno, nezgoda se dogodila oko 14.30 sati, kada je Carević privatnim vozilom „Mercedes“ upao u šahtu. Policija je obavila uviđaj i alkotestiranje koje je, kako nam je saopšteno, bio negativan. A. R.

Saslušan Nikšićanin koji je pokušao da spriječi novinara RTCG da snima proteste

Napadač na Doknića pušten na slobodu PODGORICA – Nikšićanin O.Š. (29), koji je preksinoć napao dopisnika TVCG Slobodana Doknića u Nikšiću, dok je izvještavao sa protesta građana u znak „čuvanja izborne volje od 30. avgusta“, pušten je na slobodu. Tužiteljka Vjera Mićunović potvrdila je RTVCG da je sud odbio zahtjev tužilaštva za određivanje pritvora. Ona je kazala da će uložiti žalbu za takvu odluku. Njemu je prethodno donijeto rješenje o zadržavanju zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršio krivično djelo prinuda u pokušaju, jer je 20. januara 2022. prilikom protesta u Nikšiću, silom pokušao da spriječi novinara RTCG S. D. da snima. C. H.

Detalj sa protesta u Nikšiću

Entoni Blinken i Sergej Lavrov tokom susreta u Ženevi

Blinken i Lavrov ipak saglasni da nastave razgovore o Ukrajini ŽENEVA – Šefovi diplomatije Rusije i Amerike nijesu tokom jučerašnjih razgovora o Ukrajini uspjeli da naprave iskorak, ali su se ipak saglasili da treba da nastave dijalog kako bi pokušali da riješe krizu koja podstiče strah od vojnog sukoba. Nakon razgovora u Ženevi, američki državni sekretar Entoni Blinken zaprijetio je da će uslijediti „brza i ozbiljna reakcija“ ukoliko Rusija izvrši invaziju na Ukrajinu, ali i dodao kako uviđa osnove za nadu da bi se problemi ipak mogli riješiti.

IZBOR

- Na osnovu opsežnih razgovora koje smo vodili danas i tokom prošle nedjelje mislim da postoje razlozi i sredstva da se bavimo nekim od zajedničkih zabrinutosti koje imamo po pitanju bezbjednosti – izjavio je Blinken. Razgovore je, kako prenosi Glas Amerike, opisao kao iskrene i suštinske i rekao da je izbor pred Rusijom. - Između puta diplomatije koji može dovesti do mira i bezbjednosti, ili onog koji će doprinijeti sukobima, teškim posljedicama i međunarodnim osudama – istakao je američki državni sekretar i dodao kako su bili jasni. - Ako se ruske vojne snage upute preko granice Ukrajine, radi se o novoj invaziji. Naići će na brz, oštar i zajednički odgovor Sjedinjenih Država, naših partnera i saveznika – zaključio je Blinken. Sa druge strane, ruski šef diplomatije Sergej Lavrov uzvratio je da Moskva još čeka pisani odgovor na zahtjeve za bezbjednosne garancije koje je uputila Zapadu. - Loptica je u dvorištu Vašingtona. Ne mogu da odredim jesmo li na dobrom ili pogrešnom putu. To ćemo saznati kada dobijemo pisani odgovor o svim našim prijedlozima – rekao je Lavrov. Ukazao je i da Rusija ima svoje

Blinken je zaprijetio da će Rusija, ukoliko se odluči za invaziju prema Ukrajini, naići na brz, oštar i zajednički odgovor SAD i saveznika. Lavrov je, sa druge strane, poručio da je loptica u dvorištu Vašingtona, te da Moskva još čeka pisani odgovor na zahtjeve za bezbjednosne garancije koje je uputila Zapadu brige u vezi sa činjenicama koje niko ne krije, a to su isporuka oružja Ukrajini, kao i dolazak stotina zapadnih vojnih instruktora. Upitan o mogućnosti održavanja samita predsjednika Rusije i Amerike, Lavrov je iskazao oprez. - Nemojmo žuriti. Predsjednik Putin je uvjek spreman za kontakte sa predsjednikom Bajdenom. Jasno je da te kontakte treba ozbiljno pripremiti – rekao je Lavrov.

ZAHTJEV

Zahtjevi Rusije obuhvataju obustavljanje širenja NATO-a na istok i obećanje da Ukrajini nikada neće biti dozvoljeno da se pridruži zapadnom vojnom savezu. Dok su SAD bile odlučne u izjavi da bi ruska vojna invazija na Ukrajinu izazvala brze i značajne ekonomske sankcije, ali ne i vojni odgovor SAD ili NATO, bilo je manje jasno šta bi Zapad mogao da uradi u slučaju ruskih sajber napada ili drugih akcija protiv vlade u Kijevu. Na konferenciji za novinare u srijedu, američki predsjednik Džozef Bajden iznio je zbunjujuće primjedbe o odgovoru Zapada na ono što je nazvao „manjim upadom“. Sekretarka za štampu Bijele kuće Džen Psaki kasnije je rekla da Bajden „iz dugog iskustva zna da Rusi imaju obimnu knjigu agresije mimo vojne akcije, uključujući sajber napade i paravojne taktike“. Bajdenov komentar o „manjem upadu“ izazvao je oštru repliku ukrajinskog predsjednika Volodimira Zelenskog.

- Želimo da podsjetimo velike sile da nema manjih upada i malih naroda. Kao što nema manjih žrtava i malo tuge od gubitka najmilijih. Ovo govorim kao predsjednik velike sile – napisao je Zelenski na Tviteru. Bajden se ogradio od toga da li će Putin napasti Ukrajinu, rekavši kako nije baš siguran šta će uraditi. - Pretpostavljam da će se ući. Mora nešto da uradi – kazao je Bajden.

INVAZIJA

Američki predsjednik je rekao i da ne vjeruje da Putin želi „potpuni rat“, ali da svako želi da testira odlučnost Sjedinjenih Država i NATO-a. Rusija je, međutim, negirala da namjerava da izvrši invaziju na Ukrajinu, dok traži bezbjednosne garancije da Ukrajina ne uđe u NATO. Portparolka ruskog ministarstva inostranih poslova Marija Zaharova izjavila je u četvrtak da su ukrajinske i zapadne tvrdnje o skorom ruskom napadu na Ukrajinu „pokriće za insceniranje sopstvenih provokacija velikih razmjera, uključujući i one vojnog karaktera“. - One mogu imati izuzetno tragične posljedice po regionalnu i globalnu bezbjednost – rekla je Zaharova. Ukazala je i na to da Britanija posljednjih dana isporučuje oružje Ukrajini, tvrdeći da Ukrajina doživljava vojnu pomoć Zapada kao „kart blanš za vojnu operaciju“ u regionu Donbasa, na istoku Ukrajine. Priredila: Đurđica ĆORIĆ

12 Crnom Gorom

Subota, 22. januar 2022.

Nikšić: U Bogetićima danas protest zbog izgradnje reciklažnog centra TiVAT: Opština finansira uređenje grada

Mještani sumnjaju da je lokaciju odabrala struka O namjeri da se u našem komšiluku sakuplja i obrađuje otpad iz osam opština saznali smo iz medija. Lokalnoj upravi predali smo peticiju sa 500 potpisa građana koji se protive izgradnji deponije i reciklažnog centra – poručuje Sanja Rašović NIKŠIĆ – Mještani Bogetića za danas su najavili protestni skup u mjesnom centru, zbog toga što se planira u njihovom kraju, u mjestu Stibica, graditi privremena regionalna deponija i regionalni reciklažni centar. Sanja Rašović, jedna od organizatora, kaže kako imaju pravo na zdravu životnu sredinu, ali strahuju da će im biti ugrožena tim projektom. Objašnjava da se lokacija nalazi u neposrednoj blizini naseljenog područja, gdje živi više stotina porodica.

Obuka za spasioce na vodi

Prva provjera u Budvi BUDVA – Crveni krst Crne Gore tokom ove godine organizovaće 13 provjera za ovjeru licenci za spasioce na vodi. Prva provjera planirana je 6. marta na gradskom bazenu u Budvi. - Termine, mjesto i uslove održavanja svih planiranih provjera za ovjeru licenci možete detaljnije pogledati na fejzbuk-stranici Crveni krst Crne Gore – saopšteno je iz te humanitarne organizacije. Pored ovjera, Crveni krst svake godine organizuje i kurseve za spasioce na vodi. Prva obuka će biti organizovana 4. maja u trening centru Crvenog krsta – Domu solidarnosti u Sutomoru. C. G.

TIVAT – Firma Brand New Tivat uredila je autobuska stajališta od Lepetana do Krašića, a sredstva od 1.030 eura je obezbijedila Opština. Direktor firme Predrag Gajić kaže kako im je cilj ljepši i uređeniji grad, ne samo zbog gostiju, već zbog građana. Dodao je kako je uređeno deset stajališta, ostalo je da se uradi još jedno, na Opatovu. Gajić je najavio da će uskoro, u blizini svih obrazovnih ustanova, postaviti deset digitalnih

Uređeno stajalište

displejeva na solarni pogon, koji ukazuju na ograničenje brzine, informišu vozače o stvarnoj brzini kretanja i upozoravaju ih na prekoračenje brzine na toj lokaciji. S. K.

TiVAT: Opština dobila donaciju Japana

Kupiće opremu vatrogascima

POSLJEDICE

Ona podsjeća i da mještani o tom projektu nijesu konsultovani, već su o njemu saznali iz sredstava javnog informisanja, te da nemaju kompletnu informaciju. -Iz tih informacija nijesmo saznali da li su i koji eksperti predložili lokaciju, niti su poznati kriterijumi na osnovu kojih je izabrana baš Stubica – kaže Rašović. Lokalnoj upravi predata je peticija sa 500 potpisa mještana koji se protive ideji izgradnje privremene regionalne deponije i regionalnog reciklažnog centra na toj lokaciji. S obzirom na to da će se u tom centru sakupljati i obrađivati otpad iz osam opština Pješivci su, kaže Rašović, jedinstveni u stavu da bi projekat imao trajne posljedice po život stanovništva. -Snažno podržavamo namjeru da se rješava problem nelegalnog i neadekvatnog odlaganja otpada, ali širom Crne Gore

Novo ruho za 11 stajališta

TIVAT – Vlada Japana donirala je 68.265 eura Opštini Tivat za nabavku opreme za vanredne situacije, a ugovor o donaciji potpisali su ambasador Japana Kacumata Takahiko i predsjednik Opštine Željko Komnenović.

iSPUNiLA SVE kRiTERiJUME : Lokacija na kojoj je predviđena gradnja

postoji mnogo nenaseljenih područja, gdje bi se ovaj projekat mogao realizovati, bez ugrožavanja egzistencijalnog pitanja stanovništva i njihovog prava na zdravu životnu sredinu – poručuje Rašović.

PROJEKAT

Iz lokalne uprave sredinom decembra Pobjedi je saopšteno da je studija izvodljivosti za regionalni reciklažni centar u Nikšiću završena, što znači da bi se vrlo brzo mogla početi realizacija tog projekta. Istaknuto je kako lokacija u Stubici, uz put od Nikšića ka Bogetićima na prostoru gdje je nekad bio kamenolom, ispunjava sve

kriterijume. Oko 1.700 metara je udaljena od tunela Budoš, a oko 8.500 od centra grada. Planirano je da se u tom centru obrađuje otpad iz Nikšića,



Planirano je da se u planiranom reciklažnom centru obrađuje otpad iz Nikšića, Herceg Novog, Kotora, Tivta, Budve, Plužina, Šavnika i sa Žabljaka

Herceg Novog, Kotora, Tivta, Budve, Plužina, Šavnika i Žabljaka. Realizacijom tog projekta biće, najavili su iz Opštine, riješen problem deponije Mislov do, koja je otvorena 2003. godine kao privremeno rješenje a na njoj godišnje završi oko 20.000 tona otpada različite vrste. Najavljeno je da će do kraja februara biti raspisan tender za izgradnju centra za upravljanje otpadom, te da ima interesovanja renomiranih investitora iz inostranstva. Investicija je vrijedna najmanje 20 miliona eura, a reciklažni centar bi zaposlio oko 220 radnika. Ra.P.

On je najavio da će ta sredstva uskoro biti operativna. - Opština će kod ovlašćene firme kupiti opremu koja se sastoji od 30 vatrogasnih odijela, mašine za punjenje protivpožarnih aparata i seta spasilačke opreme, koji čine sjekač, razupirač i teleskopski cilindar. S obzirom na to da hidraulični alat nije bio ispravan, Služba zaštite će dobiti opremu i alat za saobraćajne nesreće. Opština će nastojati da obezbijedi i radionicu za punjenje protivpožarnih aparata, što je takođe veoma značajno jer Služba izdaje sertifikate za te aparate – kazao je Komnenović. Zamijenjena oprema u Službi

zaštite biće raspoređena na dobrovoljna vatrogasna društva, a uz saglasnost Direktorata za vanredne situacije njima su sredstva za vezu. Ministarstvo odbrane Crne Gore ustupilo je na korišćenje tivatskoj Službi zaštite pogon Opatovo, ali je, po riječima Komnenovića, nakon obilaska zaključeno da su objekti u mnogo gorem stanju nego što se očekivalo. - Veoma je bitno da je nastrešnica gdje će biti smješteni protivpožarni kamioni i vozila u dobrom stanju, ali kapaciteti za smještaj vatrogasaca su veoma loši i razmišlja se da li da ulažemo sredstva u rekonstrukciju jednog od objekata ili da uložimo u nabavku opremljenih kontejnera u kome bi boravili vatrogasci – kazao je Komnenović. On je podsjetio da je Opatovo privremeno rješenje jer Ministarstvo odbrane namjerava da taj pogon privatizuje. S. K.

koLAšiN: Delegacija UBNOR-a i antifašista položila cvijeće na spomenik u Barama Kraljskim

Slova i vrijeme koji obavezuju KOLAŠIN – Noć između 19. i 20. januara 1942. godine ima „svjetlo dana“ koje i danas obasjava časne staze crnogorskog slobodarstva. Imena i prezimena na vertikali spomenika u Barama Kraljskim potvrđuju da svjedoci rodoljublja i patriotizma žive i traju za razliku od gubitnika koji su ostali u tami zasjede i mrazu te januarske noći – poručili su članovi delegacije UBNOR-a i antifašista Crne Gore koji su položili cvijeće na spomenik u Barama Kraljskim. Bojan Kuburović, Milosava Bulatović i Radmila Šuković su prisustvom i naklonom poštovanja, podsjetili da energija antifašizma traje i da je oslonac aktuelne Crne Gore. Istorijska čitanka

kaže da su u noći između 19. i 20. januara, u zasjedi koju su zajednički organizovali četnici i italijanski okupatori, stradali borci Komskog partizanskog odreda a među njima i Vukman Kruščić, narodni heroj, pravnik sa Beogradskog Univerziteta i jedan od organizatora ustanka u tom dijelu Crne Gore. Te noći je potvrđena izdajnička misija i sluganstvo okupatoru koje ne mogu sakriti nikakvi pokušaji istorijskog revizionizma. Osam decenija od zasjede u Barama Kraljskim, Crna Gora i dalje odlučno potpisuje sebe kao pratioca civilizacijskih standarda koji su razdvojili pobjednike i poražene, rodoljube i saradnike okupatora – poručeno je iz Bara Kraljskih. Dr. D.

ŽiVE SVJEDoCi RoDoLJUBLJA i PATRioTiZMA: Delegacija UBNOR-a

Crnom Gorom

Subota, 22. januar 2022.

HERCEG NOVI: Lokalni parlament raspravljao o Opštoj bolnici

Država da preuzme ,,Meljine“, bez nje bi se ugasilo i ,,Igalo“ HERCEG NOVI – Bolnica Meljine ima dugu tradiciju i nezamjenjivu ulogu u ostvarivanju zdravstvene zaštite građana Herceg Novog, njen značaj je nezaobilazan za strategijsku privrednu djelatnosti za Crnu Goru, a to je zdravstveni turizam, čiji je nosilac Institut „Dr Simo Milošević“. Zato se ne smije dozvoliti zatvaranje jedine bolnice u Herceg Novom. Radi obezbjeđivanja bolničke zdravstvene zaštite građana i gostiju, neophodno je da Vlada obezbijedi njeno stabilno finansiranje i funkcionisanje na mjesečnom nivou do pronalaženja trajnog rješenja u okviru sistema javnog zdravstva. To je, pored ostalog, navedeno u zaključcima koje su odbornici jednoglasno usvojili na vanrednoj sjednici Skupštine grada a čija je tema bila funkcionisanje Opšte bolnice Meljine. Zaključci će biti upućeni Vladi i resornim ministarstvima. Skupština opštine dalje apeluje na Ministarstvo zdravlja da sa osobljem bolnice, koje je neophodno za njeno funkcionisanje, sklopi ugovore o radu na neodređeno vrijeme i da im obezbijedi isti status kao ostalom osoblju u sistemu javnog zdravstva. Prema usvojenim zaključcima Skupština opštine se obavezuje da prati upravne i sudske procese vezane za Bolnicu Meljine i redovno obavještava odbornike i građane Herceg Novog.

RASPRAVA

Sjednici su pored odbornika prisustvovali direktor Direktorata u Ministarstvu zdravlja Luka Đukanović, Dragana Nedić iz Ministarstva finansija, direktorica Bolnice dr Olivera Elez, direktor Doma zdravlja Herceg Novi dr Goran Komar i v. d. direktora Instituta „Dr Simo Milošević“ dr Savo Marić. Predsjednik Opštine Herceg

DANILOVGRAD – Konzorcijum koji predvodi DOO Eurozox gradiće kuće za četiri porodice u okviru Regionalnog stambenog programa. Tu kompaniju za izvođača je izabrala Uprava javnih radova na javnom tenderu. Prosječna vrijednost jednog objekta je 30.000 eura bez PDV-a. Stambeno pitanje će na taj način riješiti Aleksandar Cerović iz Novog Sela, Igor

Katić: Bolnica neće biti zatvorena 31. januara. Problemi su veliki i moraju se rješavati, ali ne populistički. Država ne može sada otkupiti bolnicu u stečaju, jer je sud stavio zabranu raspolaganja. Marić: Ako zatvorimo bolnicu automatski smo zaključali Institut. Nadležni problem treba da rješavaju već danas. Herceg Novi mora da ima bolnicu. Dabović: Vlada za funkcionisanje bolnice da izdvaja 120.000 eura mjesečno, a Opština da opredijeli 25.000 jednokratne pomoći za Sindikat bolnice.

Ministarstvo će rješenje predložiti 1.februra Direktor Direktorata u Ministarstvu zdravlja Luka Đukanović kazao je da taj Vladin resor radi na rješavanju problema bolnice Meljine, i dodao da su svi svjesni kompleksnosti problema. - Zbog pravnih procesa, Ministarstvo ima ograničen fokus djelovanja. Radimo na pronalaženju rješenja u saradnji sa Ministarstvom finansija i socijalnog staranja, Fondom za zdravstveno osiguranje i ostalim relevantnim učesnicima. Modele ćemo prezentovati javnosti na sastanku 1. februara – kazao je Đukanović. GRAD NE MOŽE BEZ BOLNICE: Sa sjenice Skupštine opštine

Novi Stevan Katić naglasio je da bolnica neće biti zatvorena 31. januara iako je tu mogućnost zbog teške situacije najavio stečajni upravnik te ustanove. Katić je kazao kako se, dok se ne riješe pravni procesi i pitanje imovine, mora naći način za njeno normalno funkcionisanje. - Bolnica je značajna za naš grad ali i cijelu državu, to je prepoznato u strateškim i ostalim dokumentima. Problemi su veliki i moraju se rješavati, ali ne populistički. Dogovorili smo sa državom, i ministarka je upoznata, da se otkupi bolnica Meljine u stečaju, ali je ne može država sad otkupiti zato što je sud stavio zabranu raspolaganja – podsjetio je Katić. Direktorica Bolnice dr Olivera Elez je istakla da kroz rješavanje finansijskog problema treba istovremeno raditi na rješavanju kadrovskog jer neće imati ko da radi u bolnici. Dr Savo Marić, v. d. direktor Instituta „Dr Simo Milošević“, poručio je da jedan od uslova da ugovor Instituta sa Skandinavcima opstane je da Herceg Novi ima bolnicu. - Ako zatvorimo bolnicu Me-

Graditi novi objekat Dr Savo Niković (Demokrata) je podsjetio da bolnica Meljine nema anesteziologa, radiologa, ima jednog ginekologa, i mali broj internista i kardiologa. - Ova pravna situacija može da traje godinama. Ministarstvo zdravlja da otvori oči, otkopča buđelare i da napravi novu bolnicu. Postoji plac koji je imovinsko-pravno potpuno čist, tu je nekada bila pedijatrija u staroj vojnoj bolnici, jer bez nove bolnice i novih

kadrova ovom gradu nema spasa. Novi luksuzni hoteli u gradu su napravljeni za šest mjeseci, pa valjda i Vlada može napraviti bolnicu za godinu, ili godinu i po – kazao je dr Niković. Da treba razmišljati o izgradnji nove bolnice smatra Marko Lučić (GG Novi pobjeđuje) a Jasmina Konjević (Novska lista) konstatuje je da je Herceg Novom država otela bolnicu koju su gradili građani doprinosom. Ona predlaže

da Ministarstvo finansija i socijalnog staranja, deset miliona eura, novac koji je bio namijenjen KAP-u preusmjeri za izgradnu bolnice u Herceg Novom. Slobodan Radović (DPS) je predložio da se neke nekretnine u okviru bolnice prodaju i ta sredstva usmjere na unapređenje rada do izgradnje nove bolnice. - Do tada finansiranje da preuzme Vlada. Kao privrednik spreman sam da doprinesem– kazao je Radović uvjeren kako bi isto uradili i ostali privrednici.

ljine automatski smo zaključali Institut. Treba energičnije da apelujemo da nadležni rješavaju problem već danas. Herceg Novi mora da ima bolnicu – kazao je Marić.

stečaju, treba tražiti saradnju sa bankama kako bi mogli i mi radnici imati nekih privilegija, kao i svi u državi. Ugovor na tri mjeseca, nemogućnost podizanja kredita, rješavanje stambenih kredita, nesigurna primanja samo su neki od razloga koji su doveli do odlaska mladog kadra – zaključila je Drobnjak. Dr Predrag Dabović (DPS) je poručio da se medicinski kadar stvara godinama, duže od

deset ili 15 a da Crna Gora ima hroničan nedostatak kadra i da hitno i ciljano treba pristupiti kako bi se taj problem riješio. Po njegovom mišljenju neophodno je nastaviti ono što je radila prethodna Vlada i da se za funkcionisanje bolnice izdvaja 120.000 eura mjesečno te da Opština opredijeli 25.000 jednokratne pomoći za Sindikat bolnice. Vladimir Kosić (DPS) je predložio da rebalansom državnog

SINDIKAT

Predsjednica Sindikata Bolnice Slavica Drobnjak predložila je da se ugovori o radu trenutno i ubuduće zaposlenima pišu na neodređeno vrijeme. - Bez obzira na to što smo u

DANILOVGRAD: Opština realizuje Regionalni stambeni program

Eurozox gradi kuće za četiri porodice Ćeranić iz Martinića, Dragica Krsmanović iz Spuža i Predrag Tintor iz Kosića. Ugovore sa njima potpisali su predsjednica Opštine Zorica Kovačević i potpredsjednik Ilija Grgurović. - Rješavanje stambenih pitanja za najugroženije kategorije stanovništva jeste

obaveza i prioritet a kada su u pitanju raseljena i interno raseljena lica, imajući u vidu period raseljeništva te dužinu boravka u Crnoj Gori, vi ste naši sugrađani i komšije koji sa nama dijelite i dobro i zlo – kazala je Kovačević. Na realizaciji projekta radi se dvije godine. Opština je pru-

žila potrebnu podršku porodicama koje su konkurisale za stan u okviru projekta za koji je na državnom nivou opredijeljeno 1,2 miliona eura. Izdavanjem Urbanističkotehničkih uslova, kao i saglasnosti na idejno rješenje glavnog gradskog arhitekte

stvoreni su uslovi da se radi na osnovnom građevinskom projektu kao i reviziji. Odlukom SO Danilovgrad porodice su oslobođene naknade za komunalno opremanje što je za budžet ovih familija predstavljalo veliku olakšicu. Sredstva za izgradnju su obezbijeđena iz donatorskog

O zahtjevu DPS-a na narednoj sjednici SO Predsjednik Skupštine opštine Herceg Novi Ivan Otović, kazao je da će i na narednoj redovnoj sjednici lokalnog parlamenta jedna tačka dnevnog reda biti o bolnici Meljine. Između ostalog raspravljaće se i o prijedlogu Kluba odbornika DPS da se otpišu dugovi koje bolnica ima prema opštinskim preduzećima.

kapitalnog budžeta sredstva planirana za ulaganje u Herceg Novi budu preusmjerena za izgradnju nove bolnice. Jovan Subotić (Novska lista) pita kako je moguće da u bolnici Meljine neko vidi samo parcelu za nove hotele i smještajne kapacitete. - Zdravstveni turizam treba da bude u fokusu, a bolnica je ta koja stvara radna mjesta za medicinski ali i sve prateće kadrove – kazao je on. Ž. KONTIĆ

fonda Regionalnog stambenog programa. Glavni donator programa je Evropska unija, a značajno su novčano pomogle vlade Sjedinjenih Američkih Država, kao i Italije, Njemačke, Norveške, Švajcarske, Danske, Turske itd. Snažnu podršku programu daju Visoki komesarijat ujedinjenih naroda za izbjeglice (UNHCR) i Organizacija za sigurnost i saradnju u Evropi (OSCE). B. K.

14 Kultura Susret Đukanovića i delegacije projekta „Putevima bokeljskih Hrvata“

Predsjedniku Đukanoviću uručena zahvalnica

Primjer za njegovanje dobrosusjedskih odnosa PODGORICA - Imamo razloga da budemo ponosni na ono što je urađeno u prethodne četiri godine trajanja kulturno-edukativnog projekta „Putevima bokeljskih Hrvata“ i što su predsjednici dvije države (Hrvatske i Crne Gore) prepoznali važnost ovakve inicijative – kazao je juče predsjednik Crne Gore Milo Đukanović, tokom susreta sa delegacijom projekta koju je predvodila Sanja Putica. Đukanović je istakao da projekti poput ovog, koji imaju uporište u ljudima i promociji kulturnog bogatstva dvije države, predstavljaju odlične primjere za njegovanje dobrosusjedskih odnosa i služe kao uzor i drugim državama u regionu u kojem živimo. Predsjednik je iskazao punu podršku u nastavku sprovođenja projekta i zaključio da je naš region kolijevka kulture i da nove generacije sve više prepoznaju važnost saradnje kroz razne oblike edukacije. Ambasadorka projekta Sanja Putica istakla je da je, iako se četiri godine možda ne čini predugim periodom, u tom vremenu učinjeno mnogo na napretku u odnosima između Crne Gore i Republike Hrvatske, dok je sam projekat pravi putokaz kako se na kulturnim, baštinskim i istorijskim temeljima unapređuje saradnja. Predsjednik Hrvatskog nacionalnog vijeća Zvonimir Deković rekao je da je ovaj projekat most saradnje između Crne Gore i Republike Hrvatske, te da spaja autohtoni hrvatski narod u Boki kotorskoj i Hrvate porijeklom iz Boke, koji danas žive u Republici Hrvatskoj. Članovi delegacije, u kojoj su bili i autor projekta Toni Dabinović i organizator David Bulić, uručili su Đukanoviću i njegovom izaslaniku u ovom programu, savjetniku Borisu Bastijančiću, zahvalnicu za izuzetan doprinos razvoju projekta „Putevima bokeljskih Hrvata“. Ovaj projekat održava se pod pokroviteljstvom Đukanovića i predsjednika Republike Hrvatske Zorana Milanovića. Podršku daje i Ministarstvo kulture i medija Republike Hrvatske. R. K.

Subota, 22. januar 2022.

Dvije godine kasni završetak rekonstrukcije Muzeja u Bijelom Polju, nem

Problem je kako sač predmete od propad Muzej je već dvije godine zatvoren za posjetioce i samim tim ne možemo da ostvarimo tekuću saradnju sa obrazovnim ustanovama u Crnoj Gori, kao i posjete iz inostranstva i dijaspore. Pored toga, nema uslova za rad muzejskog kadra, koji je nedovoljno uposlen, nemamo izložbenog prostora – rekao je direktor Muzeja Željko Raičević BIJELO POLJE - Finalni radovi na rekonstrukciji JU Muzej u Bijelom Polju kasne više od godinu dana i kako je nedavno najavljeno biće nastavljeni u februaru. Rekonstrukcija tog značajnog kulturno-istorijskog zdanja počela je u junu 2020. i završetak je bio planiran krajem oktobra iste godine. Direktor Muzeja Željko Raičević saopštio je za Pobjedu da je nedavno održan sastanak sa predstavnicima Ministarstva prosvjete, nauke, kulture i sporta i UNDP-a. Podsjetio je da je Muzej, od svog osnivanja 1957. godine, rekonstruisan samo jednom, 1982. godine. - Nijesu najbolje urađena arhitektonska rješenja za izlaganje i uslove za rad. Sa-

Zgrada Muzeja u Bijelom Polju

Novi Munkov megamuzej u Oslu privlači veliku pažnju medija i posjetilaca

Programi za sve generacije ,,Ružno pače“ i „Maca papučarica“ u Dodestu od 10 ujutro do 10 uveče Repertoar Gradskog pozorišta u Podgorici

PODGORICA - Lutkarska predstava ,,Ružno pače“ (6+), koju je po tekstu Ivana Bojovića režirao Jaroslav Antoniuk, biće izvedena danas u 11 i 13 sati, u sali Dodest KIC-a ,,Budo Tomović“. U predstavi igraju: Branko Ilić, Katarina Krek, Dijana Dragojević, Pavle Ilić, Dejan Đonović, Ivana Mrvaljević, Monika Čampar, Marija Jovićević, Jovan Radulović i Matija Đaletić. Lutkarska predstava ,,Maca Papučarica“ (3+), koju su po motivima priče Ele Peroci režirali Davor Dragojević i Branka Femić-Šćekić, biće izvedena sjutra u sali Dodest KIC-a ,,Budo Tomović, takođe u 11 i 13 sati. U predstavi igraju: Tihana Ćulafić, Sejfo Seferović, Dijana Dragojević, Marija Đurić i Pavle Popović. Karte su dostupne putem mobilne aplikacije Gradskog pozorišta Podgorica, kao i na biletarnici KIC-a ,,Budo Tomović“ vikendom od 10 do 13 i od 17 do 20 sati. R. K.

„Tihi kutak Hristov“ večeras u Kinoteci PODGORICA – Film „Tihi kutak Hristov“, u režiji Radisava Jevrića, biće prikazan večeras u 20 sati u Crnogorskoj kinoteci. Riječ je o igrano-dokumentarnom filmu o Svetom Mardariju Libertvilskom, prvom srpskom episkopu na tlu Amerike i njegovom putu iz rodnih Korneta nadomak Podgorice, odakle je krenuo još kao dječak, do dalekog Libertvila. Film je snimljen povodom predstavljanja njegovih svetih moštiju nakon 82 godine od njegovog upokojenja. Svjetska premijera filma održana je 16. jula 2017. godine. U glavnim ulogama su Radivoje Bukvić, Kristina Stevović, Lazar Šćekić, Vuk Bundalo, Sloboda Mićalović, Simo Trebješanin i Nebojša Glogovac. Propratni dio programa u Kinoteci biće u znaku izvedbi sopranistkinje iz Bara mr Aleksandre Vojvodić-Jovović („Ninje otpuščaješi“ – Aleksandar Arhengelski i Tropar Roždestvu Hristovom), u pratnji mladog pijaniste Vasilija Basaraba, kao i recitacija iz izbora poezije Ranka Radovića.Ulaz je slobodan. R. K.

OSLO - Munkov megamuzej u Oslu, novo impresivno zdanje neobične spoljašnjosti smješteno tik uz fjordovsku obalu, otvorio je svoja vrata prošle jeseni i ne prestaje od tada da privlači pažnju medija i posjetilaca.

Kako piše Politika, zgrada vrijedna 235 miliona funti postala je dom za čak 26.700 umjetničkih djela i konačno su poštovaoci jednog od najvećih svjetskih slikara u prilici da ih vide dostojno, u mnogo većem obimu nego što je to bilo moguće u prethodnim skromnim muzejskim uslovima. - Namjera nam je bila da stvorimo upadljiv simbol. To možda jeste u suprotnosti sa lokalnim nastojanjima da se njeguje skromnost, ali smatrali smo da je gradu potrebno jedno ovakvo zdanje na eminentnoj lokaciji i zarad ovog izuzetnog umjetnika. Muzej nudi i novu tačku sa koje je moguće otkriti različite poglede na okolni pejzaž – kazao je za Gardijan Huan Hereros, španski arhitekta po čijoj je zamisli zgrada sagrađena. Inostrani listovi podsjećaju da je gradnja ovog muzeja, jednog od najvećih na svijetu, koji je u cjelosti posvećen jednom

Munkov muzej u Oslu

umjetniku, trajala gotovo deceniju i da su je pratile političke prepirke o pitanju cijene, izgleda same zgrade i lokacije. Ali, sudeći prema riječima direkora Stejna Olava Henrihsena, vrijedilo je. - Zaboravite na sve što ste znali o muzejima. Ovo je nešto sasvim drugačije – rekao je on o kući na čijem je čelu i u kojoj se nalazi maratonskih 11 galerija povezanih cik-cak liftovima i staklenim balustradama, sa restoranom i barom na krovu. Promo video koji je pratio otvaranje jasno ukazuje i na namjere koje su imali oni koji su ovaj projekat izveli do kra-

ja. I sam spoljašnji atraktivan izgled izlomljene strukture i osjećaj koji boravak u vizuelno jednostavnoj unutrašnjosti nudi, uz kontinuirano vertikalno-horizontalno usmjereno kretanje i spoljne panele koje je moguće gotovo pa potpuno otvoriti i načiniti zidove gotovo prozirnim, čime prostor postaje bistro osvijetljen – govori o orijentaciji ka mlađoj publici, sklonijoj inovacijama. To je potvrdio i sam direktor, obećavajući obilje programa koji se dešavaju od 10 ujutro do 10 uveče za sve generacije, posebno mlade. - Pripadam generaciji koja je

boravila u previše horizontalno, tradicionalno prostorno orijentisanih muzeja, u kojima se nalazi mnogo ljudi koji se kreću unaokolo ne znajući kuda tačno idu umjesto da su usmjereni na sama umjetnička djela. Opredijelili smo se za suprotnost, napravili smo raj za kustose, ovdje je umjetnost glavni protagonista – objašnjava Henrihsen, prenosi Politika. Galerijski prostori, kako objašnjavaju britanski reporteri, zaista i jesu neutralni i krajnje praktični. Riječ je o prostorijama pravougaonih oblika, ujednačenog tonaliteta, ali sa različitim visinama plafona. Na taj način, prema riječima onih koji su zaduženi za prezentaciju, zvijezda ovog projekta jeste Munk, a ne samo zgrada i njena arhitektoničnost, koja jeste posebna. U odnosu na prethodni njegov muzej iz šezdesetih godina prošlog vijeka u Tojenu, centralnom rezidencijalnom dijelu glavnog grada Norveške, sada postoje neuporedivo veće izložbene mogućnosti. Tako je u pet tematskih cjelina moguće upustiti se u pokušaj sagledavanja svih mijena velikog stvaraoca. I mnogo toga drugog. R. K.

