Dnevni list Pobjeda 21.08.2021.

Subota, 21.avgust 2021. | Podgorica, Crna Gora | Godina LXXVII/Broj 20027 | Prvi broj izašao je 24. oktobra 1944. u Nikšiću | pobjeda.me | Cijena 0,70 eura

IZA KULISA: Pripreme za osnivanje stranke premijera uveliko u toku, Krivokapić sprema za predsjednika svog prvog saradnika

U Crnu Goru i dalje bezuslovno iz zemalja regiona, pooštreni kriterijumi za ostale države iako imaju i više od sto puta manju incidenciju

Spajić će biti lider, očekuju podršku CDU Angele Merkel

Struka gurnuta u zapećak, epidemijom upravljaju ekonomisti STR. 6. i 7.

Nova avio-kompanija za nešto više od dva mjeseca napravila veliki dug

Air Montenegro duguje Aerodromima Crne Gore 616.000 eura Prema saznanjima našeg lista, kontakt sa visokopozicioniranim funkcionerom CDU je omogućio episkop dizeldorfski SPC Grigorije, koji je na službi u Njemačkoj i biznismen iz Trebinja Veljko Kuštrov, koji ima dobre veze u toj ključnoj članici EU STR. 2.

NAŠ GOST: Marko Simonović, košarkaš Čikago Bulsa

STR. 4. i 5.

CPC podnijela krivičnu prijavu protiv policijskih službenika zbog postupanja na Ivanovim koritima

Tvrde da je patrola ograničavala kretanje Mihailu i građanima STR. 18.

Gorštačka snaga od Kolašina do Čikaga

STR. 7.

Poslanik Albanske liste reagovao na izjavu jednog od lidera DF-a da će na osnovu popisa stanovništva sređivati birački spisak

Nimanbegu: Nećemo dozvoliti da budemo meta bilo čijih političkih kalkulacija STR. 3.

U Golubovcima od juče ne radi Hitna pomoć, mještani razočarani kažu da su ostavljeni na milost i nemilost

Niković: Očekujemo da ambulanta bude u funkciji od sredine septembra STR. 7.

2

Politika

Subota, 21. avgust 2021.

IZA KULISA: Pripreme za osnivanje stranke premijera uveliko u toku, Krivokapić sprema za predsjednika svog prvog saradnika

Spajić će biti lider, očekuju podršku CDU Angele Merkel PODGORICA - Ministar finansija i socijalnog staranja Milojko Spajić najozbiljniji je kandidat za lidera Demohrišćanske stranke premijera Zdravka Krivokapića. Prema pouzdanim saznanjima Pobjede, pripreme za osnivanje partije, čije formiranje je trebalo da bude objelodanjeno krajem avgusta, su usporene zbog negativnih stavova Dritana Abazovića i Alekse Bečića.

Prema saznanjima našeg lista, kontakt sa visokopozicioniranim funkcionerom CDU je omogućio episkop dizeldorfski SPC Grigorije koji je na službi u Njemačkoj i biznismen iz Trebinja Veljko Kuštrov, koji ima dobre veze u toj ključnoj članici EU

- Čeka se pogodan momenat jer su ključni koalicioni partneri Ura i Demokrate koji podržavaju Vladu kazali da bi se izgubio ekspertski koncept izvršne vlasti I da bi se oslabio njen reformski kapacitet. To je bio jedan od razloga zbog kojih Krivokapić želi Spajića na čelu te partije, ali se sada projekat usporava - rekao je izvor Pobjede koji je dobro upućen u dešavanja.

PODRŠKA I KONTAKT

Izvori Pobjede tvrde da će Spajić, uz Krivokapićevu podršku, partiju pokušati da profiliše kao prozapadnu sa osloncem na SPC po uzoru na demohrićanske stranke Evrope i da im u tome pomaže visokopozicionirani član Hrišanskodemokratske unije Njemačke (CDU) Angele Merkel.

Krivokapić ima odlične odnose sa vlastima u Njemačkoj što svjedoči i podatak da je, odmah nakon formiranja Vlade, početkom februara putem video-linka razgovarao sa njemačkom kancelarkom.

Prema saznanjima našeg lista, kontakt sa visokopozicioniranim funkcionerom CDU je omogućio episkop dizeldorfski SPC Grigorije koji je na službi u Njemačkoj, a značajno je lobirao i biznismen iz Trebinja Veljko Kuštrov, koji ima dobre veze u toj ključnoj članici EU.

Milojko Spajić i Zdravko Krivokapić

Kupovina odbornika u Kotoru Da se Krivokapić ozbiljno priprema za formiranje partije svjedoči i slučaj Kotora gdje je jedan od lidera DF-a Milan Knežević optužio ANB i njihovog direktora Dejana Vukšića da otvoreno kupuju odbornike za novu partiju. Čak pet odbornika nekadašnje koalicije ,,Za budućnost Kotora” je otkazalo poslušnost centrali a najmanje trojica se pominju kao već izvjesni novi članovi Krivokapićeve stranke.

Krivokapić se u posljednjih nekoliko sedmica dva puta sreo sa Grigorijem. Posljednji put je to bilo u Trebinju na promociji knjige o pokojnoim mitropolitu SPC Amfilohiju gdje su bili prisutni mitropolit Joanikije kao i iguman manastira Dečani Sava Janjić koji je takođe aktivan u podršci.

Episkop Grigorije je jedan od

uticajnijih vladika Srpske crkve i često za sebe govori da je duhovno dijete episkopa Atanasija i mitropolita Amfilohija. Žestoki je protivnik predsjednika Srbije Aleksandra Vučića a opozicioni mediji u Srbiji su objelodanili u aprilu ove godine da je, upravo po ugledu na Amfilohija, odlučan da i Srbiji pred-

loži ,,njenog Zdravka Krivokapića“ i na taj način sruši Vučićev režim koji je ozbiljno uzdrman mnogobrojnim aferama.

BEOGRADSKA VEZA

Biznismen iz Trebinja blizak Srpskoj pravoslavnoj crkvi Veljko Kuštrov takođe pomaže u osnivanju partije a u javnosti je pominjan za specijalnog izaslanika ministra vanjskih poslova u Berlinu.

– Kuštrov je Krivokapiću predstavljen kao osoba sa odličnim kontaktima i vezama u Njemačkoj – državi koja je po prioritetima Vlade prvi spoljnopolitički saveznik – rekao je izvor Pobjede iz parlamentarne većine.

Prema informacijama iz Trebinja, Kuštrov je obezbijedio za

Spajića i podršku Save Mirića, igumana Manastira Tvrdoš.

Mirić je inače postao javnosti poznat nakon otvorene svađe sa penzionisanim vladikom Atanasijem proljeća 2020. godine. Iguman Sava je čvrsti zagovornik crkvene hijarhije, ali se isto zalaže za nešto liberalniji pristup prema novim političkim idejama. Procjenjuje se da bi ta podrška iz Hercegovine mogla da ojača pozicije buduće stranke I relacije sa nekim strankama u tom dijelu Bosne i Hercegovine koje su do sada bile naklonjenje liderima Demokratskog fronta.

Biznismen Kuštrov, sa prebivalištem u Beogradu, nije nepozat crnogorskoj javnosti jer ga je lider Pokreta za promjene Nebojša Medojević povezao sa ministrom Milojkom Spajićem i to u vezi sa tajnom transakcijom od 890 miliona eura kojom je naša država emitovala obveznice.

Spajić će podršku tražiti i u Beogradu tražiti gdje ima odlične relacije sa Sinišom Malijem, ministrom finanansija u Vladi Srbije, ali i sa establišmentom u državnim finansijskim institucijama Srbije odakle je regrutovao dio svog kadra u Ministarstvu finasija.

Kako je Pobjeda ranije pisala Milojko Spajić postao je član ekspertskog tima premijera Zdravka Krivokapić, ne samo zbog stručnih referenci, već i zbog angažovanog rada na promociji interesa Srpske pra-

voslavne crkve i prikupljanja međunarodne podrške u borbi za zaštitu navodno ugroženog srpskog naroda u Crnoj Gori tokom litija protiv Zakona o slobodi vjeroispovijesti. Spajiću je inače novi episkop nikšićanskobudimljanski rođeni ujak.

UTICAJ SPC

Novi ministar se potrudio da njegov angažman bude zapisan i u Vikipediji, na engleskom i srpskom jeziku, gdje je zapisano da je Spajić ,,za vreme verske krize učestvovao u lobiranju u SAD za podršku Srpskoj pravoslavnoj crkvi i srpskom narodu“.

Da je bio vrlo angažovan, pokazuju i elektronska dokumenta Srpsko-američke konferencije liderstva (SALC), organizacije koju su formirali američki Srbi sa ciljem podrške srpskim nacionalnim interesima, ne samo u SAD, već prvenstveno na Balkanu.

Jedan od prioritetnih ciljeva SALC-a, u doba intenzivnih litijaških protesta koje je organizovala i predvodila Srpska pravoslavna crkva na čelu sa mitropolitom Amfilohijem Radovićem, bio je da se ,,Crna Gora Mila Đukanovića“ predstavi kao država koja ljudima silom brani da praktikuju svoju pravoslavnu, svetosavsku, vjeru.

Programirano je stvarana slika da se usvajanjem Zakona o slobodi vjeroispovijesti ,,ugrožavaju Srbi u Crnoj Gori i njihovo pravo na slobodu“. N. ZEČEVIĆ

Profesorica Fakulteta političkih nauka o razlozima protesta protiv ustoličenja Joanikija na Cetinju

Komar: Crnogorci jedini narod koji u Crnoj Gori nema nikakva vjerska prava Odgovorna vlast bi u kontekstu nikad veće podijeljenosti i ozbiljne ugroženosti mira i bezbjednosti zaustavila činjenja koja provociraju reakciju građana Cetinja i velikog broja građana širom Crne Gore i otpočela dijalog koji će rezultirati uvažavanjem vjerskih prava svih građana. Zbog toga, Cetinje, 22. avgust 2021, poručila je Komar PODGORICA - Profesorica Fakulteta političkih nauka Olivera Komar reagovala je juče na Tviteru povodom kritika na račun protesta protiv ustoličenja mitropolita crnogorskoprimorskog SPC Joanikija Mićovića.

- Vidim ovih dana „iščuđavanje“ nad tim otkud otpor na Cetinju. Istina, teško je razumjeti da su Crnogorci jedini narod koji u današnjoj

Crnoj Gori nema nikakva vjerska prava. Gotovo cjelokupna kulturnoistorijska i vjerska baština stvarana generacijama njihovih predaka kalkulantstvom i kratkovidošću bivše, te kalkulantstvom i podaništvom aktuelne vlasti, gotovo u potpunosti je prepisana na crkvenu organizaciju druge države, podsjetila je Komar.

Svima koji ne žmure širom otvore-

Olivera Komar

nih očiju, ističe profesorica Fakulteta političkih nauka, potpuno je jasno da je u pitanju organizacija koja sad već otvoreno radi na negiranju crnogorskog identiteta i kri-

votvorenju kulturno-istorijske baštine u cilju asimilacije Crnogoraca.

- Otud otpor i nepristajanje na represiju, sada već podržanu represivnim mehanizmima vlasti. Formalno pra-

vo svojine stečeno na „kus“ način koristi se, da se Crnogorcima uskrati pravo na vjersku službu u crkvama i manastirima širom Crne Gore. Isto to pravo negira se u slučaju Cetinjskog manastira, koji je nekim čudom, ostao u formalnoj svojini građana Cetinja - kazala je ona.

Neukusno je, smatra Olivera Komar, poređenje sa necivilizovanim otporom paradama ponosa.

- Ako ostavimo po strani, ističe ona, degutantnost i banalnost analogije – LGBTQI+ zajednica ne negira prava onima koji toj zajednici ne pripadaju.

- Odgovorna vlast bi u kontekstu nikad veće podijeljenosti i ozbiljne ugroženosti mira i bezbjednosti zaustavila činjenja koja provociraju reakciju građana Cetinja i velikog broja građana širom Crne Gore i otpočela dijalog koji će rezultirati uvažavanjem vjerskih prava svih građana. Zbog toga, Cetinje, 22. avgust 2021. Poručila je Komar.

R.P.

Politika

Subota, 21. avgust 2021.

Poslanik Albanske liste reagovao na izjavu jednog od lidera DF-a da će na osnovu popisa stanovništva sređivati birački spisak

Nimanbegu: Nećemo dozvoliti da budemo meta bilo čijih političkih kalkulacija PODGORICA – Na postupke onih koji sprovode velikosrpsku politiku u Crnoj Gori imaćemo adekvatan odgovor i nećemo dozvoliti da budemo meta političkih kalkulacija bilo koga – poručio je poslanik Albanske liste Genci Nimanbegu reagujući na najavu jednog od lidera Demokratskog fronta (DF) Andrije Mandića da će na osnovu podataka dobijenih popisom stanovništva sređivati birački spisak.

Time bi se, kako je Pobjeda ranije pisala, značajan dio albanske i bošnjačke dijaspore izbrisao sa biračkog spiska, jer u momentu održavanja popisa ne bi bili zabilježeni, ako nijesu u Crnoj Gori.

Nimanbegu je istakao da popis ne smije dovoditi u pitanje ostala prava građana, a posebno se ne može dozvoliti da ugrozi prava manjina.

- Ova Vlada je već pokušala da izmjeni zakon o registrima prebivališta i boravišta i nagovijestila da će raditi na „čišćenju biračkih spisko-

Genci Nimanbegu

va“ – kazao je poslanik Albanske liste.

Elementi popisa koji se odnose na etničku pripadnost, vjersku i jezičku posebnost, dodao je, za albansku manjinu u Crnoj Gori su veoma važni, jer na osnovu tih ka-

rakteristika, kaže Nimanbegu, imamo istorijski diskriminatorske politike prema toj manjinskoj zajednici.

On se osvrnuo i na izjavu srpskog istoričara i jednog od ideologa velikosrpskog projekta „srpski svet“ Aleksan-

Srpski istoričar i jedan od ideologa velikosrpskog projekta „srpski svet“ predložio da se ustoličenje Joanikija održi u Podgorici

Raković: SPC i država Srbija na Cetinju doživjeli totalni neuspjeh PODGORICA - Ustoličenje treba obaviti u Podgorici, pred hiljade Srba i vjernika SPC, u sabornome hramu Mitropolije crnogorskoprimorske. Tu je i sahranjen Amfilohije Radović, tu je i kripta crnogorsko-primorskih mitropolita, saopštio je srpski istoričar i jedan od ideologa velikosrpskog projekta „srpski svet“ Aleksandar Raković.

- U Podgorici je, dakle, saborni hram. Mitropolija crnogorsko-primorska već faktički ima dva središta: jedno je Cetinjski manastir, a drugo je saborni hram u Podgorici, kazao je Raković za TV „Pink“.

Vučićev „specijalac“ ističe da je Srpska pravoslavna crkva na Cetinju doživjela totalni neuspjeh.

- Treba realno pristupiti ovoj situaciji i razmotriti sva pitanja. Ključno pitanje je kako je SPC u Crnoj Gori doživjela procvat i uspjeh, osim na Cetinju.

Tu je doživjela totalni neuspjeh, kazao je jedan od protagonista „srpskog sveta“.

Raković upozorava da je „to pitanje na koje bi u

budućnosti trebalo da odgovore Srpska pravoslavna crkva i Republika Srbija – kako to da se u proteklih 20-30 godina na Cetinju desio takav neuspjeh, iako je Srbija za crkvenu misiju na Cetinju dala milione i milione?“ Na Cetinju, tvrdi on, može biti ugrožena bezbjednost patrijarha Porfirija, mitropolita Joanikija, trideset srpskih episkopa, njihovih pratnji i vjernoga naroda, jer, kako kaže, „cetinjski ekstremisti očito spremaju ozbiljne izgrede“.

Uz ogradu da je to njegova lična procjena, kazao je da „u takvim okolnostima, pod mogućim suzavcima i dimnim bombama, prilike bi mogle da eskaliraju čak i do krvoprolića što bi bio najgori mogući ishod – posebno za događaj ustoličenja na Cetinju“.

Raković je istoričar koji ima „specijalni zadatak“ da kada god se pojavi u srpskim, ali i u po nekom crnogorskom mediju da vrijeđa Crnogorce, negira postojanje crnogorske nacije i države Crne Gore, i da revnosno radi na propagiranju projekta „srpski svet“.

Podsjećamo, prije izbora u Nikšiću, kazao je da „Crnogorci imaju mentalitetsku falinku“, da su „svi poltroni“ i da su Srbi ti koji treba da nam urade fabričko podešavanje za „novi svet“ koji Srbija kreira na prostoru naše države. Nedavno je, kako je Pobjeda pisala, objelodanio i plan Beograda za predstojeći popis u Crnoj Gori, po kojem bi Srbi sa 40 odsto trebalo da budu relativna većina, a srpski jezik sa preko 50 procenata apsolutno dominantan jezik u Crnoj Gori.

Z.D.

Preminuo dr Smajo Šabotić PODGORICA – Prim.dr Smajo Šabotić preminuo je juče u 67. godini poslije kraće bolesti. Šabotić je bio dugogodišnji poslanik crnogorske Skupštine u više saziva, a u posljednje vrijeme bio je na čelu Stranke penzionera, invalida i socijalne pravde Crne Gore.

Dr Šabotić biće sahranjen danas na seoskom groblju u Tucanjama.

R.P.

dra Rakovića koji je za beogradske medije otkrio plan Beograda po kojem će rezultati predstojećeg popisa u Crnoj Gori pokazati da su Srbi relativna većina sa 40 odsto.

- Istoričari kao što je Raković su pravi reprezenti velikosrpske politike koji ne odustaju od njihove dvovjekovne namjere da sa manjinama, a posebno Albancima, „raskrste“ jednom za svagda – naglasio je Nimanbegu.

Sigurno je, dodaje on, da će politika čiji su reprezenti Mandić i Raković, nastaviti sa sprovođenjem velikosrpskih ideja, a popis, koji bi doveo do nacionalnog inženjeringa i „brisanja manjina“, samo je jedan od instrumenata za ostvarivanje tog cilja.

Od pojedinaca iz Vlade, naglašava, očekuju demagoške floskule koje će umanjivati značaj i realnu opasnost koju stvara diskurs srpskih političkih predstavnika, ali se nadaju, zaključuje Nimanbegu, da će evropski partneri sa pažnjom pratiti ovu problemaŽ.Z. tiku.

Ministar vanjskih poslova učestvovao na sastanku NATO-a

Radulović: Svima koji žele omogućiti da napuste Avganistan PODGORICA - Crna Gora je podržala inicijativu međunarodne zajednice kojom se traži da se svima koji žele da napuste državu to i omogući, uključujući i potrebu da putevi, aerodromi i granični prelazi moraju ostati otvoreni, naveo je ministar vanjskih poslova Đorđe Radulović.

Crna Gora je podržala inicijativu međunarodne zajednice kojom se traži da se svima koji žele da napuste državu to i omogući, uključujući i potrebu da putevi, aerodromi i granični prelazi moraju ostati otvoreni, saopšteno je na vanrednom sastanku NATO ministara vanjskih poslova na temu Avganistan, koji je održan putem video linka, a na kom je učestvovao i ministar vanjskih poslova Crne Gore Đorđe Radulović.

Povod za održavanje susreta je aktuelna zabrinjavajuća situacija u Avganistanu izazvana vojnim napredovanjem talibana u minulom periodu i njihovim zauzimanjem većeg dijela države i glavnog grada, Kabula. R.P.

3

Premijer Zdravko Krivokapić sastao se sa ambasadorkom Velike Britanije povodom predstojećeg ustoličenja mitropolita Joanikija

Karen Medoks i Zdravko Krivokapić

Medoks: Vlada, političke i vjerske vođe da pozovu na smirenost, sigurnost građana je prioritet PODGORICA – Odgovornost Vlade je da, u saradnji sa vjerskom zajednicom i opštinskim vlastima, postigne aranžman koji podrazumijeva odgovarajuće bezbjednosne i zdravstvene mjere tokom planiranog ustoličenja mitropolita Joanikija – poručila je ambasadorka Velike Britanije Karen Medoks nakon jučerašnjeg susreta sa premijerom Zdravkom Krivokapićem.

Ona je na Tviteru napisala da je premijer prenio zabrinutost zbog tenzija vezanih za predstojeću ceremoniju, ali i

istakla da sigurnost građana mora biti najviši prioritet.

Podsjetila je da su sloboda izražavanja i pravo na mirno okupljanje i dalje važni, ali da se moraju balansirati u vremenu kada pristiže delta soj korona virusa u Crnu Goru.

- Pored same Vlade, od velike pomoći u ovom procesu mogu biti vođe na svim stranama političke i vjerske debate, tako što će pozvati na smirenost i tragati za onim putem naprijed koji podrazumijeva smanjenje tenzija i obezbjeđuje sigurnosti za sve građane ove zemlje - zaključila je ambasadorka Britanije. Ž.Z.

Potpredsjednik Savjeta mladih DPS-a ocijenio da mladi moraju pokrenuti ideju nacionalnog i vjerskog pomirenja

Pućurica: Podjele se ne mogu ukloniti ako se vjernicima ne pruže jednake šanse da praktikuju rituale PODGORICA – Nacionalne i vjerske podjele ne mogu se ukloniti ekonomskim blagostanjem, ako država ne stvori sistem koji će svim vjernicima pružiti jednake mogućnosti da praktikuju vjerske rituale – poručio je potpredsjednik Savjeta mladih Demokratske partije socijalista (DPS) Asmir Pućurica.

On je ocjenio da aktuelna vlast nema osjećaj fleksibilnosti i širine da svima koji, kako kaže, ne razmišljaju po nametnutom šablonu, omogući „konzumaciju svojih uvjerenja“.

- Politikom raspodjele rukovodećih pozicija po sistemu „dubine“ vladajuća politička elita ukazuje na ciljano uklanjanje nacionalnih Crnogo-

raca i nacionalnih manjina – istakao je Pućurica.

Vlasti, kako je naveo, prikazuju lažnu sliku o nezastupljenosti Srba u prethodnoj vladajućoj strukturi, a najbolji demanti ovoj tvrdnji je, kaže, peticija podrške Srpskoj pravoslavnoj crkvi (SPC) koju su mahom potpisali ljudi sa pozicija, položaja i funkcija za vrijeme prethodne vlasti.

- Na mladim ljudima je zadatak izvršenja pritiska na cjelokupnu političku elitu prevazilaženja društvenih podjela, sa ciljem boljeg života čitave društvene zajednice. Takva atmosfera može se stvoriti isključivo u građanskom društvu, mehanizmom jednakosti, suživota različitosti i ravnopravnosti – zaključio je Pućurica. Ž.Z.

4

Ekonomija

Predsjednik SDP-a saslušan u podgoričkom tužilaštvu

Konjević: Baš me zanima hoće li pitati Krivokapića o nezakonitom imenovanju Brđanina

Konjević nakon izjave

PODGORICA – Rekao sam tužiteljki da nije trebalo da otvara policijsku istragu i troši novac građana, jer je imejl kojim saradnik dematuje izjavu ministra poljoprivrede Aleksandra Stijovića objavljen na društvenim mrežama, rekao je predsjednik SDP-a Raško Konjević novinarima nakon saslušanja u Osnovnom tužilaštvu u Podgorici i objasnio da mu je tužiteljka kazala da je bliska saradnica Stijovića podnijela krivičnu prijavu da je neko neovlašćeno upao u računarski sistem Ministarstva poljoprivrede, pa je interesovalo kako je on dobio sporni imejl.

Konjević je krajem jula u Skupštini rekao da Stijović ne govori istinu o zainteresovanosti za prezentacije Agrobudžeta i pročitao mejl koji je interno tog jutra poslao Stijovićev saradnik Aleksandar Cimbaljević, a koji demantuje navode ministra.

Konjević je kazao tužiteljki da smatra da je premijer Zdravko Krivokapić, potpisujući rješenje o imenovanju Zorana Brđanina za direktora Uprave policije počinio neko od krivičnih djela iz grupe djela zloupotrebe službenog položaja.

- Baš me interesuje da li će tužilaštvo pozvati na razgovor premijera koji je imenovao direktora policije mimo mišljenja Skupštine na šta ga jasno obavezuje zakon. Da vidimo da li tužilaštvo postupa na bazi prijave ili to ima veze sa funkcijom. Pa se predsjednik opozicione partije i poslanik može pozvati da obavijesti policiju i tužilaštvo šta je objavljeno na društvenoj mreži prije mjesec, a policija to ne može da utvrdi, što je apsurd - naglasio je R.e.

Konjević.

Subota, 21. avgust 2021.

Nova avio-kompanija za nešto više od dva mjeseca napravila veliki dug

Air Montenegro Aerodrom Crne Gore duguje 616.000

PODGORICA – Air Montenegro duguje 616.000 eura Aerodromima Crne Gore za pružene aerodromske usluge, pokazuju dokumenta u koja je Pobjeda imala uvid.

Dug je napravljen za nešto više od dva mjeseca, tačnije od 10. juna kada je nova državna avio-kompanija počela sa komercijalnim letovima. Predstavnici Air Montenegra juče nijesu odgovarali na pitanja Pobjede zbog čega ne izmiruju dug Aerodromima, te kada i kako planiraju da ga plate.

Odgovor nijesmo dobili ni na pitanja ima li Air Montenegro potpisan ugovor sa Aerodromima o pružanju usluga prihvata i otpreme vazduhoplova i putnika, kao i po kojoj im se cijeni obračunavaju aerodromske takse.

Na naš upit nijesu odgovorili ni u Aerodromima, a našem listu je nezvanično rečeno da trenutno pregovaraju sa državnom avio-kompanijom o poslovnoj saradnji, te da se zbog toga sada ne mogu oglašavati ovim povodom.

Izvjestan gubItak

Kompletni finansijski pokazatelji poslovanja Air Montenegra nijesu poznati javnosti, ali dug koji je već napravljen za aerodromske usluge ne ide u prilog priči izvršnog direktora nacionalne avio-kompanije Predraga Todorovića o sjajnom startu i impresivnim rezultatima.

Todorović se početkom ove sedmice pohvalio da je Air Montenegro za dva mjeseca prihodovao dva miliona eura i prevezao 40.000 putnika.

Avion Air Montenegra

Dug je napravljen od 10. juna, kada je Air Montenegro počeo komercijalne letove, a trenutno se vode pregovori sa Aerodromima o saradnji Saopštio je i da kompanija želi da bude samoodrživa, te da je funkcionalna i postavljena na zdravim osnovama.

Nije jasno na koji način Todorović planira da ostvari samoodržiovost kompanije jer je izvjesno da će Air Montenegro poslovati u gubitku, samo je pitanje koliko će on iznositi.

Neplaćanjem duga Aero-

dromima rukovodstvo Air Montenegra nastavilo je lošu praksu prethodnika u Montenegro erlajnzu (MA), i pored kritika koju je nova vlast upućivala na račun vođenja bivšeg nacionalnog avio-prevoznika. MA je na kraju 2018. Aerodromima dugovao 28 miliona eura za aerodromske usluge, a u ma-

ju ove godine prinudno su naplatili 9,4 miliona eura, posredstvom javnog izvršitelja Aleksandra Boškovića.

za godInu 30 mIlIona pomoćI

Air Montenegro osnovan je 8. februara, od kada mu je država pomogla sa 25 miliona eura.

Kapital nove nacionalne aviokompanije određen je na 30 miliona eura, koliko se Vlada obavezala da uplati nacionalnom avio-prevozniku do kraja prve godine rada.

Kompaniji su 14. januara uplaćena četiri miliona eura za

osnivanje. Mjesec kasnije, 16. februara, Vlada kupuje dva aviona Air Montenegru, tipa embraer 195, za 21 milion eura.

Te avione prethodno je iznajmljivao Montenegro erlajnz.

Deset dana nakon toga, Vlada objavljuje da je Air Montenegru preusmjereno još 15 miliona eura, na ime osnivačkog kapitala.

Još tri miliona eura Air Montenegro dobio je 15. aprila. Oni su tada od Vlade tražili četiri miliona eura za obezbjeđivanje sredstava za funkcionisanje kako bi što ranije počeli sa obavljanjem djelatnosti,

Korisnici vaučera će moći odsjesti na Adi Bojani, Slovenskoj plaži i Institutu Igalo

Bivši radnici Vektra Boke radikalizovali proteste

PODGORICA – Iz Ministarstva ekonomskog razvoja su saopštili da će građani koji su dobili turistički vaučer nakon vakcinisanja moći da ga iskoriste u objektima Ulcinjske rivijere na Adi Bojani, u Slovenskoj plaži Budvanske rivijere i u Institutu ,,Dr Simo Milošević“.

- Građani, koji su se prijavili u predviđenom roku, će u ponedjeljak 23. avgusta, putem SMS poruke biti obaviješteni u kom hotelu mogu da borave i na koji način mogu napraviti rezervaciju – navodi se u saopštenju.

HERCEG NOVI - Bivši radnici Vektra Boke, koji se od 5. avgusta okupljaju ispred hotela Plaža zbog duga, preksinoć su pokušali da uđu u hotel, ali ih je u tome spriječilo obezbjeđenje. Neki od njih su i legli na ulicu u namjeri da blokiraju ulaz gostima.

Odlučili su da ostanu ispred ulaza hotela dok im se menadžment ne obrati.

Traže da im uplate poreze i doprinose, dug za zarade i sva potraživanja potvrđena u sudskim postupcima, te otpremnine. Đorđe Rajak, predsjednik NVO „Bivši radnici Vektra Boke“ optužio je menadžment da „novac od izdavanja hotela odnose u kesama i tašnama i da se ništa ne uplaćuje na račun preduzeća“.

- Ovo je sada samo za Specijalno tužilaštvo, nije ni za radnike ni za policiju. Pozivam i odjeljenje policije za privredni kriminal da što hitnije uđu u kompaniju i otkriju nezakonite stvari - rekao je Rajak.

Prema podacima bivših radnika u hotelu Plaža je u julu bilo registrovano 767 gostiju,

Hoće sva dosuđena U ponedjeljak će znati u koji će hotel potraživanja i otpremnine Riječ je o akciji Ministarstva ekonomskog razvoja kojom se nastoji podstaći vakcinisanje protiv kovida-19, a kojom je omogućeno građanima starijim od 50 godina, vakcinisanim prvom dozom vakcine tokom jula ove godine realizacija turističkog vaučer, pod uslovom da su se prijavili. Vaučer obezbjeđuje dva noćenja i polupansion.

- Smještaj u hotelima će moći da iskoriste isključivo nosioci vaučera, koje je moguće iskoristiti do 31. decembra ove godine – podsjetili su iz Ministarstva. R.e.

Turistička inspekcija kaznila nelegalno prevoženje putnika na moru

Kontrolisali devet brodića, svi prekršili zakon

PODGORICA – Turistička inspekcija kontrolisala je devet čamaca za prevoz turista i podnijela devet zahtjeva za pokretanje prekršajnog postupka, saopšteno je iz Uprave za inspekcijske poslove.

- Utvrđeno je da šest lica nije pribavilo odobrenje za rad, a tri nisu izdavali fiskalne račune – navodi se u saopštenju i ističe da će se kontrole brodića nastaviti. Pozvali su privrednike da posluju u skladu sa propisima.

R.e.

Protest ispred hotela „Plaža“

a od 1. do 15. avgusta 514. Rajak navodi da je na račun Vektra Boke za mjesec dana uplaćeno nepunih 30.000 eura.

- Prosječan broj gostiju po danu bio je 270 i kad se to pomnoži sa 30 eura, koliko iznosi paket koji koriste, dobije se cifra koju su oni uplatili za mjesec pazara. Zamislite koja je to

pljačka države, društva i sistema - rekao je on i istakao da su podnijeli krivične prijave protiv kompletnog menadžmenta.

- Ostaćemo sve dok ne dođemo u zonu rizika da nas neko napadne. Nemamo namjeru da se fizički suprotstavljamo, ali nećemo ni da ćutimo - poručio je Rajak. Ž.k.

Ekonomija

Subota, 21. avgust 2021.

5

Crnogorski ekskluzivni rizorti uspješno poslovali u špicu sezone

mima Brojke premašile očekivanja 0 eura PODGORICA - Tokom špica sezone svi naši rizorti - Portonovi, Porto Montenegroi Luštica Bay su popunjeni.

Neki su čak prevazišli očekivanja i poslovali bolje nego 2019. godine. Očekuju i dobru postsezonu, jer imaju rezervacije, samo ako epidemiološka situacija dozvoli.

Prijavljena potraživanja u stečajnom postupku od 93,3 miliona eura pokazuju da je aktuelna Vlada za godinu pomogla novu državnu avio-kompaniju iznosom koji je jednak trećini ukupne državne pomoći date Montenegro erlajnzu tokom 26 godina, od osnivanja 1994. ali su im isplaćena tri miliona jer država još nije bila usvojila budžet. Nova tranša od tri miliona eura Air Montenegru je preusmjerena 1. jula.

Krajem juna Air Montenegru je odobrena kupovina i trećeg embraera 195, za 5,36 miliona eura, koliko će se iz osnivačkog kapitala uplatiti brazilskoj BNDS banci. Taj avion kupio je bio MA, ali kako ga nije otplatio do kraja dogovoreno je da ga otkupi Air Montenegro.

Državnu pomoć primao je i MA, ali njen ukupan iznos nikada nije javno saopšten. Nakon otvaranja stečaja, Zaštitnik imovinsko-pravnih interesa Crne Gore prijavio je 93,3 miliona eura potraživanja na ime državne pomoći, ali to stečajna uprava nije priznala. Prijavljena potraživanja pokazuju da je aktuelna Vlada za godinu pomogla novu državnu avio-kompaniju iznosom koji je jednak trećini ukupne državne pomoći date MA tokom 26 godina, od osnivanja 1994.

B.d.

U CEDIS-u kažu da su Pobjedi dostavili pogrešne podatke

Radoševiću obračunali 612 eura više PODGORICA – Predstavnici CEDIS-a pogrešno su saopštili da je plata predsjednika borda Rajka Radoševića 3.584 eura, umjesto 2.972 eura koliko iznose njegova mjesečna primanja, saopšteno je juče Pobjedi iz te kompanije.

Do propusta je, kako tvrde, došlo zbog tehničke greške u programu za obračun zarada.

- Do greške je došlo, s obzirom da je Radošević ranije bio šef Centra za obuku. Zarada za jun mu je obračunata 913,52 eura više bruto, odnosno za 612,01 eura neto – pojasnili su u CEDIS-u i izvinili se zbog greške.

Dodaju da je Radošević u junu primio 2.972 eura neto ili 4.437 eura bruto. Zarada predsjednika borda je 3,5 prosječne zarade društva, dok je zarada njegovog prethodnika bila četiri prosječne zarade. Naveli su da mu je bilo isplaćeno tih 612 eura više, ali da ih je vratio.

- Na insistiranje Radoševića, u njegovom ugovoru o radu nije stavljena klauzula kojom bi mu se isplatila otpremnina u slučaju prestanka funkcije prije isteka mandata – zaključili su u CEDIS-u.

B.D.

Tako je Regent Porto Montenegro za većinu termina u julu i avgusta potpuno zaustavio prodaju zbog 100 posto popunjenosti - kazala je Pobjedi Elena Ljiljanić PR & Marketing Manager ovog hotela.

Učinak

Ne kriju zadovoljstvo učinkom i realizacijom poslovnih rezultata.

- Ostvarili smo 90 odsto rezultata iz 2019. godine dok smo špic sezone prevazišli sa osam odsto više prihoda nego u julu 2019. te 29 odsto više rezervacija.

Navedeni rezultati su refleksija trenutnog stanja i vjerujemo da će do kraja godine rezultati prevazići brojke iz 2019. godine – ocijenila je Ljiljanić.

Većina gostiju koji su boravili u hotelu Regent Porto Montenegro ovog ljeta dolazi iz Rusije, Ukrajine i zemalja regiona iz kojih bilježe veće brojke nego što je to bio slučaj u ranijim sezonama.

- Prisutni su i britanski i američki gosti, međutim većem broju dolazaka se radujemo u septembru i oktobru, obzirom da ova klijentela tradicionalno bira hotel Regent kao jedan od pet luksuznih hotela na istočnoj obali Jadrana kojem poklanjaju svoje povjerenje - kazala je Ljiljanić.

Očekuju uspješnu postezonu takođe.

- Shodno parametrima i najavama koje sad u ovom trenutku imamo, očekujemo uspješnu post sezonu. Međutim, uspjeh pozne sezone zavisi od niza faktora poput: regulativa koje se odnose na putovanja u zemlji i inostranstvu, dostupnih avio-linija te razmjere kovid-19 pandemije u zemlji i shodno tome percepciji medija i naše ciljne grupe o putovanju u Crnu Goru - ocjenjuje Ljiljanić.

Dodaje i to da je njihova direktorica prodaje Marija Delibašić učestvovala na prestižnom „Virtuoso Travel Week“ koji se održao od 8. do 13. avgusta u Las Vegasu, a generalni menadžer hotela je dio „LOOP“ sajma koji se održava u Frankfurtu od 15. do 18. avgusta.

- Oba sajma predstavljaju dodatan podsticaj ovogodišnjoj post sezoni, ali i doprinos pripremi sljedeće glavne turističke sezone - zaključuje Ljiljanić.

PODGORICA – Izvršni direktor Barske plovidbe Zoran Tajić povukao je juče ostavku koju je podnio u utorak.

Njegovu ostavku juče je trebalo da razmatra Odbor direktora Barske plovidbe, ali sjednica nije održana jer je Tajić prije nje povukao ostavku. On nije želio Pobjedi da obrazloži zbog čega se predomislio, već nas je uputio na zvaničnu komunikaciju sa Odborom direktora.

- U međuvremenu sam dobio podršku iz gotovo cijelog okruženja. Moj mandat je, shodno propisima, uvijek u rukama borda - naveo je Tajić u mejlu koji je uputio Odboru direktora, a u kojem ih obavi-

One & Only Portonovi

Popunjenost očekuju do kraja septembra ako epidemiološka situacija dozvoli Eksterna saradnica za marketing i komunikacije Portonovog Adrijana Husić potvrđuje da je špic sezone i u ovom rizortu veoma uspješan.

- Tokom špica sezone, kapaciteti za iznajmljivanje u Portonovom - svih 50 apartmana, kao i prvi evropski One&Only rizort potpuno su popunjeni, sa rezervacijama sve do kraja septembra. Osim toga, svakog dana brojni gosti posjećuju Portonovi. Ovo je veliki uspjeh, naročito imajući u vidu kovid-19 godinu koja je uveliko uticala na sektor ugostiteljstva - kazala je Husić dodajući da su očekivali dobru sezonu, ali da su brojke premašile njihova očekivanja.

Kada uporede sa rekordnom 2019. godinom tvrdi da su negdje na tom nivou.

- Osim toga, u poređenju sa 2019. godinom, Portonovi je sada u potpunosti operativan, a prvi evropski One&Only rizort u funkciji kao i brojne radnje i restorani ovdje. Brojke su ove godine dobre, i radujemo se 2022. godini kada ćemo moći ugostiti više ljudi i organizovati događanja - smatra Husić.

Sretni su, kaže, što u Portonovom dolaze gosti iz cijelog svijeta, uključujući i daleke destinacije poput SAD-a.

- Ove sezone imamo najviše gostiju koji dolaze iz regiona, kao i iz Ukrajine. Ova je godina takođe zanimljiva, jer smo imali neka nova tržišta kao što je Kazahstan, koji je otkrio Crnu Goru kao svoju destinaciju.

Hotel Regent Porto Montenegro

Imamo i neke goste iz zapadne Evrope, no njih je manje, što je očekivano i prvenstveno pod utjicajem ograničenja putovanja - ističe Husić.

Nadaju se, kaže, da će lijepo vrijeme, zajedno sa kovid-19 situacijom, omogućiti produženu sezonu i da će još više gostiju uživati u Portonovom koji ostaje otvoren 365 dana u godini.

Sadržaj

- Imamo mnogo sadržaja koji mogu zadovoljiti očekivanja i potrebe gostiju. Portonovi retail-miks zajedno sa ponudama za iznajmljivanje stanova osigurava da gosti mogu da provedu ugodno vrijeme s nama.

Paralelno, pomno pratimo situaciju sa kovid-19 i naše će aktivnosti biti organizovane imajući to na umu, kao i mjerama koje će biti na snazi - kazala je Husić.

I u Hotelu The Chedi Lustica Bay su zadovoljni i kako tvrdi njihov PR Dragana Bećirović popunjen je gotovo sve vrijeme.

- Naši rezultati do sada su veći za oko 30 odsto u poređenju sa 2019. godinom - ističe Bećirović.

A, većina gostiju dolazi im sa našeg regionalnog tržišta, a prednjači Srbija. Međutim, imaju goste i iz Ukrajine, Ru-

Chedi Luštica bay

sije, Kazahstana, Švajcarske, Njemačke, Velike Britanije...

Spremni su i za postezonu.

- Kao i prošle godine, koncentrisaćemo se na naše lokalno i regionalno tržište, nudeći više aktivnosti i događaja kako bi-

smo obogatili boravak gostiju u našem hotelu. Hotel će ostati otvoren tokom cijele godine, a u zavisnosti od situacije sa kovid-19, nadamo se da ćemo nastaviti sa dobrim rezultatima poručila je Bećirović. n.k.

Izvršni direktor Barske plovidbe se predomislio

Tajić povukao ostavku ještava da povlači ostavku.

Tajić je ostavku navodno podnio zbog javne polemike sa manjinskim akcionarima o nepovoljnim ugovorima o zakupu brodova sa kompanijom Sea Pioneer. On je na mjesto direktora došao prije četiri mjeseca iz Port of Adria, kao kadar PzP. Predstavnik manjinskih akcionara u Odboru direktora Barske plovidbe Aleksandar Jovović kritikovao je način na koji novo rukovodstvo rukovodi kompanijom, zbog čega je i

sam prethodno podnio ostavku.

On je posebno kritikovao to što se ne raskidaju ugovori sa Sea Pioneer-om, iako ta kompanija ne izmiruje na vrijeme obaveze prema Barskoj plovidbi. Ugovori sa Sea Pioneer-om ističu u novembru i decembru.

Manjinski akcionari zamjeraju što su cijene po kojima su brodovi „Bar“ i „Budva“ dati na zajam znatno manje od tržišnih, kao i to što se ne smanjuje broj radnika tog državnog preduzeća.

Zbog lošeg poslovanja Barska plovidba već duže vrijeme ne može sama da plaća rate za brodove kineskoj Exim banci, koje na godišnjem nivou iznose blizu četiri miliona eura. Ovogodišnje rate izmirilo je Ministarstvo finansija, koje pokušava da ugovori povoljnije uslove kreditiranja sa Kinezima.

Prethodno je Ministarstvo kapitalnih investicija predalo Specijalnom državnom tužilaštvu dokumentaciju o odlukama ranije uprave Barske

Zoran Tajić

plovidbe vezanih za ugovore sa Sea Pioneer-om.

Država ima 51,4 odsto vlasništva Barske plovidbe, dok ostatak pripada manjinskim akcionarima.

B.d.

6

Društvo

Subota, 21. avgust 2021.

Prvu dozu vakcine primio i predsjednik države sa svojom suprugom

U CRNU GORU I DALJE BEZUSLOVNO IZ ZEMALJA REGIONA: Pooštre iako imaju i više od sto puta manju incidenciju

Epidemijom upravljaju Milo Đukanović

Đukanović: Najmanje što svako od nas može da učini jeste da se vakciniše PODGORICA - Predsjednik države Milo Đukanović i njegova supruga Lidija vakcinisali su se juče protiv virusa korona, objavljeno je na njegovom Tviter nalogu.

On je, kako je napisao, to učinio slijedeći preporuke ljekara.

- U pogoršanoj epidemiološkoj situaciji, suočeni s naglim porastom broja oboljelih, u susret novoj školskoj godini i jesenjoj sezoni uobičajenih respiratornih infekcija, najmanje što svako od nas može da uradi za sopstveno zdravlje i zdravlje svojih najbližih je da se vakciniše – kazao je Đukanović.

Prvi čovjek države poručio je da su vakcine najbolji izum moderne medicine.

- Rješenja koja su dostupna su vrlo jasna, a na svima je da ih iskoristimo na najbolji mogući način. Vakcine su najbolji izum moderne medicine, u značajnoj mjeri su učinkovite u zaštiti ljudi, smanjuju i gotovo eliminišu rizik od teških formi infekcije i njenih komplikacija, uključujući i skoro potpunu

eliminaciju rizika smrtnog ishoda nakon infekcije kod onih koji su vakcinisani, što najbolje potvrđuje njihov procenat među novooboljelima – rekao je Đukanović.

Jedino se, kako je naglasio, vakcinacijom i poštovanjem mjera #DistancaRukeMaska možemo najbezbolnije nositi sa pandemijom korona virusa.

On se još jednom zahvalio svim zdravstvenim radnicima, posebno onima koji su skoro dvije godine u prvom redu borbe s koronom, kao i zdravstvenim radnicima koji nose proces vakcinacije.

- I da još jednom podijelim svoja saosjećanja sa svima koji su izgubili svoje najmilije od kovida-19 - napisao je Đukanović.

Od državnog vrha nevakcinisan je jedino ostao predsjednik Vlade Zdravko Krivokapić.

On je u više navrata saopštio da ne bježi od vakcinacije, ali da za sada ,,ima dovoljno antitijela, pa nema potrebe“.

Ostali u Vladi, odnosno ministri i predsjednik Skupštine su Sl.R. se vakcinisali.

Jedna osoba preminula, 634 nova slučaja korone PODGORICA - U Crnoj Gori je od posljedica infekcije korona virusom preminuo pacijent iz Rožaja, dok je broj novozaraženih 634, pokazao je posljednji presjek Instituta za javno zdravlje na osnovu 4.182 uzorka.

Kako se navodi, od ukupnog broja novozaraženih 553 je među građanima Crne Gore i 81 turista koji borave na teritoriji Crne Gore.

Trenutno je aktivno 5.577 slučajeva kovida-19, a juče do 15 sati oporavljeno je 278 pacijenata.

Ukupan broj preminulih povezanih sa kovid-19 infekcijom u Crnoj Gori od početka pandemije je 1.663.

Od početka epidemijskih dešavanja (mart 2020. godine) ukupan broj registrovanih slučajeva infekcije novim korona virusom u Crnoj Gori je 108.742.

R.D.

PODGORICA - Poslanik Socijaldemokrata i zamjenik predsjednika skupštinskog Odbora za zdravstvo, rad i socijalno staranje Boris Mugoša predložio je predsjedniku i članovima navedenog odbora da se do kraja avgusta održi saslušanje nadležnih u zdravstvu i prosvjeti povodom epidemiološke situacije u Crnoj Gori, sa posebnim osvrtom na početak školske godine, saopštile su SocijaldemoBoris Mugoša krate.

Važan aspekt je da imamo i još pola avgusta i septembar kad je turistička sezona ovdje veoma važna. Mislim da bi se turistički privrednici i te kako zapitali što se desilo kada bi im onemogućili protok turista iz regiona. Time bismo ih totalno izuzeli iz prihoda koji bi im omogućili da prežive - rekla je Lipovina-Božović uz ocjenu da je to potpuno prirodna odluka PODGORICA - Balans između zdravlja i ekonomije je apsolutno neophodan. Nema ekonomije bez zdravih građana. Ali, nema ni zdravlja bez ekonomije. Crna Gora nije mogla ove godine sebi da dozvoli još jednu katastrofalnu turističku sezonu.

Zahvaljujući pametnim odlukama Vlade i Ministarstva ekonomskog razvoja, u ovom trenutku možemo svi biti ponosni na te rezultate...

Ovo su rečenice koje je juče na konferenciji za medije, povodom obznanjivanja novih epidemioloških mjera u Institutu za javno zdravlje, izgovorila državna sekretarka za razvojne ekonomske politike pri Ministarstvu ekonomskog razvoja, Milena LipovinaBožović.

Ona je, aludirajući indirektno na Pobjedu, kazala kako posljednjih dana u dnevnoj štampi „imamo priliv nevjerovatnih tekstova“.

- Ne. Odgovorno tvrdim da ovoj Vladi turizam i ekonomija nijesu ispred zdravlja. To je svakom dobronamjernom potpuno jasno - kazala je ona da bi potom rekla da su „svima u glavu ušle brojke od prošle godine. Pad od 15 procenata bruto društvenog proizvoda i 88 odsto pada turizma“.

- To su nevjerovatne brojke koje nama ne dozvoljavaju luksuz da na bilo koji način biramo između zdravlja i ekonomije - kazala je LipovinaBožović.

Ona je prethodno, nakon saopštavanja novih mjera koje donijela Vlada kojima se tretira ulazak u Crnu Goru stranaca i crnogorskih državljana koji dolaze iz inostranstva, a na pitanje novinara upućeno epidemiologu i direktoru IJZa dr Igoru Galiću, da objasni logiku da se za putnike iz Njemačke, Češke ili Mađarske gdje su 14-dnevne kumulativne incidencije infekcije od 9 do 60 traže dokazi o vakcinaciji ili negativni testovi, a da se iz zemalja regiona gdje su incidencije od 200 do preko 750

ulasci odobravaju bezuslovno, zapravo potvrdila tezu o kojoj smo ranije pisali u Pobjedi.

Ona je kazala da je za Crnu Goru veoma važno da bude otvorena prema regionu i, umjesto prvog epidemiologa u Crnoj Gori, preuzela na sebe da govori o epidemiološkoj situaciji, tvrdeći da incidencija nije baš toliko velika u zemljama u regionu te da su stvari pod kontrolom i da ne postoji veći epidemiološki rizik.

- Važan aspekt je da imamo i još pola avgusta i septembar kad je turistička sezona ovdje veoma važna. Mislim da bi se turistički privrednici i te kako zapitali što se desilo kada bi im onemogućili protok turista iz regiona. Time bismo ih totalno izuzeli iz prihoda koji bi im omogućili da prežive - rekla je Lipovina-Božović uz ocjenu da je to potpuno prirodna odluka.

Na dodatnu konstataciju novinara da je epidemiološki rizik višestruko manji za dolazak turista iz Mađarske gdje je incidencija 9, ili Češke gdje je oko 20 u odnosu na Kosovo gdje je 762, pa se njima ipak nameću

restriktivne mjere, ona je kazala da „mnogo teže možemo da kontrolišemo situaciju sa zemljama EU i svijeta, nego sa zemljama u regionu“, te da se „situacija mnogo bolje, ovako, drži pod kontrolom“, ma šta to značilo.

Direktor IJZ-a Igor Galić, kasnije je kazao da u svim zemljama svijeta, pa i Crnoj Gori, zdravstveni sektor uvijek ima maksimalistički pristup restriktivnim mjerama i da nakon toga ide dijalog u okviru raznih tijela unutar države.

- Ali nije samo zdravstveni sektor taj koji donosi odluke.

Svi imamo svoje indikatore na osnovu kojih procjenjujemo situaciju. Na osnovu svega toga se donosi konačna odluka.

Epidemiološka situacija prije sezone je svakako bila povoljnija i u tom smislu su bile predložene mjere koje su tada važile. Pažljivo smo pratili epidemiološku situaciju i svoja zapažanja proslijedili nadležnim institucijama. Uvijek smo insistirali da osnovne mjere uz obavljenu vakcinaciju budu poštovane, i to bi nam donijelo situaciju u kojoj bi imali manje

Kako će početi škola 1. septembra – niko ne zna

Nakon jučerašnje konferencije za novinare na kojoj je bila i predstavnica Ministarstva prosvjete, nauke, kulture i sporta, direktorica Direktorata za tercijalno obrazovanje Nada Ojdanić, roditelji su ostali samo još više zbunjeni u pogledu početka školske godine.

Jedino što je izvjesno, za sada, je da će školska godina početi 1. septembra.

Direktor IJZ-a Igor Galić saopštio je juče da je preporuka te institucije da časovi budu u trajanju od 30 minuta, a Ojdanić da je stav tog resora da školska godina počne 1. septembra.

Više od te dvije informacije nijesu se mogle čuti, čak ni na insistiranje novinara.

Ministarstvo prosvjete, nauke, kulture i sporta u utorak oglasilo se u javnosti i saopštilo na koji način će da se odvija nastava u školama od 1. septembra, ostavljajući dojam da su se o mjerama dogovorili sa drugim nadležnim organima, ali se ispostavilo, ipak, da to nije učinjeno. Časovi će da traju 45 minuta, obavezno je da se nose maske, zabraniće se korišćenje flašica

Sa presa

slučajeva u trenutku kad traje turistička sezona - rekao je Galić.

VAKCINA SMANJILA HOSPITALIZACIJU

Direktorica Kliničkog centra Crne Gore Ljiljana Radulović komentarisala je analizu Pobjede koja govori o tome da iako brojevi novootkrivenih slučajeva infekcije korona virusom rastu procenat hospitalizovanih u odnosu na broj aktivnih slučajeva pada, pa smo sa oko 10 procenata početkom jula sada na nekih 3,5 odsto onih koji završe u bolničkim posteljama.

- To je jedan od pokazatelja koji dokazuje da, na svu sreću, imamo blažu kliničku sliku kod naših pacijenata. Defi-

sa vodom, pa će u upotrebi biti jednokratne čaše..., neke su od mjera koje su predočili početkom nedjelje.

- Shodno epidemiološkoj procjeni imamo dvije mogućnosti - trajanje časa 45 minuta i za onu od 30 minuta. Spremni smo i za jednu i drugu. Preporuke UNICEF-a i SZO je da se škole zatvaraju posljednje u slučaju pogoršanja epidemiološke situacije. Međutim, ukoliko dođe do još restriktivnijh mjera spremni smo i na on lajn nastavu. Imamo pripremljeno preko 8.000 nastavnih sadržaja pa u svakom trenutku možemo da pređemo na on lajn metodu. Snimljeni sadržaj pokriva osnovne škole i u većini slučajeva srednje škole - kazala je juče Odjanić.

Galić je kazao da iz dana u dan prate situaciju i objasnio da nijesu mogli prije mjesec dana dati preporuke za početak školske godine.

- Djeca će spremno dočekati školsku godinu.

Kakva bude epidemiološka situacija takve će biti i preporuke i mjere - rekao je Galić i pojasnio da će se do početka školske godine radna grupa sastajati do tri puta nedjeljno radi procjene situacije.

- Preporuka Vlade je da se trajanje školskog časa ograniči na 30 minuta - kazao je direktor Instituta za javno zdravlje Igor Galić.

Reakcije na Vladino upravljanje korona krizom i novi set mjera

Mugoša predložio saslušanje nadležnih u zdravstvu Kako dodaju, Mugoša je predložio da saslušanje bude predmet zajedničke sjednice skupštinskog odbora za zdravstvo i odbora za prosvjetu.

Poslanik SD-a je obavijestio predsjednika i članove Odbora da je obavio razgovor sa predsjednikom skupštinskog Odbora za prosvjetu, koji je saglasan sa idejom organizovanja z a j e d n i č ke sjednice oba

Odbora i sa predloženom temom saslušanja.

Mugoša je ukazao na činjenicu da značajno raste broj novozaraženih i da imamo potvrđeno prisustvo delta soja, odnosno da je epidemiološka

situacija ozbiljno pogoršana.

On je naveo da prema određenim podacima, za period od 4. do 17. avgusta, Crna Gora bilježi najlošije epidemiološke parametre u Evropi.

Mugoša je kazao da su poslje-

dice epidemiološke situacije vidljive na mnoge segmente društva, a posebno na proces obrazovanja djece u Crnoj Gori, koja kako je kazao, trpe posljedice odluka nadležnih organa.

Predlog poslanika Mugoše podržali su svi članovi Odbora za zdravstvo, rad i socijalno staranje iz opozicije.

Epidemiološke mjere koje je Vlada donijela prije su izigravanje brige o zdravlju građana

LP: Postali smo stranci u sopstvenoj državi Podgorički odbor Liberalne partije saopštio je da su crnogorski državljani od juče, po mišljenju Ministarstva zdravlja i njihovim mjerama, postali stranci ali su zato građani susjednih država sa kojim se graniči Crna Gora, postali domaće stanovništvo.

- Za građana Crne Gore koji se vraćaju iz

inostranstva važe pravila za strance ali za turiste iz Srbije, BiH, Kosova, Albanije i Makedonije ne važe ta pravila i mogu slobodno da ulaze u državu bez testova i vakcinacije – navode iz te stranke.

Pitaju se da li postoji neko ko može da objasni ovaj apsurd u kojem se nalazimo i

po kojem zdravlje građana trpi zbog otvorenih granica i uvoza novog delta soja.

- Dakle, Crnogorci idu u karantin na 14 dana a stranci slobodno prolaze bez zdravstvene kontrole i ikakvih drugih ograničenja.

Zahtijevamo od Ministarstva zdravlja i nadležnih hitne odgovore, kazali su iz LP.

eni kriterijumi za ostale države

ekonomisti

nitivno jedino logično objašnjenje je da imamo određen procenat stanovništva koji je vakcinisan – kazala je Radulović naglašavajući da je neophodno da se vratimo i osnovnim mjerama – nošenju maski i držanju distance.

Prema njenim riječima, nastavak vakcinacije, higijena ruku, distanca i maska su ključevi da i tokom jeseni imamo nisku stopu hospitalizacije.

Ona je takođe kazala da je prethodne godine u periodu od maja do avgusta urađeno

oko 35.000 testova, a da je ove godine u istom peridou urađeno preko 190 hiljada testova, te da je u odnosu na prošlu godinu, u prosjeku, procenat pozitivnih testova bio gotovo upola manji, odnosno oko pet i po odsto.

Kako su to, kao što je i sama dr Radulović kazala, podaci IJZa, od te institucije smo zatražili odgovor na pitanje koliki je bio udio brzih antigenskih u odnosu na PCR testove u pomenutom periodu, s obzirom na činjenicu da prethodne godine Crna Gora, a ni svijet, nije raspolagala tom vrstom testova.

Kako na konferenciji za novinare nijesmo dobili dogovor, iz IJZ-a nam je kasnije tokom dana stigao odgovor da nam ta ustanova može pružiti samo podatke testova obrađenih u državnim ustanovama.

Naime, prema podacima IJZ, u periodu od 1. maja do 18. avgusta, u državnim i privatnim laboratorijama u Crnoj Gori, je urađeno ukupno 197.079 analiza.

- U državnim ustanovama je urađeno 89.846 testova i to PCR analizom 49.734, a 40.112 analiza brzim antigenskim testom - navodi se u odgovoru Pobjedi.

D. MIHAILOVIĆ

Za ulazak u zemlju traži se vakcinacija ili negativan test, za region bez ograničenja Vlada je donijela nove epidemiološke mjere protiv širenja korona virusa kojima se ulazak u Crnu Goru, državljanima Crne Gore i strancima, osim onima iz zemalja regiona, omogućava samo uz dokaz o potpunoj vakcinaciji, vakcinaciji jednom dozom, negativan PCR test ne stariji od 72 sata ili dokaz o preboljenom kovidu u periodu od ne manjem od 14 dana ili negativan brzi antigenski test koji nije stariji od 48 sati.

Za one koji nemaju ove dokaze obavezna je četrnaestodnevna samoizolacija koju je moguće prekinuti nakon šestog dana od ulaska u Crnu Goru uz negativan PCR test.

U Crnu Goru se i dalje bezuslovno ulazi iz zemalja regiona - Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Albanije, Kosova i Sjeverne Makedonije.

Kako je kazao direktor Insituta za javno zdravlje Igor Galić, ova četiri uslova važe i za organizaciju proslava, svadbi i veselja. Izvođenje muzike unutar ugostiteljskih objekata je i dalje zabranjeno. Bioskope, pozorišta i druge kulturne objekte moguće je posjetiti takođe uz posjedovanje potvrde koja dokazuje ispunjenost makar jednog od četiri uslova.

Na otvorenom javnom mjestu je zabranjeno okupljanje i zadržavanje preko 50 osoba, uz poštovanje epidemioloških mjera.

Sahrane se obavljaju uz zabranu primanja saučešća, uz prisustvo maksimalno do deset lica uz obavezno pridržavanje mjerama nošenja maske.

Mjere će biti na snazi do 10. septembra. Iako je na konferenciji za novinare saopšteno da će mjere stupiti na snagu danas, nekih sat nakon održane konferencije za medije Vlada je saopštila da će mjere biti u primjeni zapravo od 24. avgusta.

u i prosvjeti nego istinski mehanizmi zaštite u cilju sprečavanja širenja novog delta soja u Crnoj Gori, poručio je potpredsjednik Bošnjačke stranke Jasmin Ćorović.

- Iako imamo evidentan visok rast zaraze, ne samo u zemlji već i državama regiona, Vlada je odlučila da se preko granice i dalje bezuslovno ulazi iz Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Albanije, Kosova i Sjeverne Makedonije. Razumijem brigu o turističkoj sezoni, ali zdravlje građana mora biti ispred svega - kaže Ćorović.

Ističe da ga čudi kako Vlada ne vidi ništa sporno ni u masovnim okupljanjima, pa i dalje ostaje otvoren rizik od širenja virusa na svadbenim veseljima i drugim skupovima.

- Isuviše blage mjere Vlade, bojim se, koštaće nas ponovnog zatvaranja zemlje sa visokim procentom oboljelih i smrtnih slučajeva - poručuje Ćorović.

Iz DPS su juče saopštili da Vlada barata jako lošim projekcijama zarade od turizma obmanjuje javnost.

Aleksandar Pavićević iz DPS nazvao je bacanjem prašine u oči navode Milene Lipovine Božović o projektovanih 750 miliona eura prihoda o turizma.

R.D.

7

Društvo

Subota, 21. avgust 2021.

CPC podnijela krivičnu prijavu protiv policijskih službenika zbog postupanja na Ivanovim koritima

Tvrde da je patrola ograničavala kretanje Mihailu i građanima PODGORICA - Crnogorska pravoslavna crkva podnijela krivičnu prijavu protiv više NN policijskih službenika koji su 19. avgusta, kako se navodi u saopštenju, „neovlašteno i protivpravno, ograničavali slobodu kretanja mitropolitu Mihailu, kao i svještenim licima i civilima u pratnji njegovog Visokopreosvještenstva“.

Iz CPC-a navode da je mitropolit Mihailo, sa nekoliko sveštenih lica i civila u pratnji, imao namjeru da posjeti crkvu Preobraženja na Ivanovim Koritima, kako bi sasluživao svetu liturgiju sa episkopom Borisom Bojovićem i ostalim svještenstvom koji su već bili u hramu.

Navodi se da je mitropolitu i pratnji bila ograničena sloboda kretanja bez ikakvog suvislog objašnjenja i bez ikakvog tužilačkog ili policijskog naloga i naredbe, koji su u ovom slučaju trebali biti dati na uvid.

-Policijski službenici su, u ovom slučaju, zloupotrijebiPODGORICA – Vrata ambulante Hitne pomoći u Golubovcima od juče su zaključana. Razlog je, kako je za Pobjedu rekao direktor Zavoda za hitnu pomoć dr Vuk Niković - manjak ljekara. On poručuje da mještani neće ostati bez zdravstvene zaštite, te da očekuje da će ona ponovo biti u funkciji najkasnije do sredine narednog mjeseca.

- Imamo nedostatak ljekara.

Bili smo prinuđeni da napravimo preraspodjelu kako bismo imali dovoljno ekipa u Podgorici. Dosta ljekara nam radi prekovremeno, mnogi su otišli na specijalizacije, a imamo i doktorke koje su na trudničkom bolovanju – rekao je Niković.

On kaže da sada imaju tri ili četiri doktora koji će da polažu državni ispit, ali da ne znaju kada će ući u proces rada.

Mitropolit Mihailo

li svoja ovlašćenja na način što su svoja javna ovlašćenja zaštite bezbjednosti i sigurnosti svih građana podredili očito nečijim ličnim nalozima i interesima, budući da nijesu imali nikakvog pravnog osnova za ovakvo proizvoljno postupanje i šikaniranje svještenih lica i vjernika, te na taj način povrijedili naša osnovna ljudska prava i slobode – saopšteno je iz CPC. Ističu da su naknadno saznali da je ista policijska patrola zabranjivala prolaz na istom mjestu izvjesnim građanima za koje se zna da su vjernici CPC.

-Neki od ovih građana uopšte nijesu imali namjeru da prisustvuju liturgiji na Ivanovim Koritima, već su krenuli tim putem zbog privatnog posla na svojim privatnim imanjima. I njima je ograničena sloboda kretanja bez ikakvog pravno valjanog razloga, objašnjenja ili tužilačkog/ policijskog naloga/ naredbe – kažu iz CPC. Time je patrola, navodi se, povrijedila slobodu vjeroispovijesti i vršenja vjerskih obreda, slobodu kretanja i nastanjivanja.

-Jedan od službenika, po svojoj ličnoj savjesti, pokušao

nam je objasniti kako nam ne dozvoljavaju prolazak zbog bezbjedonosnih razloga, kako se ne bi sreli sa svještenstvom Srpske pravoslavne crkve i kako ne bi došlo do incidenta.

Kada smo ih upitali zašto tom istom srpskom svještenstvu nijesu takođe zabranili prolazak tim istim putem, iz istih, bezbjedonosnih razloga – nijesmo bili udostojeni odgovora – navodi se iz CPC. -Ovim putem bi željeli da javno uputimo jedno pitanje Upravi policije, ili nalogodavcu/nalogodavcima ove jučerašnje, nelegalne blokade puta i ograničavanja slobode kretanja svještenim licima CPC: Da li ćete iz istih, bezbjednosnih razloga, 5. septembra ograničiti slobodu kretanja mitropolitu SPC, Joanikiju Mićoviću i ne dozvoliti mu da dođe do Cetinjskog Manastira kako bi izbjegli incidente, kao što ste to juče učinili u slučaju našeg mitropolita Crnogorske Pravoslavne Crkve, Mihaila - upitali su iz Crnogorske pravoslavne crkve.

R.D.

U Golubovcima od juče ne radi Hitna pomoć, mještani razočarani kažu da su ostavljeni na milost i nemilost

Niković: Očekujemo da ambulanta bude u funkciji od sredine septembra Možemo da umremo dok Hitna pomoć dođe iz Podgorice ili dok mi stignemo do Hitne. Bila nam je velika sigurnost da imamo dežurnog ljekara 24 sata. To se posebno odnosi za vikend jer izabrani doktor subotom i nedjeljom radi od 7 do 12 sati. Što ćemo da radimo poslije toga ako nekom bude neophodna zdravstvena zaštita – kazao je ovaj mještanin koji je želio da ostane anoniman

KUĆNE POSJETE

- Obavijestio sam Dom zdravlja u kojem se nalazi ambulanta da oni pokrivaju taj teren do 21 sat, a poslije toga mi smo dostupni za kućne posjete. Dakle, nije ispostava niti ambulanta Hitne ukinuta, samo je trenutno bilo neophodno uraditi preraspodjelu zbog manjka ljekara– rekao je dr Niković.

Sa druge strane, mještanin Golubovaca koji je hronični bolesnik kaže za naše novine da im kućne posjete ne znače ništa, te da su zatvaranjem ambulante izgubili mnogo.

- Možemo da umremo dok Hitna pomoć dođe iz Podgorice ili dok mi stignemo do Hitne.

Bila nam je velika sigurnost da imamo dežurnog ljekara 24 sata. To se posebno odnosi za vikend jer izabrani doktor subotom i nedjeljom radi od 7 do 12 sati. Što ćemo da radimo poslije toga ako nekom bude neophodna zdravstvena zaštita – kazao je ovaj mještanin koji je želio da ostane anoniman.

On ističe da ih niko nije obavijestio da ambulanta neće raditi, te da su mu juče u Domu zdrav-

Dom zdravlja u Golubovcima

lja rekli da se obrati Upravi.

- Mene ne zanima da li imaju ljekara ili ne. Država je dužna da građanima pruži zdravstvnu zaštitu – rekao je on.

Ovaj mještanin ukazao je i na nefunkcionisanje Doma zdravlja posljednjih mjeseci.

Tvrdi da teško i dolaze do terapije, jer u smjeni sada radi samo jedan doktor, dok ih je ranije bilo po troje.

GUŽVE

- Stvaraju se gužve. Više ne postoji mogućnost da naručim elektronski terapiju, na brojeve se niko ne javlja, pa sam

prinuđen da dolazim u Dom zdravlja. Međutim, tamo mi kažu da moram da čekam jer nema mog doktora ili da dođem sljedeći dan - kazao je on.

Predsjednica Ljekarske komore dr Žanka Cerović nedavno je ukazala na problem odliva ljekara poručivši da na tržištu više nemamo doktora, te da taj problem Vlada mora što prije da rješava. Ona je tada rekla da je sjever ostao bez ljekara, te da Budva, koja je destinacija broj jedan, vapi za doktorima.

- Zato ćemo, ljekare usmjeriti tamo, ali im Vlada mora obezbijediti adekvatnu platu i rije-

šiti stambeno pitanje. U fokusu Ljekarske komore u narednom periodu kako je poručila biće mladi ljekar koji je postao nevidljiv u zdravstvenom sistemu. Mladi ljekar koji je završio Medicinski fakultet sam je u sistemu i luta. Prilikom zapošljavanja nailazi na zatvorena vrata iako nema ljekara. Ako ima sreće zaposli se u hitnoj pomoći. Tamo radi danonoćno, živi kod roditelja i ima platu 500 eura. To je sve uvod kad se kod njega javlja frustracija i nezadovoljstvo i jedini spas vidi u odlasku – istakla je ranije Cerović.

Sl. R.

8

Hronika

Subota, 21. avgust 2021.

Krivična prijava protiv Nikšićanina

Imovina Pljevljaka čeka odluku Apelacionog suda

PODGORICA – Nakon što je Vrhovni kasacioni sud ukinuo pravosnažnu presudu Darku Šariću i ostalim osuđenim za šverc kokaina (kojom je Šarić osuđen na 15 godina zatvora) i vratio predmet Apelacionom sudu u Beogradu na ponovno odlučivanje, kako saznaju srpske Novosti, biće privremeno stopirani postupci pred Specijalnim sudom, vezani za zahtjev Tužilaštva za organizovani kriminal za trajno oduzimanje imovine od optuženih.

Kako piše ovaj portal, ročišta koja su zakazana za naredni mjesec, trebalo bi da budu odložena, jer o ovom pitanju ne može da se raspravlja, pošto presuda u krivičnom predmetu nije pravosnažna.

Drugostepena presuda je ukinuta jer su se u sastavu petočlanog vijeća Apelacionog suda, koje je odlučivalo o žalbama na prvostepenu odluku, našle sudije (njih dvojica) koje su prethodno odlučivale o produženju pritvora Šariću.

To je u konkretnom slučaju, prema stavu VKS, dovelo u pitanje nepristrasnost „funkcionalne prirode“ sudija, jer su bili ispunjeni razlozi za njihovo obavezno izuzeće u postupku odlučivanja po žalbama na prvostepenu presudu.

Nakon što je pokrenut postupak protiv Pljevljaka i ostalih okrivljenih za šverc nekoliko tona kokaina iz Južne Amerike, ubrzo je uslijedila istraga o ispitivanju porijekla imovine.

Privremeno je oduzet veliki broj nekretnina, kako u Srbiji, tako i u inostranstvu. Šarić i njegovi srodnici, ostali su bez nekoliko vila u Vojvodini, sta-

VK.SUD.RS

Šariću se odgađa suđenje za trajno oduzimanje imovine

Sud za prekršaje Bijelo Polje Vrhovni kasacioni sud

Darko Šarić

nova u Beogradu, zemljišta...

Kad je riječ o ostalim optuženima, Specijalnom sudu je Tužilaštvo podnijelo zahtjev za oduzimanje imovine i od biznismena Rodoljuba Radulovića, zvanog „Miša banana“, koji je sada ukinutom pravosnažnom presudom osuđen na deset godina zatvora zbog trgovine narkoticima. Protiv njega se postupak vodio u odsustvu, pošto je u bjekstvu.

Na spisku su se našli stan u Beogradu od 389 kvadratnih metara, kao i dvije garaže od

Novljanina terete da je prevozio 30 kilograma marihuane

Zaplijenjena droga

Uhapšen osumnjičeni za aktiviranje ručne bombe u dvorištu kuće NIKŠIĆ – Službenici Uprave policije u Nikšiću su, preduzimajući aktivnosti na rasvjetljavanju krivičnih djela, uhapsili J. M. (23) iz Nikšića zbog sumnje da je u junu 2021. godine aktivirao ručnu bombu u dvorištu jedne porodične kuće.

J. M. se tereti da je počinio krivično djelo izazivanje opšte opasnosti u sticaju sa krivičnim djelom nedozvoljeno držanje oružja i eksplozivnih materija.

On je, sumnja se, 21. juna 2021. godine ispred porodične kuće D. Đ. u mjestu Kočani aktivirao ručnu bombu M75.

Osumnjičeni je uz krivičnu prijavu priveden državnom tužiocu u Osnovnom državnom tužilaštvu u Nikšiću.

C. H.

Potvrđena optužnica za šverc droge

PODGORICA – Protiv Novljanina Nikole Crnkovića Viši sud u Podgorici potvrdio je optužnicu kojom se tereti da je počinio neovlašćenu proizvodnju, držanje i stavljanje u promet

Centar bezbjednosti u Nikšiću

opojnih droga.

Kako je predstavljeno optužnicom, osumnjičeni Crnović je 13. maja od Podgorice do Bosne i Hercegovine neovlašćeno radi prodaje prenosio marihuanu.

po 14 kvadrata i ostava i perionica od 28 kvadrata. Pored toga, traži se i oduzimanje 45 odsto udjela u Privrednom društvu „Znak invest DOO Pančevo“, koje se sada zove „Invest KDN“. Tvrdi se da je ova imovina stečena vršenjem krivičnih dela.

I protiv Gorana Sokovića, koji je prema tvrdnjama Tužilaštva pored Šarića jedan od organizatora kriminalne grupe, proces se vodi u odsustvu, pošto je i dalje u bjekstvu, a nepravosnažno je osuđen na 15 godina zatvora. Od njega i njegovih srodnika traži se oduzimanje tri stana u Beogradu. Prvi, od njega lično, od 75 kvadratnih metara na Voždovcu, drugi na istoj adresi od njegovog brata, od 61 kvadratnog metra i treći od rođake od 100 kvadratnih metara, na Novom Beogradu.

Inače, Vrhovni kasacioni sud je u junu usvojio vanredni pravni lijek, odnosno zahtjev za zaštitu zakonitosti, koji su - Po prethodnom dogovoru, sa za sada neidentifikovanim licem, da za novčanu nadoknadu preveze marihuanu od P. do F. B. i H., u Z. preuzeo je automobil marke „BMW X3 2.0 D“, u kojem se nalazilo 75 pvc pakovanja sa sadržajem suve biljne materije zelene boje ukupne neto mase 34.546,129 grama, koja je bila sakrivena u specijalno napravljenom bunkeru u patosu od vozila. Nakon čega je sa istim krenuo za F. B. i H., kako bi prenio drogu – navodi se u optužnici koju zastupa tužiteljka Danka Ivana Đerić.

Kako je ranije saopšteno iz policije, granična policija je kontrolisala N. C. (23) iz Herceg Novog na prelazu u Šćepan polje koji je upravljao vozilom marke „BMW X3“ podgoričkih registarskih oznaka.

- Detaljnom kontrolom vozila policija je u specijalno izrađenom bunkeru pronašla ukupno 75 pvc pakovanja sa sadržajem marihuane, ukupne težine oko 30 kilograma – saopšteno je ranije iz Uprave policije.

A. R.

Šarićevi branioci podnijeli u decembru prošle godine, tražeći ukidanje pravosnažne presude.

Umjesto sudije Milimira Lukića, čije je postupanje sa još jednim sudijom Apelacije bilo sporno, a koji je bio izvjestilac u žalbenom postupku, na njegovo mjesto imenovan je sudija Sretko Janković. Prema dostupnim informacijama, čeka se da bude određen i drugi sudija, kako bi vijeće bilo kompletirano, nakon čega će biti zakazano novo suđenje. Šarić je krajem jula prošle godine osuđen prvostepenom presudom na devet godina zatvora zbog pranja 20 miliona eura zarađenih prodajom narkotika. Tokom procesa je utvrđeno da su Šarić i ostali novac od kokaina uvodili u legalne novčane tokove i prikrivali njegovo porijeklo investirajući ga u kupovinu nepokretnosti i preduzeća.

Zbog prijetnji supruzi 30 dana zatvora BIJELO POLJE – Sudija za prekršaje u Bijelom Polju Ahmet Međedović postupajući po zahtjevu Uprave policije Centra bezbjednosti Bijelo Polje donio je rješenje kojim je kaznio 30 dana zatvora sugrađanina D. B. (49) iz Pavinog Polja. On se tereti za prekršaj iz Zakona o zaštiti od nasilja u porodici.

U zahtjevu policije navodi se da je D. B. 18. avgusta oko 16.30 časova u porodičnoj kući u Pavinom Polju vrijeđao suprugu S. B., prijetio napadom i izbacivanjem iz stana. Navodi se da je to kod oštećene prouzrokovalo osjećaj lične nesigurnosti.

B. Č.

Sud za prekršaje u Bijelom Polju

C.H.

Na Žabljaku povrijeđen turista iz Rusije

Pas napao dijete i nanio mu povrede ŽABLJAK - Petogodišnji dječak, član porodice turista iz Rusije, juče oko 16.30 sati zadobio je povrede u predjelu vrata nakon što ga je napao i izujedao pas, piše portal Antena M. Dijete je boravilo u dvorištu vikendice svojih roditelja, u naselju Poljana kod Pitomina na Žabljaku.

Kako očevici kažu, velikom brzinom prema njemu se ustremio veliki bijeli pas i, nakon što je preskočio ogradu, nasrnuo na dječaka koga su roditelji i prisutni građani spasili od agresivnog psa.

Povrijeđeni je kolima hitne pomoći povezen na dalji medicinski tretman. Zbrinut je u pljevaljskoj bolnici i život mu nije ugrožen, saznaje Antena M. C.H.

Akcija Direktorata za zaštitu i spašavanje PODGORICA – Operativno-komunikacioni centar Direktorata za zaštitu i spašavanje je u četvrtak veče imao dvije akcije spašavanja nakon prijema poziva za pomoć preko hitnog broja 112.

U saradnji sa Službom zaštite i spašavanja Mojkovac uspješno je realizovana akcija spašavanja D. F. koji je uputio poziv za pomoć jer je bio na litici na Prošćenskim planinama i

Spašene dvije osobe nije mogao da se vrati. Takođe, Operativno komunikacioni centar 112 je u saradnji sa Gorskom službom spašavanja uspješno realizovao akciju spašavanja povrijeđenog francuskog turiste koji se nalazio u okolini Crnog jezera, na Durmitoru.

C. H.

U Crnoj Gori za 24 sata dogodile su se 23 saobraćajne nezgode

Povrijeđeno osam osoba PODGORICA - U Crnoj Gori, u četvrtak, dogodile su se 23 saobraćajne nezgode, u kojima su četiri osobe povrijeđene teže i četiri lakše.

Iz Operativno-komunikacionog centra Uprave policije kazali su da se u Podgorici dogo-

dilo šest nezgoda, Baru pet, Budvi četiri, Bijelom Polju tri, Ulcinju i Nikšiću po dvije i na Cetinju jedna.

Izdata su 483 naloga za uplatu novčanih kazni i podnijeto 46 prekršajnih prijava.

Policija je oduzela četiri para registarskih tablica.

C.H.

Svijet

Subota, 21. avgust 2021.

Policijski čas u Kabulu, talibani pojačali potragu za onima koji su podržavali bivšu avganistansku vladu

Naoružani sukobi policije i vojske doveli do krvoprolića

Više od 120 mrtvih u terorističkom napadu u Burkini Faso

,,Lov“ na saradnike NATO i bivše vlasti KABUL - Iz Avganistana je do sada evakuisano 18.000 diplomata i civila, saopštio je NATO. Dok traje evakuacija, Kabulom odjekuju pucnji. Talibani su pojačali potragu za osobama koje su radile za NATO ili prethodnu avganistansku vladu, upozorile su Ujedinjene nacije u objavljenom dokumentu. Kaže se da je veliki broj takvih pojedinaca, i da naoružani talibani idu od kuće do kuće kako bi našli te ljude i prijete članovima njihovih porodica.

Ministar spoljnih poslova Njemačke Hajko Mas oštro je kritikovao njemačku obavještajnu službu BND zbog loše procjene situacije u Avganistanu.

- BND je očigledno loše pro-

Kod aerodroma u Kabulu upucan Njemac Njemački civil pogođen je hicem iz vatrenog oružja dok je pokušavao doći do aerodroma u Kabulu. Prema riječima portparolke njemačke vlade, pogođeni civil bi trebalo da avionom uskoro napusti Kabul.

Pucnjava u kojoj je pogođen njemački civil dodatni je dokaz da oko aerodroma u Kabulu vlada sve veći haos, navodi BBC, dodajući da stižu izvještaji o stotinama ljudi u blizini ulaza na aerodrom, koji pokušavaju pobjeći iz Avganistana. U trenucima dok hiljade Avgan-

cijenio situaciju, kao i druge obavještajne službe - kazao je Mas za Špigel.

Time, kaže, obavještajna služba snosi značajnu odgovornost za spoljnopolitički poraz u vezi sa misijom u Avganistanu.

- Odluke, koje su donijete na

Portparol talibana: Obnovili smo razgovore o formiranju nove vlade Talibanski pokret je obnovio razgovore o formiranju nove inkluzivne vlade u Avganistanu, prenio je lokalni TV kanal TOLO njuz pozivajući se na izjavu portparola talibana Muhameda Suhaila Šahina.

- Obnovili smo razgovore o

formiranju inkluzivne vlade u Avganistanu. U toku su konsultacije o sastavu buduće vlade sa različitim političkim pokretima. Kada se utvrdi struktura, to će biti objavljeno - preneo je taj kanal citirajući Šahinove riječi.

Napominje da sada nije vri-

jeme za održavanje izbora kako bi se odlučilo o vladi.

- Imamo pravni vakuum.

Dakle, nema vremena za izbore. Za sada nema novog ustava. Izrađujemo ga za naknadno odobrenje - poručio je Šahin, a prenosi ruska agencija TAS.

drugih i to, kaže Mas, ne smije osati bez posljedica u načinu rada BND-a.

Takođe smatra da bi saznanja drugih službi ubuduće, prije preuzimanja, trebalo intenzivno provjeriti.

Isto tako Mas, koji se našao na meti kritike, zatražio je veću nezavisnost Evrope od SAD. Istakao je da bi evropski stub NATO-a trebalo ojačati i učiniti nezavisnijim od Vašingtona.

- Realnost je da Amerikanci mnogo toga odlučuju, a mi slijedimo, jer nismo u stanju da bez SAD sprovedemo teške međunarodne misije - kazao je Mas. - Naglasio je da bi trebalo voditi više političkih debata prije nego što njemački vojnici budu poslati u međunarodnu misiju.

Potvrđena smrt 65 civila i 58 džihadista

Meng Vandžou je uhapšena u Kanadi u decembru 2018. godine na zahtjev američkog pravosuđa

Kina ponovo poziva Kanadu da oslobodi direktorku Huaveja PEKING - Kina je ponovo pozvala kanadsku vladu da ,,odmah ispravi svoje greške“ i oslobodi finansijsku direktorku Huaveja Meng Vandžou, tako da ona može bezbjedno da se vrati u Kinu, izjavila je portparolka Ministarstva spoljnih poslova Hua Čunjing.

Kako je juče prenijela Kineska medijska grupa (CMG), saslušanje o izručenju Meng u Kanadi završeno je u srijedu, ali sudija još nije odredio datum za donošenje odluke. Kina je od početka naglasila da je taj slučaj ,,politički incident koji je stvorila američka vlada ni iz čega, kao pokušaj suzbijanja kineskih visokotehnoloških kompanija i napretka Kine u nauci i tehnologiji“, rekla je Hua. Meng je uhapšena u Kanadi u decembru 2018. godine na zahtjev američkog pravosuđa.

Veliki požar u sarajevskom naselju Buća potok

Angela Merkel u oproštajnoj posjeti Rusiji

ILUSTRACIJA

Potonuo čamac u Atlantskom okeanu

ARBINDA - Više od 120 ljudi ubijeno je u terorističkom napadu i borbama koje su uslijedile na području Burkine Faso blizu granice s Malijem, saopštila je vlada.

U vladinom saopštenju se navodi da je do sad potvrđena smrt 65 civila i 58 džihadista u napadu koji se dogodio u srijedu blizu grada Arbinde na sjeveru zemlje.Žestoki naoružani sukobi pripadnika terorističke milicije i vojske doveli su do krvoprolića, a policija Burkine Faso u četvrtak je na Fejsbuku objavila da su ,,razbili oko 400 džihadista“.

Sigurnosne snage su saopštile da su na mjestu događaja pronašle velike količine oružja. Naoružane grupe su aktivne u zapadnoafričkoj zemlji, a neke su obećale vjernost Islamskoj državi ili AlKaidi. Iako je dugi niz godina bila pošteđena napada, u Burkini Faso je od 2015. godine zabilježen značajan porast terora policije.

Više od 1,2 miliona ljudi interno je raseljeno zbog nasilja islamističkih militantnih skupina, pokazuju podaci Ujedinjenih naroda.

istanaca i stranaca pokušavaju da pobjegnu iz zemlje, ljudi u okolini aerodroma u Kabulu su sve očajniji. Aerodrom u Kabulu ostao je jedino mjesto putem kojeg se može napustiti Avganistan. U isto vrijeme talibani kažu da ne žele da Avganistanci napuste zemlju. Postavili su kontrolnu tačku na glavnoj cesti prema aerodromu i fizički maltretiraju Avganistance koji žele da dođu do aerodroma. Od nedjelje je u nasilju poginulo 12 osoba. Ubijeni su hicima iz vatrenog oružja i u stampedima.

osnovu izvještaja punih grešaka, donijete su u najboljoj nameri. Međutim, bile su u rezultat pogrešne procjene sa katastrofalnim posljedicama - objasnio je Mas. Prema njegovim riječima obavještajne službe su preuzimale loše procjene jedne od

PUTIN: Njemačka ostaje jedan od glavnih ekonomskih Strahuje se da su 52 partnera migranta poginula LAS PALMAS DE GRAN KANARIJA - Potonuće gumenog čamca na putu od Afrike do Španije najvjerovatnije nijesu preživjele 52 osobe.