Kultura

Subota, 22. januar 2022.

čuvati danja

dašnja rekonstrukcija zgrade Muzeja sa pravom se može okarakterisati kao najveći poduhvat u kulturi Bijelog Polja, u posljednjih 70 godina. Zgrada Muzeja ima izuzetan kulturno-istorijski značaj za Bijelo Polje, to je jedino i najvrednije tradicionalno zdanje sa takvim karakteristikama u gradu pod Obrovom – kazao je Raičević.

KASNI ISPLATA

Kako je naveo Raičević, do kašnjenja završetka radova došlo je zbog toga što resorno Ministarstvo prosvjete, nauke, kulture i sporta nije donijelo odluku o isplati preostalih sredstava za nastavak druge faze, na što se ugovorom o finansiranju obavezalo prethodno Ministarstvo kulture. - Muzej na rekonstrukciju čeka više od 35 godina. Radovi se odvijaju u skladu sa propisima i konzervatorskim uslovima koje je propisala Uprava za zaštitu kulturnih dobara. Spoljašnji izgled i gabariti zgrade nijesu se mijenjali, ostali su u skladu sa njenim autentičnim izgledom, s

obzirom na to da zgrada ima značajnu arhitektonsku i kulturno-istorijsku vrijednost – kazao je Raičević. Direktor je apostrofirao da sve poslove oko rekonstrukcije i adaptacije zgrade Muzeja vodi UNDP, kao i sve druge poslove oko potpisivanja ugovora, tendera i ostalo. - Opština je izmirila sve ugovorene obaveze o rekonstrukciji uplatom 50 hiljada eura, a bivše Ministarstvo kulture sredstva za prvu fazu rekonstrukcije i adaptacije muzeja – kazao je Raičević, koji nije mogao da precizira o kolikom iznosu se radi, zato što sve te poslove vodi UNDP.

NE MOGU DA RADE

Prema ranijim planovima, kako je kazao Raičević, Ministarstvo kulutre je trebalo da opredijeli ukupno 120 hiljada eura. Raičević je naveo da su problemi Muzeja zbog kašnjenja radova na rekonstrukciji i adaptaciji više nego evidentni. - Problem je kako sačuvati predmete od propadanja i uništenja jer se čuvaju u neuslovnim prostorijama. Muzej je već dvije godine zatvoren za posjetioce i samim tim ne možemo da ostvarimo tekuću saradnju sa obrazovnim ustanovama u Crnoj Gori, kao i posjete iz inostranstva i dijaspore. Pored toga, nema uslova za rad muzejskog kadra, koji je nedovoljno uposlen, nemamo izložbenog prostora, ne održavaju se tribine, promocije, stalne postavke – zaključio je Raičević. B. Č.

Festival u Njemačkoj ove godine bez onlajn izdanja

Čembalista Timur Haliulin održao koncert u Muzičkom centru Crne Gore

Muzičari se vraćaju drevnim instrumentima

PODGORICA - Izvođač na čembalu mora da bude improvizator, da osjeća instrument, i ponekad u toku izvođenja kompozitor, da bi publika doživjela sve njegove mogućnosti, a u novije vrijeme postoji tendencija da se muzičari vraćaju drevnim instrumentima, na kojima interpretiraju nove melodije – kazao je za PR centar solista Belgorodske i Kurske filharmonije, čembalista Timur Haliulin, koji je održao koncert-lekciju pod nazivom „Muzika za čembalo kroz vjekove“ u Muzičkom centru Crne Gore.

Shodno temi koncerta, solista je na čembalu – instrumentu čije je „zlatno doba“ bilo u periodu XVII i XVIII vijeka – interpretirao djela i putem predavanja dodatno upoznao publiku sa načinima sviranja i kompozicijama. Repertoar je obuhvatio kompozicije najznačajnijih autora koji su pisali muziku za ovaj instrument, od renesansnog umjetnika Đirolama Freskobaldija, baroknih kompozitora Johana S. Baha i Georga F. Hendla, jednog od najznačajnijih italijanskih predstavnika bečke škole Luiđija Bokerinija, potom djela ruskog stvaraoca XX vijeka Mikaela L. Tariverdieva do britanskog savremenog umjetnika Džona Ratera i dr.

PR centaR

ma uslova za rad zaposlenih

Sa koncerta Haliulina u Muzičkom centru Crne Gore

Haliulin je rekao da je u novije vrijeme prisutna tendencija da se muzičari vraćaju drevnim instrumentima, na kojima interpretiraju nove melodije. - To je veoma interesantan proces i ispada kao da se vremeplovom vraćamo u davno vrijeme i izučavamo sa nove strane nas i našu muziku. Čembalo je preteča klavira. Današnji klavir ne bi ni postojao da nije bilo čembala i orgulja – kazao je Haliulin za PR centar. Dodao je da je najprije svirao

klavir, navodeći da ga je u toku daljeg muzičkog obrazovanja privukao zvuk drevnih instrumenata: čembala, orgulja i kariljona. - Svaki od tih instrumenata zvuči različito i ima razne mehanizme i tehnike dobijanja zvuka. Svaki instrument je prilagođen za neku vrstu izvođenja. Čembalo je trzajni instrument, za izvođenje virtuozne muzike, orgulje za izvođenje duhovne muzike, a kariljon, to je prosto čarolija. Oduševljen sam, bavim

Poziv za audiciju i boravak u Provansi Muzički centar Crne Gore, kao član Medinea mreže (Mediteranskog inkubatora za nove umjetnike) koju koordinira Festival Eks-enProvans iz Francuske, pozvao je crnogorske muzičare da se prijave na audiciju za Mediteranski orkestar mladih (Orchestre des Jeunes de la Méditerranée). Audicija će biti održana u srijedu, 9. marta u 14 sati na Univerzitetu za muziku u Tirani, a besplatan prevoz na relaciji Podgorica-Tirana-Podgorica obezbijediće Muzički centar Crne Gore. Putem audicija koje se održavaju širom Mediterana biće izabrani najbolji mladi muzičari koji će od 5. do 25. jula

boraviti u Provansi. - Oni koji polože audiciju imaće pokrivene troškove kotizacije, puta, smještaja, ishrane u Provansi, a tokom proba radiće sa mentorima Londonskog simfonijskog orkestra i dirigentom Dankanom Vordom (Duncan Ward), sa kojim će i nastupati – navodi se u saopštenju Muzičkog centra. Rok za prijave je 4. mart, a više informacija o uslovima učešća na audiciji, zahtjevima i načinu prijave može se pročitati na internet adresi http://www.muzickicentar.com/medinea/ index.php.

se time i imam veiku želju da to podijelim sa publikom – istakao je Haliulin. Pojasnio je da čembalo i orgulje imaju ograničene mogućnosti u poređenju sa klavirom. - Ti instrumenti su kruti i da bi oživjeli u rukama izvođača, on mora da bude i improvizator, da osjeća instrument, i da ponekad bude i sam kompozitor i u toku izvođenja da nešto dodaje iz svoje duše, da bi publika osjetila kako taj instrument pjeva i zvuči – kazao je Haliulin. Istakao je da je u XX vijeku započela renesansa čembala, tako da su mnogi kompozitori komponovali muziku na ovom instrumentu, navodeći da on nije izgubio popularnost „zato što je nezamjenjiv“. Govoreći o programu koncert-lekcije „Muzika za čembalo kroz vjekove“, Haliulin je kazao da je želio da spoji vremenski luk i predoči publici razvoj u hronološkom smislu muzike na čembalu od vremena prije Baha, preko Hendla, do savremenih kompozitora, tako da publika dobije uvid u univerzalnost ovog instrumenta. R. K.

Gosti i publika ipak na Berlinalu Otiskom bilježi misaone doživljaje U Gradskoj galeriji u Kotoru otvorena izložba djela Ane Lompar

Ovom objavom su iznenadili mnoge koji su očekivali da će festival biti održan onlajn drugu godinu zaredom. Organizatori Berlinala najavili su program sa 18 filmova u konkurenciji, među kojima su novi filmovi Francuza Fransoa Ozona i Kler Deni, scenaristkinje ostvarenja „Carol“ Filis Naž i prethodnog pobjednika Paola Tavianija iz Italije. Očekujući hiljade gostiju iz cijelog svijeta, direktori festivala Mariet Risenbek i Karlo Katrian rekli su na virtuelnoj konferenciji za novinare da su s državnim zdravstvenim vlastima osmislili plan za 72. izdanje ovog prestižnog festivala, javlja AFP. Ovaj plan uključuje kraći program, zahtijeva da su učesnici vakcinisani ili preležali kovid-19 i manji broj posjetilaca kako bi svi bili sigurni. - Odlučili smo se za festival uživo jer stvarno vjerujemo da je kolektivno iskustvo u središtu filmskog festivala – rekao je Katrian. Berlinale, koji se uz Kan i Veneciju svrstava među najbolje kinematografske izložbe u Evropi, trebao bi da bude održan između 10. i 20. februara. R. K.

KOTOR - Izložba grafika mr Ane Lompar, pod nazivom ,,Stvaranje tišine“, otvorena je u Gradskoj galeriji u Kotoru. Lompar se po prvi put predstavila kotorskoj publici sa tridesetak radova rađenim kombinovanom tehnikom. Među njima su ,,Tišina“, ,,Strpljenje“, ,,Razgovor“, ,,Želje“ i ,,Put“.

U katalogu za izložbu Lompar je zapisala da su mišljenje, izražavanje i duševna sloboda sastavni činioci stvaralačke likovne fizionomije i neizostavna tekovina našeg društvenog života. - Želja da se samoizražavamo, nadograđujemo i percipiramo kao likovni stvaraoci proizilazi iz potrebe da se otrgnemo konvencionalno-kolektivnoj svijesti i na taj način damo svoj doprinos

Radio KotoR

BERLIN - Prvi ovogodišnji veliki evropski filmski festival Berlinale biće održan sljedećeg mjeseca uživo, potvrdili su organizatori u trenutku kada se očekuje vrhunac talasa omikron soja u Njemačkoj, javlja Fena.

Sa izložbe djela Ane Lompar u Kotoru

oslobađanju ličnog i imanentnog u svim sferama društveno mogućeg. Opažajnim iskustvom, dugotrajnim opservacijama na polju grafičke umjetnosti, sloboda je našla svoj iskaz i na

mom grafičkom otisku doživjela izražajnu ekstazu – zapisala je Lompar, prenosi Radio Kotor. Prema njenim riječima, ma koliko se umjetnost mijenja, grafika uvijek u svojoj osobenosti ostaje

jedinstvena, originalna i zasnovana na tradicionalnosti. - Otiskom bilježim sopstvene misaone doživljaje, otiskujem sjećanja i pravim veze likovnog, imaginarnog i literarnog. Jedan ovako značajan proces ima jasnu namjeru, da se nadograđuje i razvija nove likovne diskurse. Emocije, sjećanja, stavovi, stremljenja, posvete… nalaze se na ovim otiscima, ostaju dio mog života i uvijek se rado vraćam svakom – kazala je Lompar. Galerista Milenko Premović podsjetio je da izložbom ,,Stvaranje tišine“ Gradska galerija u Kotoru započinje novu izlagačku sezonu. Ana Lompar je 2021. godine magistrirala na Fakultetu likovnih umjetnosti na Cetinju, odsjek Grafika, pod mentorstvom prof mr Anke Burić. A. Đ.

16 Hronika Podgorice

Subota, 22. januar 2022.

Izgradnja Zmaj Jovinog bulevara na Starom aerodromu zavisi od toga koliko će za njih biti opredijeljeno novca iz državnog budžeta

Grade parking sa sedamdesetak mjesta

Ako bude para neće biti probijanja roka

Dalji radovi na izgradnji Zmaj Jovinog bulevara na Starom aerodromu zavise od toga koliko će za njih biti opredijeljeno novca iz državnog budžeta. Radnici građevinske firme ,,Gradnja promet“ izvode radove smanjenim intenzitetom ali, ukoliko novac bude isplaćen po ugovorenoj dinamici, kompletan posao će biti završen u predviđenom roku, tj. do polovine ove godine. U toku je postavljanje atmosfetske kanalizacije, vodovodnih cijevi, elektro i ostalih podzemnih instalacija na dijelu lijeve bulevarske strane,

od raskrsnice Zmaj Jovine sa Kozaračkom ulicom, do raskrsnice sa Bulevarom Josipa Broza Tita. Zbog izgradnje šahti i ugradnje podzemnih instalacija, dio raskrsnice prema Kozaračkoj ulici (kod Osnovne

Gradilište parkinga uz budući Zmaj Jovin bulevar

škole ,,Pavle Rovinski“) bio je zatvoren je za saobraćaj. Na gornjem dijelu bulevara, od raskrsnice sa Kozaračkom ulicom, do raskrsnice sa Ulicom Veljka Vlahovića ostali su još sitni građevinski rado-

vi i asfaltiranje. Na tom dijelu položene su sve podzemne instalacije, izgrađene šahte, trotoari, razdjelna ostrva, postavljeni stubovi za rasvjetu i tampon... Takođe, i na desnoj strani donjeg dijela bulevara,

od raskrsnice sa Kozaračkom do raskrsnice sa Bulevarom Josipa Broza Tita, položene su komplet podzemne instalacije, izgrađene šahte, trotoari, razdjelna ostrva i postavljena rasvjeta i tampon sloj. Procjena je da je preostala praktično još četvrtina posla i asfaltiranje kompletne dionice. Do isteka roka ima još pet mjeseci i ukoliko uplate novca budu redovne, to je dovoljno za kompletan završetak posla,

Na Bulevaru Veljka Vlahovića radovi obustavljeni od maja Radovi na Bulevaru Veljka Vlahovića obustavljeni su od maja prošle godine, a njihov nastavak je uslovljen uplatom sredstava iz državnog budžeta, ugovorenih za finansiranje ovog projekta. Izgradnja Bulevara Veljka Vlahovića, koju finansira Uprava javnih radova, započeta je 26. oktobra 2020. godine. Ugovorena

Zabrana saobraćaja

Sekretarijat za saobraćaj saopštio je da će na dijelu Ulice Valtazara Bogišića, od raskrsnice sa Ulicom Đulje Jovanova do raskrsnice sa Ulicom Žarka Zrenjanina, i u dijelu Ulice Žarka Zrenjanina u neposrednoj blizini kasarne Masline, saobraćaj biti zabranjen za sve vrste motornih vozila do 20. februara. Do privremene obustave odvijanja saobraćaja doći će zbog izvođenja radova na izgradnji sekundarne fekalne kanalizacije. Takođe zbog izgradnje sekundarne kanalizacione mreže, do 20. februara saobraćaj će biti zabranjen i na dijelu Ulice Nikole Tesle (desni krak nakon pružnog prelaza iz pravca Zagoriča ka Bulevaru Vilija Branta). Do 21. februara biće zabranjeno odvijanje saobraćaja na dijelu ulica Ćamila Sijarića, Husinjskih rudara i Ulice 5 – Vrela, sa pripadajućim raskrsnicama na Koniku, radi izvođenja radova na izgradnji novog kolek-

tora fekalne kanalizacije. Za sve vrste motornih vozila saobraćaj će biti zabranjen i na dijelu Ulice braće Ribar, od raskrsnice sa Ulicom Marka Mašanovića do raskrsnice sa Ulicom Ivana Gorana Kovačića i na dijelu Ulice Marka Mašanovića, od raskrsnice sa Ulicom braće Ribar do raskrsnice sa Ulicom Georgi Dimitrova, radi izvođenja radova na izgradnji sekundarne kanalizacione mreže. Zatvaranje tih saobraćajnica trajaće do 23. februara. Za vrijeme odvijanja pomenutih radova, autobusi na linijama L 4 i L 5 saobraćaće ulicama Braće Ribar, Ivana Gorana Kovačića, Branka Radičevića, Bulevarom Pera Ćetkovića i dalje uobičajenom trasom. Zbog izvođenja radova na izgradnji sekundarne kanalizacione mreže, za saobraćaj će do 19. februara biti zatvoren dio Skopske ulice (kraku 1 i 2), u zahvatu DUP ,,Ibričevina“ i DUP ,,Masline“. H. P.

Promjenljivo, do pet stepeni Za danas je najavljeno promjenljivo oblačno, prijepodne sa više sunčanih perioda. Vjetar povremeno umjeren do jak, sjeveroistočni. Jutarnja temperatura vazduha oko minus dva stepena, najviša dnevna do pet. H. P.

nekoliko dana, a kompletan posao, čiji je investitor Agencija za izgradnju i razvoj Podgorice, biće završen za dva mjeseca. Tako će građani toga dijela grada i prije završetka izgradnje novog bulevara dobiti uređen prostor za parkiranje.

I. MITROVIĆ

Na Zmaj Jovinom bulevaru ostala je praktično još četvrtina posla, nakon čega preostaje asfaltiranje kompletne dionice. Do isteka ugovorenog roka ima još pet mjeseci i ukoliko uplate novca budu redovne, to bi bilo dovoljno za završetak posla Zmaj Jovin bulevar na Starom aerodromu

Prethodnih dana počela je izgradnja pristupne saobraćajnice i sedamdesetak parking mjesta ispred zgrada uz donji dio Zmaj Jovinog bulevara. Takođe, biće urađena atmosferska kanalizacija, rasvjeta, telekomunikacije i trotoari. Radovi su počeli prije

vrijednost radova je 4.591.205 eura, sa PDV-om, a predviđeni rok izvršenja ugovora je 30 mjeseci. Izvođač posla je Tehnoput – MNE iz Podgorice. Na lijevoj kolovoznoj traci (posmatrano od Bulevara Pera Ćetkovića ka Tuškom putu) završeno je gotovo 90 odsto radova, izuzimajući asfaltiranje. Dužina ovog

bulevara je 1,9 kilometara, projektom je planirana izgradnja šest traka, a na pojedinim mjestima bulevar će imati poprečni profil identičan onome koji je na auto-putu (više od 45 metara). Duž cijelog Bulevara Veljka Vlahovića biće izgrađena obostrana biciklistička staza, širine jedan metar.

uvjereni su građevinari. Izgradnja Zmaj Jovinog bulevara, koju finansira Uprava javnih radova Crne Gore, započeta je u decembru prošle godine. Ugovorena vrijednost radova iznosi 1.629.625 eura, sa PDV-om, a predviđeni rok izvršenja ugovora je 18 mjeseci, računajući od dana uvođenja izvođača u posao. Izvođač radova je Gradnjapromet iz Danilovgrada. Temeljna rekonstrukcija ove ulice i njeno pretvaranje u modernu saobraćajnicu bulevarskog tipa, u dužini 720 metara, važan je projekat ne samo zbog toga što će unaprijediti saobraćajnu povezanost ovog dijela grada sa ostatkom Podgorice, nego što se na ovaj način rješava i jedno goruće pitanje za mještane tog dijela Starog aerodroma, a to je tretman atmosferskih voda. I. MITROVIĆ

Glavni grad nastavlja da podržava razvoj ženskog preduzetništva

Raspisan šesti konkurs podrške Glavni grad je juče raspisao konkurs za podršku ženskom preduzetništvu, koji će biti otvoren 45 dana. Poziv je usmjeren na preduzetnice i preduzeća u kojima su žene nosioci biznisa, odnosno na žene koje žele da pokrenu ili razvijaju sopstveni biznis. Sredstva predviđena budžetom Glavnog grada za ovu godinu, u iznosu od 20.000 eura, raspodjeljuju se za biznis planove kojima se naročito podstiče ekonomski razvoj Podgorice, poljoprivrede i ruralnog područja, organske poljoprivredne proizvodnje i turizma. Takođe, biznis planovi trebalo bi da podstaknu razvoj lova i ribolova, kao i fizičke kulture i sporta, te doprinesu afirmaciji i valorizaciji kulturnog potencijala i tradicije i očuvanju životne sredine i održivog razvoja. Maksimalan iznos dodijeljenih sredstava za biznis planove ne može iznositi više od 25 odsto ukupnog iznosa predviđenog budžetom Glavnog grada za podršku ženskom preduzetništvu (5.000 eura). U pozivu je naglašeno da kompanija, odnosno preduzetnica, može konkurisati za ukupan iznos ili

za dio sredstava za realizaciju aktivnosti iz biznis plana i dužna je da to naznači. Preduzetnice koje žele da započnu sopstveni biznis ili planiraju razvoj poslovanja, dokumentaciju (koja je detaljno opisana na oglasnoj strani sajta Glavnog grada) prilažu u zapečaćenoj koverti, sa naznakom: ,,Prijava na Konkurs za raspodjelu sredstava opredijeljenih za podršku ženskom preduzetništvu – ne otvaraj“ i predaje je na

pisarnicu Glavnog grada (zgrada na Trgu nezavisnosti br. 20) do 7. marta. Ovaj konkurs podrške ženskom preduzetništvu je šesti po redu koji realizuje Glavni grad, a zahvaljujući dosadašnjim izdanjima više od 50 žena dobilo priliku da razvije ili unaprijedi svoju biznis ideju. Informacije u vezi konkursa mogu se dobiti i pozivom na telefon 020/625718 ili putem imejla: danijela.radec@ podgorica.me. H. P.

Hronika Podgorice

Subota, 22. januar 2022.

Uskoro počinju završni zanatski radovi Radovi na izgradnji osnovne škole u Tološima teku predviđenom dinamikom. Navodeći da se izvode kvalitetno i u skladu sa pravilima struke, iz kompanije Bemax koja izvodi radove, kazali su za Pobjedu da će rok za završetak svih radova biti ispoštovan. Kako napominju, školu će i opremiti svom potrebnom opremom i mobilijarom kako bi bila spremna da primi đake u septembru tekuće godine.

RADOVI

- Trenutno se na objektu izvode radovi na izradi fasade, hi-

droizolaterski radovi na krovu fiskulturne sale, ugrađuje se fasadna bravarija. Unutar objekta izvode se radovi na razvođenju svih instalacija. U toku su i radovi na uređenju terena oko objekta – kazala je predstavnica kompanije Bemax Jovana Vuksanović. Kako dodaje, uskoro počinju završne radove, a to su malterisanje, moleraj i podopolagački radovi. - Sve radove, uključujući i opremanje škole potrebnom opremom i mobilijarom, završićemo do septembra, tj. do početka školske 2022. godine – poručila je Vuksanović.

M. BABOVIĆ

Izgradnja osnovne škole u Tološima teče predviđenom dinamikom

Unutrašnjost buduće osnovne škole u Tološima

Ugradnja fasade i spoljne bravarije

Trenutno se na objektu izvode radovi na izradi fasade, hidroizolaterski radovi na krovu fiskulturne sale, ugrađuje se fasadna bravarija. Unutar objekta izvode se radovi na razvodu svih instalacija. U toku su i radovi na uređenju terena oko objekta – kazala je predstavnica kompanije Bemax Jovana Vuksanović



Škola je, prema važećim zakonima i pravilnicima iz oblasti školskog obrazovanja, projektovana za 1.200 djece.

Iz Ministarstva još niko nije obišao školu

ULAGANJA

Iz Kompanije Bemax napominju da će školu i opremiti svom potrebnom opremom i mobilijarom, kako bi bila spremna da primi đake u septembru pumpe vazduh–voda. Grijanje otvoreni sportski tereni – na- tekuće godine

- U školi je predviđeno 15 matičnih učionica, pet predmetnih učionica, dvije učionice za informatiku i pet specijalizovanih učionica sa pripadajućim kabinetima. Fiskulturna sala je predviđena za odigravanje rukometnih, košarkaških i odbojkaških utakmica. Kapacitet tribina sale je 494 mjesta, od čega je 204 fiksnih mjesta, a 290 mjesta u sklopu teleskopskih tribina. Krov škole je opremljen solarnim kolektorima za centralnu pripremu tople vode. Za grijanje i hlađenje škole i fiskulturne sale predviđen je sistem toplotne

Iz kompanije Bemax ističu da su radove na izgradnji osnovne škole u Tološima počeli u maju prošle godine, a da do danas niko od predstavnika Ministarstva prosvjete, nauke, kulture i sporta nije došao u obilazak ovako značajnog objekta. - Smatramo da objekat ovakvog značaja treba biti značajan resornom ministarstvu, jer pored sticanja znanja i vještina našim mlađim sugrađanima može doprinijeti razvoju i osnaživanju zajednice – poručuju iz kompanije Bemax.

i hlađenje škole vršiće se kasetnim jedinicama smještenim u spuštenom plafonu, dok je grijanje i hlađenje fiskulturne sale predviđeno kanalskim sistemom. Ponuđeno rješenje nudi naselju javne sadržaje koji mu nedostaju: trg, park,

vela je predstavnica kompanije Bemax. Kamen temeljac za izgradnju osnovne škole u Tološima položen je u maju prošle godine, tačnije 21. maja na Dan nezavisnosti Crne Gore. Riječ je o donaciji vrijednoj sedam

miliona eura, porodice Ubović glavnom gradu, u znak sjećanja na njihovu preminulu majku i babu Novku Ubović, istaknutu prosvjetnu radnicu. I. MITROVIĆ

Arena

18 Rukomet

Subota. 22. januar 2022.

Crna Gora protiv Holandije traži drugu

PODGORICA - Crna Gora i Holandija su najljepše priče Evropskog prvenstva u Mađarskoj i Slovačkoj.

Liga šampiona (11. kolo) – podgoričke rukometašice čeka teško gostovanje u Rusiji

Bez pardona na favorita Danas (16 h): Rostov–Budućnost Bemax PODGORICA – Pravi odnos i dobra šema do 40. minuta rukometašicama Budućnost Bemaxa donijeli su egal u Podgorici protiv jednog od favorita za trofej Lige šampiona. Rostov se namučio da dođe do bodova, a ,,plave“ isto priželjkuju u revanšu, odnosno u 11. kolu grupne faze Lige šampiona. Izabranice Bojane Popović stigle su u Rostov, u sastavu koji se prošle sedmice suprotstavio Bukureštu, što znači da će ponovo oslabljene istrčati na teren i to bez bekova Ivane Mitrović, Katarine Džaferović, Valerije Maslove i pivotkinje Tatjane Brnović. - Nastupićemo u istom sastavu kao u prošlom kolu protiv Bukurešta. Ponovo će priliku dobiti dosta mladih igračica, to je jedini put kojim možemo da idemo ove sezone, jer želimo da one stiču iskustvo i izvuku maksimum iz mečeva protiv jakih protivnika. Nije jednostavno stvarati igrače kroz Ligu šampiona, kada igrate protiv ozbiljnih timova sa velikim budžetima, ali nemamo drugog izbora. Očekuje nas težak duel protiv tima koji ima sjajan sastav i velike ambicije. Znali smo i uoči ove sezone da imamo izuzetno mlad sastav, a uz to smo se suočili sa pehovima tokom sezone, zbog povreda ili korona virusa, tako da je ionako mala rotacija sada svedena na minimum. Teško je postaviti neku ozbiljniju postavu i taktiku sa toliko problema i pehova, ali nastojaćemo da što duže pariramo izuzetnom timu kao što je Rostov, odnosno sve dok bude snage i ideje u našoj igri. Vjerujem

Raspored GRUPA A Danas 16.00 – Rostov–Budućnost Bemax 16.00 – Bukurešt–Borusija Sjutra 14.00 – Esbjerg–FTC 14.00 – Podravka–Brest GRUPA B Danas 18.00 – Kastamanu–Vajpers Sjutra 14.00 – Savehof–CSKA 16.00 – Đer–Odenze Mec–Krim (odloženo)

da će djevojke razmišljati samo o svojoj igri, da će uživati na terenu i da mogu da ostave dobar utisak – poručila je Popović. Jedan od glavnih favorita za visok plasman skoro i da nema slabog mjesta. Rostov predvode ruske reprezentativke i internacionalke od kojih su najpoznatije francuske reprezentativke Zadi i Edviž, a tu je i legenda svjetskog rukometa Amorim. - Rostov je i ove sezone jedan od favorita za plasman na finalni turnir Lige šampiona. Uoči početka ove sezone doveli su veliki broj igračica sa jasnim ciljem – da se domognu završnog turnira, koji im je izmakao prošle godine. Sada je to jednostavno imperativ za njih. Ekipa je sastavljena od ruskih reprezentativki i velikog broja internacionalki, odlično su pokriveni na svim pozicijama i što se tiče rotacije, nemaju nikakvih problema. Jasno je da igramo protiv izuzetnog protivnika, ali moramo da se borimo i pružimo maksimum u ovom trenutku. Rostov je u grupi trenutno na drugoj poziciji sa sedam pobjeda i tri poraza. ,,Plave“ su ostvarile pobjedu protiv Bresta u posljednjem kolu jesenjeg dijela elitnog takmičenja. A. M.

,,Lavovi“ su drugi put u glavnoj rundi kontinentalnog šampionata, pobijedili su tri protivnika zaredom, dok je priča ,,zlatnih momaka“, kako glasi nadimak rukometaša iz zemlje lala, takođe impresivna. Holanđani tek drugi put učestvuju na evropskom prvenstvu, a ovo im je ukupno treći nastup na velikom takmičenju, budući da su daleke 1961. igrali na Svjetskom šampionatu. Podrazumijeva se, ove godine su premijerno prošli grupnu rundu, što je nagrada za dugogodišnji, dobro postavljen sistem rada s mlađim kategorijama. Od sistemskog ulaganja u crnogorski rukomet odavno nema ništa, ali reprezentacija je posebna priča, fenomen. ,,Lavovi“ na aktuelnom EHF Euru igraju toliko dobro da se ne zna koji im je limit, a pobjeda nad Hrvatskom na startu glavne runde (32:26) otvorila je mogućnosti koje nijesu mogle da se zamisle ni u najljepšem snu. Ukoliko selekcija Zorana Roganovića pobijedi danas (15.30 h) u Budimpešti, otvorenih očiju moći će da sanja o polufinalu, iako će joj na tom putu stajati još Francuska i Island. - Disciplina koju momci pokazuju u igri, način na koji izvršavaju zadatke, čine me ponosnim i velika mi je čast da budem na čelu ove ekipe - rekao je Roganović. Crna Gora je prije dva dana očitala lekciju Hrvatskoj, prethodno savladala i Sjevernu Makedoniju (28:24) i Sloveniju (33:32), ali ,,lavovi“ se ponašaju kao da su im pobjede na evropskim prvenstvima normalna stvar. Nema ni ,,e“ od euforije...

RSCG

Sudar najljep

- Ima još mnogo posla, razmišljamo samo o sljedećem protivniku i vidjećemo dokle će nas to dovesti. Odmah poslije meča sa Hrvatskom otišli smo u hotelske sobe da se odmorimo. Pokušavamo da ne trošimo energiju na nepotrebne stvari, fokusirani smo samo na naredni izazov - kazao je Roganović.

NAJTEŽI MEČ

,,Crveni“ su dosadašnje pobjede na EP bilježili nad rivalima iz okruženja, sada ih čeka nešto sasvim novo. - Do sada smo igrali samo s ekipama sa Balkana i na neki način preuzeli ,,regionalni tron“. Holandija je rival s kojim nijesmo

igrali u ovom sastavu. Prijatno su iznenađenje kao i mi. Ovo će biti jedan od najtežih mečeva za nas, iz razloga što smo prvi put možda favoriti. Ljudima koji nijesu baš upućeni u rukomet, Holandija sigurno ne zvuči opasno, ali nema prostora za potcjenjivanje. Siguran sam da ćemo odigrati još jednu dobru utakmicu - istakao je Roganović. Cetinjski stručnjak je prije dva dana prvi put na šampionatu koristio Stefana Čavora, koji je prije nekoliko dana izašao iz izolacije, kao i Stevan Vujović i Miloš Božović. Njih dvojica nijesu bila spremna za duel s ,,kaubojima“, ali

će se danas naći u timu. - Osjećaju se mnogo bolje, vidljivo je na treninzima. To nam daje snagu i novu energiju - zadovoljan je Roganović. U igri Holandije sve počinje od 172 centrimetra visokog srednjeg beka Pari Sen Žermena Luka Stajnsa, a udarna snaga u napadu je desni bek Kaj Smits, koji je u četiri meča dao 36 golova, uz procenat šuta 72 odsto. ,,Zlatni momci“ su u preliminarnoj rundi pobijedili domaćina Mađarsku (31:28) i Portugal (32:31), a tijesno izgubili od Islanda (29:28). Prije dva dana poraženi su od Francuske (34:24) i imaju dva

Arena

Subota. 22. januar 2022.

EP za rukometaše 19

pobjedu u glavnoj rundi šampionata Evrope u Mađarskoj i Slovačkoj

pših priča prvenstva Rezultati i tabele

Igor Marković bio najbolji strijelac u pobjedi Crne Gore nad Holandijom 2007.