Jedina žena koju su spasioci pronašli rekla je da je čamac krenuo iz Afrike prije nedjelju dana sa 53 migranta, saopštila je juče španska spasilačka služba.

Teretni brod je juče uočio gumeni čamac na naduvavanje u Atlantskom okeanu, 255 kilometara južno od španskih Kanarskih Ostrva i obavijestio spasilačku službu. Žena je rekla spasiocima da je čamac krenuo sa obale Zapadne Sahare i da su putnici bili iz Obale Slonovače.

Migranti često rizikuju živote u pokušaju da se domognu evropskog tla.

Međunarodna organizacija za migracije saopštila je da je najmanje 250 migranata poginulo na putu do Kanarskih Ostrva u prvih šest meseci 2021. godine. Prema podacima grupe za prava migranata Voking borders u istom periodu je bilo 2.000 smrtnih ishoda.

MOSKVA - Njemačka kancelarka Angela Merkel doputovala je u Moskvu gdje se sastala sa predsjednikom Rusije Vladimirom Putinom. To je ujedno i oproštajna posjeta kancelarke Rusiji, jer se neće kandidovati na predstojećim izborima u Nemačkoj.

Vladimir Putin je poželio dobrodošlicu njemačkoj kancelarki naglašavajući da ovaj susret nije samo oproštajni, već da će sa Angelom Merkel razgovarati o nizu značajnih tema.

- Održavamo stalni kontakt telefonom, ali ima mnogo pitanja o kojima treba razgovarati oči u oči. Siguran sam da ovo neće biti samo vaša oproštajna posjeta nakon što ste odlučili da se ne kandidujete za novi mandat, već i posjeta ispunjena ozbiljnim poslovnim sadržajem rekao je Putin.

Ruski predsjednik je istakao da Njemačka ostaje jedan od glavnih ekonomskih partnera

9

Vatra progutala cijeli stambeni kompleks Angela Merkel u Moskvi

Rusije u Evropi i svijetu.

Njemačka namjerava da nastavi da održava kontakte sa Rusijom, uprkos postojećim razlikama, izjavila je Angela Merkel uoči razgovora sa predsjednikom Rusije u Kremlju.

- Uprkos činjenici da imamo različita mišljenja, dobro je što razgovaramo jedni s drugima.

Namjeravamo da nastavimo da održavamo kontakte i međusobno razgovaramo - rekla je Merkel.

Napomenula je da Rusija i Njemačka ,,imaju o čemu da razgovaraju“, a među temama su, prema njenim riječima, kriza u Avganistanu, trgovinski odnosi i pitanja bilateralne saradnje.

Dodala je da će u razgovoru biti riječi i o civilnom društvu i neprofitnim organizacijama.

Prije sastanka sa Putinom, Angela Merkel je položila vijenac na Grob neznanom junaku ispred zidina Kremlja.

SARAJEVO - Požar koji je juče ujutro izbio u sarajevskom naselju Buća potok progutao je osam kuća, kaže za Nova.rs Senad Gljiva iz tog grada.

Prema njegovim riječima vatra je izbila oko pola osam izjutra.

- Izgorio je cijeli kompleks tog naselja gdje su mahom nastanjeni žitelji romske populacije - naveo je on.

Gljiva pretpostavlja da je do požara došlo zbog loših elektro-instalacija.

U međuvremenu je vatra stavljena pod kontrolu, a za sada nema informacija o povrijeđenima.

Portal Klix.ba objavio je da je izgorjelo ukupno osam objekta, da je načinjena ogromna šteta i da je 20-ak ljudi ostalo bez krova nad glavom.

Priredila: Bojana PRELEVIĆ

10

Crnom Gorom

Subota, 21. avgust 2021.

UBNOR i antifašisti Bara položili su cvijeće na spomen-obilježje

Vukosava, Jovan i Tomo nijesu ljubili lance

CETINJE: Izložba „Crna Gora, nekad i sad“

Organizovali smo ustanak – istina je. Najurili smo vas, ubice, iz Vira, gospodine!

Najurićemo vas iz svih gradova Crne Gore, iz cijele naše zemlje, ni trag vam nećemo ostaviti...

Ovo je moja zemlja, a ne vaša - prenio je general Špiro Niković posljednje riječi 21- godišnje heroine Vukosave IvanovićMašanović, koja je stradala sa vjerenikom Tomom i drugom Jovanom

BAR – Na godišnjicu od tragične smrti Vukosave Ivanović-Mašanović, Jovana Boškovića i Toma Mašanovića, koje je tokom Drugog svjetskog rata strijeljao fašistički okupator, predstavnici UBNOR-a i antifašista Bara položili su cvijeće na spomen-obilježje.

U nadahnutom i emotivnom govoru general Špiro Niković je, prisjećajući se stradanja mladih heroja, istakao da „oni nijesu umrli“, jer su besmrtni, pa tako „njihove misli rumore i šume širom ove zemlje, oni su vječno mladi“.

STRIJELJANJE

- Na ovom mjestu su strijeljani Jovan, Vukosava i Tomo. Položili smo ruže u znak vječnog sjećanja na njihovu besmrtnost.

Iznad našeg grada lebde njihove misli koje ih čine vječnim – poručio je Niković.

Umjesto govora podsjetio je na riječi koje je, neposredno pred smrt, svojim egzekutorima uputila heroina Vukosava Ivanović Mašanović.

-„Organizovali smo ustanak – istina je.

Najurili smo vas, ubice, iz Vira, gospodine! Najurićemo vas iz svih gradova Crne Gore, iz cijele naše zemlje, ni trag vam nećemo ostaviti. Ja nijesam optužena, optuženi ste Vi, gospodine predsjedniče. I Vaši dostojanstvenici. Vi, koji ste priredili ovu jadnu predstavu od suđenja.

Kome vi sudite da li su moji drugovi, da li sam ja, da li je naša vojska došla u Rim, Napulj i Milano da pali vaše kuće, ubija vašu djecu, žene, strijelja i pljačka? Ovo je naša zemlja. Bila je i ostaće naša. Vi nijeste vojska, vi ste horda pljačkaša i porobljivača. Šta ste očekivali? Da ćemo vas dočekati klicanjem? Vi ste, gospodine, cinični i glupi. Pozivate se na pravo, odredbe, a pogazili ste sve. Zgazili ste naše domove i sam život, i slobodu naroda, a pitate mene da li se osjećam krivom. Za koje nedjelo? Zato što sam na poziv svoje Partije ustala u

SJEĆANJE NA ŽRTVE FAŠISTIČKOG OKUPATORA: Predstavnici UBNOR-a pored spomen-obilježja

odbranu slobode i života svoga naroda?

Da, kriva sam zbog toga i ponosna na tu krivicu. Vi ste optuženi i vas je strah. Od straha ste se zatvorili u svoje bunkere, utvrđenja, prijeke sudove, ogradili se bodljikavom žicom. Vi i sada za tim stolom, sa svojim smiješnim šarenim mantijama i medaljama, drhtite od straha. Zato i jeste tako surovi. Vi ste optuženi. Optuženi i osuđeni. Od istorije, pravde i ljudskosti.

Ne, ne bojim se ja vas. Vi ste oni koji su uplašeni. Uplašeni iz mnogo razloga. To i zaslužujete. Niko vas nije zvao u ovu zemlju, nikad iz nje nećete otići. A ako neki i odu, dok još ima vremena, otići će sramno. Mene i moje drugove možete ubiti, strijeljati, objesiti. I to je sve što možete učiniti. A i to sa strahom. Narod je sa slobodom. Ovo je moja zemlja, a ne vaša - prenio je Niković posljednje riječi 21- go-

Oglasio se vlasnik austrougarske tvrđave na poluostrvu Luštica

RCG-Invest: Arza nije na prodaju PODGORICA – Kompanija RCG-Invest i njeni osnivači osudili su postupak za sada nepoznatih pojedinaca koji su, kako navode, mimo njihovog znanja na austrougarsku tvrđavu Arza, na poluostrvu Luštica, postavili transparent sa brojem telefona, kojim se aludira da je objekat na prodaji.

Tvrđava se nalazi na poluostrvu Luštica u Herceg Novom.

- Odmah nakon što smo ujutru vidjeli da je neko postavio transparent, on je uklonjen. Smatramo da je posrijedi nečija provokacija, zato se kompanija RCG-Invest ograđuje od ovakvih postupaka – navedeno je u saopštenju kompanije.

Iz RCG-investa su kazali da je objavljivanjem fotografija na kojima se vidi broj telefona napravljena šteta njihovoj kompaniji.

Ministar finansija i socijalnog staranja Milojko Spajić, objavio je u četvrtak na svom Twitter profilu fotografiju tvrđave sa transparentom uz napomenu da mu se niko ne javlja na telefon koji je objavljen na oglasu, te da će provjeriti vlasništvo.

C. G.

dišnje heroine, koja je stradala sa vjerenikom Tomom i drugom Jovanom.

HEROJSTVO

Pjesnik Rajko Joličić je pročitao svoje dvije pjesme posvećene mladim herojima koji ,,nijesu ljubili lance“, nazivajući ih vitezovima koji su za otadžbinu dali živote.

Predsjednik UBNOR-a i antifašista Bara, Đuro Marković je za Radio Bar i Bar Info kazao da je, čitajući i istražujući okolnosti pod kojima su stradali mladi heroji, naišao na podatak da je italijanski vojnik, koji je bio u streljačkom vodu, u tolikoj mjeri bio fasciniran Vukosavinom hrabrošću i dostojanstvom da je izrazio žaljenje što u njegovoj zemlji ne postoje djevojke kao što je crnogorska heroina.

V. K. V.

NAŠA DRUŠTVA DIJELE ISTE VRIJEDNOSTI: Sa otvaranja izložbe

Posveta vjekovnom prijateljstvu država CETINJE – Izložba „Crna Gora, nekad i sad“ posveta je dugogodišnjem prijateljstvu crnogorskog i američkog naroda. Ona je svjedočanstvo da naša društva dijele iste vrijednosti koje počivaju na humanizmu, posvećenosti čovjeku i potrebi da se pomogne svima koji su u nevolji – kazao je novinarima nakon otvaranja izložbe gradonačelnik Prijestonice Cetinje Aleksandar Kašćelan.

Izložba „Crna Gora, nekad i sad“ otvorena je na Dvorskom trgu na Cetinju, a sa gradonačelnikom Kašćelanom posjetila ju je američka ambasadorka u Crnoj Gori Džudi Rajzing Rajnke, kao i polaznici ambasadinog Access programa mikrostipendija za učenje engleskog jezika.

- Izložba nam daje uvid u jedinstvene ljepote Crne Gore koje su prije 100 godina trajno zabilježili američki fotografi, koji su zajedno sa volonterima – američkim ljekarima i medicinskim sestrama, došli u našu zemlju – naveo je Kašćelan.

On je pojasnio da je Američki crveni krst bio je prva strana organizacija koja je u Crnu Goru doš la nakon Prvog svjetskog rata da pomogne onima kojima je bila neophodna medicinska pomoć.

- Izložba „Crna Gora, nekad i sad“ ne podsjeća samo na istorijsku saradnju Crne Go-

re i Sjedinjenih Američkih Država. Ona istovremeno naglašava i naše savezništvo u suočavanju sa izazovima današnjice– ocijenio je gradonačelnik.

Prema njegovim riječima, danas s ponosom konstatujemo da su Crna Gora i Sjedinjene Američke Države NATO saveznici, udruženi u očuvanju globalnog mira i poretka, na principima koji garantuju demokratski razvoj i prosperitet objema državama.

Ambasadorka Rajnke navela je da Izložba svjedoči o prijateljstvu i partnerstvu SAD i Crne Gore koje traje duže od 100 godina.

- Prošle godine smo intenzivno sarađivali tokom zdravstvene krize prouzrokovane pandemijom kovid-19. Na fotografijama su prikazane situacije prije 100 godina kada je Američki crveni krst došao da pruži pomoć poslije Prvog svjetskog rata, a mi smo prošle godine pružili pomoć kako Crvenom krstu Crne Gore, tako i drugim partnerima kroz niz projekata, uključujući između ostalog i donaciju medicinske opreme za monitornig i dijagnostiku Opštoj bolnici „Danilo I“ na Cetinju – navela je ambasadorka.

Izložbu „Crna Gora, nekad i sad“ na platou ispred Dvorca kralja Nikole biće dostupna C. G. do 29. avgusta.

KOTOR: Ministri Milatović i Spajić sa čelnicima Kotora, Tivta, Budve i Herceg Novog

Biće novca za kapitalne projekte bokeljskih opština KOTOR – Priprema projekata koje bokeljske i budvanska opština planiraju da kandiduju za naredni kapitalni budžet Vlade, bila je jedna od tema sastanka ministra ekonomskog razvoja Jakova Milatovića i ministra finansija i socijalnog staranja Milojka Spajića i predsjednika opština koji je održan u Kotoru. Jedan od projekata koji će biti podržan je zaobilaznica oko gradova u Boki. Za ovaj projekat, kako je najavljeno, počeće izrada projektne dokumentacije.

PRIPREME ZA BUDŽET 2022. GODINE: Učesnici sastanka u Kotoru

Novi kapitalni budžet biće spreman u novembru do kada u Vladi očekuju da opštine Kotor, Tivat, Budva i Herceg Novi kandiduju što više pro-

jekata, kazao je Spajić.

- Ministar Milatović i ja, kao predstavnici Vlade smo jako zadovoljni nivoom koordinacije koju smo ostvarili sa

četiri opštine. Želimo da postavimo pilot projekat jedinstvene liste za kapitalne investicije za sljedeću godinu.

Očekujemo rekordan kapi-

talni budžet za sljedeću godinu i želimo da baš ove četiri opštine kandiduju što više projekata. Pomenuo sam premijeru da ćemo imati problema zbog broja projekata koji će biti kandidovani, a ne sa novcem. Želimo da se svi što bolje pripremimo za predstojeći budžet koji dolazi na red već u novembru.

Konačno ćemo imati kapitalni budžet koji će moći da odgovori potrebama svih građana ne samo ove četiri opštine nego cijele Crne Gore – kazao je Spajić.

U ime predsjednika opština, na saradnji sa predstavnicima Vlade zahvalio se Vladimir Jokić, predsjednik Opštine Kotor i istakao da postoji veliko razumijevanje na relaciji Vlada – lokalna samouprava sa primorja.

Ocijenjeno je da su dobri rezultati tokom turističke sezone ostvareni pametnom politikom Vlade u vezi sa granicama i podrškom turističŽ. K. koj privredi.

Crnom Gorom

Subota, 21. avgust 2021.

NiKšić: Vatrogasci danonoćno na terenu već mjesec

Budoš ponovo gori, vatra i na deponiji

Na nepristupačnom dijelu planine Budoš, nedaleko od gradske deponije koja se nalazi na oko šest kilometara od centra Nikšića, u poslijepodnevnim satima izbio je požar koji su gasile aviohelikopterske jedinice NIKŠIĆ – Iz dana u dan, tako je već mjesec, slični su izvještaji iz nikšićke Vatrogasne jedinice. Svi su danonoćno na terenu, gori na sve strane, a posljednjih dana vjetar im dodatno zagorčava život.

Vatra se širi nevjerovatnom brzinom, pa su aktivni požari i koji su prethodnih dana bili potpuno lokalizovani.

Juče vrlo rano bio je ugašen Budoš, ali oko podne se vatra razbuktala oko deponije Mislov Do. Vršilac dužnosti komandira Službe zaštite i spašavanja Slavko Tadić kaže da bliže lokacije mogu gasiti, a za sami vrh Budoša treba im podrška iz vazduha.

rAZGorJELA SE VAtrA: Požar na deponiji

- Užasna je situacija. Zovu nas sa svih strana, ponovo su aktivni požari u Broćancu, Bresticama, Srijedama... Vje-

tar vatru raspiruje, a najveći požari su i dalje u predjelu planine Njegoš. Gori u Crnovrhu golinskom, pomažu i

mještani koliko mogu, ali sav je trud gotovo uzaludan dok ne padne kiša – kazao je kratko Tadić.

Ra. P.

MUP: Intervencije na više lokacija PODGORICA – Požar koji se ponovo aktivirao na Lovćenu gase avion Avio-helikopterske jedinice Direktorata za zaštitu i spašavanje i tri helikoptera Vojske Crne Gore –saopšteno je juče popodne iz Ministarstva unutrašnjih poslova.

Iz tog resora su kazali da Operativni štab za zaštitu i spašavanje na dnevnom nivou analizira stanje požara na području Crne Gore, na osnovu čega donosi plan gašenja iz vazduha.

Kako su naveli iz MUPa, oko 15 sati aktivni su bili požari na lokacijama Dragalj u Opštini Kotor, brdo Lebršnik – Vukotica u Danilovgradu, Lovćen, Ubli Čevski i Trnjine – Cuce na području Cetinja, Budoš i Srijede u Nikšiću, kao i Zli Do kod sela Glibaći u Pljevljima.

ANdriJEVicA: Predsjednik Opštine demantuje da su stopirana dva kapitalna projekta ANDRIJEVICA – Potpuno je netačno da je aktuelna lokalna vlast zaustavila realizaciju bilo kog razvojnog projekta na području Andrijevice. Naprotiv, u komunikaciji sa Vladom pokušavamo da ubrzamo radove na izgradnji Kuće voća – rekao je Pobjedi čelnik Opštine Andrijevica Željko Ćulafić.

Predsjednik Opštinskog odbora Demokratske partije socijalista Dejan Ivanović saopštio je juče da je „lokalna vlast u Andrijevici zaustavila gradnju Kuće voća i kasarne u tom gradu, što je trebalo da omogući otvaranje preko 200 novih radnih mjesta“. Ćulafić kaže kako je problem u prethodnoj vlasti koja je trebalo davno da završi taj objekat.

- Umjesto toga prethodna vlast je na-

Ćulafić: Nijesmo zaustavili izgradnju Kuće voća i kasarne pravila brojne greške prilikom projektovanja samog objekat, bez jasnih naznaka kakav vid proizvodne djelatnosti treba da se tamo obavlja. Te naslijeđene greške sada treba da se ispravljaju i da se obezbjeđuju dodatna sredstva za realizaciju projekta. I umjesto da prethodna vlast prizna svoje greške i snosi odgovornost za učinjeno ona nas potpuno neosnovano optužuje – kazao je Ćulafić.

On objašnjava da je izgradnja kasarne

BAr: Akcija Lajons kluba i Doma zdravlja

SKoro NEFUNKcioNALAN: Objekat ambulante

Sakupljaju novac za ambulantu u Virpazaru BAR – Lajons klub (LC) Bar Antibaris pokrenuo je u saradnji sa Domom zdravlja humanitarnu akciju za rekonstrukciju ambulante Virpazar koja ne omogućava normalne uslove rada ljekarima i medicinskim sestrama.

Ta ambulanta koja je u vrijeme SFRJ bila uzorna ustanova, danas je u vrlo lošem stanju i vapi za rekonstrukcijom. Da bi objekat imao funkcionalnost, potrebno je urgentno popraviti krov koji prokišnjava, zbog čega je skoro nemoguće organizovati rad medicinskog osoblja. Predsjednica LC Bar Antibaris Ljiljana Lukšić kaže da je riječ o dobrotvornoj akciji pod radnim nazivom ,,Za Crmnicu“, kojom želi da prikupi potrebna sredstva za sanaciju virpazarske ambulante-popravku krova, fasade, bravarije…

Donacije mogu biti u novcu (uplata na žiro račun Lajons klub Bar Antibaris 530-0000000028408-52), materijalu ili radnoj snazi.

V. K. V.

u Andrijevici državni projekat, isto kao i Kuća voća.

- Priču o realizaciji tog projekta plasirao je DPS prije pet godina, obećavajući da će kasarna biti brzo sagrađena. Međutim, za vrijeme vladavine te partije nije postavljen ni kamen temeljac. Sadašnja lokalna vlast niti ima nadležnosti, niti je stopirala izgradnju kasarne. Adresa za ovaj projekat je Vlada, a lokalna uprava će uvijek podržati ono što donosi benefite lokalnoj zajednici. Uostalom mi

BIJELO POLJE – Javna ustanova Centar za sport i rekreaciju na čelu sa direktorom Markom Maslovarićem i ovog ljeta omogućila je mladim sugrađanima da uče vožnju kajaka te da na taj način uživaju u čarima limskih talasa. Škola kajaka organizovana je u Vidojevinama, u naselju Rakonje, u jednoj od najatraktivnijih plaža.

Veteran u kajakaštvu penzionisani oficir bivše JNA Mirko Stanić kazao je za Pobjedu, da je odaziv mladih Bjelopoljaca za školu više nego zadovoljavajući.

- Cilj je da kajak približimo mladima, jer suvišno je i govoriti koliko je važno da se druže, odvoje od ,,ulice“ i prekomjernog korištenja moderne tehnologije, tako da je ova škola pravo rješenje. Centar za sport i rekreaciju napravio je program, preciziran je plan a glavni zadatak je da obezbijedimo sigurnu vožnju kajakom.

Veliko je interesovanje i maloljetne djece, te smo stupili u kontakt sa roditeljima kako bi dobili njihovu saglasnost - kazao je Stanić.

Dodao je, da i njegovi sugrađani stariji od 50 godina rado sjednu u kajak.

- To nas pozitivno iznenađuje.

smo na svim poljima zatekli haotično stanje koje se ne može preko noći ispraviti. Mi nijesmo zatvorili fabrike, ugasili privredu i raselili narod, nego oni koji nas sada sa mjesta opozicije neutemeljeno optužuju – poručio je Ćulafić.

Izgradnja Kuće voća počela je 27. aprila 2018. godine, ugovoreni rok za završetak radova bio je 18 mjeseci, a do sada je ostvareno tek 48 odsto planiranog ugovora. Projekat je vrijedan 1,33 miliona eura.

D. Š.

Bijelo Polje: Centar za sport i rekreaciju zadovoljan interesovanjem za školu kajaka

Planiraju oživljavanje kajakaškog kluba Nastojaćemo da formiramo kajakaški klub koji je nekada postojao. Bez postojanja kluba nemoguće je ispoštovati sve aktivnosti, učestovati na takmičenju, niti očekivati pomoć sponzora. U gradu ima veliki broj zainteresovanih, tako da ne sumnjamo u njegovu masovnost - kazao je Stanić.

Ukoliko vremenske prilike dozvole škola kajaka će trajati do

kraja avgusta. Prema riječima direktora Centra za sport i rekreaciju, Marka Maslovarića osim popularizacije tog sporta, planiraju da organizuju i takmičenje polaznika.

- Cilj je rekreativno takmičenje, kako bismo sačuvali bazu za narednu godinu, i oformili klub. Uvjeren sam da ćemo to i realizovati - optimista je MaB.Č. slovarić.

KAjAK Vole i MlADi i STARi: Juče na Limu

11

Kotor

Bokeljska noć na TV-u KOTOR – Bokeljska noć ove godine neće biti održana u akvatorijumu Kotorskog zaliva. Organizator, JU Kulturni centar ,,Nikola Đurković“, saopštio je kako će zbog epidemiološke situacije, ne prekidajući viševjekovnu tradiciju, feštu preseliti u domove građana putem malih ekrana, online platforme i društvenih mreža.

Dokumentarni film o ,,Bokeljskoj noći“ rađen u produkciji JU Kulturni centar ,,Nikola Đurković“ a u režiji Dušana Vulekovića biće prikazan u subotu od 21h na prvom programu državne televizije (TVCG), TV BUDVA, TV Herceg Novi, kao i na Youtube kanalu kotorskog Kulturnog centra.

Manifestacija je i prošle godine održana onlajn zbog pandemije korona virusa.

– Pored svih mjera koje imaju za cilj smanjenje rizika od eventualnog širenja SARS CoV-2 virusa (korona virus), manifestacije sa većim brojem učesnika i u prisustvu publike predstavljaju veliki epidemiološki rizik.

Stoga je bilo nemoguće organizovati ovu feštu uz poštovanje važećih preporuka za masovne skupove.

Zbog korona virusa brojni festivali i kulturne manifestacije su otkazani ili pomjereni u online sferu. Kako tradiciju ne valja prekidati, odlučili smo da pronađemo put do ljubitelja fešti, pa smo Bokeljsku noć ove godine preselili na internet – u dnevne sobe publike – navedeno je u saopštenju.

Bokeljska noć počela je da se organizuje u 19. vijeku kao Venecijanska noć, po uzoru na festival kakav se tada održavao u Veneciji. Početkom 20. vijeka preimenovana je u Bokeljsku noć.

Manifestacija je prekidana za vrijeme ratova, ali se tradicija ipak očuvala sve do danas. Tokom istorije posebno se pamte dvije Bokeljske noći. Prva je održana 1936. godine, kada je na fešti bio prisutan engleski kralj Edvard VIII. Tada je dio engleske flote bio uplovljen u tivatskom dijelu zaliva i sa brodova su reflektorima osvijetljavani nebo i okolna brda. Druga značajna „fešta“ je održana 1959. godine i pamti se kao godina kada je sa platoa nekadašnjeg hotela „Slavija“ Bokeljsku noć pratio Josip Broz Tito. Prilikom veličanstvenog dočeka tadašnjeg predsjednika Tita, grad i okolna brda „gorjeli“ su od svjetlosti, tj. bakljade na brdima, bedemima, moru. To je ujedno i jedina Bokeljska noć održana dva puta u toku godine, jer je ponovljena 6. septembra, specijalno za Tita. Tada je u Kotorskom zalivu bila skoro cijela flota Jugoslovenske ratne mornarice i to je bila najblistavija Bokeljska noć ikad održana.

Bokeljska noć ima status nematerijalnog kulturnog dobra od nacionalnog značaja.

Iv. K.

Kultura

Subota, 21. avgust 2021.

Dokumentarni film „Mir naše Gospe“ Vladimira Perovića nagrađen na festivalu u Strumici

Psihološka studija savremenog turiste

Pobjeda u posjeti prvoj specijalizovanoj galeriji za izlaganje fotografija u C

Mjesto susreta i razm PODGORICA - Prva specijalizovana galerija za izlaganje fotografija u Crnoj Gori – ,,F64“, otvorena je nedavno u Podgorici, u Ulici Đoka Miraševića 61. Galerija je otvorena izložbom fotografija ,,Up to date“ 11 studenata sa Fakulteta likovnih umjetnosti na Cetinju. Djela su stvarana u toku jednosemestralnog procesnog rada na predmetima iz oblasti fotografije.

Mara BaBović

12

Bio je to povod da posjetimo ovu galeriju, a njen osnivač Dejan Kalezić proveo nas je kroz prostor. Ovaj jedinstveni fotografski projekat ne čini samo galerija, nego su tu i klub knjižara, studio, analogna laboratorija, „fine art“ štampa i oprema fotografija i specijalizovana prodavnica foto opreme.

PODGORICA - Na upravo završenom 16. Međunarodnom festivalu Asterfest u Strumici (Makedonija), crnogorski reditelj Vladimir Perović dobio je nagradu za najboljeg autora za dokumentarni film „Mir naše Gospe“.

Film prati jedan dan crkve Gospe od Škrpjela ispred Perasta, od svitanja do mraka, usred špica ljetnje sezone.

Slijed filmskih prizora bjelodano pokazuje mnogo toga što u nama stvara zabrinutost za mir i spokoj pet vjekova starog svetilišta. Istovremeno, kroz sve to, oslikava se praktično i duh modernog doba: brzi-

na, buka, površnost, taština.

U obrazloženju žirija se navodi da je prelijepo snimljen, sa zapanjujućim dizajnom zvuka.

- Film je više od priče o životu crkve: psihološka studija ovovremenog turiste, koji je potpuno digitalno, a istovremeno baš tužno biće – navodi se u obrazloženju. Posebne pohvale su upućene i na račun snimatelja Ivana Čojbašića i dizajnerke zvuka Dore Filipović. „Mir naše Gospe“ produkcija je Centra za kulturu Tivat.

Montažer ovog dokumentarnog filma je Aleksandar Uhrin, a izvršna producentkinja je Jelena Božović. R. K.

Predstava „Kontraevolucija“ u Kolašinu

Ispitivanje ljudske mašte i izdržljivosti PODGORICA - Nesvakidašnja duhovita drama „Kontraevolucija“, nastala po tekstu i u režiji Obrada Nenezića, biće izvedena petnaesti put u okviru sedmog Međunarodnog festivala alternativnog teatra „Korifej“, večeras u 20 sati u Centru za kulturu u Kolašinu.

Koproducenti predstave su KIC „Budo Tomović“ i JU „Zahumlje“, a u glumačkoj postavi su: Jovan Dabović, Slavko Kalezić i Đorđije Tatić. Kostim i scenografiju je radio Darko Musić, muziku

Nedjeljko Pejović, a ton i odabir muzike Ivan Zirojević. „Kontraevolucija“ je duhovita drama sa elementima tragične farse i apsurda. Predstava se bavi istraživanjem i ispitivanjem ljudske mašte i izdržljivosti, te evolucijom čovjeka i njegovog stvaralaštva, u ovom slučaju androida i njegove ljepše polovine – ginoida. U toj evoluciji učestvuju nauka, tajne službe, religija, teorije zavjere i zdrav razum. Sukob tih beskrajnih pojmova dovodi do komedije situacije i karaktera.

B. B.

Posljednja predstava na ovogodišnjem Gradu teatru

„Balkanski špijun“ dvije noći u Budvi BUDVA – Predstava „Balkanski špijun“, po tekstu Dušana Kovačevića a u režiji Tatjane Mandić-Rigonat, biće izvedena večeras u 21 sat na sceni između crkava.

Predstava je produkcija Narodnog pozorišta u Beogradu. „Balkanski špijun“ će biti posljednja predstava koja će biti izvedena na ovogodišnjem festivalu Grad teatar, a na programu je i u nedjelju, 22. avgusta.

Kompozitorka na predstavi je Irena Popović-Dragović, scenograf je Branko Hojnik, kostimografiju je uradila Ivana

Vasić, scenski govor dr Ljiljana Mrkić-Popović, a scenski pokret Anđelija Todorović.

U predstavi igraju: Ljubomir Bandović, Nela Mihailović, Dušanka Stojanović Glid, Katarina Marković, Milutin Milošević, Vanja Milačić.

U filmskim scenama, koje je snimio Dejan Stojanović, a montirala Jelena Tvrdišić, pojavljuju se Boris Komnenić, Branko Vidaković, Vjera Mujović, Olja Bećković, Aleksandra Kolarov, Dunja Kostić i Nemanja Konstantinović.

B. B.

Bez podrške kulturnih institucija Dejan Kalezić kaže da je ideja o otvaranju jednog ovakvog prostora nastala davno, prije više od deset godina.

PODGORICA – Koncert američkog gitarskog dua Mineapolis (Minneapolis Guitar Duo) podsjetio je na produženu ariju za izgubljenim i nepovratnim vremenom sa uglavnom sjetnim i nostalgičnim tonovima, koji samo djelimično daju nadu u oživljavanje uspomena dok koračamo ka vremenu budućem.

Moć klasičnih gitara i sklad vrhunskih umjetnika u izvedbama savremenih klasičnih kompozicija, koje nisu slučajno odabrane, dale su posebnu artističku dimenziju preksinoć u dvorištu Kuće Rista Stijovića, u okviru manifestacije Podgoričko kulturno ljeto.

Gitarski duo čine Milena Petković i Bendžamin Kunkel, a na koncertu im se pridružila njihova gošća Maja Radovanlija. Muzičari su angažovani u Americi kao profesionalni gitarsti izvođači i muzički pedagozi. Umjetnici su izveli djela poznatih savremenih kompozitora i gitarista Rolana Dijensa, Dušana Bogdanovića, Lea Brauera, Fernanda Bustamantea, Hoakina Rodriga, Paola Belinatija, Konstantina Vasiljeva i Vojislava Ivanovića. Na nastupu je bilo kompo-

Kalezić i novinarka Pobjede razgovaraju u galeriji ,,F64“

Ovaj jedinstveni fotografski projekat ne čini samo galerija, nego su tu i klub knjižara, studio, analogna laboratorija, „fine art“ štampa i oprema fotografija i specijalizovana prodavnica foto opreme željna za izlaganje ljudima iz inostranstva – kazao je Kalezić.

Prema njegovim riječima, mjesto je osmišljeno da se u njemu ljudi okupljaju i da izložba ne živi samo dan kad se otvori, već da i u nastavku postoji galerijski život gdje će ljudi razmjenjivati ideje.

Iz galerijskog prostora ulazimo u, kako ga Kalezić naziva, komercijalni dio.

- Tu će biti prodavnica Nikon, knjižara fotografskih naslova, - Imam iskustva sa izlaganjem van Crne Gore i slični koncepti postoje u svijetu, ali ovako kompleksan fotografski prostor nijesam sreo.

Prošle godine sam krenuo u realizaciju projekta. Dvije i po godine ima od kad je napravljen idejni projekat galerije. Sa projektom sam aplicirao na

Kafić će uskoro imati i baštu, a ono što je zanimljivo u ovom dijelu je to da zainteresovani mogu da kupe film za fotoaparat. Volio bih da cijeli ovaj prostor živi jednim fotografskim životom – rekao je Kalezić.

stručne literature, monografija, časopisa... Biće mogućnost da ljudi kupe, ali i da iznajme neke naslove. U ovom dijelu je i kafe klub, pa tako ljudi koji dođu mogu da koriste literaturu dok piju kafu. U ovom dijelu ćemo probati da animiramo ljude da mogu za poklon da kupe fotografiju, da to ne mora uvijek da bude slika. Probaćemo da oživimo tržište fotografije u kojem ćemo imati i radove koji budu izlagani u galeriji.

LABORATORIJA

Silazimo na donji sprat gdje se nalazi studijski prostor.

- Tu držim školu, organizujemo radionice i predavanja.

Ko dođe da izlaže fotografije,

razne konkurse, ali nije bilo pozitivnog rezultata. Onda sam prešao na direktniju komunikaciju. Nijesam institucijama tražio isključivo novac, već verbalnu podršku da bih lakše mogao da funkcionišem. Nažalost, osim u internoj komunikacuiji, nijesam imao zvaničnu podršku ni od jedne

institucije. Kako je prošla godina smanjila obim posla počeo sam da razmišljam da ako budem čekao da se projekat realizuje na nekom konkursu – prođe vrijeme.

Počeo sam sa bratanićem i prijateljima da sređujem prostor. Sve ovo što vidite smo mi napravili. Mislio sam da će

Gitarski duo Mineapolis nastupio u Podgorici

Mala arija za izgubljen i. MaNDić

GALERIJA

Na samom ulazu nalazi se galerijski prostor koji se sastoji iz četiri cjeline. U galeriji može da se izloži 35 fotografija metarskog formata.

- Ono na čemu sam insistirao, u tehničkom smislu, je rasvjeta jer radovi moraju da budu osvijetljeni na pravi način da bi posmatrači mogli da vide suštinu.

Galerija ima Umjetnički savjet jer neko mora da odlučuje šta će moći da se izlaže. Do kraja godine će biti jedna pozivna varijanta. Vidjećemo da li će to biti još dvije ili tri izožbe, zavisi od finansija. U oktobru planiramo da napravimo konkurs, a unutar konkursa će se postaviti pravila koja neće biti ekstremno teška. Plan je svakako i da galerija bude po-

Na nastupu je bilo kompozicija inspirisanih folklorom iz raznih djelova svijeta

Petrović i Kunkel na koncertu u Kući Rista Stijovića

zicija inspirisanih folklorom iz raznih djelova svijeta. Uspjeli su da pobude prijatne emocije i nisu krili radost što nastupaju pred publikom u Podgorici.

Interesantan je bio spoj balkanskog i brazilskog melosa, što dokazuje da je muzika uvijek i posve sposobna da uspostavi bliskost na svim meridijanima.

Radovanlija je svirala bugarsku pjesmu koja se zove „Glava li te boli sino moj“ ili „Polovina“ s po-

sebnim aranžmanom za gitaru.

Ona je kazala da na bugarskom jeziku „polovina“ znači bubreg.

- Na kraju pjesme majka pita sina da li te boli glava, što si tako smušen i nesretan? On kaže ne. Boli me srce, jer se moja prva ljubav upravo udala – približila je Radovanlija kompoziciju koju je izvela publici.

Kompozicija „Vizija“ izvedena je u prvom dijelu diptiha

Radovanlije i Petković.

- To je jako slobodna kompozicija. Onako malo džez. A drugi dio je igra skomorosa. Skomorosi su ulični svirači u Rusiji – objasnila je Radovanlija.

U razgovoru za Pobjedu umjetnici su istakli da im je zadovoljstvo što su u Crnoj Gori.

Kunkel ja kazao da je dvoršite kuće Rista Stijovića prelijepo mjesto za koncert.

- Veoma sam uživao da sviram – rekao je Kunkel.

Otkrio je i da je njegova koleginica Milena Petković odabrala latinoameričke kompozicije na temelju ličnih afiniteta.

Petković je pojasnila da u nastupu kombinuju da ne bude

Kultura

Subota, 21. avgust 2021.

Crnoj Gori

13

Otvoreni Internacionalni likovni susreti „Slikari Lazovići“

mjene ideja Inspirisani riznicom Cilj postaviti galerijske standarde

m.b.

Kada je riječ o nazivu galerije, Dejan Kalezić podsjeća da oznaka „F64“ predstavlja jako mali otvor blende koji daje izuzetno veliku dubinsku oštrinu.

- Tu ima više simbolika. Početkom prošlog vijeka vrhunski svjetski fotografi su napravili neformalnu grupu koja se tako zvala. Simboliku nalazimo u tome da će galerija baštiniti i modernu i tradicionalnu fotografiju. Cilj je da postavimo galerijske standarde koji će morati da se ispoštuju. To je pravi način da galerija zaživi, da ljudi osjete šta je fotografija, da je ona više od klika – kazao je Kalezić.

FOTOGRAFIJA JE VIŠE OD KLIKA: Dejan Kalezić

u galeriji može da održi radionicu u studijskim uslovima – rekao je Kalezić.

Prolazimo kroz ostavu za studio i dolazimo do prostorije za „fine art“ štampu.

- Ovim se ne bavi niko u Crno Gori, a u pitanju je vrhunska štampa muzejskog kvaliteta.

Njena karaktersitka je što se koristi 12 pigmentnih boja – projekat da bude zanimljiv institucijama kulture. Razmišljao sam zašto niko ne daje podršku i došao sam do jednog ,,utješnog objašnjenja“ – da je to jedan generalni odnos prema fotografiji, da ljudi fotografiju ne doživljavaju dalje od onoga „klika“ – istakao je Kalezić.

istakao je Kalezić.

Nakon što smo prošli kroz prostoriju u kojoj se opremaju fotografije, ulazimo u analognu laboratoriju.

- Mislim da u funkciji nema nijedna osim ove u Crnoj Gori.

Razvijam i crno-bijele i kolor filmove, radim ručno fotografije... To je jedan kompletan analogni servis. Laboratorija je otvorena za sve ljude koji žele da vide kako te fotografije nastaju. To je draž fotografije koju je jednim dijelom ,,uništila“ digitalna fotografija. Svakog dana imamo sve više ljudi koji se bave analognom fotografijom.

Kada bih mogao, okačio bih digitalni aparat ,,o klin“ i bavio bih se samo analognom fotografijom, ali to je u komercijalnom smislu nemoguće – kazao je Kalezić.

A. ĐOROJEVIĆ

nim vremenom Dobrodošlica Američke ambasade Zamjenik šefa misije Kris Karber otvorio je koncert i poželio dobrodošlicu ispred Američke ambasade u Crnoj Gori.

- Ambasada je počastvovana što je bila u mogućnosti da bude dio bogate kulturne ponude u Crnoj Gori. Večeras je u toj ponudi muzički

uvijek samo ritam, nego da dijele ko svira glavnu melodiju i ko svira pratnju.

- Kad biram kompozicije, više me privlače one koje su ritmičnije. Južnoamerički i balkanski ritmovi. Mislim da ima neka sličnost i zanimljivost. To što ima brazilska muzika vrlo je naglašeno, kao i kod naše – ocijenila je Petković.

Prema njenim riječima, re-

Mineapolis gitar duo koji čine Milena Petković i Bendžamin Kunkel – rekao je Karber.

On je naglasio da je nastup u Podgorici samo jedan dio programa Mineapolis gitar dua u Crnoj Gori.

- Drugi dio programa je bio u Herceg Novom, koji se održao ranije ove sedmice kao i master časovi za učenike. Ponosni smo što smo bili u mogućnosti da podržimo master časove za učenike muzike širom Crne Gore – kazao je Karber.

pertoar je plod nečeg na čemu duže rade.

- Iskombinovali smo dva dua da sviramo. Tokom prošle godine nismo imali puno nastupa. Više smo svirali onlajn koncerte. Tako da smo nas troje, pošto živimo u istom gradu, puno vježbali – kazala je Petković i istakla da im je mnogo drago što sviraju pred publikom.

B. B.

bjelopoljskog krajolika

BIJELO POLJE - Treći Internacionalni likovni susreti „Slikari Lazovići“, koje organizuje JU Muzej, otvoreni su u Bijelom Polju.

Tokom kolonije koja će se održati u dvorištu muzeja i u gradskim parkovima stvaraće deset umjetnika iz Crne Gore, Srbije i BiH: Maja Ćuk, Danilo Vuković, Emir Osmić, Boris Hodak, Naod Zorić, Marija Vemić-Abramović, Aleksandar Ostojić, Luka Joksimović, Eldin Suljević i Milan Jovović.

Otvarajući manifestaciju, predsjednik Opštine Petar Smolović istakao je da je stvaralaštvom obogatila ne samo kulturnu scenu Bijelog Polja, već i turističku ponudu grada.

- Doprinos kulturi Crne Gore od strane učesnika, značajnih umjetnika koji su inspirisani riznicom bjelopoljskog krajolika ima utemeljenje u njenom razvoju. Bjelopoljsko slikarstvo sa svojim reprezentima, uz književnost, ima neraskidivu vezu i iznjedreno je više impozantnih stvaralaca nadahnutih neobičnom ljepotom ovih prostora. Likovna priznanja pronose slavu nove generacije

Detalj sa otvaranja likovnih susreta

slikara, koji se srećnom okolnošću, al i zaslugom, nalaze među učesnicima ove kolonije, zato čestitke njihovim uspjesima – istakao je Smolović.

Direktor JU Muzej Željko Raičević kazao je da je slikarska kolonija osnovana sa namjerom popularizacije tradicionalnog, ali i savremenog slikarstva grada.