GRUPA 1 Danas 15.30 - Crna Gora - Holandija 18.00 - Francuska - Island 20.30 - Danska - Hrvatska 1. Francuska 2. Danska 3. Island 4. Crna Gora 5. Hrvatska 6. Holandija

2 2 2 2 2 2

2 2 1 1 0 0

0 0 0 0 0 0

0 0 1 1 2 2

61:46 58:45 53:56 53:56 48:59 52:63

4 4 2 2 0 0

GRUPA 2 Juče Rusija - Španija Poljska - Švedska Njemačka - Norveška 1. Španija 2. Norveška 3. Švedska 4. Njemačka 5. Rusija 6. Poljska

3 0 2 0 2 0 1 0 1 0 0 0 Neđelja 15.30 - Poljska - Rusija 18.00 - Njemačka - Švedska 20.30 - Španija - Norveška

ODBRANA OSTAJE KLJUČ

Stefan Čavor je iz hotelske sobe gledao pohod saigrača ka glavnoj rundi, a na prvom

meču na šampionatu pogodio četiri od pet šuteva. - Preponosan sam što sam dio ovakve ekipe. Napravili smo veliki uspjeh. Pišemo novu istoriju crnogorskog rukometa, nadam se da ćemo i u preostala tri meča glavne runde pokazati kakav smo tim i koliko možemo. Čekaju nas teški protivnici, ali ukoliko budemo igrali kao do sada sve će biti kako treba - istakao je rukometaš Veclara, koji sa Brankom Vujovićem čini jedan od boljih tandema desnih bekova na EP. ,,Lavovi“ su pokazali raznovrsnost u prethodnim mečevima, imali odgovor na sve

0 1 1 2 2 3

87:76 6 96:77 4 85:73 4 76:80 2 71:77 2 72:100 0

izazove koje su im postavljali rivali, a najveću snagu crpili iz odbrane na čelu sa čudesnim Nebojšom Simićem. Dvadeset sedmogodišnji Budvanin ističe da recept za dobar rezultat ostaje isti. - Pokazali smo da možemo da igramo sa svima. U dobroj smo formi, samo treba da nastavimo tako, naročito u odbrani jer smo njome pobijedili sve rivale. U tome je ključ, ko god da je protivnik - rekao je Čavor. Čavor igra u njemačkoj ligi, gdje nastupa i nekoliko holandskih reprezentativaca. - Dosta su drugačija ekipa od ostalih, bekovi su im niži, protok lopte brz... Dobro igraju ,,jedan na jedan“ i sigurno će biti teško. Ponavljam, odbrana će presuditi. Iz dobre defanzive dolaze laki golove i to može da nam bude glavno oružje. Možemo da igramo s njima i vjerujem da imamo kvalitet da upišemo još jednu pobjedu, što nam je i cilj - poručio je Stefan Čavor. N. KOSTIĆ

PODGORICA - Rukometna reprezentacija Crne Gore do sada je dva puta igrala s Holandijom, oba puta prije 15 godina, u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo 2008. godine. ,,Lavovi“ i ,,zlatni momci“ bili su rivali u grupi 4, koju su činile i Austrija i Finska. Prvi susret selekcija koje će se danas sastati u glavnoj rundi Evropskog prvenstva odigrao se 17. januara 2007. u Bijelom Polju. Crna Gora je slavila 32:27, a u sastavu su bili sadašnji selektor Zoran Roganović i direktor nacionalnog tima Draško Mrvaljević. Najefikasniji u timu koji je vodio Pero Milošević bio je tada dvadeset petogodišnji Igor Marković sa šest pogodaka, jednim više od Mrvaljevića. Po četiri su dali Alen Muratović, Mladen Rakčević i Marko Dobrković¸ po tri puta u listu strijelaca upisali su se Ratko Đurković i Blažo Lisičić, jednom Roganović, Miloš Milošević i Goran Đukanović. Igrali su i Miodrag Kažić, Nikola Vujović... - Dobro se sjećam tog meča i cijelih kvalifikacija. Bili su to počeci naše rukometne reprezentacije, ali nastupali smo s pozicije sile. Igrali smo stvarno dobro, imali veliku podršku, euforija je bila poput sadašnje - priča Igor Marković za Pobjedu. - Prije meča sa Holandijom po dva puta smo pobijedili Finsku i Austriju. Pamtim i da je u pobjedi nad Holanđanima fenomenalno branio Goran Stojanović. ,,Lavovi“ su tim trijumfom osigurali prvo mjesto u grupi, a u posljednjem kolu, 21. januara 2007. u Paningenu, remizirali su sa ,,narandžastima“ 33:33. Dvanaest golova postigao je Muratović, po šest Roganović i Rakčević, četiri Milošević, tri Mrvaljević, po jedan Marko Pejović i Đukanović. - Holanđani su tada praktično bili amateri, nijesu važili za ozbiljnu reprezentaciju. Sada jesu, i to zahvaljujući odličnom sistemu rada i fenomenalnim uslovima, koji su mnogo bolji nego kod nas. Imaju četiri juniora u njemačkoj Bundesligi, rade vrlo ozbiljno - govori Marković. Marković, koji u Lovćenu igra posljednju sezo-

nu u karijeri, ima visoko mišljenje o narednom rivalu Crne Gore na Evropskom prvenstvu. - Čeka nas najteža utakmica do sada, iz razloga što Holanđani predstavljaju potpuno drugačiju školu rukometa od onih sa kojim smo se do sad susreli. Imaju problema sa korona virusom, dva golmana su im otpala, a mnogo im znače. U svakom slučaju, biće mnogo težak meč. Sve kreće od srednjeg beka Luka Stajnsa, odličan je i desni bek Kaj Smits... Igraju brzo, tri sekunde nakon što prime gol dođu u šansu za realizaciju - upozorava Marković. Četrdesetogodišnji Cetinjanin nema dilemu da ,,lavovi“ imaju snage da nastave s blistavim izdanjima. - Za mene, oni su već uzeli medalju. Sve što su do sada napravili je iznad očekivanja. Pokazali su da mogu da igraju sa svima, ozbiljan su tim, sve se poklopilo. Od stručnog štaba, medicinskog tima, do igračkog kadra - sve funkcioniše fenomenalno. Siguran sam da se neće zaustaviti i da će bajka trajati do kraja prvenstva Ne. K. - poručio je Igor Marković.

Holanđani bez dva golmana Reprezentacija Holandije nalazi se u problemu pred današnji duel u ,,MVM domu“, najvećoj rukometnoj dvorani u Evropi. Na korona virus pozitivan je golman Bart Rafensbergen, koji se nalazi u izolaciji i neće igrati protiv naše selekcije. U četvrtak je pozitivan bio i drugi golman Denis Šelekens, pa se u timu za meč sa Francuskom našao trener golmana Geri Ejlers. Holanđani su nakon posljednjeg pozitivnog slučaja morali da reaguju i pozvali su Renea de Kneta, koji je juče doputovao u glavni grad Mađarske. Ukoliko bude negativan na PCR testiranju, moći će da konkuriše za duel sa Crnom Gorom. Od holandskih reprezentativaca, u izolaciji su Žefri Bomhuver, Robin Šojnaker, Iso Slujters, Denis Šelekens i Bart Rafensbergen.

HANDBAL.NL

boda manje od Crne Gore u grupi 1. - Holanđani trče 60 minuta, do sad se sa tim nijesmo susretali. Ne predaju se do kraja, ali u svim mečevima pravili smo dobre rotacije, nemamo igrača koji su premoreni i koji nemaju snage za nastavak takmičenja. Sačuvali smo svježinu, a to što uvodimo nove igrače daje nam za pravo da se nadamo da možemo biti konkurentni i igrati dobro kao do sada - naglasio je Zoran Roganović.

3 3 3 3 3 3

25:26 18:28 23:28

Bili su amateri, a sada imaju mnogo bolje uslove od nas

Bart Rafensbergen

Arena

20 Fudbal

Subota. 22. januar 2022.

Selektor Miodrag Radulović dobio pojačanje među saradnicima u nacionalnom timu fudbalske reprezentacije

Vučinić u stručnom štabu Crne Gore PODGORICA – Mirko Vučinić, jedno od najvećih fudbalskih imena koje je dala Crna Gora, juče je započeo trenersku karijeru. Trideset osmogodišnji Nikšićanin postao je dio stručnog štaba naše A reprezentacije. Vanserijski igrač, prvi kapiten i lider nacionalnog tima, superstar italijanskog i evropskog fudbala, biće saradnik selektora Miodraga Radulovića. - Srećan sam. Do sada sam pomagao na terenu, a sada to isto želim i sa klupe. Iskreno i ja sam malo iznenađen, ali ovo je prava odluka. Ispred mene je nova faza mog fudbalskog života. Svi znaju koliko sam vezan za reprezentaciju. Tu sam da pomognem i da učim takođe – rekao je Vučinić. Na radnom sastanku sa novinarima u hotelu Podgorica, kormilar ,,hrabrih sokola“ biranim riječima je govorio o nekadašnjem napadaču Lećea, Rome, Juventusa i Al Džazire. - Stručni štab nacionalne selekcije je pojačan našim velikim asom – Mirkom Vučinićem. Nadam se da započinje novu karijeru koja će biti uspješna kao igračka. Siguran sam da Mirko može da pruži ogroman doprinos, svima da pomogne, a isto tako i mi iz stručnog štaba ćemo uraditi sve da pomognemo u izgradnji njegove trenerske karijere. Sveukupno – najviše razloga za zadovoljstvo imaće crnogorski fudbal – rekao je Radulović. Vučinić je igračku karijeru započeo u Sutjesci, a potom ga je put odveo u Leće. Od 2006. nosio je dres Rome sa kojom je osvojio dva Kupa i jedan Superkup. Kada je bio na vrhucu, za Vučinića su se otimali najveći klubovi. Izabrao je

Juventus u čijem dresu je tri puta stizao do titule u Seriji A i dva puta bio pobjednik Superkupa Italije. Nakon pet godina na rimskom Olimpiku i tri u Torinu, Mirko se otisnuo u Aziju, tačnije u Ujedinjene Arapske Emirate, gdje je nastupajući za Al Džaziru imao najbolje brojke. U sezoni 2014/2015. postigao je 25 golova na 23 ligaške utakmice za klub iz Abu Dabija. Ostavio je trag i u evropskoj Ligi šampiona. Vučinić se upisao u strijelce na prvom meču crnogorske reprezentacije – 24. marta 2007. kada su ,,crveni“ u Podgorici savladali Mađarsku 2:1. Za nacionalni tim je odigrao 46 mečeva i 17 puta pogađao mrežu protivnika. Bio je glavna zvijezda Crne Gore od dana nezavisnosti do posljednjeg nastupa za ,,hrabre sokole“ 2017. godine. Brojke na svim poljima zasigurno bi bile još uspješnije da nije imao dvije teške povrede – na oba koljena je kidao prednje ukrštene ligamente. Pamte se njegovi driblinzi, majstorski potezi, filigrantska rješenja, asistencije, golovi, od kojih su mnogi bili spektakularni, imali težinu. Mirkova neostvarena želja je da na terenu predvodi reprezentaciju na velikom takmičenju. Možda će imati priliku da to doživi na drugi način. - Mirkova i moja saradnja, kao trener–igrač, traje 20 godina. Sada smo zajedno na istom zadatku. Nadam se da ćemo uspjeti i u toj namjeri. San svih nas je da vidimo Crnu Goru na velikom takmičenju – ističe selektor Radulović, koji dodaje: - Ova godina će nam poslužiti da napravimo jak tim, proširimo selekciju, unaprijedimo igru. Stručni štab ima jasno definisane ciljeve koji će nam

biti vodilja u daljem radu. Podmladićemo ekipu, napraviti duži roster. U junu nas očekuju četiri utakmice u Ligi nacije. Takmičićemo se, pokušati da ostvarimo što bolje rezultate, a cilj je da ostanemo u B diviziji. Plan je da formiramo grupu od 30 igrača koji u svakom trenutku mogu da odgovore zahtjevima na ovom nivou – naglašava pedeset četvorogodišnji stručnjak. Kakav će zadatak imati Vučinić u reprezentaciji? - On živi u Italiji i pratiće tamo igrače. Gledaće Marušića i još neke fudbalere koji su u fokusu. Skautiraće i protivnike. A u samom radu na terenu, biće neko ko će mladima pokazati kako treba da se ponašaju i treniraju da bi dostigli njegov nivo. Vučinić je imao izvanrednu karijeru, rad sa velikim trenerima i iskustvo koje ima prezentovaće u nacionalnom timu – odgovorio je Radulović. Crnogorski klupski fudbal miruje, ali odmora nema za selektora i saradnike. Prate se pripreme domaćih prvoligaša, igre internacionalaca, skeniraju se protivnici u narednom takmičarskom ciklusu. - Od prvog dana smo upućeni u dešavanja. Posebno smo fokusirani na crnogorsku ligu. Bilo je 12 debitanata prošle godine. U martu će biti neka nova lica u timu. Pratimo igrače, imamo komunikaciju sa klubovima i trenerima. Poslali smo jasnu poruku da je teren jedino mjerilo. Svakom dobrom igraču su vrata nacionalnog tima širom otvorena. Od 28. januara će se pratiti i rad naših klubova u Antaliji, kao i forma kandidata za reprezentaciju koji će biti u Turskoj – kazao je Radulović. ,,Sokoli“ će u junu i septembru igrati

Zenit predstavio crnogorsku fudbalerku kao veliko pojačanje

Šćekić pojačava Zaglebje Doskorašnji vezista Partizana karijeru nastavlja u Poljskoj – Aleksandar Šćekić biće novi fudbaler Zaglebja. Crnogorski reprezentativac je u Humsku stigao 2018. godine nakon što su ,,crno-bijeli“ platili Genčlerbirligiju 100 hiljada eura na ime obeštećenja. Partizan je nedavno korpulentnom Beranu dao odriješene ruke u potrazi za novom sredinom, jer je protekle zime Šćekić izašao u susret klubu i obnovio ugovor,

iako je već tada mogao da napusti beogradski tim. Tridesetogodišnji fudbaler sredine terena potpisaće ugovor sa Zaglebjem iz Lubina, koji je 14. na tabeli u ligi sa 18 klubova. - Čestitam mu i želim puno uspjeha u novom klubu. Šćekić ide u jaču ligu, na veći nivo. Nadam se da ćemo od svega toga imati koristi svi u nacionalnom timu – rekao je selektor crnogorske reprezentacije Miodrag Radulović.

utakmice u Ligi nacija. Protivnici su Bosna i Hercegovina, Rumunija i Finska. Prije toga, Crna Gora će u martu odigrati dva prijateljska duela sa Jermenijom u Jerevanu i Grčkom pod Goricom. Je li to prilika za neke momke iz mlade

reprezentacije, poput Nikole Krstovića, Nikole Janjića...? - Podmlađivanje se pokazalo pravim potezom. Dobili smo Vukotića, Vujnovića, vjerujem da ćemo još nekog. Ima prostora u martu i sigurno ćemo pružiti šansu novim licima, mlađim igračima – zaključio je Radulović. D. KAŽIĆ

Drugoligaš iz Tivta dobio pojačanje u stručnom štabu

Armisa Kuč: Ovo je kruna karijere Tujković

PODGORICA – Najbolja crnogorska fudbalerka Armisa Kuč predstavljena je kao veliko pojačanje Zenita. Iskusna golgeterka potpisala je jednogodišnji ugovor sa klubom iz Sankt Peterburga. - Presrećna sam, ovo je kruna moje karijere i veliki izazov. Došla sam u najmoćniji klub u Rusiji i nadam se da ću svojim igrama i golovima pomoći ekipi da osvoji titulu – rekla je Kuč. Dvadeset devetogodišnja Rožajka prethodno je nastupala za bjeloruski Minsk u čijem dresu je postigla 17 golova na 11 mečeva, a nastupala je i u Ligi šampiona.

,,Šestica“ Mo

saradnik Dragićevića PODGORICA – Fudbaleri Arsenala uveliko se spremaju za drugi dio sezone u Drugoj ligi, gdje će napasti mjesto koje vodi u Prvu ligu.

Kuč je ranije igrala za Ekonomist, SFK 2000 u dva navrata, Kvarnsvedens, Saragosu i Malagu. Za reprezentaciju Crne Gore ima 63 utakmice i 22 pogotka.

Ženski fudbalski klub Zenit osnovan je prije dvije godine, prošle sezone bio je treći u Rusiji, a sada ima šampionske ambicije. D. K.

Uporedo sa pripremama i pojačanjima u igračkom kadru, Arsenal je angažovao i pojačanje u stručnom štabu. Novo pojačanje stručnog štaba Arsenala je Božo Tujković, nekadašnji šef stručnog štaba tivatskog kluba, inače magistar

Barani ubjedljivi u prvom

sporta i profesor fizičke kulture. Tujković će biti osvježenje kako u radu sa mlađim kategorijama, tako i u radu sa prvim timom, gdje će obavljati funkciju pomoćnika šefa stručnog štaba Raja Dragićevića. R. P.

BAR – Fudbaleri Mornara bili su ubjedljivi u prvoj pripremnoj utakmici, savladavši podgorički Ilarion 6:1. Barani su protiv tima iz Srednje regije imali lagan posao, a trener Andrija Delibašić iskoristio je priliku da ukaže povjerenje svim igračima, a šansu su dobili i novajlije Muzurović i Vujačić, te Rašo, koji se vraća nakon duge pauze zbog povrede. Mornar je počeo meč u sastavu Baltić, Stevanović, Perišić, Muzurović, Martinović, Bakić, Sekulović, Ćetković, Poček, Vujačić i Kajević. Igrali su još: Vukčević, Marstijepović, Pajović, Bugarin, Seratlić,

Subota. 22. januar 2022.

Arena

Košarka 21

Košarkaši Mornara Barsko zlato večeras (19 h) dočekuju FMP u 17. kolu Admiralbet ABA lige

Ne smiju da imaju ,,prazne minute“

PODGORICA – U seriji od šest poraza na startu sezone u ABA ligi, košarkaši Mornara Barsko zlato su najbolju partiju odigrali u Železniku protiv večerašnjeg rivala u „Topolici“ – FMP-a. U tom duelu su Barani bili dugo u vođstvu, i do 12 poena razlike (34:22), ali su pali u posljednjih 90 sekundi, kada je domaćin serijom 6:0 stigao do nedostižnih 81:75. Petar Kusovac (Lovćen)

Danas i sjutra mečevi 10. kola Prve A muške crnogorske košarkaške lige

Lovćen traži revanš u Rožajama PODGORICA – Deseto kolo Prve A muške crnogorske košarkaške lige u subotu će otvoriti, na papiru, interesantan i važan duel u Rožajama između Ibra i Lovćena. Rožajci su tek jedan od dva tima koja su pobijedila Lovćen u dosadašnjem dijelu sezone. Cetinjani su na drugom mjestu sa skorom 6-2, dok je Ibar šesti i ima četiri pobjede i tri poraza, pa i dalje ima šansu da se uključi u borbu za plasman u ABA ligu. Interesantno, Ibar ove seozne igra bolje u gostima, na domaćem parketu je poražen tri puta, a u gostima, pored Cetinja, slavio je i u Danilovgradu i Tivtu. - Dobro poznajemo ekipu Lovćena. U prvom dijelu sezone na Cetinju smo slavili u triler završnici, tako da očekujem nešto slično i u sjutrašnjoj utakmici. Radi se o ekipama koje su u dobroj formi i koje ciljaju na sam vrh tabele, tako da neizvjesnost ne bi trebalo da izostane. Mi ćemo poslije dugo vremena biti kompletni, dobro smo trenirali i potpuno

Parovi 10. kola SUBOTA Ibar – Lovćen (15.00) Jedinstvo – Milenijum (18.00) Podgorica – Teodo (18.00) NEĐELJA Primorje – Danilovgrad (18.00) ODLOŽENO SC Derbi – Sutjeska

spremni čekamo naše sportske prijatelje sa Cetinja – poručio je Nedim Feleć, košarkaš Ibra. Nakon iznenađujućeg poraza od Ibra, Lovćen je u nastavku domaće lige odigrao odlično. Cetinjani su dobili šest od narednih sedam mečeva i na polpoziciji su u borbi za plasman u 2. ABA ligu. - Jedan cilj je ostvaren, to je plasman u polufinale Kupa prije dva dana, sljedeći cilj je da izborimo plasman u ABA2 ligu, igramo izuzetno težak meč protiv ekipe Ibra koja je dokazala da igra dobru košarku. Imali smo mnogo problema sa koronom ali ćemo dati sve od sebe da pobijedimo protiv Ibra – ističe krilo Lovćena Petar Kusovac. Derbi kola između SC Derbija i Sutjeske je odložen. S. J.

m kontrolnom meču

ornara u prvom testu

Kaluđerović, Kacić, Vukmarković, Cvijović, Guzina, Grbić, Rašo, Lambulić, Dubljević.

Strijelci za Barane bili su Kajević, Perišić, Vujačić, Bakić, Cvijović i Vukmarković. R. P.

Večerašnji duel prilika je da se izabranici Mihaila Pavićevića revanširaju FMP-u za taj poraz i da nastave tamo gdje su stali 3. januara, pobjedom u Zagrebu protiv Cibone. - Očekuje nas teška utakmica protiv FMP-a, koji je najprijatnije iznenađenje ABA lige ove sezone – i rezultatski i igrom. Komplimenti zbog toga mom mladom kolegi iz beogradskog kluba Nenadu Stefanoviću kome se smiješi lijepa budućnost u ovom poslu. Njegov tim igra svih 40 minuta sa istom energijom, bez obzira da li imaju pozitivan ili negativan rezultat, daju uvijek maksimum na terenu. Zbog ovoga, jasno je da ne smijemo da imamo „praznih minuta“. Važno je da moji

igrači imaju fokus svih 40 minuta i to im u pripremi utakmice stalno naglašavam. Moramo da odigramo i odbranu i napad sa idejom o pobjedi. To je jedini način da se suprotsavimo FMP-u – rekao je Pavićević. Nakon pobjede u Zagrebu, šeste u posljednjih osam kola, za Barane je uslijedila neplanirana pauza i odlaganje mečeva sa

Krkom i Borcem, zbog korona virusa u redovima timova iz Novog Mesta i Čačka. - Nadam se da ćemo biti na visini zadatka i nastaviti lijepu seriju iz decembra i s početka januara. Otežavajuća okolnost u tom smislu je da nijesmo odigrali utakmicu tri nedjelje, ali u istoj situaciji je i naš rival – tako da nema kukanja – dodao je Pa-

Stefanović: Mornar je veliki favorit Trener FMP-a Nenad Stefanović ističe da, s obzirom na to da je meč u Baru prvi u ovoj godini, „ne može da iznese svoja očekivanja iz objektivnih razloga, bez želje da pravi bilo kakav alibi“. - Mi smo skoro 30 dana bez zvanične utakmice, a ako uzmemo u obzir da smo imali i prije toga veliki razmak do utakmice sa Crvenom zvezdom, otprilike, u 40 i nešto dana će nam ovo biti druga utakmica. Bila kakva predviđanja i moja očekivanja bi bila čisto nagađanje. Ono što je meni važno

je podatak da uz sitne probleme, tim je kompletan i idemo u punom sastavu u Bar. Mornar je u dobroj formi, pobijedio je u šest od posljednjih osam utakmica, a i igra i izgleda odlično. U prvom dijelu sezone sam rekao da je to ozbiljna ekipa, trebalo je vremena da se malo skockaju i naprave određene korekcije. S obzirom na njihov nivo igre, mislim da su veliki favoriti, ali i s obzirom na period koji smo mi imali iza sebe bez utakmica – rekao je Stefanović.

vićević. FMP, koji je trenutno na skoru 10-3, u Bar stiže nakon još duže pauze, jer je posljednji meč igrao 26. decembra i izgubio od Crvene zvezde, čime je prekinuo niz od pet pobjeda. „Limenke“ su od tada, zbog korone, preskočile duele protiv Budućnost Volija, Igokee i Cedevita Olimpije. - Skor FMP-a u dosadašnjem dijelu lige dovoljno govori kakvo nas iskušenje očekuje. Znamo da do pobjede možemo samo maksimalnom igrom u oba pravca, bez opuštanja – ni na pola minuta. Šteta je što nijesmo imali priliku da dobru takmičarsku formu održavamo prethodna dva vikenda. Kvalitetno smo radili i nadam se da ova pauza nije ostavila traga – rekao je krilni košarkaš Mornara Aleksandar Lazić. S. J.

Odlični Dončić nedovoljan za trijumf nad liderom NBA lige, poraz Golden Stejta PODGORICA - Kako igra kandidat za NBA titulu: moćni Finiks Sansi učvrstili su se kao ekipa sa najboljim učinkom u ligi (35-9), pobjedom u gostima Dalas Meveriksima 109:101. U posljednjih 3:10 minuta meča, pobjednički tim primio je svega dva poena i od egala 99:99 došao do skoro rutinske završnice. Prvi strijelac, bek-šuter Devin Buker bio je standardno raspoložen sa 28 poena, šest asistencija i pet skokova. Ekipa ponovo nije računala na startnog centra Ejtona, a slavni plejmejker, veteran Pol, upisao je 20 poena, 11 asistencija, pet skokova i dvije ukradene lopte. Za Dalas je standardno najbolji bio mladi Slovenac Luka Dončić, koji tokom cijelog januara igra na vrhunskom nivou – upisao je 28 poena, po osam skokova i asistencija. Krilni centar Porcingis do-

Moćni Finiks slavio i u Dalasu

dao je 18 poena i 11 skokova, a bek Branson 19 poena. Sa učinkom 26-20 Dalas je peti na Zapadu, poziciju mu ugrožava Denver. Golden Stejt (32-13) sve je dalje od borbe za vrh Zapada sa Finiksom. ,,Ratnici“ su izgubili dramatičan meč na svom terenu protiv Indijane, 121:117 nakon produžetka. Poraz je neočekivan, protiv tima koji

ima skroman skor 17-29 ove sezone. Golden Stejtu nije bio dovoljan raspucan najbolji igrač Stefon Kari, koji je upisao 39 poena uz osam asistencija i pet skokova za skoro 44 minuta na parketu. Tompson je sveden na 12, centar Luni je pored 13 poena imao 15 skokova, a krilo Vigins dodao je 11 poena.

Odlična Indijana imala je čak sedam igrača sa dvocifrenim učinkom, a najbolji u pobjedi bio je bek Kris Duarte sa 27 poena, sedam skokova, po tri asistencije i ukradene lopte. Jednu od najboljih partija sezone pružio je Nju Orleans (17-28), u potpuno rutinskoj pobjedi 102:91 u gostima Njujorku (22-24). Uoči posljednje dionice ,,pelikani“ su imali čak 24 poena prednosti. U tako dobrom izdanju ekipe koja dugoročno ne računa na prvu zvijezdu Vilijamsona, niko se u pobjedničkoj ekipi nije pretjerano košgeterski istakao. Najbolji je bio litvanski centar Jonas Valančiunas sa 18 poena i deset skokova. Glavna zvijezda Njujorka Rendl sveden je na svega četiri poena, sedam skokova i šest asistencija za 29 i po minuta na parketu. S. S.

Arena

22 Sportski miks

Subota. 22. januar 2022.

DUŠAN ANTONOVIĆ

Australijan open (3. kolo): Anisimova pobijedila šampionku

Kraj za Osaku PODGORICA – Slobodan pad karijere: Naomi Osaka, aktuelna šampionka Australijan opena, izgubila je već u 3. kolu u Melburnu od mlade Amerikanke Amande Anisimove 4:6, 6:3, 7:6.

Drugi turnir Regionalne vaterpolo lige

Zalet Kotorana Primorac Budva

13 3

BUDVA – Bazen ,,Dragan Trifunović“. Utakmica odigrana bez prisustva publike. Sudije: Radičević i Prančić. Rezultat po četvrtinama: 2:1, 3:2, 3:0, 5:0. PRIMORAC: Kralj (12 odbrana), Isljamović, Drašković 2, Paunović 2, Vukpić, Mačić 1, Vukasović 3, Šekarić, Mršić 1, Stanojević 1, Baštrica 1, Matković 1, Vujošević 1, Vuč-

ković. BUDVA: Mandić (pet odbrana), Kolesko (dvije odbrane), Ćetković 1, Žardan 2, Kovačević, Dragović, Ivanović, Vukićević, Hudiček, Jablan, Drašković, Kosić, Mijatović. Primorac je do odmora najavio pobjedu u meču u kojem je bio favorit protiv Budve. Kotorski vaterpolisti vodili su nakon treće dionice 8:3, a u posljednjih osam minuta postigli su čak pet golova.

Kotorani su napravili dobar uvod, nakon premijernog remija sa ekipom Mladosti, pred večerašnji (20.40 h) derbi sa Novim Beogradom na drugom turniru Regionalne lige. Danas će Budva od 17 sati potražiti šansu za prve bodove protiv Solarisa, a Jadran će, nakon dana pauze, probati da iznenadi evroligaša Radničkog iz Kragujevca. Duel između novljanske ekipe i osvajača domaćeg Kupa počeće u 18.50 sati. A. M.

Korona prijeti, FINA blizu odluke

Odlaže se SP u vaterpolu! PODGORICA – Svjetsko prvenstvo u vaterpolu najvjerovatnije će biti odloženo – FINA je imala sastanak, blizu su konačnom dogovoru, ali zvaničan dopis još nije stigao na adresu Vaterpolo i plivačkog saveza Crne Gore.

Najveća vaterpolo smotra već jednom je bila odložena, a zbog korona virusa prijeti opasnost da se ponovo pomjeri. Naredno SP je 2023. u Dohi. U Japanu je sve veći broj slučajeva korone, a organizator ne želi da rizikuje jer je takmičenje u vaterpolu zakazano za maj. U ovoj godini, krajem avgusta, održaće se Pr-

venstvo Evrope u Splitu. Naša reprezentacija nastupa još u Svjetskoj ligi. A. M.

Slavna Japanka, nekada prva a sada 14. igračica svijeta, bila je očigledno sputana pritiskom očekivanja u završnici. Sa druge strane, Anisimova (20), trenutno 60. na planetarnoj WTA listi, briljirala je napadačkom igrom u meču u kom je imala čak 44 vinera (Osaka svega 21). U tajm-brejku odlučujućeg seta bilo je 10:5 za pobjednicu. Anisimova, djevojka iz Nju Džersija porijeklom iz Rusije, 2019. godine igrala je u polufinalu Rolan Garosa. Iste godine je stigla i do osmine finala Australijan opena. Sada je čeka još teži zadatak: duel sa prvom igračicom svijeta, Australijankom Ešli Barti. Miljenica domaće publike Barti lako je riješila i treći meč u Melburnu, protiv Italijanke Đorđi 6:2, 6:3. Taj meč trajao je svega sat i tri minuta. Mateo Beretini je u najboljem meču viđenom u pet dana Australijan opena pobijedio velikog španskog talenta Karlosa Alkaraza u pet setova: 6:2, 7:6, 4:6, 2:6, 7:6. Finalista Vimbldona ide u osminu finala, nakon što je sa mladim rivalom podario publici u Melburnu teniski spektakl. Meč je trajao četiri sata i 13 minuta – a slavio je sedmi teniser svijeta, koji je u odlučujućem petom setu djelovao mnogo svježije na terenu od Alkaraza, tinejdžera koji će 5. maja proslaviti tek 19. rođendan. Za Rimljanina Beretinija trijumf je važan kao potvrda povratka u formu, koju dugo traži od ljeta prošle godine. U odlučujućem taj-brejku petog seta bilo je 10:5 za Beretini-

Poznat termin 31. ,,Jadranskog bisera“

Novi bokserski spektakl u Budvi

Ambasada Kine poželjela uspjeh svojim i crnogorskim sportistima na ZOI u Pekingu

Počelo odbrojavanje PODGORICA – Ambasada Kine u Crnoj Gori počela je i u Podgorici odbrojavanje do početka Zimskih olimpijskih igara koje se od 4. do 20. februara održavaju u Pekingu. Na video-bimu u blizini ,,Muzeja i galerija“ smjenjuje se podsjetnik na Kinesku novu

godinu, Zimske olimpijske igre i Proljećni festival. - Vozite ulicama Podgorice? Pogledajte, počinjemo odbrojavanje do početka Zimskih olimpijskih igara u Pekingu. Kineskim i crnogorskim sportistima želimo dobre rezultate –poručili su iz kineske ambasade na Tviteru. R. A.

PODGORICA - Tradicionalni boksarski turnir ,,Jadranski biser“ će se održati od 8. do 14. marta u Budvi i biće organizovan za uzrast mladih (2004/2005. godište) u muškoj i ženskoj konkurenciji. Prije turnira će se u periodu od 1. do 8. marta održati i međunarodni kamp na Žabljaku, kako bi se takmičari što bolje pripremili. -Sa ponosom želimo istaći da je pomenuti turnir u prošloj godini

bio najjači na planeti u uzrastu mladih. To potkrepljuje činjenica da je čak 11 boksera i bokserki koji su ucestvovali na turniru nedugo poslije postali šampioni svijeta za mlade u Poljskoj, a čak još 14 njih su osvojili medalje. Očekujemo da će i u ovoj godini konkurencija biti veoma jaka što nas obavezuje da Budva bude još jednom dobar domaćin najboljih svjetskih boksera - naveli su iz Bokserskog kluba Budva. R.P.