- U tome smo i uspjeli jer već

treći likovni susreti održavaju se i prepoznatljivi su po svom kvalitetu. Lanjske susrete bili smo prinuđeni da organizujemo onlajn jer nijesmo željeli da prekinemo kontinuitet.

Ovoga puta smo se potrudili da ipak najbolje umjetnike iz Crne Gore i zemalja okruženja okupimo u Bijelom Polju – istakao je Raičević.

U okviru svečanog otvaranja

III Internacionalnih likovnih susreta „Slikari Lazovići“ održana je i izložba radova nastalih tokom prve kolonije i u dvorištu Muzeja, čija adaptacija još nije završena, a upriličen je i prigodan koktel.

Umjetnici će stvarati do 24. avgusta, kada će se publici predstaviti zajedničkom izložbom radova nastalih tokom kolonije.

B. ČOKOVIĆ

Proglašeni najbolji filmovi 27. Sarajevo film festivala PODGORICA - Najbolji film Sarajevo film festivala je „Konačna sloboda“ Sebastijana Meisea, odluka je stručnog žirija kojim je predsjedavala Jasna Đuričić.

Film koji publiku vodi u posljeratnu Njemačku, tačnije u zatvorsku ćeliju u kojoj se dva osuđenika ( jedan za ubistvo a drugi zbog homoseksualizma) prepuštaju ljubavi bio je od samog starta tihi favorit za najvažniju nagradu. Reditelj pobjedničkog ostvarenja Sebastijan Mejs, je kratko prokomentarisao novinarima da je „sve divno“.

Rediteljka Marta Popivoda je nagrađena za film „Pejzaž otpora“, koji je proglašen za najbolji dokumentarni film na SFF. Ona je istakla je da su „žičane ograde širom Evrope“ i da „fašizam stalno mijenja oblike“, a povezala je i činjenicu da se njen film bavi antifašističkom borbom, a da je SFF nastao kao „otpor savremenom fašizmu“.

Za najboljeg reditelja je nagrađena Milica Tomović za film „Kelti“. Nagradu Srce Sarajeva za najboljeg glumca dobio je Georg Friedrich za ulogu u filmu „Konačna sloboda“, a u kategoriji najbolje glumice nagradu je odnio ansambl iz filma „Brdo na kojem riču lavi-

Srce Sarajeva za „Konačnu slobodu“ ce“ koji čine: Flaka Latifi, Era Balaj i Urate Shabani.

Ovogodišnji takmičarski program predstavio je deset igranih filmova (dvije svjetske i osam regionalnih premijera) i šesnaest dokumentarnih filmova.

Najboljim kratkometražnim filmom proglašen je „Sve što dolazi“ Mate Ugrina, specijalno priznanje žirija dodijeljeno je za „Isti san“ Vlada Petrija, dok je specijalna nagrada žirija dodeljena filmu „Looking for Horses“ Stefana Pavlovića. Film „Les enfants terrible“ Ahmeta Necdeta Cupura dobio je Nagradu za ljudska prava, dok je Nagrada za promovisanje rodne ravnopravnosti otišla je u ruke Norike Sefe za „Looking for Venera“. Srce Sarajeva za najbolji studentski film dobilo je ostvarenje „Ljetnji planovi“ Aleksandrua Mironescua.

Posebno priznanje žirija u kategoriji kratkog filma dodijeljeno je djelu „Raseljeni“ Samira Karahode.

Počasno Srce Sarajeva do-

Sebastijan Mejs na dodjeli nagrada

dijeljeno je slavnom reditelju Vimu Vendersu u znak priznanja za doprinos filmskoj umetnosti, navodi se u saopštenju SFF-a. Dvadeset

I crnogorski umjetnici u Sarajevu

Jedan od crnogorskih filmova prikazanih u Sarajevu

Na platnima 27. Sarajevo film festivala ove godine su svoje stvaralštvo predstavili i brojni umjetnici iz Crne Gore. Filmski centar Crne Gore bio je pokrovitelj nagrade na industrijskom djelu manifestacije.

U okviru zvanične takmičarske selekcije svjetsku pre-

sedma smotra filmske umjetnosti u Sarajevu okončana je premijerom filma Dragana Bjelogrlića posvećenog Tomi Zdravkoviću.

D. E. mijeru imao je film „Elegija lovora“ Dušana Kasalice, u selekciji studentskih filmove bio je film „Ječam žela“ Andrije Mugoše, a u selekciji dokumentarnog filma bila je i crnogorska manjinska koprodukcija „Pomirenje“ rediteljke Marije Zidar.

U okviru CineLink koprodukcijskog marketa, i ove godine je dodijeljenja nagrada Filmskog centra Crne Gore – Film Centre of Montenegro CineLink Award.

Hronika Podgorice

Gradonačelnik Ivan Vuković o najavi da će đaci OŠ ,,Vladimir Nazor“ iduće godine dobiti novu školsku zgradu

Subota, 21. avgust 2021.

U Turističkoj organizaciji zadovoljni dosadašnjim bilansom

Podgorica u avgustu već imala 24.000 noćenja

Direktorica Turističke organizacije Podgorice Irena Rogošić kazala je da u glavnom gradu boravi 37 odsto manje turista u odnosu na isti period 2019. godine.

Ivan Vuković

Ministarstvo prosvjete obmanjuje roditelje Gradonačelnik Ivan Vuković ocijenio je da nadležni iz Ministarstva prosvjete, nauke, kulture i sporta obmanjuju roditelja učenika Osnovne škole ,,Vladimir Nazor“ najavama ekspresne izgradnje novog objekta na mjestu sadašnje škole u Maslinama.

- Malo je bilo što im je prethodno, bez konsultacije s Ministarstvom odbrane, obećano da će djeca nastavu pohađati u obližnjoj kasarni, nego sada još obećavaju novu školu u Maslinama do početka naredne školske godine. Dragi sugrađani, ne postoji apsolutno nikakva šansa da škola bude izgrađena do 1. septembra 2022. godine. Štaviše, da se śutra počne s gradnjom (a još uvijek ne postoji ni projekat), pitanje je da li bi škola bila spremna i do početka školske 2023/24 – konstatovao je Vuković.

Objavom na svojoj Fejsbuk stranici, gradonačelnik je poručio da bi nadležni u Ministarstvu, umjesto što se igraju sa sugrađanima i njihovom djecom, trebalo da se poza-

bave pripremom objekta škole ,,Luča“ za početak školske godine.

- Uz podršku Ministarstva ekologije, prostornog planiranja i urbanizma, treba da uđu u projektovanje nove zgrade i obezbijede sredstva za njenu izgradnju u budžetu za narednu godinu (ukoliko ova nesposobna Vlada, a nadamo se da neće, potraje do tada). Treba da raspišu javni poziv za zakup objekta na teritoriji glavnog grada, koji dimenzijama i tehničkim karakteristikama može odgovoriti potrebama organizacije nastave, kako bi, već od narednog polugodišta, a dok novi objekat u Maslinama ne bude izgrađen, učenici išli skupa ,,u školu“ – naveo je gradonačelnik.

Vuković.

On je dodao i da se MPNKS mora obratiti Glavnom gradu zvaničnim zahtjevom da se za potrebe prevoza učenika školi prebaci 50.000 eura koje je gradska uprava opredijelila u tu svrhu, navodeći da je riječ o iznosu koji pokriva troškove prevoza đaka za prvo polugoH. P. dište.

- Prošlog petka je to bilo 15 odsto i ta brojka varira iz dan u dan, ali mi smo i dalje zadovoljni brojem posjeta. U julu je ostvareno oko 36.000 noćenja, a samo u prvoj polovini avgusta oko 24.000 – rekla je Rogošić agenciji Mediabiro.

Podgoricu trenutno posjećuju dominantno gosti iz regiona, odnosno Srbije, BiH, Sjeverne Makedonije, Albanije, Kosova, Hrvatske...

- Isto tako tu su i gosti iz Rusije, Njemačke, Kine, Francuske, Italije, Poljske, Izraela... Dolaze gosti iz cijelog svijeta, a moram da naglasim da, iako su malobrojni, tu su gosti iz Argentine, Australije, Novog Zelanda, Čilea, Venecuele, Kolumbije, Senegala... – kazala je Rogošić.

Direktorica TO Podgorice naglasila je da je glavni grad dominantno kongresna destinacija, da nema izraženu sezonalnost te da se gosti zadržavaju u prosjeku dva dana.

- Ulažemo velike napore da

I. MANDIĆ

14

Manje turista nego 2019. godine

produžimo te dane zadržavanja, kreiranjem novog sadržaja, promovisanjem aktivnog turizma kako posjetioci ne bi dolazili samo radi posla – kazala je Rogošić.

Ona je istakla da je u prvih šest mjeseci naplaćeno 37 odsto manje boravišne takse u odnosu na isti period 2019. godine.

Direktorica TOP-a kazala je da se turisti koji posjete Podgoricu

najviše interesuju za krstarenje Skadarskim jezerom i za gradske ture.

- Mi im preporučujemo tri nove kulturno-istorijske pješačke rute i to su revolucionarne rute na koje smo ponosni. Jedna obuhvata Staru Varoš, zatm spomenička i muzejska ruta i treća, koja kreće ispod Crkve Svetog Đorđa, preko Gorice do Trijepča – rekla je Rogošić. H. P.

,,Ajmo na Moraču“ u neđelju Rogošić je najavila da se, na radost brojnih građana i turista, u neđelju, 22. avgusta u 18 sati nastavlja manifestacija „Ajmo na Moraču“.

- Program je koncipiran tako da je odvojen dječji sadržaj od sadržaja za odrasle. Ne bi trebalo da bude velike gužve i sve epidemiološke mjere će biti ispoštovane. U nedjelju će nastupiti violinistkinja Verica Čujković i di džej, biće organizovana i vožnja kajakom i spuštanje gumama niz Moraču.

U ponedjeljak, takođe od 18 sati, mališani će imati

Agencija za izgradnju i razvoj Podgorice izvodi radove na bulevaru prema Tuzima

priliku da slikaju na dva velika platna, a u muzićkom dijelu programa nastupiće Komnen Vujović i hor Zvjezdice – najavila je Rogošić.

Sličan program za najmlađe biće organizovan i u srijedu, 25. avgusta, od 18 sati, a manifestacija se zatvara u petak, 27. avgusta – u 19 sati nastupiće Andrijana Božović, biće organizovana izložba radova sa slikarske radionice koja je organizovana druge večeri nakon otvaranja manifestacije, početkom avgusta.

U Dunavskoj ulici postavljeni trotoari i javna rasvjeta

Počelo asfaltiranje Nakon izgradnje trotoara i nove rasvjete, u Dunavskoj ulici juče je počelo asfaltiranje kolovoza. Rekonstrukcija ulice obuhvata ra-

dove na kompletnoj infrastrukturi koja je bila u lošem stanju. Radovi koštaju 160.000 eura.

Nj. B.

Bezbjednije za pješake i bicikliste

Agencija za izgradnju i razvoj Podgorice izvodi radove na izgradnji trotoara i biciklističkih staza na novom bulevaru prema Tuzima. Riječ je o dionici dužine 1,6 kilometara, sa zelenim pojasom širine tri metra i obostranim trotoarom širine 1,8 metara. Do sada je izvedeno 6.000 kvadratnih metara od predviđenih 9.000 kvadrata trotoara i biciklističkih staza, zatim 1.250 metara od predviđenih 1.650 TK kanalizacije, a završeno je oko 70 odsto radova na sistemu za navodnjavanje zelenih površina.

Nove površine za bicikliste i pješake Pomenuti radovi počeli su 2. juna, a rok za završetak je 120 dana. Ugovorena vrijednost radova je 603.533,55 eura, a izvođač „Indel inženjering“ iz Podgorice.

Bulevar od Podgorice prema Tuzima je moderna saobraćajnica sa četiri kolovozne trake, širokim razdjelnim ostrvom i savremenom rasvjetom, čiji su radovi u prvoj fazi izgradnje vrijedni 2,2 miliona eura.

Irena Rogošić

Investitor radova koji su obuhvatali izgradnju kolovoza sa pratećom komunalnom infrastrukturom, dužine od 1.600 metara, bila je Uprava za saobraćaj. Preostali radovi – izgradnja trotoara sa saobraćajnom signalizacijom, TK kanalizacije, irigacionog sistema i pejzažne arhitekture – obaveza su Glavnog grada, odnosno Agencije za izgradnju i razvoj Podgorice. H. P.

Radovi se privode kraju

Sunčano, do 36 stepeni Za danas je najavljeno pretežno sunčano, uz slab do umjeren razvoj oblačnosti. Vjetar slab do umjeren, sjevernih smjerova, krajem dana umjeren do pojačan. Jutarnja temperatura vazduha 20 stepeni, najviša dnevna do 36. H. P.

Hronika Podgorice

Subota, 21. avgust 2021.

15

Hercegovačka ulica raskopana zbog temeljne rekonstrukcije, ali stanari za sad nemaju većih primjedbi

- Raskopano je do zgrada. Možemo prolaziti i preko makadama, ali bolje je da izađemo kroz dvorišni izlaz, s druge strane zgrade. Ne smetaju mi radovi, drago mi je da se radi. Brzo će to biti završeno, pa ćemo uživati. Strpljivi smo – kazao je Rade Perućica.

Milena koja radi u obližnjem butiku kaže da ima dosta prašine, ali da se prilagođavaju koliko mogu.

- Mora tako biti kada se sve raskopa. Češće čistim izloge, vrata ionako držimo zatvorena zbog klime… Ma nema veze, neće dugo trajati radovi, a dobićemo praktično novu ulicu. Iako je ovo lokacija u strogom centru, ulica je odavno bila zrela da bude sanirana – kazala je ona.

S druge strane, jednom građaninu koji nije želio da se predstavi smetalo je što je raskrsnica Hercegovačke i Balšića zatvorena za saobraćaj.

- Nema logike da raskrsnica bude zatvorena sve dok traju radovi. Kad završe radove, treba da stave plehove i da ulica bude prohodna za saobraćaj. Mi ovdje živimo i radimo, neljudski je da nas drže kao taoce – kazao je on.

Njegove riječi slušali su radnici sa gradilišta i odmah mu objasnili da će za koji dan biti završeni radovi na toj raskrsnici, odnosno da će put biti poravnat ili stavljeni plehovi, pa će raskrsnica brzo biti u funkciji.

Uslijedilo je rukovanje: Držim vas za riječ – i obostrani smijeh.

Rekonstrukcija Hercegovačke ulice počela je u julu na potezu od Ulice

Imaju strpljenja jer će dobiti ljepšu ulicu D. MIJATOVIĆ

Radovi u Hercegovačkoj ulici, koji su počeli u julu, teku planiranom dinamikom. Stanari koji žive i rade u toj ulici otežano funkcionišu, ali zadovoljni što će taj kraj dobiti novo ruho, ističu da je to vrijedno strpljenja.

Radovi u Hercegovačkoj ulici

slobode do Ulice Marka Miljanova, u dužini od 265 metara. U sklopu ovih radova, predviđena je izgradnja kompletne infrastrukture od vodovoda, atmosferske i telekomunikacione kanalizacije, do javne rasvjete.

Projektom je predviđeno i pejzažno uređenje, koje podrazumijeva ozelenjavanje i sadnju 27 sadnica kamfora i u ovoj ulici. Po završetku radova, režim odvijanja saobraćaja u Hercegovačkoj ulici biće drugačiji u

odnosu na dosadašnji. Naime, na dijelu Hecegovačke ulice od Ulice slobode do Ulice Balšića, biće dvosmjerno odvijanje saobraćaja, a na preostalom dijelu, od Ulice Balšića do Ulice Marka Miljanova, važiće

U sklopu radova predviđena je izgradnja kompletne infrastrukture od vodovoda, atmosferske i telekomunikacione kanalizacije, do javne rasvjete.

Projektom je predviđeno i pejzažno uređenje, koje podrazumijeva ozelenjavanje i sadnju 27 sadnica kamfora

jednosmjerni režim saobraćaja sa podužnim parkingom, kapaciteta 18 parking mjesta.

Izvođač radova je Civil engineer iz Podgorice, a rok za završetak radova je 180 dana.

Nj. B.

16

Arena

Fudbal

Fudbaleri Sutjeske sa dosta optimizma dočekuju Iskru

Nastaviti seriju

NIKŠIĆ – Četiri kola, četiri pobjede i 12 bodova Sutjesku su doveli na vrh tabele. Zadovoljni su „plavo-bijeli“ učinkom, ali i svjesni da je teško zadržati tu poziciju, pa ipak ne manjka im želje da nastave niz bez poraza i primljenog gola.

Novi izazov imaće danas pred svojim navijačima i to sa komšijama iz Danilovgrada, ekipom Iskre. Šef struke Nikšićana Milija Savović podsjeća da uoči svakog meča imaju iste želje i najveće ambicije, da se Iskra u dosadašnjem dijelu šampionata pokazala kao nezgodan rival, ekipa koja dobro igra na sredini terena.

-Neće biti lako, ali se prilagođavamo svakoj ekipi posebno.

Imaćemo i ubuduće različite formacije, one će zavisiti od rivala, ali spremnosti naših pojedinaca. Fali nam Grivić po desnom boku, ali moraćemo da se prilagođavamo, tim prije što imamo igrača na koje možemo računati u rotaciji. Danas očekujemo novu pobjedu i da zadržimo lidersku poziciju - kazao je strateg Sutjeske Milija Savović.

Vezista Vladan Bubanja, takođe, očekuje tri boda.

-Logično je da nastavimo u istom ritmu i za očekivati da upišemo petu pobjedu zaredom. Iskra je nezgodan rival, znala je i da odnese bodove s ovog terena, međutim, u našem sastavu je odlična atmosfera. Respektujemo svakog rivala, Iskra, takođe, to zaslužuje, imaju pojedince sa dugim prvoligaškim stažom, ali ne očekujem veće probleme - riječi su Bubanje.

Nema i nikšićkom timu kažnjenig fudbalera, što znči da će Savović morati jedino da kalkuliše kome da ukaže povjerenje za mjesto koje je do nedavno pokrivao teško povrijeđeni Dragan Grivić.

SPREMNI ZA BOD (OVE)

Iskra je poražena od Dečića, ali nije razočarala navijače i zato nema razloga da večeras ponovo ne zablista kao na startu šampionata. Sutjeska je krupan zalogaj što su na svojoj koži osjetili prethodni protivnici pa je uloga favorita spravom dodijeljena domaćinu.

Međutim, okršaj ova dva rivala po pravilu donosio je velika uzbuđenja po pitanju konačnog ishoda tako da ,,crvenobijeli“ imaju razloga za optimizam i nastojaće da prekinu uspješnu seriju Nikšićana.

- Nemam dilemu da će to biti pravi derbi, nadasve fer i korektan susret pa neka slavi ko bude bolji i efikasniji. Moram priznati da mi još kuburimo sa realizacijom dok lider na tabeli nije dozvolio da mu se zatrese mreža. Zato ćemo pokušati ofanzivnom taktikom da izliječimo našu boljku a sa druge strane domaćinu poremetimo gol razliku. No, to su lijepe želje koje treba pretočiti u djelo što svakako neće biti nimalo lako u gradu pod Trebjesom objektivan je Nikić, ali vjeruje da su njegovi mladići spremni i fizički i psihički za veliko iskušenje i da će ostvariti povoljan rezultat.

- Svi smo na okupu i orni za borbu. Nema povrijeđenih i to

Sutjeska

Iskra

(4-2-3-1)

(4-3-3)

Stadion kraj Bistrice. Kapacitet: 500.

Sudija: M. Bošković.

Pomoćnici: I. Bogdanović i U. Rašović.

Početak: 19 časova Giljen Bubanja

Drinčić

Mi. Vučić

Matanović M. Vuković

Stijepović

Eraković

Augusto

Janjić

Marković Šaletić

Milić

Jamamoto

Pavlićević Pavlović

Šahman Radunović

Tučević Obradović

Bakrač

Kordić

Trener Milija Savović

Trener Srđan Nikić

je najvažnije u ovom trenutku.

Ko god istrči na teren jedino mora imati na umu da nema opuštanja i da koncentracija ne popušta do kraja utakmice.

Protiv sastava kakav ima Sutjeska to su preduslovi koje treba ispuniti da bi se nadali bodu ili eventualnoj pobjedi Ra.P. - B.K. dodao je Nikić.

Subota, 21. avgust 2021.

Dečić nakon idealnog otvaranja sezone spreman za

Nova zamk

PODGORICA – Dečić je prošle sezone znao da napravi iznenađenje protiv Budućnosti – i kao domaćin, ali i kao gost. Baš u tim utakmicama bilo je jasno da se Tužani ne šale. Sada je Dečić u sjajnoj formi, bez poraza je nakon četiri kola, dok je Budućnost tek u minulom jedva u nadoknadi stigla do prve pobjede. Sve to govori da bi Dečić i večeras u prvom derbiju nove sezone mogao još jednom da napravi zamku za prvaka…

Budućnost je uvijek bila izraziti favorit, ali za sada? I danas je, naravno, sve na strani šampiona, ali pojačani Dečić sa Draškom Božovićem iz Budućnosti, više nije tim koji treba da sanja čudo, već tim koji realno može da se suprotstavi šampionu.

- Čeka nas izuzetno teška utakmica, ali i vjerovatno prilično zanimljiva. Kad to kažem mislim zbog činjenice da smo mi odlično ušli u sezonu, dok je Budućnost nakon malo lošijeg početka, ali je svakako to branilac duple krune. Zato maksimalan respekt za Podgoričane, znamo dobro o kakvoj se ekipi radi i svjesni smo da će biti teško – objasnio je ofanzivac Anđelo Rudović.

Tužani su bez primljenog gola, a ono što ih je krasilo i prošle sezone, odnosno jaka defanziva, trebalo bi da bude presudno i u derbiju.

- U dobrom smo ritmu i nadam se da možemo pokazati još jednu dobru partiju i na kraju doći do sva tri boda.

Imamo odličnu ekipu, pokazujemo to i nadam se da ćemo nastaviti da to dokazujemo i u narednom periodu. Prvi ispit je Budućnost, a motiva sigur-

no neće nedostajati – rekao je Rudović.

UVIJEK NA POBJEDU

Prvu pobjedu na klupi Budućnosti, Aleksandar Nedović ostvario je u prošlom kolu kada su ,,plavi“ u posljednjem minutu savladali Podgoricu na svom terenu (2:1).

Takvi scenariji dođu kao poručeni i obično dižu ekipu, a upravo je to potrebno crnogorskom šampionu koji još

uvijek osjeća posljedice od debakla na evropskoj sceni.

Da li se Ivanović i društvo vraćaju na stazu uspjeha, makar što se tiče domaćih okvira, pokazaće test u Tuzima – protiv Dečića, koji je na tabeli iznad branioca duple krune.

- Kada ste u Budućnosti, očekivanja su uvijek najveća.

Na gostovanje moramo da odemo sa stavom i da igramo na tri boda. Mislim da smo imali kvalitetnu radnu nedjel-

Podgorica protiv Zete traži izlaz iz rezultatske krize PODGORICA – Četiri utakmice, četiri poraza. Takav učinak od Podgorice, ekipe koja je igrala na evropskoj sceni niko nije očekivao.

Prošle sezone Podgorica je nakon četiri kola bila lider, sada je na začelju, zbog čega je i došlo do rotacije na klupi Lješkopoljaca. Umjesto Dejana Roganovića stigao je Vesko Stešević, pa se u najmlađem prvoligašu nadaju da bi večeras protiv Zete mogli konačno da prekinu loš rezultatski niz.

Zanimljivo je da je i Zeta loše krenula, pa će oba tima u ovom duelu tražiti šansu da poprave utisak i krenu u pozitivniju seriju.

- Fokusirani smo na duel sa Zetom. Svjesni smo da je početak slabiji nego što smo očekivali, tako da smo u obavezi da protiv Zete damo maksimum i da se nadamo što boljem ishodu. Igramo na svom terenu, tako da moramo razmišljati o pobjedi – kazao je Jovan Vujović, vezista Podgorice.

Podgorica je protiv Budućnosti bila na pragu prvog boda, ali je u nadoknadi vremena primila gol. Sada se nada da će protiv Zete imati više sreće...

- Šteta, bili smo jako blizu pozitivnog ishoda protiv Budućnosti. Vjerujem da ćemo sada imati više sreće i da ćemo

Vrijeme za pobjedu

uspjeti da protiv Zete napravimo dobar rezultat i krenemo u pozitivnu seriju – dodao je Vujović.

Zeta je u sezonu krenula sa dosta izmijenjenim timom, a nedavno su stigla pojačanja u liku povratnika Mladena Božovića i Ivana Vukčevića.

- Radi se o timu koji ima dosta mlađih igrača, ali ima tu i starijih, iskusnijih, tako da to nije ekipa za potcjenjivanje. Osvojili su bod protiv Petrovca, parirali dobro Mornaru, pokazali da su u usponu forme, što znači da nas čeka komplikovan i težak meč. Ali, nadam se da ćemo, svjesni situacije, dati maksimum i krenuti sa osvajanjem bodova – rekao je Vujović.

DOBRO SVE OSIM PORAZA

Bod nakon četiri kola nije rezultat sa kojim Zeta može da se pohvali, ali znajući kada i u kakvim okolnostima su počeli pripreme – i to je kao premija za Golubovčane.

Trener Dragoljub Đuretić okupio je igrače sedam dana pred početak prvenstva, a ima

prilično mladu ekipu u kojoj većina momaka do sada nije igrala prvoligaški fudbal.

Ipak, sastav sa Trešnjice pokazuje napredak i ne bi bilo nezasluženo da ima bolji skor na tabeli.

Možda je gostovanje na DG areni prilika da se saldo uveća…

- Jako je teško kada se istovremeno spremaš i igraš takmičarske utakmice. Ušli smo u prvenstvo bez priprema, sa

malim brojem treninga i izmijenjenom ekipom u odnosu na prošlu sezonu. Ima mnogo nedostataka, ali raduje me što tim raste iz kola u kolo. Cilj je da što bolje prođemo do pauze, a nakon toga očekujem da makar trkački pariramo rivalima – kaže Đuretić, koji nastavlja: - Imamo veliki broj mladih igrača, neki su igrali drugu ligu, a neki čak i treću. Tu su i momci iz našeg podmlatka.

Rade i napreduju. Osvojili smo bod, ali ne bi bilo nezasluženo da imamo još koji. Pružili smo dobru partiju u prošlom kolu protiv Mornara i šteta je što smo izgubili. Probaćemo da ostanemo neporaženi protiv Podgorice, mada znam da nas čeka težak posao – ističe iskusni stručnjak.

Lješkopoljci su doveli pojačanja, napravili respektabilan tim za crnogorske prilike, ali na tabeli su slabiji od Zete.

Podgorica je izgubila sve četiri utakmice, a to je pred večerašnji susret uslovilo promjenu na klupi.

Vesko Stešević je na klupi zamijenio bivšeg stratega Golu-

Podgorica

Zeta

(4-2-3-1)

(4-3-3)

Stadion DG Arena. Kapacitet: 700.

Sudija: M. Savović.

Pomoćnici: N. Živković i I. Tomašević.

Početak: 20 časova Ivezić

Boričić

Đajić

Cicmil Boljević

Muharemović

Suzuki

Popović Bajović

Sentoku

Adrović Goranović

I. Vukčević

Nakazava

Đukić Krstović

Horike Tuzović

Đinović Đ. Vukčević

Đurović

Božović

Trener Veselin Stešević

Trener Dragoljub Đuretić

bovčana – Dejana Roganovića.

- Novi trener često donese pozitivnu enrgiju. Igrači dobro reaguju, stvari krenu na bolje…

Igrači Podgorice biće motivisani na debiju novog šefa stručnog štaba, a to može da bude otežavajuća stvar po nas.

Rival je jači, kvalitetniji su individualno, ali probaćemo da iznenadimo. Sve osim poraza za nas je uspjeh – zaključio je Đuretić.

R. P. - D. K.

Arena

Subota, 21. avgust 2021.

17

Fudbal

a derbi protiv Budućnosti

ka za prvaka Raspored i tabela

NIKŠIĆ: Sutjeska - Iskra (19.00) PODGORICA: Podgorica - Zeta (20.00) PETROVAC: Petrovac - Rudar (20.00) TUZI: Dečić - Budućnost (20.30) BAR: Mornar - Jezero (20.30) 1. Sutjeska 2. Dečić 3. Mornar 4. Iskra 5. Petrovac 6. Budućnost 7. Rudar 8. Jezero 9. Zeta 10.Podgorica

ju i da je pobjeda nad Podgoricom donijela još više elana kompletnom klubu – rekao je trener Nedović, koji nastavlja: - Naše određene unutrašnje probleme rješavamo u hodu, ali mislim da na derbi kola idemo „našpanovani“ i da ćemo odigrati dobru utakmicu. Dosta toga će zavisiti od podloge, prema onome što sam vidio nijesam siguran da će nam odgovarati, ali nema izgovora, spremili smo se za sve vari-

jante i daćemo sve od sebe za tri boda – ističe kormilar Budućnosti. ,,Plavi“ su odigrali 39 međusobnih duela protiv prvoligaša iz Tuzi i imaju poprilično ubjedljiv skor – 31 pobjeda, pet remija i tri poraza.

Podgoričani su u tim duelima impresivni i na strani – 17 puta su trijumfovali, dva puta je bilo neriješeno, a jednom je slavio domaćin.

Budućnost sada očekuje teži

4 4 4 4 4 3 3 4 4 4

4 0 0 8:0 3 1 0 6:0 3 1 0 6:2 2 1 1 4:2 2 1 1 7:5 1 1 1 4:4 0 1 2 0:4 0 1 3 1:6 0 1 3 2:9 0 0 4 3:9

12 10 10 7 7 4 1 1 1 0

posao – nije u formi kao nekada, a naspram sebe imaće tim koji puca na najveće domete.

- Protivnik izgleda dobro, a poznavajući njihov sistem znam da imaju dobar odnos prema poslu, da igraju sa dosta kontakata tokom utakmice i da imaju širok roster igrača – praktično 18 podjednakih fudbalera. Međutim, mi smo Budućnost, na nama je da razmišljamo o sebi. Bitno je da se postavimo na pravi način, da se mi pitamo za dosta stvari uprkos tome što igramo u gostima. Vjerujem da neće biti problema što se toga tiče, jer imamo odličan odnos prema obavezama, grupa je radna i mislim da ćemo iz dana u dan da idemo u dobrom pravcu.

Međutim, da ne dajem još nikakve ocjene do pauze – ističe Nedović.

Budućnost je promijenila sistem, a novi šef stručnog štaba unio je svoje ideje.

- To su osnove modernog fudbala. Moraćemo da poznajemo sva tri sistema koja ćemo da forsiramo. Nekada će zdravstveni bilten diktirati u kojoj ćemo formaciji nastupiti, ali sigurno je da nećemo da budemo jednoobrazni. Znaćemo da mijenjamo sisteme to-

Dečić

Budućnost

(4-2-3-1)

(4-3-3)

Stadion Dečića. Kapacitet: 500.

Sudija: N. Dabanović.

Početak: A. Đikanović i M. Paunović.

Početak: 20.30 časova Popović Tući

Ad. Rudović

Drešaj

Nikolić Kojašević

Ljuljđuraj

Božanović Vuljaj

Pešukić

Camaj Đukanović

Mijović

Petrović

Terzić Đuričković

Raičković Raspopović

Sekulić Babić

Adžić

Dragojević

Trener Aleksandar Nedović

Trener Edis Mulalić

kom utakmice i tokom nedjelje će sve biti spremno kako bismo bili pripremljeni da zabilježimo pobjedu – jasan je 42-godišnji stručnjak. ,,Plavi“ su nakon tri odigrana meča osvojili četiri boda, dok je Dečić odigrao sve četiri utakmice i ima deset bodova.

- Dečić je pokazao kvalitet u dosadašnjem dijelu sezone i u Evropi, čeka nas teška i tvrda utakmica, ali očekivanja su najveća. Igramo u gostima, ali jedno je jasno – želimo pobjedu – poručio je vezista Miloš Raičković, koji očekuje agresivnog protivnika.

- Znamo da nas čeka jedna fajterska utakmica, protivnik će kao i uvijek da bude agresivan i pokušaće da neutrališe naše najbolje strane. Pobijedili smo Podgoricu prethodne nedjelje, to nam je podiglo samopouzdanje, i kao što je šef rekao ,,Budućnost uvijek ide na tri boda i mislim da imamo kvalitet za to“ – smatra Raičković.

R. P. - D. K.

Petrovac protiv Rudara traži nastavak dobre serije

Za prvi trijumf pod Malim Brdom

PODGORICA – Petrovac je dobro krenuo u novoj sezoni, iako je u dva meča na svom terenu osvojio samo bod. Poraženi su Petrovčani od Mornara, dok su protiv Zete osvojili samo bod, ali su brejkom protiv Podgorice i Jezera pokazali da imaju kvalitet i da ove sezone ne žele da budu u priči za goli prvoligaški život.

Dobar niz Petrovac može da kompletira večeras, kada će protiv Rudara pokušati da osvoji prvi put ove sezone cijeli plijen, čime bi i bodovi iz Berana još više dobili na značaju…

- U dobroj smo formi. Iz utakmice u utakmicu djelujemo bolje i nadam se da ćemo to potvrditi i sada protiv Rudara.

Pljevljaci možda sezonu nijesu otvorili onako kako su željeli, ali sigurno je da se radi o ekipi koja ima kvaliteta, tako da sa dosta opreza očekujemo ovaj duel – kazao je iskusni Petar Vukčević, ofanzivac Petrovca.

Rudar je u tri meča bez postignutog gola, ali u taboru Petrovčana svjesni su da Pljevljaci imaju dobre ofanzivce i bez obzira na to što su bez gola na 270 minuta moraju odraditi dobar posao u defanzivi.

- Rudar je sa dosta promjena ušao u sezonu. Možda treba vremena da se sve to složi, ali sigurno je da su dobra ekipa.

Neće biti lako i baš zbog toga sigurno da nećemo lako ući u utakmicu. Dobro smo se spremali i vjerujem da možemo do pobjede – naglasio je Vukčević.

Petrovac je sezonu otvorio sa sedam bodova, a nova ,,trojka“ definitivno bi pokazala da je prilično ,,rekonstruisani“ Petrovac spreman za ozbiljniju priču od opstanka.

Nakon poraza i remija, sada se čeka prvi trijumf na svom terenu.

- I u tim mečevima igrali smo dobro, možda nijesmo imali sreće. Ali, nastojaćemo da u ovom duelu trijumfujemo prvi put na svom terenu i da poka-

žemo da imamo kvalitet – naglasio je Vukčević.

Petrovac

(4-2-3-1)

Stadion pod Malim brdom.

Kapacitet: 400. Sudija: M. Šćepanović.

Pomoćnici: J. Došljak i M. Gojković.

Početak: 20 časova Joksimović Mikijelj

Bumbar Osmanović

POKAZATI KVALITET

Rudar je očekivao bolji početak sezone, ali nije kasno da uhvati priključak za ekipama iz gornjeg dijela tabele.

Tamo pripada Petrovac protiv kojeg će Pljevljaci tražiti rješenje za izlazak iz mini- krize.

- Očekivali smo više od boda nakon tri utakmice. Potrudićemo se da to popravimo pod Malim Brdom. Nije ovo meč moranja za nas, ali pobjeda bi mnogo značila. To je najbolji način da se prevaziđe kriza – kaže kapiten Milija Golubović.

Psihološki momenat je na strani protivnika…

- Težak meč za nas u ovom trenutku, a još idemo na neugodan teren. Petrovac je u pozitivnom ritmu, pojačao se, ima nekoliko iskusnih fudbalera i to se vidjelo po igrama i učinku do sada. Respektujemo protivnika, ali rezultat i od nas zavisi.

Imamo kvalitet i vjerujem da

Rudar

(4-3-3)

Boričić

Tačibana

Marković Vukčević

Bašić

Vujačić

Miličković

Striković Gašević

Peličić

Bojović Zečević

Suraka Čavor

Kašćelan Kartal

Golubović Agović

Trener Nenad Vukčević

Trener Zoran Govedarica

je pravi trenutak da to pokažemo. Nećemo kalkulisati, već od prvog minuta igrati na pobjedu. Pokušaćemo da skupimo što više bodova do odlaska na pauzu. Imamo dosta novih igrača i treba vremena da se uklopimo kao kolektiv. Nadam se da ćemo poslije dvonedjeljnog odmora pokazati prave stvari – zaključio je Golubović, vezista Rudara, koji uspješno pokriva i poziciju štopera.

R. P. - D. K.

Mornar pozitivnu seriju na startu sezone želi da nastavi protiv Jezera

Barani oprezni, ali motivisani

PODGORICA – Mornar je prijatno iznenađenje na startu sezone. Barani su u prva četiri kola čak tri puta gostovali, ali su i pored teškog rasporeda uspjeli da osvoje deset bodova i za mnoge mimo očekivanja zauzmu mjesto u gornjem dijelu. Pozitivnu seriju Barani će pokušati da nastave večeras, kada će na „Topolici“ ugostiti Jezero.

- Očekuje nas novi ispit. Sigurno da nas je dobar početak dodatno motivisao, ali i učinio da nas svi gledaju mnogo ozbiljnije. Baš zbog toga svjesni smo da će biti pakleno teško, možda i najteže do sada upozorava Boško Guzina, napadač Mornara.

Za razliku od Barana, Jezero je loše krenulo – u dosadašnjem dijelu Plavljani su osvojili samo bod (protiv Dečića), ali to neće zavarati igrače Mornara.

- Jezero ima bod, mada ga je osvojilo protiv Dečića. Ali, to ne znači da ćemo se opustiti i olako ući u meč. Vidjeli smo protiv Podgorice šta znači loše otvaranje, tako da nema opuštanja – naglasio je Guzina.

Mornar je protiv Zete bio bez šefa stručnog štaba Slavoljuba Bubanje. Kormilar Barana osjeća se bolje, ali iz preventivnih razloga ni danas neće biti na klupi.

- Šefova uloga je velika. Drago nam je da je bolje i sada imamo dodatni motiv da ga još jednom obradujemo, kao protiv Zete. Sigurno da će mnogo značiti kako ćemo ući u meč, ali vjerujem da ćemo biti na nivou i da ćemo uspjeti da nastavimo pozitivan niz – dodao je mladi napadač.

Plavljani su u prošlom kolu postigli prvi gol, ali Barani znaju da je odbrana ključ, pa vjeruju da mogu sačuvati svoju mrežu.

- Sve kreće od odbrane. Odmah nakon meča sa Zetom okrenuli smo se meču sa Jezerom. Radi se o ekipi, koja ima nekoliko iskusnih i pouzdanih igrača, nijesu imali sreće na startu, ali sigurno da je riječ o timu koji je veoma neugodan, tako da nas neće zavarati njihova pozicija na tabeli. Respektujemo ih, ali igramo na svom terenu, u dobroj smo seriji, tako da imamo dosta razloga za dosta motiva, koji će nadam se biti presudni u ovom meču da napravimo još jedan dobar rezultat – naglasio je Guzina.

VJERA U IZNENAĐENJE

Bijeg iz donjeg doma, fudbaleri Jezera tražiće na Topolici.

Mornar je favorit, bolje stoji na

Mornar

Jezero

(4-2-3-1)

(4-3-3)

Stadion: SRC ,,Topolica”.

Kapacitet: 400. Sudija: M. Ćupić.

Pomoćnici: J. Tatar i V. Ostojić. Početak: 20.30 časova Baltić

Stevanović

Perišić

Pajović

Kaluđerović Poček

Seratlić

Sekulović

Ćetković

Pepić

Guzina Hot

Mujeci

Vlaisavljević

Adžović Lambulić

Đurković Račić

Vuković Radenović

Dedić

Asanović

Trener Dejan Nenezić

Trener Mladen Lambulić

Mornar je pojačan dolaskom senegalaskog napadača Bađija, koji će možda večeras debitovati za barski tim, dok je Jezero oslabljeno - Jovićević pauzira zbog crvenog kartona u Nikšiću, a Đurđević je povrijeđen tabeli, djeluje jače, ali Plavljani putuju za Bar sa ciljem da naprave iznenađenje.

- Nakon četiri kola imamo samo bod, uz jedan dati i šest primljenih golova. Po prikazanom na terenu zaslužili smo više, a to nam uliva nadu u bolji učinak. Gostujemo Mornaru koji bez sumnje ima kvalitet.

Vidi se to i po tabeli. Biće mnogo teško, protivnik je jak i timski i individualno, ali sa naše strane neće biti kalkulacija. Igraćemo otvoreno, sa željom da damo gol i upišemo prvi trijumf u novoj sezoni – rekao je štoper Radoš Dedić.

Jezero nije kompletno…

- Jovićević pauzira zbog crvenog kartona u Nikšiću, a Đurđević je povrijeđen. Ipak, i pored toga, potrudićemo se da ostvarimo pozitivan epilog.

Remi u krajnjem nije loše, ali demo za Bar sa uvjerenjem da možemo do trijumfa – zaključio je iskusni defanzivac Jezera.

R. P. - D. K.

18

Arena

Košarka

Subota, 21. avgust 2021.

NAŠ GOST: Marko Simonović, novi košarkaš Čikago Bulsa

Gorštačka snaga od Kolašina do Čikaga

Petar Popović, doskorašnji sekretar KSCG, nedavno je otišao u penziju ali je ostavio dosta dobre i temeljne košarkaške zaostavštine. Između ostalog, i njegov rukopis je na prvom takmičarskom kartonu Marka Simonovića, kada je 9. novembra 2007. godine prvi put registrovan za KK Gorštak.

Kasnije je krenula Italija, pa ljubljanska Olimpija i na kraju eksplozija u sjajnom razvojnom sistemu Mege.

Pretrčao je i „zakucao“ Ljetnju NBA ligu i izborio naklonost kluba čija je mjera – Džordanova era. Zna da ga čeka veliki rad ali je svoje samopouzdanje odavno poravnao sa velikim dometima u koje vjeruje. Tek će se pamtiti njegova crvena, čikaška „devetnaestica“...

Dvorana Junajted centra u Čikagu. „Gledaju“ te prazne stolice. Tačno njih 23.500. „Gledaju“ te slike Džordana, Pipena, Rodmana, Kukoča, Rouza... Hoćeš da se sjetiš kada si prvi put vidio ono Majklovo „koračanje i vazduhu“. One raširene noge u „skoku koji traje“ i koji se suprostavlja zemaljskoj teži. Uzima loptu i počinje trening. Nekoliko trenera oko tebe. Traže i daju. I na početku kažu – ušao si u novi svijet košarke i života...

Trinaest godina nakon što je uzeo košarkašku loptu u ruke, na poligonu kolašinske OŠ „Risto Manojlović“, Marko Simonović je stigao do NBA parketa. Samouvjereno i sa puno samopouzdanja.

Markova samouvjerenost je originalna i samo njegova.

Ona je tiha i nenapadna, ne „vrišti“, ali je zato beskompromisna i sa njom nema pogađanja. Što Marko odluči – to se i desi.

Uspjesi se podrazumijevaju jer ih je osmilislia nevjerovatna zrelost za nekoga ko ima 21 godinu. U Crnoj Gori se takva titula zove – staro pa mlado. Zrelost oslonjena na životnu i košarkašku inteligenciju, porodičnu tradiciju, gorštačku upornost i trening koji je uvijek najsigurnija prečica do trona.

Nakon najuspješnijeg ljeta u svom životu i potpisivanja ugovora sa Čikago Bulsima, Marko Simonović je stigao u Crnu Goru. Prva stanica je bila Bemaks Arena da podrži svoje prijatelje iz reprezentacije Crne Gore u pretkvalifikacijama za Svjetsko prvenstvo. I na taj način je pokazao

svoju košarkašku i ljudsku snagu pripadanja.

Pitali smo ga kako su izgledali prvi dani i prvi treninzi na parketu trenažnih centara Čikago Bulsa. Bio je prvi koji je došao na pripreme...

-Tako je, prvi sam došao na pripreme. Stigao sam tri nedjelje prije početka Ljetnje lige. U početku sam trenirao individualno a kasnije se formirala ekipa za Ljetnju ligu.

Imali smo nedjelju dana timskih treninga...

Vratili smo ga na prve dane i individualne treninge. Oko njega više trenera, nego saigrača. Zapravo, on sam i treneri...

-Nevjerovatna je stvar kada treniraš individualno a sa tobom radi 4-5 trenera. Osjećaš se maksimalno fokusirano i motivisano za rad. Prati se svaki detalj. Trude se da odmah pojasne gdje su greške.

Izuzetno je korisno gledanje filma sa treninga i utakmica.

Tako se najbolje uoče greške na kojima treba raditi.

Početak Ljetnje lige Marko Simonović je dočekao kao starter u petorci Čikago Bulsa. Zajedno sa Dotsonom, Dosunmom, Robinsonom i Vilijamsom. U pet utakmica uvijek dvocifren. Pored efikasnosti, promovisao je i „svoja“ zakucavanja i „svoje“ asistencije.

-Bio sam rasterećen i trudio sam se da dam sve od sebe na svakoj utakmici. Specifičnost Ljetnje lige je to što svi svi traže i žele da se dokažu.

Da zadovolje kriterijume NBA klubova. Nije lako igrati u takvom sistemu gdje svi hoće da se dokažu. Za mene je bilo dobro. Dobio sam prostor i iskoristio ga kako treba.

Saigrači su takođe bili super.

Uklopili smo se dobro, razumjeli su oni mene i ja njih.

Takođe sam ostvario i dobru saradnju sa trenerima. Kada ispuniš svoja očekivanja, on-

da to zadovoljstvo pripada svima koji su to od tebe očekivali.

Potpisivanje ugovora sa Čikago Bulsima, koji je juče i zvanično objavljen, bio je za-

Janković: Najvisočiji, a lopta kod njega Sadašnji trener mlađih kategorija u Košarkaškom klubu „Gorštak“ Miroslav Janković je održao najviše treninga Marku Simonoviću, tokom sedam sezona provedenih u ovom klubu.

-Imao je nepunih 8 godina kada je došao na trening. U prvim kontaktima sa Markom, kroz treninge,vidjela se velika energija i volja da se druži sa loptom. Takođe je imao izražen takmičarski karakter. I uvijek je bio nasmijan. Kroz kasniji trenažni proc e s , b r zo j e p r i hv a t a o fundamentalne stvari koje i sada koristi. Prepoznavši to,

iako je bio najvisočiji u ekipi, dobio je slobodu da lopta bude kod njega, da šutira, da pokaže kreativnost. U njemu je uvijek bio veliki potencijal

koji je na kraju zasluženo stigao na NBA scenu. Drago mi je što sam učestvovao u brušenju takvog potencijala, priča Miroslav Janković.

Markov prvi takmičarski karton

Janković dodaje: „Njegov napredak je konstantan u svim košarkaškim elementima. Mogućnost igranja na više pozicija, odlično trči u kontranapadu, što se pokazalo i u Ljetnjoj NBA ligi. Svoje tijelo je doveo na još veći nivo kroz treninge u Čikagu. Ima sposobnost prilagođavanja na totalno drugačiji način igre, druga pravila, drugi konrinent.

Marko Simonović svaki boravak u Kolašinu iskoristi da posjeti treninge košarkaša Gorštaka i da im održi „košarkaško slovo“ o treningu i pravu da iz malih sredina idu ka velikim ciljevima.

vršni korak Markove ljetošnje NBA operacije. Okvir od pet utakmica sa originalnim košarkaškim učincima ali i pokazanim potencijalom – šta se sve može košarkaški dobiti od Marka Simonovića – spojio je Čikagov papir i Markov potpis...

-Na kraju sam zadovoljio kriterijume i potpisao ugovor. U početku sam imao nestvarni osjećaj. Jednostavno vidiš kako počinju da žive tvoji snovi koji se zovu – NBA. Znam da je ovo samo prvi korak i da predstoji dug put kvalitetnog rada za napredak koji očekujem ja, a onda i svi oko mene.

Kada dođeš Čikago u dvoranu i vidiš igrače koji su osvajali NBA titule, shvatiš gdje si došao i koji život počinješ da živiš...

Marko ističe da je u svim dosadašnjim kontaktima kod ljudi iz Čikaga, i u klubu i van kluba, osjetio želju da mu pomognu da se što bolje snađe.

Navikavanje traje jer je i to uslov da se kvalitetnije radi i

trenira. U svemu što Marku predstoji, jedno ime i prezime posebno se izgovara i dosta znači – Nikola Vučević.

Dva crnogorska asa u crvenom dresu Čikaga i u gradu Čikagu.

-Stalno smo u kontaktu. Izuzetno mi je značajno što je Nikola, sa respektabilnom NBA karijerom i sa učešćem na Ol staru, zajedno sa mnom u klubu. Puno mi to znači i puno će mi značiti. Veliko je kada imaš nekog svoga u cijeloj ligi a ne u svom klubu...

Marko je direktno iz Čikaga stigao da bude podrška reprezentativcima Crne Gore u posljednjoj utakmici pretkvalifikacija protiv Danske.

Predstoje „prozori“ kvalifikacija gdje naše NBA zvijezde ne mogu pomoći, ali ako bi se kao prošli put izborila viza za Svjetsko prvenstvo, bio bi to respektabilan sastav koji bi počinjao sa dva košarkaša Čikago Bulsa – Nikolom Vučevićem i Markom Simonovićem...

Dražen DRAŠKOVIĆ

Subota, 21. avgust 2021.

Arena NBA superstar najavio osvajanje titule sa Bruklin Netsima

Sportski miks

19

Crnogorke dobile protivnike za Eurobasket

Harden: Niko ne može da nas pobijedi

Veliki talenat potpisao za Prijenaj

Kljajić u Litvaniji Jovan Kljajić (19), reprezentativac Crne Gore i jedan od najtalentovanijih bekova generacije u Evropi, u sezoni pred nama igraće za litvanski Prijenaj.

Još od 2016. godine Podgoričanin je igrao za špansku Gran Kanariju, potom dobio šansu u dresu tog kluba u evropskim takmičenjima. Bek visok 198 santimetara veći dio prethodne sezone proveo je u španskom Bilbao basketu, na pozajmici. Za taj klub u španskoj ACB ligi, najboljoj u Evropi, na 26 mečeva je bilježio 1,3 poena po meču, uz minutažu od 4,2 minuta u prosjeku.

Očekuje se da u klubu Prijenaj (Labas Gas Prijenaj), u litvanskom šampionatu dobije veću minutažu i šansu za punu afirmaciju na seniorskoj sceni.

Prijenaj je u prethodnoj sezoni litvanskog šampionata bio peti, dva puta u istoriji taj klub je bio treći u domaćem šampionatu. Baltičku ligu osvojio je 2017. godine, dva puta Kup Litvanije. Prijenaj je dva puta igrao u Evrokupu i jednom u FIBA Ligi šampiona.

Grad Prijenaj ima oko deset hiljada stanovnika, na manje od 30 kilometara od Kaunasa, drugog po veličini grada u Litvaniji, u kom igra slavni evroligaš Žalgiris.

R. A.

Džejms Harden je ubijeđen da će Bruklin Netsi osvojiti NBA titulu u narednoj sezoni, ukoliko sve zvijezde tima budu zdrave.

Zbog problema sa povredama Netsi su u polufinalu Istočne konferencije u sezoni za nama ispali u dramatičnoj majstorici od eventualnog šampiona Milvoki Baksa. Slavni bek Kajri Irving tada nije mogao nastupati za ,,mrežice“, dok je plejmejker Harden igrao opterećen povredom i nedovoljno oporavljen.

- Mislim da niko ne može da nas pobijedi kada smo svi zdravi. Fokusirani smo, uzbuđeni na startu priprema i spremni za nove izazove. Ono što je najvažnije, znamo obaveze i najviše nam se dopada ta pomisao da ćemo godinu svi igrati zajedno. Imamo sjajnog trenera – Stiva Neša. On je bio vrhunski plejmejker i to se vidi. Igrao je na najvišem nivou i razumije suštinu košarke. To je takođe naša velika prednost R. A. – poručio je Harden.

Crnogorska košarkašica karijeru nastavlja u Hrvatskoj

Kapisoda potpisala za Zadar

PODGORICA - Mlada crnogorska košarkašica Jelena Kapisoda karijeru nastavlja u Zadru.

Nakon sezone u Crvenoj zvezdi, sa kojoj je uspjela da postane šampion Srbije, Jelena je skrenula pažnju na sebe, a nakon poziva nekoliko klubova odlučila se za Zadar, gdje će nastojati da opravda očekivanja i napravi novi iskorak u karijeri.

- Zadar Plus je novoosnovani klub, koji ima velike ambicije za dalje i zadovoljstvo mi je što ću biti dio ekipe i braniti boje ovog kluba. Prvi put idem u Zadar i željno iščekujem početak sezone, upoznavanje sa klubom i saigračicama. Novi klub, novi početak, novo iskustvo. Optimistična sam i nadam se dobroj sezoni – istakla je za Arenu Jelena Kapisoda.

Inače, Jelena Kapisoda igrala

U grupi sa Rusijom, Danskom i Austrijom PODGORICA - Crnogorske košarkašice igraće u grupi sa Rusijom, Danskom i Austrijom, protiv kojih će juriti sedmi uzastopni plasman na Eurobasket, odlučeno je na jučerašnjem žrijebu u Njemačkoj.

Rusija je rival iz drugog šešira i favorit grupe – reprezentacija koja je 12. na FIBA listi, a sedma na listi selekcija iz Evrope. Na Eurobasketu bile su šeste. Danska je 57. na svijetu, 30. u Evropi, dok je Austrija 61. ukupno, a 33. među evropskim selekcijama.

-Grupa je izuzetno zahtjevna.

Nema dileme da je Rusija favorit. Danska i Austrija možda nijesu zvučna imena, ali su sigurno neugodni protivnici.

Moramo za cilj imati da svakoj utakmici priđemo maksimalno koncentrisano i da igramo

kao da je finale. Sa takvim odnosnom možemo sebe staviti u bolju poziciju za krajnji cilj, a to je bez sumnje da se kvalifikujemo za Eurobasket - kazala je Jelena Škerović, selektorka Crne Gore.

Samo će pobjednik grupe sigurno igrati na šampionatu kontinenta. Na prvenstvo će ići i četiri najbolje drugoplasirane ekipe iz deset grupa.

Zvanično: Edegor Arsenalov Martin Edegor (22) zvanično je fudbaler Arsenala. Transfer je potvrdio slavni premijerligaš iz Londona.

Veliki norveški talenat, koji je posljednjih šest godina proveo u Real Madridu, plaćen je za 35 miliona eura. Iza njega je odlična pozajmica, koju je u redovima londonskih ,,tobdžija“ proveo

od januara ove godine.

Na 20 mečeva u dresu Arsenala u sezoni za nama postigao je dva gola.

Edegor je odličnu sezonu 2019-20 odigrao na pozajmici u Real Sosijedadu. Ukupno, za najtrofejniji klub Primere i Evrope Real Madrid je odigrao svega 11 mečeva i nije postigao gol u dresu ,,kraljevića“.

R. A.

Bajern sačuvao Gorecku je za Lovćen, sa kojim je 2018. godine osvojila titulu prvaka Crne Gore u juniorskoj konkurenciji, te bila vicešampion u seniorskoj konkurenciji i takođe igrala finale protiv ,,nedodirljive“ Budućnosti. Sa ce-

tinjskim klubom ima osvojeno zlato u kadetskoj konkurenciji u sezoni 2013/2014. i bronzanu medalju u kadetskoj. Imala je epizodu u Španiji, igrala u Bosni i Hercegovini za Rudar, te albanski Fljamurtari... R.P.

Leon Gorecka (26) uskoro će, ipak, potpisati novi ugovor u Bajern Minhenu, koji je uspio da sačuva jednog od najboljih igrača u ekipi.

Vezista Njemačke ostaje u najvećem klubu i šampionu Bundeslige.

Kako je objavio Bild, po novom ugovoru Gorecka će zarađivati 15 miliona eura po sezoni, a saradnja je planirana za period od pet godina. Od 2018. godine, kada je stigao iz Šalkea, Gorecka se izborio za poziciju ključne karike u igri na sredini terena. Na 114 mečeva postigao je 25 golova. Fudbaler koji je osvojio tri titule šampiona Bundeslige, Ligu šampiona i ukupno 11 trofeja sa Bajernom, za reprezentaciju Njemačke na 35 mečeva 14 puta bio je strijelac. R. A.

Maverik Vinjales više neće voziti za Jamahu u MotoGP šampionatu. Japanski tim je saopštio da mu je uručio otkaz. Španac je prethodno dogovorio ugovor u Apriliji za 2022. godinu. U Austriji ovog mjeseca nije mogao nastupati, jer ga je tim suspendovao nakon što je otkriveno da je bez prijave čelnicima Jamahe vršio podešavanja na svom motociklu. Tako je

Jović sve bliže Interu Napadač Real Madrida Luka Jović (23) u narednim danima mogao bi završiti na pozajmici u šampionu Serije A Interu.

Kako navodi katalonski list Sport, za milanski klub je Jović potencijalno najisplativija opcija kao zamjena za Romelua Lukakua, koji je prodat Čelziju.

U gigantu Primere Realu Jović, nakon oporavka od povrede, trenira već u dužem periodu. Ipak, mala je vjerovatnoća da će dobiti značajniju minutažu u novoj sezoni.

Fudbaler iz Loznice od 2019. je igrač Reala, a u dvije sezone za nama postigao je svega dva gola u Primeri.

R. A.

Šok na WTA turniru u Sinsinatiju

Momentalni prekid ugovora za zvijezdu MotoGP šampionata

Vinjales dobio otkaz u Jamahi

Ukoliko među dva najbolja u svojim grupama budu organizatori šampionata Slovenija i Izrael, onda će na prvenstvo ići šest drugoplasiranih selekcija.

Kvalifikacije počinju u novembru, prvi mečevi su 11.

Igraće se kroz tri kvalifikaciona prozora, drugi je u novembru 2022. a treći u februaru 2023.

R.P.

potencijalno mogao ugroziti i svoju i sigurnost rivala na trci.

- Nažalost, trka u Austriji nije prošla kako treba i zajednička odluka je bila da je najbolje da se raziđemo ranije. Tek treba da odlučimo ko će zamijeniti Vinjalesa – poručio je Lin Džarvis, direktor ekipe Jamahe. U četiri i po godine saradnje Vinjales je pobijedio na osam trka uz ukupno 24 plasmana na podijum. U generalnom plasmanu MotoGP sezone dva puta je bio treći, 2017. i 2019. godine.

R. A.

Osaka izgubila od 76. igračice svijeta Četvorostruka gren slem šampionka Naomi Osaka senzacionalno je poražena od Džil Tajhman, široj sportskoj javnosti malo poznate teniserke, 3:6, 6:4, 6:3 u osmini finala WTA turnira u Sinsinatiju. Igračica iz Švajcarske Tajhman trenutno je na tek 76. mjestu planetarne WTA liste. Japanka Osaka, druga igračica svijeta, je van forme a već mjesecima se suočava sa pritiskom očekivanja i mentalnim problemima.

Meč je trajao 126 minuta. Tajhman je napravila brejkove u petom i devetom gemu drugog seta. U trećem setu favoritkinja je povela 2:0, a potom ušla u period nervozne igre, bila očigledno umorna i do kraja osvojila samo gem.

R. A.

Arena

20 Sportski miks

Rukometašice Budućnosti sa Krimom u Ljubljani bruse formu za LŠ

PODGORICA - Bojana Popović dobiće jasniju sliku kroz treninge Budućnosti i sparing utakmice sa kvalitetnim Krimom za ono što ih čeka od 11. septembra i prvog meča sa Podravkom u Ligi šampiona.

,,Plave“ su otputovale u Ljubljanu gdje će do utorka raditi sa ekipom koja je uz pojačanja jedan od kandidata za odlazak na završni turnir Lige šampiona. Između ostalog, čak tri izuzetne igračice iz prošlogodišnjeg sastava Budućnosti stigle su u Ljubljanu (golmanka Arenhart, bekovi Pino i Lekić).

- U planu je bio turnir, ali je otkazan, tako da smo se opredijelili za varijantu više zajedničkih treninga kroz koje možemo puno da dobijemo.

Nema nas previše, posebno sada na bekovskim pozicijama, ali vjerujem da ćemo kroz rad sa Krimom u kontinuitetu napadački i odbrambeno mnoge stvari da prođemo. Čak i više nego kroz utakmicu. To nam je najpotrebnije jer smo od ove sezone sa novom ekipom.

Pred put smo imali dosta igračica pod virusom, vidjećemo koliko će moći Ivona Pavićević, sestre Kadović i Nina Bulatović. Praktično će poslije virusa u Ljubljani odraditi prve treninge. A koliko će ko moći generalno vidjećemo. Nadam da će se u ovih nekoliko dana vratiti pravom ritmu i da će kompletna ekipa dobrom energijom odgovoriti obavezama – istakla je Popović.

Peh sa Katarinom Džaferović, ljevorukom igračicom, poremetio je dosta stvari. Čeka je duža pauza, a da li će Budućnost u međuvremenu angažovati neko novo lice ili će se osloniti na mlađi kadar?

- Tužno je kada se mlado dijete povrijedi i izgubi ritam poslije dobrog ljeta i takmičenja koje je bilo korisno za nju. Kaću je čekala dobra minutaža u Ligi šampiona i Svjetsko prvenstvo gdje je bila konkurentna. Stvari ne biraju kada će da se dese.

Opomena je za dalji rad, a vjerujem da će se vratiti jača, bo-

Karate: EP za kadete, juniore i mlađe seniore

A.MARKOVIĆ

Slažu kockice

Subota, 21. avgust 2021.

Helena Backović osvojila zlato

Malović konkurentna, pratiće Ašanin...

Katarina Džaferović zbog povrede nije u igri za nastup u decembru na Svjetskom prvenstvu. Na poziciji desnog beka je Andrea Klikovac, a selektorka Popović je kazala da će u narednom periodu pratiti ,,lijeve ruke” kroz Evropu.

Jedna od njih je Đurđina Malović nova članica francuskog Tulona.

- Naravno, pratićemo sve koje trenutno igraju po Evropi.

Moraćemo spisak da proširimo za tu poziciju i nađemo još neka rješenja poslije svega ovoga. Definitivno će morati da se radi na tome, jer je ta pozcija najviše ugrožena.

Malović?

- Otišla je u pravi klub gdje se radi ozbiljno i igraće jaku ligu, pratićemo i nju, a biće konkurentna. Godine su prošle vjerujem da je stasala, a ovo je veliki plus što je u Francuskoj. Pratićemo Tanju Ašanin, prešla je u najbolji treći klub Mađarske. Nije slučajno sve to tako, jer se najbolje napreduje kroz igru. Sve će one biti na oku, pratićemo ih - kazala je Popović.

lja i spremnija. Teško je i njoj i nama kao ekipi jer gubimo igrača. Lično sam kroz sve to prošla u kasnijim godinama, ali se uvijek iz povreda može puno naučiti. Kažem, peh veliki za sve, ali škola u mladim godinama. Da dovodimo novu igračicu nemamo vremena, iz mlađih kategorija napravili smo selekciju prije povrede, jedino koga možemo da pri-

Prvi dio delegacije Paraolimpijskog komiteta na OI

ključimo su djeca iz generacije Ivana Terzića. Ali, još uvijek su premlade i sa priključivanjem bi možda napravili samo medveđu usluga. Razmislićemo još malo, ali ovo što imamo – imamo i radićemo najbolje što možemo.

Budućnost će možda nakon povratka iz Slovenije sparingovati sa muškim ekipama.

- Probaćemo. Malo kasnije

kreću sa pripremama, a ako se stvori neka solucija, da li Budućnost ili neko sa Cetinja, bilo bi super. Imali smo poziva za turnire, ali zbog svega nije lako putovati. Zato ćemo probati da još neki meč organizujemo u Podgorici.

Jesu li počele pripreme za Podravku?

- Naravno, a kroz ove treninge ćemo i dijelom da se spremamo za Podravku. Vidjećemo, prije svega, sa čime raspolažemo i na čemu konkretno treba da radimo. Do puta u Hrvatsku ima još vremena.

Kakva je situacija sa golmankom Antigre, da li je blizu da se vrati na teren?

- Produžen je oporavak. Nijesam sigurna da će uspjeti da se spremi za prvi dio sezone.

Ostali smo na mladoj Babović kao prvoj golmanki, a sljedeća koja će pomoći je godište 2004, tu su Marsenić ili Škerović. Na toj poziciji smo, da kažem, najneiskusniji. Ali, naravno, i njima treba potreban prostor kako bi se brže izgradile.

U Ljubljani će se ,,plavima“ priključiti Matea Pletikosić, koja je prije nekoliko dana dogovorila saradnju i to upravo iz Krima.

A. MARKOVIĆ

Crnogorska karatistkinja Helena Backović osvojila je zlatnu medalju na Evropskom prvenstvu za kadete, juniore i mlađe seniore u finskom Tampereu. Kadetkinja podgoričkog Omladinca pobijedila je u finalnom meču kategorije do 47 kilograma Bojanu Heker 2:0.

Na putu do finala eliminisala je Ninu Beganović iz Bosne i Hercegovine (2:1), Čehinju Lusi Hrdličkovu (1:0), Ruskinju Aigul Sadikovu (2:0) i u polufinalu sudijskim izjašnjavanjem Španjolku Idairu Mendez Lopez (0:0).

Backović, koja je početkom jula bila zlatna na Premijer ligi za mlade u Poreču, u Tampereu debitovala je na šampionatu Evrope.

Ostali crnogorski predstavnici prvog takmičarskog dana šampionata Evrope zaustavljeni su u prvom, odnosno drugom kolu.

Kataši Arijana Kočan i Lazar Sekulić u konkurenciji kadeta, juniori Riad Mandić i Mila Marković i mlađi senior Filip Bakić nastup su završili u prvom kolu.

U borbama Ognjen Bjelajac (do 52), Emre Saljiu (do 57), Jovana Damjanović (do 54) i Nađa Boričić (preko 54) upisali su po pobjedu, a nastup na šampionatu završili su već u narednoj rundi takmičenja.

Za danas je predviđen nastup juniora i juniorki u borbama.

Nastupiće Matija Bojić (do 55), Nemanja Mikulić (do 68), Lazar Jovović (do 76), Anđela Ivanović (do 53) i Jovana Stojanović (preko 59 kilograma).

Vasilije Radović vidi dobre stvari pred start SP u vaterpolu do 20 godina

Početak lijepe priče PODGORICA – Stonoteniseri Filip Radović i Luka Bakić i prvi dio delegacije Paraolimpijskog komiteta doputovali su u Tokio i smjestili se u Paraolimpijsko selo.

Crnu Goru će u Tokiju predstavljati pet sportista, koji će se nadmetati u stonom tenisu, atletici i plivanju. Šef misije POK u Tokiju Miloš Ranitović kazao je da je najvažnije da je crnogorska delegacija bez zdravstvenih problema ušla u Paraolimpijsko selo.

- Let od Podgorice preko Istanbula do Tokija je, iako je ukupno trajao više od 13 sati, bio dobar. Procedura na aerodromu oko ulaska, iako komplikovana, nije bila previše naporna. Uspješno smo prošli sve kontrole i testiranja i nakon više sati čekanja dobili dozvolu da uđemo u selo. Odradili

smo sve neophodno za boravak naše delegacije u selu.

Spremno dočekujemo drugi dio naših sportista, jedva čekamo svečano otvaranje i početak takmičenja – rekao je Ranitović.

Radović i Bakić prvi će od crnogorskih sportista na borilište – nastupiće u pojedinačnom dijelu koje je na programu od 25. do 29. avgusta i ekipnom dijelu, koji je predviđen od 31. avgusta do 3. septembra.

Atletičarka Marijana Goranović 27. avgusta nastupiće u bacanju kugle, a 1. septembra bacaće disk.

Bacač kugle Miloš Spaić na bacalište će 30. avgusta, a dan ranije plivaće Ilija Tadić na 50 metara slobodno.

Zastavu na ceremoniji svečanog otvaranja Paraolimpijskih igara nosiće Filip Radović i Marijana Goranović.

R. P.

Ambicije su velike PODGORICA - Vaterpolo reprezentacija Crne Gore do 20 godina završila je pripreme u Nikšiću, a do odlaska u Češku na Svjetsko prvenstvo (28. avgusta) sparingovaće sa Srbijom. U ponedjeljak mladim vaterpolistima priključiće se seniorski reprezentativac Miroslav

Perković, što je ogroman plus za ambicije koje nijesu male.

- Radili smo kvalitetno 17 dana u Nikšiću.

Sada nas čeka sparing sa Srbijom, a prije toga smo se na turniru u Puli, koji smo osvojili, dobro pokazali. Mislim da smo se podigli i da je samopouzdanje poraslo.

Smatram da ćemo Svjetsko prvenstvo spremno dočekati – kazao je Vasilije Radović, jedan od izuzetnih talenata koji je sa seniorima u Roterdamu izborio plasman na OI. Mladi vaterpolisti u Pragu će u grupnoj fazi igrati sa svjetskim aktuelnim šampionom Grčkom, zatim Južnom Afrikom i Kazahstanom.

- Grčka je najteži protivnik, a imaće dvije malo lakše utakmice. Duel sa Grcima nije odlučujući, ali značio bi nam dan odmora.

Najbolja ekipa iz četiri grupe direktno će u četvrfinale, druga i treća će razigravati za dalje.

- Treniramo cijelo ljeto, vjerujem da ćemo u Češkoj biti najspremniji.

Veliki plus, kaže Radović, inače prvotimac Jadrana, je to što će se reprezentaciji priključiti centar Perković.

- Ogromam plus, ne samo za juniore. Pokazao je na Olimpijskim igrama šta sve može.

Radujemo se njegovom dolasku.

Naš reprezentativac zbog virusa propustio je turnir u Puli, sada se dobro osjeća.

- Umoran sam od treninga, ali na sve se zaboravi kada je tu cilj.

Optimista je pred start šampionata.

- Velike su ambicije, ne idemo na Svjetsko prvenstvo da gađamo na nisko.

A.M.

Arhiv

Subota, 21. avgust 2021.

SUOČAVANJE: POVODOM 110 GODINA OD ROĐENJA MILOVANA ĐILASA

21

3

Zanemaruje se da je bio crnogorski vladar u sjenci » Piše: Borislav JOVANOVIĆ

Podsjećamo, Đilas se sve do 1962. godine izjašnjavao kao Crnogorac, da bi tada bio Jugosloven i kasnije Srbin, odnosno, Srbin iz Crne Gore. Takva odrednica ima primjese relativiziranja ali ne i negacije sopstvene prethodnosti.

I, nije problem samo u tome.

Naprotiv. Vrlo su mimoiđene činjenice o tome da je Milovan Đilas bio skoro 15 godina crnogorski vladar u sjenci kao što je isto toliko vremena bio i jugoslovenska “siva” eminencija. Sve od dolaska u Crnu Goru 1941. sa zadatkom da organizuje podizanje Trinaestojulskog ustanka pa do njegovog odlaska sa političke scene. Mnogo toga bitnog za Crnu Goru u ratnom i poslijeratnom periodu prelalamalo se, zapravo, na direktan ili posredan način preko popularno zvanog Đida. Sve krupne državne, političke, ekonomske pa i identitetske odluke donošene su ili u saglasju ili po inicijativi Milovana Đilasa. Tih prvih poslijeratnih godina Đilas je bio u privremenoj vladi Demokratske Federativne Jugoslavije ministar za Crnu Goru i ministar bez portfelja.

U njegovoj nadležnosti bilo je, naime, bavljenje pitanjima prosvjete, kulture i ideologije u Crnoj Gori.

U kontekstu toga je i donošenje prvog ustava Crne Gore iz 1946. godine koji je tekovine narodno - oslobodilačke borbe označio kao obnovu crnogorskog državnog i nacionalnog subjektiviteta. Sva antifašistička Zasijedanja u Kolašinu su refleksi Đilasovog odnosa prema Crnoj Gori.

U tom prvom Crnogorskom ustavu poslije 1905. nalazila se i norma koja je svako negiranje crnogorskog nacionalnog identiteta i crnogorske državnosti u okviru Nove Jugoslavije bilo krivično djelo. Uskoro će, međutim, i nažalost, to nestati iz ovog najvišeg državnog akta. Da ne govorimo o njegovoj ulozi o konačnom formiranju KPJ za Crnu Goru umjesto dotadašnje pokrajinske organizacija što je slično drugim - mnogo bitnijim kašnjenjima vezanim za osnivanje crnogorskih naučnih i kulturnih institucija. Tome treba dodati i njegove inicijative o podizanju i lociranju nekih kapitalnih privrednih objekata koji su postali razvojna jezgra Crne Gore.

Takođe, Đilas je podstakao tadašnje crnogorska rukovodstvo da se realizuje ideja o podizanju Njegoševog mauzoleja na Lovćenu. U njegovom “mandatu” bilo je formirano Crnogorsko društvo za nauku i umjetnost koje

Krajnje je vrijeme da se država Crna Gora, kako povodom naznačene godišnjice, još više povodom 80 godina od Trinaestojulskog ustanka, odredi prema djelu ove znamenite ličnosti, i prelomi sa svojim tradicionalnim kolebanjima, stereotipima i snebivanjima oko ličnosti koje su - bile kontroverzne ili ne - duboki i odani dio njene istorijske sudbine, odnosno sveukupnog nasljeđa. Sve ostalo je luksuz, dnevno-političko žiroskopiranje ili olako predavanje sopstvenog bića drugima na milost ili nemilost. Čekanje nekih novih distanci samo je gubljenje vremena

Milovan Đilas, Edvard Kardelj i Aleksandar Ranković U NOB-u

Đilas, prvi s desna, na Visu 1944. godine sa Titom i ostalim rukovodiocima NOB-a

će samo kroz koju godinu biti ugašeno. Za crnogorska političku elitu, kako onu u Podgorici, odnosno, Titogradu, tako i za crnogorska političku elitu u Beogradu Đilas je bio Ikona. Simbol povratka časti i slobode Crne Gore. No, ubrzo će ova grupacija Crnogoraca postati njegovi brzometni ikonoklasti.

Neposredno poslije rata jedna od prvih crnogorskih institucija bio je Institut za istoriju crnogorskog naroda. Ubrzo će i on biti obezličen. Tada će se pojaviti i Istorija Crnogorskog naroda Jagoša Jovanovića što je, možda, prvi otklon od hegemonističke istoriografije, odnosno, od sakrivane strane nacionalne istorije.

Nijesu li sve ovo bili i neki temeljniji toposi neophodne crnogorska državno - nacionalne platforme poslije pučističke Podgoričke skupštine za koju je Milovan Đilas pisao da je bila velika prevara crnogorskog naroda.

Njegova dominantna uloga u vrhu jugoslovenskog rukovodstva bila je i raskid sa Staljinom 1948. Što je, u stvari, bila polazna tačka njegovog viđenja izgradnje nešto drugačijeg socijalizma i mijenjanje shvatanja o nepogrešivosti radničke avangarde. Jeste, bio je rukovodilac Agitpropa, ali je radio sve intenzivnije na reformisanju partije što će svoje finale imati na Šestom kongresu KPJ Jugoslavije u Zagrebu kada će se uprkos opiranju nekih iz Politbiroa

Đilas je podstakao tadašnje crnogorsko rukovodstvo da se realizuje ideja o podizanju Njegoševog mauzoleja na Lovćenu. U njegovom ,,mandatu“ bilo je formirano Crnogorsko društvo za nauku i umjetnost koje će samo kroz koju godinu biti ugašeno. Za crnogorsku političku elitu, kako onu u Podgorici, odnosno Titogradu, tako i za crnogorsku političku elitu u Beogradu, Đilas je bio Ikona

dotadašnja KPJ preimenovati u Savez komunista.

POVRATAK ULICE

To je, zajedno sa onim iz 1948. bio nagovještaj Đilasovog umovanja, nove misli, o sklerotičnosti klasične, partijske, monolitnosti. Tito je tu tihu reformsku Đilasovu akciju o tranziciji klasičnog partijskog bića - kao što je i ideja o samoupravljanju - prihvatao, imajući u vidu intelekt, personu, od koje je to dolazilo, sve dok to nije prešlo crvenu crtu. Prvi ko je, svjesno ili ne, generalnim Đilasovim htjenjima zbog kojih je nestao s vasti, bio je Tito sa vatrenim govorom u Splitu 1962. Tada, samo osam godina poslije Đilasovog sloma Tito je žigosao birokratizaciju Partije, otuđivanje rukovodilaca od baze i talas privilegija koji je zahvatio partijsku i državnu elitu na svim nivoima.

Jedna anotacija u prilog svrhovitosti ovog teksta.

Vezana je za nedavnu ini-

Josip Broz Tito

cijativu Skupštine opštine Podgorica da Milovan Đilas dobije ulicu u glavnom gradu Crne Gore. Prema nekim dokumentima ne radi se, ipak, o davanju već o vraćanju ulice s Đilasovim imenom. U tom kontekstu je i priča kako je sadašnji Bulevar Svetog Petra Cetinjskog u vrijeme socijalizma i postsocijalizma promijenio osam naziva. Ta glavna ulica u Novoj Podgorici, odnosno, Titogradu bila je ulica Milovana Đilasa. Tu su nicale i danas velelepne zgrade vrhovnih crnogorskih državnih institucija. Poslije Đilasovog pada dobila je ime Bulevar revolucije, zatim Ulica Marksa i Engelsa. Krajem šezdesetih godina dobija ime Lenjinov bulevar i ovo je naziv koji je najduže trajao. Zatim dolazi novo preimenovanje - ulica postaje Nemanjina obala da bi početkom 2004. dobila ime Bulevar Svetog Petra Cetinjskog. Ulica Marksa - Engelsa postala je današnja Moskovska ulica, a naziv ulice

Milovan Đilas

Mnogo toga bitnog za Crnu Goru u ratnom i poslijeratnom periodu prelalamalo se, zapravo, na direktan ili posredan način preko popularno zvanog Đida. Sve krupne državne, političke, ekonomske pa i identitetske odluke donošene su ili u saglasju ili po inicijativi Milovana Đilasa Bulevar revolucije dat je ulici koja je danas paralelna sa Bulevarom Svetog Petra Cetinjskog. Prema predlogu Savjeta glavnog grada za dodjelu imena ulic i trgova, iz marta ove godine, Ulica Milovana Đilasa nalazila bi se u centru Podgorice. Bila bi to ulica koja spaja Bulevar Svetog Petra Cetinjskog i ulicu Svetlane Kane Radović. I, eto tako, hronologija jedne ulice - cijela istorija dvije epohe.

Konačno, kud gođ se Milovan Đilas kretao, skretao, prokretao i kako gođ mislio, prije ili kasnije, njegovo životno i istorijsko iskustvo je crnogorsko,

tvrdo i sveopšte. Bio je i ostao potreban Crnoj Gori onoliko koliko je ona bila i ostala potrebna njemu.

(U Crnoj Gori o Milovanu Đilasu su pisali, pored ostalih: Branislav Kovačević, Đilas, heroj – antiheroj: iskazi za istoriju, Pobjeda, Titograd 1991); drugo prošireno izdanje, Pobjeda, Podgorica 2006 Vasilije Kalezić, Đilas: kontroverze pisca i ideologa (Beograd: Biblioteka radne sveske, 1986; treće prošireno izdanje 1999).

Dragutin Leković, Milovan Đilas i socijalizamlović, Crnogorska akdemija nauke i umjetnosti Veselin Pavlićević, Đilas i članci, 2011, Lijeve greške Milovana Đilasa ili partijski silogiizam, 2012, Ratni drugovi Milovana Đilasa, 2021 – i još tri knjige.

Dušan Bogavac, Kako iz beznađa [dijalog sedam intelektualaca; Đilas razjašnjava kontraverzne istorijske teme] (Beograd: izdavać autor, 1989).

Momčilo Cemović, Đilasovi odgovori (Beograd: Svetlostkomerc, 1997).

Momčilo Cemović, Tajna suđenja Milovanu Đilasu (Novi Sad: Dnevnik, 1997).

Dobrilo Aranitović, Milovan Đilas: Bibliografija sa hronologijom života i rada (Beograd: Službeni glasnik, 2008). Živko Đurković, Đilas i Njegoš (Podgorica: CANU, 2008).

Miloš Mido Milikić, Ratnim stazama Milovana Đilasa (Podgorica: Fondacija „Milovan Đilas”, 2009).

Nikola Ivanović, Milovan Đilas - između politike i zavičaja, predgovor Dobrice Ćosića (Podgorica: Književna zadruga Srpskog narodnog vijeća, 2011).

Milorad Popović, Podijeljena nacija, država, indentitet, vlast, OKF, Cetinje, 2010.

Vladimir Jovanović, knjiga Crnogorstvo, 2020, OKF Cetinje – Antena M, Podgorica.

Već smo rekli da fond bibliografskih jedinica o Đilasu, što na jugoslovenskim prostorima, što u inostranstvu, iznosi nekoliko tomova.)

(Kraj)

22

Feljton

Subota, 21. avgust 2021.

35.

PRIČE O SPOMENICIMA, GROBNICAMA I POKOJNICIMA

Junak koji je do časti došao čisto vojničkim zaslugama » Piše: Slobodan ČUKIĆ

GROB KOMANDIJERA SAVA JOKOVA

Dok je u avgustu 1877. godine crnogorska vojska opsijedala Nikšić, Turci su iz pravca Podgorice nekoliko puta udarali na granično područje Farmaka, Šteka i Bera. Po brdskim stranama iznad rijeke Sitnice odigralo se više bojeva. Jedan je bio u Farmacima 18. jula, drugi u Berima 9. avgusta, treći na području Šteka i Velenice 27. avgusta 1877. godine. Ovaj posljednji odigrao se na dan kada je zauzet Nikšić.

Evo kako kralj Nikola opisuje te događaje u svojim memoarima: „Te 1877 godine dok Crnogorska vojska držaše opsadu Nikšića, Turci naumiše da učine protivnapad preko Lješanske Nahije prema Cetinju. Iz Skadra u Podgoricu dođe Riza paša s vojskom a pridružiše mu se Turci iz Podgorice i Zete, Malisori i oko hiljadu Dibrana koje dovede Elijas paša. Turska vojska sveukupno je brojila oko šest hiljada vojnika. Crnogorsku granicu prema Podgorici branila su dva Lješanska bataljona: Donjo-Lješanski (komandijer Radoje Mušikin Vukčević) i Gornjo-Lješanski (komandijer Savo Jokov Radunović). Oba bataljona zajedno imali su malo manje od hiljadu vojnika. U petak 15-oga jula (po starome kalendaru) turska vojska se diže iz Podgorice i siđe niz Moraču do Botuna i tun se utabori.

U poneđeonik 18 jula, u cik zore vojska prijeđe Moraču, navali preko Donjijeh Kokota i udari na Farmake, đe je DonjoLješanski bataljon čuva’ stražu. Turci prvo otvoriše vatru na Lješanske položaje dalekometnijema topovima s Crvene Stijene i s Botuna, pa onda udariše vojskom. Iako Turci bjehu daleko mnogobrojniji, Lješnjani ne htješe uzmaknut ni stopu, no junački dočekaše tursku vojsku i udariše na turske predhodnice. S početka puškama, pa onda i sabljama i noževima nagnaše Turke u bjekstvo, ćerajući ih preko Sitnice. Turci tun imaše oko 300 ranjenijeh i mrtvije, a pogibe 12 Lješnjana i 20 ih se rani.

Turci ne htjedoše lako batalit.

Riza paša dovede još nizama u Podgoricu, pa na vrh tri ne-



„Glas Crnogorca“ piše: Lična hrabrost junaka Sava poznata je u svoj našoj vojsci i to tako, da mu je više puta zamjerano da je njegova vanredna odvažnost često na uštrb zvanja jednog vođe. On je vazda na to više gleda, da ga na junaštvu niko ne prestigne

U zoru 27-oga avgusta 1877. Turci opet krenu prema Lješkopolju. Lješanska vojska bješe spremna na novi napad. Bataljon Radoja Mušikina bio je raspoređen ispod Kokota, preko Šteka do Bera. U Bere i dalje bješe Savo Jokov s svojiem bataljonom. Lješnjani ih opet junački dočekaše

Grobnica porodice Sava J. Radunovića pred crkvom u Progonovićima



Komandir Savo Jokov i oficir Ilija Dajičin su u boju 27. avgusta bili teško ranjeni. Obojica su podlegla povredama i sahranjeni pred Vlaškom crkvom na Cetinju. „Glas Crnogorca“ od 5. septembra 1877. godine javlja da je preminuo komandir Savo Jokov, usljed teške rane koju je zadobio 27. avgusta u boju na Štekama, gdje je na čelu 250 vojnika dočekao deset puta nadmoćnijeg neprijatelja

đelje, opet diže vojsku. Znajući za malobrojnost Lješnjana, on smisli da ih rastegne na duži front, i tako istanji i probije liniju odbrane. Devetoga avgusta Turci jednovremeno udare na Zeleniku, Bere Mihinju i Farmake. Ovi napad je bio mnogo žešći, no Lješnjani se ne htješe dat i junaštvom i pregnućem suzbiše turski napad. Tun pogibe 30 lješanškijeh vojnika. Svojom ličnom hrabrošću, junaštvom i vojnom vještinom istakoše se starešine Lješanskijeh bataljona, komandijer Radoje Mušikin Vukčević, podkomandijer Simon Ivanov Vukčević (Obilića Medalja a kasnije i komandijer ujedinjenoga Lješanskoga bataljona), kruski barjaktar Risto Vasov Perović, komandijer Savo Jokov Radunović i oficijer Ilija Dajičin Radunović.