Nadal izgubio set i prošao Teniski velikan Rafael Nadal pobijedio je Karena Hačanova 6:3, 6:2, 3:6, 6:1 u večernjem programu mečeva 3. kola Australijan opena. I pored izgubljenog seta, peti teniser svijeta je protiv Rusa demonstrirao odličnu igru. Od starta četvrtog seta je igrao sa mnogo samopouzdanja i riješio ga za svega 35 minuta. Duel sa 30. igračem planete Hačanovom je bio odličan test za Nadala, koji je ostvario više vinera (39:30) i manje neiznuđenih grešaka (42:30). Naredni protivnik Španca, u osmini finala u Melburnu, biće pobjednik duela Karacev – Manarino.

ja, koji je imao manje vinera od protivnika (51:39), a neznatno manje neiznuđenih grešaka (52:48). Presudile su fokusiranost i energija u ključnim momentima, a Alkarazu će ovo iskustvo biti dragocjeno. Nastupom u Melburnu, samo je potvrdio da je predvodnik novog talasa mladih igrača. U skladu sa reputacijom jednog favorita turnira – potpuno rutinski, olimpijski šampion Aleksandar Zverev pobijedio je Moldavca Radu Albota 6:3, 6:4, 6:4 u 3. kolu. Treći nosilac meč je riješio za sat i 58 minuta. Njemac je u duelu sa 124. na svijetu dominirao napadajući sa osnovne linije, o čemu svjedoči i fantastičan skor u vinerima, 44:14 za Zvereva. Zverev će u osmini finala igrati derbi te runde protiv 14. na

svijetu, mladog Kanađanina Denisa Šapovalova, koji je savladao Amerikanca Opelku 7:6, 4:6, 6:3, 6:4. Važnu pobjedu u Melburnu ostvario je srpski talenat Miomir Kecmanović (22). Iznenadio je Italijana Lorenca Sonega u 3. kolu, pobjedom 6:4, 6:7, 6:2, 7:5. Plasman u osminu finala je najbolji rezultat Kecmanovića na gren slem turnirima do sada. Trenutno 77. igrač planete je izbacio 26. tenisera na planetarnoj ATP listi za 3:24 sata borbe. Kecmanoviću se isplatila defanzivna igra, imao je 16 neiznuđenih grešaka manje od protivnika. Protivnik u borbi za četvrtfinale biće mu francuska zvijezda Gael Monfis, koji je lako pobijedio Čileanca Garina 7:6, 6:1, 6:3. S. S.

Juče vožen sedmi spust Svjetskog kupa alpskih skijaša

Kilde slavio u Kicbilu

PODGORICA - Norvežanin Aleksander Amot Kilde pobjednik je sedmog spusta sezone koji je za Svjetski kup alpskih skijaša juče vožen u Kicbilu. Kilde je do šeste pobjede ove sezone, 12. u Svjetskom kupu, došao u vremenu minut, 55 sekundi i 92 stotinke. Norvežanin je u spustu ove sezone pobijedio i u Biver Kriku i Vengenu, a ima i tri superveleslalomska trijumfa u Val Gardeni, Biver Kriku i Bormiju. Kao drugoplasirani završio je Francuz Žoan Kliri sa 42 stotinke zaostatka. Rezultat karijere ostvario je njegov sunarodnik Blejs Žizendane, koji je sa 63 stotinke slabijim vremenom od pobjednika senzacionalno osvojio treće mje-

sto i izborio prvo pobjedničko postolje u Svjetskom kupu. Kao četvrtoplasirani završio je Austrijanac Matijas Majer, peti je bio Švajcarac Marko Odermat, a šesti Kanađanin. Kilde zauzima prvo mjesto u plasmanu spusta sa 405 bodova i ima 53 više Majera. Na trećem mjestu je Švajcarac Beat Fojc, koji je u Vengenu zauzeo osmo mjesto, sa 337 bodova. Odermat je vodeći u plasmanu Svjetskog kupa sa 1.120 bodova. Kilde je drugi 785, a treći Majer sa 642 boda. Skijaši će danas u Kicbilu voziti slalom, a u neđelju ponovo spust. R.A.

Feljton 23

Subota, 22. januar 2022.

OSVRT NA NEDAVNU POSJETU CRNOGORSKIH INTELEKTUALACA HRVATSKOJ

Nikad Crna Gora nije padala u ovakvu moralnu provaliju » Piše: Dr sci. Cvetko PAVLOVIĆ, vanredni član DANU

NEGIRANJE CRNOGORSKOG DRŽAVNOG, NACIONALNOG, ISTORIJSKOG, KULTUROLOŠKOG I DUHOVNOG SUBJEKTIVITETA, KAO STRATEGIJA RAZDRŽAVLJENJA CRNE GORE

Kao aktivni član Pokreta za obnovu crnogorske nezavisnosti, u okviru priprema za održavanje Referenduma o državno-pravnom statusu Crne Gore, održanog dana 21.maja 2006.godine, izjavio sam: “Suverenitet je volja naroda, iznad volje naroda nema više vlasti. Cilj svih nauka i umjetnosti jeste dobro, a najveće dobro je država. To je prirodno pravo svih njenih građana. Slobodna, suverena, građanska, demokratska, višenacionalna, viševjerska, sa različitim kulturama, antifašistička država Crna Gora, sa svim svojim civilizacijskim, ljudskim, prirodnim, istorijskim i drugim potencijalima ima neotuđivo pravo i zaslužuje da bude ravnopravni subjekt u zajednici slobodnih, prosvije ćenih i demokratskih naroda i država svijeta.” Ovaj moj stav objavljen je u publikaciji “DA - ZA CRNU GORU KOJU VOLIMO”, štampanoj marta mjeseca 2006. godine. Nakon petnaest godina od održavanja Referenduma i obnove crnogorske nezavisnosti postavlja se logično pitanje: Da li je Crna Gora slobodna, nezavisna, suverena, građanska, demokratska, multikonfesionalna, antifašistička i evropska država? Nakon parlamentarnih izbora održanih 30. avgusta 2020. godine i prethodno održanih masovnih litija, u vjerskom objektu koji koristi Crkva Srbije, formirana je jednonacionalna, tzv. “apostolska” vlada očišćena od autohtonih, istorijski utemeljenih pravoslavnih Crnogoraca, katolika Hrvata, Albanaca, predstavnika islamske vjere Muslimana, Bošnjaka i drugih. “Selektor” takve vlade, u cilju obezbjeđenja nedostajućeg broja, angažovao je jednog predstavnika “lažnog naroda lažne vjere”, prema izjavi “vrhovnog selektora”. Predsjednik takve vlade, odmah nakon izbora tražio je da Crna Gora ne slavi 9. maj, Dan pobjede nad fašizmom i nacizmom, koji slavi ujedinjena Evropa kao svoju temeljnu vrijednost, već da se slavi 30. avgust kad je vlast preuzela klero-nacionalistička, jednonacionalna vlada. Koliko je civilizacijsko posrnuće Crne Gore svjedoči izjava tog istog “prvog apostola” takve vlade koji na prijestonom Cetinju reče “da se on pitao na

Predsjednik „apostolske“ vlade, odmah nakon izbora, tražio je da Crna Gora ne slavi 9. maj, Dan pobjede nad fašizmom i nacizmom, koji slavi ujedinjena Evropa kao svoju temeljnu vrijednost, već da se slavi 30. avgust kad je vlast preuzela klero-nacionalistička, jednonacionalna vlada

Učesnici promocije u Zagrebu

U organizaciji Fondacije Sveti Petar Cetinjski, u Zagrebu je krajem novembra 2021. promovisana studija „Nezavisna i evropska Crna Gora ili Velika Srbija“. U crnogorskoj delegaciji bio je i dr Cvetko Pavlović, koji je pred hrvatskim i crnogorskim uglednicima podnio izlaganje, koje ovdje donosimo u cijelosti Referendumu od 21. maja 2006. godine Crna Gora ne bi bila nezavisna država!” Od strane, u četiri rata, poražene vojske i njene pravosnažno osuđene Vrhovne komande i ideologije krvi i tla, 2005. godine izvršen je klero-militarni desant na predhrišćanski tumul na vrhu planine Rumije pod komandom generala karakterističnog prvog dijela dvosložnog prezimena. Ovim kleromilitarnim desantom izvršenim u cilju obilježavanja tuđih teritorija, prekinut je jedinstveni viševjekovni običaj izlaska na tumul na vrhu planine Rumije od strane građana i vjernika katoličke, pravoslavne i islamske vjere: Šestana, Krajinjana, Mikulića i Mrkojevića, svi predvođeni svojim barjaktarima sa barjacima dobijenim od kralja Nikole, zajedno sa svojim prijateljima, gostima i svim dobronamjernim posjetiocima. Ovaj jedinstveni drevni običaj, kao nematerijalna kulturna baština Crne Gore, drsko i nasilno je prekinut od strane one ideologije koja je ratnohuškačkom retorikom vodila napade

na Konavle i Dubrovnik, blagosiljala oružje i agresorske vojnike, guslala na Srđu iznad opsjednutog Dubrovnika i pjevala pjesme: “Crnom Gorom teče Zeta, uskoro će i Neretva” i “Ko se vrati sa Banije Crnogorac više nije”. Ta politički, vojno i sudski poražena ideologija, zasnovana na krvi i tlu, istorijskom revizionizmu, instalirala je svoju vladu u Crnoj Gori, za koju ona samo predstavlja geografsku odrednicu. Podsjećamo da je vijek ranije knjaz Nikola I Petrović, kada je išao u posjetu Dubrovniku i Dalmaciji, svoju perjaničku pratnju vraćao s Debelog Brijega a kao pratioce prihvatao je konavoskog kneza i njegove momke, što je predstavljalo akt visokog povjerenja i prijateljstva. Crnogorski kralj Nikola u svojim “Memoarima” piše: ”Ja sam vazda bio tolerantan što se vjera tiče. Ja sam se mogao moliti Bogu u pravoslavnoj crkvi, u rimokatoličkoj ili u protestantskoj jednako, a molio sam se često nešto vruće u česovu malu i siromašnu crkvicu, negoli u kakav veleljepni hram.”

Dr Cvetko Pavlović govori na promociji knjige u Zagrebu

Takav stav prevladavao je u Crnoj Gori u to vrijeme i mnogo kasnije i kod rimokatolika i pravoslavnih vjernika, pa imamo dvooltarske crkve u Spiču, zajedničku ili naizmjeničnu službu u Šestanima, Spiču i Boki Kotorskoj. Dvooltarske crkve u Spiču su napadnute procesom prisvajanja od strane Crkve Srbije bespravnim upisima. Pitamo “prvog apostola” svoje crkve i vlade na čijem je čelu, da li je prilikom susreta sa nadbiskupom Dukljanskobarske nadbiskupije dobio spisak o bespravnom upisu i prisvajanju crkava ove i Kotorske biskupije i da li ga je predao nadležnim organima Crne Gore? Moj prijatelj i saborac, znameniti crnogorski književnik, jedan od najistaknutijih boraca za obnovu crnogorske nezavisnosti, protivnik kleronacionalističkog osvajačkog pohoda na Konavle, Dubrovnik i Bosnu i Hercegovinu, akademik Jevrem Brković je zapisao: “Talijanski fašizam je počeo maršem na Rim i uzgrednim ubijanjem mačaka, a crnogorski, izgleda, maršem na Konavle i ubijanjem konavoskih magaradi! O, srama! O, stida! O, zastiđa! O, pomame! Nikada Crna Gora nije padala i propadala u ovakvu moralnu provaliju, u katastrofu i ambis iz kojeg će izaći crna obraza i s dosta crnih barjaka na crnogorskim kućama”. (Jevrem Brković, “Pjesnik s potjernice”, 7. 10. 1991, godine). Autor poeme “Dubrovniče, oprosti”, Jevrem Brković, zapisao je: “Crnogorci su jedini narod na svijetu koji hoće sebe da ukine i preobrati se u drugi narod”, “Na mene je pucala Crna Gora za koju sam se borio”, “O Crna Goro, o

pasja zemljo! Kakav sam tek ja pas kad ne mogu bez tebe!” (“Testament”, u Tirani, 9. 10. 1991. god). Zbog ovih svojih javno objavljenih stavova, akademik Jevrem Brković je više puta bio meta atentata. “Pjesnik s potjernice” bio je prinuđen napustiti svoju domovinu i poći u progonstvo. Država Republika Hrvatska pružila mu je utočište. Uz podršku države Hrvatske i brojnih hrvatskih intelektualaca za vrijeme sedam godina progonstva, mogao je stvarati svoja monumentalna i kapitalna djela, na ponos kako crnogorskog tako i hrvatskog naroda i njihovih kultura. Prema pisanju medija, u Skupštini partijskih i nacionalnih predstavnika kao zakonodavnom tijelu, sjede poslanici koji pored crnogorskog imaju i biračko pravo (a time i državljanstvo) u drugim državama u čije su biračke spiskove upisani. Postavlja se pitanje kojoj su državi lojalni i za čije interese rade? Isto je i sa članovima “apostolske” Vlade formirane u objektu crkve koja ne priznaje Državu Crnu Goru, crnogorski narod, pravo Crnogoraca na svoju istorijski utemeljenu Crnogorsku pravoslavnu crkvu, crnogorski međunarodno kodifikovani jezik imenovan imenom naroda i države u kojoj je nastao. Pravna maksima glasi: “Na nepravu se ne može konstituisati parvo”. Crna Gora ima eminentne pravnike, doktore pravnih nauka, profesore univerziteta, akademike, kojima se može ponositi, a vladavina prava i ljudskih prava i sloboda, posebno vjernika autokefalne Crnogorske pravoslavne crkve doživjelo je takav sunovrat, da Evropska unija, u procesu pridruživanja Crne Gore to pitanje s pravom stavlja na prvo mjesto. Pitamo nadležne u Crnoj Gori po kom pravu i ko drži ključeve od groba vladara Crne Gore, koji joj je 1878. godine na Berlinskom kongresu obezbijedio međunarodno priznanje, kralja Nikole I Petrovića Njegoša, kraljice Milene i njihovih kćeri, kako bi ga mogli posjetiti i odati poštu strani državnici, diplomate, naučnici, istraživači i turisti? Ovo posebno, imajući na umu činjenicu da je unuk kojega je đed podigao, zabranio đedu povratak u domovinu, ukinuo staru istorijsku državu, njeno ime i narodnost, izvršio anšlus Srbiji, uz asistenciju Cincarina Nikole Paskua (Pašića) “poreklom” iz Moskopolja sa planine Tomori u Albaniji, što je direktan dokaz istorijata kontinuiteta razdržavljenja Crne Gore. U skladu sa strategijom razdržavljenja Crne Gore, promjenom nacionalne i vjerske strukture i demografskim inžinjeringom, “apostolska” Vlada pokušava oduzeti prirodno, stečeno biračko pravo kao osnovno ljudsko pravo autohtonom stanovništvu (Crnogorcima, Hrvatima, Albancima, Muslimanima, Bošnjacima i drugim) koji su silom političkih i ekonomskih prilika bili prinuđeni da svoju egzistenciju traže širom svijeta, i to baš onima koji su se, bez izuzetka, na Referendumu svi izjasnili za obnovu crnogorske nezavisnosti. Takođe se planira ukidanje budžetskih sredstava za veze sa crnogorskom dijasporom. (Kraj u sjutrašnjem broju)

24 Oglasi i obavještenja

Subota, 22. januar 2022.

Javni izvršitelj Budva, Darko Rajković, Jadranski put bb, u predmetu izvršnog povjerioca CRNOGORSKI TELEKOM AD PODGORICA, MOSKOVSKA 29 , PIB: 02289377, koga zastupa advokat VUKOTIĆ PETAR, PODGORICA, NOVAKA MILOŠEVA 37/II protiv izvršnih dužnika, nepoznate adrese radi namirenja potraživanja u skladu sa članom 45 ZIO radi namirenja novčanog potraživanja donosi ZAKLJUČAK Da su kod ovog Javnog izvršitelja u toku izvršni postupci po predlogu izvršnog povjerioca CRNOGORSKI TELEKOM AD PODGORICA, MOSKOVSKA 29, protiv izvršnih dužnika i to: DRAGA NEŠIĆ BUDVA rođen 16.11.1943. godine, ANDREJ VICKOVIĆ BUDVA rođen 27.04.1990 godine, JOVO TODOROVIĆ BUDVA rođen 26.12.1989. godine, VSEVOLOD GLUKHOVTSEV rođen 10.08.1962. godine, VSEVOLOD GLUKHOVTSEV rođen 12.06.1984. godine, DUŠAN JANIČIĆ TIVAT rođen 20.03.1929. godine, MILOŠ VUJOVIĆ KOTOR rođen 01.09.1990. godine, UROŠ ALEKSIĆ KOTOR rođen 15.04.1997. godine, RADMILA ĆETKOVIĆ KOTOR rođen 22.01.1958. godine, BOŠKO VASOVIĆ KOTOR rođen 22.01.1960. godine, MILAN SAVIĆ BUDVA rođen 24.10.1957. godine, ANDRIJA VUKOVIĆ BUDVA rođen 01.02.1978. godine, ĐORĐE VUKSANOVIĆ TIVAT rođen 07.02.1984. godine, SVETLANA ILIĆ BUDVA rođen 04.08.1974. godine, IOANN VASHCHENKO rođen 28.11.1999. godine, KHOREN BADALYAN rođen 28.01.1973. godine, ARSLAN OZGUR rođen 05.08.1983. godine a sve na osnovu vjerodostojne isprave. U navedenim predmetima Javni izvršitelj nije mogao dužnicima uručiti rješenja o izvršenju i to: IV 5/2021, IV 6/2021, IV 9/2021, IV 10/2021, IV 11/2021 sva od 11.01.2021. godine, IV 214/2021, IV 217/2021, IV 218/2021, IV 219/2021, IV 222/2021 sva od 08.02.2021. godine, IV 233/2021 od 09.02.2021. godine, IV 2154/2020 od 03.12.2020. godine, IV 2226/2020, IV 2228/2020, IV 2234/2020 , IV 2235/2020, IV 2236/2020 sva od 11.12.2020. godine kao i rješenja o troškovima od 19.01.2022. godine. Shodno navedenom, potrebno je da se izvršni dužnici u roku od tri dana, od dana objavljivanja ovog pismena, u period od 10-14 h, obrate ovom Javnom izvršitelju ul. Jadranski put bb u Budvi ,radi preuzimanja pismena uz upozorenje na posledice neodazivanja ovom pozivu, a koje se ogledaju u tome da ako se izvršni dužnici, ne jave Javnom izvršitelju smatraće se da im je ovom objavom izvršeno uredno dostavljanje. Ovo objavljivanje izvršiće se jednom u dnevnom listu Pobjeda. Budva, dana 19/01/2022 godine

Na osnovu člana 135 i 149 Zakona o privrednim društvima („Službeni list CG“, br. 65/20), člana 37 i 49 Statuta „Zetatrans“ AD i odluke Odbora direktora broj 146 sa LI korespondentske sjednice od 20. 01. 2022. godine, saziva se

VANREDNA SJEDNICA SKUPŠTINE AKCIONARA AKCIONARSKOG DRUŠTVA „ZETATRANS“, LOGISTIČKE USLUGE PODGORICA Sjednica će se održati dana 23. 02. 2022. godine (srijeda) sa početkom u 09:00 časova, u poslovnoj zgradi Društva u Podgorici, Ćemovsko polje bb. Za vanrednu sjednicu Skupštine akcionara predložen je sljedeći: DNEVNI RED 1.Donošenje odluke o razrješenju članova Odbora direktora 2.Donošenje odluke o izboru članova Odbora direktora Skupština se može održati ukoliko joj prisustvuju akcionari koji posjeduju više od polovine ukupnog broja akcija sa pravom glasa, a koji su prisutni ili zastupani putem punomoćnika ili su glasali putem glasačkih listića. Odluka pod tačkom 1 dnevnog reda donosi se većinom glasova prisutnih ili zastupanih akcionara ili putem glasačkih listića. Prilikom izbora članova odbora direktora, svaka akcija sa pravom glasa daje broj glasova jednak broju članova odbora direktora koji se bira i akcionar ili punomoćnik akcionara može sve glasove dati jednom kandidatu ili ih rasporediti na više kandidata. Lica koja žele da prisustvuju Skupštini akcionara, kao zakonski zastupnici ili punomoćnici akcionara, dužni su da najave svoje prisustvo, najkasnije 48 sati prije održavanja sjednice, na elektronskoj adresi Društva: info@zetatrans.com ili putem pošte, uz dostavu dokumenta (punomoćje, dokaz o zakonskom zastupništvu). Identifikacija akcionara, punomoćnika ili zakonskih zastupnika akcionara i verifikacija njihovih dokumenata, kao i potpisivanje registracione liste obaviće se u poslovnoj zgradi Društva, na dan održavanja Skupštine, počev od 08:00 sati. Identifikacija akcionara dokazuje se ličnom ispravom, a punomoćnika na osnovu ovjerenog punomoćja u skladu sa zakonom, i ličnih isprava punomoćnika i vlasnika akcija koji ga je opunomoćio, a zakonskog zastupnika na osnovu ličnih isprava i potvrde o registraciji iz sudskog registra, u originalu ili ovjerenoj kopiji. U radu skupštine može se učestvovati i elektronskim putem, u skladu sa Zakonom o privrednim društvima u kojem slučaju akcionar, odnosno njegov punomoćnik, je dužan da najavi svoje prisustvo najkasnije 48 časova prije održavanja sjednice, na elektronskoj adresi Društva: info@ zetatrans.com . Ovo obavještenje, kao i obrazac punomoćja i glasačkog listića, biće objavljeni na internet stranici Društva www.zetatrans.co.me dana 21. 01. 2022. godine, a materijali sa predlozima odluka koji će se razmatrati na Skupštini biće, svakog radnog dana od 10:00 do 14:00 časova počev od 02. 02. 2022. godine, dostupni na uvid akcinarima u poslovnoj zgradi Društva u Podgorici, Ćemovsko polje bb, i u podružnicama Društva u Nikšiću, Kočani bb, Kotoru, Industrijska zona bb i Bijelom Polju, Teslina bb i takođe na internet stranici Društva www.zetatrans.co.me. Za informacije u vezi vanredne Skupštine kontaktirati broj telefona: + 382 20 441 932.

Javni izvršitelj Darko Rajković

AD „ZETATRANS“, LOGISTIČKE USLUGE PODGORICA PREDLOG ODLUKE SKUPŠTINA AKCIONARA 23.02.2022. godine Na osnovu člana 133 stav 1 tačka 4 i člana 149 Zakona o privrednim društvima („Službeni list CG“, br. 65/20 i 146/21) i člana 35 stav 1 tačka 4 i člana 49 Statuta Društva, te predloga odluke broj 147 od 20.01.2022.godine Odbora direktora, Skupština Društva na vanrednoj sjednici održanoj dana 23.02.2022.godine, donijela je ODLUKU br. O RAZRJEŠENJU ČLANOVA ODBORA DIREKTORA AKCIONARSKOG DRUŠTVA „ZETATRANS“, LOGISTIČKE USLUGE PODGORICA 1.Razrješava se član i predsjednik Odbora direktora Marko Cegnar. 2.Razrješavaju se ostali članovi Odbora direktora: 1.Damijan Vajs, član 2.Matjaž Ujčič, član 3.Iva Asanović, nezavisan član 4.Mitar Bajčeta, nezavisni član. 3. Ova odluka stupa na snagu danom donošenja na Skupštini akcionara, a važeća je od dana registracije u CRPS. Obrazloženje Predlogom od 12.01.2022.godine i od 19.01.2022.godine Intereuropa AD Kopar, kao vlasnik 69,27 % akcija Društva, predložila je da Društvo što prije sazove Skupštinu akcionara sa tačkom opoziva člana Odbora direktora gospodina Marka Cegnara i tačkom imenovanja novog člana Odbora direktora gospodina Joža Kreševiča. Član 171 stav 1 tačka 4 i stav 4 Zakona o privrednim društvima („Službeni list CG“, br. 65/20 i 146/21) i član 62 stav 1 tačka 4 i stav 4 Statuta Društva propisuju da mandat članu Odbora direktora prestaje razrješenjem od strane Skupštine akcionara, da odluku o razrješenju člana Odbora direktora Skupština Društva može donijeti u bilo koje vrijeme, bez navođenja posebnog razloga za razrješenje, u skladu sa kojima se gospodin Marko Cegnar razrješava člana i predsjednika Odbora direktora prije isteka mandata. Stav 7 istog člana Zakona i stav 6 istog člana Statuta propisuju da se u tom slučaju bira novi Odbor direktora, shodno čemu je potrebno razriješiti i ostale članove Odbora direktora prije isteka mandata. Odbor direktora Društva je utvrdio predlog ove odluke i dostavio je Skupštini akcionara na razmatranje i donošenje, koja je odlučila kao u izreci iste. PREDSJEDAVAJUĆI SKUPŠTINE Izvršni direktor

ODBOR DIREKTORA Marko Cegnar, s.r. Predsjednik Odbora direktora

AD „ZETATRANS“, LOGISTIČKE USLUGE PODGORICA PREDLOG ODLUKE SKUPŠTINA AKCIONARA 23.02.2022.godine Na osnovu člana 133 stav 1 tačka 3 i člana 149 Zakona o privrednim društvima („Službeni list CG“, br. 65/20 i 146/21) i člana 35 stav 1 tačka 3 i člana 49 Statuta Društva, te predloga odluke broj 148 od 20.01.2022.godine Odbora direktora, Skupština Društva na vanrednoj sjednici održanoj dana 23.02.2022.godine, donijela je ODLUKU br. O IZBORU ČLANOVA ODBORA DIREKTORA AKCIONARSKOG DRUŠTVA „ZETATRANS“, LOGISTIČKE USLUGE PODGORICA 1.Za članove Odbora direktora biraju se: 1.Damijan Vajs, član 2.Matjaž Ujčič, član 3.Jože Kreševič, član 4.Iva Asanović, nezavisan član 5.Mitar Bajčeta, nezavisan član 2.Članovi Odbora direktora biraju se na period utvrđen Statutom Društva. 3.Ova odluka stupa na snagu danom donošenja na Skupštini akcionara, a važeća je od dana registracije u CRPS. Obrazloženje Predlogom od 12.01.2022.godine i od 19.01.2022.godine Intereuropa AD Kopar, kao vlasnik 69,27 % akcija Društva, predložila je da Društvo što prije sazove Skupštinu akcionara sa tačkom opoziva člana Odbora direktora gospodina Marka Cegnara i tačkom imenovanja novog člana Odbora direktora gospodina Joža Kreševiča. Član 171 stav 1 tačka 4, stav 4 i stav 7 Zakona o privrednim društvima („Službeni list CG“, br. 65/20 i 146/21) i član 62 stav 1 tačka 4, stav 4 i stav 6 Statuta Društva utvrđuju da mandat članu Odbora direktora prestaje razrješenjem od strane Skupštine akcionara, da odluku o razrješenju člana Odbora direktora Skupština Društva može donijeti u bilo koje vrijeme, bez navođenja posebnog razloga za razrješenje i da se u tom slučaju bira novi Odbor direktora. U skladu sa iznijetim u prethodna dva stava Skupština akcionara je prethodno razriješila gospodina Marka Cegnara i ostale dosadašnje članove Odbora direktora, prije isteka njihovih mandata i izvršila izbor novih članova Odbora direktora. Članom 158 stavom 4 Zakona i članom 53 stav 4 Statuta Društva propisano je da pravo predlaganja kandidata za članove Odbora direktora imaju akcionar, odnosno akcionari, koji zajedno imaju najmanje 5% osnovnog kapitala, u skladu sa kojom odredbom su kandidati predloženi. Za članove Odbora direktora izabrani su predloženi kandidati koji su dobili najveći broj glasova zastupanih akcionara. Na osn ovu nave denog odluče no je ka o u izr eci ove odluke . PREDSJEDAVAJUĆI SKUPŠTINE Izvršni direktor

Oglasi i obavještenja 25

Subota, 22. januar 2022.

CRNA GORA JAVNI IZVRŠITELJ ALEKSANDAR BOŠKOVIĆ Podgorica JAVNI IZVRŠITELJ Aleksandar Bošković iz Podgorice, ul. Vasa Raičkovića 4B, u predmetu izvršenja po predlogu izvršnog povjerioca Crnogorski Telekom AD Podgorica, Moskovska br. 29, koga zastupa punomoćnik Filip Ćupić, advokat iz AOD Ćupić iz Podgorice, Bul.Džordža Vašingtona br.79, protiv izvršnih dužnika Marina Nikić i drugi, dana 21.01.2022. godine,

JAVNO OBJAVLJUJE Da je kod ovog javnog izvršitelja u toku izvršni postupak po predlogu izvršnog povjerioca, protiv izvršnih dužnika i to: 1.Marina Nikić iz Podgorice sa posljednjom poznatom adresom Jerevanska 2/93; I.br. 2914/2020 2.Bojana Kusovac iz Podgorice sa posljednjom poznatom adresom Bulevar Lenjina 112; I.br.2928/2020 3.Milanka Medojević iz Podgorice sa posljednjom poznatom adresom Piperska; I.br.3180/2020 4.Jakov Janjušević iz Podgorice posljednjom poznatom adresom Malo Brdo bb; I.br. 3184/2020 5.Dejan Lakić iz Podgorice sa posljednjom poznatom adresom Donja Gorica bb; I.br. 3190/2020 6.Mirjana Borovica iz Podgorice sa posljednjom poznatom adresom Aerodromska a2; I.br. 3456/2020 7.Vesna Bošković iz Podgorice sa posljednjom poznatom adresom Popa Boška Popovića 12; I.br. 106/2021 8.Vasilija Špadijer iz Podgorice sa posljednjom poznatom adresom Dalmatinska 7; I.br. 121/2021 9.Milisav Miličković iz Podgorice sa posljednjom poznatom adresom Novosadvska 21 ; I.br. 448/2021 10.Miloš Ceković iz Podgorice sa posljednjom poznatom adresom Stjepan M. Ljubiša 6 I.br. 470/2021 11.Haris Turković iz Podgorice sa posljednjom poznatom adresom Prištinska 11; I.br. 493/2021 12.Marija Delijević iz Podgorice sa posljednjom poznatom adresom 4.Jula bb; I.br. 932/2021 13.Nikezić Sabaedina iz Podgorice sa posljednjom poznatom adresom 8.Marta 43; I.br. 945/2021 14.Svetozar Vukmanović iz Podgorice sa posljednjom poznatom adresom Mareza bb; I.br. 947/2021 15.Nebojša Racković iz Podgorice sa posljednjom poznatom adresom Oktobarske revolucije 3; I.br. 949/2021 16.Dušan Kaluđerović iz Podgorice sa posljednjom poznatom adresom Gorička 1; I.br. 1247/2021 17.Dušanka Stošić iz Podgorice sa posljednjom poznatom adresom Kralja Nikole 128/32 I.br. 1715/2021 18.Boris Marković iz Podgorice sa posljednjom poznatom adresom Malo brdo; I.br. 1716/2021 19.Zoran Čogurić iz Podgorice sa posljednjom poznatom adresom Mojkovačka 26; I.br. 1719/2021 20.Teodora Milojević iz Podgorice sa posljednjom poznatom adresom Dalmatinska; I.br. 1722/2021 21.Filip Račić iz Podgorice sa posljednjom poznatom adresom Primorska; I.br. 1723/2021 22.Miodrag Popović iz Podgorice sa posljednjom poznatom adresom 19.Decembar 13; I.br. 1730/2021 23.Kristijan Nikac iz Podgorice sa posljednjom poznatom adresom Veljka Jankovića 1; I.br. 1731/2021 24.Božidar Vuković iz Podgorice sa posljednjom poznatom adresom Vasa Raičkovića 21; I.br.1735/2021 S tim u vezi potrebno je da se izvršni dužnici u roku od tri dana obrate ovom javnom izvršitelju radi preuzimanja pismena, u suprotnom dostavljanje se vrši javnim objavljivanjem na oglasnoj table Osnovnog suda u Podgorici.Ovakav način dostavljanja smatra se urednom dostavom i negativne posljedice koje mogu nastati snosiće izvršni dužnici. U Podgorici, 21.01.2022. godine.

JAVNI IZVRŠITELJ Aleksandar Bošković

Na osnovu člana 135 Zakona o stečaju (’’Sl.l.CG, br.1/11), rješenja Privrednog suda Crne Gore St.br.137/19 od 01.04.2019.godine, stečajni upravnik ,,VEDUCO,, DOO Rožaje -u stečaju, nakon proglasenja bankrota i izvršene procjene vrijednosti imovine stečajnog dužnika, Obavještava stečajnog sudiju Privrednog suda Crne Gore, dužnika, sve povjerioce, sva lica koja imaju zalogu, pravo vlasništva ili interes u vezi sa predmetnom imovinom ili drugo pravo, o namjeri prodaje cjelokupne nepokretne imovine ,,VEDUCO,, DOO Rožaje -u stečaju i na osnovu člana 134. Zakona o stečaju, o b j a v lj u j e

OGLAS O PRODAJI CJELOKUPNE NEPOKRETNE IMOVINE ,,VEDUCO,, DOO Rožaje -u stečaju JAVNIM PRIKUPLJANJEM PONUDA I. PREDMET PRODAJE Predmet prodaje je nepokretna imovina stečajnog dužnika ,,VEDUCO,, DOO Rožaje -u stečaju i to: Poslovni prostor u vanprivredi,PD 13,spratnosti P,površine 10m2, ul.Maršala Tita Rožaje,upisan u ,,V,, list nepokretnosti broj 1536,KO Rožaje Početna cijena cjelokupne pokretne imovine je 11.500,00€. Ova cijena je ujedno i najniža cijena. II. NAČIN PRODAJE Prodaja pokretne imovine stečajnog dužnika po ovom oglasu vrši se javnim prikupljanjem pisanih zatvorenih ponuda. Pokretna imovina se prodaje u viđenom stanju, bez garancija kupcu i bez prava kupca na naknadni prigovor ili reklamaciju po bilo kom osnovu, a stečajni upravnik ne odgovara za nedostatke na pokretnoj imovini koje kupac eventualno ustanovi nakon izvršene kupoprodaje. III.USLOVI ZA DOSTAVLJANJE PONUDA Prodaja imovine dužnika vrši se: Javnim prikupljanjem ponuda koje ponuđači dostavljaju u zatvorenoj koverti, na adresu: PRIVREDNI SUD CRNE GORE, Podgorica, ul. IV Proleterske br.2. neposredno na arhivi Suda ili putem pošte, preporučenom pošiljkom, sa naznakom: St.br.137/19 ,,VEDUCO,, DOO Rožaje -u stečaju - JAVNO PRIKUPLJANJE PONUDA - NE OTVARAJ. Rok za dostavljanje ponuda i uplatu depozita za prodaju imovine dužnika je 18.02.2022.godine do 14.00 časova. Otvaranje ponuda će se izvršiti 21.02.2022 .godine, u 12 časova u Privrednom sudu Crne Gore, kancelarija broj 13. Ponude otvara stečajni upravnik u prisustvu ponudjača ili njihovih ovlašćenih IV. PRAVO UČEŠĆA NA JAVNOM PRIKUPLJANJU PONUDA Pravo da učestvuju na javnom prikupljanju ponuda, imaju domaća i strana pravna i fizička lica koja blagovremeno dostave odgovarajuću ponudu u zatvorenoj koverti i uplate predviđeni depozit. Depozit: -Za kupovinu pokretne imovine iz tačke I ponuđači su dužni da uplate depozit u iznosu od 20% od iznosa od ponudjene cijene koja mora biti veca od pocetne. -Uplata depozita vrši se isključivo na stečajni račun dužnika broj 530-30237-94 kod NLB Banke AD Podgorica -Dokaz o uplati depozita (u originalu ili ovjerenoj kopiji) prilaže se uz ponudu, ili se može predati stečajnom upravniku, najkasnije prije početka javnog otvaranja ponuda. -Za pravna lica: ponudu potpisanu od lica ovlašćenog za zastupanje, firmu i sjedište, broj računa, matični broj(PIB), PDV broj, fotokopiju registracije i potvrdu o uplati depozita. -Za fizička lica: potpisanu ponudu, ime i prezime, adresa stanovanja, JMBG, broj računa , fotokopija lične karte i potvrdu o uplati depozita. Sadržaj-opis ponude: -Ponuda treba da sadrži: tačan naziv predmeta prodaje i ponuđenu cijenu. Neblagovremene i nepotpune prijave neće se razmatrati. U slučaju da najpovoljniji ponuđač odustane od kupovine, stečajni upravnik će sa drugoplasiranim ponuđačem zaključi ugovor o kupoprodaji, ali to može da učini ako je ponuda veća od početne cijene. Stečajni upravnik zadržava pravo da po ovom oglasu ne proglasi kupca , a da za to ne snosi posledice, što znači da ponuda učesnika javnog nadmetanja ne obavezuje. Uslovi za održavanje javnog prikupljanja ponuda: Javno prikupljanje ponuda održaće se ako najmanje 1(jedan) ponuđač ispuni propisane uslove. Predstavnici pravnih lica moraju imati uredna punomoćja, a fizička lica ličnu kartu ili neku drugu ispravu, pogodnu za identifikaciju. V.Imovina dužnika se prodaje u viđenom stanju, bez prava na bilo kakvu naknadnu reklamaciju. VI.U slučaju da stečajni upravnik odluči da izvrši izbor najpovoljnijeg ponuđača, imovina dužnika će se prodati ponuđaču koji ponudi najviši novčani iznos za njenu kupoprodaju. U slučaju da ima više istovjetnih ponuda za imovinu stečajnog dužnika koja je predmet prodaje, ponuđačima će biti data mogućnost da u razumno ostavljenom roku, ili na licu mjesta, daju dodatne ponude u zatvorenim kovertama. Odluku o izboru najpovoljnijeg ponuđača donijeće stečajni upravnik, najkasnije u roku od 7 (sedam) dana od dana javnog otvaranja ponuda. Sa najpovoljnijim ponuđačem zaključiće se notarski zapis, odnosno ugovor o kupoprodaji najkasnije u roku od 10 (deset) dana od dana donošenja odluke stečajnog upravnika o izboru najpovoljnijeg ponuđača i o tome će obavijestiti stečajnog sudiju. Ponuđačima, čija ponuda nije prihvaćena, izvršiće se povraćaj uplaćenog depozita najkasnije u roku od 3 (tri) dana od dana odluke stečajnog upravnika o izboru najpovoljnijeg ponuđača, na račun koji navedu u ponudi.Ukoliko prvorangirani ponuđač odustane od ponude ,stečajni upravnik mu uplaćeni depozit neće vratiti,već će dati iznos dodati stečajnoj masi. VII.Porez i svi troškovi vezani za prenos vlasništva padaju na teret kupca. VIII.Imovina dužnika koja je predmet prodaje može se razgledati svakog radnog dana u vremenu od 09.00 do 14.00 sati, uz predhodnu najavu. IX. Sve potrebne informacije mogu se dobiti na telefon: 067-503-733 STEČAJNI UPRAVNIK

26 Oglasi i obavještenja

Subota, 22. januar 2022. Posljednji pozdrav drugu

Dana 21. januara 2022. godine umro je naš dragi

SLOBU

ĐURO Simov GLOMAZIĆ Od JANKA, DIKE i MIŠA Sahrana će se obaviti 22. januara u 14 časova u Rudinicama – Piva. Kuća žalosti: J. Stojanovića 12/8, Bar.

1388 Posljednji pozdrav dragom bratu

Ožalošćeni: supruga MILICA, ćerke SLAVICA, BRANKA i TAMARA, sestre JAGLIKA, RADA i MARINA, braća RADENKO, KRSTO i ZORAN, unučad IVAN, DANILO i VIDA i ostala mnogobrojna rodbina

1390

VLADU

Posljednji pozdrav dragom kolegi

Otušao si mirno i dostojanstveno kao što si i živio. Tvoje veliko srce i plemenita duša ostaće uvijek u mom sjećanju.

ĐURU GLOMAZIĆU Tvoj brat VOJO, snaha JOVANKA i bratanična IVANA OMER, SLOBO, ŠEKI, BOŽO, NIKOLA, NJEGO, MOMO, BATO, ZORAN, BELI 1382

1391

Dragi naš

Posljednji pozdrav prijatelju

ĐUKA

BOŽU VUJOVIĆU

ostavio si ogromnu prazninu, lišio si nas velike ljubavi, nježnosti i pažnje. Brate moj dragi, vječno će nedostajati tvoj zagrljaj, savjet, vedrina.

ZORAN, DOBRILA, SARA i IVA

Počivaj u miru.

1392

Porodica ĐUROVIĆ

Posljednji pozdrav dragom i poštovanom priki

1389

RISTU ĆALASANU Hvala ti na iskrenom prijateljstvu, dobroti i toplini sa kojom si nas sve rado dočekivao. Tvoj prerani odlazak je za sve nas ogromni gubitak. Tvoji prijatelji VESKO i NATAŠA KRALJEVIĆ 1393

e-mail: oglasno@t-com.me

Oglasi i obavještenja 27

Subota, 22. januar 2022.

Upućujemo posljednji pozdrav Дана 21. јануара 2022, у 59. години, преминуо је

МИРОСЛАВ - БАТО Војиславов МИЛАЧИЋ Због важећих епидемиолошких мјера, сахрана ће се обавити у кругу породице 22. јануара у 13 часова на гробљу Чепурци. Кућа жалости: Сарајевска бр. 48, Подгорица.

Ожалошћени: супруга СТАНИМИРКА, син МИОМИР, кћерке САНДРА и СНЕЖАНА, брат МИОДРАГ, сестра НАДА, снахе ДРАГАНА и ДАНИЈЕЛА, унучад, братанић, сестрић, сестричне и остала многобројна родбина

SLOBODANU SUBOTIĆU

Sa tugom se opraštamo od bivšeg kolege, dugogodišnjeg rukovodioca područne jedinice Herceg Novi, doajena oblasti Penzijskog i invalidskog osiguranja i oca naše koleginice, koji je značajno doprinio radu Fonda penzijskog i invalidskog osiguranja Crne Gore. Profesionalno zalaganje i znanje, kao i vedar duh i kolegijanost, ostaće utkani u naša sjećanja.

1387

Dana 21. januara 2022, u 75. godini, preminuo je naš dragi

FOND PENZIJSKOG I INVALIDSKOG OSIGURANJA CRNE GORE

BUDIMIR Milošev JUŠKOVIĆ

1356

Posmrtni ostaci biće izloženi u gradskoj kapeli u Mojkovcu 22. januara od 12 do 13.30 časova. Sahrana će se obaviti 22. januara u 14 časova na mjesnom groblju Krstac. Kuća žalosti: Stari aerodrom Lamela 2 A5, Podgorica.

Dragi ujače

Ožalošćeni: kćerke NATAŠA, ZLATANA i DRAGANA, braća MILENKO, RADENKO, SLOBODAN, NENAD i MITAR, sestre MILA, STANIJA i ZORICA, bratanići, bratanične, sestrići, sestričine, unučad, praunuk i ostala rodbina

Godina dana je od smrti naše majke, bake i svekrve

ILIJA MAGOVČEVIĆ 28. 1. 2021 – 28. 1. 2022.

DOBRICE Nikove DRAGIĆEVIĆ

Hvala ti za trenutke pažnje, dobrote i ljubavi. S ljubavlju i poštovanjem,

1383

MOMIR DRAGIĆEVIĆ sa porodicom

Hvala ti za beskrajnu ljubav i dobrotu koju si nam neizmjerno pružala. S tugom, ljubavlju i ponosom čuvat ćemo uspomenu na tebe.

1384 Pretužna srca obavještavamo rodbinu i prijatelje da nas je dana 21. januara 2022. godine, nakon kraće bolesti, u 74. godini života, napustio naš dragi

PORODICA

Posljednji pozdrav dragom bratu 1386

Prošla je duga i tužna godina, otkako nas je napustila naša draga majka, baka i svekrva

BRANKU V. ASANOVIĆU

RISTO Pavlov ĆALASAN 1948 – 2022.

Ostaće praznina zbog ljubavi koju si nam darivao do posljednjeg trena i hvala ti za svaki trenutak koji si proveo sa nama. Tvoje sestre RAJKA, NEVENKA i SLOBODANKA sa porodicama 1365

U skladu sa epidemiološkim mjerama, saučešće primamo dana 22. januara od 10 do 13 časova, u selu Mratinje, kada će se i obaviti sahrana.

DOBRICA DRAGIĆEVIĆ

Dragom, poštovanom i uvaženom zetu

Zauvijek si našla svoje mjesto u našim srcima i mislima. S ljubavlju, tvoji: sin MOMIR, unučad MARIJA, NIKOLA i snaha VESNA

Ožalošćeni: supruga ŽELJKA, sin PAVLE, kćerke TATJANA i ALEKSANDRA, sestre KOVILJKA i MILENA, snaha MIA, unuci i unuke

1385

BRANKU ASANOVIĆU posljednji pozdrav, a porodici iskreno saučešće

1378

1371

od kćerki pok. NEŠKA ĐUKOVIĆA s porodicama

OGLASNO ODJELJENJE “POBJEDA”

020-202-455, 020-202-456

28 Oglasi i obavještenja

Subota, 22. januar 2022. Umrla je moja jedina sestra

Posljednji pozdrav

LUKA KOVAČEVIĆ

SLOBODAN BOŽOVIĆ

SLAĐANA LAZAREVIĆ

Tvoj prerani i iznenadni odlazak primismo sa velikim bolom i tugom.

Umro je moj drug iz djetinjstva, prijatelj, kum, moj dragi Slobo.

KOLEKTIV JU EKONOMSKO-UGOSTITELJSKA ŠKOLA NIKŠIĆ

Njenim odlaskom ostala je velika praznina u srcu i duši. Nikada neće biti zaboravljena.

1336

S bolom u srcu i tugom u duši opraštaju se

Sa mnogo tuge i bola smo dočekali vijest o tvojoj iznenadnoj i preranoj smrti

TATJANA – TANJA ŠALETIĆ sa porodicom

NIKOLA, SANJA i ANA

1353

LUKA KOVAČEVIĆ

Обавјештавамо родбину, кумове, пријатеље и познанике да је дана 20. јануарa 2022. године, у 21 час изненада преминуо наш драги и вољени

1358

Tvoje mjesto u učionici niko neće moći zamijeniti. Ostaćeš zauvijek u našim sjećanjima i srcima. Počivaj u miru !

Ožalošćeni učenici I /5 ODJELJENJA SA RAZREDNIM STARJEŠINOM

1335

SLAĐANA LAZAREVIĆ

НЕНАД пок. Благоја КУЈАЧИЋ 1938 – 2022.

Сахрана драгог нам покојника ће се обавити у суботу 22. јануара на гробљу код цркве Св. Спаса на Топлој у 14.00 часова. Саучешће примамо у цркви Св. Спаса на Топлој 22. јануара од 12.00 часова до момента сахране. Кућа жалости: Призренска бр. 22, Игало. Ожалошћени: супруга ДУШАНКА, син МИЛОШ, кћерке ВЕСНА и ТАЊА, снаха САШКА, зетови НЕНАД ВУЈАДИНОВИЋ и СРЕЋКО ВУЧИНИЋ, братанићи, братаничне, сестрић, сестрична, унучад и остала многобројна родбина

SLAĐANI LAZAREVIĆ

Dani će da prolaze, a mi ćemo da učimo da živimo bez tebe. Teško je riječima opisati bol i prazninu koju osjećamo zbog tvog preranog odlaska. Neka te u tišini vječnog mira čuvaju anđeli i prati naša ljubav koja je jača od vremena i zaborava.

Voljena naša, tužni smo i slomljeni zbog rastanka ali i beskrajno ponosni što smo te takvu imali. Bila si, ostala naš borac i naša ljubav za sva vremena. Tvoji najmiliji: MILICA, NIKICA, ALEKSA, ZORAN 1334

TOMAŠ, BRANKA, DRAGAN i VLATKO sa porodicama

Draga naša

1352 Dragi striko

1340

SLAĐO Sve dok srce kuca, uvijek ćeš biti tu sa nama, nikad nezaboravljena.

Draga majko

Otac VESELIN, brat ŽELJKO, snaha IVANA, bratanične ŽELJKA i BOJANA i bratanić MIHAILO 1346

BRANKO Draga sestro

RADE i RANKA ASANOVIĆ sa porodicom

TELEFON ZA INFORMACIJE 020-202-455, 020-202-456

1337

e-mail: oglasno@t-com.me

MILICA KOVAČEVIĆ

OGLASNO ODJELJENJE “POBJEDA”

Kroz život si hodao tiho, na svoj način, borio se sa svim nedaćama... Tako si i tiho otišao. Neka tvoja blaga duša nađe vječni mir a mi ćemo te čuvati od zaborava.

nečujno si živjela, tako si i otišla. Tvojih teških pet godina imala si sreću što si rodila svoje osmo dijete sina Paja i njegovu suprugu Ljepu, koji su te štitili od svakog bola fizičkog i psihičkog. Spokojno spavaj, voljena majko.

SLAĐO – ROGO Počivaj u miru.

Tvoj brat ŽELJKO

1111 1345

Tvoja kćerka DARA sa porodicom 1339

e-mail: oglasno@pobjeda.me

Oglasi i obavještenja 29

Subota, 22. januar 2022. Četrdeset dana je od tvog, za nas sasvim neočekivanog i preranog odlaska

Dana 21. januara 2022. u 85. godini, upokojio se u Gospodu naš voljeni

MELANIJA

ZORAN STOJANOVIĆ

BOŽO Goluba VUJOVIĆ

Poštujući epidemiološke mjere, sahrana će se obaviti u krugu porodice, dana 22. januara u 13 časova, na mjesnom groblju u Ublima – Čevskim. Kuća žalosti: Bul. Save Kovačevića br. 13, Podgorica.

Tvoj osmijeh i lijepa riječ vječno će nam nedostajati. Čuvaćemo od zaborava uspomenu na tebe i tvoj kratak, ali častan životni put.

Tvoj odlazak ostavio je ogromnu prazninu u našim životima. Volimo te beskrajno, Megi.

Tvoje KSENIJA i KATARINA

DRAGAN, MIRJANA i PETAR BOŠKOVIĆ

Ožalošćeni: kćerke SLAVICA, MIRJANA, MARIJANA i GORDANA, brat RADISLAV, sestre MILENA i VELIKA, unučad STEFAN, PAVLE, FELIX i ITANA, kao i ostala mnogobrojna porodica VUJOVIĆ

1381

1372

1380

Навршава се 40 дана од смрти нашег драгог

Navršava se godina dana od kada nas je napustila

Sa tugom se opraštamo od voljenog brata i ujaka

НИКОЛА Боривоје МУШУРИНСКИ BUDISLAVA-BUDA MINIĆA Njegovu dobrotu i vedrinu uvijek ćemo pamtiti s ljubavlju.

Недостајеш нам, твој ведар дух: духовитост којом си нас увесељавао свакодневно. Вољени не умиру, живјећеш у нашим срцима и сјећању. Почивај у миру. Овим путем захваљујемо свима који изразише саучешће породици.

Nek počiva u miru. Супруга НЕЛА, син БОРИВОЈЕ, брат ДРАГАН, унука ЕКАТАРИНА, братанична АНА, снаје ИВАНА и ЈЕЛЕНА

MICA i DANA, s porodicama

LJUBICA ĐURIŠIĆ

Ljuše, puno nam nedostaješ, ali te sa ponosom čuvamo od zaborava. Dana 23. januara 2022. godine ćemo se okupiti ispred tvoje vječne kuće.

1341 1342

POMENI

PORODICA

Данас се навршава 40 дана од смрти мог драгог сестрића

Dana 22. januara navršava se 40 dana od smrti naše drage snahe i ujne 1364

НИКОЛЕ пок. Боривоја МУШУРИНСКИ MAJE JABUČANIN Pažnjom, ljubavlju i dobročinstvom, obasipala si i nas i naše porodice! To ostaje vječno u našim srcima! Počivaj u miru, a mi te nikada nećemo zaboraviti!

У тузи за нашим драгим. 1343

Sa ljubavlju i poštovanjem čuvamo uspomenu na naše drage roditelje

Ујак БРАНКО СИЈЕРКОВИЋ са породицом из Баошића

Zaove SENKA i SONJA sa porodicama 1366

RADOMANA DOMA 3. 11. 1928 – 15. 1. 1999.

Годину дана је од смрти наше вољене мајке

ANĐELKU MAŠU 3. 11. 1929 – 26. 1. 2018.

MARIJA JOVANOVIĆ

TODOROVIĆ Poštovanje i zahvalnost!! Dragoj tetki i zaovi

МИЛЕ

BLAŽO, NIKO, LAZAR i snaha JASNA KAŽANEGRA

Zahvalni: sinovi VELJKO, VESELIN, SLAVKO i ZORAN i kćerka MILODARKA – MILJA ĐOKOVIĆ sa porodicama

Тугују за њом њена ђеца

РАДМИЛА, НЕНАД и ИВАНА 1373

1368

e-mail: oglasno@pobjeda.me

1379

30 Oglasi i obavještenja

Subota, 22. januar 2022.

Godina dana je od smrti našeg kolege

Godinu dana je od smrti našeg dragog

MAKSIM GEGOVIĆ

Nedostaje nam tvoja pojava, riječ, osmijeh, doček, ispraćaj… Počivaj u miru.

Tvoj vedri lik ostaće vječno upamćen i sačuvan od zaborava… Počivaj u miru.

DEKRA Arbeit Group

DEKRA MONTENEGRO

1333

1332

Četrdeset dana je od smrti naše drage babe i prababe

Četrdeset je dana od smrti moje voljene babe

DRAGICE Veljkove POPOVIĆ

Navršava se 40 dana od kada nas je napustila naša voljena

DRAGICE Veljkove POPOVIĆ

DRAGICA Veljkova POPOVIĆ Draga naša, hvala ti za svaku toplu riječ, za pažnju, ljubav, za svaki blagoslov. Tvoja miljenica Nina svaki dan te spominje, Veljko. Svako veče pogleda u nebo i poželi ti laku noć, a Petar trči put tvojih vrata od sobe da mu otvoriš i pružiš zagrljaj, kao što si im uvijek tako radila. Nedostaješ... Počivaj u miru, naša dobra baba i prababa.

Baba moja mila, željna sam te ovih dana bila. Previše mi nedostaješ. Nedostaje mi tvoj lik, osmijeh, zagrljaj i poljubac. Hvala ti na svim lijepim trenucima provedenim sa tobom, lijepim riječima i pričama, savjetima, svim ljudskim vrijednostima kojima si me učila od malena. Hvala ti što će te i naša djeca pamtiti jer često te pominju i pitaju gdje si. Hvala ti, baba, na svemu. Neka ti Gospod podari vječni mir i spokoj.

Tvoji: unuk MILOVAN, snaha DANIELA, praunučad NIKOLINA, VELJKO i PETAR

Tvoja unuka MILICA BULATOVIĆ sa porodicom

1376

1375 Četrdeset tužnih dana od smrti naše

OGLASNO ODJELJENJE “POBJEDA” TELEFON ZA INFORMACIJE 020-202-455, 020-202-456

Navršava se četrdeset dana voljenoj babi

Teško je opisati bol i prazninu koju osjećamo od kada nijesi sa nama. Bila si naš najveći oslonac i podrška za sve u životu. Pažnja kojom si nas obasipala, snaga koju si nam ulivala, ljubav koju si nam pružala zauvijek će ostati u nama. Časno do kraja posvećena svojoj porodici čvrstog karaktera, plemenite tihe naravi, nemjerljive dobrote sa svojim i našim Veljkom ostvarila si sve svoje životne ciljeve. Draga Daśe, neka tvoja plemenita duša pored tvoga Veljka počiva u zasluženom vječnom miru. Ovim putem se zahvaljujemo svima koji su nam lično, putem telegrama ili telefonom izjavili saučešće, zahvaljujemo na priloženom cvijeću. Veliku zahvalnost dugujemo Domu zdravlja Danilovgrad, dr Sretenu Kavariću i komšijama Perović. Uža porodica će u nedjelju, 23. januara 2022. godine, u 10 časova, posjetiti njenu vječnu kuću.

Tvoj sin MILAN, unuk MILOVAN, snahe VESNA i DANIELA, praunučad NIKOLINA, VELJKO i PETAR

MAJE Miloradove JABUČANIN Voljeni ne umiru dok žive oni koji ih vole.

DRAGICI POPOVIĆ Bol i praznina koju osjećamo su ogromni. Nedostajaćeš nam.

e-mail: oglasno@t-com.me

Zauvijek tvoji MILORAD, MARKO, MILENA, FILIP i SIMONA

Tvoja unuka MAJA sa porodicom

1111

1344

1377

1374

Oglasi i obavještenja

Subota, 22. januar 2022. Mojoj voljenoj majci

Четрдесет је дана од смрти наше супруге и мајке

DRAGICI Ovi dani su bili teški, draga majko. Napunilo se srce tuge. A u duši – puno, puno boli. Nema tvog razgovora i topline, majka je jedna, a i otac. Ponosni smo na Vas. Počivajte u miru, sa svojom Desom. Vječno, prisutni i voljeni.

Navršava se godina od kada si nas napustio

ЉУБИЦЕ ЈОВАНОВИЋ рођене Перовић

MIODRAG – MILE Dušanov TABAŠ Хвала ти за сву љубав и доброту, снагу и њежност коју си нам несебично пружала. Била си наш највећи ослонац, наш понос и вјечити борац. Много нам недостајеш. Вољет ћемо те заувијек. Овим путем се захваљујемо свима који су нам путем телефона, телеграма и лично изјавили саучешће. ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

Vaša kćerka STEVKA sa porodicom 1316

1370

Već 40 dana nije sa mnom moja majka

Voljenom suprugu

Nedostaješ u svim lijepim i manje lijepim trenucima. Nedostaješ kao najveći oslonac i podrška. Hvala ti za svu ljubav koju si nam pružio. Dana 22. januara 2022. godine u 10 sati uža porodica će posjetiti njegovu vječnu kuću na gradskom groblju Čepurci.

Tvoja PORODICA

1369

DRAGICA POPOVIĆ

BOŽU

Zahvalna što si me baš ti rodila. Tužna ujedno i ponosna na Tebe. Tvoju plemenitost i dostojanstvenost čuvaću od zaborava. 1317

Tvoja ćerka STOJANKA sa porodicom

Godina dana je prošla, bez mog najdražeg, voljenog oca

Sporo prolazi ova godina bez tebe, samo je vrijeme prošlo, tuga je ostala, a zaborav ne postoji. Mnogo mi nedostaješ.

Četrdeset dana je od smrti naše voljene Tvoja DELA

BOŽA MARKOVIĆA 1359

DRAGICE POPOVIĆ

Bio si sa mnom i uz mene svakog trena, a sad si samo uspomena. Ponosna sam i zahvalna za sve što si mi pružao. Sjećanje na tvoju beskrajnu pažnju, ljubav, podršku i naše zajedničke trenutke koje si nam tako nesebično poklanjao. Teško je… preteško… ali me hrabri i tješi što znam da ćeš zauvijek biti uz mene i u mom srcu.

Dragoj strini

Tvoje plemenito srce i dobra duša zaslužuju vječno sjećanje i poštovanje. Počivaj u miru, a mi ćemo te čuvati od zaborava. 1318

Tvoji: OLGA, RADOJE i RADMILA

Pet tužnih bolnih godina bez tebe voljena

ZDENKI Stevanovoj KOVAČEVIĆ

Sa poštovanjem čuvat ćemo te od zaborava.

SNEŽO

TVOJA PORODICA

IN MEMORIAM

1347 Prošla je godina dana od smrti našeg dragog oca, svekra i đeda

MILAN sa porodicom

Nedostaje nam tvoja ljubav. Zla sudbina htjede tako, a nama ostavi doživotnu prazninu u srcima. 1326

Tvoji: BRANKA, MIŠKO, BALŠA i BOJAN RADULOVIĆ sa porodicom

1330

Dragoj strini

Danas se navršava godina dana od smrti naše drage

BOŽIDARA BOŽA MARKOVIĆA

ZDENKI KOVAČEVIĆ ZDENKE Stevanove KOVAČEVIĆ rođene ZUBAK 1943 – 2021.

S ljubavlju, poštovanjem i zahvalnošću, 1325

Teško se mirimo sa surovom istinom da nijesi više sa nama. Nedostaje nam tvoja ljubav, pažnja, plemenitost i dobrota. Bio si nam velika podrška i oslonac, zato ćemo te vječno nositi u našim srcima.

Vrijeme koje prolazi ne odnosi te u zaborav. Hvala na svemu.

PORODICA

Tvoji: MIĆKO, SLAĐA, ANJA i LUKA GORDAN sa porodicom

OGLASNO ODJELJENJE “POBJEDA”

020-202-455, 020-202-456 1331

1360

32 Oglasi i obavještenja

Subota, 22. januar 2022.

Godina dana je otkako nije sa nama naša voljena

Tužna godina od smrti našeg dragog i puno voljenog

MILICA-MICA FURTULA

MILIKE – MILA GOLUBOVIĆA

BRATE, U našoj porodičnoj kući, u našem dvorištu, nakon skoro pet decenija zajedničkog življenja, više ništa nije isto. Nedostaješ godinu dana, nedostajaćeš do kraja našeg života ali živiš i živjećeš u našim sjećanjima.

Godina, drugačija od svih ranijih. U njoj, fizički, nije sa nama naš najstariji brat, ali je zato bio u našim svakodnevnim sjećanjima u našim pričama, uglavnom praćenim suzama i bolnim uzdasima. Ponosni na svoga brata.

Tvoj častan život služi nam na ponos, a mi ćemo nastaviti da slijedimo vrijednosti koje su te krasile.

Godina tuge i bola od iznenadne smrti našeg dragog brata

TVOJI NAJMILIJI

MACA, MILANKA i VLAJO

VLAJO i NENA

1327 SJEĆANJE 22. 1. 2004 – 22. 1 .2022.

1350

1351

Prolazi godina dana od kada si otišao, dragi moj brate

Dragi naš

MILE Tuga i bol su isti kao i prvog dana. Počivaj u miru pored tvoje Dragice i naših dragih roditelja.

FILIP Špirov OGNJENOVIĆ

STRIKO

MILANKA sa porodicom 1321 Evo već godina dana kako nijesi sa nama, dragi moj brate

Prošlo je već godinu dana od kada si nas iznenada napustio. Često si sa nama u razgovoru i sjećanjima na zajedničke trenutke. Nedostaje nam tvoj vedar duh, veliko srce i toplina kojom si nas cijelog života obasipao. Čuvaćemo uspomenu na tvoju dobrotu i uvijek te pominjati sa sjetom i ponosom.

S tugom i bolom mislimo na tebe. MILOŠ i MILAN sa porodicama

MILE Kao i prvog dana, tako i danas tuga i bol ne prestaju. Počivaj u miru. MACA sa porodicom

TVOJI NAJMILIJI

1349

1322 40 dana od iznenadne smrti sestre

Četrdeset dana je od smrti naše drage majke, maćehe, svekrve, babe i prababe

BRANKE KORAĆ

1320

JELENE BOJANIĆ

rođ. Radičević

Sestro moja, dani prolaze ali ne umanjuju bol i tugu za tobom. Počivaj u miru sa našim roditeljima, snahom Marom, a mi ćemo vas čuvati od zaborava. 1329

RAJKA i NINO JOVOVIĆ

Prolazi vrijeme, a bol i tuga zbog tvog odlaska ostaju kao i uspomena na tvoj plemeniti lik i dobrotu. Ostaćeš zauvijek u našim srcima, jer voljeni nikad ne miru dok žive oni koji ih vole.

Tvoji: kćerka DEJANA i pastorak DARKO sa porodicom

FILIP OGNJENOVIĆ Prolaze godine, ali bol za tobom je vječit, dragi brate. 1367

Tvoji: BRAT i SESTRE

1348

Oglasi i obavještenja 33

Subota, 22. januar 2022.

Tužno sjećanje na moje drage roditelje i strica

Навршава се четрдесет дана од смрти моје драге и миле сестре

17 mjeseci

2 mjeseca

40 dana

MILORADA

NEŠKA

MARICE

LJUMOVIĆ

ВЕРЕ Михаилове ПОПОВИЋ рођене Вујовић

Prolaze dani, ali nijedan bez sjećanja na vas. Neka vas u tišini vječnog mira prati moja ljubav jača od vremena i zaborava. Ostaćete voljeni i nikad zaboravljeni. STANOJKA LJUMOVIĆ

Четрдесет дана је од смрти моје заове

Драга моја Вера, Мила моја сестро, рано је било да тако изненада и неочекивано одеш, на вјечни починак. Твоја смрт нас је много ражалостила, скоро не можемо да повјерујемо да се то десило. Мислили смо да ћеш ти нас испраћати, јер си била најмлађа и требало је дуже да живиш него ми, твоја браћа и сестре. Међутим, није било тако, сви смо ми старији од тебе, али ти нијесмо могли помоћи. Шећер је проклета болест а нијесам сигуран да си у тим одлучујућим тренуцима адекватно лијечена. Због тога ме срце боли и чини ми се да те прежалит не могу. Збогом, моја мила Вера, збогом, мој дочеку и испраћају. Нека ти је лака црна земља, на коју си људски и поштено провела свој релативно кратки вијек. Остаје нам за утјеху што си оставила лијеп пород сина и двије ћерке и два унука код ћерки, који сада питају гдје је њихова баба. Збогом Вера, поносни смо тобом док си била жива а и сад ћемо кад те више нема, јер остају успомене, на твој часни и поштени живот, и чување угледа рода и дома. Збогом, Вера, нека ти је лака црна земља на којој си људски и поштено провела свој вијек.

1363 40 dana od smrti naše majke

MARICE LJUMOVIĆ Tvoja dobrota, ljubav i pažnja koju si nam nesebično pružala ostaće duboko u našim srcima. Tvoje ćerke: DRAGOSLAVA, NADA, RADOSAVA, VESELINKA i STANOJKA LJUMOVIĆ 1362 Četrdeset dana od smrti moje majke

ВЕРЕ ПОПОВИЋ

Ожалошћени: брат ВЕЛИМИР, снаха МИРА, братанична НАТАША и братанић ИГОР са породицама

Драга Вера, никада те нећу заборавити. Снаха ДЕСА

1338

1324

Прошло је четрдесет дана од када нас је напустила моја вољена тетка

MARICE LJUMOVIĆ Hvala ti za sve lijepe uspomene koje će sa tobom ostati. Дана 23. јануара 2022. године навршава се четрдесет дана од смрти наше вољене

1361

ćerka DRAGOSLAVA KOVAČEVIĆ sa porodicom

Navršavaju se dvije godine i deset godina od smrti

ВЕРА ПОПОВИЋ Драга тетка, недостајаће ми твоја њежност, срдачни дочеци и племенитост.

ДАНИЦЕ Никове ДУЛЕТИЋ

С тугом и поштовањем, 1321

рођена Дапчевић

BRANKO – BRANO

MILOSAVA – ĆAKA

РАЈКА и МИЉАН

VUKADINOVIĆ

Četrdeset dana je od smrti našeg voljenog brata

Вријеме које пролази не ублажава бол за тобом. У нашим срцима, мислима и најљепшим сјећањима остат ћеш заувијек. У неђељу, 23. јануара у 11 часова, породица ће посјетити њену вјечну кућу на гробљу испред цркве Св. Илија у Дулетићима.

S ljubavlju, ponosom i poštovanjem čuvamo uspomenu na Vas. Počivajte u miru.

Ćerka MIRA sa porodicom Ожалошћени: супруг НИКО, кћерке МИРЈАНА, ВЈЕРА, СЛАВИЦА и СОЊА, браћа МИЛО и СТАНКО, сестре МАРИЈА, СТАНЕ и ЗАГОРКА, унучад НИКОЛА, ЈЕЛЕНА, АНА, НИКОЛИНА и САЊА и остала многобројна родбина

1319 Draga naša Megi,

SLOBODANA KUZMANA 1328 Tvoj bol je prestao a naša tuga za tobom ostaje vječno. Teško se mirimo sa istinom da te više nikada nećemo vidjeti. Ostaje nam da vječno patimo za tobom, ali i da se sa ponosom sjećamo tvoje plemenitosti i dobrote koju si nam tokom života pružao. Počivaj u miru i neka te u tišini prati naša ljubav, a mi ćemo te čuvati od zaborava. Vole te uvijek i zauvijek tvoje sestre

MILEVA i PERSA

Najdraža Megi,

Uvijek ćeš biti u našem srcu, duši i mislima. Nedostaješ nam i nedostajaćeš za sve što dolazi. Neka tvoju dobru dušu čuvaju anđeli. Tvoji: MARKO, MARINA i djeca

1357

1354

Ne možemo prihvatiti da te nema više među nama, za nas ćeš uvijek biti tu. Tvoja ljepota, dobrota, pažnja, ljubav, iskrenost prema svima, to si samo ti imala. Postoji samo jedno pitanje na koje nikad neće biti odgovora, zašto tako rano. Tvoji UJO i UJNA 1355

e-mail: oglasno@t-com.me

34 Oglasi i obavještenja Dnevni list Elektronska pošta: desk@pobjeda.me

Direktor i glavni i odgovorni urednik:

DRAŠKO ĐURANOVIĆ Naziv osnivača: Društvo sa ograničenom odgovornošću za proizvodnju, promet i usluge, export-import ,,Nova Pobjeda“ - Podgorica Sjedište osnivača: 19. decembar br. 5 PIB:03022480

Subota, 22. januar 2022.