Turci se opet povuku u Podgoricu ali nakratko. U zoru 27-oga avgusta opet krenu niz Moraču prema Lješkopolju. Iako dosta umorna lješanska vojska bješe spremna na novi napad. Ba-

Natpis na grobnici u Progonovićima

taljon Radoja Mušikina bio je raspoređen ispod Kokota, preko Šteka do Bera. U Bere i dalje bješe Savo Jokov s svojiem bataljonom. Iako Turci opet bjehu deleko mnogobrojniji, Lješnjani ih opet junački dočekaše. Tun pogibe oko stotinu Turaka. Među 10 poginulijeh, Lješnjani izgubiše i hrabroga vojskovođu, komandijera Sava Jokova Radunovića” (Kralj Nikola I Petrović Njegoš, Memoari, Obod, Cetinje, 1988).

Komandir Savo Jokov je na položajima iznad Šteka sa svojim ljudima dočekao šest puta brojniju tursku vojsku i suzbio je poslije žestokog boja. Turci su imali znatne gubitke. Imali su ih i Crnogorci. Prema podacima Milivoja S. Đurišića, 27. avgusta je na Velenici (iznad Šteka) poginula su devetorica a ranjena 22 ratnika („Lješanska nahija”, Podgorica, 2003, 343).

Na spisku poginulih koji donosi M. Đurišić vidi se da je ranama naknadno podleglo nekoliko boraca, pa je broj poginulih dostigao četrnaest. Za petoro

Crnogoraca je navedeno da su poginuli 28. avgusta takođe u borbama na Velenici, ali će biti da je riječ o nastradalima u borbama od prethodnog dana.

Komandir Savo Jokov Radunović i oficir Ilija Dajičin Radunović su 27. avgusta bili teško ranjeni. Prvi je rođen 1836. godine a drugi 1830.

Obojica su podlegla povredama i bili sahranjeni pred Vlaškom crkvom na Cetinju.

U „Glasu Crnogorca“ od 5. septembra 1877. godine objavljen je sljedeći članak: „U četvrtak je preminuo u ovdašnjoj Danilovoj bolnici komandir Savo Jokov, usljed teške rane koju je zadobio 27. avgusta u boju na Štekama, gdje je na čelu 250 vojnika dočekao deset puta nadmoćnijeg neprijatelja. „Ko ne misli danas

Vlaška crkva

Isklesano ordenje na grobnici

poginuti neka ne ide za mnom“, reče Savo i udari kao munja među Turke, koje razbi i šćera u Lješkopolje. Tom prilikom ranjen je tako opasno da nije bilo nikakve nade izliječenju. Pri svemu tome jaki sastav Savov mogaše tu ranu punije 15 dana podnijeti. Lična hrabrost junaka Sava poznata je u svoj našoj vojsci i to tako, da mu je više puta zamjerano da je njegova vanredna odvažnost često na uštrb zvanja jednog vođe. On je vazda na to više gleda, da ga na junaštvu niko ne prestigne, nego na to je li juriš blagovremen, je li u ravnici ili u kršu. No, pri svemu tome nikada se dušman nije održao protiv njegovog napada. Komandir Savo bio je tek u srednjoj dobi, a rasta i sastava upravo divovskog. Do svoje časti došao je čisto vojničkijema zaslugama. Sprovod mu je bio vrlo sjajan. Svi činovi bjehu zastupljeni, sa mnoštvom naroda. U sprovodu učestvovao

je i jedan dio knjaževe garde, kojom je komandovao Rade T. Plamenac. I mi velimo zajedno sa onom Crnogorkom što je baš pjesnički naricala: Junački si poginuo. Slava ti!“ Pred crkvom u Progonovićima nalazi se porodična grobnica Sava J. Radunovića. Na nadgrobnoj ploči stoji da je taj komandir poginuo u boju na Krusima 1877. godine, što je, vjerovatno, i najtačnije, mada je Velenica u blizini.

Ljuba Nenadović je prisustvovao sahrani Sava Jokova i u svojoj knjizi „O Crnogorcima” zapisao: „Neki Savo Jokov, komandir, ranio se teško u boju na Lješanskom polju. Donijeli su ga na Cetinje gde je u bolnici umro, septembra meseca. Pri sahranjivanju bilo je mnogo sveta“.

Na porodičnoj grobnici pred crkvom u Progonovićima, isklesan je i Savov oficirski grb, a ispod njega i ordenje.

(Nastavlja se)

Subota, 21. avgust 2021.

Oglasi i obavještenja

23

24

Oglasi i obavještenja

Subota, 21. avgust 2021.

Oglasi i obavještenja

Subota, 21. avgust 2021.

Посљедњи поздрав вољеној сестри

Posljednji pozdrav dragom i poštovanom komšiji

ЗОРКИ Слава ДАМЈАНОВИЋ

Твој једини брат МИШО и снаха МИЛИЦА ПЕРИШИЋ

1212

рођена Вукчевић

Navršava se godina dana od smrti voljene majke

Саучешће примамо у капели у Дољанима, 20. августа од 18 до 21 час и 21. августа од 10 до 14 часова, када ће се обавити сахрана. Кућа жалости: Дољани – Мосор.

Посљедњи поздрав мојој драгој тетки

Ожалошћени: сестра РАДА, кћерке СНЕЖАНА и МЛАДЕНКАМАКА, синови МИЉАН-МИЛИ и МЛАДЕН-МАЂО, снаха МИЛИЈАНА, унучад ЛУКА, МАЈА, МИЛА и ТИНА, брат од стрица ЦВЕТКО, сестра од стрица МИЛЕВА, јетрва СТАНКА, ђевери, ђеверичићи, заове и остала родбина ИВАНОВИЋ и ВУКЧЕВИЋ

SLAVICE BRNOVSKI Majko, Nijesam te mogao sačuvati od smrti, al ću te sačuvati od zaborava.

Smrt je jača od života, ali ne i od ljubavi prema tebi.

Tvoji: IVAN, MILICA i SLAVICA

рођ. Перишић Недостајаће нам твоја људскост и доброта којом си нас обасипала. Твоја СЕКА са породицом

СЛАВКА – МИЊА Сретова ИВАНОВИЋ

RAJO RADULOVIĆ sa porodicom

1217

ЗОРКИ Слава ДАМЈАНОВИЋ

Дана 20. августа 2021. у 81. години престало је да куца племенито срце наше драге

SAVI CICMILU

рођ. Перишић Била си ми ослонац читавог живота. Неутјешно си ранила моје срце, које ће крварити за тобом док сам жив.

25

1189 Posljednji pozdrav

Posljednji pozdrav strini

1211 Četrdeset je dana od kada nije sa nama naš voljeni

1216 Посљедњи поздрав драгој тетки

DEDA

RUŽICI GUJIĆ

MINJI

Kćerka MILKA, unučad MAJA i ILIJA

DEJAN Božov sa porodicom

1210

ЗОРКИ Слава ДАМЈАНОВИЋ рођ. Перишић Хвала ти за љубав и пажњу коју си несебично пружала мени и мојој породици. Трајно ћеш остати у нашем сјећању.

1218

Твоји: ЗОРАН, МАРИЈА, КРИСТИНА, ОГЊЕН и ЈЕЛЕНА ПЕРИШИЋ

Dragi deda, hvala ti na svim lijepim trenucima koje smo proveli uz tebe. Puno smo tužni što će naše djetinjstvo biti uskraćeno za tvoje prisustvo i zagrljaj sa nama. Fališ nam da dođeš sa onim slatkišima i da se zajedno radujemo kako smo naučili.

S poštovanjem čuvaćemo uspomenu na tvoj lik. Ponosni smo što si bio pravi deda.

1205

Posljednji pozdrav dragoj

Tvoji VLADO i FIĆO 1215

RUŽICI GUJIĆ

Posljednji pozdrav dragom

OGLASNO ODJELJENJE “POBJEDA”

Neka tvoja plemenita duša počiva u miru.

Porodica pokojnog MITRA BURIĆA 1213

TELEFON ZA INFORMACIJE 020-202-455, 020-202-456.

MIJU MIĆO i TANJA sa porodicom 1187

DELJKA PEROVIĆ Neka tvoja dobra duša počiva u miru.

Od porodice pokojnog MILANA VUKMIROVIĆA 1158 Dana 22. avgusta 2021. navršava se 40 tužnih dana od kada nije sa nama naš voljeni

MILAN BJELOBRKOVIĆ

Vrijeme koje prolazi ne smanjuje bol i prazninu koju si ostavio za sobom. Nismo bili spremni za tvoj odlazak, nadali smo se ponovnom susretu, osmijehu. Ostavio si nas ponosne na tvoj častan život, ljudsku širinu i iskrenu dušu.

Neka te u vječnoj tišini prati naša ljubav, a suze koje nam teku niz lice neka ne remete tvoj spokoj.

Porodica će u nedjelju u 9 časova posjetiti njegovu vječnu kuću.

OŽALOŠĆENA PORODICA

1214

26

Oglasi i obavještenja

Subota, 21. avgust 2021.

Obavještavamo vas da je dana 19. avgusta 2021. u 38. godini života tragično preminuo naš dragi

Obavještavamo rodbinu, kumove i prijatelje da je dana 20. avgusta 2021. godine poslije kraće bolesti preminuo naš dragi

Obavještavamo rodbinu, prijatelje, poznanike da je dana 19. avgusta 2021. u 85. godini preminula naša draga majka i baba

BOJAN Dragoljubov MARKOVIĆ

VANJA Milanov BOBIČIĆ

DESANKA - DESA Jovanova NIKČEVIĆ

Sahrana će se obaviti u krugu porodice dana 20. avgusta u 15 časova na mjesnom groblju Zagorič.

Zbog epidemiološke situacije sahrana će se obaviti dana 21. avgusta u 15 časova u Nikšiću na groblju u Straševini u najužem krugu porodice.

Ožalošćeni: sin MILAN, kćerka MIRJANA, snaha SVETLANA, brat DRAGAN, snahe, bratanići, bratanične i ostala rodbina

Ožalošćeni: sin ŽELJKO, kćerke LIDIJA i JASNA, brat PETAR, sestra DANA, snaha IVANA, unučad FILIP, IVAN, BOJANA, NAĐA, TIJANA, MIA i KATARINA i porodica USKOKOVIĆ i NIKČEVIĆ

rođena Uskoković

16. 2. 1983 – 19. 8. 2021.

Saučešće se prima 20. avgusta u 14.30 do 17 časova na seoskom groblju na Zagorku i 21. avgusta u kapeli na Zagorku od 13 do 15 časova kada će se obaviti sahrana.

Ožalošćeni: supruga NADA, kćerka NINA, sin STEVAN, majka STOJA i sestra MILICA

1165

1176

1163

Voljenoj baki,

Voljenoj majci i baki,

Poslije kraće bolesti preselio se na Ahiret 20. avgusta 2021, u 67. godini života

DESANKI DESI Jovanovoj NIKČEVIĆ prim. mr sc. med. dr SMAJO Šemsa ŠABOTIĆ

Hvala na svoj ljubavi i pažnji svijeta. Nedostaješ nam neizmjerno. „Krst me čuva do ponoći, a Anđeli od ponoći“.

Počivaj u miru, anđele naš.

Hatar primamo u džamiji 20. avgusta od 19 do 22 časa, a sjutra, 21. avgusta, od 9 do 15 časova. Sahrana će se obaviti na seoskom groblju u Tucanjama uz poštovanje epidemioloških mjera.

Ožalošćeni: supruga JASMINA, sinovi MIRZA, DAMIR, ZLATKO i ALEN, unučad DARIN, SAVKA i DARIJA, braća MIFTAR, RAFET i SEFADIN sa porodicama, sestre IFETA, RAFETA i SANIJA sa porodicama i ostala mnogobrojna rodbina

DESANKA DESA Jovanova NIKČEVIĆ Nenametljivo i snažno si nas podizala, čuvala, bdila nad nama, radovala se našim uspjesima, brinula naše brige.

Plačemo, jer nam s tobom odlazi dio našeg djetinjstva, naše duše i naše majke i babe.

Počivaj u miru, najbolja naša.

Tvoje unuke TIJANA i BOJANA

Tvoja kćerka LIDIJA, unuke BOJANA i TIJANA MINIĆ

1160

1159

Draga bako,

Draga

1180

Tužnim srcima, još tužnijim riječima, obavještavamo sve drage ljude, prijatelje, komšije i poznanike, svu rodbinu, sve koji su poznavali našu

DESANKA DESA Jovanova NIKČEVIĆ

MAJKO

Pamtićemo te po dobru i ljubavi koju si nam pružila.

Počivaj u miru, a nama ostaje da čuvamo sjećanja i tople uspomene na tebe.

Nedostaješ nam.

Počivaj u miru, nama ostaje da čuvamo sjećanja i tople uspomene na tebe. Nosimo te u srcu i mislima.

rođenu Nikčević da je njena duša konačno našla mir, dana 20. avgusta 2021. godine, poslije kraće bolesti, u dubokim godinama.

Saučešće primamo u gradskoj kapeli u Danilovgradu 21. avgusta u periodu od 11 do 13 časova, nakon čega će se obaviti sahrana u porodičnoj grobnici na Jelenku uz poštovanje epidemioloških mjera.

Tvoja JASNA sa porodicom

Unuk IVAN i unuke MIA i KATARINA

BOSILJKU Vladimirovu SAIČIĆ 1162

1181 Voljenoj majci i baki,

Umro je naš dragi brat, stric, ujak i đever

Ožalošćeni: sinovi RADOJE i RADOVAN, ćerke VERA, JELICA, VINKA, VANJA, TANJA i SLAĐANA sa porodicama, bratanične i sestrići sa porodicama, đeverična RAKA sa porodicom, snahe SLAVICA, BUDA i VESNA sa porodicama, unučad i praunučad 1182

DESANKI DESI Jovanovoj NIKČEVIĆ

Dana 20. avgusta 2021, u 80. godini života, preminuo je naš dragi

PERIŠA Radosavljev ČABARKAPA profesor matematike u penziji 1953–2021.

JOVAN Milutinov JANKOVIĆ

Po želji pokojnika, a u skladu sa novim epidemiološkim mjerama, sahrana će se obaviti na groblju kod Manastira Dobrilovina, Mojkovac, 21. avgusta u 14 časova, u užem krugu porodice.

Kuća žalosti: Ul. Branka Ćopića 22, Podgorica.

Hvala na godinama neizmjerne ljubavi, podrške i pažnje. Teško nam pada tvoj odlazak, ali voljeni nikada ne umiru već žive u srcima onih koji ih vole.

Nosimo te u srcu i mislima.

Tvoj sin ŽELJKO, snaha IVANA, unuk IVAN i unuke MIA i KATARINA NIKČEVIĆ 1161 Posljednji pozdrav miloj tetki

Zbog novonastale situacije, sahrana će se obaviti u krugu porodice, 21. avgusta u 13 časova na groblju Sveta Neđelja – Rap.

Ožalošćeni: supruga BRANKA, sin MILUTIN, kćerke NATAŠA i DANIJELA, snaha DALIBORKA, zet PETAR, unučad PEĐA, SAŠKA i NIKOLIJA, praunuka i ostala rodbina

1207

Ožalošćeni: brat DRAGAN, sestre DRAGICA, CVIJETA i DARINKA, sestrići BOJAN i DEJAN FILIPOVIĆ i NIKOLA i TOMO PEJANOVIĆ, bratanične VANJA i SANJA, snaha ZORICA i ostala rodbina

1186

e-mail: oglasno@pobjeda.me

DESI NIKČEVIĆ Bila si mi kao majka.

Neka tvoja plemenita duša nađe vječni mir pored naših anđela Zorana i Mićuna.

Tvoja MIRA 1199

Oglasi i obavještenja

Subota, 21. avgust 2021.

Dana 19. avgusta 2021. u 93. godini, preminula je naša draga

Dana 16. avgusta umrla je

rođena Đurović

СЛАВИЦА-ГАРА БРНОВСКИ У недјељу, 22. августа у 9 часова посјетит ћемо њену вјечну кућу.

rođena Jovanović

Sahrana je obavljena po želji pokojnice u najužem krugu.

Навршава се година дана од када нас је заувијек напустила наша вољена супруга, мајка и баба

MILODARKA Vukašinova ĐUROVIĆ

KSENIJA Raduleva SEKULIĆ

27

Sahrana je obavljena u najužem krugu porodice 20. avgusta u porodičnoj grobnici u Danilovgradu.

ПОРОДИЦА 1144 Година је од смрти моје сестре

Ožalošćena PORODICA

Ožalošćeni: RODBINA i PRIJATELJI

1142

1177

СЛАВИЦЕ – ГАРЕ БРНОВСКИ Sa osjećanjem tuge, opraštamo se od naše drage ujne

Posljednji pozdrav dragoj tetki i baji

Живим да би увијек била вољена, никада заборављена. Сестра АНА МАРКОВИЋ са породицом 1145

MILODARKI ĐUROVIĆ

KSENIJE – SENKE Radulove SEKULIĆ Za nesebičnu ljubav i pažnju koju je pružala našim roditeljima i nama, zahvalne njene LJILJANA i DIJANA 1209

Мајко....

Bila si mi kao roditelj, a nama prava baka.

Hvala ti za dobrotu i ljubav koju si nam pružala.

Počivaj u miru.

Tvoji: LINA, MILICA, MILENA sa porodicama i tvoja JECA 1185

СЛАВИЦА – ГАРА

POMENI Дана 20. августа 2021, у 84. години живота, послије дуже болести, преминула је наша драга

Tužno sjećanje na naše drage roditelje tri godine od smrti

DESANKE

РУЖИЦА Р. ГУЈИЋ

Саучешће примамо у капели у селу Бијела код Шавника, 21. августа од 10 до 13.30 часова уз поштовање епидемиолошких мјера. Сахрана ће се обавити истог дана у 14 часова на гробљу у Горњој Бијелој. По жељи породице, цвијеће се не прилаже.

Пролази дан за даном а ниједан без сјећања на тебе. С љубављу и тугом чуват ћу успомену на тебе јер вољени не умиру већ вјечно живе у нашим срцима. i

40 dana od smrti

Волим те МЛАДЕН 1146

DRAGUTINA MARKOVIĆA

Mnogo je lijepih uspomena da Vas vječno pamtimo, da o Vama sa ponosom pričamo i da Vas nikad ne zaboravimo.

U neđelju, 22. avgusta 2021. godine, uža porodica će posjetiti Vašu vječnu kuću.

Zahvalna đeca: SONJA, DANKA, SRETEN i SLOBO 1208

СЛАВИЦА – ГАРА БРНОВСКИ Вријеме није лијек већ свједок бола, туге и празнине што ниси са нама. С љубављу, поносом и поштовањем те помињемо и памтимо онакву каква си била, ведра, несебична, пуна љубави. Чувамо успомене на тебе, твој лик, доброту и љубав коју си даривала. Знала си колико те волимо али никад нећеш знати колико нам недостајеш. Твоји: МИРКО, ЖЕЉКА, ИВАН, МЛАДЕН, МИЛИЦА, МАТЕЈА, ИЛИЈА и СЛАВИЦА

Četrdeset je dana od smrti naše drage sestre i tetke

Ожалошћена породица: син МИЛЕ, кћерке МИЛКА, МИЛИЦА и НЕВЕНКА, брат МОЈАШ, сестра ДРАГИЦА, снахе МИЛЕНА, МИЛАНКА, РАДМИЛА и ДУШКА, јетрва ВЕСЕЛИНКА, унучад ЗОРАН, МИЛОШ, ВУК, ИЛИЈА, МАЈА, МАРИЈА, ЈЕЛЕНА, МИЛИЦА, АЛЕКСАНДРА и ДРАГАНА, праунучад, сестрић, сестрична, братанић и братаничне, браћа и сестре од стричева и остала родбина ГУЈИЋ и ЗОРИЋ

1147

LJILJE Bez tvog zvonkog glasa i vedrog osmijeha život više nikad neće biti isti, svojim si svjetlom grejala sve naše živote.

1206

DESANKA ŠUŠOVIĆ 1198

Posljednji pozdrav dragoj

JADRANKA sa porodicom

OGLASNO ODJELJENJE “POBJEDA” CUKI Iskreno saučešće porodici.

BOBO i DARKO KRIVOKAPIĆ sa porodicama

1152

Četrdeset je dana od smrti naše drage

Šćer SVETLANA sa porodicom 1178

TELEFON ZA INFORMACIJE 020-202-455, 020-202-456. e-mail: oglasno@pobjeda.me

Četiri godine otkad je napustila ovaj svijet, koji za mene više nikad neće biti isti.

Nijedne boli život te nije poštedio, a nijedne radosti uskratio, a ti si ostala dostojanstvena i u jednom i u drugom.

Neka tvoja plemenita duša nađe zasluženi mir pored tvog i našeg Milovana.

LJILJE Čuvaćemo te od zaborava.

Brat RISTO sa porodicom 1197

28

Oglasi i obavještenja

Četrdeset dana je od smrti našeg voljenog sina

Subota, 21. avgust 2021.

Ujo

Voljeni

DALIBORA - DAKE VUKOVIĆA

DAKA

Sine naš...

Previše bole ovi dani provedeni bez tebe. Teško se mirimo sa istinom da nijesi sa nama, da nam nećeš više doći.

Nikada nećemo prihvatiti da si otišao zauvijek. Sa nama si svakog trena, u svakoj našoj misli, uspomeni u svakoj suzi u odrastanju tvoja tri lijepa anđela.

Nisi nas pripremio na život bez tebe.

Mi nastavljamo sa velikom borbom, a ti nam počivaj u miru.

Još ti se nadamo da ćeš nam doći, da nam pružiš onaj tvoj topli zagrljaj, jaki poljubac.

Premalo je riječi, a previše tuge da ti kažemo koliko nam nedostaješ.

Ti si naša najljepša zvijezda na nebu koju gledamo svaku noć.

VOLIMO TE. 1200

Tvoji sestrić BALŠA i sestrična NIKOLINA

MOMO

Vole te tvoji neutješni roditelji VLADO i TANJA

1203

Navršava se 40 tužnih dana od prerane smrti našeg voljenog

Od smrti te nijesmo mogli sačuvati, ali od zaborava možemo i želimo. Našu ljubav smrt nije prekinula, a tugu vrijeme nije zaliječilo. Bila je sreća i čast imati te za đevera i strica....

U našim srcima i mislima ćete ostati zauvijek Ti i Śośa.

Četrdeset dana je od smrti našeg voljenog supruga i oca

DAKE Neprebolna je istina da nisi više sa nama.

Anđeli neka te čuvaju a mi ćemo te čuvati od zaborava.

DALIBORA Sve što bih rekla, bilo bi malo, a ono što osjećam su tuga i velika bol.

Otišao si prebrzo da te nijesmo stigli ni zagrliti, ni poljubiti. Nedostaješ za sve trenutke koje donosi život i koje smo trebali da dijelimo zajedno.

Mi nastavljamo sa borbom, a ti mirno spavaj i čuvaj nas.

Tvoji: SEKA, BALŠA i TAMARA

Tvoji: DRAGOJKA, VASKO, ZORAN, ZORICA, NATAŠA i MILENA 1166 Četrdeset je dana od kada si nas napuštio dragi

1173

Supruga MARIJA, sin DAVOR, kćerke KSENIJA i DIJANA

Mom voljenom bratu

1202 Najvoljeniji moj BRATE

DALIBORE Banjo sine, vrijeme prolazi a bol i tuga je sve veća za tvojom prerano izgubljenom mladošću, dobrotom i ljepotom.

Tvoja tetka LJILJANA

DAKA

1167

Nadala sam ti se ovih dana da ćeš mi opet doći, misleći da je ovo samo moj ružan san.

Ostaje mi samo da zauvijek čuvam naše najljepše uspomene, zajedničke trenutke koje smo imali od djetinjstva.

Ja znam da me nisi ostavio samu, znam da si mi tu da me čuvaš. Tako ću i ja čuvati tebe u dubini svoje duše i srca. Mijenjat ću te u svemu i paziti na sve što si ostavio iza sebe.

Počivaj u miru i neka te anđeli čuvaju, kao što smo mi jedno drugo čuvali.

Voli te tvoja sestra DANIJELA 1201

Četrdeset je dana otkako nas prerano napušti naš dragi sestrić i brat

Voljeni naš brate, šura i ujo

Neka te u tišini vječnog mira prati naša ljubav jača od zaborava.

DALIBORU - DAKI VUKOVIĆU Prošlo je 40 dugih dana ispunjenih tugom bez tvoje dobrote, vedrine i osmijeha.

Ne mirimo se sa tim da više nijesi sa nama. Nedostaješ za sve što dolazi. Čuvamo te u našim srcima i mislima.

Voljenom bratu

DALIBOR-DAKA VUKOVIĆ

DALIBORU-DAKI VUKOVIĆU

Tvoji: ujak ŽELJKO, brat PERO, sestre MILICA i KRISTINA 1168 Četrdeset je dana od smrti našeg dragog

DAKA

1204

Tvoj brat SAŠA

Voljenom našem

DALIBORA-DAKE VUKOVIĆA Tvoja plemenita duša, dobrota i tvoj nasmijani lik ostat će vječno u našim srcima.

Počivaj u miru a mi ćemo te vječno čuvati od zaborava.

Tvoji: tetka SLAVICA, tetak PUCO, braća VESKO i DEJAN, snaha MARINA i bratanična MIA

Voljenom bratu

Četrdeset dana je prošlo, a ja i danas ne vjerujem da si nas napustio.

Dok je mog života, biće i tuge jer se ne mogu pomiriti da te nikad više neću vidjeti, moj dobri brate. Čuvam te od zaborava.

1192

Već je 40 dana od kada nijesi sa nama. Vrijeme prolazi, ali bol i tuga su sve jači, ne prestaju. Tu su u svakom trenutku da podsjete da nam te više nema.

Ostaje vječno sjećanje na naše prelijepe uspomene koje bolno podsjećaju na dane provedene sa tobom i tvoj nasmijani lik koji čuvamo od zaborava.

Za sve što dolazi NEDOSTAJEŠ.

VOLIMO TE. Tvoji: sestra DANIJELA, zet VASKO, sestrić BALŠA i sestrična NIKOLINA

1169 Voljenom sinovcu

DALIBORU VUKOVIĆU Ponosni smo što smo te takvog imali. Beskrajno tužni što nas je sudbina rastavila.

Vječno ćemo za tobom tugovati – u srcu te vječno nositi i nikad te nećemo zaboravit.

1193

DALIBORU- DAKI VUKOVIĆU 40 dana je prošlo, a ja i dalje ne vjerujem da si mi, brate, zauvijek otišao. Fali mi tvoj osmijeh i vedrina, fale mi tvoje riječi ,,Taroni“.

Velika je praznina, tuga i bol. Dani prolaze, a nijedan bez suze i sjećanja na tvoj vedri i nasmijani lik. Vječno ću za tobom tugovati. Počivaj u miru.

Tvoja sestra TAMARA 1151

Tvoj brat SRĐAN sa porodicom

1191

DALIBORU VUKOVIĆU Otišao si na put bez povratka, uzdanice i ikono naše kuće. Imao si sve u sebi dobro što krasi jednog čovjeka. Ponosio sam se tobom, oko moje. Ostaću željan tvog tihog glasa – pogleda i osmijeha.

Neka mi te anđeli čuvaju. Laka ti crna zemlja.

Tvoj striko VELJKO 1194

Tvoj stric VELJKO, strina JOVANKA, braća SRĐAN sa porodicom i SAŠA, sestra TAMARA sa porodicom

Oglasi i obavještenja

Subota, 21. avgust 2021.

Voljenom tati

29

Dana 21. avgusta navršava se pola godine od smrti supruga i oca

DALIBOR VUKOVIĆ Prođe četrdeset dana, a nedostajanje nikad neće.

Uvijek ćeš biti u našim mislima i srcima, druže moj.

Od FILIPA Kojovog ČIČAREVIĆA sa porodicom

MOMU

1196 Četrdeset dana prođe od iznenadnog i bolnog rastanka

Teško je prihvatiti istinu da si nas zauvijek napuštio. Tvoje upražnjeno mjesto bolno nas podsjeća na veliki oslonac koji smo izgubili.

Ponosni na tvoje časno življenje, zahvalni za toplinu i pažnju koju si nam pružio.

Snagom naše ljubavi čuvaćemo te od zaborava.

MOMA PAPOVIĆA

DALIBOR Vladov VUKOVIĆ

Tvoj životni put nas obavezuje da ga slijedimo, a bol za tobom nosimo dostojanstveno. Ostavio si svijetli trag među ljudima i ime po kojem se sa ponosom kazujemo.

Tvoji FILIP, PETAR i BILJANA

Fala ti na svemu ljudskom i poštenom. Počivaj u miru. Čuvaćemo te od zaborava.

Od porodice pokojnog SLOBA PEJOVIĆA 1195

21. 8. 2008 – 21. 8. 2021.

1174

Tvoji: supruga LJUBICA, sinovi FILIP i PETAR, kćerka BILJANA Dragom bratu, đeveru i stricu

JOVAN MUŠOVIĆ S ljubavlju i poštovanjem čuvamo uspomenu na tvoj častan život i plemenito srce. Hvala ti za sve.

Sin RADIVOJE, snaha SANJA

1175

MOMU

1148

Ćiko

Dragi đede

Praznina u našim životima, tvojim odlaskom ostaće zauvijek, jer smo ostali uskraćeni za neizmjernu bratsku ljubav.

Svi naši budući radosni trenuci će biti manji jer ti nijesi sa nama.

S ljubavlju koju smrt ne prekida živjećeš vječno u našim srcima.

MOMO

MOMO

Prođe pola godine od tvog vječnog odlaska, ali tvoja dobra duša i sad bdi nad nama, a mi iako toga svjesni teško se mirimo sa istinom da te nema.

Odlazak boli, ali tvoja plemenitost, ljudskost i vedrina uvijek će živjeti u našima srcima.

Pružio si nam najbolje od sebe, ponosni i srećni što smo dio tebe.

Dani prolaze, a nijedan bez sjećanja na tvoj vedri i nasmijani lik. Hvala za svu ljubav i pažnju koju si nesebično poklanjao.

Vječno ćeš ostati u našim srcima.

Tvoji: MIKELJA, ANĐELA, SNEŽANA, NEVENA i VOJIN

1170

Tvoji STEFAN, ANA, ANIKA i ITANA

Tvoji: FILIP, DRAGANA, NIKŠA i BOGDAN

DRAGOLJUB – DRAGO RADONJIĆ 2018–2021.

Godine prolaze, ali sjećanja i uspomene ne blijede.

S poštovanjem, tvoja PORODICA 1143

OGLASNO ODJELJENJE “POBJEDA” 020-202-455, 020-202-456

1171

1172

30 Oglasi i obavještenja Navršava se godina dana od smrti naše drage koleginice

Subota, 21. avgust 2021.

Navršava se osam godina od kada nije sa nama

Dana 24. avgusta 2021. godine navršava se 6 tužnih mjeseci od kada nije sa nama naša voljena:

SLOBODAN BEGINA MARTINOVIĆ

DIJANE GRDINIĆ

VESNA Momova PRELEVIĆ

Nedostaješ nam...

Tvoji: VERA, DRAŽEN i DIJANA 1183

S poštovanjem i velikom zahvalnošću, uvijek ćemo se sjećati tvoje plemenitosti, požrtvovanosti i vedrog duha.

Otišla si prebrzo i ostavila svoje nedosanjane snove.

Ostale su samo uspomene i sjećanje na naše zajedničke trenutke i tvoj beskrajno topli osmijeh.

Počivaj među anđelima.

Dana 22. avgusta 2021. navršava se 40 dana od smrti naše drage

Velice naša, ljubavi, srećo i živote naš!

Prođe pretužnih 6 mjeseci bez tebe. Sve nam tvoje nedostaje, posebno tvoja bezuslovna ljubav, dobrota i plemenitost, a ujedno nam i daje snagu da idemo dalje. Svemu si nas učila, samo nisi kako se izboriti sa ovom golemom tugom. Bila je velika čast i privilegija živjeti i odrastati uz tebe sve ove godine. Prerano si nam pošla. Nedostaje nam tvoj topli zagrljaj, ona tvoja uvijek pozitivna energija i najljepši osmijeh na svijetu. Dobrota tvog srca i toplina tvoje duše zauvijek će nam nedostajati.

Hvala ti što si nam posvetila život i ostavila najljepše uspomene, dar je od boga što si bila naša a mi tvoji!

Uža porodica će posjetiti njenu vječnu kuću u nedjelju 22. avgusta u 9 časova.

KOLEKTIV JU ZAVOD ,,KOMANSKI MOST“

Vole te zauvijek tvoji: MOMO, MIHA, JELENA, TAMARA, UROŠ, NEDA i VIKTOR

KOVILJKE KOJE NIKOVIĆ Toplina tvoje duše i tvoje veliko srce, u kome je bilo mjesta za sve nas, uvijek će nam nedostajati.

Porodica će toga dana u 10 časova posjetiti njenu vječnu kuću.

1164 Našoj

1156 GODINU DANA je od smrti našeg najdražeg

Tvoji najmiliji: sin DRAGAN, snaha ZORICA, unuka ALEKSANDRA, unuk ALEKSANDAR, praunuk LEON 1149

DIJANI

Četrdeset je dana od smrti moje voljene sestre

Sve dok postoji ljubav i sjećanje, nema pravog gubitka.

Volimo te.

Tvoje IVANA i BILJA 1157

KOLJE – MIKA ĐEKOVIĆA

Dana 21. avgusta 2021. godine je četrdeset dana od kada je preminula

KOVILJKE – KOJE NIKOVIĆ Vječno ćeš živjeti u našim srcima jer voljeni nikad ne umiru.

Počivaj u miru.

NADA s porodicom 1154

Živjećeš vječno u našim srcima i našim sjećanjima.

Sa ljubavlju i ponosom ćemo te čuvati od zaborava. Bićeš zauvijek naš putokaz za novo sjutra.

Tvoje: SENKA, MARTINA i JELENA sa porodicom

Četrdeset je dana od smrti naše sestre

MITRANA - BULA Đokina ĐUKANOVIĆ rođ. Delibašić Prođe četrdeset dana od kada nema onoga oko koga se porodica okupljala.

Nema onoga ko je brižio, savjetovao, učio...

Toga dana će porodica posjetiti njenu vječnu kuću i okititi je cvijećem, a umjesto četrdesetodnevnog pomena porodica prilaže određeni novčani iznos Domu zdravlja u Danilovgradu.

Ožalošćena porodica ĐUKANOVIĆ 1184

1141

KOVILJKE – KOJE NIKOVIĆ

Godina dana je od smrti moga brata

Neka te u tišini vječnog mira prati naša ljubav, jača od vremena i zaborava.

DANICA i BRANKO 1155

Četrdeset je dana od kada nas je napustila naša voljena majka, baka i prabaka

KOLJE MIKA ĐEKOVIĆA

MITRANA – BULA ĐUKANOVIĆ Puno boli koliko nam nedostaješ. Hvala ti za uvijek tople riječi, brigu, pažnju i radovanja.

Počivaj u miru!

GORAN Danilov KOKOTOVIĆ Postoji nešto što nikad umrijeti neće, a to je ljubav, ponos i sjećanje na tebe. Tvoj odlazak boli, a uspomene na tvoju dobrotu, plemenitost obavezuju nas da te dostojanstveno i sa ljubavlju nosimo u srcu.

Danas, 21. avgusta, ćemo posjetiti njegovu vječnu kuću.

Četrdeset dana od smrti naše bake i svekrve

Brat ĐOKO, bratanić MARKO i bratanična NINA

Ožalošćena porodica: majka DRAGICA, braća ZORAN i IVAN sa porodicama

Tvoje MILKA i ANKA sa porodicama 1140

Postoji mjesto gdje živi bratska ljubav, gdje živiš ti.

To je moje srce, čuvaću te u njemu zauvijek.

1179

1150

Navršava se pet godina od smrti mog voljenog oca

Voljeni naš

MIŠELA MARZANA MITRANA - BULA Đ. ĐUKANOVIĆ Hvala ti na beskrajnoj podršci, ljubavi i pažnji koju si nam nesebično poklanjala.

Počivaj u miru, a mi ćemo te čuvati od zaborava.

1190

OLGA, NIKOLA i LIDIJA sa porodicom

Vrijeme koje prolazi ne umanjuje bol i tugu za tobom.

Zauvijek ću te čuvati od zaborava.

Tvoj sin NEBOJŠA 1188

MIŠEL MARZANO Pet godina je od kada nijesi sa nama. Dani i godine prolaze, tuga za tobom neće nikada. U srcu te nosimo, beskrajno volimo. Živiš kroz naše priče i sjećanja. Nedostaješ u svakom trenutku.

Majka RADMILA, sin NEBOJŠA, sestra ANĐELA

e-mail: oglasno@pobjeda.me 1153

Oglasi i obavještenja

Subota, 21. avgust 2021.

I - 980/2017 Javni izvršitelj Budva, Darko Rajković, Jadranski put bb, u predmetu izvršnog povjerioca PRVA BANKA CRNE GORE AD PODGORICA, BULEVAR SVETOG PETRA CETINJSKOG 141, PIB: 02096099, koga zastupa advokat ĐUKANOVIĆ DRAGOLJUB, PODGORICA, ul. MOSKOVSKA BR.169 protiv izvršnog dužnika DRAGO DRAGOJLOVIĆ, KOTOR, nepoznate adrese radi namirenja potraživanja u skladu sa članom 45 ZIO radi namirenja novčanog potraživanja donosi

ZAKLJUČAK Da se izvršni dužnik DRAGO DRAGOJLOVIĆ KOTOR rođen 15.09.1969. u roku od tri dana, od dana objavljivanja ovog pismena, u periodu od 10-14 h javi Javnom izvršitelju Darku Rajkoviću ul. Jadranski put bb u Budvi, radi uručenja Rješenja o promjeni sredstava izvršenja poslovne oznake I 980/2017 od 28.06.2021. godine, Zapisnika o ročištu za VII prodaju nepokretnosti uz zaključak kojim se se ista odlaže i ročište za VII prodaju nepokretnosti se zakazuje za dan 09.09.2021. u 10.30 h u kancelariji ovog javnog izvršitelja, sve Posl.broj I 980/2017 od 13.08.2021. jer mu se nije moglo uručiti na adresi iz spisa predmeta uz upozorenje na posledice neodazivanja ovom pozivu, a koje se ogledaju u tome da ako se izvršni dužnik, ne javi Javnom izvršitelju smatraće se da mu je ovom objavom izvršeno uredno dostavljanje danom posljednjeg objavljivanja. Ovo objavljivanje izvršiće se jednom u dnevnom listu Pobjeda.

Budva, dana 20/08/2021 godine

Javni izvršitelj Darko Rajković

31

Dnevni list Elektronska pošta: desk@pobjeda.me

Direktor i glavni i odgovorni urednik:

DRAŠKO ĐURANOVIĆ Naziv osnivača: Društvo sa ograničenom odgovornošću za proizvodnju, promet i usluge, export-import ,,Nova Pobjeda“ - Podgorica Sjedište osnivača: 19. decembar br. 5 5PIB:03022480

Zamjenica izvršnog direktora: MILENA GOLUBOVIĆ

Direktorica marketinga: ŽELJKA RADULOVIĆ

IZVLAČENJE NAGRADA U NAGRADNOJ IGRI „L’ANGELICA – DOBRO IZ PRIRODE“ Podgorica, 11.08.2021. u 12h, TC DELTA CITY Cosmetics market - mjesto izvlačenja nagrada u okviru nagradne igre „L’ANGELICA – DOBRO IZ PRIRODE“ za koju je 10.06.2021. izdata saglasnost broj 03/1-424/4-1019/2 od strane Uprave prihoda i carina, a pravila objavljena u “Pobjedi” 26.06.2021. Način izvlačenja: Slučajnim odabirom iz kutije predviđene za racune.

Dobitnici nagrada 10 x 20€ vaučer za trgovinu u Cosmetics objektima: 1.TATJANA RADOVIC, PODGORICA 2.ANDJELKA MARTINOVIC, PODGORICA 3.IKONIĆ BILJANA, IGALO 4.NINA VESELINOVIĆ, PODGORICA 5.VANJA JOVANOVIĆ, PODGORICA 6.SVETLANA ĐIKANOVIĆ, PODGORICA 7.MEDJEDOVIĆ VANJA, NIKŠIĆ 8.MILKA PIŽURICA, PODGORICA 9.SLOBODANKA VUJOŠEVIĆ, PODGORICA 10.MIRJANA AĆIMIĆ, PODGORICA

REDAKCIJSKI KOLEGIJUM

Zamjenica glavnog i odgovornog urednika RADMILA USKOKOVIĆIVANOVIĆ

Pomoćnici glavnog i odgovornog urednika NENAD ZEČEVIĆ (politika) JADRANKA RABRENOVIĆ (ekonomija) JELENA MARTINOVIĆ (društvo) MARIJA JOVIĆEVIĆ (nedjeljno izdanje)

Urednici JOVAN NIKITOVIĆ (kultura) MARIJA ŽIŽIĆ (crna hronika) DRAGICA ŠAKOVIĆ (Crnom Gorom) NIKOLA SEKULIĆ (hronika Podgorice)

Komisija:

JOVAN TERZIĆ (Arena)

MIRA DUBAK DANICA KRIVOKAPIC TIJANA TERZIC

SLOBODAN ČUKIĆ (feljton i arhiv) VUKMAN IVANOVIĆ (dizajn)

MALI OGLASI

DRAGAN MIJATOVIĆ (fotografija)

NEKRETNINE

LOGOTIP POBJEDE Miloš Milošević i Nikola Latković (2019), inspiracija Anton Lukateli (1944)

IZDAJEM stan (kuhinja, kupatilo, hodnik, dnevna soba) cijena 130 e. Aerodromska 22, Podgorica.

Tel. 067-530-036, 063-227-248 1 IZDAJEM uređeni POSLOVNI prostor u CITY KVARTU-54m2 ul. Radoja Dakića, 1/10, do cafea ,,Plan B“ cijena 680 €.

Tel. 067/821-067 2 IZDAJEM opremljenu, lux namještenu KANCELARIJU 20m2 sa parking mjestom, u ulici 13 jula - do Osnovnog suda - 290 €.

Tel. 067-821-067 3 PRODAJEM imanje u Spužu mjesto Kopito udaljeno od mlina 500m.asfalt do ulaza na imanje, voda, struja blizu može u placevima Tel.020/881-750, 069/827-324 4

PORTAL POBJEDE

Urednica

USLUGE KUĆNI SERVIS Odčepljenje kanalizacije el.sajlom, zamjena dotrajalih cijevi, sve sitne popravke.

Podgorica-Primorje.

Tel 069/269-550 , 067/579-709 5

RAZNO PRODAJEM grožđe Šardone i Vranac odličnog kvaliteta Tel.069/252-504, 069/505-619 6

JOVANA ĐURIŠIĆ

Zamjenik BORISLAV VIŠNJIĆ OBJEKTIV

Urednica MARIJA IVANOVIĆ -NIKIČEVIĆ KULT

Urednica TANJA PAVIĆEVIĆ TELEFON: 020/409-520 - redakcija 020/409-536 - marketing 020/202-455 - oglasno Vlasnička struktura osnivača medija ,,Media NEA” d.o.o. Podgorica -100 odsto Tiraž: 3.150 Adresa sjedišta medija: Ulica 19.decembra broj 5, Podgorica PIB 02842777 Broj žiro računa: 560-822-77 Universal Capital Bank

32

Marketing

Subota, 21. avgust 2021.

21. август 2021. | година II | број 77

НАСЉЕЂЕ НЕШТО, КОБАЈАГИ ЖЕНСКИ

ДЈЕЦА СЛИЈЕПИХ УЛИЦА ЈОВАНА МУГОША

ЗА СВАКИ ПРЕЛАЗ ИЗ ЈЕДНЕ У ДРУГУ УЛИЦУ, ВАЖАН ЈЕ ПРОЦЕС АДАПТАЦИЈЕ; АЛИ, ПОНЕКАД СУ УЛИЦЕ НЕМОЋНЕ И ПРИЛАГОЂАВАЈУ СЕ ОНЕ

НАДА БУКИЛИЋ

ISSN 2704-5226

А

х, дааа... То сте ви. Да, да... Ви сте. Дало се наслутити када сте се појавили иза ћошка, знате, када сте из Слијепе, бочне улице кренули на ову Главну. Да! Посебно кад сте онако шармантно прескочили саксију са цвијећем... Наравно, наравно, у праву сте – те глупаве и ружне саксије по тротоарима само ометају кретање. Дакле, дало се већ тада видјети да сте то ви. Али... како да кажем – није се знало да сте ту?! Разумијете? Није се знало да сте у нашем малом граду. Можда је неко и слутио ваше присуство, али, али... Званично се није знало! Значи, појавили сте се пред очима баш неочекивано – из Слијепе у Главну улицу – и то је спријечило брзо препознавање. Међутим, кад сте прескочили цвијеће, ухватили корак и загазили тротоаром, кад сте кренули отуд овамо, било је очито да сте то баш ви! Очито. Наиме, имате тај карактеристичан корак. Посебан. Знате то? Па, нормално. Мора да су вам то многи рекли? По њему вас сигурно региструју куд год да прођете. Је ли тако? Ето, видите. Занимљиво. Знате – кад ви газите, баш оно – газите! Лијева нога увијек равно, а десна се некако искриви још више удесно, трзне се из кољена, затим се споји са лијевом, али се на тло спусти... да? Пардон – на тротоар! – спусти баш на своје мјесто. Велим вам, занимљиво. Ма, што кажете? Наслиједили тај корак? Ау, што све људи не насљеђују?! И сви у вашој породици тако газе? Па, то је карактеристика за... за... од интереса за све антропологе, етнологе, културологе. Заиста. Чудо! И анатомија би се могла такође бавити вашим насљеђем. А велите: и у широј фамилији тако корачају? Чуј то?! А можда и сво братство? Како оно бјеше ваше цијењено презиме? Аха! Добро презиме, звучно. Нијесу сви наслиједили тај корак? Па, добро, та ситна одступања од уобичајеног каткад буду занимљива. Таман толико да објасне разлог одређених успјеха или неуспјеха. Код нас, ако дозволите да поменем, има неких који увијек заносе улијево. Куд год да се иде, они упорно лијевом. Што да се ради... Не бих да досађујем, али, кад човјек размисли – добро је што сте наслиједили баш корак. Озбиљно вам кажем. Будући се насљеђује свашта, корак је сасвим прихватљив генетски резултат. Јер, нпр. неко наслиједи далтонизам! Замислите то да не можете

разазнати кад је која боја око вас, него вам све скоро па исто!? Сивкасто. И плаво небо и оно плаветно, и олујно небо и оно... Мислим... има тако разних неба, и сад – замислите: не разликовати их?! А корак... Дааа, то је већ друга ствар. Ах, драги господине, па наравно да се ваш може препознати и по другим карактеристикама. Наравно. Немојте ме погрешно разумјети – ово је, просто, фасцинација нечим што је тако... тако природно, да не кажем обично – корак!?! А толико садржаја у њему. Отуда све ове моје ријечи. Са друге стране, нормално је да знам и ваше остале карактеристике. Па, овдје живим, забога! Ви ћете ми, наравно, рећи да ли су те карактеристике само ваше или је то породично насљеђе... можда генетски код вашег братства... или банална фамилијарна варијација...? Не сумњам да ћете ми рећи... Свакако, свакако, уважени господине. Навешћу вам примјере. Ево, рецимо, знам да сте ви од оних који... који... Ах, на што ми оно паде мисао?! Ах, да! Ви сте од оних који су увијек, увијек побјеђивали на свим конкурсима, на сваком тендеру, у свим расподјелама материјалних средстава, у оставинским поступцима, грађанским и судским процесима!

Је ли тачно? Оно: све сте добијали, побјеђивали и никада нијесте били кривац ни за што!? Никада!? Ето, видите да вас знам? Наравно – и ваше говоре знам. Ваша чудесна обраћања нацији! Наизуст, ако затреба. Зашто? Па, видите, то је, драги мој господине, врло очекивано. Наиме: нисмо сви наслиједили такав корак, а чини се да је неопходно угледати се на побједнике. Ево, чујте: није да је неко снимио или да се о томе писало у штампи... Не, не, никако. Али, свеједно вас могу замислити како улазите у болницу и добијате најбоље љекаре и најбољу његу... Могу вас замислити како корачате фоајеом националног театра и добијате националну награду за национални театарски пројекат најважније националне деценије! За хит! За прозу! Поезију! Аааах, поезија... Или, да вас замислим како газите холом суда и како судије пред вама скидају шешир (хм, можда не носе шешире?), а онда са њима слатко разговарате... Све је то тако лако замисливо и то не због моје имагинације, него сте, једноставно, ви толико доминантни да се све лако види. Дааа... ви сте најбољи писац. Највећи пјесник. Најбољи, најобожаванији глумац. Баш ви сте прво новинарско перо у нашем ма-

лом граду. Град је мали, али сте ви велики. Све захваљујући том кораку. Таквом кораку. Има у њему и неке врло узбуђујуће егзотике... исконске еротске привлачности! Вјерујте ми! Ма, сигурно. Не, не, не... Нико ми није дао ваш досије! Ма, никако. И није ово никаква проницљивост, кажем вам: ради се о вашој доминацији. Искрено вам говорим. Ево, кунем се! Све велим: фалим тебе боже и тебе свети Саво за онакве кораке! Вјерујте ми. Да, могао би човјек да се захвали и неким другим свецима, имамо их, али – знате – код нас су они заштићени. Скроз. А кад сте онда... сјећате ли се? Има томе која деценија... кад сте покушавали да их заштитите, нико није вјеровао да ћете успјети! Нико. Ми из Главне улице смо врло надобудно сумњали у ту могућност. Главна улица је, ипак, главна, а остале су... мућни и проспи. Но, тај корак је све надвладао. Јесте, у праву сте – много размишљамо и причамо о вама. Заиста. Ви сте нам главна тема. Вјерујем да вам то импонује. Можда бисте нам се неком приликом придружили? На кафи, чају...? Добро, размислите. Фала богу и светом Саву, за нас је и то довољно. А ја да вас мало упутим какво је наше друштванце: има ту и но-

винарчића и професорчића и докторчића, има неких научњака, писаца, адвоката... Ријечју: шаролико. Мало фрустрирани људи, али много трпељиви. Угодни у разговору... Ах, тај ваш корак! Ваше бедро... обло кољено, па тај суптилни трзај ногом кад газите... Ево, и мене подилази нека језа. Привлачно, заиста, узнемирујуће привлачно. Оооох, опростите... Него, да вам кажем – кад се окупимо, ми говоримо о томе ко сте ви уопште узевши. Наиме, нијесмо знали да вам је корак наслијеђен, па једни тврде да сте, засигурно, однекуд сишли међу нас и лагано се адаптирали асфалту... други, опет, веле обратно: да сте се са дна пели ка нама, и остала вам навика да тако газите. Скелет, зглобови, кичма, све вам се прилагодило новонасталим условима. Трећи мисле да то има везе са вјерском кондицијом, а четврти да се ради о интелектуалном нивоу. Но, будући се ради о наслијеђеној особини, усуђујем се рећи да је одговор једноставнији: наслиједили сте вазда празан пробавни тракт и поширок анус, те су све ваше радње условљене потребом да га некако заситите и затиснете. Честити свијет би рекао: „Зијева вам гузица. На све!“ Је л' да? 

2

21. август 2021.

ТУ СМО…

МИХАИЛО РАДОЈИЧИЋ ШОК

Т

а фотографија је објављена и заборављена. Стигла ми је вибером, са препоруком шаљи даље! Нијесам је слао, нити препоручио икоме. Срамота ме било. Кад сам је видио, онако, за телефон умањену, помислио сам да је фото-монтажа. Тек кад сам је на рачунару укрупнио... видио сам... да је бламажа. Личила је заиста у први мах на фото калем, са тим шлампавим папучама, презувеним ногама, христијанском пропагандом на мајици и рециклажном ћесом (најгрђе боје), која би требало да пропагира скромност првог чоека Владе. На врху слике је, као адреса, стајала глава истог, која се доимала пресађеном на трупло неке давно оцвале кућанице; која тек што је искочила из шлафрука у домаћинове фармерке да скокне до пијаце. Тако, кад фотки посветите пажњу са увеличавањем, из ње се може прочитати сав раскошни карактер, разуђеног незнања за јавно понашање особе која се нацртала за сликање. Жена која је банула у кадар испред предметног лика, јаторнија је у шаке и у руке а изгледа и у ноге од првог чоека. Из

фотографије се читко види да је сликање наручено, да премијера представи опуштено. Главни лик је знао ђе је објектив. Одиграо је објективно опуштеност а испао запуштен. Неизграђене особе кад их запа'не да буду опуштене, обавезно испа'ну припросто. Савремене дигиталне камере их скрозирају да им спаса нема. Просвирају им сваку рупу у незнању и понашању. По слици и прилици, овакав јавни наступ првог чо'ека Владе осмишљен је неђе. У кући или у кабинету а онда изнесен на изван. Тај политикантски силазак у народ је испод сваког нивоа, али је свакако његов ниво (ако се тога сам доćетио?) или онога ко га је ćетовао за тако нешто. Еxперти очигледно још нијесу стигли до те лекције, (како у јавност?) а требало би да су је давно прошли, кад су већ експерти. Ако је популистички желио да сиђе у народ, сишао је поприлично испод нивоа пијаце. Слика се у крупном плану толико распричала да се од ње може сазнати какви су; и друштво, и поредак, и премијер, и експерти му. Сви су пали на овој фотографији. Опуштеност се не може научити, она се стијече сигурношћу у себе и снагу знања. Пијаца је показала слику и прилику његове власти; али ону

cdm.me

НЕ КЛЕПЕЋИ НАНУЛАМА

најнижу, пиљарску категорију, са врло примјетним присуством сиве економије. (Откуд гајбе на пијачном поду, ако није сива…?) Умјесто да се пред тим чином снебива он се ту снабдијева. И како не види поразан ниво својих министарстава; пољопри-

вреде, економије, здравства и јавне контроле. Заправо, на тој пијаци је импресивно осликан сав кабинет експерата. Пропагандна мајица коју носи детектовала је и карактерну превртљивост. Неколико дана након ове слике изјавио је да;

ко је Србин а ко Црногорац, треба оставити кући!... А он је баш то изнио на пијацу, да сав свијет види... ко је? ,,Све могу у Христу који ми моћ даје“, пише на мајици. Изгледа да му је бог више узео но дао. Премијера, јединог на свијет који помјера планине, господ је танко обдарио и у руке и у ноге… осим да му служе за клечање - Клеко. А власт коју обнаша, није добио ни од бога, ни од народа… већ од изрода! Сличне изјаве као она, да Цетињски манастир припада МЦП, извор су нових наци(онали)стичких зараза у врло опасном времену. Но, сличне изјаве припадају и старом соју власти... па њихов кадар (Клеко) а вјерски ,,унук сотоне“, опонаша покојног Ђеда. Тај је звонио исте фразе до смрти па још одзвањају контра Црној Гори. Кад сам тада реаговао и у више наврата то поновио на ТВ, да сви виде, видио ме јад! Рекао сам да је Цетињски манастир прије свега двор и пријесто Црне Горе па тек онда богомоља. Умало ми није одзвонило. На булевару, наспрам Велике пијаце (данас Гинташ) са комплетном фамилијом у породичном аутомобилу остао сам без точкова. Знали су да често путујем ПГ-НК па су ми спремили смицање. Срећом, возио сам 20-ак км/h. И са новим превозним средством до-

ВЛАСНИШТВО НАД СВОЈИМ/ТУЂИМ

Б

аштинити значи наслиједити. Насљеђе је баштина. Оно што слиједи и које се оставља насљедницима. У правно уређеном свијету постоје изрази материјална и нематеријална баштина. Границе међу њима нијесу видљиве голим оком. Гдје је појам духовна баштина? Јесу ли ту поезија и музика, или најновије технологије виртуалних зидова? Умјетност је све растезљивији појам. Путеви електронских медија несагледиви су. Увид у сваку појединост наших живота можда је крајњи циљ електронског доба. И контрола над нама у све већој мјери, у сваком виду нашег постојања. Јесмо ли и то баштинили? За илустрацију, морам вам рећи да моја баштина, моје насљеђе, обострано, није мало. С мајчине стране по женској лози, имање њенога дједа било је једно од најугледнијих, с механизацијом већ почетком XX вијека. Кроз маглу се сјећам прадједовске куће и назива дионица имања са чудесним именима: Ђеринац, Ђаконац, Пакленице, Ступови, Фармаци. Била су удаљена од Лијешња и по сат времена хода. Сјећам се и култура које су тамо узгајане, биле су изнимне: винова лоза у неколико сорти, калемљени шипкови, смокве од жутих до љубичастих, од петровданских до преображенских, јабуке које су мирисале усред љета, брескве, крушке, праске. Конобе мога прадједа Луке биле су огледне, „за упис“. За вријеме талијанске окупације код фашиста су изазивале завист и бијес. Потакнути тиме што се у кући Луке Илијина окупљао мјесни партизански штаб који је потицао народни устанак, црнокошуљаши су у његовој коноби просули вреће с брашном, пролили бурад с вином, покрали пршут, похарали сав frut. Прадјед је носио у лијевом рамену метак који је зарадио у бал-

ДВОСТРУКИ АРШИНИ ЗАКОН О ЗАШТИТИ СПОМЕНИКА КОЈИ ЈЕ ПОСТОЈАО ОД 1974. ОМОГУЋАВАО ЈЕ ВАЉАНО УПРАВЉАЊЕ ДРЖАВЕ НАД ЗАЈЕДНИЧКИМ ДОБРОМ, СПОМЕНИЧКОМ БАШТИНОМ. МЕЂУТИМ, ВЕЋ ОД 90-ИХ ГОДИНА НАОВАМО, СПЦ ЈЕ ПОДЗЕМНИМ, НЕЛЕГАЛНИМ, НЕЗАКОНИТИМ ПУТЕМ СВЕ ЦРКВЕНЕ СПОМЕНИКЕ КОЈЕ СУ ПОДИЗАЛА У ДУГОМ НИЗУ ВЈЕКОВА ЦРНОГОРСКА СЕЛА, БРАТСТВА И ПЛЕМЕНА, УПИСАЛА И ПРЕВЕЛА У ЗЕМЉИШНЕ КЊИГЕ КАО СВОЈЕ ВЛАСНИШТВО канским ратовима, за које није хтио никакав краљев уступак у имовини. Имао је довољно, није хтио више. Риједак примјер честитости. И спознаје властитих граница. Јер код Црногораца је глад за земљом велика. Ваљда зато што је толико крша и толико комунице. Причала ми је мајка да се у тој дједовској богаташкој кући јело са стола за дванаест особа, простирао ракамани стољњак, сервирало из порцуланских тањура с пашадом, есцајгом од посребрене алпаке. Не би ово за мене било осјетљиво мјесто да нијесам у раном дјетињству опстала код своје баке, Лукине кћери, слушајући увијек једну исту причу о насљеђу, сторију о малој ризници, која ме спашавала одвојености од родитеља. То је прича о пакету чуда који се из Париза само за мене пуни на петру куће Наталије Н. у нашем подгоричком сусједству. У великој кутији с интарзијама са стране више није било мјеста од гривни, бразлета, украсних игала, огрлица, накита оријенталног и западног, наушница и филигранског прстења, стамболских и скадарских, накита од венецијанског злата, од слоноваче и срме, а свиме је доминирао круг који је затварао појам охридски бисер. А кад сам стасала до самосвијести рекли су ми да је све то прича, новела, смишљена да се утиша моја чежња за родитељима који бјеху одужили своје студије повијести у Загребу. Претпостављала сам да је та причине приче

прича једне од казивачице мојег дјетињства створена да ми се спаси душа. Слутећи варку допустила сам да ме обасјава прича и сјај њене фантастичне, имагинативне ризнице - ропотарнице која је, треба ли рећи, извор мојег стварања. Чини ми се и сад кад зажмирим видим вреле терасе под тријемом, лабиринт мравињака у авлијској калдрми, сву топлину црљенице, дрвена врата с тешким засуном… Ако је и неистинита, ова прича није за мене мање стварна у мојем духу, у мојим сјећањима, у мојој свијести. Но, да не бих ствар о насљедној баштини свела на политичку самодопадност, како је то недавно учинила једна нова заступница у Хрватском сабору, враћам се другачијим путем промишљању актуалитета, стања ствари у Црној Гори. Знам да су након страшног земљотреса 1979. поновно прекривене бакром и лимом све духовне, црквене институције у Црној Гори, из буџета за Културне споменике опћина и градова. Закон о заштити споменика који је постојао од 1974. омогућавао је ваљано управљање државе над заједничким добром, споменичком баштином. Међутим, већ од 90-их година наовамо, Српска православна црква је подземним, нелегалним, незаконитим путем све црквене споменике које су подизала у дугом низу вјекова црногорска села, братства и племена, уписала и превела у земљишне књиге као своје власништво. Није ли

ПРИВАТНА АРХИВА

ЛИДИЈА ВУКЧЕВИЋ

ПЈЕСНИЧКА СЛОБОДА

Лидија Вукчевић

им од помоћи био и неславни донедавни министар правде? Успоредбе ради, ни у једном хрватском катастарском документу ни једна од православних цркава у Републици Хрватској није уведена као власништво СПЦ. И питам се: откуд ти двоструки аршини? У једном документу Црногорске православне цркве стоји да је између 1996. и 2006. Београдска патријаршија на себе преписала 12 квадратних километара црквеног земљишта од укупно 54 квадратних километара колико је иначе у власништву цркава и манастира. ...Вриједност те имовине - од 12 квадратних километара је око једне милијарде еура јер је већина на Приморју… неколико манастира доноси енорм-

не приходе, прије свега Острог који годишње уприходује десетке милиона еура…“ Није тајна да је Амфилохије конципирао милитаризацију вјерника путем стварног и симболичког значења Манастира Острог. Држава у држави, црква у држави, црква у цркви, која несметано и новим технологијама повезује нове фанатике православља у злоупотреби своје мисије. Зато се нећемо престати питати зашто се заједничка баштина и материјална и нематеријална, физичка и духовна, компромитира и камуфлира вјерским осјећајима и припадношћу? Зашто се изолирају и не поштују правни инструменти државе? Који је смисао заједничке баштине и колективног култур-

3

21. август 2021.

ВЛАСНИЦИ И УТИЦАЈИ

ног добра? Јесу ли одијељени приватно, државно и црквено у позитивним прописима? Зашто су свећеници политичари у црквеним хаљинама? Тко је поименце одговоран за овакво стање духа и стање нације, питајмо се коначно наглас… И не престајмо се питати за оне који нијесу ни у једној цркви, зашто су утишани? Кад једна од представница српске мањине у Хрватској позива на заједништво с Хрватима, „браћи по Христу“, ми почињемо зепсти. Јер држимо да има Хрвата који нијесу ни католици ни вјерници. Или велика бројка од 90 посто католичког становништва казује нешто сасвим зазорно? Јер ми знамо да је дух кршћанства у својој основи, као и дух већине религија, дух цијепања, схизоидан. Одваја тјелесно до духовног, пут од ума, душу од тјелесне посуде, земљу од неба, зло од добра. У свом фанатизму, он нас све покрштава, кристијанизира, без могућности избора. И да не буде заборављено, колико је зала почињено у име вјере? Опсјенари, мистици, чудотворци, скептици, аскете, хоџе, знају да су обмане иманентне људској природи. Зато не насједајте лако на приче о насљедним монархијама - колико их је у Европи - на сторије о насљедним болестима, на записе у ДНК, на наводно знанствену знатижељу за медицину, палеонтологију и археологију. То су све маске које су одавно пале. И док се свијет изнова располућује на кршћански и некршћански, исламски и неисламски, вјерујући и невјерујући, вакцинирани и невакцинирани, „дух“ развијања граница брише онај други, који задњим гласом разума каже: поставите границе ,,развоју“, не ширите више те катастрофистичке приче, саберите се док сте на вријеме. Да бисмо могли баштинити и оно што ничим нијесмо заслужили, куглу земаљску и дух људскости, једино обитавалиште и обличје човјека. 

НЕИЗРАСЛИ ЦВЈЕТОВИ СЛОБОДАН ЈОВАНОВИЋ

К

ада ме је Тања питала да напишем текст на тему насљеђе, наравно, прво на што сам помислио јесте актуелно отуђивање сакралне имовине од Црне Горе у Црној Гори. А онда су ми мисли одлутале на другу страну, наизглед невезано за тему. А, у суштини, итекако повезано, јер без једног, не би се дешавало друго. Ако би сакрално насљеђе спадало у материјално, ова моја размишљања се могу подвести под нематеријална, али не мање важна. До прије стољећа и по Срби су своја презимена градили по очевим именима, од оца Ђорђа син би био Ђорђевић, од сина Марка Ђорђевића, унук Марковић итд. Тако да су три генерације имале различита презимена, осим ако неко није дао име сину по ђеду или себи. Зато су њихова породична стабла оскудна, за разлику од Црногораца, код којих свако памти најмање 14 кољена уназад. Код Црногораца се презиме није мијењало, сем у ситуацији кад је било превише претендената на скромно насљеђе, па да се не би уситњавало, остајао је један син најчешће на земљи, док би други потражили срећу на другом мјесту, понекад стварајући породичну лозу која почиње са његовим именом, али никада не заборављајући своје претходно име. Бракови су се склапали договором између глава фамилије, јер је било питање части пријатељевати са породицом сличног угледа. А понекад је било и питање престижа повезати се са неком виђенијом фамилијом. Ријетки су били бракови из предбрачних, љубавних веза. У том црногорском генетском одабиру било је и суровости, па су многи остајали без брачног супружника и потомства због рђавог „педигреа“, или им је избор био сужен. Једном давно, прије скоро пола стољећа, мој покојни отац, стриц Арсеније и један њихов друг из школских дана и пријатељ планинарили су по падинама изнад Видрована, кад их је, по добром старом црногорском обичају, једна старина, која је śеђела на тријему испред куће поред које су пролазили, позвала на „каву“ и ракију. У причи се такоше ко је од којих, старина све најљепше рече о нашој фамилији, али се намршти на презиме пријатеља мог оца и стрица. Мој стриц покуша да га убиједи како се ради о добром човјеку и ни налик ономе што се прича о његовој фамилији. „Не велим“, рече старина, „можда је он добар човјек, али се никада није десило да цвијет израсте кроз три балеге!“ Наравно, не припадам онима који мисле да је традиција нешто што је заковано за сва времена, чак вјерујем да је прихватање свих вриједности времена у којем живимо, упркос традиционалним увјерењима и отклон од њих, предуслов за успјешније, напредније и мање конзервативно друштво. Али, некако посматрајући што се данас дешава у Црној Гори и ко у њој одлучује, као да је на дјелу освета потомака неизраслих цвјетова. Кад их човјек погледа на гомилу јасно му је зашто им је циљ да пониште сву традицију црногорску, црногорску прошлост, језик, културу, обичаје, да избришу наше ćeћање

КАД ИХ ЧОВЈЕК ПОГЛЕДА НА ГОМИЛУ ЈАСНО МУ ЈЕ ЗАШТО ИМ ЈЕ ЦИЉ ДА ПОНИШТЕ СВУ ТРАДИЦИЈУ ЦРНОГОРСКУ, ЦРНОГОРСКУ ПРОШЛОСТ, ЈЕЗИК, КУЛТУРУ, ОБИЧАЈЕ, ДА ИЗБРИШУ НАШЕ ćЕЋАЊЕ И ЊИХОВЕ РАЗЛОГЕ ЗА КОМПЛЕКСЕ КОЈЕ НОСЕ. АКО НЕ МОГУ ДА СЕ ПОДИЧЕ МЕЂУ СВОЈИМА, ОНДА ЋЕ НАВУЋИ ТУЂУ КОШУЉУ СА НАЦРТАНИМ ЦВЈЕТОВИМА И ПРОДАВАТИ НЕКУ ДРУГУ ИСТОРИЈУ, НЕКУ ДРУГУ ТРАДИЦИЈУ У КОЈОЈ ОНИ МОГУ НАЋИ СВОЈЕ МЈЕСТО СТЕВО ВАСИЉЕВИЋ

годило се исто. Све је поновљено на кочионим уређајима а у истом пакету, девастиран ми је и кампер из кога сам звонио о Црној Гори. Потом је пуцано у моју кућу, и кућу мојих родитеља а једва покретну мајку су извели из куће и малтретирали је због непоћутног сина. Истражни органи су увијек дошли на лице мјеста и никад нити једног слова званичног извјештаја… И тако 17 пута. Бар три висока чимбеника највише власти у ЦГ, посљедње три деценије, су се слично понашали. Застиђа! Били су туђи дужносници у својој земљи. У буквалном значењу били су агенти, а црногорском тумачењу шпијуни и издајници своје земље. Клеко је можда и часнији часник, он то не крије. А што се тиче оштећене стране, тј. мене... Заслужио сам... без имало ироније! Никад нијесам био члан нити једне партије а упорно сам гласао за ваздакадње ,,пресудне изборе за (обећану) Црну Гору“. Обећање лудом радовање. На крају је пресуђено Црној Гори, а мене су осудили да немам право ни на столицу у Јавном сервису јер сам прећерива у јавном говору. Тако смо заједно, сви заслужили, оваквог премијера с пјаце. Он клечи пред Христом а они за које сам гласо су клечали пред Ристом.

P.S. Већ сам једном узалуд написао, али није допрло... па неће ни овог пута. Рођен да клечи устати не може! М.Р.Ш. 

Оскрнављени гроб митрополита Арсенија Пламенца у Брчелима

и њихове разлоге за комплексе које носе. Ако не могу да се подиче међу својима, онда ће навући туђу кошуљу са нацртаним цвјетовима и продавати неку другу историју, неку другу традицију у којој они могу наћи своје мјесто.

УНИШТАВАЊЕ ГРОБНИЦА Испричао ми је један друг, који се интензивно бави црногорском баштином, а то му је, у неку руку, и везано за академско образовање, о раднику који му је свједочио да су на Старчевој Горици на Скадарском језеру, док су, уз благослов и налог СПЦ „уљепшавали“ Манастир Пресвете Богородице и правили га „љепшим и старијим“, пронашли двије камене гробнице из доба Дукље, са латинским натписима. Свештеник СПЦ који је био назочан тим радовима, наложио је радницима да мацама разбију надгробне плоче. Што су ови и учинили, разбивши их у парампарчад. Тај чин разбијања надгробних плоча је парадигма односа СПЦ према црногорском насљеђу, али и слика односа тадашње власти која је дозволила, поред установа које је оформила и закона који строго санкционишу девастацију културног насљеђа, и нијемо посматрала док се уништава црногорска баштина и приподобљава туђим традицијама, којима је СПЦ правила од Црне Горе Прокрустову постељу свог великодржавља и великосрпског клерофашизма. Шопинг – мол Острог, опсада и доградња Манастира Ждребаник, доградња конака и помоћних кућица уз Манастир Старчево, „обнова“ све са металним вратима и металним шкурама, радови на Бешкој који пријете да се ускоро неће виђети Црква Св. Ђорђа и Богородична црква, „обновљени“ Манастир Стањевићи који нема никакве везе са првобитним изгледом, кич од храмова у Подгорици и Бару, реплике косовских и моравских манастира по Црној Гори, све је то та маца која на крхотинама црногорске башти-

не прави холограм српског трајања на тлу Црне Горе. Да је религија опасна стварчица за манипулисање људским умом, нема бољег примјера од Црне Горе. Иако се својски труде да ми одузму ćeћање, врло добро памтим да генерације рођене шездесетих и седамдесетих година пет пара нијесу давале за Косово, нити су знале набројати два манастира на њему. Заједно смо бјежали са часова кад смо морали учити преткосовске, поткосовкске циклусе, као најжешће смарање. Не памтим да је иком од нас у то вријеме падало на памет да обилази Косово, посебно не манастире по њему. Да се разумијемо, не сматрам да је то нешто лоше, већ хоћу да направим паралелу између данашњих śечења вена за Косовом и онога што је било док се нијесу први пут прекрстили, изљубили руке поповима и пали ничице на земљу. Гледајући ту невјероватну могућност трансформације у само десетак година, јасно ми је што се и кроз историју могла и како се мијењала свијест Црногораца, тако да се за сваку причу може наћи аргументација, нарочито ако неко има злехуде амбиције.

БЕЗОЧНЕ ЛАЖИ Кад говоримо о сакралном насљеђу Црне Горе и имовинском питању није могуће не поменути непревазиђену дрскост да неко ко нема ниједан доказ, ниједан документ, ниједан аргумент, односно, коме су супротстављени више него убједљиви докази, писани закони, службени листови, црквена документа, оснивачка документа, записници, у очи вас гледа и лаже! Безочно лаже! Има ли веће дрскости него да неко упише како неко постоји од 1220. године, а да је свима доступан документ којим се он оснива 2001. године, као што је случај са Будимљанско-никшићком епархијом СПЦ? Ево читам са одлуке: „Свети архијерејски синод СПЦ, број1307/3дп 624; 31. мај 2001. године у Београду“. Па даље“... На основу члана 16. Устава СПЦ,

оснива се Епархија будимљанско – никшићка, са седиштем у манастиру Ђурђевим Ступовима (Беране), односно Никшићу...“ И онда вас алхемијом убјеђују како су они изнад тих тривијалних земаљских закона, правних регула, како је сам бог њих створио, како ми не разумијемо што је црква, јер, забога, немамо ту моћ аутизма и халуцинација да повежемо то све у један континуитет. На сваки доказ, сваки документ који недвосмислено утврђује кад је основана Уједињена СПЦ КСХС (1920), кад је добила томос (1922), кад је донешен закон о СПЦ у КСХС (1929), када је та Црква добила Устав (1931), у којем се, бтw, први пут појављује епархија СПЦ – МЦП на Цетињу, ... не добијете никакав одговор друге стране. Мук. Наравно, јер што могу да кажу? Да Службене новине КСХС, чији примјерци постоје у архиви Народне библиотеке Србије, лажу? Да лаже Васељенска патријаршија у тексту томоса из 1922? СПЦ краљевине Србије је добила томос Васељенске патријаршије још 1879. године! Зашто би требао томос Васељенске патријаршије новој цркви, који је добила 1922. године, ако је то једна те иста црква? Ко има грам мозга биће му све јасно. Биће му јасно, нажалост, да се у Црној Гори проводи најбескрупулознија пљачка државне имовине и сакралног насљеђа државе Црне Горе, уз помоћ власти Црне Горе. Ситуација у којој у држави не функционишу највиши судови, у којој судије ћуте да им не би залијепили етикету припадника бивше власти и тако сносили посљедице по каријеру, јер је та идиотска квалификација постала оправдање да се силом спријечи сваки грађански отпор антицивилизацијским, антидржавним и незаконитим радњама које спроводе, у којој влада опште безакоње и самовоља, пријети да перфидно претвори Црну Гору у државни провизоријум у којем не важе цивилизацијска правила и закони и у којем се одлучује самовољом власника партија власти и утицајем Београда и Москве. 

4

21. август 2021.

ГРАЂАНСКО ДРУШТВО И ЊЕГОВИ (НЕ)ПРИЈАТЕЉИ

ОПРЕЗНО СА ТРАДИЦИЈОМ Ч

ињеница која измиче општим мјестима и популарним или пригодним виђењима је да тумачења и учења о традицији, насљеђу и колективним сјећањима могу (и веома често јесу) да буду толико различита, да временом поприме сасвим супротне конотације и вредновања. Баш као што могу да буду и чувана, свјесно занемарена, конструисана или злоупотријебљена. У неким периодима националне културе и националне политике могу да буду означене искључиво односом (никада случајним, увијек изабраним) према традицији. Поред тога, Ерик Хобсбаум упозорава да су многе традиције за које се тврди да су старе или које изгледају као старе, често ,,скорашње по поријеклу“ а неке су једноставно – измишљене. Тако, термин измишљена традиција подразумијева истовремено и традиције које су конструисане и формално установљене, али и оне које се јављају ,,на начин који није тако лако пратити у оквиру кратког временског периода који се може датирати – обично се ради о периоду од неколико година – и које се успостављају великом брзином“. Хобсбаум налази и да све оне нијесу подједнако трајне, али да је много индикативнија њихова појава и установљавање од њихове утемељености и шансе за опстанак. У историјску прошлост се понекад уписује и ,,нова“ традици-

ЧИЊЕНИЦА ЈЕ ДА ЗЛОУПОТРИЈЕБЉЕНА И ИЗМИШЉЕНА ТРАДИЦИЈА БАШ КАО И ЗЛОУПОТРИЈЕБЉЕНА И КОНСТРУИСАНА КОЛЕКТИВНА СЈЕЋАЊА, КАО ПРАКСЕ ПРИМИЈЕЊЕНЕ У ДУЖЕМ ВРЕМЕНСКОМ ПЕРИОДУ, НАЈВИШЕ ПОНИЖАВАЈУ УПРАВО ОНЕ КОЈИМА БИ ТРАДИЦИЈА И СЈЕЋАЊА ТРЕБАЛО ДА БУДУ КОРИСНИ И КОЈИ БИ ТРЕБАЛО ЊИМА ДА СЕ ПОНОСЕ. БЕЗ ПОЛИТИЧКИ УТИЛИТАРНИХ ОБРАДА

antenam.net

AЛЕКСАНДРА БОСНИЋ-ЂУРИЋ

ја, па револуције и ,,прогресивни покрети“ који програмски раскидају са прошлошћу имају и свој концепт традиције. Те традиције су, пише Хобсбаум, заправо ,,одговори на нове ситуације, који узимају облик референце на старо или успостављају своју сопствену прошлост путем наводно обавезујућег понављања“. Према Морису Албвашу, значајни догађаји из прошлости су ,,запамћени“ и ,,уписани“ кроз културне артефакте: јавна обиљежавања, ритуале, споменике, текстуалне документе. Сјећање се заправо ,,објективизује у култури, има интегративну друштвену функцију и готово је незаобилазно у конституисању ширег друштвеног или националног идентитета, дакле, институционализовано је и симболички посредовано“. Ово је посебно видљиво у периодима друштвених и политичких криза, које са собом носе и промјену политичких, културних и вриједносних парадигми. Уз констатацију да се у случају постјугословенских ратова политичка невиност умјетности још једном предочава као химера, Холм Зундхаусен генерисање насиља културом, науком и умјетношћу објашњава развијањем колективне аутохипнозе и самоперцепције колективно жртвованог народа ре-креирањем „ратних сјећања“, митова о жртвама, а прије свега мита о поразу-побједи на Косову 1389. године. Овако поново створеним сјећањима и митовима јавност је била досљедно идеологизована и манипулисана сталним креира-

ЦРНОГОРЦИ Графика с краја XVIII вијека

њем ксенофобичних амалгама. Тако је и један од најфреквентнијих и најфункционализованијих идеолошки ре-креираних митова, Косовска битка, конструисан по принципу укрштања три доминантне стереотипне представе: представе о угроженом и „обоговљеном Роду“ (Константиновић), чија доминација се не доводи у питање, вјековној, вјечитој и светој бици за свету, националну, духовну територију, и народу,

као колективном јуначком тијелу који се упорно бори са спољашњим непријатељима, али једнако и са унутрашњим издајницима. У овом контексту Иван Чоловић примјећује да се растојање између онога што се догодило и онога што се догађа скраћује до неразликовања: „Два тока приче, један у коме се ређају савремени догађаји и други, у коме се евоцирају њима слични догађаји из прошлости, уливају се у један који се претвара

у причу о једном ванвременом догађају, који се зове на примјер, 'вјековна борба', а главни актер те борбе такође је ванвремени лик српског народа, који више нема историјску димензију, него је добијен спајањем предака и потомака, у неку врсту вјечног националног субјекта“. Управо би однос према традицији и културном насљеђу могао бити важан показатељ степена зрелости једног друштва, његових политичких избора и културних стратегија. Насљеђе није неупитни императив, а оно што зовемо љубављу према традицији не захтијева слијепу и неселективну службу. Чињеница је и то да злоупотријебљена и измишљена традиција баш као и злоупотријебљена и конструисана колективна сјећања, као праксе примијењене у дужем временском периоду, највише понижавају управо оне којима би традиција и сјећања требало да буду корисни и који би требало њима да се поносе. Без политички утилитарних обрада. Постоје и они етички и вриједносни ставови утемељени у неким традицијама који, међутим, и поред упорног труда вјештих идеолошких стратега и твораца нових/старих ,,вриједности“, не могу бити ни девалвирани ни поништени. Једна од таквих је и вриједносна парадигма утемељена у црногорској култури да човјек може бити ,,сој или несој“, а уколико ипак пристане да буде ово друго онда од својих сународника временом заслужи и онај, за вјечност тужни квалификатив – ,,ништа човјек“. Дакле, опрезно са традицијом… 

ДЕВАСТИРАЊЕ И ПРЕКРАЈАЊЕ

РАЈКО РАДУЛОВИЋ

Ш

ЧИЈЕ ЈЕ НАШЕ?

ФАЛСИФИКОВАЊЕМ ИСТОРИЈСКИХ ЧИЊЕНИЦА, ПРЕКРАЈАЊЕМ СВЕГА ШТО ИМА ПЕЧАТ ЦРНОГОРСКОГ ВИШЕВЈЕКОВНОГ ПОСТОЈАЊА ЖЕЛИ СЕ ПОСТИЋИ – ДОКАЗАТИ: ДА НАШЕ НИЈЕ НАШЕ, ДА МИ НИЈЕСМО МИ, ВЕЋ НЕКИ ДРУГИ. НА ШИРЕМ ПЛАНУ, У ОКВИРУ СТРАТЕГИЈЕ КСЕНОФОБИЧНИХ ИМПЕРИЈАЛНИХ АПЕТИТА – НА ДЈЕЛУ ЈЕ ,,ПУЗАЈУЋА ОКУПАЦИЈА“, ЦРНЕ ГОРЕ

довољно разумјети без стављања у контекст конкретних тежњи, жеља за тачном (научном) сликом прошлости, из које се свакако пројектује и визија будућности.

Што ако се та слика прошлости покушава промијенити? Колико се и у којој мјери мијења парадигма свеукупног нашег друштва? По дефиницији међународног права, сваком наportalanalitika.me

иром цивилизованог свијета културно насљеђе, које обухвата широку лепезу материјалног и нематеријалног стваралаштва, је потврда, па и темељ националних коријена и идентитета. Оно је (насљеђе) и својеврсна презентација разноликости, веома важан фактор у зближавању различитих заједница, амалгам у јачању дискурса – дијалога различитих култура у нашој држави. Насљеђе је и јавно питање, које се не може

роду је загарантовано право и дужност да брани свој културни и национални идентитет, који укључује: језик, књжевност, умјетничка дјела, споменике, архиве... Културна баштина (насљеђе) се класификује, између осталог, и према територијалном оквиру државе (UNESCO). Такав оквир треба разбити и Црну Гору поставити (вратити) у нови ,,српски свет“ - ,,Демократија је - свако има право на мишљење, а и чињење“!? Код нас, континуитет девастирања и прекрајања свеукупног насљеђа одвија се у мањој или већој мјери више од једног вијека, доста често и под изговором очувања истог – вук у јагњећој кожи. Фалсификовањем историјских чињеница, прекрајањем свега што има печат црногорског вишевјековног постојања, жели се постићи – доказати: да наше није наше, да ми нијесмо ми, већ неки други. На ширем плану, у оквиру стратегије ксенофобичних империјалних апетита – на дјелу је ,,пузајућа окупација“, Црне Горе.

ФРЕСКА ИЗНАД УЛАЗА У ЦЕТИЊСКИ МАНАСТИР

Сада и некада

У том контексту девастација сакралних објеката представља једну од кључних полуга.

Ćедочанства о нарушавању првобитног стања, углавном без дозвола и сагласности надлежних служби и институција су бројна: на основу извјештаја из ,,далеке“ 2005. године, евидентирано је 99 случајева нелегалних прекрајања и 79 девастираних православних објеката, и тако даље, и тако више... Данас је тај број вишеструко увећан. Оваквом стању је свакако допринио мекан однос бивше власти према наведеној ситуацији: преписке, одлуке, саопштења и рјешења, на која се углавном нико није освртао. О деведесетим годинама прошлог вијека нећу трошити ријечи. Узрок и посљедица, и ето нас ту, ђе јесмо! Стање и ситуације које трају деценијама тешко да се могу ријешити ,,преко ноћи“, али се свакако могло више и боље! Сада је све видљиво и нескривено, таман као фреска изнад улаза у Цетињски манастир, ,,старија и љепша“, од првобитне коју је фрескописао мајстор Ђиновски 1886. године, која је нетрагом нестала, уклоњена спицом (глијетом) деведесетих година прошлог вијека. Све чешћи су покушаји и негирања вриједности насљеђа антифашизма. Изједначавање фашиста и антифашиста, повампирење четништва као идеологије, ревизионизам - опет дио шире стратегије мијењања прошлости. Није прошло онда, неће ни данас! Живимо вријеме у којем се мора дати отпор - деградацији, девастацији, асимилацији... 

5

21. август 2021.

РАЈКО ЦЕРОВИЋ

С

ПРЕЗРЕНА БАШТИНА ИМА ЛИ ИЂЕ ПРИМЈЕРА ДА ОСОБЕ КОЈЕ БАШТИНЕ НАСЉЕЂЕ ХИПЕРСЛОБОДНИХ ИНДИВИДУА, ПОПУТ КЛАСИЧНИХ ЦРНОГОРАЦА, ТАКО СТРАСНО ЗАВОЛЕ ВЛАСТИТО ДУХОВНО РОПСТВО И СЛУЖЕ МУ ДО СМРТИ, БЕЗ ГРИЖЕ САВЈЕСТИ И ЖЕЉЕ ЗА ЊЕГОВИМ ПРЕИСПИТИВАЊЕМ? тован. Додајмо још једну несрећну чињеницу да институције културе и науке, очајно прекасно формиране у Црној Гори, никада, осим пар новијих изузетака, нијесу биле заиста црногорске. Ријеч је, дакле, о ропству које се често доживљава као вјерност властитој историји и судбини, тачније традицији која може бити наводно као таква једина аутентично црногорска?