Iv.br.2051/21 Javni izvršitelj Dušan Nišavić, sa službenim sjedištem u Beranama, ul. M. Zečevića br. 30, u pravnoj stvari izvršnog povjerioca DOO “Komunalno” Berane, Dragiše Radevića bb, Berane, koga zastupa Adv. Nikola D. Bogavac, Prvomajska br.5, Budva, protiv izvršnog dužnika Toskić Ajra, iz Berana, radi naplate novčanog potraživanja 1.432,40€, shodno čl. 45 ZIO-a, dana 21.01.2022 godine,

J A V N O O B J A V LJ U J E Da je kod ovog javnog izvršitelja u toku izvršni postupak po predlogu izvršnog povjerioca, protiv izvršnog dužnika Toskić Ajra, sa zadnje poznatom adresom ul. Miljana Vukova br. 7, Berane. Javni izvršitelj nije mogao da izvrši uredno dostavljanje rješenja o izvršenju Iv.br.2051/21 od 26.11.2021. godine, neposredno izvršnom dužniku, kao i rješenje o troškovima od 21.01.2022. godine. S tim u vezi potrebno je da se izvršni dužnik u roku od tri dana obrati ovom javnom izvršitelju radi preuzimanja pismena, u suprotnom dostavljanje se vrši javnim objavljivanjem, a smatra se izvršenim nakon isteka roka od osam dana od dana isticanja pismena na ogasnoj tabli suda, s obzirom da je prethodno izvršeno objavljivanje u dnevnom štampanom mediju. Ovakav način dostavljanja smatra se urednom dostavom i negativne posledice koje mogu nastati snosiće izvršni dužnik. JAVNI IZVRŠITELJ DUŠAN NIŠAVIĆ

Zamjenica izvršnog direktora: MILENA GOLUBOVIĆ

Direktorica marketinga: ŽELJKA RADULOVIĆ

REDAKCIJSKI KOLEGIJUM

Zamjenica glavnog i odgovornog urednika RADMILA USKOKOVIĆIVANOVIĆ

Pomoćnici glavnog i odgovornog urednika NENAD ZEČEVIĆ (politika) JADRANKA RABRENOVIĆ (ekonomija) JELENA MARTINOVIĆ (društvo) MARIJA JOVIĆEVIĆ (nedjeljno izdanje)

Urednici JOVAN NIKITOVIĆ (kultura) MARIJA ŽIŽIĆ (crna hronika) DRAGICA ŠAKOVIĆ (Crnom Gorom) NIKOLA SEKULIĆ (hronika Podgorice) JOVAN TERZIĆ (Arena) SLOBODAN ČUKIĆ (feljton i arhiv) VUKMAN IVANOVIĆ (dizajn) DRAGAN MIJATOVIĆ (fotografija) LOGOTIP POBJEDE Miloš Milošević i Nikola Latković (2019), inspiracija Anton Lukateli (1944) PORTAL POBJEDE

Urednica JOVANA ĐURIŠIĆ

Zamjenik BORISLAV VIŠNJIĆ OBJEKTIV

Urednica MARIJA IVANOVIĆ -NIKIČEVIĆ KULT

Urednica TANJA PAVIĆEVIĆ TELEFON: 020/409-520 - redakcija 020/409-536 - marketing 020/202-455 - oglasno Vlasnička struktura osnivača medija ,,Media NEA” d.o.o. Podgorica -100 odsto Tiraž: 3.150 Adresa sjedišta medija: Ulica 19. decembra broj 5, Podgorica PIB 02842777 Broj žiro računa: 560-822-77 Universal Capital Bank

Iv.br.2063/21 Javni izvršitelj Dušan Nišavić, sa službenim sjedištem u Beranama, ul. M. Zečevića br. 30, u pravnoj stvari izvršnog povjerioca DOO “Komunalno” Berane, Dragiše Radevića bb, Berane, koga zastupa Adv. Nikola D. Bogavac, Prvomajska br.5, Budva, protiv izvršnog dužnika Trifunović Gordane, iz Berana, radi naplate novčanog potraživanja 363,55€, shodno čl. 45 ZIO-a, dana 21.01.2022 godine,

J A V N O O B J A V LJ U J E Da je kod ovog javnog izvršitelja u toku izvršni postupak po predlogu izvršnog povjerioca, protiv izvršnog dužnika Trifunović Gordane, sa zadnje poznatom adresom ul. VIII Crnogorske brigade bb, Berane. Javni izvršitelj nije mogao da izvrši uredno dostavljanje rješenja o izvršenju Iv.br.2063/21 od 26.11.2021. godine, neposredno izvršnom dužniku, kao i rješenje o troškovima od 21.01.2022. godine. S tim u vezi potrebno je da se izvršni dužnik u roku od tri dana obrati ovom javnom izvršitelju radi preuzimanja pismena, u suprotnom dostavljanje se vrši javnim objavljivanjem, a smatra se izvršenim nakon isteka roka od osam dana od dana isticanja pismena na ogasnoj tabli suda, s obzirom da je prethodno izvršeno objavljivanje u dnevnom štampanom mediju. Ovakav način dostavljanja smatra se urednom dostavom i negativne posledice koje mogu nastati snosiće izvršni dužnik. JAVNI IZVRŠITELJ DUŠAN NIŠAVIĆ Iv.br.2222/21 Javni izvršitelj Dušan Nišavić, sa službenim sjedištem u Beranama, ul. M. Zečevića br. 30, u pravnoj stvari izvršnog povjerioca DOO “Komunalno” Berane, Dragiše Radevića bb, Berane, koga zastupa Adv. Nikola D. Bogavac, Prvomajska br.5, Budva, protiv izvršnog dužnika Smakić Damira, iz Berana, radi naplate novčanog potraživanja 358,75€, shodno čl. 45 ZIO-a, dana 21.01.2022 godine,

J A V N O O B J A V LJ U J E Da je kod ovog javnog izvršitelja u toku izvršni postupak po predlogu izvršnog povjerioca, protiv izvršnog dužnika Smakić Damira, sa zadnje poznatom adresom ul. VIII Crnogorske brigade br. 3 Berane. Javni izvršitelj nije mogao da izvrši uredno dostavljanje rješenja o izvršenju Iv.br.2222/21 od 20.12.2021. godine, neposredno izvršnom dužniku, kao i rješenje o troškovima od 21.01.2022. godine. S tim u vezi potrebno je da se izvršni dužnik u roku od tri dana obrati ovom javnom izvršitelju radi preuzimanja pismena, u suprotnom dostavljanje se vrši javnim objavljivanjem, a smatra se izvršenim nakon isteka roka od osam dana od dana isticanja pismena na ogasnoj tabli suda, s obzirom da je prethodno izvršeno objavljivanje u dnevnom štampanom mediju. Ovakav način dostavljanja smatra se urednom dostavom i negativne posledice koje mogu nastati snosiće izvršni dužnik. JAVNI IZVRŠITELJ DUŠAN NIŠAVIĆ

Poslovna oznaka I.br 1140-1/2020 JAVNI IZVRŠITELJ Aleksandar Bošković iz Podgorice, Vasa Raičkovića 4B, u predmetu izvršenja po predlogu izvršnog povjerioca CAPITAL PLAZA DOO PODGORICA, Šeik Zaida br. 13, koju zastupa Miroslav Adžić, advokat iz Podgorice, protiv izvršnog dužnika “MONTENEGRO´S ONE INVESTMENT AND CONSULTING” DOO, Bulevar Džordža Vašingtona Capital Plaza, sprat IV br. 98, radi naplate novčanog potraživanja, dana 20.01.2022.godine, donio je

ZAKLJUČAK O PRODAJI I) PRODAJU SE pokretne stvari izvršnog dužnika i to: Kancelarijski stolovi 8 komada, Kancelarijske stolice 30 komada, Štampač – skener 1 komad, Ormari 6 komada, Komoda 6 komada, Umjetnička slika 1 komad, Koferi za garderobu 4 komada, Vješalica za garderobu 3 komada, Oglasne table kancelarijske 2 komada 1*1m. II) Prodaja popisane stvari će se obaviti usmenim, javnim nadmetanjem koje se odredjuje za dan 15.02.2022. godine sa početkom u 09:00 časova koje će se održati u poslovnim prostorijama javnog izvršitelja u Podgorici na adresi ul. Vasa Raičkovića 4B. III) Na prvom ročištu za prodaju, pokretna stvar iz stava I ovog zaključka se ne može prodati ispod procijenjene vrijednosti s tim što se stranke mogu sporazumjeti izjavom datom na zapisniku kod javnog izvršitelja pred kojim izvršni postupak teče da se popisane stvari mogu prodati na prvom javnom nadmetanju i za cijenu nižu od procijenjene vrijednosti. IV)Tržišna vrijednost pokretne stvari iz tačke I ovog zaključka ukupno iznosi 2.725,75 eura. Vrijednost pojedinačno: Kancelarijski stolovi 8 komada iznosi 497,60 eura, ( stolovi po komadu iznos 62,20 eura) Kancelarijske stolice 30 komada iznosi 934,50 eura ( stolice po komadu iznos 31,15 eura) , Štampač – skener 1 komad iznosi 815,30 eura, Ormari 6 komada iznosi 253,80 eura ( ormari po komadu iznos 42,30 eura), Komoda 6 komada iznosi 87,30 eura ( komoda po komadu iznos 14,55 eura), Umjetnička slika 1 komad iznosi 16,15 eura, Koferi za garderobu 4 komada iznosi 85,20 eura ( koferi po komadu iznos 21,30 eura) , Vješalica za garderobu 3 komada iznosi 26,70 eura ( vješalica po komadu iznos 8,90 eura), Oglasne table kancelarijske 2 komada 1*1m iznosi 9,20 eura ( oglasne table po komada iznos 4,60 eura). V) Kupac je dužan da cijenu plati i stvar preuzme odmah po zaključenju javnog nadmetanja. Ponudioci su dužni, izuzimajući izvršnog povjerioca i založnog izvršnog povjerioca (ako njihova potraživanja dostižu iznos jemstva i ako bi se, s obzirom na njihov red prvenstva i utvrđenu vrijednost nepokretnosti, taj iznos mogao namiriti iz kupovne cijene), kao eventualne ponudioce, da prije početka nadmetanja polože jemstvo na poseban račun Javnog izvršitelja broj 535-14803-96 koji isti ima kod Prve banke Crne Gore, u iznosu koji odgovara procentu 10% od utvrđene vrijednosti predmetnih stvarii što iznosi 272,57 eura. Jemstvo za pokretne stvari pojedinačno: Kancelarijski stolovi 8 komada iznosi 49,76 eura ( jemstvo za kancelarijski sto po komadu iznosi 6,22 eura), Kancelarijske stolice 30 komada iznosi 93,45 eura ( jemestvo za stolicu po komadu iznosi 3,11 eura), Štampač – skener 1 komad iznosi 81,53 eura, Ormari 6 komada iznosi 25,38 eura ( jemstvo za ormar po komadu iznosi 4,23 eura), Komoda 6 komada iznosi 8,73 eura ( jemstvo za komodu po komadu iznosi 1,45 eura), Umjetnička slika 1 komad iznosi 1,61 eura, Koferi za garderobu 4 komada iznosi 8,52 eura ( jemstvo po komadu iznosi 2,13 eura), Vješalica za garderobu 3 komada iznosi 2,67 eura ( jemstvo po komadu iznosi 0,89 eura), , Oglasne table kancelarijske 2 komada 1*1m iznosi 0,92 eura ( jemstvo 0,46 eura). Ponudiocima čija ponuda ne bude prihvaćena vratiće se novac položen na ime jemstva odmah po zaključenju javnog nadmetanja, osim drugom i trećem ponuđaču. VI)Javni izvršitelj može stvari predati kupcu i u slučaju u kome nije položio cijenu, ako na to na svoj rizik pristanu izvršni povjerioci u granicama iznosa koji bi im pripao iz postignute cijene. VII)Preuzimanjem stvari kupac postaje njen vlasnik. VIII)Zaključak o prodaji objaviće se u Dnevnim novinama „Pobjeda“ dana 22.01.2022.godine. JAVNI IZVRŠITELJ Aleksandar Bošković UMJESTO PRAVNE POUKE: Protiv zaključka nije dozvoljen prigovor.

MALI OGLASI NEKRETNINE

J A V N O O B J A V LJ U J E

JAVNI IZVRŠITELJ DUŠAN NIŠAVIĆ

Poslovna oznaka I.br.6455-1/2015 JAVNI IZVRŠITELJ Aleksandar Bošković iz Podgorice, Vasa Raičkovića 4B, u predmetu izvršenja po predlogu izvršnog povjerioca “Jadransko brodogradilište” AD iz Herceg Novog, koga zastupa punomoćnik Nikola Martinović, advokat iz Podgorice,ul. Jovana Tomaševića br. 13, protiv izvršnog dužnika “ Mont Metal ” DOO iz Podgorice, adresa za prijem službene pošte Tuški Rogami bb, radi naplate potraživanja, dana 21.01.2022. godine, shodno čl.45 ZIO, donio je

ODLUKU O DOSTAVLJANJU JAVNIM OBJAVLJIVANJEM Izvršnom dužniku “ Mont Metal ” DOO vrši se dostavljanje zapisnik sa ročišta od 15.12.2021.godine, Zaključak o predaji i Zaključak o namirenju od 22.12.2021. godine, isticanjem na oglasnoj tabli Privrednog suda Crne Gore i objavljivanjem u dnevnom štampanom mediju koji izlazi na cijeloj teritoriji Crne Gore. S tim u vezi potrebno da se dužnik u roku od tri dana obrati ovom javnom izvršitelju radi preuzimanja pismena, u suprotnom dostavljanje se vrši isticanjem na oglasnoj tabli Privrednog suda Crne Gore. Ovakav način dostavljanja smatra se urednom dostavom i negativne posljedice koje mogu nastati snosiće izvršni dužnik. Dostavljanje se smatra izvršenim nakon isteka roka od osam dana od dana isticanja pismena na oglasnoj tabli suda, ukoliko je prethodno izvršeno objavljivanje u dnevnom štampanom mediju. JAVNI IZVRŠITELJ Aleksandar Bošković

OGLAS za prikupljanje ponuda za zakup školskog prostora 1.Izdaje se u zakup dio školskog prostora - fiskulturna sala povrsine 607 m2. Namjena :sve sportsko rekreativne aktivnosti osim fudbala Fiskulturna sala se izdaje na period od 1 godine. Početna mjesečna cijena zakupa po terminu je 20e. Pravo učešća imaju sva pravna lica koja dostave dokaz o ispunjenosti zakonskih uslova za obavljanje predmetne djelatnosti. Neblagovremene i nepotpune ponude neće se razmatrati. Ponude se dostavljaju u roku od 8 dana od dana objavljivanja oglasa u zatvorenoj koverti na adresu ul. Radosava Burića bb. Podgorica, sa naznakom ponuda za zakup školskog prostora.

Iv.br.2223/21 Javni izvršitelj Dušan Nišavić, sa službenim sjedištem u Beranama, ul. M. Zečevića br. 30, u pravnoj stvari izvršnog povjerioca DOO “Komunalno” Berane, Dragiše Radevića bb, Berane, koga zastupa Adv. Nikola D. Bogavac, Prvomajska br.5, Budva, protiv izvršnog dužnika Adrović Avdula, iz Petnjice, radi naplate novčanog potraživanja 412,69€, shodno čl. 45 ZIO-a, dana 21.01.2022 godine,

Da je kod ovog javnog izvršitelja u toku izvršni postupak po predlogu izvršnog povjerioca, protiv izvršnog dužnika Adrović Avdula, sa zadnje poznatom adresom Donja Vrbica bb, Petnjica. Javni izvršitelj nije mogao da izvrši uredno dostavljanje rješenja o izvršenju Iv.br.2223/21 od 20.12.2021. godine, neposredno izvršnom dužniku, kao i rješenje o troškovima od 21.01.2022. godine. S tim u vezi potrebno je da se izvršni dužnik u roku od tri dana obrati ovom javnom izvršitelju radi preuzimanja pismena, u suprotnom dostavljanje se vrši javnim objavljivanjem, a smatra se izvršenim nakon isteka roka od osam dana od dana isticanja pismena na ogasnoj tabli suda, s obzirom da je prethodno izvršeno objavljivanje u dnevnom štampanom mediju. Ovakav način dostavljanja smatra se urednom dostavom i negativne posledice koje mogu nastati snosiće izvršni dužnik.

JU OŠ ,, Vuk Karadžić,, Podgorica, na osnovu Odluke Školskog odbora o izdavanju školskog prostora broj 978 od 30. 09. 2021. godine i Saglasnosti Vlade Crne Gore br. 04-6321/2 od 16. 12. 2021. godine raspisuje

RAZNO OTČEPLJENJE kanalizacije električnom sajlom WC šolja, sudopera, kada, umivaonika i šahti. Dolazim odmah. POVOLJNO. Vukčević Tel. 069/991-999, 067/000-008 1 KUĆNI SERVIS Odčepljenje kanalizacije el.sajlom, zamjena dotrajalih cijevi, sve sitne popravke. Podgorica-Primorje. Tel 069/269-550 , 067/579-709 2

Kont. tel. 020 641 - 885 i 641 - 344

Subota, 22. januar 2022.

Marketing 35

36 Marketing

Subota, 22. januar 2022.

22. јануар 2022. | година II | број 99

ИСТОРИЈСКА ГРЕШКА

ISSN 2704-5226

агледа ли се пажљивије у европску повјесницу, било западну, било источну, она би се могла проматрати под свјетлом трајних и опетованих грешака. Од Римског царства до средњовјековних крвавих обрачуна градова држава, од грађанских у крви ствараних револуција и Инквизиције до језуитских погрома, од настанка капитализма и социјализма и њихове застрашујуће повијесне инсталације до најстрашнијег од свих стољећа, XX, које несмиљеном жестином живи продужено и у трећем миленију, од појаве фашизма и нацизма до глобалних сатирања у Великом и Другом свјетском рату, од кукавичких насилно створених фашистичких влада до логора смрти, од прогањања Жидова од Спинозина до Ајнштајновог времена до грађанских и домовинских ратова, све бисмо могли проматрати у свјетлу иницијалне тезе која се сама намеће, није ли хисторија човјечанства само хисторија намјерних и случајних погрешака, порода тмине, индивидуалне и колективне лудости? Наша би се култура, или чак наша цивилизација, могла читати и као култура изопћавања, повијест искључивања. Нећу тицати исток, премда не могу рећи да ме се не тиче, као што то свесрдно и неувјерљиво хоће наши еурољупци. Рећи, ми не припадамо тамо, значи управо супротно, ми смо итекако тамошњи. Зар Еуропа није и исток и запад и сјевер и југ? Мање или више, тамна и мрачна, у подједнакој мјери. Управо мјесто с којег пишем, његове средњоевропске координате, упорно одбијају своју балканску крчму. А онда дође амерички каубој и наплати рачун, као да и он није изданак овог тла. Ах, кратког ли памћења. Масно и крваво. Успут одржи лекцију - сви сте ви иста братја - и проспе кредите да се боље помиримо. Свиње поједу помије. За педесет година или прије ствар се понови. И тако даље, унедоглед. Но антика у коју се кунемо као у своју матицу и своју матрицу, и она је била изопћавајућа: робови, жене, хетере, иновјерци, барбари, Тројанци, Картажани, Римљани. Свака је жена у Атени била искључена из права, дакле из духа, из филозофије, умјетности. Сведена на хетеру, жена је у најбољем смислу морала бити Ксантипа. Окамењена у Венеру или Нику Самотраку, или у литератури у Антигону или Пенелопу, она је само проводник мушке воље, мушког принципа. Не сјећам се да иједан платонистич-

ИСТОРИЈСКИ ГРИЈЕСИ ЕВРОПСКИХ ПОЛИТИКА

ИЗОПШТЕНИ И ИЗОПАЧЕНИ ИЗОПАЧЕНИ ИЗОПЋАВАЈУ, И ТО ЈЕ ПРАВИЛО. ДА БИ ОДРЖАЛИ ШТО ДУЉЕ ИДЕЈУ О СВОЈОЈ ПЕРВЕРТИРАНОЈ КУЛТУРИ. ДА МИ, БЕЗ СВОЈЕ КРИВЊЕ ИЛИ ВОЉЕ ИЗОПЋЕНИ, НЕ БИСМО ИМАЛИ ПОЗИЦИЈЕ, ДАКЛЕ МОЋ, ДА ЈУ ПРИКАЖЕМО У СВОЈ ЊЕНОЈ ДИРЕРОВСКОЈ НАКАЗНОСТИ

ки дијалог расправља о женству. На женама је да шуте о битноме, то је њихова хисторијска задаћа.

ПРИВАТНА АРХИВА

ЛИДИЈА ВУКЧЕВИЋ

ОД ПОСЉЕДЊЕ ВЕЧЕРЕ Искључити из заједнице неистомишљенике или пријеступнике, рано је начело кршћанства. Изопћење започиње такорећи с појавом кршћанства, кад Посљедња вечера маркира издајника и с њим, читавом једном народу прискрбљује двоструку и протурјечну улогу: мучитеља и жртве, изопћавања и изабраности. На изопћености, повијест гради његову трагедију, на посланству о изабраности, он сам, своју властиту митологију. Црква доминира западном повијешћу већ двије тисуће година: установа се, уз све кризе, није уморила, нити исцрпила. И сад проклиње своје херетике, и сад искључује иновјерце, анатемизира атеисте и тзв. агностике. Је ли итко покушао пописати хисторијске грешке Цркве, Источне и Западне, а ни ислам се из тога не може изузети. Уосталом ни будизам ни хиндуизам се не могу ослободити повијесне кривице ни хисторијских грешака у начину којима проповиједају властиту догму. Колики би био тај каталог безумља? Ја никад нећу моћи разумјети како се ипак дуго могла одржати једна назови кршћанска цивилизација која није ништа друго него суставно искључивање свих другачијих, њихова негација или чак затирање - види кршћанске мисије у Азији или Африци, на примјер. С друге стране, та је иста цивилизација саздана на апологији боли и априорној кривњи, које тако дубоко протурјече темељима живота. Пракса Цркве, а с њом и њене повијести „уљуђивања“ уствари је некрофилна, деструктивна, нихилистична, и у крајњој инстанцији мизантропска, јер иде против човјека и његових својстава. Добро разумијем изопћенике, јер сам и сама била многоструко изопћавана. Прво, и можда најважни-

ТУМАРАЊЕ Лидија Вукчевић

је, нисам одрасла у духу асимилације како се можда очекивало од мојих родитеља, дошљака у новој средини, десетљеће иза Другог рата. Кад се једном пожалих Данилу Кишу да моји родитељи никад нису чинили ништа да би се стопили или сродили с новом средином, узвратио ми је: А зашто би се требали асимилирати? Моји су дједови били слаби или никакви вјерници, сроднији с поганским многобоштвом, које им је намиривало, макар утопијски, никад намирен хедонизам. О родитељима да и не говорим, признавали су само „котач повијести који све ваља, све мрви“. Мој је отац гледао на кршћанство као на категорију „која ће се морати нужно исцрпсти“. То нужно не значи да ја нисам религиозна. За пјесника је поимање дивинског начела једно од круцијалних: сватко тко производи умјетност и каже да је атеист или лаже или није истински умјетник. Нећу заборавити осјећај прикраћености кад су моји вршњаци ишли на Полноћку а ја се претварала да спавам и не чујем одјекивања петарди и дјевојачки кикот. А онда с прољећа, кад се за Ускрс уреде као паунови и носе јаја на благослов. Стезало ме у грудима од гњева што и ја нисам с њима. Нисам могла слутити да су искушења којима сам била изложена била неопходна проба за властиту вјеру: ону која одбацује зајед-

ничку грозницу вјере и цркве, народа и заједништва, бога и канона, ону каотичну науку коју су створили и смислили неки мудрослови, увјерени да преносе поруке богочовјека. А гдје је ту моја слобода, успостављена знањем, мојим схваћањем живота и настојањем да промијеним окошталу затеченост претходних стварности?

НОВИ ПОРЕДАК Ја се и сад подједнако осјећам изопћена као у дјетињству, премда сам, признајем, и сама нешто радила на томе. Кад покушам сагледати ствари хладне главе, добро знам да сам итекако изопћена и из ове литературе, али у готово подједнакој мјери и из оних других које би ме могле пригрлити. Ја сам по дефиницији иновјерка, она која је од другачије културе, традиције, језика, искуства, праксе. Што да вам кажем, људи који ме знају од дјетињства редовито ме питају, премда смо ишли у исте разреде: Ди си ти оно рођена, доле? А је ли нека предност бити рођен горе, питам их с оном језом човјека који је рођен у најмасонскијој болници у Загребу. А тко да таквима као ја да приступницу у храм националне фикције? Или им осигура статус у малом и пренапученом врту једнонародне наше књижевности. И уосталом зашто, кад има довољно драговољних и расно чистих пи-

саца химни и панегирика, чанколиза и гудача, романошкрабала који третирају своје читатељство као да се јучер описменило, уваљујући му моделе своје егзалтиране логореичне прозе као задњу ријеч белетристике. Они други пак рачунају, обзиром да нисам расла у окриљу слатког православља, да ни тамо нисам ништа друго но иновјерка, прозелиткиња, јер уосталом, ја пишем римски а не бизантски, ја сам латинска дјева, што хоћу, не могу се вратити у стадо све залутале овчице. Изопачени изопћавају, и то је правило. Да би одржали што дуље идеју о својој первертираној култури. Да ми, без своје кривње или воље изопћени, не бисмо имали позиције, дакле моћ, да ју прикажемо у свој њеној диреровској наказности. Јер задаћа је књижевника да казује битно приказујући његову праву природу. Ту је он и више од филозофа, јер му стоји на располагању више фигура, техника, стилизација, обилнији рјечник, а не строг и задан у својим логичким проседеима, као у филозофском казивању. Стога је књижевник и слободнији од филозофа. Будући да је схватио смисао умјетности који надмашује и појединачно и колективно искуство, не либи се казати за друштво да је сметлиште, за културу да је контејнер отпадака, а за нову икону цивилизације, информатику, да је само бесмислена и опасна играчка која ће сутра завладати духовима, изравно у функцији тзв. новог поретка. И додатно потчинити човјека и десетковати његове личне способности. Дакле, обесмислити човјеков индивидуализам стварајући од њега робота. Јер, хинити реалност а бити виртуалист у часу кад откуцало је пет до дванаест на свим часовницима одговорности, значи или бити фаталист па рећи бит ће како буде, или спашавати новом модом властиту гузицу, јер се то једино исплати. Али, кад се спасе, и ако се спасе толике гузице, што ће бити с нама који испод образина имамо и образе? Или, другачије речено, лице које мисли и прихваћа, чак и онда кад је оспоравано, анатемизирано. Оно, ако и воли своју муку, не изопачује нити искључује ништа и никога. Но, нека се не заборави, зар није изопћеник у хисторији брзо постајао онај који изопћује, онај што, да би саблазнио, постаје изопачивање само? И није ли скаска о глобализацији која се проводи информатиком, једна од најфаталнијих хисторијских грешака коју је човјечанство смислило против себе? Која води изравно у самоуништење наших култура и наше цивилизације. 

22. јануар 2022.

ГРЕШКА И КРИВИЦА AЛЕКСАНДРА БОСНИЋ-ЂУРИЋ

сторијске грешке, кривице, одговорности и казне, без обзира колико се некада они који су их починили или чине и они који су их трпјели или и даље трпе опиру, нијесу категорије подложне импровизацији. Можда и због тога што су управо историјске грешке, та мања или већа тамна поља или антицивилизацијске мрље, оне које за собом повлаче готово математичком прецизношћу и све друго - одговорност, кривицу, казну и испаштање. У дјелу Питање кривице, објављеном непосредно послије Другог свјетског рата, Карл Јаспер пише и о поријеклу кривице (грешке) и одговорности. „Могло би се“, сликовито појашњава Јасперс, „размишљати и на сљедећи начин: као што човјек одговара за избор вољене с којом, повезан браком, проживљава свој живот у заједништву судбине, тако је и народ одговоран за оног чијој се власти покорно препушта“. Па иако, како каже Јасперс, грешка повлачи кривицу, а њене се посљедице нужно морају поднијети, оно што је у браку можда примјерено и могуће у држави је без изузетка погубно, а безусловна приврженост једној особи, оличена у ирационалној или лукративној вјерности сљедбеника, је „неполитични однос ограничен на уске кругове и примитивне односе“. Будући да у слободној држави функционишу контрола и смјењивост, све што је супротно томе изазива и представља двоструку кривицу – најприје безусловно политичко покоравање једном вођи и његовој власти, а

ИСТОРИЈСКЕ ГРЕШКЕ И КРИВИЦЕ, КАО ТАМНА ПОЉА ЉУДСКОСТИ ИЛИ АНТИЦИВИЛИЗАЦИЈСКЕ МРЉЕ, ДЕШАВАЈУ СЕ УВИЈЕК ‘ОДОЗГО НАДОЉЕ’ И УПРАВО СУ ГРАЂАНИ ОНИ КОЈИ ДИЈЕЛЕ И МОГУЋНОСТ ИЗБОРА И СПЕКТАР ЊЕГОВИХ ПОСЉЕДИЦА, ПА ПОТОМ И ОДГОВОРНОСТИ

затим и свјесно опредјељивање за тип вође којем смо се покоравали или покорили. Своје учествовање, експлицирао је Јасперс, не осјећамо само у ономе што се догађа данас и не осјећамо га само као они који носе сукривицу за поступке савременика већ и у контексту предања које нисмо демистификовали: „Да је у духовним условима њемачког живота постао могућ један такав режим – за то сви сносимо сукривицу. То нипошто не значи да морамо признати да је ‘њемачки мисаони свијет’, ‘њемачка мисао прошлости’, напросто била узрок национал-социјалистичких злодјела. Но, то значи да у нашем националном предању постоји нешто, моћно и пријетеће, што је наша етичка пропаст“. Бавећи се етиологијом и генезом геноцида и других масовних злочина уперених против одређених група, Тон Зван, холандски истраживач геноцида, указује на пресудни значај политичких одлука политичких власти на централном нивоу. Наиме, чим на државном нивоу радикални и немилосрдни политичари и политичке елите дођу на власт њихов избор је углавном да темељно корумпи-

рају државну организацију, да је претворе у диктатуру и да искористе сва средства моћи којима држава располаже да би остварили своје политичке циљеве. Један од таквих циљева може бити геноцид над одређеним групама или мањинама, а геноцидне политике које политичко руководство доноси свјесно и намјерно почињу, дакле, од политичких одлука које су донијете на највишем државном нивоу. Према Звану, сви аутори који су се бавили или се баве проучавањем геноцида наглашавају да у његовој реализацији, ставови, понашања и одлуке политичког руководства на централном нивоу јесу одлучујући фактор, јер геноцидне радње нијесу спонта-

ни изрази мржње међу заједницама, већ увијек свјесно индуковани процеси које, под одређеним околностима, могу „распиривати и хладити“ политички предузетници и идеолози: „Геноцид не проистиче из праисконских осјећања народа, које влада или политичка елита није у стању да контролише. Другим ријечима, геноцид и други масовни злочини који су уперени против одређених група нијесу појаве које се развијају ‘одоздо нагоре’“. Добро организована друштва зауздавају екстремистички настројене групе и појединце склоне насиљу над недужним људима, па одговорне владе, чак и у условима тешких криза и пробуђених масовних страсти, заустављају,

ЈОВАНА МУГОША

ГРАЂАНСКО ДРУШТВО И ЊЕГОВИ (НЕ)ПРИЈАТЕЉИ

зауздавају и санкционишу све врсте и облике масовног политичког насиља. И обрнуто, налази Зван, када државни органи не успију или нијесу вољни да то учине, они тиме подстичу и доприносе развоју процеса геноцида, а такви процеси, осим што подразумијевају велики број жртава, подразумијевају и значајан број починилаца. Историјске грешке и кривице, као тамна поља људскости или антицивилизацијске мрље, дешавају се увијек ‘одозго надоље’ и управо су грађани они који дијеле и могућност избора и спектар његових посљедица, па потом и одговорности. Грешка, кривица и казна налазе се у истој причи... 

КРОЗ ВРИЈЕМЕ

НАУК ЗА НОВА ПОКОЉЕЊА ВУКОТА ВУКОТИЋ

решке су саставни дио живота. На њима се учимо, неко на својим, неко на туђим. Због њих падамо, али се и дижемо, осјећамо бол, али се из њих рађа искуство. Исправљајући грешке градимо себе, постајемо опрезнији, бољи и мудрији. Једнако као што су дио личног и свакодневног живота, грешке су дио и нашег насљеђа, наше прошлости. Историја човјечанства испуњена је грешкама колико и успјесима, падовима и посртањима, заблудама, предрасудама, погрешним мишљењима, као и побједама, проналасцима или тријумфима. Као у Чолиној пјесми, некад је грешка и знати превише. Ипак, док своје грешке човјек релативно лако исправља, многе историјске грешке не исправљају се тако лако, а неке чак и никако, па су они који су их починили, то платили и главом. На таквим грешкама уче се будућа покољења и неки нови народи који насљеђују те просторе. Првобитни род људи, или како га Библија назива с́еме Каиново, толико је ишло из грешке у грешку

да су своје небеске чуваре покварили, да доброме Богу није остало ништа друго до да потопом очисти свијет и са Нојем настави даље. И кулу вавилонску смо хтјели, у својој ароганцији, да дигнемо до неба, па је морао да нас раздвоји на различите језике, како би нас спријечио у том науму. А није само Библија пуна примјера, кобних грешака које су нас коштале страшне цијене. Тако Хомер описује да су грешке те које су довеле до почетка и краја Тројанског рата. Зато ће у легенду ући Парисов избор да златну јабуку, производ богиње раздора, преда као награду Афродити, видјећи љепоту као највећу врлину. Исто тако, његов отац Пријам и други Тројанци, на крају рата чине историјску грешку и у свој град увлаче великог дарованог коња, несвјесни да су унутра најбољи ахајски јунаци. Узалуд су биле јадиковке и прорицања свештеника Лаоконта и његових синова, „...не вјерујте Данајцима и кад дарове доносе!“ Како на пољу легенди и митова, тако и у стварном животу, кроз историју су се дешавале грешке које су скупо плаћане. Моћни Ксеркс и његова огромна персијска војска направили су кобну грешку потцијенивши вољу грч-

ких полиса да бране своју отаџбину. Своју охолост платили су великим жртвама у Термопилском кланцу и потпуним уништењем флоте код Саламине. Након златног доба Периклове демократије, својим грешкама Атињани су довели до распада тог система у корупцији и непотизму, чиме су протраћили стечену плутократију и дозволили Спартанцима да поруше зидине њиховог града. Коначно, разједињени и закрвљени грчки полиси чине, по себе, фаталну историјску грешку и пристају да их без отпора окупира Филипова Македонија. Поново узалуд су били ватрени говори и упозорења великог говорника Демостена. Ношен амбицијом и мржњом према Риму, Ханибал Барка води своје трупе и слонове преко Алпа како би покорио Италију. Но, то ће се испоставити као велика грешка, јер сем што неће испунити свој циљ, него ће то произвести бијес Римљана, који ће у трећем пунском рату потпуно разорити Картагину и преко ње заорати бразду. Још једном ће се ароганција и презир према непријатељу показати кобним, када римски генерал Луцијус Варинус буде надмено повео своје легионаре у Тојтенбершку

шуму. Страховити пораз од германских племена коштаће царски Рим губитка три легије и узалуд ће Август у својој палати јадиковати и плакати, понављајући „Варе, Варе, врати ми моје легије!“ Мада је рат сам по себи грешка, сви погрешни потези који се у њима направе сведу се на поразе. Но, грешке које се направе у миру често пута знају бити далекосежније и драматичније од оних у рату. Неустановљени систем насљеђивања пријестола у Старом Риму, доводио је до несагледивих посљедица са скоро суманутим владарима. Екстраваганција, која се граничи са лудилом, једног Калигуле или Нерона, остала је запамћена у наредним генерацијама као најбољи примјер безуспјешне владавине. Боље од њих није прошао ни египатски фараон Аменхотеп IV, који је прозвао себе Ехнатон и увео нову религију штовања Атона. По завршетку његове владавине, свештеници старих култова вратили су своју моћ, а његово име скоро избрисали из колективног сјећања Египта. Историјска грешка за дугокосе краљеве Меровинга била је лагано препуштање вођења државе својим мајордомима. Коначно, питање

Пипина Малог папи, ко стварно треба да води државу, означили су крај ове прве франачке и прве католичке династије у Западној Европи. Због сопственог незнања и затуцаности, током средњег вијека народ се пред кугом склањао у градове и тиме само још доприносио ширењу болести. На крају, ,,црна смрт“ је средином XIV вијека побила више од трећине становника Европе, опустјела села и градове, међу којима и наш Свач. Људска историја памти много грешака, чак и оних бизарних. Све до XVII стољећа, људи су вјеровали да је купање штетно, па су тако неке велике личности попут француског краља Анрија IV и сликара Микеланђела Буонаротија се никад нијесу прали и, према описима, смрђели као јарац. Такође, током XVIII вијека, племство Европе вјеровало је да сами поглед на планинске врхове може да им узме душу, па су уредно затварали завјесе на својим кочијама. Ипак, што очекивати од људи који нијесу у својим дворцима имали канализациони систем. Који је иначе постојао у једном Мохенџо Дару у Индији прије 5000 година. Зато се, ваљда, учимо на грешкама. 

22. јануар 2022.

ТУ СМО…

МИХАИЛО РАДОЈИЧИЋ ШОК

ожда је све почело с диносаурусима. Огромни труп, дуг врат, мала глава и још мањи мозак. Прождрљиви, незајажљиви! Сви капиталци. Смицали су све што о небу не виси. Земља није могла да их издржи, упропастили су је. Око њих је остајао пустош и на крају су сами себе смакли. Можда ово баш и није научно, али јесте логично. Људи малог мозга су слични диносаурусима. Скубу све и на сваку страну, пустошећи мјесто боравка у најширем кругу и смислу. Жан Жак Русо (просветитељство, 18. в.) каже да је од првог примитивца који је оградио парче земље и рекао ,,ово је моје“ почела цивилизација и декаденција. Од тог тренутка неједнакост се повећавала а од ње је почело све остало. Почела је приватна својина и напредак на штету природе па је данас природно бити против природе. Његова филозофска теорија ,,природног човјека“ је у богатима имала хиљаде противника, а у сиромашнима милионе поклоника, али није побиједила. За однос према природи, многе ђачке генерације је прикратио руски природњак Иван Владимирович Мичурин, чији смо цитат морали знати напамет: ,,Не тражимо милости од природе, наш је задатак да их од ње узимамо! “... И ми смо јој душу узели. Дакле, примитивизам је у темељу циви-

НЕСНОСНИ ДИНОСАУРУСИ СВИ СЕ ТРУДЕ ДА ЦРНЕ ГОРЕ НЕ БУДЕ, А ЦРНОГОРЦИ НИКАКО ДА СЕ ПРОБУДЕ. КА ДИНОСАУРУСИ! СВЕ СУ СВОЈЕ УНИШТИЛИ ОКО СЕБЕ... ИЛИ ДАЛИ, ИЛ’ ПРЕДАЛИ, ИЛ’ ПРОДАЛИ

лизације и научно је утемељен. Обогаћени примитивизам ће растурати људски род кроз историју у више наврата. Кад би год зајажљиви устукнули пред незајажљивима цивилизација би се суновратила у амбис. Рушећи природу, империје нијесу могле да нахране оне који треба да их бране. Од кинеске, египатске, грчке преко римске, византијске итд. Египат је посрнуо пред незајажљивим ширењем и жељом за владањем. Долина Нила није могла да нахрани стотине хиљада војника који су бранили империју величајући императоре и кад премину. Исто се десило Риму, границе су биле толико опширне (до Хадријановог зида В. Британија) да није било могуће нахранити ратнике-раднике који су подизали римске зидове и путеве да империја буде проходна и одбрањена. Војник ако не ратује,

мора да занима, а ако не занима, онда се буни... Незајажљива алавост империја граница нема. На крају устаје природа са својим суровим механизмима којима се не може ући у крај. Могуће је само препознати их, јер озбиљно се заостаје за снагом природе. Она је створила живот па га може и одузети. Томас Ман каже ,,живот је инфективно обољење материје“, што ће рећи да га без заразе материје не би било. Тако је зараза овјековјечена. Онда поново на сцену ступају незајажљиви и примитивни клечећи за спас. Клеко! Замузењаци су на пријестолу! Тако премијер Црне Горе опијен влашћу и малиганима приписује Господу помјерање планина иако то у Црној Гори боље раде Кинези. Додуше, ни они их не помјерају већ спајају. И колико год то успјешно радили, јавно је Клеко предложио

Кинезима да за нове дионице ауто-пута узму магарца за експерта. То му се оспорит не може. За једним је ЦГ кренула прије двије године и никуђ с мјеста. Тог експерта нам је поднијела ЕУ, а он њу поднијет не може. Тако нашег проф. универзитета не занима наука но магарећа логика. Наука је направила велики корак за космос, а врло мали за човјека. Однекуд из разуздане природе банула је природна катастрофа, несносна корона, моћна као диносаурус капиталац. Двије године разноси људски живот свуда око себе, попут природне непогоде којој се крај не назире. Лијека тој ненадној бољки нема, нити је на видику. Умјесто капиталног лијека обогаћени капиталистички капиталци нуде вакцину, па ревакцину, па бустер. У њу улажу огромни капитал увећавајући га геометријском прогресијом а пандемија још прогресивније напредује. Понуђена вакцина је, према искуству, мање медикамент а више утјеха, и требало би свак да купи чак и они који хљеба немају. То опет не значи

да ће откупити живот. Много је учинковитија на тржишту него на човјеку. Не лијечи узрок већ само ублажава посљедице... и то на рате. У више наврата, за сада у неограниченом броју, морате платити исту и поновити исто. Тако капитал расте а болест не опада. Вјероватно је то најскупља улазница за живот која је икад продавана у повијести цивилизације. Најмање три пута је морате поновити. Неки као Новак Ђоковић сматрају да су учинковитија три прста од три вакцине. То је донекле тачно. Три прста кад се удруже и умноже растурају и ковид и српство брзином електронске поште. Од Рио тинто много је јачи Трио тинто. На томе се у Црној Гори одржава српска трудноћа. Сви се труде да Црне Горе не буде а Црногорци никако да се пробуде. Ка диносауруси! Све су своје уништили око себе... Или дали, ил’ предали, ил’ продали. А један теолог од Црне Горе овако пише: ,,Литије на улицама Црне Горе, инициране у облику молитвено-протестног скупа, чију двогодишњицу обиљежавамо ових дана, временом су прерасле у широки, грађански еманципаторски покрет. У том смислу, литије представљају први масовни, аутентични покрет у сврху јачања секуларног и грађанског друштва у Црној Гори.“ P.S. Боље би било да су литије прерасле у грађевински него у грађански покрет па да нас не предводи магарац на путу у Европу! Магарац у Беч, магарац из Беча. М.Р.Ш. 

О ФРАГМЕНТИМА ДОМАЋЕГ ДНЕВНОГ РЕДА

ЦИЈЕНА ПРИЛАГОЂАВАЊА Е

рик Вијар, француски писац, филмски сценариста и редитељ за књигу Дневни ред добија награду Гонкур 2017. године. Књига запањујуће моћна у својој једноставности, како је оцјењује критика у француској штампи (Le Monde). Прича о Хитлеру и захукталом Трећем рајху уочи почетка Другог свјетског рата, кога у тадашњој Европи битни политички актери не сматрају за опасност. Догађаји уочи аншлуса Аустрије. Вијар гротексно и трагично преплиће историјске догађаје и личности и тему историјске грешке. Тема актуелна увијек, иако нам се чини да имамо мудрије политичаре. Мудрије од предратног британског премијера

Посебно занимљив дио Вијарове књиге је опроштајни ручак у Даунинг стриту у Лондону за

ЗАНОС, СКЛОНОСТ ИЛИ ЗАЛУЂЕНОСТ НАРОДА ПОЗНАТА ЈЕ ПРИЧА КОЈА СВОЈЕ ГРЕШКЕ И ЗАБЛУДЕ СПОЗНА ТЕК НАКОН ВЕЛИКЕ ЖРТВЕ. И ОНДА СВИ БУДУ ПАМЕТНИ, АЛИ НЕКО СЕ ЗОВЕ АЛЕКСАНДАР ИЛИ МИЛОРАД. А НЕКО ЈЕ И АМБАСАДОР, БАШ КАО ШТО ЈЕ ТО БИО И ЈОАКИМ ФОН РИБЕНТРОП У ЛОНДОНУ

амбасадора Рајха Јоакима фон Рибентропа који из Лондона на повратку у Берлин преузима министарство вањских послова Трећег рајха. Уздржаност Чемберлена остала је записана жалосна грешка британске и не само британске политике у односу на Хитлера. Историјски архиви биљеже ријечи сер Невила Чемберлена који је након посјете Берлину и састанка са Хитлером 25. августа 1939. године изјавио: Господин Хитлер је по природи умјетник а не политичар и, када буде ријешио питање FLICKR.COM

ЈАНКО ЉУМОВИЋ

Чемберлена. За данашње Европљане могуће да је тема Другог свјетског рата далека, ако занемаримо питање Украјине и Русију, Русију увијек далеку од Европе. Југословенима (извињавам се свима који то име оспоравају и не уважавају) та прича је нешто свјежија, посебно за Босну и Херцеговину, ништа мање ни за Црну Гору. Географија која опет вапи за питањем да ли неко ко треба да види, или мислимо да би требао да види, види оно што је очигледно. Националистичко оргијање уз звекет оружја. Ликови ништа мање опскурни, као што су то били и нацисти тридесетих година XX вијека. Вијар описује Хитлера и каже: Крут је као робот и заразан као испљувак.

Пољске, окончаће своје дане бавећи се умјетношћу, а не водећи рат. Не знамо да ли је француски писац имао на уму и овај исјечак британског премијера када је читаоцима у Европи у поодмаклом XXI вијеку понудио причу која реферише на мрље историјских траума (и грешака) XX вијека. Зашто се бавимо историјским темама, као што нас у Црној Гори поједини опсесивно питају или како воле да кажу темама које доприносе идентитетским подјелама. И замислите неко данас тамо у срцу развијене и савремене Европе повлачи тему тридесетих година XX вијека и за то још добија Гонкура. Трагом ове више него занимљиве и провокативне књиге сасвим лако би било замислити фикционални поглед на тему заблуда, грешака или чега већ у читању националне и националних историја са ових простора. Уз још на једном мјесту написаног извињења свима који мисле да је ту код нас све беспрекорно. Аншлуси овдашњи нијесу били тако свечани као онај Аустрије, знају то најбоље грађани Вуковара или Сребренице. Слутње о којима се говори имају своје крајње песимистичне тонове, дистопија је реалнија од утопије. Прича о историјским грешкама када је фашизам у питању није нимало једноставна прича. Њу прича и Дубравка Угрешић у есеју Конфискација културе. На сајту Музеја отпора, Верзетсмусеум, у

Амстердаму, посјетиоца дочекује недвосмислено питање на неколико језика: ,,Нацистичка Њемачка окупирала је Холандију. Што ћете ви учинити?“ и три могућности, три одговора, три типке на које посјетиоци могу притиснути: Adapt, Collaborate, Resist. Прилагодити се, Сурађивати, Пружити отпор. Кад је 1991. започео рат у расклиманој Југославији, ја сам кликнула на невидљиву типку „Пружити отпор“. Био је то особан, можда непромишљен, али свакако аутентичан отпор глупости и лажима, протест против оних бројних срамних стратегија којима су будући пљачкаши и убојице настојали увјерити грађане Југославије да је рат нужност и да других опција осим братоубилаштва нема... Сада знам да се те замишљене типке притишћу импулзивно, као што знам и то да већина људи у свим повијесним констелацијама најчешће изабира типку „Прилагодити се“. Побјеђује инстинкт преживљавања, а преживљавање, кажу, гарантира прилагодба. Занемарива мањина притиснут ће типку „Пружити отпор“. У таквом контексту сигурно да и није толико битно или је илузорно очекивати да неко са стране ријеши питање са домаћег терена. Занос, склоност или залуђеност народа позната је прича која своје грешке и заблуде спозна тек након велике жртве. И онда сви буду паметни, али неко се зове Александар или Милорад. А неко је и амбасадор, баш као што је то био и Јоаким фон Рибентроп у Лондону, а амбасадорима су вечере омиљени дио протокола било да их они организују, било да су позвани са домаћих адреса. Колико су те вечере занимљиви догађаји у причању историјских грешака понекад сазнамо у неким мемоарима. Пријатно! 

22. јануар 2022.

ИДЕНТ ЦИЈЕНА

РАДОВАН РАДОЊИЋ

ош се прича о 5. септембру 2021, на Цетињу. О свему, па и томе зашто није одбрањен “Трон Светога Петра”? А то се “трон” није ни могао бранити, јер је ријеч о миту којега нико није нападао. О ономе што је било нападнуто, и што се морало бранити – суверености Црне Горе и части њене пријестонице – нико ни ријеч! Ћути се и о томе зашто је Црна Гора, због разних митова о “светородној породици” - ту гдје је! Причом која слиједи не напада се нико, па дакле ни та “светородна породица”. Али се помиње црногорски проблем с њом. И то с разлогом, иако би поприличан број црногорских породица, на њеном мјесту, и данас учинио (и чини!) оно исто што је и она радила – док је могла. Проблем је почео - и за Црну Гору и за ту породицу - онда када, како митрополит Василије Петровић записа у Алманаху цетињском, „ва лето 1711, дође с граматами от Москве от цара Петра, Михаило Милорадовић ва Чернују Гору к владики Данилу и Черногорцима за велико зло манастирско и Черногорско“. Тада, тачније 17. априла 1712. године, први митрополит из дома Петровића, без одобрења Црногорског збора који га је изабрао на ту функцију, потписа уговор са Русима, којим обавеза Црну Гору да руског цара признаје за својег владара, а Црногорце да ратују за руске потребе и (фактички) својим главама плаћају два нимало реципрочна руска уздарја: пензије за митрополите и неку помоћ народу док га Руси не ослободе. Тим уговором Црна Гора троструко изгуби: а) еквидистанцу према окружењу замијени ослонцем на само једног (вањско)политичког партнера; б) постаде ослонац руске великодржавне и великосилске политике; ц) своје конкретне циљеве и интересе

У ЦРНОЈ ГОРИ СЕ ИЗГЛЕДА ЈОШ НИЈЕ ЧУЛО ЗА ОПОМЕНУ ЧУВЕНОГ СРПСКОГ ИСТОРИЧАРА ЈОВАНА РАДОНИЋА, С КАЈА XIX ВИЈЕКА: „ПА КАКВО СЕ ДОБРО МОЖЕ ОЧЕКИВАТИ ОД ПРАВОСЛАВНИХ КОЈИ СТОЈЕ ПОД УТИЦАЈЕМ РУСКИМ ПРЕКО ЦРНОГОРСКОГ ВЛАДИКЕ И… СРПСКОГ ПАТРИЈАРХА“? А ТРЕБАЛО ЈЕ ТО - ДАВНО

ма и углавном окренут Млецима, не води много рачуна ни о Црној Гори, ни о њеној слободи, а Црногорце види као народ „прост и биједан“ који се не боји „ни Бога ни правде“. Митрополит Василије: Русима се представља за “црногорског принца”, предано агитује за одлазак Црногораца у руску војску, а себе пројектује за команданта црногорског пука у руској војсци. Кад изазове босанског везира да с војском крене на Црну Гору, бјежи из ње (“тајно поноћи, да нитко не зна”).

подреди борби за нечије “више” и “важније” идеје. Поред тога, као својим коријенима одани Срби, Петровићи су почели, кад су се за то стекли услови, да се сасвим отворено, вани и у Црној Гори, баве (велико)српском политиком, не кријући амбицију да, као „властелинска српска породица“, једнога дана засједну и на свесрпски пријесто. Отуда њихов прича о свјетовној власти митрополита и о својој породици као династији. Нашавши се на јаком удару тог руско – српског комплота, Црна Гора је неизбјежно кренула ка својој 1918. години.

МИТРОПОЛИТИ И КЊАЖЕВИ

Појединачно, доприноси томе из породице Петровић – Његош, који су више за жаљење него за осуду, могу се и овако (про)читати. Митрополит Данило: Тврди да су Црногорци народ који се „Бога не боји… непостојан и превртљив… увијек спреман да учини зло“. Зе себе каже да је Москов, Москов, Москов и да док је он такав, таква му је и земља. Кад му Руси одбију молбу да Црну Гору “приме под своју круну”, окреће се Млецима. Митрополит Сава: Окупиран “својим послом” на имању у Маина-

Митрополит Петар I: Своју паству види као руљу „која се ‘без сабље и конопца не може нагнати на добри пут’“. Склон је тајним убиствима и фалсификатима. Руски је пензионер и стално моли Петроградске власти да дозволе свим Црногорцима да се или преселе у Русију или постану њени екстериторијални грађани “под заштитом царске круне”. Аутор је пројекта за стварање славено-српског царства, на чијем би челу био он као изасланик руског цара, с титулом руског кнеза и тајног савјетника. На крају, кад све то није могло, тражи од Руса да Црну Гору уреде “по своме”, пошаљу људе који ће њоме управљати и својег свештеника за челника Црногорске цркве. Митрполит Петар II: Не троши ријечи о својој “неваљалој” пастви, већ проблеме с њом рјешава смакнућем преко 80 бираних црногорских глава, да би на Бадње вече у поноћ 1832. године, мучки ликвидирао и саме гувернадуре Радоњиће. Оставља у насљеђе, перед других не баш срећних учинака, још и: - пуну и неопозиву препуштеност Црне Горе Русији да она управља својом “штићеницом” саобразно својим интересима на Балкану; - књижевни опус, чији главни спјев са измишљеном радњом (о истрази потурица), енормно велича његову породицу и њене пријатеље, а наким порукама и данас дијели Црну Гору;

Црногорци кличу краљу Николи

- формулу “корисне трговине”, лично повјерену продајом Аустрији црногорске територије (двају манастира на Приморју, као и дијела најбоље црмничке земље и страна изнад Котора према Његуши-

ма), за новац који полаже на свој банковни рачун у Бечу; - доказе о “личној патњи” с црногорским народом током сушних (и гладних) година, када, по личном признању, немогав-

wikiwand.com

О ОДЛУЦИ КРАЉА НИКОЛЕ И ОСТАЛИХ ФАКТОРА ЦРНОГОРСКЕ ВЛАСТИ ДА У ПРВОМ С НОВАК

ишедеценијски владар Црне Горе краљ Никола I Петровић Његош и поред бројних, великих, епохалних, успјешних резултата, постигнутих током своје владавине, починио је и бројне историјске грешке, које су биле трагичне по Црну Гору. Међу њима (поред, бесмисленог, његовог, дугог, идеолошког и интересног политичког, мегаломанско-династичког, „србовања“, које је прескупо коштало Црну Гору и црногорски народ, њега и његову династију, у прошлости, али и садашњости), посебно мјесто заузима одлука краља Николе, и других фактора у власти ондашње Краљевине Црне Горе, додуше, донијета под снажним притиском Русије и Војне конвенције закључене између Црне Горе и Русије 1910. године, да командовање црногорском војском у Првом свјетском рату повјери српским официрима и представницима српске Врховне команде у Црној Гори - у црногорској војсци - генералима Србијанцима, Божидару Јанковићу из Београда и пуковнику, затим генералу, Петру Пешићу из Ниша, те број-

Пуковник Петар Пешић, доцнији генерал

ним другим официрима из Србије, што је и учињено на основу закљученог заједничког плана ратних операција између српске и црногорске војске од 17. августа 1914. године.

Нарочито од именовања пуковника, потом генерала, Петра Пешића за начелника Генералштаба Врховне команде црногорске војске, након оставке генерала Божидара Јанковића, половином 1915, он, Петар Пешић (коме је у заблуди да ће бити одан Црној Гори, црногорској војсци и њему лично краљ Никола додијелио почасну титулу „црногорског сердара“), као и остали српски (србијански) официри у Врховној команди црногорске војске свјесно и плански раде да црногорску војску деструирају, доведу до слома и капитулације, када буде пријетходно искоришћена за ратне планове и акције српске Владе и војске. А све то са намјером како би се остварио политички план владе Николе Пашића и двора Карађорђевића о ликвидацији самосталне државе Црне Горе и њеном припајању Србији и детронизацији краља Николе и његове династије с црногорског пријестола. Црногорска војска, одана савезницима из блока Антанте, се херојски борила и жртвовала у многобројним ратним операцијама и окршајима са аустро-угарском и њемачком војском током Првог свјетског рата, али је, на крају, доживјела војни слом и пораз, управо највише због неадекватног односа Савезника према њој

ПРИПРЕМ и због политички прорачунатих одлука о њеним дејствима челних људи у њеној Врховној команди, која је била највећим дијелом под фактичком управом србијанских официра, чији је задатак био, којег је српска Влада дала Пешићу и осталима да се „Црна Гора и њена војска доведу у очајан положај“. И то, тобоже ради „виших интереса“ тзв. „српства“, односно, суштински, ради уништења Црне Горе и њене регуларне војске.

ОЧАЈАН ПОЛОЖАЈ Србијански пуковник, потом генерал, Петар Пешић, из Ниша, каснији министар војни у Краљевини СХС и Краљевини Југославији, (постао је армијски генерал у новој држави) и остали србијански официри у команди црногорске војске, по налогу своје владе и Врховне команде, све су урадили да, кад црногорску војску искористе да заштити у одступању српске војске, да јој припреме слом, онемогуће одступницу, да она капитулира, како би се лак-

ше остварио план, у случају побједе Савезника у Великом рату, да се Црна Гора и краљ Никола оставе без војске у вријеме када се буде одлучивало о стварању југословенске државе (односно, Краљевине СХС) и да се црногорски Двор и Влада без војске, дефинитивно елиминишу као фактор у погледу рјешавања питања тзв. „југословенског уједињења“.

О задацима и улози србијанских (српских) официра у ратном командовању црногорском војском, како да је исти (зло) употријебе и потом доведу до слома, који се збио почетком 1916. године, када је и пала Црна Гора под окупацију Аустро-Угарске, увјерљиво је научно писао, између осталих, и историчар академик ЦАНУ проф. др Димитрије Димо Вујовић. Наиме, историчар Димо Вујовић констатује да је од октобра-новембра 1915. године основни циљ српске (односно, србијанске) Врховне команде био да црногорска војска „омогући повлачење и буде заштитница српској војсци.

22. јануар 2022.

титет МИТОВА

ној Гори, ако је уопште буде, природно припада периферна позиција у овом трећем. Књаз Данило: По неким историчарима, једини Петровић државник „црногорске идеје“, покушао је унутрашње “дисциплиновање народа” шибикањем, промоцију (1856) светосавља и закона о забарани да на челу Црногорске цркве буде Црногорац помири са тражењем да Црна Гора буде примљена у друштво европских земаља. Саобразно томе започео је не баш срећно политичко “опипавање пулса” Русије, Аустрије, Француске и Турске. Кад му то није “прошло”, на Цетињу је кротко примио к знању изјаву руског конзула: “Руски цар је покровитељ ове земље а ви његов извршитељ”. Књаз/краљ Никола: - по личном казивању, своју владавину започиње жељом да му је „цијело прикупљено српство загрлити“ и „све његове непријатеље спрштити“; - по казивању историографје, током веома дуге владавине није оставио ниједан доказ да је икад размишљао о Црној Гори као независној држави, која се према свом окружењу, ко год да га је чинио, односи собразно принципу рационалне узајамности; - према стенограму са тајног разговора руског цара и српског предсједника владе, у Петрограду, јануара 1914. године, био је отпуштен од оба та „савезника“, као одвећ штетан и, скупа са својом државом, никоме више потребан; - по логици ствари која је происходила из поменуте петроградске баладе, „цар јунака“ се три године прије формалне детронизације и завршетка рата који је лично објавио Аустрији, скупа са породицом, нашао у егзилу.

ДОГАЂАЊЕ НАРОДА ши да слуша “лелек мајки за дјецом која им умиру на рукама”, по неколико мјесеци оде у Млетке или Беч, носећи собом и свој (новчани) иметак да га случајно „не би раздавао оној сиро-

тињи“, јер му је „ионако мало што остало“; - чврсто увјерење да је по одласку Османлија с Балкана потребно обновити три царства (Грчко, Бугарско и Српско), при чему Цр-

Источни црногорски интегралистички усуд, послије 1918. бар донекле је био сабијен у боцу изван које су се за Црну Гору назирали и неки нешто мало другачији хоризонти. И трајало је то како-та-

ко све до „догађања народа“ и АБ револуције на почетку посљедње декаде XX вијека, када се Црна Гора здушно и масовно опредијелила за одлучну обнову српске духовности и једнако такву одбрану Косова. Чак је и та пошаст донекле отклоњена исходом референдума од 21. маја 2006. године. Но, већ на прослави десетогодишњице тог, како је не само требало, него и могло, да буде епохалног догађаја, све је отишло низбрдо. Београдски рецепционари црногорске историје, који су о(бе)смислили програм прославе тог јубилеја нијесу пропустили прилику да кажу како је под вођством династије Петровић – Његош, током два вијека борбе за независност и стварање државе, „неколико десетина хиљада Црногораца направило... чудо у историји“. Узалуд је господин Туск, предсједник Европског савјета, и главни гост те прославе, покушавао да urbi et orbi објасни чињеницу да о величини Црне Горе кроз историју “нијесу одлучивали километри (њене територије - Р. Р.) нити демографске статистике, него храброст, мудрост, стрпљење и рад Црногораца” - њега није имао ко да слуша. Дух “златног телета” је излетио из боце: баштинити “чудо у историји” створено умом премудрих Петровића значило је не само бити неко, него и имати право да се на вјеки вјекова раби тај “огромни капитал”, а то је могао приуштити једино онај ко се на њихов начин односи према Црној Гори. Да од тада једино та логика доминира црногорском политичком сценом, свједочи слијед догађаја: - само три - четири мјесеца касније има се покушај опозиције, битно подржан извана, да државним ударом дође у ту позицију; - власт на то убрзо узвраћа покушајем да докаже да је она, свему упркос, “петровићкија” од опозиције и у то име промовише пројекат враћања у Црну Гору из иностанства посмртних остатака потомства „светородне династије“, проглашавајући то „држа-

вотворном обавезом “првог реда, коју ваља извршити свечаним церемонијалом, јер се без исправљања те “историјске неправде” Црна Гора не би могла посветити „рјешавању и обиљежавању кључних идентитетских питања, промовисању црногорске историје, њених најзначајнијих владара и догађаја”; све ово упркос двјема чињеницама: оној, да је “потомство” још 1927. године, продало Карађорђевићима за 42 милиона динара црногорски пријесто, круну, сву своју имовину у Црној Гори и право повратка у њу; ону, да је принц Михаило, на понуду Италије да прихвати краљевску круну под њиховим контролом одговорио: “Заклео сам се на вјерност краљу Александру и краљу Петру. Црна Гора постоји само као југословенски регион. То је једна историјска реалност о којој се не дискутује. Обновити краљевство Црне Горе било би као да у Италији обнове краљевство Напуља или Ђеновску републику”. - слиједи “помирење” двију супарничких страна на парламентарним изборима од 30. августа 2020, за чији исход побједници кажу да је то био тријумф “петровићке Црне Горе над Црном Гором гувернадуровића”, а поражени да је то била побједа демократије и доказ политичке зрелости Црне Горе; - средином 2021, грађани Црне Горе то помирење овјеравају путем анкете у којој прва три мјеста најзаслужнијих за свеколику историју Црне Горе дају тројици Петровића, да би крајем године “православни” хришћански дио посланика Скупштине Црне Горе рођендан првог у петровићком трију (митрополита Петра II) прогласио за државник празник. У Црној Гори се изгледа још није чуло за опомену чувеног српског историчара Јована Радонића, с каја XIX вијека: „Па какво се добро може очекивати од православних који стоје под утицајем руским преко црногорског владике и… српског патријарха“? А требало је то - давно. Свака сличност са садашњим стањем у земљи није случајна. 

СВЈЕТСКОМ РАТУ ПОВЈЕРЕ КОМАНДУ ЦРНОГОРСКОМ ВОЈСКОМ СРПСКИМ ОФИЦИРИМА

ма слома Па иако је своју улогу у потпуности извршила, она је доживјела жалосну судбину, јер је политика њеног „довођења у очајан положај“, тада достизала своју кулминацију и коначно дала жељене резултате. Наиме, пошто се српска војска успјешно евакуисала преко Црне Горе и већ била на територији Албаније, природно је било да услиједи наређење да за њом одступи и црногорска војска. Али пуковник Пешић није то учинио, већ је наредио да се воде упорне борбе на граничним фронтовима Црне Горе, а касније да се да непријатељу одлучна борба на линији Трубјела-Чево-Царев Лаз. Зашто су дата та наређења, када нијесу имала никаквог војничког оправдања, нити је ико имао илузије да се Црна Гора у оној ситуацији може одбранити? Очигледно, то је била политика „довођења у очајан положај“ која је имала за циљ ликвидацију црногорске војске, јер њено даље постојање, са становишта српске владе, војнички није било потребно, а политички би било могло бити и врло штетно. Зато пуковник Пешић, који се стално борио за то да има одријеше-

не руке у командовању црногорском војском, није ни покушао, а камоли што озбиљно предузео, да се евакуише и црногорска војска. Напротив, он ју је без потребе задржао у Црној Гори, да би она ту била уништена, а у исто вријеме савјетовао је краљу (Николи - нап. Н. А.) да тражи мир од непријатеља. Са стране српске владе и Врховне команде такође није учињен ни један једини озбиљни корак да би дошло до повлачења црногорске војске. Пошто је успио да припреми ликвидацију црногорске војске, пуковник Пешић је једноставно напустио Црну Гору и њену војску. Он се касније хвалисао овим добро обављеним послом, па је у једној полемици писао: „Јесу ли ма када размишљали (неки српски официри са којима он дискутује Д.В.) о томе каква би ситуација била за цјелокупан наш народ да краљ Никола није упутио Францу Јосифу ону депешу и да се на солунском фронту, поред српске Врховне команде нашла и црногорска Врховна команда, а по пробоју овог фронта и уласка у отаџбину поред краља Петра и краљ Никола“. (Др Димитрије Димо Вујовић,

Двор Карађорђевића је имао политичКи циљ, Којег су реализовали преКо србијансКих официра, челниКа у КоманДи црногорсКе војсКе, Да она, КаД обави улогу заштитниКа српсКе војсКе у њеном бјеКству Крајем 1915. и почетКом 1916. гоДине, престане Да постоји, КаКо не би сметала пројеКту и плановима остварења тзв. „југословенсКог ујеДињења“, Које би исКључивало Као фаКтора оДлучивања у томе - црну гору, њен Двор и влаДу „Уједињење Црне Горе и Србије“, Историјски институт Народне Републике Црне Горе, Титоград, 1962, стр. 117-118).