Општа представа о традиционалном црногорском човјеку најмање одговара слуганској фигури, чак је хипертрофирани понос одавно везан за Црну Гору и црногорство, што опет не значи да те поносне делије могу лако одољети нечијој јефтиној пропаганди, срачунатој на највулгарније посесивне тежње, не више само према територији, него и укупном, често супериорном моралном и државном насљеђу потенцијалне жртве. ДОБРИЛО МАЛИЏАН

вега ту, наравно, има. Није можда у први мах ријеч о црногорској, не дај боже, урођеној потреби за служењем или уживањем у властитој сервилности другоме, него знатно више о удобности једном усвојеног и тобоже прокушаног искуства из којега никако не ваља искорачити у несигурно, непознато и неистражено. Ако томе додамо велики историјски хендикеп недостатка домаћих модерних научних и културних институција, што је несрећним склопом околности Црној Гори готово било вјековима суђено, па и домаћу склоност сиромашних бајковитој причи о насљеђу у којем је наизглед све како треба у себи правилно распоређено, чак по високој естетској мјери и захтјевима – онда је један вид ропства другом и другачијем готово загаран-

БЕЗ ОКОЛИШАЊА

ЊЕГОШ

Требало нам је, примјера ради, неколико вјекова да откријемо како је Косовски мит, бар кад је ријеч о његовом значају за Црну Гору, чиста лаж, која се и поред тога и даље његује у народу. Због чега никад у црногорском школству, тачније у уџбеницима историје и књижевности, није јасно формулисана констатација да је Косовски мит у цјелини велика историјска обмана, да је у њему, изузевши два-три мутно позната историјска лика, све остало буквално измишљено и скоцкано као заводљива утјешитељска бајка, наравно за поробљене. Па и онда кад су ријетки домаћи историчари откривали елементарну истину да Црна Гора нема никаквог учешћа или непосредног додира са Косовском битком 1389. године, истина о овом догађају, то јест црногорском одсуству из њега, није изношена у јавност да се не повриједе „браћа“ и не поквари њихов империјални сан о будућем трајном власништву над једном слободном, независном државом и њеним народом.

Тако се догодило да заробљена свијест црногорског народа, не само преко Косовског мита, него и других још јефтинијих пропагандних шема и планова, постане једини дјелујући фактор у свакодневном животу Црногораца, који, на примјер, не успијевају да виде просту чињеницу да је њихова Православна аутокефална црква, још од времена Црнојевића, стољећима стварала, бранила и створила државу Црну Гору. Данашње, често јавно изношено увјерење црногорских Срба да је Српска православна црква на црногорском тлу стара осам вјекова представља толики степен идиотизма да се просто не може приписати homo sapiensu.

Иван Мештровић, Његошев маузолеј на Ловћену

Колики је степен заробљености, тачније пијанства великосрпском пропагандом, данас свједочи, поред хиљада других аргумената, понашање Црногораца у вези са такозваним темељним уговором, који наводно треба да буде потписан у име Владе Црне Горе са Српском православном црквом? У том су документу тобоже усаглашени сви проблеми, односно отклоњени досадашњи и могући будући неспоразуми између СПЦ и државе Црне Горе? Рецимо да је тако, али се истовремено запитајмо због чега се поменути докуменат више од године крије од црногорске јавности, као и због чега је његова наводна посљедња верзија упућена на разматрање само Митрополији цетињско-приморској Српске православне цркве? Гдје је ту држава Црна Гора, које се поменути докуменат крваво тиче, да ли је икакав црногорски интерес нова квислиншка влада дужна да заступа, да ли је, коначно, умјесто евроатлантског пута Црне Горе у њој званично устоличен „српски свет“, као крајњи циљ одсадашњег кретања и развоја?

Није у питању само тај фамозни уговор. Ни о другим не мање значајним питањима Црна Гора се данас не смије ни распитивати, а уколико се покуша за њих заинтересовати, бива ућуткана моћном паљбом већ добро афирмисаног профашистичког оружја. Кад данас, прелиставајући неке своје биљешке за својевремене текстове о Његошу, поново прочитам његову реченицу, односно констатацију да, за разлику од владара, својих европских савременика, Његош влада слободним народом, пропану ме сузе. Не стидим се, јер знам да нијесам једини који се тако осјећа! 

ВЈЕРСКА ТОЛЕРАНЦИЈА И СУЖИВОТ

ПОШТОВАЊЕ ДРУГОГ ВУКОТА ВУКОТИЋ

М

одерна историографија одавно је показала и доказала како нема великих и малих народа. Колонијалистичка парадигма, настала у XIX вијеку, како би оправдала стварање огромних царстава у којима једни народи владају по праву над другима, била је изговор за општу пљачку и отимање ресурса са скоро свих континената. Невиђена кланица проузрокована, током два свјетска рата, сукобом тих највећих и најцивилизованијих народа, разбила је такве ставове у парампарчад. Ма какви и колики били поједини народи, нема ниједног који је изнад оног другог и сваки у себи носи дозу оригиналности и самосвојности. Један од чинилаца који одваја народе једне од других је дужина трајања и количина његовог насљеђа. Јер богатство насљеђа највише говори о томе какав је тај народ и колико његово сјећање допире у прошлост. Због тога, чувањем свог насљеђа стварамо темеље сопствене нације и одајемо почаст свима који су настањивали током вјекова простор на којем смо ми данас настањени.

У ВРИЈЕМЕ РЕЛАТИВНОГ МИРА, ЦРНОГОРЦИ СУ ИШЛИ НА ПАЗАРЕ, КОЈИ СУ СВИ БИЛИ У ДРУГИМ ДРЖАВАМА И ОСТВАРИВАЛИ КОНЕКЦИЈЕ СА СУСЈЕДИМА КОЈЕ НИЈЕСУ БИЛЕ САМО ГЛЕДАЊЕ ПРЕКО НИШАНА. КОНАЧНО И САМИ ПЕТРОВИЋИ У СВОЈОЈ ВЛАДАРСКОЈ ВИЗИЈИ, СВЈЕСНИ ДА ЈЕ ЈЕДИНИ ПРАВИ ОСНОВ ЗА ОБНОВУ И ИЗГРАДЊУ СНАЖНЕ ДРЖАВЕ БАШ ЊЕГОВАЊЕ ТОГ НАСЉЕЂА ПОШТОВАЊА СВИХ ОНИХ КОЈИ СУ РАЗЛИЧИТИ

Чување насљеђа испоставило се да је прилично тежак и захтјеван задатак. Нарочито малобројним народима и на нашим балканским просторима. А ми у Црној Гори испуњавамо оба та услова. Међутим, једна танка нит самосвојности и самобитности одувијек се чувала, као искра и посљедњи траг жара, увијек спреман да распали неке нове ватре. И та искра траје већ више од два миленијума. Још од прастарих илирских племена Доклеата, Лабеата и других, овдје се чувала та нит слободе и пркоса, која се лагано генерацијама уткивала у наше насљеђе генерацијама које долазе. Ову нит знали су да сачувају они који су упорно остајали на овом камену, док су бројни освајачи пролазили и поред тога што смо се топили у многа царства и државе. Зато се само име Доклеата, преко Дукље и сачувало цијело то вријеме и поред бројних народа који су пролазили овуда, као посебан жиг самосвојности овог поднебља и неу-

гасивости оригиналног насљеђа. Већ од X вијека, а можда и мало прије тога, искра државотворности извила се на овом простору. Макар смо ми ту скоро помпезно прославили тај навршени миленијум црногорске државе, мада је за претпоставити, да је свети кнез Владимир, ту титулу, па самим тим и државу наслиједио од својих предака. Што нас наводи на закључак да њена старина нама није ни најмање позната. Елем, било како било, његови насљедници одреда су се борили за одржање своје државе, њен просперитет и даље ширење. Једном засјала искра створила је пламен који је најјаче засјао у напору да о себи остави трага, а својим насљедницима обезбиједи насљеђе које ће га додатно укоријенити у овај камени крајолик. У ту сврху никли су многи манастири на Приморју, у басену Скадарског језера и у залеђу, са јасном идејом да се истакне сопственост народа који живи овдје. Та идеја у себи је носила печат оригинално-

сти овог простора, а то је међувјерски склад и уважавање свих који дијеле исто парче неба. Ову особену карактеристику дукљанске државе препознаје чак и папа, који једну своју булу упућену дукљанском краљу Бодину закључује ријечима, „да ову одлуку не погази ни Грк, ни Латин, ни Словен“. Из тога ће изаћи и традиција изношења крста Светог Владимира на врх Румије, као насљеђе које ће кроз вјекове окупљати различите вјере овог краја. Ово насљеђе вјерске толеранције и суживота знали су да одњегују и други црногорски владари и династи. Балшићи дозвољавају у свом граду Улцињу подизање прве џамије на Балкану крајем XIV вијека. За вријеме Црнојевића постоји унијатска епископија у Пречистој Крањској, а подиже се и највећи споменик црногорске културе и трајни симбол нашег насљеђа – Ободска штампарија. Чак и долазак Османске царевине није промијенио тај однос према вјерској толеран-

цији, већ је само додао овом простору још једну религију књиге, ислам. Истрајна и упорна борба за слободу у наредна три стољећа ниједном није ни покушала да дирне у наслијеђено поштовање према свим вјерама. У вријеме релативног мира, Црногорци су ишли на пазаре, који су сви били у другим државама и остваривали конекције са сусједима које нијесу биле само гледање преко нишана. Коначно и сами Петровићи у својој владарској визији, свјесни да је једини прави основ за обнову и изградњу снажне државе, баш његовање тог насљеђа поштовања свих оних који су различити. То најбоље показује краљ Никола, који добијањем независности и проширења за своју државу, прокламује једнакост и грађанска права свима њеним житељима. Након свега, данас смо у позицији да се боримо за своје насљеђе. Од оних који би да га прекроје, пониште и преотму. Који би да нам оставе своје митове и заблуде, а узму од нас све што је цивилизовано, јер своје немају. Баш прије неки дан виђех на некој од друштвених мрежа да Црна Гора без Космета нема смисла!? Е па, господо, преварили сте се! Јер наш смисао и наша самобитност постоји и прије и више од тога и никаква ујдурма и марифетлук ваш неће успјети да нас окрене од онога што нам је насљеђе. Зато не насиједајмо на јадиковке и чувајмо и познајмо наше право насљеђе. 

6

21. август 2021.

AДНАН ПРЕКИЋ

МОНОГРАФИЈА, НА ПРЕКО 300 СТРАНИЦА БОГАТО ИЛУСТРОВАНОГ ТЕКСТА, ПРЕНОСИ НАМ ДУХ, СИМБОЛИКУ, ВРИЈЕДНОСТИ И ПОРУКЕ ЈЕДНОГ ВРЕМЕНА, ПРЕДСТАВЉЕНОГ КРОЗ СПОМЕНИЧКО НАСЉЕЂЕ ЦЕТИЊА

У

друштву у коме је скоро по правилу свака генерација рушила споменике својих претходника, покушај да се направи отклон од такве праксе, представља не само интелектуални, већ и цивилизацијски напор. Читајући монографију Спомен обиљежја Цетиња – града хероја чини се да су ауторке имале намјеру да управо на један академски начин направе отклон од постојеће перцепције свега онога што називамо меморија идентитета. Ако је судбина једног народа одређена судбином његове културе, споменичко насљеђе и вриједности које симболизује легитимишу однос заједнице према прошлости, али још важније и према њеној будућности. У контексту прожимања меморије сјећања и вриједносног система које црногорско друштво пројектује у будућности, треба размишљати и о монографији која се појавила на 80 година од подизања 13-јулског устанка у Црној Гори. Монографија Спомен обиљежја Цетиња – града хероја, на преко 300 страница богато илустрованог текста, преноси нам дух, симболику, вриједности и поруке једног времена, представљеног кроз споменичко насљеђе Цетиња. Иако је у монографији представљено и споменичко насљеђе из неких других

ИЗЛОЖЕНА „НАРОДНА НОШЊА ДОБРОТЕ“ У ЦРКВИ СВ. МИХОВИЛА У ДОБРОТИ

БЛАГО ЛОКАЛНОГ И СВЈЕТСКОГ ЗНАЧАЈА

ПРИВАТНА АРХИВА

НАРОДНА НОШЊА КОЈА ЈЕ ИЗЛОЖЕНА ЈЕ МУШКА, ЖЕНСКА И ДЈЕЧЈА, КАО И УПОТРЕБНИ ПРЕДМЕТИ КОЈИ ИДУ УЗ НОШЊУ. ИЗЛОЖЕН ЈЕ И ЖЕНСКИ АКСЕСОАР, КАО ШТО СУ СУНЦОБРАНИ, РУКАВИЦЕ, ТОРБИЦЕ И НЕИЗОСТАВНА ДОБРОТСКА ЧИПКА

Сачувана и изложена ношња Породична кућа Зорана Радимира

…Породица Радимир доселила се из босанско-херцеговачких крајева у мало насеље Љута крајем XV вијека. Послије пада Босне под турску власт населила се око цркве Св. Крижа, па као и остале фамилије у Љутој сла-

ви благдан Св. Крижа. Породица се брзо проширила и постала једна од најмногобројњих у Доброти. У периоду од XVII до XX вијека дала је око 120 поморских капетана, преко 100 морнара и седам поручника, од којих

је преко 70 живот оставило на мору. Имала је у посједу више од сто бродова, 26 кућа и три млина у Доброти, као и неколико кућа у Котору. Из ове породице било је седам начелника општине Доброта, један градоначелник Котора и пет свештеника… Зоран Радимир, који је благо

своје породице ,,отворио“ према свијету, један је од оних који чува традицију кроз предмете који истичу и говоре о љепоти живљења са једне стране, а са друге о брижљивом сакупљању и чувању дијела онога што су његови преци током вјекова доносили са својих путова-

ПРИКАЗ КЊИГЕ: СПОМЕН-ОБИЉЕЖЈА ЦЕТИЊА – ГРАДА ХЕРОЈА АНАСТАЗИЈА МИРАНОВИЋ, МАГДАЛЕНА РАДУНОВИЋ И ЈАДРАНКА СЕЛХАНОВИЋ

ТРАГ У ВРЕМЕНУ периода, ауторке монографије ставиле су фокус на насљеђе НОБ-а и његове тековине: антифашизам, братство и јединство. Ауторке монографије: др Анастазија Мирановић, мр Магдалена Радуновић и мр Јадранка Селхановић понудиле су ову књигу црногорској културној и интелектуалној јавности, како саме кажу: као залог култури сјећања, осамдесетогодишњици првог организованог устанка, када су прве устаничке пушке у поробљеној Европи запуцале на тлу Црне Горе. У предговору објашњавају да је њихова намјера била да се не заборави слободарска, јуначка и антифашистичка историја Црне Горе и Цетиња. Да овако крупне ријечи нијесу само пригодна сентенца, подесна за овако велике јубилеје, потврђује све оно што се налази између корица ове монографије. Монументално споменичко насљеђе и прича која прати свако појединачно спомен-обиљежје потврђује првобитну тезу ауторки, али и подсјећа колико нас све заједно обавезује слободарско насљеђе Цетиња, које је током НОБ-а дало 49 народних хероја и које је 1975. године проглашено градом-херојем. У монографији се налази приказ 163 спомен-обиљежја, која су тематски подијељена према простору у коме се налазе у општини Цетиње. Ауторке су се одлучиле да дају детаљан приказ свих спомен-обиљежја која се налазе у евиденцијама локалних установа које се баве заштитом културе. Од представљених обиљежја, посебан фокус је стављен на 55 спомен-обиљежја која имају статус културног добра и која су на одређен начин посебно издвојена од осталих, начином њиховог представљања. Посебан квалитет монографије дају

детаљна објашњења која прате представљање сваког споменобиљежја, у којима се сажето објашњавају разлози за подизање споменика. Тако се, поред детаљних података о спомен-обиљежју, читаоцу нуде и најважнији биографски подаци о свакој личности. На идентичан начин објашњени су и најважнији догађаји због којих су подигнута спомен-обиљежја. За неке споменике из ранијег периода, за које није било могуће пронаћи конкретне и презицне податке, ауторке су покушавале да на основу материјала, стила и начина израде, дефинишу временски оквир подизања, као и доступне податке о самом обиљежју. У методолошком смислу ауторке нијесу правиле категоризацију и типологију одређених спомен-

обиљежја, као и њихово временско одређење према периодима у коме су настали, односно према времену коме реферира њихова симболика. Одлучиле су да сва спомен-обиљежја представе искључиво према мјесту коме се налазе. И само одређење споменобиљежја је доста широко, па се овај термин користи за све врсте обиљежја: споменике, спомен-плоче, спомен-бисте, спомен-куће, спомен-комплексе, спомен-гробнице и костурнице и сл. У том дијелу посебно је занимљиво њихово интересовање за умјетничке и архитектонске детаље које прати опис ових објеката, који цијелој монографији дају аутентичан ауторски печат. Посебан фокус је стављен на споменике који су под заштитом државе и који имају карактер културног добра, па

констатују да је статус ,,споменик културе“ у једном периоду занемариван, указујући на неопходност детаљне евиденције и заштите ових симбола културе сјећања, не само на локалном, већ и на државном нивоу. Обједињавање свих спомен-обиљежја са простора Цетиња у једну овакву монографију свакако је обиман и захтјеван посао, о чему свједоче и изјаве ауторки да су у припреми монографије биле принуђене да, осим архивског истраживања, прегледања релевантне литературе и званичних докумената културних институција за заштиту споменика културе, обиђу свако од наведених спомен-обиљежја и на самом терену утврде стање у коме се налази. У том дјелу оне су дале и неке уопштене оцјене, прије свега о форми самих споменика и њиховој умјетничкој вриједности. По њиховим закључцима, ради се углавном о портретима знаменитих личноПРИВАТНА АРХИВА

П

одручје Боке Которске богато је великим бројем палата и других репрезентативних кућа са културноисторијским, умјетничким и архитектонским вриједностима које представљају један од најзначајнијих сегмената културне баштине савремене Црне Горе. Та здања свједоче о степену друштвеног, економској и културног развоја Боке, о култури становања и стилу живота. Палата је по дефиниији ,,велика и лијепа кућа“ или грађевина која се у склопу насеља истиче својом величином и раскоши. Ријеч ,,палата“ на латинском значи царски двор, а потиче од Палатина, бријега у старом Риму, гдје се налазио двор цара Августа и гдје су његови насљедници градили своја раскошна пребивалишта. Поморци Боке Которске градили су такве објекте, доносили са својих путовања скупоцјене умјетничке предмете и њима украшавали своје палате, куће и цркве. Једна од таквих палата, кућа фамилије Радимир, и конкретно потомак Зоран Радимир, отворила је своја врата како би се омогућило презентовање дијела културног и умјетничког мобилијара и предмета који су генерацијама сакупљали чланови његове породице. О овој капетанској породици исписани су многобројни документи који свједоче о значају овог братства, о храбрости предака у разним ратним окршајима на копну и мору, а једнако тако и о њиховој хуманости и угледу њихових предака.

7

21. август 2021.

РАЗУМИЈЕВАЊЕ ПРОШЛОСТИ: СПОЛИЈЕ

сти који су скоро по правилу изливени у бронзи са ,,израженим психолошким карактеризацијама“. Осим скулптура личности, дио споменика је израђен у форми обелиска или неком другом безфигуралном облику, али са снажним симболичким порукама и асоцијацијама. Оно што су ауторке монографиле запазиле је чињеница да се сва споменобиљежја, уколико се не ради о неким конкретним објектима, по правилу налазе на специфичним мјестима, која самим споменицима дају динамичку форму и заокружену умјетничко-симболичку цјелину. Овако озбиљан и цјеловит приступ обради спомен-обиљежја на простору општине Цетиње јасно указује да се ради о озбиљном и посвећеном послу. Због тога је и потпуно јасна и функција монографије: да на један савремен и обичном читаоцу доступан начин, приближи и споменичко насљеђе Цетиња и на тај начин отвори простор за проблематизовање онога што у јавном дискурсу препознајемо као меморија идентитета. Симболички, монографија се појављује на 80. годишњицу од подизања 13-јулског устанка, што додатно афирмише идеју о неопходности његовања културе сјећања овог периода црногорске прошлости. У том контексту, стварне домете ове монографије можемо сагледати у неколико димензија. То је превасходно њена информативност и едукативни карактер који омогућава одлична синтеза огромног броја фактографских података, фотографија и других појашњења која се везују за свако спомен-обиљежје. Ипак, не мање важна је и симболичка димензија која отвара простор за додатно преиспитивање наше перцепције културе сјећања традиције ослободилачког рата и афирмисања вриједности из тог периода, које имају своју употребну вриједност и у савременим политичким и друштвеним процесима. 

СИМБОЛИКА КОНТИНУИТЕТА

СПОЛИЈЕ СУ ВЕОМА ВАЖНЕ ЗА ПОИМАЊЕ МАТЕРИЈАЛНОГ И ДУХОВНОГ НАСЉЕЂА, ОСОБИТО У СИТУАЦИЈИ КАДА СУ УПОТРИЈЕБЉЕНЕ РАДИ СИМБОЛИКЕ КОНТИНУИТЕТА. ТАКО, НА ПРИМЈЕР, КАМЕНИ ЕЛЕМЕНТИ КОЈИ СУ СА ПРВОБИТНОГ ЦЕТИЊСКОГ ИВАНБЕГОВОГ МАНАСТИРА НА ЋИПУРУ, КАО СПОЛИЈЕ УГРАЂЕНИ У НОВИ (САДАШЊИ) ЦЕТИЊСКИ МАНАСТИР, ГОВОРЕ УПРАВО О НАМЈЕРИ И ПОТРЕБИ ДА СЕ ОСТВАРИ СИМБОЛИЧКИ И ДУХОВНИ КОНТИНУИТЕТ СА ПРЕТХОДНОМ ТРАДИЦИЈОМ (traditio legis)

ПРИВАТНА АРХИВА

ња. Кроз сачувани дио породичног насљеђа, Зоран Радимир је дочарао начин живљења, укус и естетске преференције минулих времена на простору Боке. Примјерци који су, захваљујући поморству и интензивним трговачким везама донесени у Доброту, учинили су да се, рецимо, ношња из Доброте складно укомпонује са одјевним предметима у стилове европске грађанске моде. Посебно мјесто у живописној добротској народној ношњи заузима добротски вез – чипка, коју у которским документима зову ,,reticella” или ,,radesello“. Назив овог веза сусријеће се први пут 1573. године, записано је, између осталог, у каталогу ,,Скривени свијет ентеријера колекционара Зорана Радимира“. Дио богатог насљеђа фамилије Радимир излаган је претходних година. Недавно је направљена изложба ,,Народна ношња Доброте“ у Цркви Св. Миховила у Доброти, која ће бити отворена до септембра. Збирка је регистрована код Министарства културе Црне Горе као покретно културно добро од локалног и националног значаја. Изложени су аутентични примјерци ношње, а неки предмети су стари и преко 300 година. Народна ношња која је изложена је мушка, женска и дјечја, као и употребни предмети који иду уз ношњу. Изложен је и женски аксесоар, као што су сунцобрани, рукавице, торбице и неизоставана добротска чипка. Р. К.

нити смо могли боље промотрити ове стародревне остатке“ (А. Лаиновић, „Кратак поглед на прошлост Подгорице“, Београд-Подгорица, 2009, 39). Из Дентоновог кратког описа би се дало закључити да је сполија било на свим странама вароши. Сличан закључак се може извући и из биљешки Павла Ровинског, који је у Подгорици боравио крајем 19. вијека. Навео је да „нема ни једне грађевине у Подгорици или у њеној околини а да у њој нема изванредно обрађених каменова, понекад са резбаријама и натписима, што су донесени из Дукље“ („Студије о Црној Гори“, ЦИД, Подгорица, 2004, 289-290).

СВРХА Дакле, фино обрађено камење са рушевина Дукље је у отоманском добу коришћено за градњу кућа. Ово локалним муслиманима очито није сметало, јер би у супротном таква пракса била немогућа. Док су се у унутрашњости њихових кућа могли виђети исламски симболи и орнаменти, у спољашње зидове масовно су уграђивани комади мермера (сполије) са Дукље.

Мермер са Дукље у секундарној употреби

СЛОБОДАН ЧУКИЋ

Д

јелови порушених објеката су у прошлости често коришћени за изградњу нових здања. Ово је карактеристично за позну антику, али је чињено и у другим епохама. Обрађени камени елементи са рушевина су често коришћени као обичан грађевински материјал. Али, мотив је у многим случајевима био другачији, па су уграђивани и с намјером да се симболички нагласи веза с ранијом духовном традицијом. Тако су, на примјер, у далеком седмом или осмом вијеку, прије око 1200-1300 година, са порушене цркве (базилике) у Дукљи, у цркву на Мартинићкој Градини пренешени дјелови олтара да би се тиме, у симболичком смислу, нагласила повезаност и континуитет са дотадашњом црквено-духовном традицијом. Камени елемент с порушене грађевине који је уграђен у нови објекат се подводи под појам сполије. Сполије су веома важне за поимање материјалног и духовног насљеђа, особито у ситуацији када су употријебљене ради симболике континуитета. Тако, на примјер, камени елементи који су са првобитног цетињског манастира на Ћипуру, као сполије уграђени у нови (садашњи) Цетињски манастир, говоре управо о намјери и потреби да се њиховом уградњом оствари симболички и духовни континуитет са претходном традицијом (traditio legis). Градитељ новог манастира је уградњом тих елемената желио да се легитимише у дотадашњој традицији. Бенедиктинци су управо због оваквог легитимисања, током де-

ветог и десетог стољећа, на тлу Склавиније (словенске области) Дукље, градили предроманичке црквице на мјесту ђе су се налазили олтари цркава (базилика) које су Авари и Словени порушили 250-300 година раније. Сполије су важне „алатке“ за једног историчара умјетности, историчара архитектуре и друге проучаваоце градитељске и духовне традиције. У овом смислу, разумијевање улоге сполија је незаобилазно и за симболичко „читање“ и дубинско одгонетање црногорског културног и духовног насљеђа. Због тога сам се прије неколико година нашао у чуду када сам схватио да мој саговорник, дипломирани архитекта, не зна за термин сполија. Прецизно говорећи, био сам згрожен, јер ми је истог тренутка било јасно да је ријеч о дилетанту без икаквог знања и сензибилитета за разумијевање материјалног и духовног насљеђа.

ПОДГОРИЦА Дакле, под сполијама се мисли на накнадно употријебљене остатке порушених грађевина, при чему ти фрагменти не морају потицати из антике, већ из било којег доба. Ово нас усмјерава ка једној дуготрајној градитељској пракси. Како је познато, Подгорица је пала под турску власт 1466. године. Обнова (или изградња) града започета је 1474. по наређењу султана Мехмеда II. Изградња отоманске Подгорице донијела је дах Истока. Упркос томе што је у подгоричкој вароши, у првих сто година турске управе, претежно живјело хришћанско становништво, промјена је била корјенита. Павле Мијовић пише да Подгорица од тог доба „постаје амбијент једне друге материјалне и духовне културе, коју су с Оријента дони-

јели Турци у Црну Гору. Од насеља које је вјековима имало обиљежје живог раскршћа на изванредно важним трактовима путева од мјеста гдје је започето једно поглавље наше историје... у окриљу снажне тврђаве развија се у релативно већу турску варош“ (Алата – Рибница – Подгорица, станица – насеље – град, часопис Старинар, књига XV-XVI, Београд, 1966, 93). Дакле, Подгорица је од 1474. године почела да добија потпуно другачији културни и цивилизацијски лик. Наредна подгоричка четири вијека обиљежио је дух исламске културе.

СКЛОНОСТ Оно што у таквом амбијенту упада у очи је необична склоност подгоричког становништва да у своје куће уграђује мермер с античке Дукље. Ријеч је о фино обрађеним комадима мермера с различитим украсима и латинским натписима. Маријан Болица је писао 1614. да се „Турци из Подгорице служе за изградњу својих зграда добро обрађеним каменом са Дукље и споменутим мрамором, који превозе дрвеним колима“. Била је то, очито, масовна појава, чим је Болица имао потребу да то нагласи. Многе сполије су на подгоричким фасадама биле видне и у другој половини 19. вијека. О томе је оставио биљешку Енглез В. Дентон, који је посјетио Подгорицу 1865. године: „Плоче од изрезаног мермера, комађе од вратних оквира и други каменорези од класичне вјештине, што су били узидани у кућним дуварима, све с латинским натписима, показивали су да је у тој околини било римско насеље; многи од тих одломака били су вјероватно донесени из Дукље од прилике шест миља далеко. Но, будући нас је већ била ноћ ухватила, то нијесмо имали времена

Ово нас доводи до кључног момента. Да ли је ова склоност (пракса) настала по доласку Турака или је, што је вјероватније, постојала и у пријетурском добу? Да ли је подгоричко хришћанско становништво, које је у првих сто година турске владавине чинило већину у вароши, с полаганим преласком на ислам, чувало старе навике? Да ли је због тога фино обрађено камење са рушевина Дукље и даље коришћено као декоративни елемент? Али, треба бити опрезан. Јер, могуће је да је та пракса имала и симболичку димензију и да је одражавала извјесну потребу за наглашавањем древности овог поднебља. Уосталом, већина подгоричких муслиманских братстава потицала је из ближе или шире околине Подгорице. Дакле, питање је да ли су сполије са Дукље уграђиване у подгоричке куће и у предосманском добу? Да ли су подгорички хришћани били ти који су сачували ову традицију по доласку Турака? Да ли је ово, коначно, била основа да се и касније, међу исламизираним Подгоричанима, обрађено камење са Дукље и даље уграђује у фасаде? Одговор на ова питања био би значајан продор у обичајност и психологију пријеосманске Подгорице, о чему иначе знамо врло мало.

ЕПИЛОГ Са бомбардовањем Подгорице 1944. године нестао је и велики број кућа у Старој и Мирковој вароши. Са њима су нестале и сполије. На то се надовезала послијератна изградња Титограда, са којом је нестао и већи дио отоманске вароши. Са тиме су додатно уништени уграђени антички фрагменти. У нашем добу узидани фрагменти (сполије) са Дукље представљају праву ријеткост. Највише их има на једној кућној фасади у близини Стародогањске џамије, ђе је у зид уграђено 15-ак фино обрађених мермерних блокова, на којима се јасно виде линије и канали. 

ИЗДАВАЧ „НОВА ПОБЈЕДА“ Д.О.О. ДИРЕКТОР И ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК ДРАШКО ЂУРАНОВИЋ УРЕДНИЦА ТАЊА ПАВИЋЕВИЋ ЛЕКТУРА ЉИЉАНА КРАЧКОВИЋ УРЕДНИЦА ФОТОГРАФИЈЕ ИВАНА БОЖОВИЋ ИЛУСТРАЦИЈА ЈОВАНА МУГОША ГРАФИЧКО ОБЛИКОВАЊЕ МАРКО МИЛОШЕВИЋ

8

21. август 2021.

КЛАСИК АМЕРИЧКЕ УЛИЧНЕ ФОТОГРАФИЈЕ: ВИВИЈЕН МАЈЕР

КАДРОВИ МЕТАФИЗИЧКОГ САЊАРЕЊА

ЗА ШАКУ ДОЛАРА Малуф је желео да потврди сопствену оцену вредности фотографија, која је постала његова буквално за ,,шаку долара“. Неколико њих окачио је на друштвене мреже. Неподељено одушевљење стизало је са свих страна. Виви-

streetphotographyintheworld.com

Ч

икаго је, баш као и Њујорк, град у кадровима, место где влада ,,лавиринт аналогија, симболистичка шума сагласја“. Недељом овде су такозване аукције, то су бивље пијаце у малим, црним гаражама, где се продају одбачене бунде од нутрије што имају тежак запах парфема и нафталинске флеке, комплети књига на хинду језику и старе новине, пенкала, кликери, право и лажно златно прстење… Једне недеље, 2007. године, по најмањој од гаража, натрпаној свим и свачим, испод коцкастог столњака, Џон Малуф, некадашњи трговац некретнинама и историчар аматер, претурао је у потрази за старим снимцима Оук Парка. Између лутака без очију и бицикла са једним точком, пажњу су му привукле кутије пуне негатива. По осећају, без много размишљања, (интуитивне слутње у тренутку су се спојиле у одлуку) за 380 долара купио је негативе анонимног аутора. Безброј негатива. Дошао је кући, кошуља му се лепила за тело, био је врео, спаран дан. Кутије је сложио у орман и – заборавио на њих. Оне ће ту, на дну ормана, дуго сањарити. Беше то метафизички сан ,,мреже окултних сила“. На кутије је заборавио. Тих дана, њихова власница се оклизнула на дугом, залеђеном плочнику и сада је полако умирала. Светлост објектива у њој се гасила. Када се сетио кутије једног јутра, развио је прву ролну коју је извукао. Његов први утисак је да то нису биле фотографије места која су му била неопходна за књигу на којој је радио. Али, почео је да сања тих неколико призора које је видео – црни ходник метроа где кафкијански седе у црно одевени људи са увис подигнутим новинама, као белим заставама предаје, једно лице које се понављало – жена што саму себе фотографише у излогу са насмешеним дететом поред. Крој хаљинице открива да су у питању педесете године двадесетог века. Неколико месеци касније, почиње да пажљиво проучава негативе. У њима беше нешто опасно (дакле латентно заводљиво), нашао је еротичну жудњу (две руке које се у гужви милују, тајно), али су сви призори имали нешто од оностраног сјаја и ,,обрушавајауће самоће“ великих градова. Лепота, истинска, груба, директна, сирова, снажна лепота истине исијавала је са сваког снимка. ,,Имам у рукама благо“, помислио је. ,,Ово је чиста уметност, мала ноћна музика за очи“, схватио је. Кренуо је махнито у потрагу за аутором, негативи показивали јединствени стил, исти однос према светлости, као и да је сваки снимљен истим фотоапаратом. Онда је налетео на неколико коверата са урађеним фотографијама и пронашао је потпис – Вивијан Мајер. Махнито је почео да претражује по Гуглу и сазнао да је – генијална и мистериозна фотографкиња умрла само три дана раније.

јан Мајер је, убрзо после смрти, постала тек откривени класик чувене америчке уличне фотографије. Малуф је сада кренуо у велики, узбудљиви детективски подухват – желео је да открије ко је заправо била Вивијан Мајер? Одакле јој оволико фотографија, овакав осећај, оволика количина генијалних радова? (Најчудније од свега је да многе ролне никада нису ни развијене. Сама Мајерова није видела један део свог огромног, изузетног опуса.) Малуф се домогао преосталих ствари тајанственог генија, Вивијен Мајер: њене изузетно скромне одеће, ситница које је сакупљала (била је страсни сакупљач старих новина) и открио да је читав живот провела све време вредно радећи као дадиља (?!?) у Чикагу и околини. Није нашао траг било каквих емотивних веза у њеном животу. Фотографкиња не само да се никад није удавала и да није имала ближих рођака, већ је интервјуисањем око стотинак људи који су Мајерову познавали, дошао до невероватног податка - она никада није имала ниједан приватан разговор. Деца су је обожавала. Касније су је звала – Мери Попинс са фото-апаратом уместо кишобрана. ,,Није реч о томе у шта гледате, него шта видите“, рече Торо и то као да је био мото Вивијен Мајер. Вео тајне око Вивијениног живота се полако разоткривао. Малуф је, затим, удружио снаге са режисером Чарлијем Сискелом. Резултат је филм „У потрази за Вивијан Мајер“, године 2012. номинован за Оскара. Зашто је високо интелигентна и, очито, свесна сопствене даровитости, Вивијен Мајер одабрала да читавог живота буде дадиља? Очито не случајно. Он је подразумевао обезбеђен смешај и храну, и, за Вивијан најважније, посао дадиље ју је обавезивао да шета децу, односно - даровао јој је слободу да несметано шестари улицама Чикага. Током тих шетњи лавиринтима града, настајале су изузетне фотографије. Устајала је у рана јутра недељом, јединим слободним даном и излазила на пусте улице, желећи да фотоапаратом забележи онај ,,пролазни бљесак ствари када их нико не види“. Јер и предмети имају маске које навлаче у присуству људи. Мајерова је залазила и у најопасније делове града, најчешће сама. ,,Јасноћа њене визије и сама беше уметничко дело“.

Фотографисала је призоре хапшења, згужвану чипку на хаљинама оних жена, пукотине на фасадама, боју која се гули са аутомобила крај кога лежи гангстер чије срце откуцава последње откуцаје. Наравно, као и сви остали људи на планети, Мајерова је имала хиљаде лица. (Уметници их обично имају дупло више од људи који се баве мање аналитичким и опасним професијама.) Два се одмах издвајају код ње - наивна и усамљена, безазлена дадиља, а друго – свесно и до краја изолована уметница коју опчињава демонски калеидоскоп града, трагови анђеоских дланова на лицима лепих девојака или деце, обузетост светлом, али и мрачном страном Чикага. Из крхотина тог дрхтавог света око ње, желела је да створи пун портрет свог сопственог, унутрашњег лавиринта.

ПОЕТСКИ ЏЕКПОТ Вивијен је најдуже радила код јеврејске породице Гинзберг. Они су поклонили Малуфу све преостале Вивијанине ствари. Први пут, Малуф је у рукама имао њену крштеницу: рођена је 1926. у Њујорку, (само Њујорк рађа овакве вилењакиње, које успевају да завире и у срца убица), од мајке Мари, Францускиње, (отуда финоћа) и оца Аустријанца (одатле

луда упорност и 150.000 негатива који су остали иза ње). Као дете се заједно са мајком вратила у Француску где је боравила све до 1951. године. Затим је у Авру купила карту у једном правцу - отишла је у Америку. Мајка и кћер делиле су стан (увек је тако лакше платити станарину) са француском фотографкињом портрета Жан Бертран која је, највероватније, прво увела, а затим и научила Мајерову многим тајнама фотографије. Остало је сама Мајерова откривала, радећи. Сви који су је познавали, описивали су је као веома виспрену, ексцентричну, интровертну особу, која је финим контраалтом говорила са јаким француским акцентом. Изјашњавала се увек као Европљанка. Како се догодило да Мајерова од почетнице - аматерке, постане светски значајан фотограф? Године 1952. године, Вивијан је купила Rolleiflex, ,,рефлектујући апарат са дуплим сочивима. Овај модел је врло посебан због тога што се при фотографисању постави у висину груди, фотографу не заклања лице, тако да онај који слика нема дистанцу са субјектом сликања – могу да се гледају у очи и фотографишу кришом, неприметно“. Врло је вероватно да чаролија снимака Мајерове потиче отуда. Људи које је фотографисала нису ни слутили да су модели, љубавници који су се крили, пред њеним објективом размењиваху нежности слободно, мали, љупки обојени дечко није престајао да гланца ципеле свом светлопутом другу, а уплакана девојчица није крила сузе пред њом, само је истурила руку са огромним сатом, какав носе одрасли. Овај апарат снимао је тајно време које не жели да се заврши. Уловила је тако девојку што се препустила сањарењу, загонетна лица просјака, лопова, превараната, малолетних проститутки у метроу, сву финоћу крзна бељег од млека на дамама које стоје саме у ноћи, као опчињеaperturebuzz.com

САЊА ДОМАЗЕТ

УЛОВИЛА ЈЕ ТАКО ДЈЕВОЈКУ ШТО СЕ ПРЕПУСТИЛА САЊАРЕЊУ, ЗАГОНЕТНА ЛИЦА ПРОСЈАКА, ЛОПОВА, ПРЕВАРАНАТА, МАЛОЉЕТНИХ ПРОСТИТУТКИ У МЕТРОУ, СВУ ФИНОЋУ КРЗНА БЈЕЉЕГ ОД МЛИЈЕКА НА ДАМАМА КОЈЕ СТОЈЕ САМЕ У НОЋИ, КАО ОПЧИЊЕНЕ МЈЕСЕЧИНОМ, ЛЕЂА МЛАДЕ ДЈЕВОЈКЕ ОДЈЕВЕНЕ У ХАЉИНУ МРКОЦРВЕНУ, КОЈА КРИЈЕ РУКЕ - КАО ДА НЕКОМЕ НЕВИДЉИВОМ ДАЈЕ ЊИМА ТАЈНЕ ЗНАКЕ, ДОК РАЗГОВАРА СА ДРУГИМ ЧИЈЕ ЛИЦЕ НИКАДА НЕЋЕМО ВИДЈЕТИ… не месечином, леђа младе девојке одевене у хаљину мркоцрвену, која крије руке - као да некоме невидљивом даје њима тајне знаке, док разговара са другим чије лице никада нећемо видети… Фотографије Мајерове уопште нису искључиво из правца noir. Оне су истовремено и ,,поетски џекпот који покреће наша машта“.

АУТЕНТИЧНА УМЈЕТНОСТ Вокер Еванс је свој апарат крио увек дубоко у капуту, како би се сачувала та дрхтава спонтаност неопходна да фотографија из снимка прескочи у уметност. Мајерова га је слободно носила око врата. Многи сањиви, рањиви, племенити, тужни, тајновити, поражени, скрхани, нежни, нису је ни приметили, обузети жрвњем сопствених мисли. Деца су једина позирала, нису крила ни радост и усхићење, ни потпуни очај и бол. Дело Мајерове припада жанру уличне фотографије и смештају је у ред таквих величина где су Бресон, Виногранд и Дајен Арбус. Мајерова је, испоставило се, пратила њихов рад. После њене смрти пронађена је у њеној приватној колекцији књига о фотографији. Фотографи овога жанра поручују да за сваког човека постоји место – на овом свету, ,,улици изгубљених корака“. Можда најпрецизније виђење Мајерове долази од њених аутопортрета. Са ових фотографија нас проницљиво посматра она која је читавог живота свесно желела да не буде виђена, а да буде та која може да несметано дуго проматра. Попут Божјег ока. Осим фотографија Њујорка и Чикага, снимала је и Лос Анђелес, Бангкок, Италију, Пекинг, Египат. Ипак, Вивијан Мајер, улични фотограф, чији се рад протеже између 1950. и 1990, а заоставштина обухвата преко 150.000 негатива, на хиљаде принтова и безброј неразвијених ролни филма, највише је волела да фотографише Њујорк и Чикаго. Поставља се питање због чега никада није показала јавности своје дело, зашто је у сваком стану где је боравила кључ од њене собе имала само она и зашто није чак ни погледала све што је снимила? Кристално је јасно – Вивијан Мајер свесно је жртвовала каријеру фотографа због уметности коју је стварала, а која остаје ,,неокаљана и аутентична“, управо зато што је била потпуно скривена. Развијала се сама, као цвет из камена. А свако пупљење и расцват су неми. Или је можда најближе истини да Мајерова није ни фотографисала за људско око. Највећи колекционар фотографија је Бог. Или њено дело, које каткад подсећа ,,на позлаћену корпу за отпатке емоција човечанства, пуну драгуља“, у самоћи беше каткад једино њено уточиште и мир, једино божанство коме је могла да се обрати. А Валери нас је учио: ,,Скривајте свог Бога. Он је Ваша снага“. И она је крила свој божански калеидоскоп. До самог краја. 