ПЛАНСКО УНИШТЕЊЕ Кохерентно, пријетходно написаном, цитираном, итд. а што јасно показује да је власт у Србији и Врховна команда њене војске плански радила, преко својих емисара, на уништењу црногорске војске у Првом свјетском рату, и Врховне команде Србије и посебице пуковника Петра Пешића, који је од половине 1915. до 4/17. јануара 1916. (календар је у питању, стари и нови), био начелник Штаба Врховне команде црногорске војске, др Никола П. Шкеровић, између осталог у књи-

зи „Црна Гора у првом свјетском рату“, Титоград, 1964, пише и ово: „Држање те Врховне команде, са начелником Штаба на челу јединствено је у историји ратова, као што је јединствено и признање начелника Штаба Врховне команде црногорске војске (од половине јуна 1915. до 4 јануара 1916), пуковника, односно, генерала Петра Пешића, да је свјесно припремио капитулацију црногорске војске, којом је командовао и за вријеме спашавања остатака војске Краљевине Србије“. Србија, односно њена Влада, примарно двор Карађорђевића, имали су политички циљ, којег су реализовали преко србијанских официра, челника у команди црногорске војске, да она, кад оба-

ви улогу заштитника српске војске у њеном бјекству крајем 1915 и почетком 1916. године, престане да постоји, како не би сметала пројекту и плановима, ако Савезници из блока Антанте побиједе у рату против Централних сила, остварења тзв. „југословенског уједињења“, које би искључивало као фактора одлучивања у томе Црну Гору, њен Двор и Владу. Односно, да не би Црна Гора сметала да се Велика Србија постигне, под другим именом. Да би се то олакшало, битно је било српској политици, Влади, двору и Врховној команди српске војске да Црна Гора остане без војске и да се она не повуче крајем 1915. године и почетком 1916. године. Нажалост, тада су у томе успјели. И то је било катастрофално за Црну Гору. Каснији догађаји јасно су потврдили погрешну одлуку краља Николе, да прихвати, иако под притиском, наметнути приједлог да српски официри командују црногорском војском у Првом свјетском рату. То је било фатално за Црну Гору и њен народ, као и за саму династију Петровић Његош и њеног суверена краља Николу. 

22. јануар 2022.

ГРЕШКА, АЛИ ЧИЈА? СВОЂЕЊЕ РАЧУНА

demostat.rs

РАЈКО ЦЕРОВИЋ

ТО ДА ЈЕ ЗВАНИЧНА СРБИЈА ПРЕСКЛОНА ДА ВЛАСТИТЕ ИСТОРИЈСКЕ ГРЕШКЕ ПРЕВАЛИ НА ДРУГОГА НИКАКО НЕ ЗНАЧИ ДА ИХ ЗВАНИЧНА ЦРНА ГОРА У ТОМЕ ЧЕСТО У СТОПУ НЕ СЛИЈЕДИ

ошло је коначно вријеме да морамо отворено говорити у првом реду о себи. Данашњи клерофашизам у коме грца Црна Гора јасна је посљедица црногорскосрпске фашизације деведесетих. Његови су узроци садржани у непостојећој и непрележаној лустрацији, па чак и одсуству знатно блажих облика одговорности за отворене домаће злочине током посљедње декаде двадесетог вијека. Да пођемо редом: не треба нам други доказ за отворену клерофашизацију данашње црногорске скупштинске већине, то јесте владе, од најновијих догађаја у такозваној Републици Српској. Тамо је на неуставну и отворено шовинистичку представу побједоносно одјездио митрополит цркве Србије Јоаникије који за овдашњу власт представља највећи и неупитни ауторитет. Тамо би са истим ентузијазмом одмах одлазгао и предсједник Владе да смије од Европске заједнице, а да не говоримо како би у Бањалуку похитали разни Мандићи, Кнежевићи, Јокановићи, Даниловићи, Милачићи и други Радуновићи који и тако и тако предано раде на реализацији „српског света“ у Црној Гори. Сви су они крајње нерадо и под притиском Европске заједнице недавно у Скупштини гласали, ако су гласали, за Резолуцију о Сребреници. Свима им је клерофашизам једноставно прирастао за срце. Што друго очекивати од Владе и управе која се поноси тиме да у својим редовима нема ни једног грађанина још увијек формално најбројни-

АБ РЕВОЛУЦИЈА

јег народа у Црној Гори, да о мањинама не говоримо. Одлазећи преко митрополита Јоаникија у Бањалуку данашња црногорска власт се нимало не стиди да истовремено изјављује како са државом Босном и Херцеговином има пријатељске односе и одговарајућу сарадњу? Но, да се вратимо натраг и то не на деведесете године прошлог вијека него на 1945. годину као годину коначног ослобођења југословенских народа од фашизма.

У вишевјековној историји црногорског народа, те дугој херојској вишевјековној црногорској ослободилачкој борби за слободу, тешко да има славнијих тренутака од легендарног Тринаестојулског устанка 1941. године, првог јасног знака отпора фашизму у поробљеној Европи. Слиједи више него истакнута ослободилачка улога Црногораца и грађана Црне Горе у народноослободилачком југословенском покрету, у коме је Црна Гора, с обзиром на број становника и

величину властите територије, имала несумњиво водећу улогу. Дошло је, дакле, ослобођење, кренула обнова земље и наступило доба материјалног и другог просперитета Црне Горе до прије тога незамисливих размјера. Ницале су фабрике, чак у ширим размјерама иновативне производње, као што су били Обод на Цетињу, Индустрија ,,Радоје Дакић“ у Титограду, Алуминијски комбинат у Титограду, или велике хидроцентрале као Пива, изграђивани пу-

теви и пруге, школована црногорска омладина на југословенским универзитетима и касније црногорским формираним универзитетским јединицама, ријечју наступило доба прогреса неслућених размјера.

Парадоксално и неразумљиво у доба несумњивог процвата материјалних и других могућности социјалистичке Црне Горе дошло је до потпуно несхватљиве деградације националне свијести не само Црногораца, него и других грађана Црне Горе који су, држећи себе Југословенима, губили осјећај властитог националног и државног субјективитета који је истовремено плански његован у другим републикама. Црна Гора је полако и све јаче постајала заробљеник српских интереса, под несумњивим и искреним осјећањем југословенства потпадала под утицај Србије, замјењујући га за припадност широј југословенској заједници. Црна Гора је, највише на сугестију Србије, укидала сопствене институције културе, одливајући властиту интелигенцију изван републике, готово прихватала стална негирања црногорске националне посебности, која су долазила из Србије, невољно прихватала да нема ни свога језика ни своје традиционалне цркве, па ни властите историје која се у школским уџбеницима у Црној Гори изучавала „на кашичицу“. Црногорско комунистичко руководство није смјело властитом народу одлучно рећи да Црну Гору не храни Србија него да је сваки килограм хране отуда увезен у Црну Гору увијек до посљедњег динара плаћен, чак неријетко и унапријед. Црна Гора није имала ни властите штампе, јер је Побједа све до средине 1975. године излазила тек два пута недјељно, Радио Титоград је

У ПРОДУЖЕНОМ ТРАЈАЊУ

ЕДИН СМАИЛОВИЋ

игдје толико зла идеологија није донијела као на овим нашим просторима. Али, то није разлог да одбацимо сваку идеологију, већ да преиспитамо наше реакције и одговоре на исту. Грађанин се постаје онда када се почне трезвено размишљати. Дакле, дужност сваког одговорног грађанина је да буде аналитичар. Није то тако тешко као што звучи. Само требате упитати, која дјела стоје иза слатких ријечи? Дјела некако и могу стајати без идеологије. Али идеологија без дјела никако. Идеологија без дјела је само празна прича. Све што остане на празној причи на крају се и уруши. А у Црној Гори бар празне приче није фалило. Можда то и најбоље свједочи о томе да у овој држави никада није израсла елита у правом смислу те ријечи. О томе најбоље свједоче грешке које су се понављале и што је још горе, грешке које су трајале. Данас, 2022. године свједочимо

ЦРНА ГОРА ЈЕ ОБНОВИЛА НЕЗАВИСНОСТ 2006. ГОДИНЕ. СРЕЋОМ, АЛИ ТРЕБА БИТИ ПОШТЕН И ПРИЗНАТИ, И МУДРОШЋУ ВЛАСТИ, ИЗБЈЕГНУТ ЈЕ РАТНИ СЦЕНАРИО. АЛИ, КАО И СА УСТАВОМ ИЗ 1974. ГОДИНЕ, ОНОГ ТРЕНУТКА КАДА СМО ДОСТИГЛИ ПУНУ САМОСТАЛНОСТ КРЕНУЛИ СУ И НЕГАТИВНИ ПРОЦЕСИ У ДРУШТВУ

да из тих грешака ништа нијесмо научили. Да бисмо схватили разлоге тих грешака морамо се вратити скоро 50 година уназад. Уставном реформом из 1974. године републике бивше Југославије су заокружиле свој суверенитет скоро у потпуности. Логично би било да је ово учврстило свијест о црногорској посебности у позитивном значењу и да се наставио процес изградње једног свјесног и напредног друштва.

Али авај. За само 15 година од стицања највећег могућег степена самосталности у оквирима Југославије, Црна Гора и њене институције су се скоро потпуно урушиле. Умјесто јачања сопствене позиције Црна Гора је доведена до нивоа скоро тоталног развлашћења и свођења институција на пуку форму. Логично питање је како је то било могуће и како се то десило? Одговор лежи у конформизму тадашње елите. Истина, њени захтјеви за луксузом у односу на данашње вријеме су смијешни. Али таква самодовољна врхушка више људе није могла убиједити у било шта. Ратна епопеја против фашизма на којој се билдао патриотизам је одавно прошла, али привилегије оних који у томе уопште нијесу учествовали су све више сметале обичном човјеку. Обичан човјек се осјећао превареним и напуштеним. Обећани овоземаљски рај социјализма је достигнут, али само за уски круг људи. Распад дириговане економије само је убрзао неизбјежне процесе. Црна Гора је била на зачељу када је стандард у питању. То је условило да многи грађани Црне Горе за мјесто живљења одаберу Београд, Сарајево, Загреб, Нови Сад.

На крају, власт је срушена 1989. године. И у томе није било ничег страшног. Страшно је било све оно што је услиједило послије а што нам је добро познато. Црна Гора је обновила независност 2006. године. Срећом, али треба бити поштен и признати, и мудрошћу власти, избјегнут је ратни сценарио. Али, као и са Уставом из 1974. године, оног тренутка када смо достигли пуну самосталност кренули су и негативни процеси у друштву. Непотизам, корупција, уклањање сваке конструктивне критике, губитак такмичарског духа у друштву.

ИВАНА БОЖОВИЋ

ПОНАВЉАЊЕ ИСТОГ

За ових 15 година из Црне Горе је отишло најмање 100 хиљада најспособнијих грађана ове државе. Парадоксално, али тачно, Црну Гору су свих ових 15 година углавном напуштали они грађани који су били ватрени присталице њене независности. Вјерујем да сличан примјер у савременој историји тешко да ћете наћи. Уз све ово, власт је најжешће реаговала на критике које би долазиле из ових кругова. Они који су предвиђали овакав расплет ситуације били су проглашавани за издајнике и непријатеље Црне Горе. То је условило, уз осиромашење, да се лако манипулише са

22. јануар 2022.

ЗЛА СУДБИНА ПОНАВЉАЧА

својим сигналом покривао само трећину републике. Једино је трагично касно формирана Телевизија Титоград, захваљујући заједничкој југословенској програмској шеми, успијевала да понешто из Црне Горе пласира изван републике. Мале програмске могућности дуго спутаване и неразвијене Телевизије Титоград, које су у заједничком програму заузимале незнатно мјесто, омогућавале су Телевизији Београд да покрива лавовски дио телевизијског времена у Црној Гори. У снажно оркестрираној пропаганди која је, што преко наводно озбиљних гласила, што гомиле таблоида, долазила из Београда генерације Црногораца су држале да су Црногорци заиста Срби, а само каријеристи и режимлије бивају Црногорци. Тако је крај осамдесетих и почетак деведесетих година протеклог вијека дочекан у Црној Гори са готово завршеним процесом асимилације Црногораца, када агресивно наступајући српски шовинизам и нацизам наилазе у Црној Гори на несумњиво плодно тло. Пригрливши наглу фашизацију маса која је долазила из Србије, а без створеног властитог државног и националног субјективитета, како унутар Црне Горе тако и у Југославији, Црна Гора постаје одвећ лак плијен Милошевићевом рушилачком походу на Југославију, дубоко увјерена да одлучно стоји на бранику вољене заједничке државе. Долази у Црној Гори до наглог и тешко објашњивог моралног суноврата у коме је чак и наводни шовинистички рат за Дубровник не само био могућ, него још и морално оправдан. Управо те и такве несрећне посљедице српског рата за територије деведесетих година данас темељно разарају црногорско грађанско биће чинећи га подложним општој фашизацији и посрнућу. Јесте историјска грешка, али питање је чија? 

преосталим становништвом. Уљуљкани у хедонизам и увјерени у своју моћ, сањали су „вјечну“ власт. А све се као и у претходном случају распало за 15 година. Искрено, ништа изненађујуће. Чудо да се много прије није све распало. Са поданицима који су се продали за синекуру није се могло даље од блата. Проблем је што смо у том блату сада сви и што ће нам за излазак из овог проблема требати пуно више снаге и среће него прије 15 година. И наравно, није страшно што је власт пала. Нити за њом треба жалити. Само да оно што иде послије не буде престрашно. Неки од процеса који се тренутно дешавају не обећавају ништа добро. У првим редовима нове власти су многи синекурџије претходне. Једнако неспособни и једнако похлепни. Али спремни се приклонити свакој власти и идеологији само да задрже оно што им ни у једној нормалној држави не би могло припадати. За почетак, добро би било да било која синекура у држави не зависи од било које идеологије или партијске књижице, већ само од способности. А можда да ту доктрину прогласимо за нову званичну државну идеологију. Надајмо се, кад већ памети немамо, да ће бар срећа бити на нашој страни. 

AЛЕКСАНДАР РАДОМАН

НА ОВИМ ПРОСТОРИМА НИЈЕ СЕ ДЕСИЛО СУШТИНСКО СУОЧАВАЊЕ С ПРОШЛОШЋУ КОЈЕ ЈЕ МОРАЛО РЕЗУЛТИРАТИ ДЕФАШИЗАЦИЈОМ ДРУШТВА. ЗАТО СЕ ДАНАС НЕМАМО ШТО ЧУДИТИ ОТКУД СЕ ТО ИДЕОЛОГИЈА КРВИ И ТЛА ПОВАМПИРИЛА У ГЛАВАМА МНОГИХ – ОД БАЊАЛУКЕ ПРЕКО БЕОГРАДА ДО ПОДГОРИЦЕ

REUTERS / dnevnik.si

ЗАШТО СМО ПАЛИ НА ПОПРАВНОМ ИЗ ИСТОРИЈЕ!?

ледајући ових дана снимке из Бањалуке и пратећи вијести које долазе из Брчког, Бијељине, Фоче, Гацка, Приједора, градова-симбола етничкога чишћења и геноцида у БиХ, ćетих се конструкције коју је својевремено у телевизијском прилогу о Радовану Караџићу формулисао један црногорски писац – можда би судбина Босне била другачија да су родитељи Радована Караџића имали довољно новца послати га на школовање у Београд умјесто у Сарајево!? Запитаност како би изгледала алтернативна историја стара је вјероватно колико и човјек. Из позиције данашњице ми пројектујемо и прошлост, тражећи од ње не само одговоре на питање откуд долазимо и што нас одређује, већ и напипавајући у њој „историјске грешке“ које су произвеле извјесне аномалије у времену садашњем. Умјесто да набрајам све што би се из данашње визуре могло сврстати у фолдер црногорских историјских грешака (а да је цијела црногорска историја историјска грешка – хиљадугодишња аномалија обиљежена тежњом за утапањем у нешто друго – увјеравају нас данас владајући црквени и политички ауторитети), за што је један чланак посве недостатан, осврнућу се само на један проблем који, онако како се то мени чини, представља кључни изазов с којим се данас суочава не само црногорско друштво већ и тзв. регион. Да ли би историја Босне и Херцеговине, а с њом и цијелога Западног Балкана, заиста била другачија, како је наговијестио црногорски писац, да су Караџићеви родитељи имали довољно новца да га отправе у Београд, умјесто у Сарајево!? Колико год идеја звучала заводљиво, а паралелна историја у којој предćедник СДС -а не постаје Радован Караџић, већ Владимир Сребров, пјесник који је животом платио часну одбрану Сарајева и БиХ, имала романтичарски призвук ђе један храбри човјек зауставља велику ратну машинерију и спречава геноцид, изван идеализоване пјесничке слике она нема много додира с историјском реалношћу. Заснована је, заправо, на кривом увјерењу да су за рат у БиХ и бившој Југославији одговорни само појединци.

ИДЕОЛОГИЈА ЖИВИ Но, ако данас нико авизан не може у хашким пресудама препознати осуду цијелога народа, није мање опасан ни покушај да се тезом о индивидуалној кривици геноцид релативизује. Како је луцидно примијетио Андреј Николаидис – хашка пресуда осудила је за геноцид његове виновнике, али не и идеологију која је произвела геноцид. Зато се о геноциду у БиХ – Сребреница је заправо само крајња тачка једног широког геноцидног плана – данас мора говорити с подćећањем на његов контекст, да се не бисмо играли невољних

Правоснажна пресуда Радовану Караџићу праћена је и у Меморијалном центру Поточари код Сребренице

признања, изговорених с кнедлом у грлу и с пиковима на руци, да је ето неки калиновички официр на своју руку ријешио да убије преко 8000 људи у неколико дана. Сви ти караџићи, младићи, крајишници, крстићи, милошевићи, влаховићи које је у протеклих 20-ак година на овај или онај начин стигла правда дакако нијесу слободни стријелци што су по Босни и Херцеговини 90их сијали смрт, већ дјелови истог мозаика осмишљеног и реализованог као јединствени план за стварање Велике Србије на дијелу територије Босне и Херцеговине, па утврђивање њихове „индивидуалне кривице“ остаје као куса, недовршена работа, ако се не утврди и осуди идеологија у чије су име дјеловали. Подćећања ради, након што је Бадинтерова комисија – као тијело које је формирао Савјет министара ЕЕЗ – новембра 1991. године констатовала дисолуцију СФРЈ, на референдуму организованом у БиХ 29. фебруара и 1. марта 1992. године готово 2/3 босанскохерцеговачких грађана гласало је за независност те републике. Након неколико држава које су одмах признале независност, 6. априла 1992. године, БиХ је добила и међународно признање од стране Европске економске заједнице (претече Европске уније), а већ сљедећег дана и од САД, послије чега је услиједило признање и од бројних других држава. Паралелно с тим процесом, од краја 1991. године политичко руководство Српске демократске странке по БиХ формира тзв. српске аутономне области, организује тзв. плебисцит српског народа, потом конституише самозвану Скупштину српског народа у БиХ, а 9. јануара 1992. године доноси и „Декларацију о проглашењу Републике српског народа у Босни и Херцеговини“, као акте сецесионизма према држави Босни и Херцеговини. На самоме почетку агресије на БиХ, 12. маја 1992. године, тзв. Народна скупштина Српске Републике Босне и Херцеговине донијела је као своју званичну ратну платформу 6 стратешких циљева „српског народа у Босни и Херцеговини“, и то: „1. Државно разграничење од друге двије националне заједнице; 2.

Коридор између Семберије и Крајине; 3. Успостављање коридора у долини ријеке Дрине, односно елиминисање Дрине као границе између српских држава; 4. Успостављање границе на ријекама Уни и Неретви; 5. Подјела града Сарајева на српски и муслимански дио и успостављање у сваком од дјелова ефективне државне власти; 6. Излаз Српске Републике Босне и Херцеговине (односно позније Републике Српске) на море.“

ПЛАТФОРМА ГЕНОЦИДА Чак и без основних сазнања о етничкој структури БиХ 1992. лако је разумјети да су стратешки циљеви тзв. Народне скупштине Српске Републике Босне и Херцеговине, као парадржавне, сецесионистичке творевине у ондашњој међународно признатој држави Босни и Херцеговини, уистину платформа геноцида. „Државно разграничење“ српског народа „од друге двије националне заједнице“ и подјела Сарајева у изразито национално измијешаној земљи није друго до идеја о етничком чишћењу, а „успостава“ коридора у Подрињу и Посавини, на просторима ђе је живјело на стотине хиљада грађана БиХ несрпскога поријекла, није друго до директна пројекција геноцида. „Елиминисање Дрине као границе“ дио је плана за стварање Велике Србије, која се у то вријеме одазивала на „Савез српских држава“ или, бенигније, „очување Југославије“. У којој је мјери платформа тзв. Народне скупштине Српске Републике БиХ бјелодано геноцидна, најбоље потврђују стенограми захваљујући којима данас знамо да је тај пројекат геноцидним међу првима окарактерисао управо један од његових најдосљеднијих извођача – Ратко Младић. Наиме, на ćедници на којој је донешена одлука о 6 стратешких циљева „српског народа у БиХ“ Младић је упозорио њене доносиоце: „Према томе, ми не можемо очистити нити можемо имати решето да просијемо само да остану Срби или пропадну Срби а остали да оду. Па то је, то неће, ја не знам како ће господин Крајишник и го-

сподин Караџић објаснити свијету. То је, људи, геноцид. Ми морамо да позовемо сваког човека који је челом пољубио ове просторе и територију државе коју хоћемо да направимо.“ Све што се након тога десило у БиХ било је ништа друго до реализација геноциднога плана о стварању етнички чисте територије на простору на којем је живјело национално разнородно становништво. Наочиглед тзв. демократскога свијета који је тако нешто не само дозволио, већ својим немуштим реакцијама на извјестан начин и подстицао. Ово подćећање на контекст из којега је настао геноцид у БиХ важно је као опомена да се никакве отворене заграде и везници не могу и не смију наћи на путу суочавања с прошлошћу. Геноцид у БиХ посљедица је дјеловања идеологије нацифашизма, у форми плана за истребљење несрпскога становништва у БиХ, у првоме реду Бошњака, и без те спознаје и јасне осуде идеологије нити може бити помирења, нити правде за жртве највећега злочина почињеног у Европи након Другога свјетског рата. Уосталом, ни све пресуде Нирнбершкога суда у послијератној Њемачкој не би испуниле сврху да није било процеса денацификације. Историјска грешка чију скупу цијену данас плаћамо, како у БиХ тако и у Црној Гори, није била та што се једно дурмиторско момче стицајем прије свега економских околности обрело на кривом мјесту у криво вријеме, већ то што се упркос свим дејтонима, париским конференцијама, хашким судовима, енормним средствима упумпаним од стране Запада у регионалне НВО, искоришћене најчешће за лично богаћење и стицање позиција у друштву, и сл. на овим просторима није десило суштинско суочавање с прошлошћу које је морало резултирати дефашизацијом друштва. Зато се данас немамо што чудити откуд се то идеологија крви и тла повампирила у главама многих – од Бањалуке преко Београда до Подгорице – постајући темељ официјелне политике Републике Србије и њених регионалних сателита, мањег ентитета БиХ и Црне Горе. 

ИЗДАВАЧ „НОВА ПОБЈЕДА“ Д.О.О. ДИРЕКТОР И ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК ДРАШКО ЂУРАНОВИЋ УРЕДНИЦА ТАЊА ПАВИЋЕВИЋ ЛЕКТУРА ЉИЉАНА КРАЧКОВИЋ УРЕДНИЦА ФОТОГРАФИЈЕ ИВАНА БОЖОВИЋ ИЛУСТРАЦИЈА ЈОВАНА МУГОША ГРАФИЧКО ОБЛИКОВАЊЕ МАРКО МИЛОШЕВИЋ

22. јануар 2022.

ЈЕДАН ОД НАЈВЕЋИХ ПИСАЦА XX ВИЈЕКА: ФРАНЦ КАФКА

СОНОРНО ТИЈЕЛО ШТО ЉУБАВНО РЕЗОНУЈЕ М

и не знамо одакле долазимо и зашто смо овде послати, као ни то да ли је ова планета врста затвора или чистилишта у коме се сада налазимо. Но, дубоко испод покорице јаве и сна, кад прсну сумњиве координате реалног, свако од нас носи сећање на доба када смо били друго, а један пар ребара који нам недостаје, боли нас у хипнотичком сну. Та празнина, тај болни хијатус жуља, јер као да је то место где су нам некада била крила. Један средњовековни мистик, који је све учинио да му име не буде запамћено нити игде забележено, рекао је: „Некада смо били анђели и згрешили смо. Бог нам је дао нову шансу, да будемо сада и овде. И ми више немамо право на грешку“.

Један младић слабог здравља (тамо где је вишак нерава, мањак је снаге), хируршким скалпелом отворио је покров испод кога је лежала његова криза савести и криза морала света, жеља за слободом и жеља за потлаченошћу које су веома близу, наличје љубави која тако може да личи на насиље, као и свест о човеку као бићу које по природи ствари никада не може да буде помирено са собом. Човек који је одлучио да каже ту и друге истине, као и да прими сву силу патње на своја плећа („бреме је моје лако“), баш као и онај непознати средњовековни мистик, није желео да иза њега ишта остане, осим неколико приповедака, које, такође, није желео да објави. (Ко жели да свету обзнани сопствене душевне кардиограме?) Био је то, наравно, Франц Кафка. Преминуо је заборављен. Свет слави оне фатално обогаљене, ауторитарно приземне, крунисане глупошћу и бешчашћем… Кафка је литературу вратио ближе ономе што она, по својој суштини, јесте, тј. дубоко унутарња, лична делатност, која испитује и доводи у питање све, па и личност, то „сонорно тело које резонује“, вивисецирајући грозничаве делатности свих чула. Франц Кафка је поново показао да је писање тајна, а не јавна делатност, радња опасна по писца, коцкање са алхемијом сублимата отровног и умирања, као и можда највише што човек може да учини у истраживању свих својих ја и у понирању у све дубине свих својих бића. (,,Ко има уши нека чује.“) Јер „живот је само једна девијација која нам чак не дозвољава да будемо свесни смисла како се то одвија“, говорио је.

РАСЛОЈЕНОСТ Кафка је, баш као и Рилке, рођен у Прагу, једног врелог јулског дана, године 1883, у јеврејској породици. Јеврејско порекло је и на младог Кафку ставило заувек свој печат, баш као што је то случај и са Хајнеом. Гинтер Андерс прецизно је дефинисао Кафкину унутарњу раслојеност: „Као Јеврејин, Кафка није потпуно припадао хришћанском свету. Као индиферент-

ни Јеврејин - а то је, заправо, био, не потпуно Јеврејима. Као човек који говори немачки, не потпуно Чесима. Као Јеврејин који говори немачки, не потпуно чешким Немцима. Као Чех, не потпуно Аустрији. Као службеник осигурања радника, не потпуно грађанству. Као син грађанина, не потпуно радништву. Али ни бироу није припадао, јер је осећао да је писац...“ Његов отац Херман био је трговац, снажна личност. (А ретко који човек поседује неку изразиту особину, а да је, бар једном, не злоупотреби.). Као и код Шопенхауера и Кјеркегора, отац је био велики доживљај његовог детињства. О Кафкином „комплексу оца“ написани су томови и томови. А истина је, заправо, једноставна: свако од нас носи у себи, баш као и Кафка, комплекс оца. (Уз бројне друге психолошко-религиозноморалне дилеме, што нас, уосталом, и чини људима.) Но, Франц Кафка је, због своје фине, то значи осетљиве и компликоване природе, остао заробљен у свом породичном циркусу (термин Данила Киша). За породице као што је била Кафкина, Андре Жид имао је једноставну дефиницију: „Породице, ја вас мрзим“. Наравно да Кафкин отац није могао да до краја схва-

су, заправо, сведочанства о потмулој експлозији тог сићушног, вазда нападнутог ,,ја“, у свакоме од нас, у стварности где постоји јаз између нас и света.

ти и прихвати једног сензибилног, фрагилног дечака. Логично је било и да дечак због тога пати. Али се Кафкина ингениозна литература није напајала само из тог извора. Јер једна велика река има много притока. Кафка завршава основну школу, затим немачки лицеј, а право ће докторирати 1906. Докторат ће му донети прашњаве канцеларије и пожутеле акте. Но, паралелно са његовим школовањем, много чита. Нарочито Гетеа, Флобера, Клајста. У бечком часопису Време објављује причу „Небо у уским улицама“. Његов истински живот почиње онда када се његова служба у осигуравајућем предузећу заврши. Као службеник, Кафка је коректан. Односно, без роптања подноси гушење које му службовање доноси. Све личности из његових дела су, такође, коректни службеници. Односно, споља су брзо и лако, баш као и Кафка, подносили млевење бирократске машине у коју се претворио свет. А изнутра је кључало. Ноћу, док се на Праг навлачила опна тишине, а по мраку само бауљали пијанци и тетурале блуднице размазаних устију, Кафка је писао, опсесивно, брзо, страствено. Предосећао је да му није дато много времена. Његове странице

сферска епопеја човекових посртаја, а „Америку“, „Процес“ и „Замак“, Макс Брод је кратко и истинито дефинисао као трилогију самоће.

За живота, Кафка је објавио само неколико новела и цртица. ,,Не желим да штампам доказе моје слабости“, говорио је, ,,а опет и немам снаге да уништим те доказе своје самоће“. У Кафкиним делима, баш као и код Хајдегера, страх као вода до врха испуњава људску егзистенцију. А потпуну усамљеност, где живот човека све даље и даље удаљава не само од других људи, већ од Бога и од себе самог, Кафка је сеизмографски осећао, непрестано се исповедајући. Што је Кафкина исповест дуже трајала, а увек се одвијала у екстралогичном свету, који је као сан будног сневача, Кафка је схватао да се од тог истог света све више удаљава. И да је свет по својој самој природи нем. Туберкулоза грла дошла је као Кафкин одговор свету. Пред крај, ни он сам више неће моћи да говори. Док му се смрт приближава, свет и Кафка, Бог и мртви ће ћутати. А напољу, из бироа, кафана, кућа и станова, допираће бескрајно, непрестано брбљање.

Једном, када се читава ова цивилизација некако оконча, ко год буде шетао по праху и пепелу ове Помпеје, истину о свима нама неће сазнавати из ископина, компјутерских софтвера и комадића керамичких посуда у којима је некада шумно сањарило цвеће, из фотографских албума који сиво и монотоно, а болно крваре, из потрганих хаљина чија чипка нема мирис наде, само плитке пожуде… Истина о овој цивилизацији сажета је у једном роману, „Процесу“. А истина о љубави овдашњој можда још само у Кафкиним писмима Јесенској, где се није трудио да заведе, узнесе, привуче њу к себи, већ је само откривао слабашно ткање љубавне свиле, кад је тка буба оболела од љубавне туберкулозе. Од праве љубави, као ни од истинске туберкулозе - нема лека. Осим смрти. Но, она није лек. Она је само наставак чије одигравање још не можемо пратити. Кафка, кључни писац двадесетог века кога је препознала тек шачица савременика, јер су остали били забављени, баш као и сада страсним плесом око сузног златног телета, писао је Милени нежно, мрачно, мирно…

Кафкин емотивни живот био је, такође, низ посртаја, са бљесковима среће и испуњености, који нису дуго трајали. (Срећа која зависи од других људи је лепа, али кратка и варљива.) Кафка се вери и прекида вереништва, дописује и воли са Миленом Јесенском, али живот завршава као нежења, које у својим дневницима изједначава са самоубицама. За Кафку, „живети значи долазити и никада не стићи“. Тако га је љубав вазда походила, али никада се крај њега није задржала. Њена лепота за Кафку је била горгонска и идентификовао ју је са страхом. Иза Кафке остало је дело које је аха-

А ноћас ће Бог покуцати на свака врата. И то ће куцање бити тако тихо, тако љубавно, тако силно, да ћемо му, хипнотисани, отворити. И Бог ће носити огледало у рукама. И видећемо да свако од нас на лицу има помало скореле, лежне, театарске крви. И Бог ће рећи: „Имам за вас једну поруку од једног Јеврејина из Прага: свако ко је дуго био утамничен временом почиње да личи на своје тамничаре, па и сам лако постаје тамничар. Сопствених и свих својих ближњих“. Никада се као ових дана нисам чувала странкиње из огледала… 

ИСПУЊЕНОСТ СТРАХОМ

Getty Images / newyorker.com

САЊА ДОМАЗЕТ

КАФКА ЈЕ ПОНОВО ПОКАЗАО ДА ЈЕ ПИСАЊЕ ТАЈНА, А НЕ ЈАВНА ДЕЛАТНОСТ, РАДЊА ОПАСНА ПО ПИСЦА, КОЦКАЊЕ СА АЛХЕМИЈОМ СУБЛИМАТА ОТРОВНОГ И УМИРАЊА, КАО И МОЖДА НАЈВИШЕ ШТО ЧОВЕК МОЖЕ ДА УЧИНИ У ИСТРАЖИВАЊУ СВИХ СВОЈИХ ЈА И У ПОНИРАЊУ У СВЕ ДУБИНЕ СВИХ СВОЈИХ БИЋА. (,,КО ИМА УШИ НЕКА ЧУЈЕ“)

Писмо Милени Кафкино писмо Милени: ,,…Понекад имам утисак да имамо собу са наспрамним вратима и свако од нас држи кваку својих врата и довољно је да једно трепне, па да се друго нађе иза својих врата и сад треба онај први још само једну реч да каже, па ће други већ сасвим затворити врата за собом, не можеш га више чак ни видети. Несумњиво ће онај други од нас врата опет отворити, јер је то једна соба, коју можда не можемо да напустимо. Само да нисмо и једно и друго исти, да је једно од нас мирно, да тобож не обраћа пажњу на оно друго, да полако доводи собу у ред, као да је та соба као било која друга. А уместо да је тако, свако се од нас крај својих врата понаша потпуно једнако, понекад смо чак обоје иза врата, а лепа соба стоји празна. Мучки неспоразуми рађају се из тога. Ви се жалите, Милена, на нека писма, човек их окреће и преврће и ништа, а ипак су то, ако се не варам, управо она писма у којима сам Вам био тако

близак, тако стишан у крви, стишавао Вашу, тако дубоко у шуми, тако смирен у миру, да човек пожели да каже само толико да се кроз крошње види небо, само то, и ништа друго, и да после једног сата каже опет то исто, и ш̄у свакако нема ни једна једина реч која не би била добро ūромишљена. И то не траје дуго, највише један тренутак, ускоро се опет јављају трубе бесане ноћи. Промислите и то, Милена, какав долазим к Вама, какво тридесетоосмогодишње путовање лежи за мном (а пошто сам Јеврејин, двоструко је дуже) и кад сам на једном тобож случајном заокрету угледао Вас, коју никад нисам очекивао да ћу видети, а још мање сад, тако касно, онда, Милена, не могу да вичем, нити у мени ишта виче, нити говорим хиљаду лудости, оне нису у мени (не мислим на друге лудости којих има код мене у изобиљу), а сазнајем да клечим можда тек по томе што сасвим близу пред очима, видим Ваше ноге и милујем их…“